117ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
Todor Kulji}
Tito u novom srpskom pokretu se}anja
Istorijsko pam}enje oblikuju tri glavna u razli~itoj meri institucionalizovana idejna ~inio-
ca: kultura se}anja, istorijska nauka i primarno iskustvo (Hockert 2001). Istorijska nauka
nema uvek monopol na posredovanje pro{log. [to je pro{lost bli‘a, to je uticaj aktuelnih
interesa u njenom posredovanju sna‘niji. Primarno iskustvo je li~no pro‘ivljena pro{lost.
Javne kulture se}anja preina~uju viziju pro{losti u skladu sa vrednostima koje odredjuju
teku}u politi~ku kulturu. Kolektivno pam}enje povezuje nosioce se}anja u ‘ive zajednice
se}anja sa naro~itim osloncima (porodicu povezuje porodi~ni foto album, ~lanove partije
istorijat partijske borbe, naciju zajedni~ka pro{lost, jezik i manje ili vi{e fiktivno poreklo).
Kolektivno pam}enje sme{teno je u poretku se}anja i povezano sa grupom, pa se stvaraju
o{tro suprotstavljeni rivalski sklopovi se}anja: jedan sklop ~ine novi poku{aji da se kvislinzi
preoblikuju u patriote, a drugi sklop se}anja neguju ‘rtve fa{izma sa sopstvenim tuma~enjem
i vrednovanjem pro{log. Javna kultura se}anja oblikuje se u skladu sa idejama i vrednostima
koje su u sredi{tu teku}e politi~ke kulture i u kojima se pro‘ima vi{e perspektiva: li~ne,
tradicionalne, slu‘bene. Selektivna li~na se}anja brane integritet li~nosti, javna {tite grupni
interes. Odnos izmedju ovih se}anja nije uvek skladan,ve} slo‘en, prepun pro‘imanja, do-
punjavanja i suprotstavljanja.
U rasponu manjem od pola veka Jugoslavija se suo~ila sa dve radikalne prerade pro{losti:
autoritarno-internacionalisti~ko prevladavanje pro{losti 1945. i restaurativno, pluralisti~ko-
nacionalisti~ko od 1990. Te{ko je re}i koja je prerada pro{losti bila isklju~ivija, a budu}i
istori~ari celovitije }e oceniti dubinu diskontinuiteta i revizionizma vlastite struke. Poslednji
gradjanski rat zamrsio je i dramatizovao idejne i nau~ne tokove. Zgusnuo je i pojednostavio
strasti i slo‘enost stvarnosti sveo na dva pola: od bratstva i jedinstva do Jugoslavije kao
iluzije i tamnice, od u‘arenog titoizma do vehementnog antititoizma, od samoupravljanja
kao istinske demokratije do totalitarnog socijalizma. Mesto Tita i socijalizma u novom po-
retku se}anja radikalno je izmenjeno. Li~na i organizovana se}anja na Tita, kao klju~nog
simbola jugoslovenskog socijalizma su {arolika i stalno se menjaju u zavisnosti od potreba
sada{njice. U tom previranju stvaraju se i osobene zajednice pam}enja. Za zajednicu pam}enja
klju~no je pitanje »{ta se ne sme zaboraviti«. Se}anje na mrtve i na ‘rtve je naro~ito ose}ajan
segment dru{tvenointegrativnog znanja. J. Asman /Assmann/ tvrdi da se svakih 40 godina
odvija smena epoha u kolektivnom se}anju, tj. onih situacija kada se »profil se}anja jednog
dru{tva vidljivo pomera«. Pam}enje novih generacija potresa kontinuitet, zbog ~ega biva
ugro‘eno ‘ivo se}anje, a oblici kulturnog se}anja, koji stupaju na mesto komunikativnog
pam}enja, osporavaju se. Ovo otuda, jer nestaju ‘ivi svedoci, ali i zato {to generacije razli~ito
ocenjuju pro{lost. Gledanja na socijalizam i Tita menjala su se jo{ br‘e od uobi~ajene spon-
tane smene generacijskog pam}enja. Nosila ih je najpre (1) antistaljinska generacija koja se
formirala u sukobu KPJ i IB, zatim (2) generacija formirana 1968, koja je ovaj re‘im posma-
trala kao birokratsku deformacija izvorne komunisti~ke ideje, potom (3) antikomunisti~ka i
nacionalisti~ka generacija formirana tokom raspada SFRJ, koja je u Titu i socijalizmu videla
upropastitelja nacionalnog interesa, i napokon (4) tzv. e-mail generacija koja se formira
po~etkom 21. veka, ili generacija posnih patriota, koja socijalizam ne nosi u iskustvu ve} ga
ZGODOVINSKI ^ASOPI  • 58 • 2004 • 1–2 ( 29) • 117–129
118 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
posredno prima kao autoritarnu i stabilnu pro{lost. Ovde bi ukratko trebalo pokazati kako se
po~etkom 21. veka pam}enje na Tita iskazuje u (1) javnoj kulturi se}anja, (2) istoriografiji i
(3) svakodnevnici obi~nog pojedinca.
1. Tito u javnoj kulturi se}anja
U svakoj epohi pogled na pro{lost oblikuje se u va‘noj meri unutar sklopa aktuelne domi-
nantne kulturne hegemonije vladaju}e grupe, pa treba najpre rekonstruisati taj idejnoideolo{ki
sklop i njime tuma~iti prioritetne ta~ke pam}enja i poimanje istorijskog determinizma. U
globalnim razmerama vi{e od pola veka nepoljuljana vizija stabilnog socijalizma nametala je
druga~ije vidjenje presocijalisti~ke pro{losti od poslehladnoratovske, koja jeste, dodu{e,
oboga}ena distancom, ali i novim isklju~ivostima. Nove jednostranosti nisu plod samo teku}eg
antikomunizma, nego i zasi}enosti biv{om komunisti~kom selektivnom vizijom pro{losti, pa
se reakcija javlja lako u isto tako jednostranom obliku. Dakle, kultura se}anja socijalizma
takodje je odgovorna za poslesocijalisti~ku kulturu se}anja. Krajem 20. veka u sredi{tu nove
restaurativne prerade istorije u Jugoslaviji je li~nost i simbol Tita. Uz demonizaciju njegovog
lika trebalo je dovesti u sumnju i idejni sklop u kom je stvarana Titova harizma.
Titova harizmatizacija bila je dugo uokvirena antifa{izmom i antistaljinizmom. Izmena
odnosa prema Titu iziskivala je ru{enje ovih okvira, pre svega antifa{isti~kog. U atmosferi
normalizovanog nacionalizma uvek je antifa{izam nepo‘eljan, a u klimi antikomunizma
fa{izam postaje ~ak salonski. Jer pozivati se na fa{iste, zna~i pozivati se na najdoslednije
antikomuniste. Ove okolnosti bi se mogle mo‘da i ignorisati da je re~ samo o pona{anju
salonske inteligencije, koja od politike pravi modu. Pre }e biti da je re~ o dubljoj konzervati-
vnoj sklonosti dana{njih vladaju}ih elita i dr‘avnog vrha da se neutralizuje fa{izam i rastereti
nacionalna pro{lost. Jedan doskora{nji predsednik Jugoslavije pre nekoliko godina javno se
zalo‘io za skidanje fa{isti~ke hipoteke sa Ljoti}evog Zbora1, a M. Nedi} je na predlog
doskora{njeg predsednika SAN-u uvr{}en u zbornik »Sto znamenitih Srba«2. Anti-antifa{izam
pomenutih uticajnih li~nosti samo je vrh masivnijeg ledenog brega, ~iju osnovu predstavlja
neskriveni zaokret udesno srpske stvarala~ke inteligencije (Kulji} 2003). Na delu je bila brza
masovna konverzija stvarala~ke inteligencije od internacionalizma ka etnokratskom libera-
lizmu, od antifa{izma ka anti-antifa{izmu. U sklopu ove konverzije izmenjena je uloga
antifa{izma i njegovog dosada{njeg doma}eg klju~nog li~nog simbola  J. B. Tita.
