SOKOLSKI
1925.	y Ljubljani, dne 15. maja 1925.	9.
Izvještaj tajnika JSS. skupštini JSS.
22. marta 1925. u Brodu na Savi.
Posmatramo li rad Jugoslovenskoga sokolskoga saveza u minuloj godini Pa ako ga procenjujemo po kritici u javnom življenju, ocena nas ne bi mogla ovoljiti. Nego, naše ocenjivanje rada ne može i ne sme da se naslanja ua sP°ljašnji uspeli ili neuspeh, nego samo na lcvantitetu obavljenoga rada i na P°niisao da li je bio u skladu sa sokolskim načel ima i da li je unapredio Praksi sokolsku stvar. Ipak nam pogled na minulu godinu pruža više polnih momenata u našem radu negoli negativnih.
Starešinstvo JSS. imalo je tekom godine 56 redovitih i 4 izvanredne sednice. t . su se os‘‘n toga dve odborske sednice u Ljubljani. Čitav je rad u arešinstvu bio podeljen u 10 odelenja, koja su radila u odredenim im v.° ručjima i rešavala sva pitanja prije nego su došla pred sednice starešinstva. Rad tih odelenja bio je opširan, i sednice se redahu dan na dan, beputa i po dve ili tri istodobno. Uspeh toga rada razvida se iz mnogo-10jnih rešenja raznih pitanja, koja zasecaju u celokupno Sokolstvo a bila p javljana župani a ili publicirana u «Glasniku». Starešinstvo .je primilo n 'Oni godine 610 dopisa a otposlaio ih je 852. U pisarni JSS. zaposlene su J alno tri osobe, koje su obavljale sve manipulacijske radnje. Pojedini unkcionari starešinstva vršili su svoj dužni posao tako, da se sav rad u savezu obavljao brzo.
Jugoslovensko Sokolstvo proslavilo je minule godine nekoje naše sokolje trudbenike odlikovavši ih najvišom časti — saveznom plaketom. To su jača: dr. Murnik, Kajzelj, Gangl, dr. Popovič, dr. Car, Sulce, Vojinovič,
tepanek.
Saobračaj starešinstva sa župama nije se mogao razvijati onako, kako n!-?- i kako bi bilo na uhar organizaciji. Uzrok je u slabim financialnim t sikama saveza i u tom, što su pojedini funkcionari prezaposleni. Ako Prilike u tom pravcu poprave, starešinstvo če saobračaj sa župama, koliko de moguče, oživeti pre svega time, da ih nadzoruje. Uz male izuzetke župe su rešile svoje zadače.
U savezu je bilo učlanjenih 26 župa sa 409 društava i odseka. Delovanje ‘Pn bilo je živahno, ako i ne kod svili u jednakoj meri. Zupe su mnogo Pozornosti posvetile odgoju prednjaka i priredile tečajeve za prednjake. rmaest župa priredilo je župske, sletove, koji su vrlo lepo uspeli. Župe:
. 1®, Kranj, Ljubljana, Ljubljana I, Maribor, Mostar, Reka i Zagreb orga-,1 t'.ra	su okružja. Okružja su večinom organizovana u tehničkom obziru,
°itn je uprava ostala jedinstvena, što je i pravilno.
Kako savezu, tako nedostaje i župama finančnih sredstava pa je to i lokom da se nije moglo tako intenzivno raditi na organizacijskom polju mora mnogi načrt čekati bolja vremena. k(i'°Ce ^uPe Ljubljana I i Zagreb izdavale su i svoje župske «Vesnike»,
' P su mnogo pripomogli usavršenju organizacije i širenju sokolske misli. ^ Premene su se zbile u Osečkoj župi, gde je radi poznatoga razdora došlo 0 Podele župe u. hrvatsku i našu. Pod pređašnjim vodstvom osečka jo župa svim zaostala pa su društva izgubila svaki dodir s njom. Po podeli je župa ‘vela, što je zasluga sadašnjega starešinstva.
1 ohvalom moram spomenuti rad župe u Slcoplju i Novom Sadu, koje se 1-aju boriti s največim poteškočama, a usprkos tomu vršile su hvalevredno
1 tačno svoje zadače. Te župe neka budu za uzor onima, koje živu u jednakiro prilikama, a ipak ne vrše svoga rada tako savesno i uspešno.
