- v'Vftl
lj	T, «J ""'l biti prvi
vi.	^.uPnemo reviziji, in-
foi „uramo svetovno javnost o naših upravičenih zahtevah in si pridobimo zaveznikov.
»VaU. 9,—10. št. 1932-33.*
»Naši kampanji za revizijo naj vsporedno sledi podeseterjeno delo, da se popravi savest našega ljudstva.
»Val*, 9,—10. št. 1932-33.*
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JIMJJSKE KRAJINE
KATOLIČKI KONGRES U BEĆU I NAŠA MANJINA
MEMORANDUM 0 PROGONU NAŠEG I NJEMAČKOG JEZIKA IZ CRKVE U JULIJSKOJ KRAJINI I JUŽNOM TIROLU
ZAJEDNIČ KI APEL NAŠE I NJEMAČKE MANJINE
Memorandum koji donosimo uj Dalje se kaže u tom memorandumu: glavnijim njegovim dijelovima je vjeronauk u materinjem jeziku.
Dr. F. B. Sedej
Krščanska pobjeda nad Turcima pod Bečom godine 1683, koja je, može se reći, odlučila sudbinom evropskoga Zapada, sadržaje po sporne značenju elemente koji se nogu izrabiti i u današnjim prilikama. Prošlih dana u Beču, prigodom proslave dvjestopedesetgodišnjice to se učinilo u dva pravca. S- jedne strane istaknuta je uloga stare Austrije u obrani kršćanstva sa vrlo jasnim aluzijama na sadašnje političko stanje naročito na borbu Austrije koju ona vodi za svoju nezavisnost.- S druge strane naglašena je velika uloga kršćanstva, posebice katoličke crkve, na kojoj se temelji evropska civilizacija, kojoj i danas kao i pred dvijeslopedesst godina prijeti opasnost s istoka samo u drugoj formi. Jedno i drugo je obojeno jakom ‘političkom bojom. Katolicizam i austrijska državna id“ja išle su uvijek uporedo, a danas idu više nego ikada. Njihova sloga došla je do izražaja u onim visokim načelima koja su izjavljivcna s jedne i s druge strane. U tu harmoniju zajedničkih ideala i interesa unio je jedan memorandum, pročitan na bečkom kongresu, prilično oštar ton disharmonije. Bio je to memorandum koji su Podnijeli katolici, Nijemci, i Jugoslaveni iz Italije o stanju njihovih manjina u vjerskom. pogledu.
Prilužaba sa sirane jednih i drugih o njihovom vjerskom položaju bilo je i dosada, no njihovi glasovi kolikogod ogorčeni i puni teških optužaba, nisu nailazili na °djek koji bi zaslužili. Fakat da je mentora tulum pročitan na velikom bečkom kongresu u prisustvu najviših crkvenih Pvetstavmka, a i samoga papinskog izaslanika kardinala La Fontaine, daje mu posebno značenje. Preko bečkoga kongresa upozoren je čitav svijet na crkveni postu Puk, koji se provodi prema njemačkim i jugoslavenskim katolicima u granicama Polije, u kojoj se’ nalazi i sama glava katoličke crkve. No značenje toga memoran outna kop se bavi samo crkvenim prilika-?,a prelazi njegov uži okvir, jer na teme-yu njega može si svijet stvoriti sud o cjelokupnom stanju narodnih manjina u Ita-tj* i može se uvjerili koliko su opravdane n i:hove tužbe na nasilja koja im se dnev-n° nanose.
_ Memorandum je sastavljen u dosta su-'‘Uriljjvom Ionu To je razumljivo, kada se 'no da je on podnešen sa strane katolika yed -jedan katolički forum. No i takav ka-Č'Pj jest sadrži neke brojke i činjenice, l°je djeluju kao optužba. Imenom se spo-'"'iju biskup južnotirolski Endrici i adim-^Utrator goričke nadbiskupije Sirotti, koji u dopustili namještenje talijanskih vjero-yfitclja u njemačkim odnosno slovenskim fMinama i tako sa svoje strane poduprli ®"iansku asimilaciju koju u tim krajevi-!a sprovodi fašizam Memorandum oplu-duie i one talijanske biskupe koji su dali “ se iz njihovih biskupija premještaju Frenici u talijanske krajeve u misiji koja p.u direktnoj ’protivnosti « riječima pape jla X., koji je rekao da je »duhovna pa-u materinskom jeziku naravno i nad-
rQvno pravo katolika*. u Svaljivanje krivnje na pojedine biskupe, on koliko ona ne otpada na same vlasti, addano je u mnogom. Po onome Icaico
‘Mu na ruku intencijama fašizma čini ZJ« su dosta daleko od pravedne spo-da bi trebali biti pastiri koji bi se ji,- ako imah brinuti sa Slavene kao i Fa-
***■ No promašilo bi se kada bi se svu
imao je u cijeloj jugoslavenskoj štampi prije par dana kad je objavljen, neobično veliki publicitet. Jer se radi o nama i jer su u njemu iznesene teške činjenice i * optužbe koje ilustriraju ugroženi položaj naše i njemačke manjine pod Italijom i na vjersko-crkve-nom području, to je on za nas i za svu javnost dokumenat prvoga reda. Memorandum sadrži u glavnom ovaj tekst:
»časne crkvene knezove i pripadnike njemačkoga naroda - čitavoga svijeta,
, kao i prestavnike ostalih katoličkih na-! roda uputila je na ovaj veličanstveni ] zbor čežnja, da se u kršćanskoj zajed-! nici naroda stvori istinski pravni i mi-i rovni red. Položaj zapada budi najveću brigu i poziva nas na razmišljanje. Skupnost evropskih naroda je razbijena i pravni je red poljuljan. Ako želimo da kršćansku Evropu opet uspostavimo, moramo maknuti s puta sve zapreke, koje sprečavaju obnovu kršćanskog reda. Medju najveće zapreke, koje sprečavaju obnovu kršćanskoga reda spada u prvom redu žalosna sudbina njemačkih i jugoslovenskih katolika u Italiji. Ta žalosna sudbina ne samo da sprečava miran život izmed ju talijanskih, njemačkih i jugoslavenskih naroda u srednjoj Evropi, nego pretstavlja tako-
kako je rečeno u kanonskom pravu, naravno pravo. Papa je Pijo XI to potvrdio svojim pismom biskupu Berningu u Osnabriicku aprila 1928 naglasivši, da je »dušobrižništvo u materinjem jeziku naravno 3 ’nadnaravno pravo katolika«. L’ Južnom Tirolu i Julijskoj Krajini postupa se sasvim u protuslovlju s tim načelom. Najprije je talijanska vlada prognala preko granice 107 svećenika Jugoslavena tako da je 100.000 vjernjka ostalo bez domaćeg svećenstva. U 62 župe, koje su na taj način ostale bez svojih svećenika biskupi tih biskupija postavili su 62 talijanska svećenika, koja šu slavenski jezik, bilo u skupnoj molitvi, bilo u pjevanju, propovjedi i nauku vjere sasvim ukinuli. Prognano je iz onih krajeva i sve slavensko i njemačko redovništvo, a talijanski redovnici sara-djuju u raznarođjivanju slavenskog i njemačkog stanovništva. Talijanski biskup na Rijeci ne dozvoljava Jugoslavenima, kojih ima u tom gradu 15.000, niti jedne propovijedi u tjednu u materinjem jeziku, a talijanski biskup u Zadru svojim slavenskim vjernicima nikada nije progovorio u njihovom jeziku. U dječačkim sjemeništima manjinskog teritorija, koji su po zakonu u isključi-voj kompetenciji biskupa, nastavni je djer i tešku ranu na tijelu katolicke4 4e?ik isključivo talijanski, a na Rijeci i
crkve. Zatiranje njemačkog i jugoslavenskog ljudstva u Italiji je u historiji evropskih država po svojoj bezobzirnosti bez uporedjenja. Od nekih 900 njemačkih i slavenskih škola ne postoji danas nijedna više. Roditelji né smiju svoju djecu da podučavaju u vlastitom jeziku, pa niti u privatnim školama. U talijanskim školama se i vjeronauk ne smije podučavati drugačije nego u talijanskom jeziku. Nasilnim učlanjiva-njem slavenske i njemačke djece u talijanske državne omladinske organizacije naraštaj se otudjuje od svojih roditelja i svog naroda. Cvatuće društveno i kulturno življenje manjina potpuno je uništeno i ne tolerira se niti na j nedužni je zabavno društvo, koje ne bi imalo talijanskog karaktera. Niti katoličke akcije u svojem jeziku ne smiju Imati jugoslavenski katolici u Italiji! Sva je slavenska katolička štampa uništena, ne-izuzevši niti vjerske štampe. Njemačka i jugoslavenska djeca ne smiju se više niti krstiti imenima njemačkih ili slavenskih svetaca, kao što su na primjer Wolfgang, Sv. ćiril i Metod itd.
U memorandumu se nadalje kaže: »Teško zatirano njemačko i jugoslavensko ljudstvo Južnog Tirola i Julijske Krajine traži kao svaki teško progonjeni narod u historiji zaštite i oslonca u najvećem moralnom auktoritetu čovječanstva, u katoličkoj crkvi, koja je bila od Krista ustanovljena kao braniteljica prava i zaštitnica slabih«.
u Kopru ne smiju slavenska djeca u tim zavodima da se služe materinjim jezikom niti u medjusobnom i privatnom općenju.
U novije vrijeme pogodio je Nijemce i Jugoslovenc pod Italijom nov sudbonosan udarac. Budući da se u školi, gdje se je do posljednjeg vremena podučavao vjeronauk po učiteljima, ta poduka vršila isključivo u talijanskom jeziku, bili su njemački i jugoslavenski svećenici prisiljeni, da podučavaju djecu u vjerskim i moralnim istinama u materinjem jeziku bilo u crkvi ili u župnim domovina. Budući da talijanska poduka vjeronauka po učiteljima u školi nije donijela željenog uspjeha i budući da s druge strane nije tako lako zabraniti njemačkom i jugoslavenskom svećenstvu da djeci podijeljuje vjeronauk u materinjem jeziku u crkvi, talijanska je vlada izmislila nacrt, da se školama pridodaju posebni talijanski katehete, koji će ujedno vršite posao pomoćnih duhovnih pastira u kraju, gdje se nalazi škola. U tom smislu je izišao za Južni Tirol kraljevski dekret od 27 augusta 1932. Taj dekret je u Južnom Tirolu stvorio 30 mjesta za takve vjeroučitelje svećenike, koji će za svoj rad na raz-narodjivanju dobiti od države još i posebni dodatak na plaću. Na taj se način namijera izgurati domaći vjei^i nauk, koji podjeljuje djeci u crkvi domaći svećenik, župnik. Ta namjera kraljevskog dekreta ne bi se ipak mogla
KONGRES ZVEZE JUGOSLOVANSKIH EMIGRANTSKIH DRUŠTEV
SEJA ZVEZNEGA DIREKTORIJA
V smislu 12. člena zveznega pravilnika sklicuje zvezni predsednik sejo zveznega direktorija ZA 23 SEPTEMBRA OB POL SEDMI URI ZVEČER, to Je na predvečer emigrantskega kongresa, v prostorih društva »Branibor« v Ljubljani — Šelenburgova ul. 7/11, z edino točko dnevnega reda:
PRETRES DNEVNEGA REDA EMIGRANTSKEGA KONGRESA
Radi zaključitve delovanja letošnjega emigrantskega kongresa.proučitve referatov ter poslednjih predpriprav za kongres, se naprošajo vsi člani zveznega direktorija, da se prav gotovo udeležijo seje dir rektorija.
*
Drugi dan, u nedjelju 24. septembra u 9 i po sati počinje u Delavskoj zbornici rad sam kongres, kako Je u listu več bilo objavljeno.
*
VAŽNO ZA SVE KOJI FUTUJU NA KONGRES
Ministarstvo saobraćaja odobrilo je četvrtinsku povlasticu za sve one koji namjeravaju u Ljubljanu na emigrantski kongres. Legitimacije se podižu kod pojedinih organizacija.
članovi društva »Istre« koji bi željeli putovati u Ljubljanu na kongres, neka se zbog pogodovne vožnje jave u tajništvu društva »Istra« — Boškovićeva ul. 40.
realizovati, kad kompetentni biskupi, kako je to njihovo pravo, ne bi na to pristali, jer prema konkordatu vlada ne može imenovati nijednog državnog vjeroučitelja (katehetu), ako kompetentni biskup s time nije sporazuman. Isti zakon kaže pored ostlaoga i to, da mora kateheta svaki momenat da napusti svoje mjesto, ako ga biskup pozove da to učini. Radi toga je njemački narod u Južnom Tirolu čvrsto vjerovao da će se vladin plan izjaloviti i nadao se, da će se biskupi suprotiviti tom postavljanju kateheta u asimilacione svrhe. Ali te se nade nisu ostvarile, jer je tridentinski biskup Endrici dozvolio da se imenuju talijanski vjeroučitelji u njemačkim općinama Južnog Tirola i već je postavljenih 12 tih vjeroučitelja. U Julijskoj Krajini taj dekret još nije u-veden, ali vlada je i bez toga do sada poslala 7 novih talijanskih svećenika u sasvim slavenske općine, da podučavaju vjerske istine i crkveno pjevanje te da po potrebi pomažu domaćem svećeniku vršenje dušobrižništva u talijanskom jeziku, i ako za to ne postoji nikakva potreba. I u Julijskoj Krajini je apostolski administrator goričke nadbiskupije Giovanni Sirotti odobrio namještenje takvih talijanskih kateheta, koji će se baviti odnarodjivanjem slavenske djece. Odgovornost zato, međjutim ne po-gadja samo trldentinskog biskupa En-driccia i Sirottia, nego i biskupe onih talijanskih provincija adakle su ti katehete s dozvolom svojih biskupa otišli da na teritoriju manjina izrabljuju vjeru u asimilacione ciljeve.
krivnju bacilo na njih. Ako se u memorandumu citiraju samo oni imade to svojo razloge. U samom memorandumu navode se takve stvari za koje nije teško zaključiti da ih biskupi sve ne mogu izvoditi u svoje ime, jer u crkvenoj hijerarhiji imade i drugih koji su nad njima. Kada to go varimo, nije nam namjera da činimo neka otkrića, niti da možda nekome oduzimamo krivnju, jer bi nam tobože konveniralo da pronadjemo druge krivce. Položaj našega naroda ne bi time ni u crkvenom ni u bilo kojem pogledu bio olakšan. Stanje je kraj-, nje žalosno, i -js- h tu kriv više Petar od. Pavla ne mijenja na stvari nimalo. No na-; ma ovdje mora biti dopušteno konstatirati da nam u traženju krivaca nije potrebno ići preko memoranduma. On sam u sebi sadržaje aluzije koje su dovoljno jasne i iz-
nosit Činjenice koje moraju svakoga navesti na daljne razmišljanje i zaključivanje.
