KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5912
Harald Nielsen i Brian Laing, inžinjeri, London.
Postupak za destiliranje goriva pomoču toplotnog dejstva kakvog grejnog gasa. Prijava sd 30. septembra 1927.	Važi od l.jula 1928.
Pronalazak se odnosi na postupak za destiliranje goriva svake vrste, koja se de-stiliraju toplotnim dejstvom eventualno pre-grejanog i u protiv strujanju provođenog gasa ili gasne smeše, pri čem se na nižim temperaturama proizvode destilacioni gaso-vi i sa grejnim gasovima zajedno odvode u jednostrujnom toku, dok se na visim temperaturama obrazuju permanentni gasovi. Ovaj se postupak, što je korisno, izvodi u obrtnom dobošu, i za svaki temperaturski odeljak može se predvideti — t. j. nisko-temperalurnu i visokotemperaturnu destilaciji!, po jedna naročita retorta. Iz destilaci-onih gasova, koji postaju u zoni niške temperature dobija se na poznati način desti-lacijom sirovo ulje, koje se naročitim po-stupcima destilacije i rafiniranja razlaže u svoje sastojke. Naročilo važan krajnji proizvod ove destilacije jeste mazivno ulje. Međutim do sad nije pošlo za rukom, da se bilo visokotemperalurnom, bilo nisko-temperaturnom destiiacijom dobije upotreb-Ijivo mazivno ulje iz bituminoznih goriva.
Ako se razne vrste uglja destliraju u cilju dobijanja ulja, onda je u tako zvanom endotermičkom stupnju destilacije potrebna izvesna toplota, koja iznosi 200 do 300 Cal. na 1 Kg. suhog uglja. Količina toplote, koja prodire u unutrašnjost svake čestice u-glja zavisi od sledečih uslova:
1.	Razlike temperature između grejnog sredstva i uglja.
2.	Od površine uglja, koja je izložena dejstvu grejnih gasova,
3.	od prenosnog koeficienta, kod koga je i vreme uzeto u obzir i
4.	od puta, koji ima toplota da prede kroz ugalj.
Iz ovih se činjenica sastoji rad grejanja.
Kako su ulja vrlo osetljiva prema višim temperaturama od onih na kojima postaju, to toplotne granice moraju biti jedna dru-goj vrlo blizu. Da bi se ovo postiglo, mora se menjati jedna ili druga od gornjih činjenica. Na primer može se površina znatno povečati ili se put, koji treba toplota da prede do središta deliča, smanjiti mle-venjem deliča uglja, najzad se može i vreme znatno produžiti. Kako pak nije zgodno da se ugalj uvek melje, naročilo kod uglja, koji se peče, to se mora utvrditi vremenski faktor. Ako se pak upotrebljuje ugalj, koji se peče, koji obrazuje u retorti grudve, čak i onda kad je pre unošenja vrlo sitno sa-mleven, onda se vremenski faktor mora povečati, ako treba da ukine veče tem-peraturske razlike između spoljnih i unutar-njih slojeva svakog ugljenog deliča, jer od-stojanje spoljne strane do centra takvih ugljenih grudvi može biti znatno veliko.
Utvrđeno je, da največe dopuštenje tem-peraturske razlike između srednjih slojeva i spoljnih ne smeju preči 120°—140°C, da se ne bi pare iz srednjih slojeva razišle, kad dođu do vrelijih deliča uglja ili grudvi.
Din. 15.
Po pronalasku treba, da destilacija ide tako, da vremenski faktor u vezi sa veliči-nom uglja dopusta tu temperatursku razliku između srednjih i spoljnih slojeva cestica goriva.
Ako se na primer destilira kameni ugalj u sitnom komadu onda — utvrđeno je — destilacija mora trajati dva sata, da bi tem-peraturska razlika ostala u granicama od 100°C, pri čem se ugalj u retortu uno-si sa 150C i iz ove izlazi sa 550°C, dok gas koji teče uglju u kontra struji, ulazi u retortu sa 650o C i iz nje izlazi sa 100o—110° C.