U društvima moglo se opaziti vrlo mnogo lepoga i požrtvovnoga sokolskoga rada, a premalo se brige posvetilo uzgoju članstva, što opažamo žalibože u čitavoj našoj organizaciji. Rašireno je bilo u minuloj godini geslo, da treba naše redove očistiti, jer je nakon rata navalilo u nje previse članova i članica, koje su tražile samo lične koristi, ali doskora se pokazalo, da ne spadaju u naše redove. Postavili smo se na to stanovišle, da je sve jedno ako nas je i manje, samo da smo svi dobri Sokoli. Priznavam potrebu čiščenja, ali lo ne sme da ostane trajno geslo, jer bi to značilo križu naše organizacije. To naše delo protivilo bi se Tyrševim načelima i njegovim geslima, po kojima treba da se trsimo da sokolska načela pređu u sve slojeve naroda i da se sav narod okupi pod sokolskim barjakom. «Dospeti ili pasti» mora da bude geslo sokolskoga rada, koji zahteva istrajnijega i temeljitijega uzgoj-noga rada u našim redovima. Trebamo svakoga čoveka, ta nas je malo, a naša zadača je velika. Ponovno čujemo pritužbe, da se u Sokolstvu pojavlja opšti duševni umor, koji prouzrokuje mrzost za rad i nejasnost u našim ciljevima. Proti takvim nazorima treba da se dignemo pozitivnim radom i da budimo veselje do njega i razumevanje sokolskoga uzgoja. Zamisliti se treba u pravi duh toga uzgoja pripadnika Sokolstva i uveren sam, da če izveštaji o čiščenju sokolskih redova prestati. Dosta je čiščenja. Sada treba da privučemo k sebi novih, svežih, zdravil sila. Skrbimo se za uzgoj na-raštaja, tomu temelju razvoja našega. U tom pogledu je rad u župama i društvima još dosta nesavršen, nedostaje nam osobito dobrih i temeljito naobraženih voditelja i uzgajatelja sokolskoga naraštaja. Tome radu trebat če u buduče više pozornosti, više požrtvovnosti i više ljubavi.
Mnogo nejasnosti prouzrokuje u sokolskom radu i kriva misao, koja vlada u nekim društvima i župama o odnosu Sokolstva naprama vladi. Naš odnos napram državi i politici jasno je određen zaključcima II. sokolskoga sabora; s onoga gledišta, kako ga je odredio sabor, moramo da prosudujemo i naš odnošaj do vlade, koji je isti kako i odnos svakoga gradanina prema državi — to jest: svatko na svojem mestu neka vrši svoje dužnosti! Nikako ne smemo da očekujemo potpore od druguda, osobito pako ne tražimo je onde, gde moramo da vršimo svoju zadaču vlastitim radom.
Dve velike priredbe: u Sarajevu i Zagrebu znače za naše Sokolstvo u minuloj godini veliki napredak u razvoju naše organizacije.
Treči pokrajinski slet u Sarajevu u danima od 27. do 30. junija bio je prvi veči nastup Sokolstva u Bosni i Hercegovini. Taj je slet u moralnom pogledu dobro uspeo, da bi bio tako i u finančnom! Slet je bio dobro po-sečen, uzmemo li u obzir veliku udaljenost od pojedinih župa i neugodne prometne veze. Sokolska župa Sarajevo vodila je priprave za taj slet i pokazala time sposobnost da vodi take priredbe, i dosta energije da tačno izvede preuzeti posao. Bilo bi poželjno iz financijalnih razloga, da se u takvim prigodama izostavi sve što odviše opterečuje solcolsku blagajnu. Iskustvo nas uči, da nije moguče namiriti izvanredne troškove dohocima, šlo ilt donašaju takve priredbe.
