KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 19 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12705
Detdesheimer Dr. ing. h. c. August, Berlin—CharlottenOfcjrg, Nemačka.
Postupak za izradu obloge puteva.
Prijava od 4 avgusta 19M.	Važi od 1 aprila 1936.
Traženo pravo prvenstva od 5 avgusta 1933 ('Nemačka).
Potpuno nova pronalazačka zamisao, na kojoj se zasniva ovaj pronalazak, sastoji se u tome, što se drveni komadi postavljeni na gornju površinu puta učine nepomičnim, stavljajući ih u sloj obrazovan od kamenog splita oštrik ivica i uva-Ijanjem drvenih komada u takvu masu. Prema tome, za obrazovanje obloge puta mogu se upotrebiti drveni komadi različitih oblika. U obzir dolaze naročito od-sečci tankih oblica, dobiveni rezanjem u vertikalnom pravcu na pravac vlakana dr-veta, a takode i isti takvi odsečci, koji se, kod veće debljine drveta raspodeljuju, cepanjem, u pravcu vlakana drveta, pri čemu se ti komadi drveta, već prema potrebi, više ili manje zašiljuju na jednom kraju. Ali u obzir dolazi i usitnjeno drvo sličnog oblika kakav ima kamenje (tucanik), koje služe za izradu makadamskih puteva.
U tome cilju se drvo, na mesto da se smešta u pesak na čvrstoj podlozi u obliku prizmastih tela sa paralelnim proce-pima, valjanjem utisne u postelju od splita, sastojeći se od smeše, koja daje minimum šupljina, a koja sadrži kameni split ili split od zgure sa oštrim ivicama i različitom veličinom zrna sve do veličine zrna kamenog peska, (t. j. peska dobivenog pri; poslednjem prosejavanju tucanog kamena), kao što je to slučaj kod izgradnje
puteva od kamenog tucanika, ili se pak drvo smešta u obliku štapića u pripravljenu drumsku posteljicu, obrazujući klinaste procepe, koji se ispunjavaju grubo zrnastim kamenim ili šljunkovim splitom, (pri čemu se pod kamenim splitom podrazu-meva materijal, koji odpada pri razbijanju kamenja, a pod šljunkovim splitom split dobiven iz grubog rečnog šljunka ili šljunka iz rudarskog okna), sa oštrim ivicama zrna. Ispunjavanje širokih procepa između umetnutih drvenih štapića ima pri tome tu posledicu, da ovi nailaze na takvo međusobno naslanjanje, da se oni posle toga mogu valjanjem utiskivati; posredovanjem parnog ili motornog valjka, a da se ne preture ili ne pomere, pri čemu u široke procepe nasuti split biva podvrgnut jakom presevanju od zemlje, koja se odozdo potiskuje nagore, a ovo presovanje daje oblozi puta, napravljenoj od drvenih štapića slično homogeno svojstvo, kakvo se postiže i valjanjem usitnjenih drvenih komada u postelju od splita.
Da bi se izgradila obloga puta prema ovom pronalasku uz primenu usitnjenog drveta biva, iz slabih tvrdih oblica od 4—14 cm ili iz cepanica, pomoću mašine za ce-panje ili sečenje proizvodenj usitnjeni materijal rasprostrt u sloju od 6—9 cm na sloj splita od po pr. 5 cm, koji već prema veličini šupljina u oblozi od usitnjenog
Din. 15.—
drveta može biti i debiji, pa se posle izvršenog izravnavanja tako dugo valja, dok se split donjeg stroja ne potisne na gore toliko, da iz njega vire (strče) još samo gornji šiljci usitnjenog drveta.
Kod obloge iz drvenih štapića bivaju štapići sečeni na dužini od 15 do 25 cm i na pomenuti način, prvenstveno zašiljeni, smešteni u zemlju i valjani ili takode i na bijani. Ako se upotrebljavaju štapići iz ce-panih komada, onda se prilikom njihovog smeštanja ima paziti na to, da se ne obrazuju paralelni procepi, i da se oštre ivice postavljaju prema ravnim površinama su-sednih štapića. Valjanje štapića odnosno njihovo nabijanje vrši se uz pridodavanje vode tako dugo, dok obloga više ne popušta.
Obloga od usitnjenog drveta biva prvenstveno upotrebljavana neposredno kao put za kola, dok je obloga od štapića vrlo pogodna i za podlogu.