Proces destilacije na niskoj temparaturi vrši se tako, da se iz sirovog ulja mogu dobiti mazajuča sa statičkim koeficientom trenja od 0.1—0.185 na 12—18°C, time što se količine grejnog gasa kao i temperature naglo regulišu. Ova količina se može meriti, ako se na primer postavi jedan ventil. Ako se na primer upotrebi gas u toj meri, da se pritisak pare ili parcijalni pritisak najtežih uljnih farkcija — koje se nalazi u gorivu — dovoljno smanji, onda se ta ulja na temperaturi od 450°—500°C oslobađaju u vidu pare —. Na ovaj način mogučno je iz bituminoznog uglja dobiti neutralno ulje, koje je znatno bogatije vodonikom nego ma koje drugo ulje proizvedeno poznatim postupkom destilacije, i sadrži baze mazi-vnog ulja, čija je specifična težina veča nego i same vode. U primeni ovog postup-ka na presečni ugalj — gde se upotreblja-va okruglo 1600 m3 vodenog gasa od 750°C i pritisak od 10—15 mm vodenog stuba i to u svojstvu grejnog gasa, dobiveno je u-Ije, koje sadrži: vodenik 9,5—11.5 tež. pro-cenata, težina baza mazivnog ulja sa 9% po iežini vodonika i koje ima 0.95—1.08 specifična težinu na 15°C. Pri destilaciji i rafiniranju ulja dobiveno je:
Petroleum eter 70—90° (CjHj»—CcHiJ 3.0%
Petroleum nafta 90—120° (QjHn—C8H18) 3.0%
Petroleum benzin 120—150°
(C8HI8—C9fV 6.0%
Kerosine 150—300° (C9H80C17H36) 40.0%
Mazivna ulja 300—420° (C18H38—C^H^) 30.0%
Parafinski vosak 45—65°	—CsoH66)
4.0 «/o
Da bi se pri uljnoj destilaciji dobivene materije načinile trajnije, dodaje se, po pronalasku, grejnim gasovima Slobodan kiseo-nik od 2—10% radi polimerizacije smolnih tela. Dodavanje kiseonika pre, za vreme, ili pošto se grejni gas devede u vezu sa gorivom, ali dok su ulja još sasvim ili de-limično u vidu pare. Po frakcioniranoj de-siilaciju sisnih ulja dobila su se onda sta-bilnija i po boji postojanija ulja, nego kod
ulja, kojih je polimerzacija izvedena posle rafiniranja ili posle dugog stojanja.
Time, što se kod ovog postupka destila-cioni gasovi odvode u jednostrujnom toku sa vrelim gasovima i ne mogu doči u dodir sa toplijim telima ili zonama, efikasno se iz-begava krakovanje pare. Istovremeno mikro-kopskim ispilivanjem pokazano je, da kod o-ovg postupka nemainače obične grafitne prevleke na deličima goriva. Poznalo je da ova grafitna prevlaka na deličima koksa uma-njuje njegovu moč reakcije i nepovoljno utiče na zapaljivane istih. Ako se pak polu koks dobija gore propisanim postupkom, onda on sadrži 1—4% isparijivih sastojaka, lako se pali, lako gori i ima veliku reakci-onu moč, pošto on nema nikakav grafitni sloj na svojim deličima, što više zadržava svoju prvobitnu čeličnu strukturu. Ovaj, po ovom postupku dobiven polukoks daje — mleven -— odlično gorivo za ložišta sa ugljenim prahom.
Na načrtu je pokazana sprava za izvo-đenje ovog postupka.
Slika 1 pokazuje poprečni presek okret-nog postupka.
Slika 2 delimičan uzdužni presek.
U dobošu a nalaze se naprave, koje pri obrtanju doboša podižu ugalj i spuštaju, da bi bio u boljem dodiru sa grejnim gasovima. Treba voditi računa, da ugalj nigde u dobošu ne pada sa višine veličine prečnika doboša, da se ne bi lomio. Umetci b su okrugli ili parabolični i između sebe imaju odbojne ploče c, o koje udaraju gasovi. Ugaonik d ili torne slično služi za držanje platne c. Organi b utvrđuju se na proizvoljan način i u takvom položaju, da oni pri suviše brzom proticanju goriva spre-čavaju obrtanje retorte. Broj umetaka b i njihov uzajamni položaj je proizvoljan; lako isto njihova površina može biti glatka ili talasasta.
Ako se retorta a obrče, onda se gorivo podiže i ne samo izlaže direktnem zagre-vanju grejnih gasova, več ga greje i toplota, koju mu odaju umetci b, koji spreča-vaju pad uglju u retortu celom širinom.
Patentni zahtevi;
1.	Postupak za destiliranje goriva pomo-ču toplotnog dejstva grejnog gasa, naznačen time, što se regulisanjem vremena destilacije i izborom veličine pojedinih delova materijala, ne prelazi temperaturska razlika 120—150°, koja postoji između spojnih i unutarnjih slojeva ovih deliča goriva.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se parcijalni pritisak postajučih ulja
snižava primenom jedne odgovarajuče re-gulisane količine grejnog gasa.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se vrelim gasovima dodaje Slobodan kiseonik.
4.	Postupak po zahtevu 1 i 2, nasnačen time, što se obrazovanjem grafitnih taloga na gorivne deliče sprečava neposrednim odvodom uljnih para u jednostrujnom toku sa grejnim gasovima.
5.	Sprava za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačena, time, što su u obrtnom dobošu (a) predvideni umetci (b), koji spre-čavaju pad goriva u doboš sa višine prečnika istog.
6.	Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što ima odbojne ploče (c) za grejne gasove, koji ove primoravaju, da umetke (b) iznutra greju, da bi spolja odavali top-lotu gorivu dodirom, koja se valja po u-metcima.
Ad patent broj 59IZ.
Jrž£7- d
~TfqičL