Pokrajinski slet u Zagrebu bio je združen s II. jugoslovenskim sokolskim saborom u danima od 15. do 18. avgusta. Taj je slet priredila vrlo brižljivo zagrebačka župa i učinila sve što je mogla, da je slet onako lepo uspeo. Zagrebačld slet bejaše za nas teška kušnja, jer se je vršio u doba najgorega političkoga i separatističkoga otpora proti našoj organizaciji. Zagrebački slet znači za nas pobedu ideje ujedinjenoga jugoslovenskoga Sokolstva i ponosni moramo biti pobedonosnim pohodom naše povorke medu hiljadama ljudi, koji su naše redove burno pozdravljali. Malenkosni nemiri, prouzročeni od nahuckanih elemenata, nisu imali nikakva uticaja na veličanstven uspeh celoga sleta. Šteta samo, što je trajno neugodno vreme smetalo još savrše-
n4eniu uspehu. Ali na jednu stvar pri tom ne smemo zaboraviti, a to je da su obe priredbe u jednoj godini previse opteretile naše članstvo osobito 1* Hnancijalnoin pogledu, što je neugodno delovalo medu članstvom. Odbor . Slavna skupština dužni su, da u takvim slučajevima odlučuju jasno oba-Jirajuči se na prilike u našim društvima. Mi se svakako zahvaljujemo poslovnosti našega članstva za to što su oba sleta imala tako lep uspeh pa nam je dužnost, da strune ne prenapinjemo i da se u buduče obaziremo na Prilike u našem Sokolstvu, kad budemo odredivali programe za takove Priredbe.	(Nastavit	če se.)
^osebni propisi za I. medusletne utakmice JSS.
!•) Utakmice se vrše po redu, što ga je odobrio zbor župskih načelnika JSS. Oa svojoj sednici dne 1. novembra 1924.
'-■) članovi se nateču u svim granama, koje su navedene u poglavju I. («pšte odredbe), tačka 7.) reda za utakmice, izuzev granu D; grana A (utakmice vrsta i pojedinaca u vrstama) obvezatna je za svako društvo u °Hko, da se mora svako društvo za tu tačku pripravljati 1 'Zvesti ju bar u društvu i u župi.
Utakmica A (natecanje vrsta i pojedinaca u vrsti) obuhvata: a) U višem odelenju: Po jednu propisanu vežbu na preči, ručama, (oniu u šir s hvataljkama; složen skok uvis i udalj, trčanje na 100 y, penjanje P° konopu, bacanje diska.
k) U s r e d n j em odelenju: Po jednu propisanu vežbij na preči, 'učama, konju u šir s hvataljkama; skok uvis ili skok udalj, trčanje s niškim Zaprekama, bacanje kugle (desnom i levom rukom).
c)U niž em odelenju: Po jednu propisanu vežbu na preči, ručama, {°nju u šir s hvataljkama; skok uvis ili skok udalj, trčanje na 100y, bacanje frugle (desnom i levom rukom).
Za sprave: preču, ruče, karike propisuje savezno tehnično vodstvo po Pet vežbi, od kojih se kod natecanja izvada iždrebana vežba; za konja u šir Propisane su po tri vežbe, od kojih se pri takmičenju izvada ždrebom odvedena vežba na obe strane; srednje i niže odelenje vežbaju se u obim Skokovima: uvis i udalj, a pri takmičenju izvest če se skok uvis ili udalj, {ako več od luči ždreb.
č) Sem toga izvadaju pri utakmici sva odelenja jednu od propisanih eetiriju prostih vežbi.
Za dobrovoljne vežbe jesu na snazi odredbe reda za utakmice JSS. Za brovoljne vežbe kod ove utakmice odredene su za više i srednje odelenje vežbe na k a r i k a m a.
, Utakmica B (natecanje pojedinaca za prvenstvo JSS.) obuhvata sve, što ■Je propisano za tu granu takmičenja u redu za utakmice JSi3. T r č a n j e 120 y g visokim zaprekama.
1'takmice C, C i K po redu za utakmice JSS.
, 3.) članice se natečiu u utakmici A, koja je, kako i za članove, obvezatna 1 za članice. Za takiničenje jesu na snazi posebne odredbe za ženske utakmice utakmičkoga reda JSS. (poglavje XI.). Sem toga nateču se članice i u drugim Sranama, u koliko ima za nje utakmički red posebnih odredaba.
U utakmici B mogu skupno nastupiti članovi i članice.