U dovršavanju opisanih drvenih obloga za puteve spada još i obrađivanje gornje površine, posle izvršenog valjanja, a isto tako može biti celishodno, da se izvrši naknadno obrađivanje u cilju postizanja što je moguće veće izdržljivosti drveta, naročito protiv štetočina. I ako zaštitno postupanje protiv štetočina treba da se izvrši istovremeno sa obrađivanjem gornje površine, biće o tome reč đocnije, pošto to postupanje zapravo ne spada u bitnost ovog pronalaska.
Za dovršavanje obloge iz usitnjenog drveta uvaljanog u split, prevuče se obloga, posle izvršenog valjanja, tankim slojem katrana ili asfalta, ili se pak preliva emulzijom katrana i bitumena i prekriva splitom, koji je upotrebljen također i za podlogu. Pre izvršenog sušenja, ponovo se prska bitumen emulzijom, na površinu puta nabaca se lopatom sloj splita i opet valja.
Na mesto da se usitnjeno drvo bez reda rasprostre po sloju splita, mogu se drveni otsečci, koji su prvenstveno zašiljeni, rukom stavljati u sloj splita i onda zavalja-ti. U tom slučaju može dužina kočića (u pravcu drvenih vlakana) biti podešena prema željenoj debljini obloge. U obzir dolaze naročito dužine od 5-10 cm. U cilju postizanja obloge visoke vrednosti može se sloj splita rasprostrti i na čvrsti donji stroj.
Prilikom valjanja ili izuzetno vršenog nabijanja, potiskuje se split na gore. Valjanje se može prekinuti pre potpunog ispunjavanja procepa, a zapušavanje šupljih prostota može se izvršiti zalivanjem kamenim brašnom uz. dodavanje vode, ko-
me se, ako se to želi, može dodati cement, tras ili bitumen-cement. I posle toga vrši se također posipanje splitom, zalivanje procepa emulzijom katrana i bitumena i ponovno valjanje, a na kraju se gornja površina poliva katranom ili asfaltom ili emulzijom katrana i bitumena uz istovremeno posipanje sa splitom i utiskivanje kamenog splita gornje površine u čeone površine drveta, čime se osigurava održavanje grubosti i rapavosti vozne površine.
Na mesto smeše splita i peska, kao podloge, i kamenog splita kao ispune za procepe, uz istovremeno primenjivanje emulzije, može se primeniti i gotovo spremljeni katranski ili bitumen split. Ako se želi postići polukruta obloga, onda se može primešati tras, cement ili bitumen-cement.
L'sled toga što se drveni komadi utis-kuju u split i kameno brašno uz istovremeno impregnisanje sa katranom i bitumenom, postaje drvo nepristupačno vazduhu i kiši, tako da se sprečava pomeranje i trulenje drveta. Pri tome neka je napomenuto, da kameni split, usled njegovih oštrih ivaca, ne samo međusobno mehanički čvrsto vezuje drvene kočiće, već on usled njegove sterilne prirode u znatnoj meri smanjuje opasnost od napadanja drveta gljivicama.
Kod obloga iz drvenih štapića, može se njena gornja površina završiti na isti način, kako je to već opisano. Na mesto da se gornji deo procepa ispunjava grubim splitom, može se upotrebiit i fino zrnasti kameni split, od oko 18-15 mm veličine zrna, pa se posle njegovog nanošenja obloga prvenstveno preliva vrelim katranom ili asfaltom ili vrelom emulzijom katrana i bitumena. U cijju dobivanja rapave površine vrši se naknadno razbacivanje finog splita lopatom po gornjoj površini puta.
Ako je potrebno da se obloga u vidu puta upotrebi kao podloga može se zap-tivni sloj obloge izostaviti. Na ovakvu podlogu nanoseća se obloga za kolovoz napravljena je prvenstveno također kao drvena obloga prema ovom pronalasku; drvena podloga pogodna je međutim i kao donji stroj i za ostale obloge puteva, na pr. za obloge iz asfalta ili katranskog betona.