Memorandum spominje na jednom mjestu da žalosna sudbina jugoslovenskih i njemačkih katolika ne spriječava samo skladno življenje medju talijanskim, njemačkim i slovenskim i hrvatskim narodom u srednjoj Evropi nego pretstavlja tako-djer tešku ranu na tijelu katoličke crkve. Bana je svakako teška, jer je zadana od pripadnika te crkve drugima koji joj jednako pripadaju; A od te rane krvari naš narod u Julijskoj Krajini i njemački u Južnom Tirolu — t krvari teško kad su se sami katolici odlučili da se putem takvog kongresa obrate katoličkoj javnosti i svim kompetentnim znajući sigurno kolika je tu moralna odgovornost onih koji su ih pristini na taj gest,
Ranu bi trebalo nastojati zacijelili u interesu katoličke crkve — to veli sam memorandum. Za to bi bio potreban radikalan lijek. Trebalo bi tu mnoge maknuti, mnogo reparirati, jcdnmn rječju odbaciti sistem i napustiti put kojim se pošlo. To bi svakako trebalo. A da U se to i može? To je stvar onih koji bi se trebali osjećati dužnima da stvar poprave i spašavaju načela koja moraju vrijediti za sve jednako. Mi iskreno sumnjamo da će se za naš narod išta promijenili. U jednoj politici odveć se išlo daleko da bi se tu moglo lako zacijeliti teške rani, zadane s one sirane koja je trebala pružati potporu protiv nasilja i nepravda.
A naš narod? Tu se može jedino reći da su njegovi pretstavnici prilikom kongresa učinili što su moglil	M. R
U Memorandumu se naglašava na-1 dalje, da je pouka vjeronauka u mate- | rinjem jeziku naravno pravo i to je ne samo potvrdio Papa Pijo XI nego i sam j tridentinski biskup Enđricci, koji je I 1902 za vlade Franje Josipa u svom pa- j stirskom listu (15 aprila 1912) napisao: »Odnarođjivanje nekog kraja ne | krši samo naravno pravo, nego je i prò- I
Potitiha in vera
FAŠIZEM IN DUHOVNA OBLAST
DVIJE POLITIKE
Enaka usoda kot Slovence na Primorskem, čaka sedaj tudi beneške Slo-I vence, ki spadajo pod videmsko nad-tiv pozitivnog prava, u koliko takvo po- skotijo in ki so slovensko božjo službo stupanje nadasve škodi kršćanskom uz-	do danes od pamtiveka in v tem
colu omladine Materinii WiV io ne o21*™ »d italijanskih oblasti, dokler je goju omladine. Materinji jezik je ne- vladaI demokratični režim, niso bili ni
ophodno potrebno sredstvo da djeca ve- koli nadlegovani. V očitnem nasprotju
like istine katekizma, koje pretstavlja- s konkordatom ki cerkvene zadeve vse-
ju često velike	misterije, shvate,	da bi	fkozi podreja, kakor je to po cerkvenih
im SP doista	n	srra usodilo i do	Ki in.	kanon,h samo po sebi umevno, izključno
im se doista	u	srca usadila i da	bi im	ie cerkveni oblasti, je sedaj prepovedala
bile putokaz	za	krijepostan život	u du-	civilna oblast v vsem področju videm-
hu vjere. Zato oni, kojima je povjere- ske prefekture rabo slovenskega jezika
n. brit. za vjersku buduću« budućih
generacija, ne mogu ostati ravnodušni | navada, odkar tukaj prebiva slovenski
Živeći kao emigranti u Jugoslaviji i pra-^	teći život cijelokupnog življa u toj zemlji
TUDI BENEŠKI SLOVENCI NE SMEJOVEC SLIŠATI V CERKVI MATERNEGA 1 nehotice prisiljeni smo da usporedjujemo
JEZIKA	I položaj manjina u Jugoslaviji sa robova-
...	.	, lìj	. , njem, (drugi izraz ne možemo upotrebiti)
o nepreklicni nameri vlade, nagovarjal, naše manjine u Julijskoj Krajini Za sad iz-naj bi prepoved rabe slovenskega jezika nest ćemo samo nekoliko činjenica, v bogoslužju izdal on, namreč nadškof. u Jugoslaviji postoji mnobroina Edino, kar je škof storil, je bilo to, da čka manjina. Ona toa ste škofe ™ je izjavil, da on tega ne more m ne srne. gtampu, svoju centralnu oreanizaciin »Kul-
-1 turbund«. Njihove‘SstSrTdimo^u
prama pokušajima oclnarodjivanja, koji rod, več pridigati v slovenskem jeziku,
pretstavljaju moralno onemogućivan ie n,tl brati pn sv. masi evangelija v slo-
kršcan^kos-	venskem J«2111«» niti imeti v cerkvi kr-
anskog uzgoja omladine, naročito ščanskcga nauka v jeziku prebivalstva, ako se radi o iwnovnm «knli ToSlro i I	_____^„ «______d«_
puna je odgovornosti zadaća uzgoja koja rekapitulacija krščanskega nauka v sloje od Krista povjerena Crkvi, a ništa nije venskem Jeziku za stare ljudi in sicer
1 posebič.
manja odgovornost roditelja u tom pogledu. Zato imaju roditelji dužnost, da materinji jezik očuvaju i uzgajaju i nikakva okolnost ih ne može otkinuti od te dužnosti, koju nalaže naravni zakon, koji je potvrdjen od Krista«.
To je pisao biskup Endrici, koji sa-
Da se pravilno preceni odgovornost pristojne cerkvene oblasti pri tako da-lekosežnem koraku režima, ki je odpravil jezik iz cekvenlh prostorov, kjer je vladal skoro celo tisočletje, je treba ve-
njegovi	I obim “domovima ' ^^“p^ds^v^
. iti taki nameri^odiočno1 prò- ^Sfr^vof &Va0xk^tpuni .kultu™}.‘ testiral In jo preprečil, ker je on tako	rt» ^®”lačkoi+ manjini, daljt
po cerkvenih zakonih kakor po držav-H* > „	!. rS.:
namreč proti taki nameri odločno pro- vredni raž voi	1
testiral in io nrenrečil. ker ie nn t,aknlPr'Vedni,.razv0.J- Njemačkoj manjim, dalje
nem zakonu edina instanca, ki ima od- dJLveze sa njemačkim narodom u Reichu locati o bogoslužnem jeziku in navadah.	kulturnih i patriotskih
Bilo kakor bilo, prepoved je izšla. Naj bi dP.ganizacila- Emisare njemačkih organiza-bila poklicana cerkvena oblast proti te- clJa..?10zem0 ~e^e V]đjeti u posj'etama kod mu vsaj potem, ko je ta naredba izšla, I sy°jm sunarodmka u Jugoslaviji. Ono šta protestirala. Oblast pa je začela svojo I “.J1???1? u Julijskoj Krajini izgledalo kao naredbo nemudoma izvajati, kajti orož- prizeljkivaui ideal, i što bi talijanska štam-niki že plenijo po hišah slovenski kate- pa smjesta kvalifikovala kao miješanje u kizem v beneškem dialektu, ki je v rabi rposlt>ve tedne strane države i povredu drže več desetletij In katerega četrta izda- javnog suvereniteta, njemačkoj manjini u ja je izšla 1. 1930. V cerkvi sami pa je I Jugoslaviji je to dozvoljeno i nikome ne naletela krivična odredba obalsti na od- I Pada na pamet da od toga pravi pitanje, por naroda, ki je od pamtiveka vajen, U tom pogledu postoje, dakle, dvije vrste da se mu pridiga v domačem sloven- država u Evropi. Ali dok je to upućenima skem jeziku. Duhovniki, ki so po rodu u politike raznih država i u ideologije raz-Slovenci in vzgojeni v semenišču v Vid- nih partija, bar nekako shvatljivo svaki mu, si niso vedeli pomagati drugače, se mora upitati, od kuda da takvu d’vostru-kakor da so pridiganje sploh ustavili. ku politiku vodi i univerzalna, rimska crkva Pripomniti je, da je fašistična oblast Jer rimska crkva ili je univerzalna i kato-na enak način prepovedala rabo fran- lička ili nije. Odgovor na to nitanie dati
------ .-------- coščine v Val’ đ’ Aosta, kjer je od pam-lć« vam iicnr»-»/iv.o	—i:.. —^
se je po nalogu najvišjega mesta jayil | tiveka v cerkvi v rabi francoščina, _	___________
vijesti, koju donaša »Tremonija« iz Dortmunda:
jr■ w » Tik t	a t-*	Id ^ P01}edieljak doputovali su u Veliki
SIRO 1 1 I IN	NOG ARO	državnog saveza za ka
mačke manjine u granicama Italije.
Memorandum se završava pozivom na mjerodavna lica, da zlo, koje je sna-
da aktivno radi na raznarodjivanju nje- pri nadškofu in Ea je, ko ga je obvestil I je jezik ondotnega prebivalstva.
toličku akciju u inostranstvu, profesor uni-
SS	«•	a* - *>o	Ž
bu kardinalima, nadbiskupima, biskupima, svećenicima i katolicima sviju na- j roda, da mole za progonjene Jugoslave- i ne i Nijemce u Italiji i da učine sve što
v slovenskem jeziku
Upravitelj goriške nadškofije Sirotti je pričel izvajati vedno hujši pritisk na naše duhovništvo. Grozi jim s prefektumimi oblastmi, z italijanskim župani, postavljenimi
je u njihovoj moči, da se njihova sud- po slovenskih občinah, z lokalnimi oblastmi, bina olakša, da porade na tome, da se s krajevnimi organizacijami in tajništvi fa-
zaštite te manjine na način, na koji su 8 ei,ft.rank.e\ x ..
™	Da hi izvajal še hujši pritisk in onemo-
^šticene manjine u Njemačkoj po Kon- g0£j| vsako delovanje duhovščine v materi kordatu, koji je nedavno sklopljen u nem jeziku med slovenskimi verniki svojih kojem je izričito priznato naravno pra- I župnij, je pred kratkim poklical v Gorico 70 vo drugim narodima u Njemačkoj, da	duhovnikov. Že predhodno Je po-
.	,	, v ■. .v ,x,	.	. n I vanii na ta sestanek v Gorico vldemskeua
hnaju dušobrižništvo u svojem jeziku. na^1(ofa Nogaro kI ima pod seboJ ben"^e
Onima, koji dozvoljavaju ili šutke trpe Slovence. Ko so se sestali poklicani sloven-da se netalijanski katolici odnarodjuju ski duhovniki. Je Siroti! zahteval od njih ob putem crkve, treba to bezuvjetno zabra- I ushtencl videmskega nadškola naj se odre-
niti. Ako se katolička načela o vjeri i J svojiinf^ernlkf011 GV " 3 Iovania mud
Faderboma. Na ovom tečaju sastali su se gotovo svi svećenici iz Banata Prelat Štetom. Slovenska duhovčfna se Je seveda temu pan Kovač je pozdravio u ime nadhi«sirima pritisku odločno uprla in je takoj odklonila P- J. Rafaela Rodiča goste Ferijalni tečai vsako obljubo in prisego, ki bi bila v na. trajače do 25 augusta i raspravliačc «p o sprotj'u s kanoničnim pravom. Obenem so svima aktuelnim pitanjama Njemaca u ino-vs| slovenski duhovniki sestavili spomenico stranstvu, ukoliko su u vezi sa hritmm za in jo poslali papežu. V tej spomenici našte. pastvom«.	brigom za
vajo trpljenje slovenskih vernikov radi pr?
tiska, ki se vrši nad duhovščino, in težke le. nvPMcix*
posledice ki bi nastale zaradi tega med slo- ^ pVEl”s>*A ZASTAVA NA DREVESU.
venskimi verniki v Julijski Krajini. Obenem | dn0^ckA septerI,b.ra 1933-_ <AEis) Pred te-
prosijo papeža, naj končno uredi vprašanje xf0nì S6„yra^a,ia daz Reko neka nem-goriške nadškofijske stolnice ter jjh reši ne-1 ^ a .aia. Oh tej priliki je visela; na ne-krščanskega nasilnika, ki jo sedaj upravlja. Kepl visokem drevesu y bližini obale tri Omenjeni nastop nadškofijskega upravite. Ime, dolga slovenska zastava. Ljudstvo ha Sirottiia in videmskega nadškofa Nogaral8 * ? radovedno zbiralo okrog drevesa! ie zelo hudo vpliva] na slovenske vernike, več ko radovednežev pa je pridrvelo kara-katerim Je v težkem preganjanju od strani pjnerjev. miličnikov in policijskih agentov.
B.ču.unuc.o. imvcia u vicu i.o •• •	.	.	,	, „	italijanskih fašističnih oblasti ostala edino Ic! 50 ljudstvo razgnali z vso surovostio-
xuux. AK.O se K-cu-onciva xia,cci^ u vjcu x svojimi verniki v slovenskem jeziku ter najlona uteha in tolažba bi io iim dni« «loven	——	»urovosw
jeziku ne budu poštovala kazne na kon- obenem obljubijo to s prisego pred nadško- 'ska duhovščini v ceikvi. (Slovenec).	800 LIR RAZM RADI SLOVENSKEGA'
cu memorandum, uzaludna su sva nastojanja oko obnove krščanske Evrope.
Memorandum je potpisan »Septembra u Svetoj godini 1933. — Njemački « jugoslavenski katolici u Italiji«.
FASISTIZIRANJE VERE
»Preghiera del marinaio italiano«
Trst. september 1933. (Ojet) Po lateranskem sporazumu se rimskokatoliška cerkev prav dobro razume s fašizmom. Uničevanje verske svobode naše manjšine, hlapčevanje Katoliške akcije Mussoliniju, imenovanje posebnega balilskega škofa in še mnogo takih in enakih dejstev dokazuje, da ima fašizem od lateranske kupčije ve-vop ictnkli na drugom IIik dobiček. Tudi mornarska molitev, ki
ODJEK MEMORANDUMA U JUGOSLAVENSKOJ ŠTAMPI
»NOVOSTI« I »SLOVENEC« O MEMO RANDUMU.
Kako smo mjestu, bečki memorandum jugoslaven
skih i njemačkih katolika, donijeli su janstva in veđno več fagizm£u u većem Ili manjem opsegu gotovo svi .Preghiera del marinaio italiano«, ki Jugoslavenski Ustoyi.	jo molijo mornarji vsak večer ob spušča-
Neki listovi donijeli su pored teksta nju zastave, ima tudi sledečo zanimivo i značajne komentare. Tako su da spo- | prošnjo:
»O veliki Bog, reši Jn povzdigni naš narod v njegovi veri. reši in povzdigni kralja, daj pravično slavo in moč naši zastavi: ukaži, da bodo viharji in tokovi služili njej, na sovražnika položi njen teror: stori, da Jo za vedno obkrožijo v obramb; železna prsa močnejša od železa, ki objema to ladjo, za vedno podeli njej zmago...« Pravzaprav se temu ne smemo čuditi.
IMENA.
Senožeče, v septembru 1933. (Agi*) ^nano je na kakšen način prisilno spreminja fašizem naša Iepa slovenska in hrvaška imena. Ljudstvo se brani in noče spre-'Sen’ k! iih vsi|Juiejo fašistični oblast-u .!mer,ov kako se Uudje branijo vsi-rdjeih jim imen, bi lahko našteli nešteto Večkrat vzamejo raje naše visoke denarne kazni in zapore, kot bi se začeli podpišiva« z vsiljenim jim imeni. Toda končno «e morajo na zunaj le vdati. Saj jim sicero grozijo z gospodarskim uničenjem. Tako i« bil pred kratkim kaznovan Andrej (priimek neznan) po domače Tomažev na 800 lif denarne kazni, ki se je kljub dekretu podpisoval s svojim nevsiljenim imenom, ki so

božje Previdnosti) in na mnogih »Duceje- začasno prisilili naše Ijùdh da bodo skrili vih« slikah čitaš napis, »Idd.o ce lo diede svoja imena vsled sile, sè bodo ona kot
menemo samo neke, zagrebačke »Novosti« donijele uvodnik u kojem su opširno komentirale memorandum. »Novosti« med ju ostalim pišu:
»Ovaj put se, ma da su memorandum sastavili katolici i to oni akre-ditovani i dostojni đ% nastupe na takvom kongresu, nije izbjegavalo, da se istakne, da nije krivnja za prilike u Julijskoj Krajini isključivo na fašizmu i talijanskoj državi, nego, da su saučesnici u tom zlu 1 visoki pretstavnici crkve u Julijskoj Krajini i oni u ostaloj Italiji. U memorandumu se pred bezbrojnim biskupima i kardinalima sakupljenim u Beču ne optužuje samo Italija, nego se optužuju i njihovi kolege talijanski biskupi kao vrlo odgovorni i aktivni saradnici u asimiia-cionoj i protukršćanskoj akciji u Julijskoj Krajini i Tirolu.