Utakmica A (natecanje vrsta i pojedinaca u vrstama) obuhvata:
a)U višem odelenju: Po jednu propisanu vežbu na ručama, na '{°nju, na karikama i na gredi; skok u daljinu, bacanje lopte i trčanje.
b) U srednjem odelenju: Po jednu propisanu vežbu na ručama, na konju, na karikama i na gredi; skok u daljinu, bacanje lopte i trčanje.
c) U nižem odelenju: Jednu vežbu na gredi, složen skok uvis i Uclalj, bacanje lopte i trčanje.
č) Sva tri odelenja imaju sem toga po jednu proštu vežbu s posebnim pro-pisauim nastupom (redovne vežbe na zapoved).
Od propisanih vežbi izvadat če se pri takmičenju ona, koju od luči ždreb.
4.) Odmah, iza kako budu izdane vežbe za natecanje, treba da sva društva započnu s pripravama za utakmice.
5.) Sva društva moraju izabrane vežbe za utakmice izvršiti do
30.	aprila 1925., a sve župe do 15. maja 1925.
Župska tehnična vodstva nadziru u tom pogledu društva i odrede sporazumno rok za odabrane vežbe.
Spored medzletnih tekem v Beogradu
P e t e k, 2 6. j u n i ,j a 1 9 2 5.:
Zvečer seja sodnikov. Prihod tekmovalcev.
S o b o t a, 2 7. j ,u n i j a 19 2 5.:
Tekme A se prično zjutraj ob 6. uri in trajajo do 12. Takrat se prekinejo in se nadaljujejo popoldne ob 14. uri.
Takoj po delonui ali popolnoma izvršeni tekmi A, pri katere začetku morajo nastopi ti vsi tekmovalci in tekmovalke, se izvršijo tudi ostale tekme, razen tekme za prvenstvo članov.
N e d e 1 j a, 2 8. j u n i j a 19 2 5.:
Ob 6. uri zjutraj nadaljevanje morebiti ostalih tekem prejšnjega dne.
Ob isti uri (ob 6. zjutraj) začetek tekme za prvenstvo.
Ob 10. uri dopoldne nastop k izkušnjam.
Popoldne: Javni nastop tekmovalcev JSS. ter naraščaja in dece beograjske župe.
IZ STAREŠINSTVA JSS.
V.	redovita sednit-a starešinstva JSS., dne 27. aprila 1925.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Deu, Fettich, Fux, Govekarjeva, Jamar, Jeras, Kajzelj, Krejči, Ludvik, Marolt, Miklavc, Švajgar, Trdinova, Zelenko. — Opravdani: Ambrožič, Gregorin, Možinova, Turk.
Izveštaj tajnjka brata Fuxa: Športni klub <Slavija» u Sarajevu pozi vije starešinstvo JSS. na otvorenje stadija dne 3. maja. Prima se predlog, da se poveri zastupanje župi Sarajevo. — Sokolsko društvo I u Zagrebu javlja, da če akademijom proslaviti godišnjicu Zrinjskega i Frankopana. Starešinstvo ne može da prisustvuje.
Izveštaj blagajnika br. Kajzelja: Župe su bile pozvane, da namire doprinose za Savezni dan. — Moli, da se pojasni zaldjučak o predlaganju mesečnih bilanca. Nakon debate primio se suglasno predlog, neka blagajnik predloži svakog drugog meseca surovu bilancu, a sem toga mesečno približno stanje financija po kontima, glavne promene i stanje dugova i drugih važnijih kontova. Blagajnik javlja, da je naraštaj društva u Virovitici sakupio za sanaciju saveznih financija I)in 435. Buduči da je to prvi naraštaj, koji je prostovoljno 'priskočio u pomoč, poslat če mu se posebna zahvala.
Izveštaj lekarskog odelenja podastire br. dr. Jamar. Odelenje se konstituiralo i imat če sednicu 1. maja. Delo je u toku. Članci o anatomiji izlaze u «Glasniku»; u pripravi su higijenski in nekoji drugi spisi. — Celjska župa nije još izvršila organizacije toga odelenja. Predavanja o higijeni i anatomiji redovito se drže.
