KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1930.
PATENTNI SPIS BR. 6713
Armamenti Militari S. A., Torino, Italija.
Poboljšanja na automatskim vatrenim oružjima.
Prijava od 30. maja 1928.	Važi od 1. juta 1929.
Traženo pravo prvenstva od 25. avgusta 1927. (Engleska).
Predmet ovog pronalaska su poboljšanja na mitraljezima i sličnim automatskim vatrenim oružjima.
Jedan od predmeta ovog pronalaska je, da se dobiju automatska vatrena oružja, koja se mogu prostije i lakše konstruisati od onih, koja su sada u upotrebi, i koja se mogu izrađivati bez naročitih mašina, izuzev za topove.
Poboljšanja se u glavnom sastoje u tome, što se zatvaranje zadnjeg dela cevi, kao kod malih automatskih revolvera, vrši pomoću težine bloka zadnjeg dela u vezi sa dejstvom opruge, koja ga gura napred tako, da blok ima minimalnu težinu i zapreminu, čak i kad se upotrebe ubojni metci. Ovo se dobija pomoću naročitih uređenja, koja se sastoje u tome, što je metak potpuno smešten u komori cevi ta’ko, da se unutrašnjost čaure ne deformiše pri vraćanju cevi i u pomenuloj komori načinjeni su uzdužni žljebovi, pravi i krivi, da bi se pri sagoreva-nju, pomoću gasova, proizveo kontra pritisak, koji je upravljen iznutra ka gornjem delu čaure, i sprečavajući na taj način delormi-sanje i kidanje tog dela, pri početku vraćanja cevi, a da pri tom ne izlazi gas.
Svi žljebovi ili zarezi u komori cevi, pod-razumevajući tu i sužavanje za prijem iz-bacivača posle zatvaranja izostavljeni su kod ovog pronalaska. Ova sredstva predviđena su za automatsko pomeranje kuke izbacivača na kraju hoda ispred bloka zadnjeg dela, koji osigurava da se ne slomije
kraj izbacivača, kao što se često dešava kod poznatih oružja, usled izlaženja gasova koje nastaje zbog komore kod cevi, čija je konstrukcija nepotpuna ili se lomi pri ispaljivanju. Udar je izveden u napred pre potpunog zatvaranja bloka zadnjeg dela tako, da se ovaj još kreće napred, u početku udara, obezbeđujući na taj način zatvaranje.
Priloženi nacrt predstavlja, primera radi, jedan oblik izvođenja oružja po pronalasku. Na nacrtu oružje ima kundak, tako da se može upotrebiti kao puška. Oružje se može namestili na naslon, da bi se upotrebilo kao mitraljez. Kundak, koji ne treba da spreči takvu primenu oružja skinut je i za-menjen jednim organom sa drškom.
Sl. 1 i la predstavljaju horizontalan presek oružja, kod koga se blok zadnjeg dela nalazi u zatvorenom položaju.
SI. 2 predstavlja vertikalan presek oružja kod koga se blok zadnjeg dela nalazi u zapetom položaju.
SI. 3 je detaljan izgled oružja za vreme približavanja bloka zadnjeg dela i ulaženja metka u komoru cevi, kojom se upravlja naročitim uređenjem tako, da se olakša njegovo uvođenje.
SI. 4 je vertikalan poprečan presek, u kome je cev raspoređena u zatvaraču i drži se u svom položaju,
SI. 5 pokazuje drugi način utvrđivanja poluge uđarača.
SI. 6 pokazuje novu konstrukciju, kod
Din. 20.
koje sama poluga, izmenjena u obliku i položaju, obrazuje udarac.
SI. 7 predstavlja klinove za ovo oružje, koji se pokreću bez naročite naprave.
SI. 8 pokazuje komoru za metke u uzdužnom preseku.