U tu svrhu najpre je valjalo stvoriti novi poredak se}anja, tj. normalizovati nacionalizam
i dovesti u sumnju antifa{izam. Poznato je da je antifa{izam u socijalizmu imao va‘nu ideolo{ku
ulogu u imunizaciji re‘ima od kritike. Ratne antifa{isti~ke zasluge pravdale su mirnodopske
propuste. Antifa{izam je bio kruna svih oslobodila~kih ratova i sredi{nji sadr‘aj oslobodila~ke
kulture se}anja komunista. Oslanjao se na dualisti~ku viziju rata sa odve} kruto suprotstav-
ljenim pozitivnim i negativnim junacima. Komunisti~ka klasna nadetni~ka vizija rata ubla‘ava-
la je etni~ke sukobe, a dekretirano se}anje preko bratstva i jedinstva dugo je kosmopolitizo-
valo trusni prostor. Antifa{izam je pravdao vlast komunista, ali i medjunacionalnu trpelji-
vost. Medjutim, svaka ideolo{ka prenagla{enost stvara zasi}enost i otpor. Erozija antifa{izma
ubrzana je kada je otpor njoj postao neka‘njiv. Sa slabljenjem pretnji od SSSR-a oslabila je
1 Intervju predsednika DSS Vojislava Ko{tunice (1996), glej: http://www.dss.org.yu/arhiva/intervju96.html.
2 Intervju D. Medakovi}a (1993) in Serbian Unity Congress, glej: www.suc.org/culture/library/OCI/ zablude-i-
greske-43-04-24.html.
119ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
aktuelnost antistaljinizma, a prvi nagove{taj erozije antifa{izma u Jugoslaviji bio je protivre~ni
spoj nacionalizma i levice jo{ krajem 1980-ih. Tada je i ukinuta slu‘bena za{tita Titovog
kulta, ~ijim kastriranjem je antifa{izam primio nacionalnu boju. U gradjanskom ratu anti-
fa{izam nije i{~ezao, ali mu je izmenjen sadr‘aj. Novi »patriotski« heroji potisnuli su
komunisti~ke ustanike. U Srbiji je antifa{izam postao suvi{an tek u drugoj fazi konverzije
posle pada Milo{evi}a, kada je odmah normalizovan etnokratski liberalizam, preko spoja
nacionalizma i liberalnog antitotalitarizma u obrascu »demokratskog nacionalizma«. Anali-
zom srednje{kolskih ud‘benika istorije mo‘e se uo~iti da je erozija antifa{izma u Hrvatskoj
krenula jo{ po~etkom 1990-ih (intronizacijom domobranskog antifa{izma i rastere}enjem
usta{tva od fa{izma), a u Srbiji desetak godina kasnije (progla{enjem Ravnogorskog pokreta
antifa{isti~kim). U Milo{evi}evom re‘imu antifa{izam je modifikovan, ali ne i revidiran, jer
je SUBNOR /Savez udru‘enja boraca/ bio va‘no krilo SPS-a. Neravnomerno slabljenje
antifa{izma pra}eno je neujedna~enim slabljenjem Titovog kulta u slu‘benom poretku se}anja:
nisu svuda ru{ene Titove biste, niti menjane ulice sa njegovim imenom. Detitoizacija je zavi-
sila od procene vladaju}ih snaga koliko Titovo ime mo‘e koristiti u pravdanju nove politike,
ali i od otpora lokalnih vlasti.
Bilo bi povr{no eroziju antifa{izma obja{njavati samo lako razumljivom ~injenicom da
kod svakog nacionalizma slabi kriti~nost prema fa{izmu i da iskreni nacionalista nikada ne
mo‘e biti dosledni antifa{ista. Uzroke slabljenja antifa{izma treba tra‘iti u vi{eslojnom pro-
cesu ne uvek vidljivih krupnih promena epohalne svesti s kraja 20. veka: (1) op{ti zaokret
epohalne svesti udesno, normalizacija liberalizma i demonizacija socijalizma su razlog po-
tiskivanja antifa{izma i normalizacije antitotalitarizma; (2) ovi op{ti ~inioci na Balkanu pre-
lamali su se kroz lokalne okolnosti medjunacionalnog sukobljavanja i gradjanskog rata. U
Isto~noj Evropi antikomunizam ima ve} decenijski kontinuitet, {to je ina~e retkost kod
politi~kih strasti visokog intenziteta. Nacionalne homogenizacije u obnovljenom kapitaliz-
mu tra‘ile su novu idejnu organizaciju politi~ke mr‘nje. Tito se sada javlja kao negativni
komunista i mrzitelj nacionalnog. Titovi protivnici postaju pozitivni junaci i branitelji nacio-
nalnog kapitalizma. Antifa{izam je osporen, ignorisan ili preakcentovan.
U tom cilju je s vrha dozirana revizija istorije u kojoj se kvislin{ko dru{tvo Hitlerovih
saveznika na Balkanu predstavlja kao ‘rtva, a njihove ‘rtve demonizuju se kao d‘elati. U
Srbiji je skoro normalizovano novo obrtanje perspektive. Na sli~an na~in u Hrvatskoj je Blaj-
burg /Bleiburg, Pliberk/, kao »mesto nedu‘nog stradanja nacije«, zamenio Jasenovac, a u
Sloveniji je novo mesto se}anja Ko~evski Rog. Novi nacionalni patriotizam konstrui{e se
opet kao zajednica ‘rtava i rehabilituje (martirologija Nedi}a, kvislinga i ~etnika kao komu-
nisti~kih ‘rtava). Napor da se realnost kvislin{tva progna iz se}anja i obznani istorijska nor-
malnost Ljoti}a i Nedi}a, podudara se sa nastojanjem da se ‘rtve fa{izma optu‘e za novo
uznemiravanje. Komunisti su glavni krivci za trajnu prezentaciju na{e saradnje sa fa{izmom,
zato treba obrnuti perspektivu i antifa{izam optu‘iti kao nepotrebnu provokaciju okupatora.
U pozadini ove verzije osude antifa{izma je neistori~no i shematsko su~eljavanje revidirane
herojske i dr‘avotvorne ideje u srpskoj istoriji, tj. novo vidjenje buntovnika kao upropasti-
telja, a kompromisera kao graditelja. Antifa{izam se svrstava u {tetan i iracionalni bunt, a
kvislin{tvo u razumnu nacionalnu politiku. Tito se od heroja preobra‘ava u upropastitelja.
Kod nacionalisti~kih konzervativaca Tito je neprijatelj nacije, a kod liberala je totalitarni
protivnik pravne dr‘ave. Prva struja njegov antifa{izam smatra {tetnim, a druga iznudjenim.
Antititoizam te~e u znaku antipatriotske i antitotalitarne retorike.
Naredni korak u relativizaciji antifa{izma je {irenje ideologije o nultom ~asu, tj. novom
po~etku autenti~ne istorije. Uo~avanje razli~itih godina, kao klju~nih i prekretni~kih, uslovlja-
va razli~ito centriranje se}anja, tj. izbor sadr‘aja oko prioritetnog datuma kod izbora sadr‘aja
120 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
se}anja. Medjutim, isti datum mo‘e usloviti i razli~iti odbir se}anja. Danas se npr. 7. 7. 1941,
biv{i Dan ustanka Srbije protiv fa{izma, tuma~i kao dan »kada je Srbin ustao na Srbina«. Ili dok
Srbi pamte 1991. godinu kao godinu secesije, Hrvati na nju gledaju kao na po~etak nezavisnosti
vlastite dr‘ve. Postoji ~itava onomastologija oznaka za prekretni~ka zbivanja i godine: revolu-
cija, zaokret, rez, prelom, raskr{}e. Od izbora klju~nh godina zavisi i ocena istorijske funkcio-
nalnosti antifa{izma. Ne menja se samo vizija d‘elata i ‘rtava, nego se intronizuju i subjekti
nove revolucije: vi{e to nisu antifa{isti, nego antikomunisti svih boja (od fa{isti~kih do liberal-
nih). Danas je preko prohodnog antikomunizma najzgodnije diskreditovati mondijaliste i inter-
nacionaliste koji razbijaju homogenost nacije. Titova parola bratstvo-jedinstvo je sinonim fa-
talno pogre{ne politike. U konzervativnom prekrajanju istorije antifa{izam redovno je na uda-
ru. Relativisanjem antifa{izma stvara se prostor za intronizaciju novih nacionalnih oslobodioca
i normalizaciju nacionalne dr‘ave. Treba li npr. uop{te pominjati da hilandarski identitet nije
spojiv sa antifa{izmom. Premda autoritarno nametan, antifa{izam je gotovo pola stole}a bio
va‘an sastojak identiteta jugoslovenskih naroda i realni oslonac njihovog zajedni{tva. Upravo
zato se konzervativci danas trude da u borbi protiv ostataka ovih ideja najpre relativizuju
antifa{izam, koji nije homogenizovao nego cepao naciju na fa{iste i antifa{iste.