Za železničko odelenje izveštuje brat Ludvik. Za međuslelne utakmice ovlaštene su oblasne direkcije da izdavaju polovične lističe u svojem okružju; radi velike udaljenosti i radi toga što bi trebalo u svakoj direkciji miati
posebni vozni lisirć, nepraktično je to. Glnvnu direkciju zamolit će se, da dozvoli lističe za eelu vožnju.
Izveštaj gospodara podastire bi'. Deu: Gorenjska župa u Kranju moli za načelno rešenje stanovišta prema uporabi kinematografa u sokolskim do-movima, jer su ga nekoja društva več uvela, a druga mole za dozvolu. Prima se: Gorenjskoj župi odgovara se, da se za sada ne protivimo uvedbi kina u sokolske domove ali uz uvet, da se time ne škodi telovežbi i da se načrt o finansiranju povoljno reši i odobri. Kad dobijemo od ČOS. raz-jašnjenje o toj stvari, izdat čemo posebni pravilnik. — Sokolsko društvo Dakovo poslalo je obračun za Savezni dan 1. decembra 1924. s iskazom od Din 305'— gubitlca. Odobrava se. Društvu če se javiti, neka drugiput bude opreznije.
Izveštaj organizacijskog odelenja poda br. Marolt: Odelenje se je konstituiralo ovako: Potpredsednik br. Čobal, tajnik br. Švajgar, zapisničar br. Zelenko. U odelenju su: br. Gangl, za T. 6. br. Poženel i sestra Skalarjeva. Brat Zelenko se je kooptirao po suglasnom zaključku. Gospodarsko odelenje treba da deligira jednoga člana. Odelenje je pretresivalo dopis župe Mostar glede zloporabe članskih znakova i o tom, kako da se postupa s onim članovima što su istupili a ne če da povrate znakova. Odelenje je zaključilo, neka se znak proklamira za vlasništvo društva, pa se daje članovima samo u sajam. Debatom se pokazalo, da bi bilo dobro, ako se znak proklamira kao vlasništvo društva i da svaki član još potpiše revers, kojim se obveže, da če društvu vratiti znak ,kao njegovo vlasništvo, ako istupi iz društva. Ne pomaže ni izgovor u slučaju tužbe, da je istupivši član izgubio znak. Jedno-glasno prima se predlog: Numeriranje znakova neka se odgodi, a neka se Počne s numeriranjem legitimacija.
VI.	rcdovita sodnica starešinstva JSS., dno 4. maja 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Deu, Fux, Jeras, Kajzelj, Košir, Krejči, Ludvik, Marolt, Miklavc, Možinova, Poženel, Švajgar, Turk, Zelenko. — Opravdani: °bal, Fettich, Govekarjeva.
Starosta br. Gangl izveštuje, da su bile minule sedmice tri izvanredne Rodnice starešinstva, dve radi učestvovanja kod otvorenja Tyrševa doma u ragu, jedna radi medusletnih utakmica u Beogradu.
Tajnik br. dr. Fux: Primili smo od ČOS. brzojavni pozdrav iz prve sednice u novom Tyrševu domu. Poslat čemo zahvalu. — Od ministarstva za narodno Z(lravlje dobili smo brošure o ferijalnim kolonijama za decu. Te če se brošure poslati svim župama. Primljeno. — Župa Ljubljana javlja, da če Se 2. augusta o. g. vršiti župski slet na Taboru. — Sokolsko društvo na Viču Pozi vije za 12. jula na svečanost razviča barjaka. — Župa Ljubljana izveštuje, da društva u Preserju i Borovnici ne deluju više. — Ljubljanski velesajam Priredit če letos sportnu izložbu pa pozivlje delegate na sednicu 11. maja 1925. u 21 sat. Predlaže se br. Bajželj, lcoji treba da dobije potrebne informacije o namerama. — Župa Niš javlja, da je imala 4. maja svoju slcupštinu. — Društvo za trezvenost šalje na potpis proglas za dan trezvenosti. Potpisalo se.
župa Mostar priredit če 7. i 8. jula župski slet. — Župa Tuzla izveštuje, da če početi izdavati župski Vesnik. — Župa Ljubljana priredit če 10. maja izlet Čitave župe pešice.