To je najvažnija strana toga memoranduma i to daje ovom memorandumu naročiti karakter, koji treba primiti s priznanjem«. Ljubljanski »Slovenec« koji je prvi
e guai a chi lo tocca!« (Bog nam ga je dal in gorje mu, ki se ga dotakne). —
FAŠISTIČNI TEROR TIRA NAŠE LJUDI V OBUP
Bazovica, septembra 1933. — Prve dni avgusta so našli ljudje v gozdu obešenega splošno priljubljenega vaščana Karla Pirca. Glede okolnosti, ki so gnale nesrečneža v smrt, nam sporočalo sledeče: Pokojni Karl Pirc je bih zaposlen na občinskem gozdarskem uradu. Vsled svojega kremenitega slovenskega značaja, ki ga ni nikjer in pred nikomer prikrival, ga je občina odslovila. V prepričanju, da ne bo mogel dobiti zase in za svojo staro mater nikakega zaslužka, je nesrečnež obupal nad življenjem, ki si ga; je nato vzel. Pokojni je moral radi svoje zavednosti pretrpeti veliko surovosti fašističnih metod. Ob priliki atentata na občinskega čuvaja Fondo, je bil aretiran. Ker mu oblastniki niso mogli niti z nasiljem dokazati‘nobene krivde, je bil končno vendarle izpuščen. Ob drugi priliki, ko je bila razobešena v Bazovici jugoslovenska zastava, je bil
svetinje izročala iz roda v rod.
pO LA8TNI ZEMLJI NE SMEŠ HODITI!
Reka. septembra 1933. (A g is). Zadni< čas se obeta, da bodo nekateri gozdni pr*' deli popolnoma nedostopni civilistom, v pr^1, vrstj lastnikom iz Trnovega in Bistrice. *
donio memorandum, osvrnuo se u povo-1 spet aretiran in odveden v zapor. Ko mu du toga u posebnom uvodniku na me- ponovno niso mogli ničesar dokazati je bil morandum.	izpuščen toda zapisan je bil gospodarskemu
*	j uničenju Odslovili so ga iz službe in pa-
U nizu protesta podignutih na obra- I hnilj na cesto skupno z materjo, za katero nu ugroženih crkvenih prava našega na- je pok. Pirc skrbel.
roda pod Italijom, ovo je svakako po- p0 njenl 2aiuje cela vas, kajti bil je odred poznate martovske okružnice jugo- kritega, kremenitega in poštenega značaja, slavenskog1 episkopata, najjači protest, zaVeden in borben za teptano slovensko što se može razabrati već i po odjeku pravo. Naj mu bo lahka domača zemlja, na koji je memorandum dosada postigao, kateri mu je fašistični teror zanikal življenje! (rob).
POŠALJITE PRETPLATU!
tukajšnji karabinerski postaji. Prireditev sta 20zd ne bodo smeli za nedoločen čas. to Pa poselila tudi goriški prefekt in faš. phl. tal- za™ài velikih vojaških utrdb, ki se na nov* nik Avenanti.Zbobnaii so s silo od vseh stra- I gradiio na hribu Miianje Ves gozd okrot ni avangvardiste in prebivalstvo, a Je bila Snežnika je prepreden z vojaškimi cestami; udeležba kljub vsemu prizadevanju jako kia- ysak najmanjši hrib pa ves preluknjan °d verna. Parada je bila v znamenju znanih kavern in rovov. Za našega človeka, zlas« fašističnih gramofonskih govorov. Preskroin- kmeta, so nastopili res žalostni časi. na udeležba ni bila po godu vipavskemu I „
podeštatu In njegovemu podrepniku Simone K ORUPCIJA U PAZINSKOJ POSUJIL* ttlju, zato sta poiskala avangvardiste iz Vi-	NICI.
pave in Vrhpolja, ki se niso udeležili sve- Pazin, septembra 1933. Pazinska P0' čanos«, ter «h strošno pretepala. Vse gro-1 sujilnica otkad je u fašističkim rukama sa'
ne pomagajo.
Vipava, septembra 1933. (Rob) Iz obširne vipavske občine Je kljub pritisku in grožnjam podeštata'2. t. m. odpotovalo sa-
h?? ,|e. na „šteto našem seljaku. Nisu naim® rijetki slučajevi da »gospoda« nastoje 1,3 najordinarniji način prevariti našeg čovjeka' pa se dogadja često da u računima »uviđ®‘
mo 32 avangvardistov v Rim, kjer ostanejo svoju zabunu tekar onda ako ih naš čovi«* 10 dni na skupnih vajah avangvardistov. opomene na to i traži točan račun. Ali sVa' Da so jih zbrali 32 ni čudno, ker ljudstvo ki put nije moguće smjesta uvidjeti taka*
predobro pozna, kakšnim posledicam so iz postavlja z upiranjem (Neko je pljuval otrokom v usta, toda njegovo početje ni ostalo nekaznovano).
l(Rob) Pri nas se je vršila izročitev zastave
ARETACIJE ZBOG SLOVENSKE ZASTAVE
Trst, septembra 1933. Povodom treće obljetnice bazovičke tragedije izvješena je bila u Zaloščama kod Dornberga slovenska
prepredeni postupak pa tako naš svijet v'a® puta strada. Poznat je siučaj u Pazinu a nam na pr. našu pšenicu slabije plaćaju n®?., i se ona plaća v Puli. Nijt teško pogodi«
J kuda nestaje ova razlika novca.
NOVI ŽUPEUPRAVITELJI U ISTRI
Trst. septembra 1933. U tršćanskoj bja' -	‘jtiff
kupili postavljeni su slijedeći m!adorr)iSI,j
kao žuoeupratielji: Fran Križmančič
zastava. Karabinijerima je to dalo povoda Brda i Šušnjevlcu’ Mirko Vekiel za” Boliu!! da ’z^e teojncaretacije. Pozatvarali su i Paz. .Leopold Miklavčić u Doliniu vas ! !6 osoba, ah su ih i pustili. L' zatvoru su Vranje. Sime Milanović u Ceru i Sv. Iv31"* zadržali ipak dvojicu, nekoga Brica 1 neko- kod Žminia.
ga Josipa Simigoja.	| Dosadašnji župeupravitelj u Ceru Pre$Tt
1 šten iru Kri^gu Udy PaTna, Alozij
niče streljanja u Bazovici eksplodirale dvije Dolenje vasi premješten je župi u Bre®! eranate-	1 Slum (Ćićarija).
"M
DEVETI KONGRES EVROPSKIH NARODNIH MANJINA
ZASJEDAO JE, OVE GODINE U BERNU - TOK KONGRESA - GOVOR PRETSJEDNIKA Dra JOSIPA WILFANA — PITANJE NJEMAČKIH ŽIDOVA — TERITORIJALNA SAMO* UPRAVA — KRITIKA RADA DRUŠTVA NARODA — TRI REZOLUCIJE
DR. JOSIP WILFAN.
Manjinski kongres, organizacija od oko 40 milijuna pripadnika evropskih narodnih manjina predstavljenih preko svojih zastupnika u kongresu održao je svoje ovogodišnje zasjedanje u Bernu. U manjinskom kongresu nalazi se preko trideset grupa evropskih manjina iz Španjolske, Čehoslo-vačke, Madžarske, Poljske, Rumunjske, ukratko iz svih srednjeevropskih i istočnih država. Od Jugoslavena zastupani su Hrvati i Slovenci iz Italije, Slovenci iz Koruške i Hrvati iz Burgenlanda. Predsjednik kongresa, je, kako je poznato, Jugoslaven, naš bivši poslanik u Rimu dr. Josip Wdfan. Pored dra. Wilfana u Manjinskom kongresu jedan od najaktivnijih je i drugi naš bivši poslanik, dr. Engelbert Besednjak.
Ovogodišnji, deveti kongres evropskih narodnih manjina, koji je održan od 16. do 19. ov. mj. u Bernu glavnom gradu švajcarske, zasjedao je u prilikama koje se znatno razlikuju od onih u prijašnjim godinama što nije moglo ostati bez utjecaja na manjine. Jedan od najtežih udaraca za čitav manjinski pokret bio je dolazak Hitlerov na vlast. U jednu ruku već zbog toga što je prijašnja Njemačka, makar iz razloga vlastite koristi, bila ona koja je pokazivala najviše razumijevanja za probleme evropskih manjina. Ona je, može se reći jedina od evropskih vlasti, pokretala u Društvu Naroda rasprave o manjinama i zastupala princip samih narodnih manjina da se sve, a ne samo neke, države obveže na poštivanje njihovih
No u moralnom pogledu evropski manjinski pokret doživio je još jaci Udarac time, što današnja njemačka vlada progonom svih onih koji nisu Ćistokrvni Nijemci zastupa ona načela koja su u direktnoj suprotnosti sa svime onime što čini osnovicu organiza-cije narodnih manjina.
Zaštita narodnih manjina, onako kako je zamišljaju sami ideolozi manjln-skoga pokreta moguća je samo uz uvjet da se svakoj ma i najmanjoj narodnoj tjednici prizna pravo na samostalan kulturni razvitak. No to je moguće sa-ttm tamo gdje postoji uzajamno posto-Vanje i duh snošljivosti. Narodne ma-Ujine spremne su da postanu lojalni kradjani svojih država, no da one uzmognu biti takvima potrebno je da na-r°dne većine prestanu u njima gledati svoga neprijatelja. Prije svega trebalo “1 nestati onoga šovenskoga mentalite-ta koji se zasniva na nacionalnoj netrpeljivosti.
No umjesto da se bližamo vremenu d kojem bi se imale srediti već jednom odnosi izmed ju narodnih manjina i ostalih državljana, da se na taj načm trujno likvidira opasnost koja prijeti dslijed toga nenormalnoga stanja, na-eionalni šovinizmi rastu dalje u obliku fašizma i rasizma i stvaraju sve tezu
atmosferu u Evropi.
. Takvo stanje postaje sve nepovoljne i za sam pokret narodnih macina. Neke manjine, kao na pr. nje-jdačke, stavljene su na taj način u di-ifmu. žele li da i dalje ustraju na nncipima koje su upravo one u ma-djinskom pokretu najjače zastupale, ftoraju da osude onu apsdutističku po-
diku koju u Njemačkoj vodi Hitler u mA, tobožnje rasne superiornosti nje-jdackoga naroda. Bilo je jasno da ce na
ft»!''»
Anjina u Njemačkoj i da neće bitl mo-w mlm°ći diskusiju u tom Pranju, ddtkar se ne znam kako jako naglaša-da. statuu kongresa ne dopuštaju &	u unutrašnje
^esanj« u unutrašnje prinae d^ave. Taj se prigovor može uostalom lluita lako odbiti jer ne govoriti o pri-kama u Njemačkoj 'nnr/7p za ko
otUh Pačiti drugo nego zatajivanje svih
Principa, koje je on ispovijedao.
Unaprijed se dakle znalo da će ovaj kongres u Bernu biti stavljen u tešku kušnju. Bilo je sigurno da će Židovi pokrenuti pitanje progona u Njemačkoj i da će otuda za njemačke manjine nastati položaj iz koga im neće lako uspjeti da izadju. Najavljena tema židovskih manjinskih grupa »Disimilaci-; a i prava narodnosti« imala je izazvati raspravu, koja kolikogod se načelno vodila, ipak bi bila uperena sasvim jasno protiv hitlerizma. Disimilacija je pojam koji znači odvajanje jedne grupe od tijela kojemu je pripadala. Takva disimilacija provodi se danas u Hitlerovoj Njemačkoj gdje se Židovi nasilno odjeljuju od njemačkoga narodnog organizma uz koji su bili prirasli.
Diskusija o tome pitanju bila je na kongresu stvar vrlo mučna, a naročito kada se zna da je njemačka grupa najjača i da ona sama pretstavlja gotovo četvrti dio brojčane snage svih evropskih manjina. Pred tešku zadaću bio je stavljen sam pretsjednik kongresa dr. Josip Wilfan, jer je od njegova takta u mnogom ovisilo, kako će čitavo vijećanje završiti.
POČETAK KONGRESA.
Dr. Wilfan je znajući delikatan položaj u kome se kao pretsjednik nalazio sa čitavim kongresom, već u svom pozdravnom govoru nastojao kako bi se izbjeglo sve ono što bi moglo poremetiti jedinstvo. Govorio je zato umjereno, općenito i u granicama. Da bi se izbjeglo napadajima na pojedine države upozorio je učesnike kongresa na dvostruk položaj u kome se svatko od njih nalazi. Taj dvostruki položaj potiče odatle što s jedne strane treba udovoljavati gradjanskim dužnostima, a s druge opet svatko hoće da sačuva svoju privrženost narodnosti kojoj pripada. Zbog toga da je potrebno da se u diskusijama pronadje neki srednji put, da ne bi kongres preuzeo ulogu tužitelja ili suca onim državama u kojima su manjine ugrožene, a ovima opet da bi dao na znanje da u kongresu imadu svoju potporu.
Uslijed pretsjednikove opomene na kongresu je prevladavao ton principijelnog raspravljanja. Konkretno se raspravljalo malo, no čini se da je ovo bio jedini način da se izbjegne r a zm i m oil aže n j e u samom kongresu. Ako to nije potpuno uspjelo, znači samo da je moglo završiti i time da koja grupa ne samo napusti kongres, kao što su to učinili Židovi, nego prestane u buduće biti njegovim članom.
O ČEMU JE KONGRES RASPRAVLJAO.
Na ovogodišnjem kongresu raspravljalo se i o akciji za pomoć gladnima u Rusiji, o pitanju autonomije za narodne manjine i o temi »Disimilacija i prava narodnosti«.
Diskusiju o akciji za pomoć gladnima u Rusiji, pokrenuli su Ukrajinci i ruske grupe. Na "kongresu došlo je do žestokih riječi naročito sa strane gdje. Rudničke, ukrajinskog poslanika u poljskom parlamentu. Sa kongresa je upućen apel za osnivanjem akcije, koja ne bi imala ništa političko na sebi, onako kako je to predlagao u jednom svom prijašnjem memorandumu tajnik -kongresa dr. Ammende.
U vezi s referatom »Disimilacija i prava narodnosti« dogodile su se neke vrlo nezgodne peripetije. Ta je tema trebala zapravo biti raspravljena na početku vijećanja, no značajno je za same prilike u kongresu, da je dana prednost raspravljanju o akciji za pomoć gladnima u Rusiji. No desila se i daljnja neprilika: referent je obolio tako da je referat morao izostati. Tema time nije skinuta s dnevnoga reda, jer su židovske grupe uporno tražile da se kongres izjasni o progonu Židova u Njemačkoj. Iza toga razvila se živa diskusija za koje je dr. Roth, vodja njemačke manjine u Rumunjskoj, u ime sviju njemačkih grupa iznio stanovište u tome pitanju. U toj je izjavi naglasio da su se njemačke grupe uvijek branile protiv asimilacije i da kao najveći zadatak kongresa u njegovoj obrambe noj djelatnosti smatraju vezivanja manjine o narodno stablo kojemu ona pripada i o kulturu svoga naroda. Pret-stavnici njemačkih manjina da će i u buduće zastupati ta naj osnovni ja načela kongresa, a što se tiče njemačkih Židova oni izjavljuju da odvajanje pripadnika drugih narodnosti osobito rasa iz jednog naroda — kao što se to moglo zapaziti u posljednje vrijeme — drže za potpuno pravednu stvar, pri čemu drže za jednako opravdano, ako ljudi koji su disimilacionim postupkom postali narodna manjina uznastoje da se i njima priznaju ona prava, za koja se dosada zalagao kongres.
