KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 75 (2)
%
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1214.
Societe L Air Liquide (Societe Anonyme pour 1’ Exploi-tation des Procedes Georges Claude), Pariš.
Postupak za spravljanje kalalitične materije za sintezu amonijaka.
Prijava od 9. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 28. oktobra 1919. (Francuska).
Kada se izaziva topljenje jedne gvozdene poluge ili prostog čelika, prethodno zagrejane na belo usijanje, pomoću mlaza kiseonika, koji izbija iz jedne cevi, prvenstveno velikog preseka, primećuje se, da je oksid, koji ističe praćen velikom srazmerom topljenog gvožđa. Ako se tečnost prikuplja u jednu solju i vozde-nu i]i od magnnzije i sipa najzad na jednu metalnu ploču, testasto gvožđe ostaje na dnu golje a sipana tečnost sastavljena je isključivo od oksida gvožđa. Na jednodušan način, do danas se pretpostavljalo (vidi na pr. francuski patent N« 429.696 od 13. maja 1911) da telo' tako dobiveno u jednoj krajnje oksidirajućoj atmosferi, jeste oksid gvožđa Fes O,; dakle, konstatovano je, da je to bitno oksid FeO sa vrlo malo Fes 04.
Međutim mogućeje dobiti, direktnim dejstvom kiseonika, jedan oksid više oksidovan, koji se više približuje Fes 0,. Dovoljno je doista, pre ma ovom pronalasku, da se upravi jedan mlaz kiseonika na prethodni oksid dokje još u topljenju, da se izazove ogromno dizanje temperature koje očigledno potiče od sastava novi1] količina kiseonika sa oksidom.
Prethodna opažanja predstavljaju veliki interes u pogledu sintetične fabrikacije amonijaka pomoću dejstva katalizatora na mešavinu jedne zapremine azota i tri zapremine vodo-nika, hiperkomprimovanog i grejanog u grani-
cama od 500 do 700’ C. prema jednom francuskom patentu za «postupak za ostvarenje he-miskih sinteza, i t. d.« Stvarno, kako je prvo telo gore pomenuto jedan vrlo rđav katalizator, koji u opšte daje, sa pritiscima vrednost od 1000 atmosfera, količinu amonijaka od 1°/0I) do ! ili 2°/0. telo dobiveno topljenjem jednog štapa ovog oksida pod složenim dejstvom du-valjke za topljenje i mlaza kiseonika daje u opšte pod istim pogodbama pritiska, količina potrošnje i temperature, količine koje dostižu 10 ili 15°/0. Ali, čak sa reakcionim gasovima vrlo čistim, trajnost toga katalizatora je vrlo slaba, količina amonijaka pada za nekoliko časova na polovinu njene vrednosti.
Na osnovu ovog zadovoljavajućeg rezultata, promenjen je način rada na sledeći način:
U ovom cilju, oksid gvožđa pomešan sa topljenim gvožđein, koji otiče iz jedne poluge gvožđa pod dejstvom jednog mlaza kiseonika prikuplja se u jednu šolju od magnezije. Kad jedna dovoljna količina, nekoliko kilograma na primer, bude prikupljena, upravlja se na materiju još u topljenom stanju jedan dosta jak mlaz kiseonika radi izazivanja mešanja cele mase. Ogromno dizanje temperature proizvodi se, koliko usled zagrevanja metalnog gvožđa, toliko usled peroksidisanja oksida. Ovo dizanje temperature toliko je veliko, da jedan znatan deo magnezije od šolje rastvara sč u tečnosti
Din. 1,-
što u ostalom iziskuje da se pribegne jednoj izvanredno netopljivoj materiji, kao što je magnezija.
Dakle, dobivena materija, sipana na jednu gvozdenu ploču, sačinjava jedan izvrstan katalizator za fabrikaciju amonijaka, koji daje pod 1000 atmosfera i 600!) C. i sa ogromnim potrošnjama od vrednosti 100 litara na kubni santimetar katalizatora i za 1 čas, količine od 25 do 30% amonijaka, što odgovara spajanju od 40 do 50% đejstvujućn gasova.
Ali izdržljivost ove materije još je slaba; dobivene količine opadaju još za polovinu njihove vrednosti u vremenu od !0 do 15 časova na primer, za jednu dužinu katalitične materije od 10 santimetara u cevi za reakciju.
Ali vidi se da način rada gore izložen sačinjava, usled ogromne temperature, koja se dostiže i energičnog mešanja, jedno vrlo moćno srestvo i vrlo neočekivano za rastvaranje u tečnom stanju u oksidu gvozda čak i tala najteže topljiva.
Tako se moglo da vidi šta proizvodi jedan dodat k kreča Pro'orc ja od 5 do 10% kreča kada se doda postepeno u delovima u šolju za vreme punjenja topljenim oksidom gvozda, i mlaz kiseonika velikog preseka, kada se uperi na materiju prilikom topljenja sa dosta brzine da izazove jako mešanje, kreč se naglo rastvara, po n 'ki put sa jakim naduvanjem. Perok-sidisanje treba da s2 tera u toliko dalje, u koliko metal sadržava škodljive nečistoće i da bude zaustavljeno onda u tački, gde se površina tečnog kupatila počinje da zgušnjava. U protivnom slučaju, operacija može da se zaustavi čim je mešavina dosta homogena i kad je svo testasto gvožđe sa dna šolje nestalo u
vidu oksida. Međutim tu takode, mat simalno peroksidisanje, t. j. gurano sve dok se površina kupatila z usne, može da se izvrši u opšte bez nezgode i gotovo uvek je željeno, što se tiče izdržljivosti katalizatora i količine proizvedenog amonijaka.
Tada se materija lije u ploče i lomi. Ona sačinjava jedan katalizator, koji tada dodaje jednoj vrlo početnoj delatnosti izdržljivost, koja može da traje viša stotina časova pre spuštanja količine na polovinu. Alkalni oksidi mogu korisno da se dodadu u malim srazmerama kreču.
PATENTH1 ZAHTEV.
Postupak za spravljanje jedne katalitične materije za sintezu amonijaka pomoću hiperpriti-saka, sačinjene iz homogene slivene kombinacije oksida gvoždja i kreča, koja eventualno može da sadrži malo magnezije ili alkalnih oksida, naznačen time, što se sastoji u operisanju iz dva vremena. U prvom vremenu pod mlazom kiseonika, topi Se jedna gvozdena poluga, prethodno grejana do belog usijanja na svome kraju; u jednoj šolji od magnezije prikuplja se tečan mlaz mešan od oksida gvoždja i topljenog gvoždja u isto vreme kad se dodaje dovoljna količina isitnjenog kreča da bi se dobila željena gustina, na pr. 10% kreča. U drugom vremenu, pušta se jedan mlaz kiseonika dosta brs za izazivanje energičnog mešanja istopljene mase i to, u opšte, do trenutka kada magnezija počinje da se stvrdnjava na površini, ili eventualno, ako su sirovine bez nečistoća, do potpunog pretvaranja u tečnost
Kreču može da se doda jedna mala proporcija čvrstih alkalija.