Izveštaj blagajnika br. Kajzelja: Za sanaciju sleta do danas su doprinela društva Din 141.229'—. Doprinosi za Savezni dan povečali su se za Din 290'— te iznašaju ukupno Din 153.612-91.
Izveštaj gospodarskog odelenja. podastire br. Turk: Za sanaciju financija 'mamo doprinose za Savezni dan, 20dinarski članski doprinos i saveznu lutriju; sve to treba da služi isključivo za sanaciju sletnih financija; ostale dohotke treba upotrebljavati za sve ostale potrebe. Odobrava se. Prihvačen
je zaključek, da se otplačuju svi dugovi jednakomerno, ali ipak пајрге treba namiliti one dugove gde plačamo kamate. Župe treba ponovno upozoriti, da uplaćuju svoje doprinose. — Za naraštajske znakove odredila se cena od Din 5'—, za legitimacije Din 1"—, a za reverse Din 0'50. — Izdat če se '2000 primeraka reda za utakmice u srpsko-hrvatskom jeziku. — Gospodarsko odelenje poziva sva druga odelenja, neka vode iskaz o invenlaru. — Za prednjačite ispite otisnut če se 200 komada svedodžbi. — Brat Turk izveštuje nadalje o promeni društvenih žiga: Gospodarsko odelenje predlaže iz teh-ničkih razloga za društva ovalnu tiskanicu 40 : 35. Starešinstvo če imati crvene, župe zelene, društva modre žige. To je več dovršeno. Žigi se izraduju.
Brat dr. Krejči izveštuje, da se je konstituiralo novinarsko odelenje od sledečih članova: Fux, Bajželj, Knaflič, Ribnikar. Sastat če se naredne sedmice.
Izveštaj načelnika brata Ambrožiča: Jučer je bila sednica radi medu-sletnih utakmica sa zamenicima načelnika, br. Vojinovičem i Šulcejem. Od-redio se raspored utakmica. Beogradska župa imala bi nastupiti s naraštajem. Brat Vojinovič doneo_ je pismo župe, da ona ne može finansirati utakmice, nego neka to učini savez. Predočio im se, da to nije moguče, pa ako župa ne može da finansira utakmice, onda če se utakmice opozvati ili če se vršiti u Ljubljani. Buduči da to ne bi imalo jednako značenje kako da se vrše u Beogradu, pa bi i učestvovanje bilo manje, izručilo se zastopniku pismo za župu, kojim joj se javlja, da savez ne može da finansira utakmica. Dogovorilo se dalje, da če savez poslati na narednu župsku sednicu u Beograd dva člana, da podadu upute glede organizacije priredbe. Nakon odulje debate odredilo se u tu svrhu braču Fuxa i Miklavca.
Izveštaj brata Ludvika za željezničko odelenje: Austrijske savezne željez-nice dat če našim članovima, koji putuju na otvorenje Tyrševa doma u Prag, popust od 25 %. Buduči da imaju na našim željeznicama 50 % popusta, stojal če vožnja u Prag i natrag — ako računamo da če biti na COS. željeznicama bar 33% popusta — u Ш. razredu brzovlaka najviše Din 530-—.
Grada za spomenicu gotovo je pripravljena. Gospodarsko odelenje neka što pre primi zaključak, ima li se sa spomenicom proslediti ili ne, i u kolikoni opsegu.
<jj /Z TEHNIČNEGA ODBORA JSS.
S
Popravite v knjigi «1. medzletne tekme JSS». Na strani 84, odnosno 85 pri sestavi ženskih prostih vaj:
II.	3.: namesto 1. upogniti odročno: 1. s podlehtnim lokom dol upogniti odročno.
Vaje za člane, bradlja, srednji oddelek, 2. vaja na strani 30, odnosno 31: Namesto premah zanožno z levo s polobratom v desno v bočno vzporo naj glasi pravilno: s polobratom v desno in preinaliom zanožno z levo pod desno v vzporo bočno na obeh lestvinah.
Vaje za članice, gred, višji oddelek, 3. sestava na strani 123.: IV. 1. na-meslo počepa poklek odnožno z 1.