Ova je rezolucija doduše stvorila nekakvu bazu za principijelno raspravlja-nie no praktično ona nije donijela ništa.’ b i 1 o j e s a s v i m j a s n o da s* Židovi neće moći zadovoljiti ovakvom izjavom. Prije svega kada bi njemački Židovi pristali na to da se kao narodna manjina bore za oduzeta prava, u Hitlerovoj Njemačkoj gdje
bijesni rasizam, oni nemaju nikakvih izgleda da bi ih mogli natrag steći. Tu dakle fali glavna pretpostavka. Tom svojom izjavom sigurno se ne bi zadovoljile ni same njemačke grupe kada bi se njima pokazala sudbina onakvom kakvom se pokazala Židovima u Njemačkoj. Židovi su prije svega tražili da se osudi progon njihovih su na rod nj aka u Njemačkoj, pa kada se kpngres nije na to odlučio oni su napustili vijećanje. Od toga nije moglo Židove odvratiti ni upozorenje dra. Wilfana da se kongres tako ponio i u drugim sličnim slučajevima.
U zasijedanju, koje je održano u ponedjeljak ovoga tjedna, razvio je senator dr. Medinger pretstavnik sudetskih Nijemaca u čehoslovačkoj tezu o teritorijalnoj autonomiji. Njegovu mišljenju pridružili su se pret-stavnici litavske, bjeloruske, poljske i katalonske manjine. Kongres je zauzeo stanovište da bi manjinske grupe koje kompaktno nastavaju neki teritorij morale dobiti samoupravu, koja bi trebala biti garantirana me-djunarodnim ugovorima. Kod toga se izričito naglasilo da ovakva forma državnoga ured jenja ne može dovesti do separatističkog pokreta sa strane narodnih manjina.
KRITIKA POSTUPKA DRUŠTVA NARODA.
Djelatnost Društva naroda u pitanjima koja se odnose na narodne manjine podvrgao je prof. Balogh pretstavnik Madžara u Rumunjskoj najoštrijoj kritici. Tražio je da u interesu stvari referent za manjinske peticije bude Evropejac, a ne čovjek s drugog kontinenta, koji ne može imati dovoljno razumijevanja za svoju funkciju. Rezolucije koje se u vijeću predlažu na temelju peticija, morale bi članovima biti predane na vrijeme. Nadalje, odbor koji ispituje izvješća pojedinih vlada
0	postupku s manjinama, trebao bi da se obrati i na same manjine kako bi ove mogle prido-metnuti svoje primjedbe. Na koncu oborio se na odugovlačenje s rješenjem manjinskih peticija i zatražio da one budu rješavane na pravednoj osnovi, a odbor da se brine da se njegovi zaključci provode od strane onih vlada kojih se tiču.
Prije podne 19. o. mj. kongres je završio svoj rad, nakon što su primljene
TRI NOVE REZOLUCIJE.
Rezolucija o postupku s manjinama prihvaćena je suglasno. Isto tako suglasno prihvaćene su druge dvije rezolucije koje govore o autonomnoj pokrajinskoj upravi, zatim o pitanju medju-sobnih odnošaja i o pitanju materinskoga jezika. Kongres je upozorio na svoje zahtjeve još sa prvoga kongresa, da u svakoj evropskoj državi, u kojoj živu druge nacionalne skupine, svaka takva nacionalna skupina ima pravo da upravlja sa sobom administrativnom autonomijom, teritorijalnom autonomijom ili ličnom prema prilikama. Kongres pored toga konstatuje. da se razne neugodnosti mogu lako izbjeći unutarnjim mirnim razvojem kulturnim, privrednim i socijalnim raznih manjinskih područja pomoću administrativne teritorijalne autonomije. Kongres naglašu-je, da ovakvi teritoriji imaju manjinsko stanovništvo u znatnoj većini i protestira protiv zakašnjavanja takvih mjera, jer bi to moglo dovesti do težih komplikacija kako unutrašnjih tako i medjunarodnih.
*
Kongres narodnih manjina vodio je
1	završio svoj rad pod uplivom današnjih političkih prilika u Evropi. Desile su se neke stvari koje nije bilo moguće izbjeći, židovska manjina nezadovoljna stavom kongresa u pogledu progona njenih sunarodnjaka u Njemačkoj, napustila je vijećanja u znak protesta. Da je kongres pristao uz ono što su oni tražili bile bi opet njemačke manjine povukle svoje konsekevnce tako da bi moguće bila ugrožena i sama egzistencija pokreta. Tu se moralo birati izme-dju dva zla. Najveća briga kod toga bila je očuvanje jedinstva manjinskog fronta. Taj je i očuvan, jer eksodus židovskih grupa kongresa ne znači i njihov definitivan istup. Kada se hoće govoriti o tom kakav je uspjeh imao ovogodišnji kongres, tada prije svega treba imati na umu sve one poteškoće koje su morale biti na kongresu svladavane a osim toga i to da njegovi pozitivni rezultati ne mogu se pokazati na djelu jer je kongres institucija koja nema službeni karakter. Kongres ima značenje po svojoj moralnoj strani, a to je manifestirano i ove godine, samo još u težim prilikama nego prošlih godina. Bilo je mnogo razloga za zabrinutost; ona se pokazala i u riječima pret-sjednìka dra. Wilfana koji je, zaključujući kongres, izjavio da su se njemačke grupe izjasnile za principe proklamirane na kongresu i da zahtijeva i od drugih grupa da ih poštuju.
Italija sprema rat!
VOJAŠKA DELA IN NAŠI LJUDJE
Prestranek, v septembru 1933.
(A g is). Naš list zelo mnogo piše o utr-ievalnih delih ob meji in treba bi bilo iz vseh teh drobnih poročil sestaviti celotno pregledno sliko, da bi videli, kaj so vse zgradil; in ustvarili v svojo obrambo. Pri Prestranku grade sedaj velikansko vojašnico. Od daleč zgleda ta stavba naravnost impozantna. Pri vsem tem, kar se gradi okoli njih, naši ljudje še sedaj niso izgubili znanega jedkega humorja in pravijo, da bo ta vojašnica za »miljon« vojakov, ki bodo tu junaško branil; svoje meje. Miljon zato ker je znana njih 'hrabrost!
PREPOVEDAN PROMET PO VOJAŠKIH CESTAH
Vreme, septembra 1933. (A g i s). Cesta. ki pelje iz Gaberka pod tremi mostovi pod Vremščico, proti Št. Petru, in ki je bila pred kratkem dograjena, seveda v vojaške namene, je zaprta in je prepovedan po njej vsak promet, že pri omenjenih treh železniških mostovih. Ta cesta ima zvezo z vojaškim letališčem, ki je na Gaberku, dalje z Divačo, kamor vodi tudi nova razširjena cesta ter s Senožečami, kamor vodi nova do 8 metrov široka cesta (lani dograjena) in z Vremsko dolino. Cesta s Senožeč na letališče in dalje proti Št. Petru je speljana na novo pod Vremščico ir. se združi deloma s staro cesto Senožeče—jDivača na klancu med Vremščico in hribom Cebulovco. Od tu je na novo popraviiena in prenovljena tako. da služi lahke vsem vojaškim zahtevam. Kot že zgoraj rečeno, je cesta na Št. Peter zaprta. Vzrok pa je seveda v tem, ker grade ob njej nove vojaške naprave. kaverne, postojanke za topove, za strojnice itd. Ker so položaji ob cesti zelo skriti in je dostop ne le prepovedan ampak tudi zastražen, ni mogoče zvedeti točno kaj se tu godi. Lahko se to le domneva, da je v vojaške svrhe, kot vedno, če kaj skrivajo pred očmi »nepoklicanih«. Pri delu so zaposleni izključno le Italijani iz notrajnosti, oz. skoro le vojaštvo, le stražo predstavljajo v večjih skupinah fašisti.
VOJAKI PRIHAJAJO V NOVE VOJAŠNICE
Trnovo. 1 septembra 1933 (Agis). Pri nas nimamo še dovolj vojaštva, zato je napovedan prihod nadaijnih 3.000 vojakov. Nekaj se jih je 28 pr. m. že vselilo v novo kasarno v Trnovem. Ostalo vojaštvo se bo naselilo pa v bistriških vojašnicah.
PUŠKE ZA BALILLE.
Ilirska Bistrica, septembra 1933. (Rob) Tukajšnja tvrdka je Izdelala 10.000 puškinih kopit za ballilo. Bila do odposlana s kamioni v Brescio.
U LIBURNI JI GRADE SE NOVE KASARNE
Rijeka, septembra 1933. U Lovranu na mjestu Lokve vojničke vlasti grade četiri kasarne. Na cijeloj rivijeri u Li-burniji pojačavaju se garnizone. Gradnje vojničkog karaktera podignut će se takodjer i u Ičićima.
ŠE O ITALIJANSKIH MOTNJAH LJUBLJANSKE RADIOPOSTAJE
Žiri, septembra 1933. (Agis). Naš list 5e svojčas že poročaj o uradni radiooddajni postaji v Idriji. Prvotno je bila v rokah vojaških oblasti, nakar so jo te odstopile uradu javne varnosti (sicurezza pubblica). Ta je že delj časa prav pridno uporablja le za to, da moti v Idriji in okolici program ljubljanske radiooddajne postaje. Zlasti močno ropota in brni, ko proizvaja ljubljanska postaja narodne pesmi, novice in poročila, dalje predavanja in drugo. Te motnje pa niso deležni samo kraji onkraj meje ampak segajo že na ozemlje naše države. Tako so prizadeti zlasti kraji ob meji kot Hotedršica, Žiri, Rovte in dr. Zdi se nam, da tako postopanje ni v skladu s tozadevnimi mednarodnimi dogovori in da ie že skrajni čas, da se merodajni činitelji zavzemajo in preprečijo te kršitve.
V ITALLII SE LAHKO POTUJE ZASTONJ Razdrto, 14 septembra 1933. (Agis). Pri nas že ni skoro človeka, da ne bi bil vsaj enkrat v Rimu. Enkrat nas peljejo na »defile« kot župane, drugič kot tajnike, tretjič kot kmete, kot fašiste, itd. Tako je prišel že skoro vsakdo enkrat kot eno ali drugo na vrsto. Pa ne samo v Rim. tudi drugam se lahko pelješ, kot pač nanese prilika za kako večjo fašistično parado. Najbolj pa so zaposleni s takimi fašističnimi paradami in pohodi ter »defileji« naši otroci, ki so včlanjeni ali v ballili, avangardi ali drugod. Te pa najrajše vodijo, saj so najmanj nevarni. Pred kratkim je šlo zopet nekaj vlakov takih otrok v Rim. Z naše vasi jih je šlo okoli 20. iz Senožeč pa 16. Večinoma so to naši do 14 letni pastirčki, kj jih Pa doma zelo težko pogrešamo baš v poletju, ko je delo največje. Toda oni so žq[ siti takih potovanj in so šli zelo neradi, čeprav se jim je imel prikazali sam — duce. Toda hočeš ali nočeš, so jih oblekli v uniformo in odpeljali. Stroške za vse nosi država, vsaj tako pravijo. Toda kdo je ta država če ne mi. Res je sicer, da še nikoli nismo tako potovali na »državne stroške« kot sedaj pod fašizmom. Toda vsa ta naša prisilna potovanja moramo drago plačati in težko nam je še posebno, ker se zavedamo, da nas s tem izkoriščajo v borbi proti nam samim.
Jeste U poslali pretplato
USODA LUŽIŠKIH SRBOV POD HITLERJEVIM TEROROM
NOVI PREFEKTI U GORICI I U PULI
Preganjanja lužiških kulturnih delavcev I lu novi prefekt Oreste Cimoroni te je tom Znano je, da je bilo meseca aprila prigodom uputio vlastima, organizacijama i aretiranih sest luziškosrbskih inteligen- pučanstvu Istre poziv, u kojem kaže, da tov. Bart, dr. Cyž, Janak, slikar M. No-1 pozna tradicije dobrih, radinih i vjernih wak, pisatelj Slodenk in Šajbal Zaprti Istrana pa sve pozivlje da s njim sa-so bili v takozvanem »Korrektlonshaust I radjuju velikim altruizmom, apsolutnom po-v Budyšmu, v zelo nezdravih prostorih, siušnošću strankinim starješinama i fašisti-tako da se je mnogim izmed njih po-|čkom iskrenošću, a sve uzvišenom trojstvu: slabšalo zdravje. Dobivali so tudi zelo Kralju, Duceu i domovini. — Novi prefekt slabo hrano in so bili prisiljeni k tele- I ni ne spominje da li mu je poznato da veći snemu delu. Ker pri zaslišanju niso dio Istre nastavaju Jugoslaveni, za koje se mogli nikomur ničesar dokazati, so jih I doslovno može reći, da su zaista radini i po pettedenskem zaporu spet izpustili I da žive isključivo od svog dnevnog rada, pridržali pa so slikarja in pisatelja!a proganjani su samo zato, što hoće da Mart. Nowaka, katerega so izpustili šele ostanu karakteri i ne će da se iznevjere po osmih tednih. Sedaj je jasno, da po- 1 svojim najsvetijim osjećajima. Ne spominje menijo te aretacije zgolj narodno pre- ni bijedu, koja vlada u Istri. — Slijepu poganjanje. Vsi prizadeti so bili z uradnim I kornost traži od pučanstva, a za drugo neka ukazom razrešeni svojih služb in vrženi)Juti. v bedo. Tudi po prihodu iz ječe jim mesta niso bila vrnjena, še več: Nemci
Novi prefekt stigao u Pulu
Pula, septem&fa 1933. Stigao je u Pu- prefekta Foschia u Puli dotfó'je radi toga
št<5 je njegovo ime bilo u sret/ištu jedne afe-medju puljskim fašistima. S njime
50 zahtevali od njih celo, da bi morali plačati hrano, ki so jo prejemali v zaporu in sicer 2 marki dnevno. Ako tega ne bi storili, jim grozi eksekucija ali
NOV GORIŠKI PREFEKT
Gorica, 14 septembra 1933. (A g i s). Naš list je že poročal, da je bil prejšnji go-riški prefekt premeščea Na njegovo mesto je prišel gr. uff. Introna, ki je s današnjim dnem prevzel posle.
ponovni zapor. Ti dogodki so zopet kri-	CfI
ceč in lasen dokaz, kakšno kulturno I ^-ASTO SU MAKNUTI FOSCHI I TROTTA
U vezj sa smjenjivanjem obaju prefekta,
čeč in jasen dokaz, kakšno kulturno svobodo uživajo Lužički Srbi.
DJELA 0 LUŽIČKIM SRBIMA
Problemu Lužičkih Srba od svih slavenskih naroda Cesi posvećuju najveću paž' nju. To je razumljivo, jer su Česi Lužičkim Srbima ne samo teritorijalno nego i jezično najbliži. Izmedju Čeha i Lužičkih Srba postojale su već otprije uže kulturne veze, tamo još od početka češkoga narodnoga preporoda.