Tre}a verzija relativizovanja antifa{izma je uklju~ivanje u subjekte antifa{izma raznih
nacionalisti~kih grupacija. U novim srednje{kolskim ud‘benicima u Srbiji govori se o dva
antifa{isti~ka pokreta u Srbiji: partizanskom i ~etni~kom, a u Hrvatskoj i Sloveniji su domo-
brani uklju~eni u antifa{iste jo{ pre desetak godina. Po{to se Evropa jo{ uvek ne odri~e
antifa{izma kao klju~ne moralnopoliti~ke vertikale, to su balkanski nacionalisti prinudjeni
da se prilago|avanju ovom kursu uklju~ivanjem u antifa{izam naj~e{}e pasivnih
nacionalisti~kih snaga iz 2. svetskog rata.
O borbi oko nametanja novog poretka se}anja svedo~i i konkurencija ‘rtvenih grupa:
sukob oko monopola na patnju izmedju ‘rtava fa{izma s jedne (Hitlerovih i kvislin{kih) i
‘rtava socijalizma s druge strane (Titovih i komunisti~kih). Javna kultura se}anja odvaja se
od privatnih uspomena i institucionalizuje oko novih ‘rtvenih sadr‘aja. Govor o komunisti~kim
zlo~inima postaje medijski prohodan jer pravda mnoge nove zaokrete. Stvara se nova ortodok-
sija selektivnog se}anja, pa ono {to se u nju uklapa va‘i kao autenti~no, a ono {to se ne uklapa
odbacuje se. Socijalizam se preobra‘ava u totalitarizam, komunisti u d‘elate, a Tito u klju~nog
upropastitelja. Slu‘beno pam}enje je preko no}i glavnog usre}itelja pretvorilo u klju~nog
krivca za nacionalnu katastrofu.
Politizacija pro{losti prisutna je u svim zemljama biv{eg socijalizma. Se}anja razradjuju
politi~ke partije: neke koriste poslekomunisti~ku nostalgiju za sticanje podr{ke, druge i dalje
demonizuju socijalizam i hvale se antikomunisti~kim otporom. Poricanje pro{losti ima razli~ite
verzije: umereniji struje zadovoljavaju se kritikom socijalizma, radikalnije tra‘e odmazdu.
Najop{tije govore}i kod nas su jo{ uvek prisutna tri obrasca tuma~enja istorije 20. veka:
komunisti~ki, mitsko-nacionalni i samokriti~ki-pluralisti~ki. Svaki ima umereniju i radikal-
niju verziju.
2. Tito u revidiranoj srpskoj istoriografiji
U kriznim periodima slabi i gubi se razlika izme|u vrsta i posrednika znanja o pro{losti,
izmedju kolektivnog pam}enja i istorije, izme|u istori~ara i ljubitelja istorije. Ljubitelji isto-
rije krajnje selektivno upro{}avaju sliku pro{losti, ali i sami istori~ari koriste autoritet struke
u politi~koj javnosti. Profesionalni istori~ari nemaju ekspertski monopol. Ljubitelji istorije
su tvorci istorijske kulture, pre svega u medijima. Osim toga vi{eslojni kompleks istorijske
121ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
kulture oblikuje i oralna istorija, tj. porodi~ni razgovori za stolom i medju prijateljima. Ne-
retko i mediji odredjuju {ta je istorijski prihvatljivo. Potreba za stvaranjem smisla posred-
stvom istorijske pri~e jo{ je akutna. Pro{lost u obliku mita vi{e doprinosi homogenizovanju
nacije nego kriti~ka istorija. M. Albvas /Halbwachs/3 je razlikovao kolektivno pam}enje gru-
pe i racionalno istorijsko pam}enje. Istorija obra|uje delove pro{losti koji su u kolektivnom
pam}enju prepu{teni zaboravu. Otuda istorijska nauka nije jednostavno institucionalizovano
produ‘enje kolektivnog pam}enja. Ona se otima imperativima kolektivnog pam}enja, tako
{to traga za protivre~nostima, a ne za skladom. Kolektivno pam}enje retu{ira pro{lost, uop{tava
fragmente, gradi skladnu pri~u i na taj na~in iskrivljava pro{lost. Tamo gde se razlika izme|u
istorije i pam}enja ukida na ra~un imperativa ovoga drugog, i{~ezava zajedno sa istorijom
jedino sredstvo kritike javne upotrebe pro{losti preko kolektivnog pam}enja. P. Nora je jo{
o{trije razdvojio istoriju od pam}enja (Nora 1989: 8–9). Pam}enje vra}a se}anje u sakralno,
istorija ga otuda proteruje, pam}enje izrasta iz grupe i pripada grupi, istorija pripada svima i
nikome. Dok je pam}enje apsolutno, istorija poznaje samo relativno znanje. Pam}enje je
slepo za sve, osim za grupu koju povezuje. Istorija je permanentna sumnja u pam}enje i njena
uloga je da ga potisne i razori.
Ne samo za politi~are, nego i za mnoge istori~are pro{lost nije klju~ za razumevanje
sada{njosti, ve} su potrebe sada{njice klju~ za preradu pro{losti. Na Balkanu su se misao o
dru{tvu i s njom povezana slika pro{losti te{ko izdizali iznad protivre~nosti prostora, i otima-
li od imperativa ideologije i kolektivnog pam}enja. Postojanost nau~nika ~esto je bila labil-
na, kolebaju}i se u {irokim amplitudama izmedju apologije teku}eg i demonizacije minulog
re‘ima i njegove ideologije. @estina u kritici socijalizma mo‘e se tuma~iti i poku{ajem isku-
pljenja zbog njegove ranije bezrezervne apologije. Ocena Tita je u poslesocijalisti~koj istorio-
grafiji temeljito izmenjena. Tito je s razlogom skinut sa pijedestala nedodirljivosti, ali je novi
pristup stvorio niz isklju~ivosti. Prou~avanje istorije u misli o dru{tvu jeste odgonetanje
slo‘enosti, koja ne gleda sada{njost samo kao rezultat pro{losti, nego poku{ava da raspozna
uticaj pro{losti i na budu}nost.
U tom sklopu treba biti kriti~an i prema istori~arima. I istori~ari lako poistove}uju vlasti-
te ‘elje i vizije sa konstruisanim kona~nim stupnjem razvoja, pa njihova savremena obrada
socijalizma te~e unutar poredaka se}anja nove liberalne i konzervativne teologije. Manje ili
vi{e latentno i kod njih je prisutno uverenje o kraju istorije koje je ugradjeno u opredeljenje.
Ovo uverenje gradi tvrdi poredak se}anja, kao okvir prerade komunisti~ke pro{losti. Osim
toga, i istori~ari su prinudjeni da u dobu burnih preloma uskladjuju vlastiti biografski konti-
nuitet sa istorijskim diskontinuitetom, vlastito samopoimanje sa izmenjenom slu‘benom vi-
zijom dru{tva. Istori~ari, ni{ta manje od svojih savremenika, preusmeravaju svoja se}anja i
distanciraju se od vlastite pro{losti. Retrospektivni rad na prepisivanju pojedina~nog pam}enja
i o{tar rez u biografijama balkanskih istori~ara (biv{ih komunista) name}e potrebu da se
govori o novom tipu se}anja, savladanom se}anju. Po svemu sude}i, antifa{izam je klju~ni
sadr‘aj koji treba savladati u stvaranju novog profesionalnog i politi~kog identiteta i prilago-
djavanju novom poretku se}anja. Antititoizam je novi klju~ni simbol javnog poretka se}anja
i nove li~ne jedna~ine istori~ara konvertita. Srpska istoriografija je od glorifikacije »najve}eg
sina na{ih naroda« preko no}i pre{la na demonizaciju »kumrova~kog d‘elata«.
Dugo je Tito u dekretiranom komunisti~kom pam}enju bio oli~enje antifa{izma, anti-
staljinizma i internacionalizma, pa je uz demonizaciju njegove li~nosti ru{en i okvir njegove
3 Maurice Halbwachs, Kolektivni spomin (La mémoire collective, Paris, 1968), Studia humanitatis, Ljubljana,
2001.