1 obeležava cev, a 2 zadnji deo cevi, koji obrazuje jedna cev, (na pr. manesma-nova cev), koja ima na prednjem kraju zatvarač 3, za koji je cev 1 utvrđena pomoću veze i sigurnosne reze, kao što će biti opisano. Omotač 4, koji obuhvata cev, utvrđen je s jedne strane za zatvarač 3 i s druge strane za prsten 5, koji je utvrđen za cev. Veza kao kod bajoneta (si. 4) ima zupce 1’ su strane cevi i uzdužne žljebove 3’ sa strane zatvarača. Na kraju žljebova 3’ ima zatvarač kružan poprečan žljeb, koji prima zupce 1’ kada je cev obrnuta. Cev je ukočena pomoću zupca 46’ poluge 46, čiji je čep utvrđen za omotač 4 i izložen dejstvu opruge 47. Zubac 46’ ulazi između dva zupca 1’ cevi i koči ovu. Da bi se cev oslobodila, poluga se kreće u suprotnom smislu u kome dejstvuje opruga 47. Blok zadnjeg dela 6 ima cilindričan oblik i ima iz-vestan međuprostor u zadnjem delu cevi i na zadnjem deiu blok ima jednu cev vrlo malog preseka, koja služi za vođenje povratne opruge 7, koja se nalazi u zadnjem delu zatvarača 8. Blok zadnjeg dela može imati priličnu težinu, a da se njegov oblik ne proširi, ispunjavajući jedno izdubljenje sa kakvom teškom materijom, na pr. blokom od tungstena. U svakom slučaju se mogu predvideti sredstva za spoljnje regulisanje napona povratne opruge u suglasnosti sa nagibom oružja (naročito za pucanje protiv aviona).
Blok zadnjeg dela ima dršku 9, koja se sastoji iz jedne cevi, koja je u odgovarajućem žljebu dodata zavrtnju zadnjega dela, u kome se održava pomoću klina 10, koji, pošto je blok zadnjeg dela stavljen u svoje ležište, prolazi kroz otvor 11 (si. 2) u po-menutom zadnjem delu. Cev drške 9, za vreme kretanja zatvarača, kreće se u žljebu 13, koji, kao što se vidi na sl. 1, ne treba da se pruža do kraja zadnjega dela. Uda-rač 12 je raspoređen tako, da se može kretati u prednjem delu bloka zadnjega dela cevi, i normalno se održava u položaju mirovanja pomoću opruge 14. Udarač 12 radi pomoću poluge 15 koja se kod 16 obrće u bloku zadnjeg dela i koja ne srne preći radialno cilindričnu površinu, čiji je prečnik ravan maksimalnom prečniku. Krak poluge 15 podešen je tako, da, kada je blok zadnjeg dela gotovo završio svoj hod u napred, krak udara na stražnji deo 17 iz-bacivača 17’ utvrđenog na zadnjem delu i koji se pruža u odgovarajućem žljebu 18 u
bloku zadnjeg dela, pomoću koga se udarač kreće napred i izvodi udar. Laganim približavanjem udarača proizvodi se pucanj, koje nastaje dok ima još izvesnu inerciju u pravcu zatvaranja, koje je na taj način osigurano bez naročitih organa, kao i bez suvišne težine zadnjeg dela cevi.
Sl. 5 predstavlja drugi način izvođenja poluge 15, koja u mesto da se obrće oko vretena 16, vrši obrtanje oko palca 15’, koji leži u izdubljenju drške 9. Ovo uprošćava konstrukciju i olakšava skidanje i rukovanje polugom 15, koja se stavlja na mesto ili povlači jednim pokretom pomoću drške 9.
Prema varijanti po si. 6 izostavljena je pomenuta poluga i zamenjena polugom 48, koja se obrće oko osovine 49 na prednjem delu bloka i na koju dejstvuje opruga 50. Udarač 12 je isto tako izostavljen, a njegovu ulogu vrši produžetak 48’ poluge 48, koji je iz jednog dela sa palcem 48” i dejstvuje, kada je zadnji deo cevi dostigao kraj hoda, na prednji deo zadnjeg dela 2, koji okreće polugu i nastaje eksplozija.
Komora cevi je sastavljena iz uzdužnih žljebova 45 (koji u dubini i širini iznose nekoliko desetina milimetara), koji se pružaju od tačke, gde se komora sužava, da bi primila gornji deo čaure do jednog milimetra preko tačke, koju dostiže gornji deo. Caura, koja se cela nalazi u cevi, kao što je predstavljeno na sl. 1, izložena je, sa spoljne strane na gornjem delu čaure, pritisku gasova za vreme prvog dela vraćanja tako, da se čaura ne može deformisati.
Kao što je predstavljeno na si. 8, u početku vraćanja i dok još pritisak gasova deluje na .čauru, ekspanzivna sila C dejstvuje na gornji deo čaure. Horizontalna komponenta B sile ima pravac suprotan sili A, koja dejstvuje na donji deo čaure. Ove dve sile A i B prouzrokuju izduži-vanje čaure, koja se zbog toga lako lomi, kada se sile povećavaju, naročito u blizini donjeg dela čaure, pri čem se rizikuje da prsne cev. Ova nezgoda kao i deformisanje gornjeg dela čaure, potpuno je uklonjenu kod obog oružja pomoću žljebova 45, koji dopuštaju gasovima, da izvrše pritisak na gornji deo, izvan čaure, poništavajući silom D silu B, koja je suprotna sili A.