IZ ŽUP
>:
Banatska župa. — Z u p s k i prednjačiti tečaj. Naša je župa podeljena u tri okružja: Velika Kikinda, Veliki Bečkerek i Vffiec. Zaključkom župe može svako društvo da održi svoj prednjačiti tečaj i ima li dovoljno prijavljenih kandidata može sc u dotičnom okružju održati i žujiski
Prednjački tečaj. Kako se je za župski tečaj u Vršcu prijavilo 14 članova i članica, i to 12 iz Vršca i 2 iz Bele Crkve a pošto je Vršac imao i dosta Predavača to se započelo sa tečajem 12. i savršilo 26. aprila. Predavanja su se držala od 8 do 12 i od 2 do 6 sati. Predavanja su se držala iz celog popisanog gradiva. Tyršev sistem u teoriji predavao je brat Bogdan Spernjak; metodiku i praksu vežbanja predavao je brat Petar Nikolič; igre i vežbe na gredi predavala je s. Nevena Bogdanovičeva; ritmiku predavao je br. Korlo Naprovnik; higijenu, anatomiju, fiziologiju i prvu pomoč brat dr. 1. Nikolajevič; ideologiju, istoriju gimnastike i Sokolstva, kakav treba da je Prednjak, literatura, organizaciju, zaslužne sokolske radnike i uređenje otvorenih i zatvorenih vježbališta brat Ante Tadič. Na početku tečaja bili su slušatelji pozdravljeni i govoreno im je o značenju tečaja. Na kraju su Priredili prosvetno-tehničku akademiju. — 12 slušatelja imala su i društveni prednjački tečaj, a dva ne. 1 spite če se polagati, kada se župi prijavi ‘lovoljan broj kandidata. — Organizacij a župskih okružja u Bečkereku, Vršcu i Kikindi izvršila se po naredenju župe i izabrani su okružni načelnici.
Župski list «Sokolski Vesnik» počela je izdavati naša župa pod uredništvom brata M. Stanojeviča. — Župski s 1 e t, koji če se održati u Bečkereku 7. i 8. lipnja, ima u programu i natjecanja, na kojima če se odrediti natjecatelji za medusletsko natjecanje u Beogradu. Po naredenju župe uioraju pre toga sva društva izvršiti društveno natjecanje.
   	i<:
!$rat Josip Turk — 60letnik. Vedno živahen, telesno in duševno mladeniško gibčen, brez sivih las — in vendar Ti je tek časa 10. aprila t. 1. naprtil šesti križ. — Delo diči pot Tvojega življenja. To Te je ohranilo veselega, zadovoljnega in mladega. Ne poznaš miru in brezskrbnosti. Neprestano nova idealna stremljenja napolnjujejo Tvojo duševno vsebino. — Krepka n e z 1 o m n a volja je puga močna Tvoja sokolska poteza. Iz ma-*°ga si ustvaril veliko. V ranih urah in Poznih večerih si z žuljavimi rokami ustvaril jVoj dom sebi in svojim naslednikom.
Ogledna Turkova rodbina ohranja staro uieščansko tradicijo na Vidovdanski cesti v vhodni Ljubljani. — Pravi sokolski s°cializem odseva iz vseh Tvojih dejanj.
; 0,l>agaj sosedu, podpiraj dobro stvar, to Ti Je bil kažipot, ki se plemenito dviga nad razpoloženjem trenutne sedanjosti. Lju-o e z e n do naroda, navdušenje za mlado nacionalno državo, požrtvovalnost za misel Prave naprednosti je bila krona Tvojih fiženj. Odtod si črpal svojo notranjo moč. — Brat Turk, bil si Sokol. Tvoja ejanja temeljijo na duševni osnovi sokolskega mišljenja in udejstvovanja.