122 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
ranije harizmatizacije. Antistaljinizam je u politi~koj preradi istorije postao neaktuelan ~im
je oslabila pretnja od SSSR-a, ali je stanje sa antifa{izmom bilo slo‘enije. U Evropi je anti-
fa{izam jo{ uvek klju~na moralna idejnopoliti~ka vertikala, pa je na ovom planu demoniza-
cija Tita bila slo‘enija. Poslekomunisti~ka istoriografija konstruisala je nove antifa{isti~ke
subjekte (~etnike i domobrane) i »trezvene patriote« (kvislinge). Socijalisti~ka pro{lost jo{
uvek je ‘iva, ali sada ne kao uzor, ve} kao negativna slika koja ne treba da i{~ezne, ve} da
stoji kao opomena i primer slabljenja i razdrobljavanja nacionalnog jedinstva. Personifika-
cija te negativne slike je Tito, vi{e kod srpskih nego kod hrvatskih istori~ara. Kod savremene
srpske inteligencije mo‘e se uo~iti nekoliko talasa manje ili vi{e iskonstruisanih ‘rtava kao
ose}ajne osnove novih istoriografskih jednostranosti: Titove ‘rtve su ~etnici, kvislinzi, Srbi
pali na Sremskom frontu i u odmazdi oslobodilaca 1944–45, zatim inforbirovci, rankovi}evci
1966. i liberali 1972. Ovom sledu dodaju se i Milo{evi}eve ‘rtve iz 1990-ih. U Hrvatskoj su
rehabilitovani domobrani, delom i usta{e, zatim ‘rtve Blajburga iz 1945. i ‘rtve »hrvatskog
prolje}a 1971«. O‘ivljavanje tabuizirane istorije, utemeljeno novom ‘rtvenom sve{}u, ne-
retko zavr{ava u ekstremima. Apsolutna moralna superiornost ‘rtava komunisti~kih re‘ima
svuda je metapoliti~ko jezgro novog prevladavanja pro{losti.
Komunisti~ka dihotomna shema o revoluciji i kontrarevoluciji ukinuta je i potisnuta no-
vim isklju~ivim shemama: patriote-izdajnici, mondijalisti-demokratski nacionalisti, totalita-
rizam-demokratija, komunisti protiv svih drugih. Istorijski kontinuiteti i dugi procesi danas
se ne shvataju u socijalnom nego u nacionalnom duhu i povezani su sa raznovrsnim teorijama
zavere. KPJ je prevedena iz oslobodila~ke u totalitarnu snagu, slika pro{losti, dugo centrira-
na oko Titovog kulta, je demonizirana, a ‘rtve komunizma (nacionalisti i kolaboracionisti) su
rehabilitovane i progla{ene istinskim patriotima. Ovo izvrtanje ima dubljeg smisla. Ranije
se}anje na borbu partizana je posredovalo ‘eljene vrednosti kao {to su internacionalizam,
bratstvo-jedinstvo i multikulturalizam, pa je komunisti~ka kadrovska uprava na autoritaran
na~in pomagala kosmopolitizaciju Balkana. U izvesnom smislu socijalizam je bio u XX
veku snaga globalizacije na eksplozivnom Balkanu. Danas su aktuelni poku{aji da se Titov
socijalizam denuncira po Fireovom modelu, tj. poricanjem komunisti~kog antifa{izma, jer je
tobo‘e bio iznudjen, zlo~ina~ki i totalitaran. Malo je istori~ara koji su aktivno reagovali na
stereotipe o Titu, ~ak i kada se sa njima nisu slagali. Diskreditovanje komunisti~kog izbalan-
siranog jugoslovenstva i antifa{izma je u sredi{tu revizionisti~ke istorijske politike (Kulji}
2002).
Srpska istoriografija stoji pod sna‘nim pritiskom novog antikomunisti~kog poretka jav-
nog se}anja, gotovo u istoj meri u kojoj je komunisti~ka istoriografija ranije osmi{ljavala
dekretirani antifa{izam. Istra‘iva~ki prioriteti se pomeraju od Titovih zasluga ka Titovim
proma{ajima. Lako je pojmljivo {to vi{e nisu aktuelni Titovi uspesi (u privredi, diplomatiji i
obezbedjenju nacionalnog mira), ve} ‘rtve Titove politike. Ali je neverovatno sa kojom brzi-
nom je srpska istoriografija na~inila zaokret od glorifikacije Tita ka njegovoj demonizaciji.
Antititoizam je kod inteligencije postao salonski deo identiteta. Gotovo da nije potrebno
isticati da kruto podvajanje javnog prijatelja i neprijatelja pogoduje stereotipnom mi{ljenju.
U Hrvatskoj je klju~na alternativa Evropa – Balkan, unutar koje je antikomunizam posred-
nik, a jugonostalgija najve}i greh. Danas u Srbiji sli~nu ulogu ima napetost izmedju demo-
kratskog nacionalizma i komunisti~kog totalitarizma, a greh je mondijalizam. U hrvatskoj
jugoparanoji antibalkanska retorika sa‘ima antikomunizam i antitotalitarizam u oceni SFRJ
kao balkanske tiranije sa srpskom dominacijom. Tito jeste bio Hrvat, ali ne u dovoljnoj meri.
Analogni stereotip hrvatskom vidjenju Balkana je za srpski nacionalizam biv{i komunisti~ki
internacionalizam sa pogubnim na~elom ravnote‘e, tj. tezom da su svi nacionalizmi podjed-
nako opasni. Tito jeste bio za celovitu Jugoslaviju, ali je razdrobio i podvlastio Srbe.
123ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
Retki vi{eslojni pristupi socijalisti~koj pro{losti postaju u novom kolektivnom pam}enju
disonantni. Ranija socijalisti~ka slika istorije i istoriografija bezostatno se progla{avaju za
dekretirane la‘i, a da se pri tome ne vodi ra~una o osobenoj vezi socijalisti~ke stvarnosti i
svesti o njenoj pro{losti. Komunisti~ka slika pro{losti koristila je druga~ije pojmove i kate-
gorije za tuma~enje pro{losti (ideologija, klasna svest) od dana{njih (konstrukcija, identitet,
prevladavanje pro{losti). Hladniji pristup sru{enoj slici o pro{losti, u ~ijem je sredi{tu bilo
veli~anje Tita, trebalo bi da uzme u obzir: (1) dru{tvenointegrativne osobenosti socijalisti~kog
kolektivnog pam}enja, (2) epohalnu svest u kojoj se ova uobli~avala (bipolarni svet), i (3)
konkretne dru{tvene uslove svake biv{e republike u kojoj se razvijala svest o pro{losti. Re~ju,
treba uvesti vi{edimenzionalni obrazac dru{tvene uslovljenosti slike istorije umesto katego-
rija komunizam i postkomunizam. Vi{eslojni obrazac te‘e je razviti od lagodne i udobne
sheme totalitarna pro{lost – demokratska sada{njica. Treba nijansirano razmatrati konkretnu
povezanost bi}a i svesti unutar svakog razdoblja. Samo tako se celovitije mo‘e razumeti
Titova uloga. Na koji na~in su se npr. faze blokirane modernizacije u SFRJ podudarale sa
fragmentizacijom i diferencijacijom dekretiranog uniformnog komunisti~kog vidjenja
pro{losti? Kakvu viziju pro{losti je tra‘ila ubrzana industrijalizacija po~etkom 1950-ih u
Jugoslaviji, kakvu samoupravna faza socijalizma za vreme Titovog ‘ivota, a kakvu nakon
njegove smrti? Koje vrednosti name}e koja faza (centralisti~ka, policentri~na, posletitovska)?