U Pragu postoji već blizu tri decenija društvo »Ćeskoslovensko-lužicky spolek Adolf Černy«. koje svojim radom, naročito izdavanje znanstvenih djela i propagandnih brošura, mnogo pridonosi upoznavanju prošlosti i današnjega stanja te najmanje slavenske narodne skupine.
U znanstvenoj zbirci, što ju izdaje spomenuto drurštvo pod naslovom
»Češko-Iužicka knihovnička«, izašle su izmedju ostalih i studije Josefa Pata. pofesora lužićke književnosti na sveučilištu u Pragu.
o lužičkim pjesnicima Handriju Zej-
Ie?u. Člšlnskom. o slikaru M. Novaku I Dobrowskom I Lužici.
Osim tih treba spomenuti i aktuelnu studiju dra. J. Koprasa
»Lužica kao manjina.
U drugoj zbirci
»Dnešnl Lužice«, koja ima više propagandistički karakter, izlaze brošure informativnoga karaktera. Isto tako informativan i propagandistički karakter imadu i male brošurice sa slikama lužičkih krajeva, tipova i narodnih nošnja.
Drugo društvo
»Společnost pfàtel Lužice« izdaje već petnaestu godinu časopis »Lužičkarbsky vestnik«,
onog iz Gorice i onog iz Pule. doznaje se da to nije uslijedilo zato jer se misli na promjenu kurza. Do skidanja dosadašnjeg
re meaju punsKim lasisuma. d njime je Ujedno bilo vezano i ime pbzhatog fašističkog prvaka Mraka (Maracclifà) koga su optuživali zbog korupcije. Uplivni Mrak da se fiješi iz te neugodne pozicije1 poradio je na tome da makne Foschia. U isto vrijeme isključene su jz puljskog fašja četiri uplivne osobe radi toga jer su optuživali Mraka.
Gorički prefekt Trotta maknut je zato, jer se zamjerio kvestoru Modestiu navodno da je bio premalo strog osobito protiv slovenskih duhovnika. Glavni politički faktori u Primorju su sada tršćanski prefekt Tiengo i gorički kvestor Modesti. Sa prefektom Tiengom je administrator Sirotti u najintim' nijim odnosima.
INSPEKTORAT PJEŠADIJE.
Talijanski miriistraski Savjet je u subotu zaključio da se za pješadiju osnuje po sebni inspektorat kao vrhovni organ ovog roda vojske. Inspektorat ima da bude duša pješadije, da je vodi, usavršava i podučava najmodernijim sredstvima za obranu i napad.
Na istoj sjednici ministarskog savjeta odobren je zakonski nacrt pokorne svi posjednici dozvole za upravljanje motornim vozilima moraju da vojnoj upravi dadu pri mjene podatke o izvršenoj vojnoj službi.
TRST PROPADA - BREZPOSELNI VTRŽAŠKILUK
Trst, septembra 1933. (A g i s). Ko pridejo parniki (žal le redki) v tržaško luko, se vsujejo okrog njih brezposelni, ki čakajo. da bi dobili kakšno zaposlitev z razkladanjem ali s čimerkoli. Pa tudi pridno stikajo za sadjem, moko in drugim, ki se včasih vsuje iz raztrganih vreč ali pa iz razbitih zabojev. Toda brezsrčna »milizia por tuaria« kaj skrbno pazi, da vsakomur, kdor kaj dobi in pobere, iztrže iz rok in vrže v morje. Nekateri se upirajo, pa jih odpeljejo fašisti alj policija na poveljništvo milicije, kjer jih pretepajo, suiejo. zmerjajo in jim celo pljujejo v obraz češ, da delajo s takim postopanjem sramoto fašizmu. S tem hočejo baje zatreti beračenje.
TRST DARUJE SPOMENIK ZA RIMSKI »FORO MUSSOLINI«
a sredstva za spomenik prisilno se sakupljaj,,
T r s t. septembra 1933. U Rimu se iz-gradjuje monumentalni trg Foro Mussolini, koji bi imao biti iskićen mnpgim spomenicima. I Trst će darovati Rimu jedan spomenik. Razumije se to stoji milijune. Ko će dati te milijune? Pa razumije se: oni, koji su davali i do sada za sve fašističke parade! Narod! Organizovana je akcija za sakupljanje doprinosa za spomenik. Novine donose popise prvih priloga. To su imena raznih istaknutih ličnosti, trgovaca i industrijalaca tršćanskih. Sad se provod, sabirna akcija koji donosi članke iz života Lužičkih Srba. | svagdje, gdje rade članovi sindikata, radnici. Taj lisi vodi stalno kroniku dogodjaja iz | namještenici itd. Svima se od plaća uzimlje Lužice i bilježi sve što se piše o problemu jedan dio za taj spomenik, koji će Trst »date salvenske manjine. List uredjuje već rovati« Rimu za »Foro Mussolini«. Taj će spomenuti dr. Josef Pata i VI. Zmeškal, spomenik' biti sazdan od krvi i znoja onih, koji se takodjer mnogo bavi proučavanjem kojima će se otkinuti zalogaj iz ustiju. A no-
Lužičkih Srba.
U zajednici s
»Kolom lužičkih književnjka«
izdaje »Společnost pfàtel Lužice« dvije j Zbirke
»Dom a swet« I »Slowjanske voz'
hlady«.	.. . ,	_________________
U prvoj zbirci štampaju se djela lužičkih | stični listi, seveda z velikanskimi naslovi,
i vine pišu: »Trst će poslati svoj dar, koji će ga dostojno prestavljati medju ostalim brat-I skim gradovima Italije...«
»TRŽAČANI SO VSI SREČNI . . .« Trst, septembra 1933. (Agis) V Mira-maru je dobil duka d’Aosta hčerko. Fašt
književnjka, a u drugoj studije o Lužici.
Osim tih djela, koja se izdaju organizirano. izašla su i mnoga druga zasebno, j Tako na pr. od Zmeškala:
»Slovenskou Lužici«, pa zbirka »Češki plesnlc) Lužici«.
trobijo in pišejo ob tej priliki, da so Tržačani vsj srečni. V znak »zadovoljstva« je podešta izpostavil na par krajih v mestu vpisne pole, ki bodo tvorile imenik vseh »vdanih« Tržačanov. Te bodo v znak vdanosti in priznanja izročili d’Aostu. Da
Uvod u lužičku književnost prof. Pate. Mu- bi pa ta dan bil čim sijajnejše proslavljen, kova etnografska karta Lužice, njegova je priletela iz Mirna eskadrilja letal, ki je djela, djela M. Nawke, J. Šolte, Swele, lu- z mogočnim ropotanjem uspavala novoro-
žičkih naučnih radnika na lingvističkom polju, i. ostalih Lužičana, povjesničara, književnih historika i drugih.
Sav taj rad u Češkoj ima za zadaću, da svrati svijetu pažnju na razvitak Lužičkih Srba na kulturnom području i na njihova opravdana nastojanja, što ih vode za nacionalni opstanak.
Rad Čeha na korist Lužičkih Srba mogao bi služiti kao primjer u kojem pravcu bi se i ovdje moralo raditi za naš narod pod Italijom. ______________
jeno princeso, ki naj bi s svojim rojstvom v Miramaru služila kod dokaz z godovinske pripadnosti teh krajev Italiji. Poročilo pravi, da so delala letala razne akrobacije nad gradom.
GOSPODARSKA KATASTROFA SENOŽEČ
Senožeče, septembra 1933. (A g i s). V našem listu je bilo že pisano koliko je trpela naša vas s propadom pivovarne »Adria«, ki je dajala kruha vasi in njeni okolici. Po propadu se je mnogo delavcev izselilo, zlasti strokovnih, mnogo jih je šlo
IZ SLOVENSKE KOROŠKE.
V Št. Jakobu v Rožu se vrši v nedeljo Preko meja in morja, ostali pa so se vrgli s 24 t.' m. odkritje spominske plošče župniku podvojeno silo na grudo in izsesavali z nje Franu Treiberju, skladatelju znane pesmi kar se ie dalo. Dala jim je, kar ?o potre-»Mav čez jezero«. Slavje je bilo namera- bovah zase. a drugih, ki so se zajedli med vano prošlo nedeljo, pa je bilo odloženo. «e ni mogla več roditi. Tako imamo danes Pevci Slovenskega pevskega društva iz Y Senožečah nad 28 praznih nis, v razpa-BoroveJj bodo gostovali v soboto 23 t. m. |^anJu* Hiše, ki so le količkaj vredne, gredo v Tržiču, v nedeljo 24 t. m. pa v Škofji Lo- za vsak denar. Tako je pred kratkim prodal ki. Bili so povabljeni od obeh občinskih "eki kmet enonadstropno hišo z vrtom za ndhorov	lir> vesel, da je sploh lahko dobil za-
1 njo ta denar. Kmetije pa so vse do malega zadolžene. Ostale, ki niso zadolžene, bi NOVE OBSODBE.	lahko našteli na eni roki. — Tako je naša,
Reka, septembra 1933. (Agis.) Valen-1 nekdaj živa vas, ki ie preživljala včasih Čič Amon in Vrh Anton oba iz Dol. Zemna "e le slabe, ampak tudi vso okolico, na rosta parkrat zavpila: Živela Jugoslavija. Za “ lfi>,s£odarske kat?strofe. P0^.1’?. še> k®r to prekršitev sta baje obsojena od sodišča	™,rava s stalno vrstečimi se sla-
v 11. Bistrici na 3 mesece zapora.	oimi lennami-
POSLEDICA ŽALOSTNIH GOSPODAR-
ŠALJITE PRETPLATU! T,st	& p«,
JftJjJliLi *	• I časom ie brez sledu izginil Leopold Dekle-
va. dedič znanega Žagarjevega posestva ob vodi v Reški dolini. Polde Žagarjev, je komaj 27 let star mladenič in je zbudil ta slučaj med domačini veliko razburjenje in mno. go komentarjev. Najbolj verjetna je domne va, dà 3e odpotoval v inozemstvo vsled prevelike obremenjenosti posestva in teškega gospodarskega stanja. Če pomislimo, da je Žagarjeva hiša že leta slovela daleč naokoli kot ena izmed najbolj trdnih v okolici in da so takoj pd vojni prodajali posestvo z vsemi gospodarskimi poslopji za 3 milione lir, a da ga danes ne cenijo več kot par stoti-soŠ, si lahko mislimo, kakšne obupne čase preživlja naše gospodarstvo.
POKOJNINE BODO ODPRAVILI.
Gorica, september 1933. Širijo se govorice. da pripravlja vlaJa zakon, glasom katerega se bodo postopoma odpravile pokojnine. Če res pride do tega, smo radovedni ali bodo uradnikom zvišali plače. (Ojet).
ŠE ZDAJ POBIRAJO STARO ŽELEZO
Gorica, septembra 1933. (Agis). V krilih, kjer ie divjala vojna vihra, posebno pa'na Krasu, še zdaj pobira tibogo ljudstvo drobce granat in drugih vojaških železnih predmetov, da s tem zasluži vsaj nekaj za vsakdanji kruh. Kar je bilo velikih kosov so že pobrali in takrat se je tudi splačalo, ker je bilo železja povsod dosti. Zdaj pa, ko ni nikjer zaslužka, so se brezposelni lotili, dobesedno prekopavanja celih gričev. Dnevno nakopljejo do 40 kg. Za stot tega železja dobijo 12 lir. S kakšno nevarnostjo je zvezano to delo. gotovo vsak ve, saj so bile prej skoraj na dnevnem redu nesreče zaradi vojaškega streliva.
RAD »DOPOLAVORA« U NABREŽINI
Trst, septembra 1933. U Nabrežini je u krilu Dopolavora ustanovljen pjevački zbor kome ie svrha da uguši djelovanje crkvenog zbora kojega vodi župnik, da tako nestane slovenske pjesme. Sličan se pokušaj čini i u Sežani.
FAŠISTIČNA PRAVICA’.
Sv. Križ Cesta, septembra 1933. (Rob) V prvih jutranjih urah j<e krožil po Vipavski dolini karabinerski »avtotorpedon« ter zavozil z vso brzino v čredo volov, ki so bili last Romanota in so jih gnali na semenj v Gorico. Lastnik trpi, precejšnjo škodo, ker so mu pobili nekaj volov, a plačati bo moral še škodo, ki je nastala na torpedonu in pa bolečine, ki so jih pretrpeli ranjeni kara-binerji, kvesturini in komisar, katerega so pripeljali domov nezavestnega. Kriv je seveda lastnik volov, ne pa karabinerji, ki so vozili od dveh ponoči z največjo brzino brez luči. Sedaj je avtotorpedon v popravilu in bo imelo ljudstvo nekaj časa mir pred njim,
FAŠISTIČNA IZKAZNICA - NAJVAŽNEJŠI DOKUMENT
Trst, septembra 1933. (Agis). Če se prijavi učitelj k dopolnilnemu izpitu (concorso) ne zadostuje da predloži spričevalo o izpitu in druga slična spričevala, ampak mora priložiti k prošnji tudi potrdilo, da je vpisan v fašijo in da ie plačal članarino za tekoče leto. Ce ne predloži tega potrdila, se smatra prijavo za nepravilno, in kandidat se izloči iz izpita.
RADNICIMA SNIZUJU PLAČE
Trst, septembra 1933. U Nabrežini su nedavno pozvali radnike na skupštinu sindikata. gdje ie odlučeno da će sniziti plače radnicima za' 15 posto. Radnici su na to protestirali. ali su im ipak snižene plaće i to u visini od 12 posto. Za teški i naporni rad u kamenolomima plaća se radniku kreće izmedju 1 lire 1 40 cent. na sat i 2 lire 30. Medjutim nakon što mu se odbiju razni odbitci. ostane mu jedva oko 10 lira (ili jedva malo više) za nadnicu, što mu obzirom na cijene živežnih namirnica jedva dostaje.
Inače se u kamenolomima posao svodi na*najmanju mjeru, jedan je kamenolom (Favettijev) potpunoma obustavio rad, a za jedno drugo poduzeće (Zandomeni) čuje se 4a je pod stečajem.
NEUGODNE BROJKE ZA FAŠIZAM
Porazna statistika vanjske trgo vine — Talijanski izvoz opada
Trst, septembra 1933. Prošlog mjeseca vrijednost uvezene robe bila je 532,918.733 lire, a vrijednost izvezene robe 456,366.261 lira. dok je istog mjeseca u 1932 uvoz dosegao • 525,662.689, a izvoz 535,286.876 lira. Ukupno za prvih osam mjeseci o. g. vrijednost uvezene robe iznosi 4.956,440.367, a izvezene 4.012,919.924 lire. U odgovarajućem periodu 1932 uvezeno je robe vrijedne 5.795,297.942 lire, a izvezeno 4 milijarde 445,731.895 lira sa gubitkom od 1 milijarde 349,490.047 lira. koji je u prvih osam mjeseci ove godine dosegao 943,520.443 lire
... A BROJ NEZAPOSLENIH NEOBIČNO RASTE.
Trst, septembra 1933. Talijanski listovi donose statističke podatke o broju nezaposlenih u Italiji dne 31 kolovoza o. g. Prema tim podatcima vidi se da broj nezaposlenih u Italiji raste a ne opada, kako se to obično hoće prikazati i da je samo za jedan mjesec dana naime od 31 VII do 31 VIII broj nezaposlenih porastao za 64 hiljade 375. Na dan 31 srpnja bilo je nezaposleno svega 824.195 a dne 31 kolovoza bilo je nezaposlenih već 888.560.
TALIJANSKA ŠTAMPA JOŠ NIJE DOVOLJNO FAŠISTIČKA...