Narodna društva so Ti priredila ob priliki GOletnice veliko slavnost: °rganizacije, ki deluješ v njih, so poudarile Tvoje zasluge za nacionalne in napredne cilje. Odkar je Ljubljana slovenska, si odličen član mestnega občinskega sveta. Uspešno si deloval v raznih odsekih občinske uprave. — skrene čestitke so Ti izrekli gospodarski, trgovski in obrtniški zastopniki Zil 1’voje požrtvovalno delo v različnih gospodarskih društvih. — Gasilstvo Ti Je priredilo poseben večer in slavilo preporoditelja svoje organizacije in 'Mnogoletnega predsednika. Na pomoč!» je bilo Tvoje geslo. Na pomoč
BELEŽKE
vsem, ki so je potrebovali. Vsakdo je našel pri Tebi dober nasvel, uteho, v izdatni meri tudi denarno pomoč. — Mi Sokoli Te pa cenimo, se Te spominjamo v hvaležnosti in Ti prinašamo iskrene čestitke za Tvoja obilna dobra dela, ki si jih izkazal Sokolstvu. — Vzgojil si vso svojo rodbino v pravem sokolskem duhu. Tvoji sinovi sodelujejo v starešinstvu JSS. in v odborih sokolskega društva Ljubljana 1. Sam si ob svoji (iOletnici namestnik staroste tega društva in društva za zgradbo sokolskega doma na Taboru. — Sokolski Tabor je v zadnjih letih središče vsega Tvojega idealnega prizadevanja. Tu v neposredni bližini svojega rodbinskega doma si gradiš svoj neumrljivi spomenik, umetniški stavbni umotvor prvega reda, namenjen za dolga stoletja narodni vzgoji. Sokolski sinovi in hčere, poplemeniteni in utrjeni v zmislu za skupnost in požrtvovalnost, oduševljeni v ljubezni do naroda in države, ojačeni v duhu naprednosti in kulturne svobode bodo zapuščali ta odlični sokolski zavod za telesno in moralno vzgojo in širili sveto sokolsko besedo po širni naši domovini. Naši nasprotniki bi radi ogrdili ime Tabor. Za Tebe in za Tvoje sokolske brate in prijatelje pa je Tabor svetišče, nacionalni hram, iz katerega diha svetost spominov za sokolsko, nacionalno misel padlih žrtev in ki se mu bližamo z globoko občutenimi željami, da se v vsem narodu uresniči večna resnica našega sokolskega evangelija. Velika misel, poosebljena v Taboru, je vredna Tvoje pozornosti in pomoči. Na Tvoja močna ramena je oprta vsa zgradba. Dragi Pepe, zdrži in dokončaj, hvaležna Ti bo sedanjost in bodočnost! — Trda je naša vzgoja, trde, toda iskrene so naše besede: Hvala bratu, ki si je te zaslužil! Sprejmi naše čestitke s toplo željo, da Ti bo naklonjena še dolga vrsta let v sreči in zadovoljstvu. Spominjamo se Tvoje OOletnice, da se poklonimo vrednemu spominu in Tvojemu delu, da Te osebno počastimo in da bodrilno pokažemo našemu mlajšemu pokolenju, da Sokolstvo zna ceniti zaslužno delo svojih bratov za sokolsko stvar. — Zdravstvuj!
Dr. P. P e s t o t n i k.
ZNAMENITE PRIREDITVE
V domovini.
31.	maja 1925.: Subotica. — Razvitje društvenega prapora.
7., 8. junija 1925.: Mostar.— III. župni zlet.
8., 9. junija 1925: Veliki Bečkerek. — V. župni zlet.
27., 28. junija 1925.: Beograd. — Med z letne tekme JSS.
12.	julija 1925.: Vič. — Razvitje društvenega prapora.
2. avgusta 1925.: Lj u b 1 j a n a. — Zlet župe Ljubljana.
15., 16. avgusta 1925.: R i j e k a. — Župni zlet v Crikvenici.
C., 7., 8. septembra 1925.: Cor kovača gora. — Zlet župe banjaluške.
RAZNOTEROSTI
U Strasbourgu bit če prigodom sleta francuskih gimnasta velika utakmica školske omladine i to dne 30. juna. Utakmica obuhvata pripisane proste vežbe, vežbe na preči, inčama skokovi uvis i udalj, penjanje po konopu, trčanje i bacanje kugle 5 kg.
Ženski telovežbeni savez ii Francuekoj ima 528 društava s 2800 članica. Ne samo da je broj društava vrlo malen, nego interesantno je, da se sastoji sav upravni odbor iz samih — muškaraca. Slet če se vršiti godine 1925. u Clermontu.