Kako se menjala kultizacija Tita s obzirom na promene u medjunacionalnim i
medjurepubli~kim odnosima? Koje krize i prekretnice su najvi{e uticale na promene isto-
rijske slike: 1949, kada po~inje sna‘na kritika staljinizma, 1965, kada po~inje osamostalji-
vanje republika, 1980, kada Tito umire i po~inje prodor nacionalizma u istoriografiju, 1985.
kada se po~inje ose}ati uticaj perestrojke i po~inje ubrzana erozija harizme partije. U
srednje{kolskim ud‘benicima mo‘e se pratiti evolucija slike o pro{losti, ali i u istra‘iva~kim
radovima. Najbolje je naporedo pratiti stvarala~ke i reproduktivne sadr‘aje. Iza zadr‘avanja
neprikosnovenih osnovnih mesta se}anja (Sutjeska, Neretva, sedam ofanziva, istorija partije,
sukob sa Staljinom i klju~nih ideolo{kih op{tih kurseva – antikapitalizam, antibirokratizam,
samoupravljanje), krilo se razli~ito akcentovanje i vidjenje dekretirane bli‘e pro{losti kod
biv{ih republika. Op{ti razvoj prerade pro{losti tekao je od dijamatovskog preko samouprav-
nog marksizma do razli~ito akcentovanog nacionalizma (od levi~arskog do liberalnog,
postmodernisti~kog konzervativnog do restaurativnog). U tom sklopu je u javnom pam}enju
i istoriografiji uvek iznova preocenjivana i Titova uloga.
3. Tito i socijalizam u svakodnevnom pam}enju
Vidjenje socijalisti~ke pro{losti kod obi~nog ~oveka danas je aktuelnije nego ranije iz jo{
jednog unutarnau~nog razloga. Istra‘ivanja pam}enja sve vi{e se okre}u od tzv. tvrdog
pam}enja, tj. istra‘ivanja klju~nih pro{lih politi~kih zbivanja i slu‘benih sadr‘aja, ka »mekom«
pam}enju, gde su u sredi{tu svakodnevnica i se}anja u‘ih dru{tvenih grupa (etni~kih, klas-
nih, polnih itd.). U SAD su istorija, pam}enje u‘ih grupa i nostalgija komercijalizovani u
medijskoj industriji pam}enja, pa se na tr‘i{tu mogu kupiti instant-proizvodi za zadovoljenje
vlastite »istorijske« ~e‘nje. Evropa je, tome nasuprot, jo{ uvek optere}ena te{kim i eksplozi-
vnim ideologizovanim pam}enjem na genocid, fa{izam i svetske ratove. Politika sa pro{lo{}u
na starom kontinentu na druga~iji na~in se povezuje sa nostalgijom. U SAD je na delu ko-
mercijalizacija i traganje za poreklom, a u Evropi su aktuelna se}anja na stabilna i mirna
vremena u etni~kom i socijalnom pogledu. Na Zapadnom Balkanu danas se i najbezazlenija
jugonostalgija smatra, s pravom, opasnom u vremenu brisanja jednog pam}enja i konstrui-
124 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
ranja novoga (ili u vremenu prisilne amnezije i prisilnog pam}enja), jer remeti novu nacio-
nalisti~ku sliku pro{losti (Ugre{i} 1996).
Najop{tije govore}i, danas su prisutne dve vrste pam}enja socijalizma, tj. dve odvojene
dimenzije opa‘anja i procene socijalisti~ke pro{losti: prva se odnosi na komunisti~ki politi~ki
sistem, a druga na dru{tvenu stranu poretka na nivou svakodnevnog ‘ivota i li~nih biografija.
Prva dimenzija obi~no je negativna, druga je slo‘enija i dvozna~nija. Prva se oslanja na slu‘bena
dokumenta i propise, druga na oralnu istoriju, tj. na do‘ivljaje koji se prenose usmeno. Po-
stoji posebna dijalektika selektivnog pam}enja i selektivnog zaborava socijalisti~ke pro{losti,
koja se ispoljava u raznovrsnim oblicima na nivou masovne svesti i kod politi~kih elita.
Odnos obi~nog ~oveka prema slici socijalistizma odredjuje savremena kriza koja menja sigur-
nost pojedinaca i grupa.
Samopoimanje obi~nog pojedinca, koje obi~no po~iva na skladu grupne i li~ne pro{losti,
do‘ivelo je od sloma socijalizma burne potrese. U poslesocijalisti~koj svakodnevnici sve
vi{e je pojedinaca sa skra}enim ili pocepanim biografijama; doju~era{nji komunisti i titoisti
postali su antikomunisti i antititoisti, jugosloveni su se pretopili u nacionaliste, slika vlastite
pro{losti rekonstrui{e se i prepravlja i saobra‘ava novom poretku se}anja. Jugoslovensko
kolektivno pam}enje zamenjeno je novim nacionalnim pam}enjem. U Hrvatskoj i Srbiji su
politi~ki emigranti i biv{i kvislinzi, gubitnici iz 2. svetskog rata, stekli pravo »povratka svog
konfiskovanog pam}enja«, jer je novim nacionalisti~kim elitama bio potreban ‘ivi li~ni sim-
bol kod konstrukcije anti-antifa{isti~kog pam}enja. Slu‘bena revizija nije mogla kontrolisati
nostalgiju, koja je ose}ajna komponenta pam}enja i »kapriciozni korektor prilagodljivog
pam}enja« (Ugre{i} 1996). Nostalgija ne prihvata kriterije slu‘benog pam}enja, niti novog
pragmati~nog poretka se}anja. Nacionalisti nisu mogli kontrolisati nostalgi~no pam}enje na
multietni~ku Jugoslaviju, pa su poku{ali da klju~ni pojam stigmatizuju. Termin jugonostalgi~ar
slu‘i za politi~ku i moralnu diskvalifikaciju; jugonostalgi~ar je sumnjiv ~ovjek, »narodni
neprijatelj«, »izdajica«, osoba koja ‘ali za propa{}u Jugoslavije (dakle za propa{}u komuniz-
ma, a komunizam je u Hrvatskoj »srbo-bolj{evizam«, a u Srbiji zavera antisrpskih brozov-
skih snaga). Re~ju, jugonostalgi~ar je neprijatelj novog »demokratskog nacionalizma«.
Sociolo{ki re~eno jugonostalgija naru{ava sklad novog dru{tvenointegrativnog poretka se}anja.
U Hrvatskoj je, zapa‘a D. Ugre{i}, termin »jugonostalgija« bio ~ak deo nove, ratne termino-
logije. Nostalgija uobli~ava dra‘ kolektivnog pam}enja na i{~ezle socijalne sigurnosti svako-
dnevnice socijalizma i multietni~kog mira. Gradjanima biv{e Jugoslavije oduzeta je njihova
zajedni~ka pedesetogodi{nja pro{lost. U zamenu za oduzeto ponudjen im je konstrukt nacio-
nalnog pam}enja, koji su mnogi odu{evljeno prihvatili misle}i da je to siguran temelj za
bolju budu}nost. Ipak, kako empirijska istra‘ivanja u Srbiji pokazuju, novi poredak se}anja
jo{ nije prihva}en jer ga vi{e generacija nije pro‘ivelo.
Li~na se}anja, slu‘bena slika pro{losti i nau~na obrada pro{losti su u konkurentskom
odnosu. Radi se naj~e{}e o sukobu izmedju ~esto sna‘nog emotivnog i moralisti~kog optu-
‘ivanja s jedne, nametanja vrednosti s druge i poku{aja hladne analize na tre}oj strani. Ovi
sadr‘aji neretko se pro‘imaju. Lako je pojmljiva razlika izmedju li~nog subjektivnog se}anja
i racionalne pretenzije ka obja{njenju. Istorija se kosi sa nereflektiranim se}anjem. Njen
zadatak je racionalna kontrola se}anja i diciplinovanje pam}enja (K. Jarausch). Tome nasu-
prot, u svakodnevnom ‘ivotu odnos prema pro{losti vi{e je optere}en razli~itim oblicima
ose}ajnog nedisciplinovanog pam}enja. Ipak se napetost izmedju rezultata objektivnih nau~nih
metoda obja{njenja i razumevanja s jedne i moralizovanog i ose}ajnog odnosa s druge strane
ne mo‘e otkloniti, jer, bar kod nas, jo{ nema jasne granice izmedju naru~ene istoriografije i
spontano politizovane pro{losti. Ova napetost je u jezgru odnosa prema Titu.
Odnos prema socijalizmu ne{to je druga~iji kod naroda nego kod inteligencije (Ili} 2000).
125ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
Narod te‘e napu{ta vidjenje socijalizma kao re‘ima op{te socijalne sigurnosti nego inteli-
gencija kojoj je va‘nija politi~ka i nacionalna situacija. Tito je jo{ uvek popularan u Makedo-
niji i delovim BiH i Crne Gore, ali ne kod nacionalno osve{}enih Srba i Hrvata. Slovenci
ignori{u Tita, a njihov bes je pre svega uperen protiv sunarodnika E. Kardelja. Zanimljiva
paleta aktuelnih se}anja na Tita kod obi~nih ljudi mo‘e se na}i na Internet stranici »Leksikon
Yu mitologije«. Dr‘avnopoliti~ki zna~aj Titovog kulta i{~ezao je sa razaranjem Jugoslavije.
Istori~ari koji su ga osmi{ljavali bezsavesno su ga napustili. U istoriografiji je spoj amnestije
i amnezije slo‘en, ne otuda {to je napu{tanje apologije socijalizma duboko i bolno pro‘ivljeno
(naj~e{}e i nije), nego zato {to je diskvalifikacija li~nosti, grupa ili sistema skop~ana sa prav-
danjem novih razli~itih interesa i identiteta. Verovatno su zato mnogi intelektualci izmedju
amnestije i amnezije izabrali konverziju.
Tome nasuprot, vi{e empirijskih istra‘ivanja pokazalo je postojanost Titovog ugleda kod
ispitanika, obi~nih ljudi. Po Ili}evom istra‘ivanju iz 1999. u Srbiji kod mladih najpo‘eljnije
li~nosti iz pro{losti su junaci iz Kosovskog mita, a kao pojedina~no naj~e{}e preferirana
li~nost iz srpske istorije navodi se Tito, a zatim slede Tesla, Pupin, V. Karad‘i}, Karadjordje
itd. (Ili} 2000, str. 26). Istra‘iva~ zaklju~uje da je povoljna ocena Tita rezultat se}anja na
socijalnu sigurnost njegovog re‘ima, a ne sklonosti ka marksisti~kom internacionalizmu. Isti
pisac isti~e razliku izmedju svesti mladih u Srbiji i istorijskog se}anja nacionalne kulturne
elite koja je vi{e revizionisti~ka. U drugom istra‘ivanju iz 2002. Ili} je do{ao do sli~nih, ali
diferenciranijih nalaza u Vojvodini (Ili} 2002). Ve}ina ispitanika srpske i madjarske nacio-
nalnosti je kao »zlatni period« iz pro{losti izdvojila Titovo vreme (Ibid.: 87–89). Kada je u
pitanju istorijska li~nost koja bi mogla da re{i aktuelne probleme, srpski i ma|arski ispitanici
naj~e{}e su izdvajali Tita (Ibid.: 118–119), a sli~ni odgovori su dobijeni i na pitanje o naj~e{}e
pominjanoj li~nosti iz istorije srpskog i madjarskog naroda. Premda nije bio Madjar ni Srbin,
Tito je jo{ uvek popularan kao simbol nadnacionalne integracije (Ibid.: 124). Da je ovo ras-
polo‘enje trajnije i ra{irenije kazuju nalazi jednog drugog istra‘ivanja, prema kojem su na
{irem podru~ju Srbije iz 2002. retrospektivne ocene SFRJ kao nedemokratskog politi~kog
sistema prakti~no odsutne (Spasi} 2003: 104.). Se}anja na socijalizam i Tita nisu gola nostal-
gija. Z. Golubovi} pi{e o »relativno prosperitetnom dru{tvu« pre Milo{evi}a (Golubovi}
2003: 26), koga se gradjani se}aju sa nostalgijom (Ibid.: 50). Po istra‘ivanju iz maja 2002.
SFRJ je »najdostupniji model normalnog ‘ivota«, to je normalnost koju je zamenila nenor-
malnost koja i danas traje (Spasi} 2003: 100). Bio je to re‘im za ~ijom kriti~kom prosudbom
se nije ose}ala nikakva potreba (Ibid.: 105). Istra‘iva~i se sla‘u da je socijalna sigurnost
stvarala jednopartijskom re‘imu saglasnost, a nagla{eni motivi reda i stabilnosti (u pore-
djenju sa neredom 1990-ih) uslovili su depolitizovano pozitivno vrednovanje SFRJ u se}anju
obi~nih gradjana. Kod jakih verzija ocena, ‘ivot u SFRJ primio je status »strukturne nostal-
gije« ili »zlatnog doba« za kojim je usledila sveop{ta propast (Ibid.: 102). Jugonostalgija ima
titoisti~ku podvarijantu u kojoj se ‘ali za vi{enacionalnom uglednom velikom SFRJ. Filmski
re‘iser @elimir @ilnik u dokumentarnom filmu »Mar{al Tito, drugi put medju Srbima« na-
pravio je polovinom 1990-ih neobi~no zanimljiv test kolektivnog pam}enja. Uzeo je glumca
koji fizi~ki neobi~no podse}a na Tita, obukao ga u mar{alsku uniformu i pustio da {eta ulica-
ma Beograda. Iako su svi prolaznici znali da se radi o surogatu, mnogi su od njih, zaboraviv{i
se, razgovarali sa surogatom kao sa samim Titom.
Svaka nostalgija (~e‘nja za ne~im {to nam je nekada bilo drago i prijatno) pripada
ose}ajnom toplom se}anju koje treba razlikovati od hladnog bezstrasnog se}anja. Ovo po-
tonje po~iva na uvidu koji se sti~e poredjenjem egzaktnih pokazatelja razvoja samoupravnog
socijalizma i aktuelnog kapitalizma (stope horizontalne i vertikalne pokretljivost, stupanj
kriminala, standard i sl.). Kod nostalgije pro{lost se donekle i idealizuje, a u atmosferi eko-
126 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
nomske nesigurnosti ova sklonost je izrazitija. Odmah treba re}i da su izrazi jugonostalgija i
jugonostalgi~ar, stvoreni po~etkom 1990-ih za obele‘avanje neprijatelja nacije (A. Debeljak,
D. Ugre{i}). Nasuprot ovom negativnom vrednosnom shvatanju pojma, ovde se polazi od
toga da biti jugonostalgi~ar zna~i biti otvoren prema ba{tini razli~itih kulturnih sredina, {to
mo‘e biti samo pozitivno, »jer onaj koji zna samo za jedno, ne zna ni za jedno«. Kod {irih
slojeva jugonostalgija ozna~ava op{tije se}anje na dru{tvenu sigurnost. I nostalgija tra‘i li~ni
simbol. Moglo bi se re}i da je Tito, ne samo zbog nostalgije, u o~ima ve}ine stanovni{tva jo{
uvek zapam}en kao pozitivna istorijska li~nost. Kada nakon relativno ure|ene sigurne dr‘ave
nastane haos i nesigurnost, se}anja na pro{lost lako prelaze u nostalgiju. Jo{ u hroni~nom
ratnom stanju antike te‘nja za mirom i sre}om se u versko-politi~kom obliku iskazivala u
kultu cara izmiritelja i kanalisala u pravcu njegovog obo‘avanja. Tako je verovatno kriza
Rimskog carstva u 3. veku stvorila idili~nu sliku o carevima 2. veka (Hadrijanu i Antoninu
Piju), koja je sigurno odudarala od stvarnosti. Rimski car vidjen je kao spasitelj sveta koji
oslobadja narode ratnih sukoba, miri i ukida bedu, a njegova epoha je ‘eljeno zlatno doba. U
obli~ju zemaljskog cara otkrivao se pravedni bog. Na sli~an na~in se u razli~itim oblicima
svetovne eshatologije dana{nja nostalgi~na prise}anja vezuju za Tita. Ova okolnost, medju-
tim, ne bi trebala da uti~e na potcenjivanje realnih modernizacijskih u~inaka Titove vlasti:
medjunacionalna trpeljivost, visoka pokretljivost stanovni{tva, laicizacija i prosve}ivanje,
kosmopolitizacija i socijalna sigurnost.