Poznato je da u Italiji od januara 1929 postoji samo fašistička štampa. Protivničke novine bile su već davno prije ukinute a tadašnjom uredbom o štampi bilo je zabranjeno baviti se žurnalizmom, onim novinarima, koji nisu imali naročitu svjedodžbu o dobrom političkom vladanju. — Ostale su dakle samo novine organi fašističke stranke i one koje se nijesu nikad ogriješile od samog početka o fašizmu, pače su s njim simpatizirale, a kad je fašizam preuzeo vladu postale su još fašističkije od samih organa stranke. — Ovim potonjima sada predbacuje »Popolo dTtalija« da nisu potpunoma prožete fašističkim duhom od prve do zadnje stranice i da u njima ne sa-radjuju kristalni fašisti. — Tako isto piše i direktor fašističkog organa »Popolo del Friuli« Piero Pedrazza, koji zahtjeva, da se kod novina, koje su nastale privatnom inicijativom pregleda političko, moralno i fi-nancijalno stanje i da urednici novina budu fašisti, koji su za fašističku stvar nešto i dali, a ne samo potpis na pristupnicima u stranku. — Priznaje da su novine, koje nisu osnovale fašističke organizacije mnogo više raširene i bolje utvrdjene u pogledu materijalnom, jer da nose više puta lokalnu oznaku, Sto nije u skladu sa duhom fašizma, premda te novine glorificiraju fašizam. —' To glorificiranje nije spontano već preračunano. Treba reviziju svih novina i novinara, pa nepotrebne ukinuti, a korisne potpomagati da osvoje pozicije novina pri« vatne inicijative.
DJECA’ — STRAŽAR* NA’ FAŠISTIČKOJ IZLOŽBI.
Prema naredjenju Mussolinija sekretar fašističke stranke odredio je da od 1 oktobra rrše stražarsku službu na fašističkoj izložbi u Rimu pored milicije takodjer i odijeljent balitha, avanguardista i mladih fašista To je potpunoma u skladu sa Mussolinijevora porukom djeci: Ljubite pušku, obožavajte mitraljeze, a u ovoj tami osjećaja nemojte zaboraviti na sveti bodež.
LOŠI KRUH U RIMU.
U Rimu su nekoji pekari pekli vrlo loši kruh proli svim pravilima pekarskog obrta tako da ga ljudi nisu mogli ni jesti. Rimski prefekt je bio prisiljen da vlasnicima privremeno oduzme dozvolu za pečenje kruha. Tom prigodom se konstatiralo da su ti ne-:asni pekari članovi fašija pa je komesar rimske pokrajinske federacije poslanik Se* rena oduzeo iskaznicu fašističke strank? šestorici vlasnika pekarnica.
NEČOVJEČNO POSTUPANJE SA RADNICIMA.
Talijanske novine javljaju da direktor jedne tvornice u Lanigo kod Virenze postupa sa svojim radnicima nekorektno i brutalno u potpunom kontrastu sa najelemen-tarnijim pravilima kulturnog života. Prijetila je opasnost da dodje do većih izgreda tim više što je taj direktor. Ramella Mario, pokriven plaštem člana fašističke stranke. Radi toga ga je pokrajinski sekretar morao brisati jz stranke.
VINCENZO NITTI DIREKTOR FRA^ CUSKOG DRUŠTVA koje se bavi eksploatacijom zlata 11 TT ^ i	Srbiji
ar zu nedavno osnovano jeđn1 specijalno društvo pod nazivom »Fran cuska kompanija zlatnih rudnika u Pf ku«. Ovo je društvo već pristupilo rad' kako bi u dolini rijeke Peka (pređrat na Srbija) eksploatiralo tamošnja naia; zista zlata i u Peku stvorilo sredi»'’ svoje rudarske aktivnosti u državi Predradnje su toliko napredovale da J5 rad u rudnicima imao početi već pot*1' kom novembra. U upravi ovog društv® pored ostalih nalazi se kao administrativni direktor sin poznatog talUansk^ političara Francesca Nitti, Vincenzi Nitti, koji se već dulje vremena naia* na terenu u Peku.
NEOBIČAN POSTUPAK TALIJANSKIH| VLASTI PREMA ČSL. TURISTIMA
Nedavno Je parobrod .Jadranske plovidbe sa Sušaka »Fiav« imao da odveze veću grupu od 130 Čeha, koji su boravili na Rabu, na izlet u Opatiju. Kada je parobrod stigao u Opatiju, talijanske vlasti zabranile su Čelioslovacima iskrcavanje ma da su imali putnice u redu i na njima regularni talijanski vizum. Čehoslovački turisti bili su revoltirani ovakvim postupkom talijanskih vlasti. »Plav« se zatim vratio sa izletnicima natrag na Rab, pristavši prije toga u Crikvenici, gdje su gosti proveli cijeli dan. Za ovaj svoj čudni postupak talijanske vlasti nijesu dale Čelioslovacima nikakovo objašnjenje što je još jedan dokaz više njihove »susretljivosti« i bahatog postupka kojima su bili izloženi Čehoslovaci. Naravno da su talijanske vlasti ovakvom »propagandom« učinile najveću »uslugu« upravo sebi i — Opatiji.
FAŠISTIČKI POZDRAV U HOTELIMA U OPATIJI.
Fašistička federacija za turizam je poslala okružnicu vlasnicima hotela u Opatiji, kojom odredjuifi da odsada dalje moraju hotelski namještenici da pozdravljaju bilo talijanske bilo inostrane goste isključivo rimskim pozdravom t. J. dizanjem ruke. »Taj gest — veli okružnica osim što je čisto fašističko manifestiranje je takodjer Ponosni znak jednog uvjerenja i svijesriosti. Taj je pozdrav energična afirmacija jedne ideje i jedne stvarnosti. I ovim načinom izraza naše idealnosti stranac koji dolazi t Italiju mora da osjeti svu ljepotu i veličinu fašističke ideje.« —
letoviščarjev in turistov ni več
Tolmin, september 1933. Naš trg je hil že v prejšnjih časih zelo priljubljeno letovišče. Saj je znamo iz zgodovine, da so imelj celo oglejski patrijarhi v Tolminu svoj letni dvorec. Tudi kot izhodišče za ture v zapadni del Julijskih Alp je bil naš trg važen. Sedaj pa ni več ne letoviščarjev in tudi fle izletnikov. Prve ie pregnala mizerija, druge pa poleg mizerije vojaška dela ob meji. Pred leti je še tu pa tam kak »zanesljiv« dobil dovoljenje, da se je povzpel na obmejne vrhove; sedaj pa je turizem v naših hribih popolnoma prenehal. Niti svojim najzvestejšim ne dovolijo obiska obmejnih hribov. — (O j et).
BERSALJERI NAMESTO LETOVIŠ-Carjev.
Štanjel na Krasu, septembra 1933. (Rob) Namesto nekdanjih letoviščarjev ki so v velikem številu prihajali k nam, so nas letos obiskali bersaljerl in cela vrsta malih Ih večjih tankov. Vadili so se v napadanju s Pomočjo tankov. Po končanih vajah so se vrnull v Rlhemberk.____________ * 1 * * * S
POSTANAK FAŠISTIČKE HIMNE Svaka narodna himna Ima svoju povijest, tradiciju i razvoj. Interesantan je postanak fašističke »Giovinezze« kako to prikazuje »Berliner Tagblatt«, sto opet dokazuje kako fašizam niti u ovom slučaju nije stvorio ništa svoga posebnoga, nego je, kao i mnoge druge ideje
1 stvari, pjesmu koja je nastala dav-
no prije fašizma samo »uskrisio«, t. J. Po svojem receptu promijenio i — pri-svojio kao himnu.	„
Fašistička himna nastala Je godine 1909 u Torinu, u kavani Suzzambrinl za stolom nekolicine pravnika, koji su ntjell da proslave svoje posljednje is-Pite. U njihovom kolu nalazio se pravnik muzičar Giuseppe Blanc, koji Je Jeć prije toga uglazbio valcer »Malombra«, koji je postao popularan u cije-i°J Italiji. Sada su mu drugovi naložili da uglazbi za njih jednu himnu za rastanak sa studijem. Vremena nije bilo vl$e od tri sata. U ta tri sata našao Se pjesnik (Nino Otilio) koji je u tom oduševljenju odmah napisao stihove nimrie, koji su počimali:
Son finiti i giorni lieti E degli studi e degli amori , 1910 kompozitor je služio kod Alpina on je tu svoju kompoziciju prenio d^dju vojnike, koji su je prihvatili s oduševljenjem, a još većim je odn^i®-bjem bila primljena u tnpolitanskom Ldtu, u kojem se kompozitor Giuseppe ®lahc borio. Kad je Blanc poginuo, za-
Srla Je i njegova »Giovinezza«, a ozi-, ° ju je, razumije se sa više ? tekstu, Mussolini uzevši je za himnu
51zma.
UREDNIŠTVA
•duci da se glavni urednik našeg Usta si na dopustu te ce dulje vremena ati iz Zagreba, umoljavamo nase Inike i prijatelje lista da se u stva-redakcije pismeno obraćaju izravna uredništvo »Istre«, Masarykova “ II kat.
DŽEPNI KALENDAR
Minu 1934 bit će emigrantski ka-r »SOČA«. Nastojte da ga Imate »mo vi, nego da ga Imadu I Vaš :elil emigranti, ier ćete time vršiti bandii za svoj kraj. I za Vas I za Mt će kalendar najugodnije jznena-e.
Dozorujemo naše organizacije na Saveza koji se odnosi na a-
MILAN OGRIZOVIC I ISTRA
Povodom desetgodišnjice smrti i akcije za podizanje nadgrobnog spomenika — Akcija Ćirilo-Metodove družbe u »Istri« i Klub »Ćirilo-Metodski Zidari« u Zagrebu
LASKAV PRIKAZ DUKIĆEVIH PJESAMA „0D OSVITA DO SUTONA”
u učiteljskom listu »Narodna prosveta«
U vrijeme kada se u Istri naš narod borio za svoju političku samostalnost, bilo je u Hrvatskoj uvijek ljudi, koji su osobitom pažnjom pratili razvoj istarskih prilika. Zainteresirani sudbinom Hrvata u Istri, nastojali su da ih ne sanr moralno nego i materijalno potpomognu da dodju što prije do svojih prava, koja će im omogućiti da se sasvim osamostale i emancipiraju od talijanskoga utjecaja. Isprva bili su u Hrvatskoj samo pojedinci koji su Istri priticali u pomoć; biskup Strossmayer, pa Tomo Gaj-dek, pretsjednik Društva sv. Jeronima u Zagrebu, obojica prijatelji biskupa Dobrile i drugi nekoji. Medjutim u koliko se u Istri danomice jačao narodni pokret i bližao se čas potpune pobjede, u toliko se više i u ovim stranama nastojalo da se Istru što jače potpomogne u tim za nju najodlučnijim momentima.
Od rasparčane akcije pojedinaca prešlo se na sistematski rad. Bilo je to god. 1905. kada je u Zagrebu osnovan klub »Čiriio-Metodski zidari« sa zadaćom da u Hrvatskoj sakuplja prinoše za »Družbu sv. Cirila i Metoda«, koja i«; otvarala i uzdržavala hrvatske škole u onim krajevima Istre, gdje ih nije htjela otvoriti austrijska vlast. Mali krug ljudi Cirilo-metodskih zidari razvio je naskoro veliku djelatnost po čitavoj Hrvatskoj, sakuplja prinose u korist »Družbe« i sklapa ugovore s trgovcima i tvorni-čarima koji su u promet davali šibice, slike i druge sitnije predmete, koji su imali znak Družbin. Ugovoreni procenat išao je u korist škola koje je Družba po Istn uzdržavala. Uopće nisu propuštali nijednu priliku, gdje su mogli da bilo što urade u korist akcije, kojoj je bio cilj spašavanje istarske školske djece od potalijančivania. U tom ih je podupirao čitav nanx' ovdje.
Jedan od najagilnijih izmedju zagrebačkih »zidara« bio je Milan Ogrizović, urednik Velikoga Ćirilometodskoga kalendara, koji je propagirao Družbine ciljeve u Hrvatskoj. Miian Ogrizović nije mogao davati iz svoga džepa, jer nije niti imao, ali kao hrvatski intelektualac i književnik učinio je sve što je mogao. Godišta kalendara od 1907 i 1908, koje je uredio Ogrizović, ne samo da su neisporedivo bolja od onih kasnijih, nego su to zacijelo jedni od najboljih kalendara, koii su uopće ovdje izlazili. U njima je bilo priloga od naučne i literarne vrijednosti. Dosta je da se napomene imena onih, koji su suradjivali: Nazor, Car, Katalinić, sam urednik Ogrizović, Milan Marjanovič, Šišić, Milivoj Dežman i mnogi drugi, a jedan prilog ima i od Matoša. Sa istarske strane, osim onih koji su spomenuti, suradjivali su gotovo svi što su nešto značili, ne ispustivši ni one pisce, koji su imali samo lokalno značenje. U tim kalendarima obradjena je Istra gotovo sa sviju strana onoliko opširno koliko je bilo moguće uz tolike druge priloge. Može se mirne duše reći da su u ono doba svi ti prilozi
0	Istri pridonijeli najviše njenom upoznavanju u ovim krajevima. Prije je Istra ovdje mogla biti poznata po nekim ljudima i njihovom radu, po rijetkim prilozima iz prijašnjega doba u ovdašnjim listovima, zatim po vijestima iz novina, no slika zemlje
1	ljudi — iako dakako ne sasvim potpuna — dana je tek u ovim kalendarima zagrebačkih ćirilometodskih zidara. Tu je bilo sigurno najviše zasluge samoga urednika, koji je morao voditi brigu oko saradnika. Sabrati sva ta imena i onako uzorno ure-
diti kalendar mogao je samo književnik. Vidi se to i po tome, što su kasnija godišta toga kalendara daleko slabija, oskudna po imenima saradnika i po vrijednosti priloga. Oni, koji su uredjivali kasnija godišta kalendara, nisu imali ni Izdaleka Ogri-zovićeve spreme, a vjerojatno niti onoliko razumijevanja za stvar Ist^e kao što je on imao; — a i ljubavi je on sigurno imao više. Da se to vidi dosta je pročitati njegovu crticu u kalendaru od god. 1907, »Jedno veče u Voioskom«, pa će se odmah osjetiti ljubav prema stvarima i intimna blizina čovjeka, koji se nije mogao smiješiti primitivnim, provincijalnim kulisama male pozornice, jer je i sam bio nadvladan onim osjećajem, koji je zaokupio sve u dvorani. Djelomičan dokaz Ogrizovićeve brige za pridobivanje saradnika i za raspačavanje kalendara imamo i u jednom pismu od Matka Mandiča, tadašnjeg urednika »Naše Sloge«.
Cirilo-metodskih kalendara izašlo je u svemu pet; od tih uredio je Ogrizović samo prva dva. Zašto je tako bilo, nije teško pogoditi, jer mora da je u vezi s promjenama koje se očituju u kasnijim godištima. Pored ostaloga niti saradnika više nema onakvih kao prije; iz Istre javlja se rijetko koji. Istarski dio kalendara koji je zapremao gotovo sav prostor, sveden je sada u svega na nekoliko stranica, a općio dio zaprema ih i preko 150.
Za ovu promjenu značajno je ovo, što ćemo citirati. Milan Marjanovič pisao je u prvom godiš*a kalendara; »U političkom pako pogledu Istra ne traži naši! danajskih darova stranačkih trvenja. Ona mora da vodi za sebe svoju politiku prema svojim prilikama, čistu narodnu politiku bez ikakove daljnje nianse i primjese: politiku jačanja, spašavanja, predobivanja novih i čuvanja dobivenih institucija i inih tekovina. A ono što sve hrvatske stranke mogu i moraju da čine, to je budno čuvanje tog karaktera istarske politike i podupiranje njeno svagdje, svagda i u svakom pogledu«.