Kod stručnog izvođenja obloge mogu se izostaviti naročite mere za osiguranje drveta od trulenja. To važi naročito u slučaju tretiranja gornje površine obloge, kod koje gornje rezane površine drveta bivaju u oblozi puta prelivana vrelim katranom ili vrelom emulzijom. Ako se pak to želi, dejstvo konzervišućeg pos-
lupanja gornje površine sa katranom i bitumenom može se potpomoći naknadnim tretiranjem sa specifičnim sredstvima za konzervisanje drveta. Poboljšanje konzer-visanja drveta može se postići različitim načinima, na pr. time, što se smeši peska i splita, koja služi kao postelja u koju se polažu komadi drveta, primeša ju soli za impregniran je postelje iz peska ili splita, naročito je preporučljivo tamo gde je tle vlažno. Ali ispravno konzervisanje drveta vrši se celishodno tako, što se na mestu izgradnje sečeni drveni kočevi ovlaže vodom i popraše impregnišućim solima, ili još bolje na taj način, šio se prema ovom pronalasku impregnišuća so, na mestu iz-giadnje rastvori u vodi u sudovima i što se drveni kočevi pre ugrađivanja na mo-menat potope u taj rastvor, ili pak što se u voznu površinu već ugrađeni drveni ko-n)3di, u koliko se oni moraju na površini zaštititi, preliju ovim rastvorom.
Ovaj jednostavni postupak impregni-ranja, koji se vrši na licu mesta, pretstavlja znatno poieftinjavanje impregniranja drvela, naročito iz tog razloga, što nije potrebno višeđnevno ili višenedeljno ležanje drveta pre ugrađivanja.
Ispravno učvršćivanje drveta u kamenom splitu i ispunjavanje velikih procepa presovanjem, tvrdim katranskim ili as-faltskim splitom, dajei oblozi, šta više i kod tvrdog drveta, koje postaje glatko, takav karakter gornje površine, koji stalno o-sigurava njenu rapavost.
Utiskivanje drveta u kameni split i natapanjem katranom ili bitumenom postignuto sprečavanje pristupa drvetu vaz-duha i vode, sprečava njegovo širenje i skupljanje. Ugrađivanje sa velikim proce-pima pruža pri tome izvesnu mogućnost širenja, tako da je isključeno vitoperenje voznog puta.
Po pravilu se upotrebljava drvo lošijeg kvaliteta. Stanje drveta ne igra pri tome nikakvu značajnu ulogu. Bez daljnjega se može primeniti i zeleno drvo, a ovo ima čak i to preimućstvo, što se može lako zaštititi od trulenja pomoću difuzio-nog postupka impregniranja.
Ekonomska vrednost pronalaska leži u prvo redu u mogućnosti široke primene u izgradnji puteva domaćeg bogatstva drveta, koje će još znatno pojevtiniti, tamo gde se u blizini nalaze šume; naročito u krajevima siromašnim kamenom. Od najveće važnosti je, u ekonomskom pogledu i činjenica, što se primenom različito debelih i različito dugačkih kočića drvenih mogu nadomestiti i najjači putevi za brzi saobraćaj, a također i primenom na pr.
■ ) - 6 crfi visokih i 5 - 6 cm debelih drvenih oblica nadomestiti sloj asfalta u gradovima, koji se stavlja na odgovarajuće jaku cementnu podlogu, a poslednji način izgradnje drvetom može se primeniti i za pešačke staze, baštenske puteve i slično.
Izvođenje postupka, za različite na-pred navedene načine izvođenja postupka pakazano je na priloženom nacrtu.
Fig. 1 pokazuje način izrade jednostavne drvene obloge iz valjaka od drveta, koji bivaju uvaljeni na čvrstoj osnovi rasprostrtom sloju kamenog splita, pri čemu kao osnova može da posluži istrošena cesta.
big. 2 pokazuje oblik izvođenia jed-nosloine obloge puta sa neposredno' na zemlji izvedenim profilom posteljice puta i u nioj uvaljanim drvenim kočićima.
Fig. 3 pokazuje u Fig. 2 pretstavljeni oblik izvođenja sa u zemlji uvaljanim drvenim kočićima. koji obrazuju podlogu jedne obloge puta, koja svojim izvođenjem odgovara izvođenju pokazanom na Fig. 1.
Fig. 4 pokazuje oblogu od usitnjenog drveta na orirodnom tlu, na kome je izrađen samo nrofil puta, pri čemu su u sloj splita uvaljani usitnjeni komadi drveta, dobiveni ceoanjem.
Na Fip\ 1 ie stari čvrsti donji stroj puta obeležen sa 1. Na čvrstom doniem stroi-i rasnrostrt ie sloj splita 2 po prilici 5-7 cm debeo u koji se rukom stavljaju drveni valici 3 i u njega uval ia ju. Samo drveni valici veće«- nrečnika malo su zaši-Feni na doniem kraiu. U procepe između drvenih valiaka 3 "šlemovano je ili zaliveno kameno brašno 4 za vreme stalnog valianna. Zatvaran ie procena vrši se na taj nač;n što se metlom namete u procepe kameni snlif i preli ie vrelom smešom vode i katranskog bitumena, koioj se đodaie mala količina emulgatora. Posle ponovnog razbac'vania lopatom splita po gornioj površini, vrši se završno valjanje. Tako nastali sloi obloge obeležen je sa 5.