Svaka nostalgija je selektivna. Manifestacija selektivnih »depolitizovanih se}anja« kod
obi~nih ljudi mo‘e se povezati i sa drugim ~iniocima. »Pragmatizacija vrednosti« vidljiva je
kod onih koji su okrenuti vi{e ka re{avanju dnevnih problema, nego kod onih koji su zaokup-
ljeni simboli~nim sukobima oko istorijske pravde. U krizi pojedinca ne zaokuplja pro{lost
niti budu}nost, ve} svakida{nje pre‘ivljavanje. To je rodno tle nostalgije, ali, kada je u pitanju
socijalizam, nostalgija je, naro~ito kod inteligencije, selektivna: mnogi pojedinci se}aju se
prijatne socijalne sigurnosti, a ne i vlastite upletenosti u pravdanje re‘ima ili njegove ideolo-
gije. Dakle, aktuelne potrebe i interesi stvaraju slo‘enu i {iroku zajednicu zaborava i oprosta
koja je u subjektivnom pogledu vrlo va‘na, jer slu‘i kao instrument samozaborava i samo-
oprosta. Bez zaborava ne bi pre‘iveli, ka‘e Ni~e /Nietzsche/. U pam}enju svakodnevnice
socijalizma zaboravlja se na autoritarnost re‘ima, a pamti se dru{tvena sigurnost. Se}anje na
socijalizam je prete‘no, ali ne i uvek, vezano za se}anje na Jugoslaviju. I kod mnogih antiko-
munista jugonostalgija ozna~ava ~e‘nju za {irim kulturnim prostorom od nacionalnog i ne-
pristajanje na samo jedan kulturni obrazac, pa je i zbog ovoga treba razlikovati od prazne
romanti~ne iluzije.
4. Tito kao simbol
Organizovano pam}enje nije samo va‘an sadr‘aj vladaju}e ideologije, nego je to i struk-
tura simbola sme{tena u njegovom sredi{tu, koja osmi{ljava i neideolo{ko iskustvo. Simboli~ka
struktura povezuje dru{tvena izvori{ta pam}enja sa njegovom dru{tvenom funkcijom. Kod
svakog pam}enja treba raspoznati primarni dogadjaj i klju~nu li~nost. To nije uvek realni,
izvorni i najuticajniji splet zbivanja, ve} su to dogadjaj i li~nost koji ujedinjuju i podsti~u
dru{tvo da stvara nove pravce razvoja. B. [varc /Schwartz/ je pokazao kako su u SAD u~esnici
Drugog svetskog rata tuma~ili vlastito iskustvo porede}i ga sa drugim primarnim dogadjajem
– gradjanskim ratom iz 1860-ih. Poredi se jedno zbivanje sa drugim, tj. na~in organizovanja
i osmi{ljavanja dru{tvenog iskustva kod pojedinaca. Ova vrsta poredjenja pretvara pam}enje
u kulturni sistem, stvara simboli~ki obrazac pro{losti i pretvara kulturne simbole u o~evidne
127ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
javne rasprave. Minuli dogadjaji na taj mogu biti klju~ za tuma~enje sada{njice. Ali treba
shvatiti pod kojim uslovima i zarad kojih ciljeva pro{lost postaje okvir za razumevanje
sada{njice.
[varc je to pokazao na na~inu svojatanja Abrahama Linkolna /Lincoln/ (1809–1865) u
SAD za vreme Drugog svetskog rata (Schwartz 1996). Linkolnova senka du‘a je i {ira nego
{to je bila u dobu njegovog predsednikovanja (1860–1865). Linkoln nije samo kasnije o‘ivlja-
van, nego je postao trajan sadr‘aj pam}enja u kom je dinamika pam}enja postala najo~iglednija.
Na Linkolna treba gledati o~ima ratne generacije da bi se razumele vrednosti i ose}anja te
generacije. Nije to bila puka idealizacija ubijenog predsednika, ve} je Linkoln postao va‘an
u re{avanju nekih njihovih va‘nih problema. U jugoslovenskom kolektivnom pam}enju jo{
uvek je klju~ni dogadjaj rat protiv fa{izma, a klju~na li~nost Tito. Tito je odmah nakon smrti
postao simbol zajedni~ke dr‘ave, ali i rastegljivi sadr‘aj koji je u zavisnosti od potreba razli~ito
tuma~en. Nakon toga Tito je postao va‘an pokazatelj kolektivnog pam}enja zahva}enog kri-
zom. Iza univerzalnog simbola i imena krile su se razli~ite vrednosti: bratstvo-jedinstvo,
antifa{izam i antistaljinizam, ponosna nevazalna spoljna politika, ali i separatizam i stvaranje
novih nacija i pokrajina. Jo{ je {arolikiji spektar Tita kao negativnog simbola od 1990-te. Od
tada je on simbol antiliberalizma, antinacionalizma, bolj{evizma, autokratije, totalitarizma,
mondijalizma itd. U duhu postojane oslobodila~ke politi~ke kulture uzdizan je kao spasitelj
klase i detronizovan kao upropastitelj nacije. Tito je jo{ uvek simbol opre~nih vrednosnih
sistema, a u sociolo{kom smislu podjednako je va‘an kao simbol ‘eljenih i ne‘eljenih vred-
nosti. Za{to?
Zato {to selektivno o‘ivljena pro{lost najbolje obja{njava prioritet novih vrednosti. Izme-
dju 1900. i 1940. Linkoln je bio simbol ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Ruzvelt /
Roosevelt/ je govorio da je Linkoln bio prvi predsednik u duhu Nju Dila /New Deal/. Tito je
do 1990. bio simbol socijalizma, samoupravljanja, ravnopravnosti nacija, antifa{izma i anti-
staljinizma. Ruzvelt se spremao za rat o‘ivljavaju}i pam}enje na Linkolna i gradjanski rat.
Pod Titovom slikom odr‘avane su demonstracije Albanaca, ali i mitinzi Srba 1988–1990. U
Drugom svetskom ratu se}anje na Linkolna imalo je jo{ slo‘eniju ulogu: ponavljane su epi-
zode iz gradjanskog rata 1860-ih, sa podse}anjem na sli~nosti akcija u Drugom svetskom
ratu. Isticane su sli~nosti, a ne razlike izmedju dva rata, pa je potonji ispao samo kopija
gradjanskog. U~esnici Drugog svetskog rata brzo su se poistove}ivali sa generacijom iz gra-
djanskog rata, i sebe videli kao njihove nastavlja~e. [varc je uz to uo~io i iste vrednosti
(borba protiv ropstva) koje su pokretale obe generacije pravednih ratnika. Idealizacijom Linkol-
na slo‘eni gradjanski rat u holivudskom maniru sa‘et je i sveden na Linkolnovu porodi~nu
viziju, pa je postao zna~ajniji od njegovog ‘ivota (Schwartz 1996: 922). Za razliku od Linkolna,
koga malo ko danas osporava, Tito opstaje i kao simbol pozitivnih i negativnih vrednosti. U
mnogim mestima biv{e Jugoslavije jo{ stoje ulice sa Titovim imenom, a kod Makedonaca i
Bo{njaka Tito ostaje otac nacije. U tom pogledu indikativna je promena naziva glavne ulice
u Sarajevu s jeseni 2003. Do skora je cela ulica bila »Titova«, a od skora samo njena polovi-
na, dok je drugi deo poneo ime A. Izetbegovi}a.
U svakom poretku se}anja bira se naro~iti dogadjaj iz pro{losti kao rastegljivi primarni
okvir njenog tuma~enja. U sredi{tu izabranog dogadjaja je istorijska li~nost. [to je dru{tvo
stabilnije i li{eno krupnih lomova to je ovaj okvir postojaniji. Linkoln je u istoriji SAD skoro
vek i po najpopularniji predsednik i simbol ‘eljenih vrednosti. Tito je to u Jugoslaviji bio to
samo do 1990. Za vreme velike depresije pominjana je Linkolnova mladost i njegove borbe
u Ilinoisu /Illinois/, za vreme rata njegovo predsednikovanje, nakon Kenedija /Kennedy/,
njegovo ubistvo u pozori{tu. U toku Drugog svetskog rata mediji su o Linkolnu pisali da je on
li~no na vreme pripremao regrutaciju, vojno snabdevanje, gradio brodove, ograni~avao slo-
128 T. KULJI]: TITO U NOVOM SRPSKOM POKRETU SE]ANJA
bodu govora i suspendovao legalnu za{titu u obliku preventivnog pritvora. Linkoln je bio na{
prvi diktator, pisao je Nju Jork Tajms /New York Times/ polovinom 1941, jo{ pre Perl Harbura
/Pearl Harbor/. Va‘na priprema za ulazak SAD u Drugi svetski rat (koji je bio sve izgledniji
nakon ulaska Velike Britanije u rat septembra 1939, a naro~ito nakon pada Francuske juna
1940) bilo je o‘ivljavanje se}anja na gradjanski rat koji se zbio 80 godina ranije. Bila je to
mobilizacija i upotreba istorije, a ne njeno kriti~ko osvetljavanje.