Te Marjanovićeve riječi, koje označuju zdrave principe na kojima se imao temeljiti odnos Hrvatske prema Istri, kasnije kao da su zaboravljena. Ovdje je uz to očito bilo prevladalo mišljenje, barem kod nekih da se za Istru odveć dalo i žrtvovalo. Tek tako naime možemo razumjeti riječi u posljednjem godištu kalendara- »...Istrani, ako hoće da pokažu, da ih peče i ona va tra, kojom naša kuća gori, prionut će i sami uz to, sabirati će, u Istri i Dalmaciji za nas, kao što mi već dugi niz godina činimo za njih«. No ove riječi, koje su u Istri morale izazvati težak dojam, bile su izrečene kada Ogrizovića nije bilo u više u tom kolu.
Sve to ipak ne smije kod nas umanjiti osjećaj zahvalnosti za sve ono dobro, što su nam pružili ovi krajevi u vrijeme kada je Istra bila na putu da se sasvim oslobodi ovisnosti talijanskih vlastodržaca. Do godine, kada pada četrdesetgodišnjica osnivanja Ćirilo-Metodske Družbe uz koju je vezana i ta patriotska akcija u ovim kra* Jevima, moći će se to izraziti na bolji i ljepši način, naročito sa strane onih, koji su vodili Družbu i koji će toga više znati. Mladji znaju o tome tek toliko koliko čuju No već ove godine, kada se povela akcija oko podizanja nadgrobnog spomenika Milanu Ogrizoviću u povodu desetgodišnjice smrti, treba da se sjetimo s osjećajem zahvalnosti ovoga hrvatskog književnika, jer smo to dužni u ime Istre.	M. R.
Nasa kulturna hroniha
NARODNO OBRAMBNA ŠTEVILKA „VALA”
Ob priliki ptujske proslave je izšla vojna številka mladinske revije »Val« s odnaslovom narodno obrambna številka, oleg ostalih člankov, ki se tičejo zlasti eptembersklh dogodkov v Ptuju, so za as zanimivi trije članki, ki se tičejo vpra-mja naše manjšine v italiji in Dalmaciji, jot prvi je članek Bačiča Milivoja o »Clrll-letodovj družbi za Istro« in njenem po-uenu. V kratkih potezah je nazorno nasli-an razvoj te naše družbe, ki je »v krat-em času dvignila na noge ves narod v stri« kot pravi pisec in je celo v vojnih stih vzdržala svoje šole v Istri, katerih je Jlo leta 1914 24 ljudskih šol. 9 otroških -rtcev s skupaj 4.575 otroci. Prostovoljni lavek za vzdrževanje šol Je plačevalo judstvo samo. V drugem članku razpravlja Jušan Ekar o »Dalmatlnsko-ltalljanskl Ire-leiitl« v katerem skuša zlasti s citati iz aznih’ italijanskih virov -pokazati način t-iliianske propagande za Dalmacijo. V tej iropagandi se poslužujejo Italijani ne le etnografskih, geografskih kulturnih, histo-■iickih in drugih dokazov, ampak skuša o inka/ati i talijansko pripadnost Dalmaci e „Hi 7 istim sredozemskim podnebjem in i alsko vegetacijo. V tretjem članku z asovem »Vatikanska politika in narodne nanlšlne«. ki za ie napisal Stane Bidovec, ošteva vse žrebe, ki jih je izvršila cerkve-ia oblast nad našo manjšino v Italiji bo-fsi sama. bodisi v zvezi in v soglasju s posvetno fašistovsko oblastjo. H koncu ie Se omembe vreden prevod G. CoboHleve-la	v Izvlečku Iz znane revije Ge-
archia 0927 str. 9. št. 803). ki io urejeie sam B Mussolini. V tem Članku razpravlja
Coboli (Kobal) o faš. metodi reševanja manlšjnskega vprašanja. Pisec zahteva, da smer fašistične politike v Jul. Krajini ne more in ne sme imeti karakterističnih razlik od fašistične politike od drugih pokrajin v Italiji. Fašizem je eden za vso Italijo.
Povzpne se do trditve, da v Italiji dru-gorodnega problema ni, če se pa ta kdaj na videz pojavi, je umetno ustvarjen. Slovansko gibanje nima nikake podlage In tudi zgodovinske ne! Do leta 1870. Slovani niso pokazali nobene volje utvrditi se s tem, da bi pokazali kaj svojstvenega, kar bi bilo različno od avtohtonega italijanskega. Coboli tako članek nadaljuje in po de-magoškem nezgodovinskem, neresničnem utemeljevanju konča, v očitnem nasprotju z začetkom, da je treba slovansko vprašanje hitro rešiti; saj ima fašistična Italija veliko moralno moč, da mu bo hitro prišla do konca... — In mu še ni! Vkljub sili, »moralni moCi« in hitrem izvrševanju, vkljub izbrisov vseh zunanjih znakov v Primorju danes še žive Slovani.
OSAMDESET GODIŠNJICA RODJENJA IVANA MILČETIČA.
U »Obzoru« izašao je u tri feljtonska nastavka (19., 20. i 21. IX.) odulji prikaz o zaslužnom istarskom slavisti, naučenjaku sa otoka Krka pok. dru. Ivanu Milčetiću povodom 80-godišnjice njegova rodjenja. Ovaj iscrpivi prikaz napisao je mladi profesor Krčanin Vje-koslav štefanić. Naš Ust će u jednom od svojih slijedećih brojeva donijeti članak o Milčetlćevu radu.
Učiteljski list »Narodna prosve-t a« donosi u svom dvobroju (7—8) koji Je izišao polovicom prošloga mjeseca, vrlo opširan j ponvalan prikaz Dukićeve ličnosti i njegova pjesničkog djela. Ovaj prikaz izišao je povodom Dukićeve poznate knjige stihova »Od osvita do sutona« koja je kako je poznato bila primljena od sveukupne kritike vrlo laskavo, kao i ostala Du-kićeva djela. Pisac prikaza u »Narodnoj prosveti« pod naslovom »Učitelj-pjesnik« ističe u početku da je pojava g. Antuna Dukića rijetka, interesantna i poučna. Autor »Dnevnika jednog magarca« i »Pogleda«, — djela koja su pobudila zasluženu pažnju ne samo kod nas nego i na strani, izdao je nedavno oveću zbirku pjesama. Ako se uzme u obzir da ovaj pjesnički prvijenac (»Ođ osvita do sutona«, op. ur.) izlazi u vremenu kad Dukić slavi svoj 65 rodjendan, onda ie to doista rijetka i neobična pojava.
G. Dukić je Istranin, emigrant. Ali njegov bijeg datira prije talijanske okupacije, još iz godine 1905. kad se povredjen i razočaran odselio u Goricu, odakle morade zatim po drugi put emigrirati u Jugoslaviju. I — što se možda ne bi očekivalo — njega peku rane iz one prve emigracije. Ostadoše žaoke u srcu zbog prilika koje su onda vladale u krugovima istarskog nacionalnog pokreta. Željan rada i spreman na žrtve, a sa osjećajem da u sebi nosi zraku svjetlosti i sveto- poslanje, ne bijaše mu dato da se iživi. da plane vatrom oduševljenja pa da Iz klice, koju nosaše u duši. nikne i poraste stablo rodno. Mala mjesta. uzani okviri, a u tom malom prostoru takmičenja, sitne ambicije i nemogućnost većih zamaha. Jer samo »iz grmena velikoga, lavu trudno izić nije« a mali svijet steže,'sapinje i diktira disciplinu. I tu onda puca jaz izmedju »zvanih« i »nezvanih«, a izrazita individualnost u takvim se prilikama i odnosima teško prigiba. Otskače, buni se i revoltira. Hoće da ispolji svoje ja, i nastoji da se otrese nametnutoga »moraš«. I g. Dukić spada u red onih, što osjećaju neodoljivu odvratnost prema svakome »moraš«. Činjenica što nablizu pola vijeka nosi u sebi takve doimove i revolt, dokazuje da se usjekoše dulmko u dušu, stvorivši jedan izraziti tip bunilački i samo svoj.
Kritičar se zatim detaljnije bavi samom zbirkom pjesmama »Od osvita do sutona«, pa zaključuje: Pjesme »Od osvita do sutona« jesu sinteza jednog života, Ispunjena dugom šutnjom i dugom patnjom. A duga šutnja i duga patnja, kad progovore, — biva to u. visokim tonovima. Iako kasno našao je Dukić svoj pravi izraz progovorio glasno svoju riječ. On ima i što da kaže. A zato nije nikad prekasno... U pjesmama »Od osvita do sutona« daje nam Dukić svoj Credo, One su pisane krvlju. Osvajaju dubinom misli i osjećaja, kao i originalnom koncepcijom. Dukić nije ni od koga što naučio. Ne poznaje pjesničkih škola ni pravaca. On je samo svoj. Iznosi sebe, lično sebe i svoju životnu filozofiju. U jakim zamasima, u jasnim bojama, iz dubine duše i srca i u sasvim savremenoj formi, ostavljajući dubok dojam. On je pjesnik prezrenih, odbačenih, »nezvanih«, samosvojih, — i oni će u njemu naći sebe. Dikcija mu je osebujna, stil gladak j tečan, jezik čist.
Ukratko, završava prikaz, Dukić je obogatio našu liriku jednom knjigom pjesama od trajne vrijednosti. S njim se ponosi zarobljena Istra kojoj su namijenjene mnoge pjesme ove zbirke. Sa mnogo razloga ponosimo se s njime i mi, jer je naš drug.
Neka bude ponosan i on.«
--------------
POLOŽAZ SLOVENCEV V AUSTRIJI IN
POLOŽAJ NEMCEV V JUGOSLAVIJI.
Govor g. senatorja dr. Val. Rožiča v senatu o priliki proračunske debate, Je izšel v posebni brošuri. Kdor se zanima za manjšinsko vprašanje, posebno še za položaj naših rojakov na Koroškem, dobi brošuro brezplačno v Klubu koroških Slovencev (Šelenburgova ul. II. nadstr., palača Jadran-sko-podunavske banke) ali pri g. senatorju, Ljubljana, Gorupova ulica 18. Interesenti naj javijo svoie naslove po dopisnici.
MLADO ŽIVLJENJE V PRERANEM GROBU
f VLADKO ŠTREKELJ
Dne 12 t. m. nas je zapustil plemeniti in zvesti tovariš Vladko štrekelj, cand. ing., ki je izgubil življenje ob priliki strašne letalske nesreče pri Ljubljani, ki je o njej dnevno časopisje podrobno poročalo. .
Naš Vladko je bil odkrit značaj. Zvesto je podpiral društvo vedno in povsod. Razen v emigrantskih se je uveljavljal tudi v mnogih drugih nacionalnih organizacijah.
Priljubljenost, ki joj je užival med prijatelji in znanci, je pokazal veličastni sprevod, ki so se ga udeležila mnoge emigrantske, akademske, nacionalne in kulturne organizacije korporativno.
Dobremu Vladku bomo ohranili časten spomin!
(Društvo »Tabor« Ljubljana)
VELIČASTNI SPREVOD
Samotna Zvonarska ulica, kjer je prvem podstropju domače hiše ležalo truplo Vladka Streklja na mrtvaškem odru, je bila premajhna, da bi sprejela vase vso množico, ki je prihitela, da poslednjikrat pokaže, kako zelo drag je bil pokojni Vladimir vsem, ki so ga poznali. Tisoči ljudi so stopili v Štrekljev dom, da se po hodniku in po stopnišču, ki sta bila vsa zasuta od vencev in rož, prebijejo do krste in jo pokrope ali da žalostnim staršem in svojcem izrečejo tolažilno besedo.
Ob 17 so se pri Sv. Jakobu turobno oglasili mrtvaški zvonovi, stražniki so med množico s težavo napravili prostor za pogrebni voz. Možje so krsto prinesli pred prag, domači župnik č. g. Janko Barle je ob asistenci ostale duhovščine med grobno tišino opravil svečane molitve.
Nato se je z iskreno lepim, v srce segajočim govorom v imenu emigrantskega kulturnega društva »Tabor« in v imenu Kluba primorskih akademikov poslovil od pokojnika visokošolec Hrovatin. Spominjal se je Vladimirja kot dobrega in iskrenega tovariša, čigar odkriti značaj so občudovali vsi, ki so ga poznali. Bil je popotnik,begunec s Krasa, ki je v svobodni naši državi našel zavetja in zaščite, pa je bil prav zato pripravljen vsak hip, da svoj svobodni narod budi in roti na dolžnost in pravice. Bil je delaven drug skoraj v vseh omladinskih, narodno-obrambnih, kulturnih in drugih društvih. Njegovi rodbini naj bo v uteho in tolažbo, da smo ga vsi imeli radi, da smo vsi občudovali njegov kristalno-čisti značaj in da bodo njegovi tovariši in prijatelji vse življenje hodili po njegovi poti dela in borbe.
Vsa množina je imela solzne oči. Mešani pevski zbor Tabora je pod vodstvom dirigenta Venturinija zapel pretresljivo žalostinko »Ah, ne mislite«. Nato pa se je polagoma začel premikati dolg sprevod, ki so ga po vseh ulicah skozi mesto spremljale v gostem špalirju množice ljudstva.
Sprevod sam je glasno pokazal, kako je bil pokojni Vladimir ugrabljen iz
srede življenja, iz srede mladosti, dela; in borbe, v kateri je bilo z njim brez števila tovarišev in prijateljev. Za godbo dravske divnije, ki je ves čas igrala žalostinke, je spremljal pokojnega rezervnega oficirja oddelek 40. pešpolka, nato skupina članov Ljubljanskega Sokola s starosto Kajzeljem na čelu. Potem so dolgo, dolgo sledile vrste Vladimirjevih tovarišev, najprej skupina njegovih sošolcev-elektrotehnikov, potem korporativno jugoslovansko akademsko društvo »Jadran«, Klub primorskih akademikov, slednjič delavsko emigrantsko društvo »Tabor«. Sledil je voz s krsto, ves z venci pokrit, ob straneh je korakala častna vojaška straža z golimi sabljami. Za krsto so stopali žalostni Vladimirjev oče in brata. Mati, ki jo je tragična izguba najtežje potrla, se je peljala v avtomobilu. Na čelu časniškega zbora naše divizije sta za svojci stopala g. divizionar Cukavac in podpolkovnik Radovič iz Zagreba kot zastopnik vojnega ministra in letalstva, za častniki pa so polnoštevilno stopali naši sadjarji in vrtnarji, katerih društvu je g. štrekelj velezaslužen predsednik. Izmed ostalih odličnikov so bili za pogrebom še banski inspektor dr. Alojz Gu štin, senator dr. Gregorin, dr. Šubic za starešinstvo društva Jadrana in cela vr sta naših najvidnejših delavcev in delavk iz naših narodnih društev. Sprevod je zaključil spet oddelek vojakov.
Pri Sv. Križu so ponesli krsto v cer-kev. Tu so pevci »Tabora« ubrano zapeli »Večni mir«. Po obredih so prenesli krsto k svežemu grobu, okrog katerega se je zgrnila črna množica, že je nastopal mrak. V prisrčnih, izbranih besedah se je akademik Lojze Uršič poslovil v imenu »Jadrana« od pokojnega tovariša, ki je v krsti že legel na dno groba, kjer bo počival večno. Dve letali so krožili nad pokopališčem, še bolj je žalost stisnila srca, ko so Jadranaši krasno ubrano zapeli »Vigred« ... Razjokana se je vračala množica proti izhodu in v mesto, ki se je mamljivo blestelo v temni večer.
f GJURO TRKULJA
Prilikom iste nesreče kod koje je poginuo Vladko štrekelj, nastradao je životom i mehaničar G j uro Trkulja iz Zemuna.