Na Fig. 2-4 upotrebiiene su za iste de-love obloge puta i za na isti način obrazo-' ane delove obloge puta iste oznake. Na Fig. 2 označena je sa 7 zemlia. u kolu su uvaliani zašilieni drveni kočići 6. 8 označava isounu nrocena. koia se sastoji iz kamenom solita, a kola se stavlia odozgo u oročene, nre nego li se izvrši utiskivanje drvenih kočića fi u zemlhi 7. putem valja-nia. 4 označava za vreme valiania ušlemo-vanu ili ulivenu masu kamenog brašna, a 5 prekrivni sloj.
Oblik izvođenja nrema Fig. 3 pret-stavlia kombinaciiu oblika izvođenia prema Fig. 1 i 2. s tom razlikom, što ie za-
tvaranje 5 procepa kod obloge kočiča, izvedene prema Fig. 2, izostavljeno.
Oblik izvođenja prema Fig. 4 razlikuje se od onog prema Fig. 1 samo time, što su u sloj 2 Splita na mesto drvenih valjaka 3 uvaljani komadi 9 usitnjenog drveta. Sloj splita se pri tome opet izrađuje sa debljinom od po prilici 5 cm. dok komadi usitnjenog drveta imaju dužinu ivica od po prilici 4 - 9 cm, tako da oni posle njihovog uvaljanja u sloj 2 splita, malo strče van istoga. Nakon što se na suvo izvrši va ljanje usitnjenih komada drveta, vrši se naizmenično prevlačenje sa slojem vrele smeše vode i katranskog bitumena i slojem splita, pri čemu se stalno valja, pa se posle višekratnog obrazovanja takvih slojeva dobije glatka gornja površina puta.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu obloge puteva iz drveta, naznačen time, što se drveni komadi, prvenstveno kratki otsečci tankih oblica ili cepanica učvršćuju u postelju puta valjanjem ili nabijanjem, u masu kamenog splita, koja ispunjava nepravilne odnosno u preseku klinaste procepe, i što se na gornju stranu tako obrazovanog drvenog sloja uvalja iz kamenog splita i bi-tuminozne mase (emulzija bitumena, vreli katran, vreli asfalt) sastojeći se prekrivni sloj.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se na postelju puta razastre sloj kamenog splita, kome se u danom slučaju
može primešati cement, tras ili bitumen-cement, a na ovaj se razastru komadi drveta (na pr. komadi dobiveni sečenjem ili cepanjem slični oblikom tucaniku) uz obrazovanje nepravilnih procepa i što se komadi drveta uvaljaju u sloj splita, tako da: procepi između komada drveta bivaju više ili manje ispunjeni odozdo na više se potiskujućom masom splita, našta se gornja strana pospe splitom i bituminoz-nom emulzajom i izvalja.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se otsečci tankih oblica ili cepanica, koji su zašiljeni na kraju koji se zabada, stavljaju rukom u postelju od splita, obrazujući procepe koji imaju klinasti presek, ili presek ograničen kružnim lukom i uvaljaju u sloj splita, što se iza toga u procepe šlemuje kameno brašno, u danom slučaju uz dodavanje cementa, trasa ili bitumen-cementa i valjanje ponav lja i što se konačno, u cilju zatvaranja procepa, na gornju površinu valja split u smeši bituminoznom substancom.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drveni štapići umeštaju u vidu rešetke na šipovima u priravljenju zaravan, tako da se obrazuju procepi klinastog preseka, koji se ispunjavaju materijalom sastojećim se iz sterilnog kamenog splita ili splita iz zgure, oštrih ivica, nakon čega drvena putanja biva valjana ili nabijana.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kaldrmisanje vrši sa kočevima od zelenog drveta, koji su tretirani sa impregnišućom soli po postupku difuzije.
Ad pat.br.1270b
/y<7 1
i j























X


' ’





' •









*
■	., ,	!	k V' V	::;




\ *
!


■	- Trli
■