Linkoln je idealizovan jer je uvek bio obrazac po‘eljnih vrednosti. Pojedini delovi njego-
vog ‘ivota bili su aktuelni u razli~itim dobima, jer su budili razli~ita ose}anja. [varc dodaje
da se ovaj odnos izmedju se}anja na Linkolna i neposrednih imperativa rata ne mo‘e objasni-
ti formulama manipulacije ili propagande, niti la‘ne svesti. Daleko vi{e od toga, se}anje na
Linkolna otelovljava univerzalnu kulturnu prisutnost koja stvara zajedni~ki obrazac delanja,
rasudjivanja, zajedni~ke kategorije razumevanja i zajedni~ko tuma~enje patnji i smrti. Linkolna
su svi svojatali. On je deo kolektivne svesti SAD (Schwartz 1996: 923). Po istra‘ivanju iz
1999. telefonskom anketom na Univerzitetu Merilend /Maryland/, najpopularniji ameri~ki
predsednici su: Linkoln (45%) Kenedi (35%), Regan (29%), Va{ington /Washington/ (28%),
Klinton /Clinton/ (24%) (Schwartz, Schumann 2003). U ameri~kom kolektivnom pam}enju
i istoriji slika Linkolna javlja se u nekoliko verzija: 1. spasilac unije koji je o~uvao jedinstve-
nu dr‘avu, 2. veliki oslobodilac koji je ukinuo ropstvo, 3. ~ovek iz naroda sa kojim se
poistove}ivao obi~ni Amerikanac, 4. prvi Amerikanac, borac na frontu, 5. ~ovek koji je sam
sebe stvorio  oli~enje otvorenosti kanala dru{tvenog uspona. Vizija Linkolna u razli~itim
periodima odra‘avala je razli~ite ideale koji su dublji od po{tovanja Linkolna: slavljenje
»spasioca Unije« iskazuje ameri~ki nacionalizam, »veliki oslobodilac« simbol je humanosti,
a »~ovek iz naroda« znamen demokratije, »prvi Amerikanac« je oli~enje amerikanizma, a
»~ovek koji je sam uspeo« svedo~i o jednakim {ansama svih. [varc i [uman zaklju~uju da,
uprkos postojanosti autoriteta, Linkolna druga~ije vide danas nego 1945.
Na sli~an na~in i Tito je dugo bio deo kolektivne svesti jugoslovenske dr‘ave, ali je, za
razliku od Linkolna, nakon detronizovanja ostao to i dalje, ali sa druga~ijim vrednosnim
predznakom. Bio je simbol nadnacionalnog vodje, borca protiv fa{izma i staljinizma, miro-
tvorca i ideje jednakosti. Nakon kastracije njegovog kulta postao je simbol jo{ {ireg spektra
negativnih vrednosti. Danas svako opredeljenje postaje jasnije ukoliko se odredi prema osnov-
noj li~nosti iz pro{losti  Titu. »Reci mi {ta misli{ o Titu, pa }u ti re}i ko si«. Postmodernisti
tvrde da su velike pri~e i heroji izgubili va‘enje. Na Balkanu nisu. Prostor je jo{ uvek optere}en
pro{lo{}u, a kolektivno pam}enje zadr‘ava sposobnost da organizuje iskustvo i osmisli vred-
nosti ukoliko pouzdano odabere iz pro{losti osnovni dogadjaj kao okvir prerade pro{losti. Na
ravni simboli~kog interakcionizma upotreba Tita kao pozitivnog i negativnog simbola prili~no
pouzdano mo‘e se porediti sa svojatanjem Linkolna.
Istorija je lux veritatis. Jo{ je Goja (Goya) u 18. veku predstavio muzu Klio na jednoj slici
kao malo dete koje je okrenuto posmatra~u sa upitnim izrazom lica: »[ta treba da ka‘em?
Kakva je pro{lost potrebna tvojoj budu}nosti?« Kriti~ka istorija ne name}e stati~ke i ose}ajne
istorijske slike, ve} relativizuje pro{lost, tj. ukazuje na obrasce njenog iskrivljavanja.
Sociolo{kosaznajni pristup pro{losti raspoznaje dru{tvenointegrativnu ulogu slike o pro{losti,
otkrivaju}i njenu dru{tvenu uslovljenost ali i gnoseolo{ke kriterije objektivnog tuma~enja.
Selektivno pam}enje treba prou~avati na vi{e nivoa da bi se pouzdanije otkrili interesi kod
o‘ivljavanja pro{losti i spontani i planski mehanizmi njene prerade.
129ZGODOVINSKI ^ASOPIS • 58 • 2004 • 1–2 (129)
Literatura
Albvas, Moris (1999), Kolektivno i istorijsko pam}enje (prevod s francuskog), Re~ – ~asopis za
knji‘evnost, kulturu i dru{tvena pitanja, Beograd, decembar 1999.
Assmann, Jan (2002), Zum Geleit, u: Echterhoff, Saar, M, (Hg.), Kontexte und Kulturen des Erin-
nerns, UVK, Konstanz.
Golubovi}, Z., Spasi}, I, Pavi}evi}, \. (2003), Politika i svakodnevni ‘ivot – Srbija 1999–2002,
Beograd, IFDT.
Golubovi}, Z. (2003), Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci o~ekivanja, postignu}a, u: Golubovi}
Z, Spasi}, I., Pavi}evi}, \., Politika i svakodnevni ‘ivot.
Hockerts, Hans Günther (2001), Zugänge zur Zeitgeschichte: Primarerfahrung, Erinnerungskul-
tur, Geschichtswissenschaft, Das Parlament 2001/28.
Ili}, Vladimir (2000), Stav prema Zapadu – mladja srednja generacija kao mogu}i akter promene,
u Potencijal za promene, Helsin{ke sveske No. 2, Beograd.
Ili}, V. (2002), Prevladavanje pro{losti u Vojvodini, Gradska bibl. »@. Zrenjanin«, Zrenjanin.
Jarausch, Konrad (2002), Zeitgeschichte und Erinnerung, u: Jarausch, K.,/Sabrow, M. (hg), Ver-
letztes Gedächtnis, Campus, Frankfurt.
Kulji}, Todor (2002), Prevladavanje pro{losti – uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX
veka, Beograd, Helsin{ki odbor za ljudska prava.
Kulji}, T. (2003), Anti-antifa{izam u svetu i Srbiji, Gordogan (Zagreb), Jesen 2003 (god. 20), br.1,
str. 129–134.
Leksikon Yu mitologije – http:www.leksikon-yu-mitologije.net/index.php.
Nora, Pierre (1989), Between Memory and History – Les Lieux de Memoire (prevod s francuskog),
Representations, Spring (26).
Schwartz, Barry (1996), Memory as cultural system: Abraham Lincoln in World War II, American
Sociological Review, Vol. 61, No. 5.
Schwartz, Barry /Schuman, Howard (2003), History, Commemoration and Belief: Reformulating
the Concept of collective Memory – http://research.yale.edu/
Spasi}, Ivana (2003), Se}anje na nedavnu pro{lost, u: Z. Golubovi}, I. Spasi}, \. Pavi}evi}, Poli-
tika i svakodnevni ‘ivot.
Ugre{i}, Dubravka (1996), Konfiskacija pam}enja, u: D. Ugre{i}, Kultura la‘i, Bastard/Arkzin,
Zagreb.
S u m m a r y
The Altered Memory of Josip Broz Tito in Serbia
Todor Kulji}
After 1990, the attitude of many Serbs toward Josip Broz Tito, former president of Yugoslavia,
changed considerably. The former prevalent memory of him as the leader of the fight against the Nazi
and fascist invaders of Yugoslavia had to give way to a demonized vision of him as the primary agent in
the destruction of Yugoslavia. Yet while the public memory as well as historiography view him in a very
negative manner, quite the opposite is true of the average citizen: once again, Tito and socialism have
been assessed in a positive light. Due to the economic crisis, the life in the former Socialist Federative
Republic of Yugoslavia acquired a status of »structural nostalgia,« »the golden age« that was later
followed by overall decline. This Serbian Yugo-nostalgia highly values Tito and the no-longer existing,
highly respected multi-national state of Yugoslavia.