Pokojni Trkulja bio je rodom iz Bosne, ali se je smatrao Istraninom, jer je Puli dugo živio, gdje se i vjenčao sa Istrankom iz Peroja. Saradjivao je u slobodno vrijeme u Udruženju Istrana u Zemunu i bio njegov vrijedan član, potpomagao našu akciju moralno i materijalno kako pokojnik tako i njegova obitelj. Njegova obitelj gubi nježnog roditelja i staraoca, domovina svog dobrog sina a mi dobrog prijatelja i saradni-ka. Pokopan je u Zemunu. Kod pogreba sudjelovalo je preko 10.000 ljudi i održano je nekoliko oproštajnih govora. Udruženje Istrana je bilo mnogobrojno zastupano. Neka mu bude laka zemlja, koju je toliko volio!
ISTARSKO VECE U IVANCU
uz proslavu rodjendana Prestolonasljednika Petra
Javljaju nam iz Ivanca:
Sokolsko društvo u Ivancu je ove godine osobito lijepo proilaVilo rodjendan Starješine Sokola Kraljevine Jugoslavije, Prestolonasljednika Petra. - S tom proslavom u vezi održana je veoma uspjela priredba »Istarsko veče«. U oči rodjendana održana je u mjestu bakljàda. Pred crkvom gdje se povorka, koja je išla kroz glavne ulice, zaustavila, održan je patriotski govor, u kojem su iznesene i bolne uspomene na istarske žrtve.
Svečana proslavr održana je par dana iza toga, t. j. u subotu, 9. o. mj. te je imala karakter »Istarske večeri«. Pojedine kategorije sokolskih vježbača izvele su uspjeli gimnastički program. NaraŠtajski zbor odsvirao je pjesme »Zbogom more« i »Po-
gorca pjevao je primorske napjeve te završio sa pjesmom »Iz bratskog zagrljaja«. Na kraju su diletanti izveli aktovku »Nada Istre« od Klonimira Škalka. Izvedba je bila na lijepoj visini, jer su svi sudjelujući nastojali da se što više užive u glumu, U čemu su neobično dobio uspjeli. Dojam kod općinstva koje je ispunilo čitavu dvoranu, bio je kod čitavog programa, a osobito za vrijeme predstave snažan.
Isti program, popraćen sa predavanjem učitelja Lukeža »O Istri« davan je zatim još jednom.
Dvostrukom izvedbom programa u obje prilike pred punom dvoranom dana je najljepša pažnja Visokom Svečaru a doprine-seno je i poznavanju života i težnjama na-
zdrav Soči«. Seljački pjevački zboi iz Pri- še neoslobodjene braće u Istri.
SASTANAK OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA „ISTRE” U ZAGREBI)
Komemoracija bazovačkih žrtava i predavanje studenta Blaža
Zucc ona
Omladinska sekcija društva »Istre« održala je u subotu naveče 16 o. mj. svoj prvi sastanak nakon ljetnih "mjeseci.
Pročelnik Josip Vidmar komemorirao je iia početku u kratkom govoru bazovičke žrtve, a nakon toga održao je student Blaž Zuccon predavanje pod naslovom »Između dva Rima«. Predavač je zahvatio period talijanske povijesti tamo od osvojenja Rima sa strane nove Italije pa do dolaska fašizma na vlast. Analizirajući političke i uopće sve promjene u talijanskom javnom životu što su se desile u doba između ta dva pohoda na Rim, koji svaki za sebe Označuju završetak jednoga stanja i početak novoga, predavač je pokušao da ih sin-tetira određujući im okvir njihova zbivanja. Dva faktora, koji duboko leže u karakteru talijanskoga naroda, da su kao i čitavoj prošlosti talijanskoga poluotoka, tako i u razdoblju koje je obradio predavač, imala najodlučniju ulogu: s jedne strane privrženost talijanskoga naroda prema katolicizmu i njegovoj crkvenoj organizaciji, a s druge opet sklonost za podvrgavanje jhkim ličnostima, kao nosiocima reda i autoriteta. I u tom novijem razdoblju između godine 1870 i 1922. koje stoji najviše pod utjecajem stanja u Evropi naročito liberalističkog shvaćanja,. ta dva faktora
makar prividno oslabljena, opet i tu imadu najveće značenje u razvoju talijanskih prilika. Kao dokaz za to navodi predavač činjenicu, da je populistička stranka, osnovana na katoličkim načelima, što dalje sve to više jačala, a liberalizam da se brzo bližao svojoj propasti naročito uslijed vanjskopolitičkih nedaća. Liberalizam uostalom rekao je predavač nije nikada u talijanskom narodu bio naročito ukorijenjen i u potvrdu tome navodi da je Mazzini imao u Italiji u svoje vrijeme malo pristaša, stvar koja je karakteristična a vrlo se često zaboravlja. Kao rezultat tih dvaju faktora predavač posmatra i pojavu fašizma i njegovo prigrabljivanje vlasti.
Nakon predavanja razgovaralo se o stanju u sekciji i o potrebi jačega rada u jesenjim i zimskim mjesecima. Razgovaralo se još o Saveznom kongresu, a nakon toga je pročelnik zaključio sastanak.
ČLANOVIMA OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU U subotu dne 23 o. mj. u 8 sati na večer održati će se običajni članski sastanak. Raspravljat će se o aktuelnim pitanjima u vezi s kongresom u Ljubljani.
Pozivaju se svi članovi, da sastankv što brojnije prisustvuju.
SASTANAK „SEKCIJE ZA MEDJUSOBNU POMOĆ” DRUŠTVA „ISTRE"
RAD JUGOSUVENSKE MATICE U ZAGREBU
Nova povjereništva Jugoslavenske Matice
Teške, nesnosne, zdvojne prilike, ulsip Periša 30 Din; Zović Kazimir, Stu-kojima stenju naša draga Istra i ostali par Ivan, Bofulin Franjo, Stenjevec, naši lijepi porobljeni krajevi, sile naše | J. P., Kolarič Anđeo, Kokelj Antun i Če-
pona j bol je sinove da ostavljaju svoju rodnu grudu i domove svoje i ognjišta svoja i dolaze k nama, da potraže utočišta i lijeka svojim ljutim ranama.
Iza posljednjega našeg izvještaja, to jest u mjesecima junu, julu i augustu o. g. došlo je k Jugoslovenskqj Matici u Zagreb iz Istre i ostalih naših porobljenih krajeva 63 novih izbjeglica, a od onih, koji su otprije u Jugoslaviji, došlo ih je k Jugosl. Matici za prvi put 77 izbjeglica, u svemu dakle 130 novih izbjeglica, da ovdje potraže i nad ju moralne i materijalne pomoći. Jugosloven-ska Matica saslušava sve i svima, koliko je samo moguće, izlazi ususret. Kroz ova tri mjeseca izdala je 127 raznih potpora u novcu i hrani, izdala je 332 razne preporuke za uposlenje, uvjerenja za dozvolu boravka, uposlenja i ostale potrebe, a pojedini odbornici i lično su se nebrojeno puta založili za uposlenje
U ova tri mjeseca Banovinski je odbor Jugoslovenske Matice osnovao Povjereništva Jugoslovenske Matice: 1) u Crikvenici (povjerenik učiteljica gdjica Milka Simčić), 2) u Dugoj Resi (povjerenik priv. činovnik g. Dragutin Skoko), 3) u Sisku (povjerenik učitelj g. Josip Monas).
Naše podružnice i naša povjereništva neumorno i požrtvovno rade i podupiru ciljeve Jugoslovenske Matice, podupiru je svojim doprinosima i članarinom svi prijatelji naše mile Istre.
Iza zadnjeg izvještaja sjetili su se Jugoslovenske Matice svojim doprinosima gg: Brnčić dr. Pran 400 Din; N. N. da počaste uspomenu blagopokojnoga prof. Spinčića 150 Din; Marija Weiss 100 Din; Družetić Josip, Istok, 100 Din;
Rijavec Vjekoslav, Vukovar 50 Din; Jo- Alaj'zij.
tin Franjo po 20 Din; Brečević Blaž, Rumac Josip i Kijandusi Ljubica po 10 Din; Tončič Ivan 5 Din. (članarina se ne iznaša radi prostora u listu).
Naše podružnice i povjereništva sakupili su i doznačili nam: Podružnica Jugoslovenske Matice u Osijeku 4000 Din; Podružnica Jugoslovenske Matice u SI. Požegi 3500 Din; Povjereništvo Ju-gosl. Matice Sisak 850 Din; Povjereništvo Jugosl. Matice Bednja 130 Din; Povjereništvo Jugosl. Matice Pleternica 124 Din; Podružnica Jugosl. Matice Ivanec 71.50 Din.
Prilikom trogodišnjice Bazovičke tragedije poklonila je za istarske patnike kod uprave »Novosti« u Zagrebu obitelj Miloš milodar od 200 (dvjesta) dinara, koje su »Novosti« izručile Jugo-slovenskoj Matici.
Svima, koji svagdje i svuda požrtvovno velikom ljubavi do naše Istre, podupiru Jugoslovensku Maticu u radu za napaćenu braću izrazuje duboku zahvalnost. — Banovinski odbor Jugoslo-venske Matice u Zagrebu.
------------
NOVA UPRAVA DRUŠTVA »NANOS« V MARIBORU
Na II. rednem občem zboru društva »Nanos« v Mariboru dne 12 t. m. je bila izvoljena sledeča uprava: Kralj Marino predsednik, Ambrožič Stanko podpredsednik, Ke-te Ferdo podpredsednik II, Rojic Ljubomir tajnik, Prunk Makgo tajnik II, Lašič Bogomil blagajnik. Prunk Joško blagajnik II, Leban Angel gospodar, Kompare Zvonka knjižničarka. Odbornici: Šonc Vlado, Macarol Vlado Hrovatin Milan, Jurca Branka, Kralj Ivan. Revizorji so: Koruza Albert, Stergar Rado, Pivka Rudolf. Razsodišče: Dr. Fornazarič Slavko, prof. Bevk Josip, Lisjak’
U nedjelju dne 17 o. mj. održan je članski sastanak za medjusobnu pripomoć sa svrhom da sè informira članstvo društva »Istre« o važnosti te sekcije. Kako smo već javili ova sekcija imade 3 kola: a) posmrtno, b) bolesničko i c) neuposelničko kolo.
Iz izvještaja Poslovnog odbora, koji je prikazao požrtvovni tajnik sekcije g. Istenič, odbor se dao na posao da ideju i svrhu sekcije sprovede u djelo. U detalje tumačio je svrhu svakog pojedinog kola te konstatirao, da je odaziv baš sa strane onih koji uopće neće trebati potpore, najveći, što znači dobru volju da doprinesu za one koji će biti potpore potrebni. U toku ovog kratkog vremena već se je pokazala potreba, da se u Poslovni odbor privuče više radnih sila. Stoga su se promijenila pravila te će mjesto 5 lica, upravljati sekcijom 7 do 11 odbornika biranih na glavnim članskim sastancima. Da se upotpuni odbor, birani su gg. Ivan Stari, pretsjednik društva »Istra« i Zlatić Matko, ravnatelj gradjanske škole u Zagrebu.
Medju članovima kroz cijelo vrijeme sastanka vodila se živa diskusija i kod toga pokazao se veliki interes za ciljeve sekcije.
Iz Poslovnog odbora sekcije za medju-sobnu pomoć društva »Istra«
U članstvo posmrtnog kola primljeni su: Benčič A., Ljubičić M., Iverović P. i Čeh A.
U članstvo bolesničkog kola primljeni su: A. Benčič, A. Cerovac i A. Čeh.
U članstvo kola neuposlenih primljeni su A. Benčič, M. Marjanovič, P. Tan-ković, S. Petaros i A. Čeh.
Ovime se ponovno umoljava one članove koji nisu još uplatili svojih doprinosa da ih uplate kako bi Sekcija mogla u slučaju potrebe članstvu dodjeljivati poslovnikom predvidjene potpore.
Doprinosi mogu se uplatiti kod blagajnika M. Miliča ili kod g. Staroga 1 tajnika Isteniča.
Poziva se _ i ostalo članstvo društva »Istra« da u što većem broju pristupa u Sekciju kako bi bila pomoć u slučajd potrebe efikasnija, a posebno se upozoravaju emigranti-radnici da se upisi vaju u neuposleničko kolo dok su još zaposleni kako bi se pravovremeno stvorio čim veći fond, za davanje potpore onima koji će tokom ove zime eventualno ostati bez uposlenja. — Poslovni odbor.
Ig« Breznikar ;
Trgovina kave l Cajsi.— Vlastita ■ elektropržiona i elektromlin za ■ mljevenje. ;	■
ZAGREB, ILICA BROJ 65	■
Telefon 7657
IZREDNI OBČNI ZBOR DRUŠTVA »JADRAN« V MARIBORU.
Mariborski emigranti, organizirani v pevskem društvu »Jadran« so imeli v nedeljo, v Narodnem domu svoj izredni občni zbo>: Namen tega občnega zbora je bil, postaviti vse društveno delovanje na širšo podlago, to je, da se društvo, ki je dosedaj v smisle pravil imelo označbo »pevsko«, v svojeh1 delokrogu razširi tako, da izostane ozna^' ba »pevsko« in dobi ime »Društvo Jadran4, S tem je imenovano društvo dobilo možnost vključitve vseh mariborskih emigrantov v imenovano društvo, ki že ima v svojera okrilju poleg pevske sekcije tudi kulturno in podporno sekcijo. Na dnevnem redu i?' rednega občnega zbora je bila tudi izpre' memba pravil glede podpornih, rednih in iz' rednih članov. Izredni občni zbor je v za' stopstvu odsotnega predsednika odvetnik3 dr. Bergoča vodil društveni pevovodja J°' sip Lah.
GLEDALIŠKA DRUŽINA »ISTRA«
ki je prirejala dosedaj gostovanja P0^ imenom »družina Soča«, bo nastopala odslel le pod imenom »gledališka družina Istra*-
i--	___________—-S»
U FOND „ISTRE”
•Istra« Ulazi svakog tjedna o petak. — Uredni itvo i oprava nalaza sa n Zagrabi» rodine 25 dinara; za Inozemstvo dvostruko: za Ameriku 7 dolara oa godino
— - —	»  ««■!!---.'1—-I a T., L-t A-  ..I OR   Zn nrnrlni&fvn nrln-nvm
Emigrantsko društvo »Krn«
Črnomelj pošilja v počastitev spomina pok. čla-	. .
na Ernesta Kariavarisa Din	1°0'
R. P. _ Velenje, za ras-prodane blokove
U prošlom broju objavljeno .. 26.38"
Ukupno Din 26.
rabo, Masarykova ulica 28.. U- — Broj čokovnog računa 36.789. — Pretplata- Z» eltnln	a. ...
— Oglati se računalu po cjeniku. - Vlasnik I Izdavač- &ONZOHOI t .tcmD« « CUOIO «odimi 60 dinara; Bračič, advokat. Samostanska t. — Tisak: Stočainina jugoslovansko	3Ta6arV.}[ova ul- 28. II. Telai, h
Frad"o”lkr IvV M.hovl.ovI6. Jukičev, ul/36. - Za urodeli,vo odgovor.: