KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa &7
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3545
Bouillon Fržres, Pariš.
Usavršavanje na aparatima za gašenje vatre.
Prijava od 16. jima 1923.
Ovaj pronalazak ima za predmet usavršavanje na aparatima za gašenje vatre, u kojima se upotrebljavaju kemijska tela razne gustine tako da su pomenuti aparati za gašenje požara uvek gotovi za rad ma koliko trajalo vreme nedejstva ovih aparata i ma kakva bila temperatura.
Primetilo se zaista u izvesnim slučajevima, da aparati za gašenje, u trenutku upotrebe ne vrše potrebno dejstvo na ognjištu požara usled izvesnog kvara kemijskih tela. U drugim slučajevima, usled vrlo niske temperature, tečnosti za gašenje mogu biti smrznute i time zapušiti kanale, ili još, da učine, da prsnu sudovi, što ih u svakom slučaju čini potpuno neupotrebljivim.
Da bi se izbegle ove nezgode, koje postaju vrlo ozbiljne u slučaju opasnosti, izmišljena je usavršavanja, predmet ovog pronalaska, da se s jedne strane izbegnu dejstva unutrašnje kemijske reakcije, a s druge strane smrznjavanje tečnosti zadržane u aparatu za gašenje.
Ova usavršavanja sastoje se u glavnom u zatvaranju tečnosti između dva tela, postavljena prema gustini tako da se jedno postavlja više, a drugo ispod tečnosti koja se ima zaštititi. Gušće telo po sebi samo ima osobine da gasi. Oba tela imaju sasvim nisku tačku smrznjavanja.
Primera radi prosto predstaviće se jedan aparat za gašenje sa penušanjem, koji radi pomoću obrtanja U ovoj vrsti aparata dva tečna rastvora koji su razdvojeni u miru moraju se sjediniti ili pomešati da bi obrazovali penu za gašenje u trenutku kad je aparat postavljen u rad.
Važi od 1. decembra 1924.
Jedan sličan aparat, koji ima usavršavanja prema ovom pronalasku, izradiće se na sledeči način: Rastvor A ostaje u unutrašnjem sudu, rastvor B dobija jedno telo za gašenje veće gustine; usled toga telo C ostaće na dnu spoljneg suda. Drugo telo za gašenje ili ne D, manje gustine no što je rastvor B postavlja se usled toga iznad istoga. Rastvor B nalazi se dakle odvojen od vazduha, čime se s jedne strane izbegava njegovo isparava-nje; as druge strane sprečava se reakcija pare A i B, koja je uvek škodljiva.
Rastvor B nalazi se dakle apsolutno odvojen pomoću C i D. Pošto ova dva tela imaju njihovu tačku mržnjenja sasvim nisku, čine da se tečnost B, koju oni štite, ne može praktično smrznuti.
Ako se predstavi sada aparat za gašenje u trenutku kad će se postaviti u rad pomoću obrtanja, oba tela C i D, koja uvek imaju razne gustine, teže da sadrže u odnosu prema rastvoru B njihove odgovarajuće položaje.. Mešavina rastvora A i B koja obrazuje penu može se izvršiti. Ugljena kiselina, koja se razvija, obrazuje pritisak i isteruje telo D, koje gasi i počinje već rad, koji ruši ognjište požara.
Rad će biti apsolutno isti ako je to aparat. koji radi bez obrtanja.
Primera radi, dva tela C i D mogu biti sledeča : C ugljenikov tetrahlorid (tetrachlorum de Carlon); D bademovo ulje.
Različite količine svakog od ovih tela ili rastvora A, B, C i D određene su srazmerno između sebe prema tome da li se želi u glavnom postići izbacivanje pene ili izbacivanje tela C, pri čemu kombinacija rastvora
Din. 5.
A i B ima za glavni cilj u ovom poslednjem slučaju, dobivanje ugljeničnog gasa čiji će pritisak izbacivati napolje tečnost C za gašenje.
U drugim slučajevima mogla bi se takođe predvideti kombinacija pene, koja se dobija mešavinom rastvora A i B i tela C, koje prolazi prvo a zatim pena.
Neminovno je, da usavršavanja, koja su predmet ovog pronalaska, mogu biti prime-njena, kako na aparatima za nošenje sa o-brtanjem, tako i na aparatima za nošenje ili ne, sa neposrednim oticanjem, koji su o-sigurani preopterećenjem, koji rade automatski ili mehanički, i najzad na pumpama za požar u kojima je predviđena upotreba kombiniranih tečnosti.
Kako za aparate za gašenje, tako i za pumpe za požar, trebalo bi usvojiti tela različite gustine C i D kako za rastvor A, tako i za rastvor B i za vodu samu, ako se tiče pumpe za pomoć, koje se danas često upotrebljavaju.
Patentni zahtevi:
1.	Usavršavanje na aparatima za gašenje požara, naznačeno upotrebom dvaju tela ili kombinacijom dvaju hemijskih tela takve gustine, da jedno izlazi na površinu a drugo pada na dno suda u kome se nalaze rastvori za gašenje, ili voda a koja se nalaze tako potpuno odvojena, bilo između sebe, bilo od okolnog vazduha.
2.	Usavršavanje na aparatima za gašenje
požara prema zahtevu 1 naznačeno time, što jedno te'o ili kombinacija tela, koja gase požar ima veću gustinu, usled čega pada na dno suda, čime zadovoljavaju uslov da suzbi-ju opasnost.
3.	Usavršavanje na aparatima za gašenje požara prema zahtevu 2, naznačeno time, što oba tela predviđena u gore pomenutom zahtevu, imaju sasvim nisku tačku mržnjenja čime se daje mogućnost da se u praksi a-parati ne mogu smrznuti.
4.	Usavršavanje na aparatima za gašenje požara prema zahtevu 1 i 3, naznačeno time, što tela ili kombinacije tela predviđena u pomenutim zahtevima imaju manju gustinu usled čega izlaze na površinu vode ili tečnosti za gašenje, koju ona odvajaju od spolj-neg vazduha, i što sprečavaju izlaženje škodljive pare gore pomenute tečnosti i time i hemijske akcije i reakcije.
5.	Usavršavanje na aparatima za gašenje požara prema zahtevima 1 do 4, naznačeno time, što se za obrazovanje dvaju tela upotrebljava primera radi kao gušće telo uglje-nikov tetrr.hlorid a kao telo manje gusto bademove ulje.
6.	Usavršavanje na aparatima za gašenje požara, prema zahtevima 1 do 5, naznačeno upotrebom tela ili kombinacijom tela gore predviđenih kako za aparate za nošenje sa obrtanjem, tako i za aparate za nošenje ili ne, sa neposrednim oticanjem, mehaničkim ili automatskim, tako i za pumpe za požare sviju vrsta.