Izbacivač 19 ima zubac 20, koji, za vreme poslednjeg dela hoda zadnjeg dela u napred, klizi preko nagnute površine 21 u cevi, i ista ga primorava da se obrće, udaljavajući na taj način kuku 19’ izbacivača odv pojačanja metka, dakle od komore cevi.
Šaržer 22 izveden je tako, da može primiti dve serije metaka i sa svake strane ima po jedan štitnik 23 radi zadržavanja čaure u položaju i zaštite metka prolivu udaraca sa bočnim stranama šuržera. Sur-
žer je tako raspoređen, da se može staviti u prsten 24, utvrđen za cev zadnjeg dela i ukočen je pomoću zaustavljača sa oprugom 24’ koji radi pomoću ručne poluge.
Da bi se olakšalo snabdevanje metcima, koji se redom uvode u dvema serijama preko zadnjeg dela, za vreme kretanja u napred, predviđeno je vodilo 25 postavljeno na osovini 26, na zadnjem delu, i koje ima površinu izdubljenu u obliku kolevke (si.
2)	, koja opravlja metke ka komori cevi (si.
3)	. Vodilo 25 radi pomoću krakova 27, čiji krajevi imaju čiviju 28, koja ulazi u nagnute žljebove 29, izdubljene u bloku zadnjeg dela. Ovi žljebovi raspoređeni su tako, cla mogu okretati vodilo, (posle prijema metka u komoru cevi), da bi zadnji deo mogao doći do cevi. Za vreme hoda u kome blok zadnjeg dela uzima metak iz šaržera i počinje kretanje u napred, vodilo 25 se održava u izdignutom ili radnom položaju, kao što je predstavljeno na si. 3, pomoću pravih vodila 30 utvrđenih za blok zadnjeg dela, i koji rade sa čivijama 28. Šupljina ili žljeb 31, (si. 1), u koju može ući vodilo 25 kada je spušteno, izvedena je ispod komore cevi u zatvaraču 3.
Blok zadnjeg dela 2 ima uzdužne žljebove 42 po celom obimu tako, da će prašina ili drugo, koja ulazi u zadnji deo, ući u žljebove, ne stvarajući otpor pri klizanju bloka zadnjeg dela.
Ležište 32, koje ima mehanizam za oki-danje, spojeno je zadnjim delom 2. Pome-nuti mehanizam ima obarač 33 pritiskan oprugom 34 i polugu 35, koja se pokreće pomenutim obaračem i koja, kada je obarač otpušten, zadržava blok zadnjeg dela u naoružanom položaju, ulaženjem u žljeb načinjen u zadnjem delu, kao sto je predstavljeno na si. 2. Jedna prosta opruga deluje istovremeno na obarač i na polugu za okidanje.
Kundak 56 je raspoređen na zatvarače 3 iza zadnjeg dela, na koji se pritiskuje elastično pomoću opruge 37. Zatvarač 3 ima savijeni deo sa dvema rupama 38 diametralno postavljenim, koje su tako podešene, da prime dve odgovarajuće čivije 39, koje nosi metalan deo, koji je izjedna sa kundakom 30. Kada se želi pomerili kundak iz normalnog položaja u položaj na gore ili dole, da bi se olakšalo pucanje na izvesnoj visini, kada strelac leži na zemlji kundak se povlači u nazad, sabijajući oprugu i obrne se za 180°, oko podužne osovine da bi se oružje upravilo ka zenitu, pri čem može biti ukočen pomoću čivija 39, koje ulaze u otvore zatvarača 3. Zadnji zatvarač ima prstenast prigušivač 40.
Prednji deo cevi ima oslon (nije predstavljen radi uprošćavanja nacrta), čije do-
nje noge mogu biti obrnute ili previjene na cevi pri transportu oružja i, u tom cilju, noge su pričvršćene na zglob sa odgovarajućim zaustavljačima u položajima upotrebe i transporta.
Oružje kao obično ima jednu dršku, kaja se u normalnom položaju nalazi iza obarača.
Radi lakšeg nameštanja i skidanja pojedinih šipova, kao što su šipovi 33’ obarača i 35’ poluge obarača, isti imaju naročito uređenje za ukočivanje, predstavljeno na si. 7. sip označen sa 51 ima na prednjem kraju ulaz 51’, čija dubina odgovara prečniku čelične žice, koja obrazuje elastičan rascepljen prsten, kada je slobodan, ima prečnik malo veći od prečnika šipa, ali kad je zatvoren, ne prelazi pomenuti prečnik. Radi stavljanja šipa 51 u položaj, isti je raspoređen svojim spoljnim krajem na otvor svog ležišta, čije su ivice malo raširene i naslanja se na pomenuti šip tako, da tera prsten 52 na proširen kraj, usled čega se zatvara ovaj prsten 52 i ulazi u ulaz 61’. Šip je zavučen u otvor na drugom kraju, odakle izlazi, na kome se mestu elastičan prsten ponovo otvara, utvrđujući na taj način šip. Pritisak u suprotnom pravcu vrši uklanjanje šipa.
Karakteristika ovog ukočivanja je u tome, da prsten ne ostavlja nikad šip i ne može se izgubiti, što je od velike važnosti pri upotrebi oružja na ratištu.
Patentni zahtevi:
1.	Poboljšanja na mitraljezima ili sličnim automatskim oružjima, kod kojih se zatvaranje zadnjeg dela (2) pri pucanju dobija u glavnom težinom bloka zadnjeg dela (6) a ne ukočivanjem istog, naznačen time, šio ista imaju sredstva za sprečavanje defor-misanja čaure u trenutku pucanja tako, da se mogu upotrebiti normalni metci.
2.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što se sredstva za sprečavanje deformacije sastoje u jednom rasporedu, pomoću koga se vrši udaranje pre potpunog zatvaranja bloka zadnjeg dela (6), t. j. u trenutku kada blok zadnjeg dela (6) ima još izvesnu inerciju, i osim toga sastoji se iz jednog ili više uzdužnih žljebova (45), pravih ili krivih, predviđenih u delu komore cevi (1), koji prima gornji deo čaure i u kojem se vrši kontra pritisak na gornji deo čaure u početku povlačenja čaure.
3.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što komora cevi, da bi se sprečilo deformisanje proširenog dela čaure, ima takvu dužinu, da obuhvata metak na delu sastava a svi žljebovi u pomenutoj komori podrazumevajući tu i običan žljeb upotreb-Ijen za izbacivač izostavljeni su, a predviđena su sredstva za pomeranje izbacivača
(17’) ka spoljnoj strani, kada je zatvoren blok zadnjeg dela (6).
4.	Poboljšanje po zahtevu 1, naznačeno time, što izbacivač (19) ima na prednjem kraju jedan zubac (20), koji, pri kraju hoda zatvarača u napred, klizi po nagnutoj površini (21) cevi (1) ili bloka zadnjeg dela (6) ili elementa, koji spaja cev i blok, proizvodeći obrtanje izbacivača oko njegovog šipa i skidajući kuku (19’) izbacivača sa ivice metka, dok se posle prvog kratkog pokreta pri povlačenju bloka zadnjeg dela izbacivač (19) automatski okreće u suprotnom pravcu i njegova kuka (19’) zahvata ivicu čaure, da bi je potpuno povukla iz komore cevi.
5.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se udaranje u metak vrši pomoću udarača (12) izloženog dejstva opruge (14), koja teži da ga zadrži u povučenom položaju i da ga pusti napred u željenom trenutku pomoću poluge (15), koja se obrće oko čepa (16) na bloku zadnjeg dela i koja je u istom poprečno raspoređena, a čiji kraj, koji ne prelazi blok zadnjeg dela, udara u čeljenom trenutku na zadnji kraj izbacivača (19) ili drugi kakav ispad u zatvaraču, koji se pokreće u uzdužnom žljebu, koji je odgovarajuće zatvoren na bloku zadnjeg dela.
6.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što se drška (9) za vođenje bloka (6), koja se pokreće u pravolinijskom žljebu (13) koji je zatvoren na oba kraja, sastoji iz jedne cevi, koja je podešena u krstatom zarezu na bloku (6), na kome je utvrđena pomoću jedne osovine (10), koja ulazi u otvor (11) zadnjeg dela (2).
7.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što je poluga (15), koja aktivira uda-rač (12), raspoređena tako, da se može obrtati na cevi drške (9) bloka (6).
8.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što je poluga (48) raspoređena u prednjem zarezu bloka i ima jedan krak, čiji krajevi dejslvuju kao udarač (12) koja se poluga normalno održava izvan komore za metke pomoću opruge, koja dejsfvuje na pomenutu polugu i terana je napred na kraju zatvaranja bloka zadnjeg dela, dok njen drugi krak udara na prednji deo zadnjeg dela (2) a poluga se obrće na bloku između oba kraka, ali bliže drugom kraku.
9.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što je predviđeno uređenje za vođenje metaka, koje nosi i vodi metke i osigurava njihovo uvođenje u komoru cevi, pošto su izašli iz šaržera i pokrenuti napred blokom zadnjeg dela pri kretanju u napred, i što se uređenje sastoji iz dela, koji se okreće na zadnjem delu (2) i radi pomoću bloka (6), pomoću koga se izdiže i održava prema
otvoru komore cevi (1) radi uvođenja metaka, i zatim spušta i izdiže iz pomenute komore radi zatvaranja bloka.
10.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što vodilo (25) za metke ima središan deo sa žljebom u obliku konične kolevke, koja obrazuje površinu za vođenje metaka i dva bočna kraka (27) sa klinovima (28), koji se pokreću u nagnutim žljebovima (29) bloka i zatim u horizontalnim žljebovima (30) i koji se održavaju između vodila (25) i bloka (6), pri čem opruga, koja dejstvuje na deo za vođenje, teži da isti održi izdignut prema komori cevi.
11.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što je zadnji deo (2) sastavljen od cevi i zatvoren na oba kraja zatvaračima' (3), pri čem prednji zatvarač nosi cev, a zadnji zatvarač dolazi do povratne opruge i ima kundak (36),
12.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što je cev (1) spojena vezom sa zadnjim delom zatvarača (3) i u položaju se održava pomoću poluge (46) sa oprugom (47), koja se može spolja osloboditi, i ima zubac (46’) koji prolazi kroz zadnji deo (2) i zatvarač i ulazi između dva zupca (1) na cevi.
13.	Postupak po zahtevu 1 naznačen lime, što je kundak (36) utvrđen na zadnjem delu zatvarača (1), prema kome se elastično drži i na kome se može obrtati za 180', oslobađajući pri povratku dve čivije (39) suprotno postavljene na odgovarajućim otvorima (38) u zatvaraču (3), u koje čivije ponovo ulaze posle završenog obrtanja.
14.	Poboljšanja po zahtevu 1 naznačena time, što uređenje za okidanje ima polugu (35) i obarač (33), koji imaju jedan krak, koji ulazi u zarez, i obrtno su raspoređeni u jednoj kutiji (32), koja je utvrđena za zadnji deo i što ima oprugu (34) za vraćanje udarača ili poluge.
15.	Poboljšanje po zahtevu 1, naznačena time, što šaržer (22) na hočnim siranama ima štitnik (23), koji dejstvuje kao zausta-vljač ili mehanizam za zaustavljanje čaura, koje leže koničnim delom ispod gornjeg dela čaure, da zrna ne bi udarala na prednji zid šaržera (22) proizvodeći drmusanje i vraćanje za vreme pucanja.
16.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što čivije (šipovi) (33’) imaju organe za kočenje, koji se sastoje iz rascepljenog elastičnog prstena, koji stalno ulazi u u-pust (51’), čija je dubina manja od debljine prstena (52) tako da spoljni prečnik prstena ne prelazi prečnik čivije (33’), a njegov unutarnji prečnik je manji od prečnika prstena (52), pri čem oba kraja otvora primaju čiviju, koja se širi radi zatvaranja rascepljenog prstena, kada se čivija vadi ili stavlja na mesto.
Adpatent bry 67f3.
■'	^	18 12 19 V 20II <■ 3 J *	3
fnnrffTrrtTnrinf
r/ 11 .(	/ /	'/‘m /' 11 i'
; > /1 /	/ T7 -
1;	-/ il i! M,,
, m ^	-4~a R Ji.
!B
ifrwyrj *&_
■z//////////////?	R
jGL.,n-ja.„» ,a t n.r	
"9 V"T* O-O B • • 9 9 • ■
ZZIZT
M
____n> a «,a iLk-».«i a..« a.
'	UirTnr^-grir-Tr	1

fto. 3
1
*3' J 42 e	£9 m so1 Bi9 er
^)-€3



Adpatent broj 67/3.
rsAA ; \///S///; /"?; '/////
6	9 JO J5 ,,
!	\ A
iS

' - ''‘L
n ~r\ :
>.'r •
V;
'



■■	‘s-


‘
Jt




'* * •	• • >	• > •	■ .r».	■	y.
v; *?'h" ' •	y ■*	'
• •» • • ^
U>
•1 '