PoSiarina plaćena ц goiovu j.
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni	prilog	»S
јшшi God. III. •* BroJ 40
& ©IsLioforat
1932.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteijskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava n Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku <8 Rukopisi se ne vračajo
0 radu našega Sokolstva
u skorifoj budučnosti
Izjava načelnika S&veza SKJ, br. Miroslava Ambrožiča
(Iz razgovora s urednikom našega lista)
U vezi s nastalim promcnama_ u načelništvu Saveza SKJ, urednik našega lista obratio se je novom saveznom načelniku bratu Miroslavu Ambrožiču sa zamolbom, da bi mu za našu širu sokolsku javnost izložio nešto o svojim pogledima na rad našega Sokolstva u skorijoj budučnosti, kao i o pogle-dima na neka druga pitanja, koja, u izvesrioj meri, stoje u vezi s radom našega Sokolstva. Savezni načelnik brat Ambrožič odazvao se je najpri-pravnije ovoj zamolbi i s bratskom predusretljivošču dao je ovaj odgovor na sledeča postavljena mu pitanja:
B.-rt' Miroslav Ambroži? načelnik Saveza SiiJ
»Koje su Tvoje osnove, brate na-čelniče, kao načelnika Saveza SKJ, za rad u skorijoj budučnosti u našem Sokolstvu, naravno, poglavito u teh-ničko-uzgojnom pogledu?«
»Na pitanja, koja mi stavljaš, brate urednice, i koja mi se čine postavljena malo preuranjeno, iz-ložiču samo svoje trenutačno gle-dište, koje je čisto lično, uz pripo-menu, da o torne još nišam ras-pravljao s ostalim članovima i članicama saveznog načelništva.
Naravno je, da moramo kročiti napred, i ukoliko je god moguče s pospešenim koracima. Kadi toga treba potražiti, gde se u sadanjim okolncstima trenutno nalazi glavno i najvažnije težište našega uz-gojnoga rada. Po mojem mišljenju, t to se težište nalazi u župskim vod-stvima. Treba, dakle, pobrinuti se, da župama omogučimo silniji razmah. To se dade postiči koncen-tracijom najboljih sila u manjem broju župa, čime bi postigli tako-der i veču ambicioznost župskih tehničkih vodstva, a što je temeljni preduslov za svaki mladenački pokret.«
»Kako jedina osnova za uspešan raci u našim sokolskim jedinicama leži na dovoljnom broju svestrano spremnih sokolskih prednjaka. na koji način stoga misliš, brate načelniče, da čemo doči do toga zeljenog prednjačkog kadra. Dosada, da se to donekle po stigne , održane su kod nas dve savez-ne šesmesečne prednjačke škole, i za članove i za članice. Koliko su stoga te škole odgovorile svojoj svrsi, naravno, ukoliko je uopče to moguče još oceniti, i da li sadanji tip tih škola može da zadovolji?«
»Pri torne pitanju mogu da nastavim s prvim odgovorom. T ip sadanjih saveznih prednjačkih škola treba u pravilno prikrojenom obliku preneti na župe; Savez pak mora da dobije viši tip škole, koja če davati učitelje za župske škole.« »Kao neki pandan, takorekuč, sa-veznim prednjačkim školama, održana su dosada u našem Savezu i dva tečaja Ikole za obuku vojnika-Sokola u svr-hu da ih se uzgoji za vode naših sokolskih četa. Nadati se je stoga, da če i ti vojnici-Sokoli, kad se povrate u svoje sokolske čete, pripomoči širenju i jačanju Sokolstva u našem selu. Kako i na to gledaš, brate načelnice?«
»Svaku zdravu inicijativu I svaki zdravi pokret treba pozdraviti. Paziti se pak mora na to, da je svaki pokret organizovan. Time hoču da kažem, da takoder i inicijative, koje dolaze izvan našega tehničkoga vodstva, moraju da budu izvedene u sporazumu s tehničkim vodstvom, i to radi toga, da zadržimo neophodno potre-bitu jedinstvenost i da se ne iztožimo opasnosti dezorganizacije, koja bi nam naravno mogla znatno štetovati.«
»Uvek i neprestano se ističe, u cilju pravog i uspešnog sokolskog uzgo-ja, da tzv. tehnički rad u Sokolstvu treba da se vrši uporedo sa tzv. prosvetnim. Čuje se, medutim, da ova kolaboracija još uvek nije tako tesna, kako bi to inače bilo poželjno.«
»Nema sumnje, da tzv. »tehnički« i tzv. »prosvetni« rad ima-ju u najtesnijem sporazumu da provode u z g o j, koji je po sokolskim i uzgojnim principima nedeljiv. U tom se pogledu mnogo greši, jer je stvar možda vrlo tešfco razumljiva, te se baš obično smatra tzv. »tehnički« rad nekakovom telesnom dresurom, a tzv. »prosvetni« rad pak nekakovom Škotom ili »kulturom duha«, To je naziranje međutim po-sve pogrešno. Radi toga moramo nastojati da sve svoje članstvo što temeljitije uverimo, da je svr-ha Sokolstva opči uzgoj po sokolskim načelima na podloži telesne kulture. Ko to razume, taj če također i znati, kako treba da se u Sokolstvu provada »tehnički« i »prosvetni« rad.«
»I država se je pobrinula, da, i stvaranjem posebnog ministarstva, posveti telesnom uzgoju naroda dužnu pažnju, kako je to i u ostalim kulturnim zemljama. Pošto je taj problem, u našim prilikama, dosta složen, i uspeh njegovog rešenja ovisi o mnogim uticajnim faktorima, kako bi se stoga lizičko vaspitanje naroda moglo da najefikasnije provodi, gledajuči to oso-bito s našeg sokolskog gledišta?«
»Ako je Tvoje pitanje, brate urednice, pravilno, onda je logičen odgovor taj, da od Ministar-starstva za fizičko vaspitanje naroda moramo očekivati samo dosledno izvrševanje prvotne misli, koja je rodila tu ustanovu. Očekivati moramo, dakle, potporu u našim težnjama, kako bi se što pre našao sav narod u našem krugu. Da se pak ne bi pogrešno razumelo, moram da pripomenem, da nemam nikakovih pomisli pro-tiv zdravoga i pametnoga športa, koji treba da se razvija tako, kako tu potrebu iži vi ja vanj a i delovanja nekojih slojeva našega naroda zahteva današnje doba. Mi sami podupiračemo šport u tom smislu, očekujemo pak također, da i spor-tisti budu naši aktivni članovi.« »U bratsko j Češkoslovačkoj vidimo lepu saradnju športa i Sokolstva što se osobito manifestovalo sada pri-godom lOOgodišnjice Tirševog rođe-nja. Zar se ne bi i kod nas moglo što da poradi u tom pravcu, imajuči uvek pred očima visoki cilj opčeg unapre-denja telesnog zdravlja naroda i ople-menjenje njegovog duha?«
»Delomice na to pitanje od-govoreno je s prijašnjim odgovorom. Uostalom pak moram da ustanovim, da s nekojim granama športa več upravo tesno saraduje-mo i da se stvar u tom pravcu razvija poeve povoljno i na zadovoljstvo.«
»Naredne godine proslavičemo 70-godišnjicu osnutka prvog .sokolskog društva u našoj zemlji, »Južaog Sokola« u Ljubljani. Priprema za slet, koji če se održati tjOm prigodom, kao velika priredba našega Saveza, a kome če sletu sudelovati brojne naše župe, pa i brada iz ostalog dela slovenskog Sokolstva, naročito iz bratske Češkoslo-vačke, svakako je jedna od najglavni-jih i prvih tačaka programa rada našega Sokolstva u skorijoj budučnosti. Povodom toga, što o tome misliš, brate načelniče?«
»Glede priredbe toga pokra-jinskoga sleta moja težnja ide za tim, da tim sletom pokažemo broj naših pripadnika i njihov kvalitet. Time su sporazumni takoder i ostali članovi saveznog tehničkog vodstva i priprave za taj slet več su u toku. Skupne vež-be, s kojima hočemo da pokažemo pravi broj pripadnika, biče za te pripadnike primer-n e, odgovarajuče, dakle svakome pristupne. Bolji pak kvalitet treba da pokažu pojedina društva, odnosno župe, sa svojim posebnim nastupima i s takmičenjem. Računamo time, da če to biti do sada največi slet u našoj otadžbini. I ako Sokolstvo kod nas uistinu napreduje, onda se u ručunu neče-mo prevariti.«
»Pri koncu, brate načelniče, još nešto. Veličanstveni IX svesokolski slet u Pragu bio je dosada najsjajmja revija snage, rada i plodova Tirševog slovenskog Sokolstva u svakom pogledu. On je, pored ostalog, još dublje učvrstio bratske veze izmedu pojedi-nih bratskih sokolskih Saveza. Ipak, vidi se, međutim, da bi te veze, koje su n. pr. tako srdačne, tesne i intenzivne
s bratskim češkoslovačkim Sokolstvom, morale da budu isto tako jake i s bratskim poljskim, ruskim i luži-čko-srpskim Sokolstvom, te da se i s ovim Savezima kontinuelno snažnije podržavaju nego što je to do sada, i da se ne manifestuju samo prilikom velikih sokolskih sletova. Zar se ne bi dalo stoga, kako to i naš savezni prosvetni odbor nastoji u granicama mo-gučnosti, da i na našim saveznim pred-njačkim školama uzmu učešča i pret-stavnici ostalih bratskih Saveza, pa i pojedini njihovi pripadnici, kako se to u ovom poslednjem pravcu praktikuje i kod bratske ČOS? Znamo, da tome stoje na putu mnoge teškoče, ali, mislimo, ipak neke ne tako nesavladive. Lični kontakt, nesumnjivo, najjediniji je način da se mcdusobno što bolje upoznamo i povežemo.«
»Imaš pravo, brate uredniče, ali trenutačno na žalost nije čas da se odgovori na to pitanje. Stalno je pak, da radi toga to pitanje još ne sme da se slcine s dnevnoga reda. Nadajmo se, da če se doba uskoro nešto poboljšati, 'i onda če se učiniti, što bude moguče.«
S.	C.
U f ubil ar nof godinl Jug oslov enslcog Sokolstva
70 godtna Sokolstva u našoj
zemlji
Dne 1 oktobra 1865 osnovano je prvo sokolsko društvo na Slovenskem Jugu, »Južni Sokol« u Ljubljeni. Ovaj značajni jubilej, koji nam
obnavlja našu sokolsku a I deo nacionalne istorije od onega doba, jugo slovensko Sokolstvo, stupajućš ovim 1 oktobra o. g. u jubilamu godmu, proslavite na VMovdan 1953 godine u Ljubljani pokrajinskim sletom, na kome te se održati sokolska takmičenja i prirediti sokolska Izložba
Poslanica EfuMjanskog Sokola
Ljubljanski Sokol, kao naslednik Južnoga Sokola, prilikom stupanja u 70 godišnjicu svoga postojanja s da-nom 1 oktobra o. g., uputio je svim našim sokolskim jedinicama u zemlji poslanicu, koju je sastavio njegov začasni starosta brat dr. Viktor Murnik, a koja glasi:
Draga bračo i sestre!
Dauas stupa naše društvo u se-damdesetu godinu svoga postojanja, u godinu jubileja, kakav se dosada još nije slavio u našem Sokolstvu.
Duše nam se napunjaju radošču pri pomisli na velike i lepe plodove, kojima je urodilo sokolsko seme, zasejano 1 oktobra 1863 u beloj Ljubljani. Silno, veličanstveno i plodonosno stablo našega Sokolstva izraslo je iz njega: od zanosa šire nam se grudi.
Prirodno je, da se tom prilikom živo sečamo svega rada, svih velikih i malih dogadaja, čina i uspeha u užem društvenom krugu.
Ipak s velikom nam sitom izbija-ju iz tog užeg kruga sečanja. vani u slovenačku, jugoslovensku i slovensku širinu.
Još imamo medu sobom brače, koja nam pripovedaju, kako su se počela našem društvu, koje je neko vreme bito jedino na slovenskom jugu, da pridružuju prva brača u Sloveniji. Mnogo je pak brače i sestara u našem društvu, koji se seča ju na doba, kada su se najedanput brojnije i s ja-čom životnom sitom počela da redaju oko Ljubljanskoga Sokola i nova društva. I neizbrisiva sečanja žive u mnogima između nas na one godine, kada je bilo potrebno da se uzore još ledina na našem sokolskom polju, na sav onaj rad, koji je provodilo naše društvo u početku samo, kasnije skupa s drugima, več jačim društvima, da se je udario tako čvrst temelj, kakav je bio potreban, da se je Sokolstvo u Sloveniji moglo da razvije do današnje veličin; i tekove kakvoče, da ga je mogla zapasti čast vodstva svega Sokolstva u Jugoslaviji.
I opet nam pridolaze misli na mnoge veze s bračom iz hrvatskih i srpskih krajeva, na naš zajednički rad i veselje s njima. I ako izmedu tih mnogobrojnih prilika navedem koju zasebicc, nama pre svega živo stupa pred oči pedesetgodišnjica našega društva 1913 godine i naša telovežbačka akademija prigodom toga slavlja, ko-iu smo nato decembra meseca, nekoliko meseci pred svetski rat ponovili na poziv srpske i hrvatske brače u kra-
ljevskem Zagrebu. Još nam odzvanjajo u ušima silni glasovi fanfare srpske brače na Ljubljanskom gradu, kao da bi nam nagoveštali slobodu, koja nam se bliža. I još odjekuju u našim srci-ma uznosite i zanosne reči tada izgo-vorene u Ljubljani i Zagrebu u vatre-nim govorima, pračene od svih odu-ševljenim odobravanjem, o jugoslo-venskoj uzajamnosti i jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pa dalje hitaju sečanja tamo u slovensku širinu, tamo u češku zemlju i uzbuduju osečaj iskrene blagodarno-sti u nama za sve, čim je silno češko Sokolstvo poduprlo u mnogim prilikama takoder i naše društvo. I od odu-še vi jen ja podrhtava nam srce pri se-čanju na veličanstvene svesokolske sletove u Češkoj, a upravo isto tako i na sletove na još daljnjem severu, na sletove viteških poljskih Sokola.
A takoder i tamo u neslovensko inozemstvo lete naše misli. Prvi su is-pleli veze s telovežbačkim organizacijama prijateljskih nam neslovenskih naroda takmičari iz našega društva, i živo su im pred očima brojna medu-narodna takmičenja, koja su pružala mogučnost za te veze i bila značajna, kako za razvoj naše stručne stvari, tako i za bolje upoznavanje našega naroda u inozemstvu.
Tako nam se ređaju uspomene za uspomenama kao slike na kinematografskem platnu. Nebrojeno ih je. — Ipak, uvek iznova se navrača naše se-čanje na mnogobrojne veze s bračom i sestrama u velikoj našoj jugosloven-skoj otadžbini. Srca nam drhte, kad se setimo izleta u bliže i daljnje kraje-ve, u gradove i sela, a pre svega pak kad se setimo naših velikih svesofcol-skih sletova, prilikom kojih je naše društvo zapala čast, da je njihova organizacija ponovno počivala pre svega na radu brače iz našeg dništva. Sečamo se sve brače i sestara iz drugih dru-štava, s kojima smo se u tolikim prilikama sastali na zajednički rad, zajed-ničku radost, zajedničko oduševljenje. Posvuda i u svakoj prilici svima je bila najviša misao: napredek naše stvari u korist i čast naroda! Posvuda je u svima visoko dizao se plamen ljubavi prema otadžbini, sve je prožimao uz-nosit osečaj za jugoslovensko jedin-stvo. I do vrhunca se je razbuktio oganj našega oduševljenja, kada se je obistinila želja i nada sviju nas, želja i nada, čije je ispunjenje bio veliki cilj takoder i sokolskih nastojanja: ujedi-njenje našega trojednog naroda u za-jedničku državu pod žezlom našeg sokolskog Kralja.
Kada se danas osobito živo sečamo svega toga, svima našemu sečanju tako dragih veza S zajedničkog rada s
drugim bratskim društvima, srce nam nalaže, da tom prilikom, koja je za naše društvo tako značajna, kada stupa u jubilarnu godinu, uputimo svoj bra-či i sestrama najtopliji pozdrav:
Leti dakle ti krasni naš »Zdravo«! Leti preko polja i gora, šuma i reka lepe naše otadžbine, pa dohvati svakog našeg brata i svaku našu sestru!
Pa ponesi sobom i vruči šapat iskrene naše želje, da bi nam o našoj sedamdesetgodišnjici bilo dano, oči u oči, rukom u ruku, pozdraviti što veči broj pretstavnika i pretsvavnica što ve-čeg broja bratskih nam društava: da sa starijima zajednički obnovimo stare uspomene, s mladima da sapletemo nove veze, a svi pak da dobijemo pobude za novi, ustrajni i snažni sokolski rad u budučnosti!
Zaključak, draga bračo i sestre, koji ste stvoriii po svojim pretstavni-cima na Saveznoj skupštini, da se prigodom naše sedamdesetgodišnjlce priredi veliki pokrajinski slet u Ljubljani, učvrščuje nas u nadi, da če ovo naše slavlje biti zajedničko slavlje svega našega Sokolstva!
Hvala Vam! I leti, leti, lepi naš Zdravo!
U Ljubljani, 1 oktobra 1932.
Ljubljanski Sokol.
*
Ne Jugo iza toga, kada je u zlatilom Pragu zasjala prva sokolska iskra, koju je iz narodne duše izvabio dr. Miroslav Tirš, osnovavši s Jindržihom Fignerom dne 16 februara 1862 prvo sokolsko društvo Praški Sokol, Vidimo, da se sokolska misao ubrzo proširila ne samo na sav češki narod, več i na daleko van granica njegove zemlje. Radi sve jačeg pritiska, kojem su bili izvrgnuti svi potlačeni narodi u bivšoj habsburškoj earevini, sokolska misao, koja je u sebi nosila sve nacionalno oslobodilačke težnje, naišla je skoro odmah na otvoren i plodan teren i u krajevima našeg Slovenskog Juga. Po-najprvo je ona ustinjala u srcima slo-venačkih rodoljuba u Ljubljani, koji su se več 27 jula iste godine sastali. njih 51 na broju, da izaberu pripravni odbor za ustanovljenjc Južnog Sokola. Austrijska vlada, međutim, naslutila je što se iza toga krije. Kako je njena snaga i moč počivala na slabo ili uopče još nikako probudenoj svesti naroda, a znajuči nadalje, da je i prosveta takoder i nosilac slobode, nastojala je da narod zadrži u mraku ne samo poli-tičkog več i kulturnog i ekonomskog ropstva. Najavljeno osnivanje Južnog Sokola, stoga, ona je smatrala i revolucionarnim pokretom, koji je htela da na svaki način suzbije, dobro uvida-juči pri tome, da su to na obzorju prve zrake praskozorja, koje nagoveštavaju nacionalnu i političku slobodu slovenskim narodima. I tako je slovenska sokolska misao bila ona, koja je prva u tim težnjama tada uže povezala slovenske narode, Slovenski Sever sa Slovenskim Jugom.
Preko 13 meseci trebalo je čokati dok je austrijska vlast potvrdila predložena joj pravila Južnog Sokola, čija se je prva glavna skupština nato odr-žala 1 oktobra 1863 godine. Na toj skupštini je bio izabran za prvog starešinu br. dr. Etbin Kosta, a za prvog načelnika, učitelja telovežbe, br. dr. Stcvan Mandič. Tako je počeo rad prvog sokolskog društva u našoj zemlji. Ne kanimo ovde iznašati istorijski raz-vitak i rad, ni nabrajati tolike peripetije kroz koje je sve moralo da pro-lazi to prvo naše sokolsko društvo i kakove je sve šikane ono moralo da snosi od strane tuđeg, austro-nemac-ko« i madžarskog gospodstva i paša-luka nad našim narodom i u našim zemljama. Ali plodovito sokolsko seme, koje je tada bilo posejano, nije mogla više da zatre nikakova sila, pa ni ona carske monarhije. Naprotiv vidimo, kako je to seme dalo do danae najkrasnije plodove i kako se je od tog prvog sokolskog društva u našoj zemlji razvila naj močni j a naša nacionalna organizacija.
Da istakne značaj 70godišnjice svoga postojanja, a u vezi priprema za pretstoječi pokrajinski slet, koji če se zaključkom ovogodišnje savezne glavne skupštine održati na Vidovdan u Ljubljani, zajedno sa sokolskim takmi-čenjima i sokolskom izložbom, LJub'. Ijanski Sokćl je prošle subote dne 1 oktobra o. g., baš na dan kad stupa u svoju 70 godišnjicu, održao članski sa-stanak, kojemu su učestvovali najod-ličniji pretstavnici našeg javnog života,
ЛОУЕМ/К&
'/oKgL/TVO
Pregled Tlrševlh proslava u ČSR
Pregledamo li danas, što se je sve učinilo, da hi proslave stogodišnjice rodenja dr. Tirša bile što svečanije i što zamašnije, onda moramo konstato-vati, da su te proslave osnivača slovenske nacionalne uzgojne metode i sistema sasvim postigle svoj cilj. Češlko-.slovačko Sokolstvo je več prošle godi-ne priredilo na dan 17 septembra pivu veču priredbu u znak ulaza u jubilejnu godinu — devet velikih štafetnih trka od same granice države u Prag, u Tir-šev dom. Na ovim trkama uzelo je uče-šča oko 40.000 sokolskih pripadnika, i to članstva i naraštaja. O tim štafetama več smo prošle godine doneli op-širan izveštaj. Dalje, u proslavil Tir-ševog jubileja prireden je veliki IX sve-sokolsfki slet u Pragu uz saradnju čita-vog slovenskog Sokolstva te mnogo-brojnih ostalih telesnouzgojnih organizacija. Pored ogromnog unutrašnjeg uspeha sleta samog, moramo zabeležiti i veliki spoljašnji njegov uspeh, koji je omogučio, da je sav svet upoznao Tirševu metodu i sustav na samom sle-tu, i to kod češkoslovačkog i ostalih slovenskih sokolskih organizacija, te isto tako i kod čeSkoslovačke i jugo-slovenske vojske. Konačno priredene su na sam dan stogodišnjice Tirševog rodenja u Pragu zajedno sa sportskim udruženjima i radničkim telesnouzgoj-nim društvima Tirševe igre na praškom sportskom stadionu, koje su pokazale po prvi put saradnju Sokolstva sa češkoslovačkim športom. Na isti dan su sva sokolska društva održala u svojim domovima i prostorijama veoma lepe svečane proslave, te su u predveče toga dana zapalila kresove, tako da je u celoj češkoslovačkoj gorelo na uspo-menu Tirša preko 3300 kresova. — I u ostalom slovenskom Sokolstvu, a naročito u jugoslovenskom, Tirševe proslave zauzele su neobično veliki razmah, tako da možemo reči da je čitavo Sokolstvo u Evropi i Americi prema svom osnivaču potpuno ispunilo svoju dužnost zahvalnosti i poštovanja.
Smrt jednog Tirševog saradnika
Pre nekolfko vremena umro je je-dan izmedu sedam poslednjih članova Tirševog prednjačkog zbora u Pragu, brat inž. Ferdinand Hmelik. Več od svoje mladosti br. Hmelik radio je u Sokolu, a po dovršenju svojih študija postao je u prednjačkom zboru Pra-škog Sokola za vreme Tirša prednjač-ki pripravnik i zatim prednjak. Docni-je se je otselio iz Praga, te je u svim sokolskim društvima, u 'kojima se na-lazio, predano radio na sokolskoj stvari, dok nije več kao penzioner osnovao društvo u Vinoržu. u župi Barakovoj, u kome je vodio vežbanje kao načelnik sa preko 70 godina.
Sitne vesfl iz češkoslovačkog Sokolstva
U Pragu, u predgradu Koširže, otvorena je ovih dana nova sokolana tamošnjeg sokols'kog društva, koja je, potpuno uredena, stala preko milijun češkoslovačkih kruna. Više od 50 go dina, koširsko društvo štedilo je paru po paru, kako bi jednom moglo da sagradi sokolanu, koja če potpuno od govarati. Ta nova sokolana diže se sada u Pragu, pored ostalih, 'kao spomenik sokolske istrajnosti i plod preko pedesetgodišnje štednje. — Prži-bram, poznato rudarsko i topioničko mesto na jugu Češke, bilo je isto jedno od prvih, koje je sledilo Prag u osni vanju sokolskog društva. I tamo je več u 1862 godini raširio Soko svoja krila Pržibramski So1ko slavi ovih dana svo ju sedamdesetgodišnjicu istrajnog predanog rada. — Osim Praga, mnogo je drugih sokolskih društava zajedno sa lokalnim sportskim udružnjima pri redilo Tirševe igre. I kod ovih saradi vali su u srdaenom sporazumu sportaš i Sokoli te pripadnici DTJ, samo da što bolje proslave Tirševu uspomenu — U Brnu, na medužupskim takmiče njima u lakoj atletici, pobedila jc ove godine več deveti put Druga ili Vani čekova župa protiv Mahalove. — Film IX svcsokolskog sleta iziči če najpre kao nemi film, a posle dovršenja sviju radova i kao sinhronizovani zvučni film. Na samom sletu bilo je svega iz-radeno preko 9 kilometara filmske vrpce, ali od toga uzeče se oko 3000 m, da se prikaže najbolje i najlepše, što se je na sletu videlo. — Starešina Sokola u Kladnu, br. dr. Ignacije Hajn, doživeo je sedamdesetgodišnjicu svog života, koji je potpuno posvetio Sokolstvu. U Kladnu, velikom rudarkom centru u Češkoj, sokolski život naila-zio je vazda na velike poteškoče, no istrajnim radom jubilarca i njegovih saradnika uspelo je, da kladensko sokolsko društvo pretstavlja danas jednu od jačih jedinica u ČOS. — Ccškoslo-vački Soko u Lajpcigu u Saskoj prosla-vio je 45 godišnjicu svog predanog rada u inostranstvu. Sto znači sokolski
raditi u potpuno tudem svetu, medu Nemcima, nije potrebno da se posebice ističe. Proslava sama potekla je veoma svečano, na којој je COS zastupao na-zagranične župe br. Planička. —
ceiniK z _ ,
U lepoj pokrajini na pograničju Mo-avske i Slovačke, župe Nitranska Považka kupile su ceo kompleks baraka, koje su svojevremeno služile gradnji željezničke pruge. Tamo se danas diže novi sokolski tabor, noseči Pirševo ime, namenjen sokolskom članstvu kao oporavilište u zdravom azduhu. Iduče godine podignuče se i kupalište, igralište za decu, a sprema se i mesto za sokolska taborovanja i letovanja.
Nekoliko podataka o poljskom Sokolstvu
Kod brače Poljaka Sokolstvo je organizirano u Poljskoj Republici, dalje medu poljskim emigrantima u Fran-cuskoj. Nemačkoj, Češkoslovačkoj i u Americi. Prema tome pošto ji jedan poljski sokolski savez u slobodnoj domovini, zatim tri zagraniena saveza i to: u Nemačkoj, Češkoslovačkoj i Americi, dok poljsko Sokolstvo u Francuskoj tvori posebni okrug domo-vinskog Sokolstva. — Organizacija »Zvjonzk tovaretev gimnastečneh »Sokol« v Polsce«, koja je osnovana 1892 godine te ima sada svoje sedište u Varšavi, sprovedena je na način kao i po ostalim sokolskim savezima. Savez se deli u šest župa sa 84 okružja i 975 sokolskih društava, a sedma župa na-azi se u Francuskoj sa 105 društava. Sedišta župa su: Krakov, Lavov, Poznanj, Varšava, Grudziadz, Katovice i Len (Lens) u Francuskoj. Svaka župa nosi jedno naročito ime. Tako se zove krakovska župa Krakovska, lavovska Malopoljska, varšavska Mazoviecka, poznanjska Velikopoljska, grudžiačka Pomoranska i katovička Slezijska. Sva društva imadu članstvo i naraštaj, dok sokolske dece zapravo nema; bar statistika poljskog Sokolstva ne spominje nigde decu. — Članstva ima: muškog 65.111, ženskog 12.832, muškog naraštaja 7598, ženskog 3167. Od članstva vež-ba: članova 13.783, članica 4654. Pro-sečno ima dakle više ženskih nego mu-ških vežbača. Isto se opaža, da je i broj naraštaja prema članstvu veoma malen. Ali kako je poljsko Sokolstvo tek poslednjih godina primenilo svuda Tiršev vežbački sistem, te se sasvim oslonilo na sokolske organizacije ostalih slovenskih naroda, moramo ipak konstatovati sa zadovoljstvm znatan napredak. Vlastitu sokolanu ima danas 159 društava. Starešina Saveza je, kako je poznato, br. Adam Zamojski, koji je istovremeno i poslovodeči pot-starešina Saveza Slovenskog Sokolstva; načelnik Saveza je br. Jan Fazanovič, a načelnica sestra Jadviga Zamojska. — Poljsko Sokolstvo izdaje svoj zvanični organ »Sokol« u Varšavi, a župe Malopoljska. Pomoranska i Slezijska izda-ju za župske potrebe svoje župske ves-nike. — U Americi postoji poseban savez poljskih Sokola, koji ima 15 okružja sa 30.759 članstva, a čija su društva raširena po čitavoj Severnoj i Jnžnoj Americi. Starešina ovog saveza je br. dr. Teofii Staržinski, načelnik br. Gustav Pjepžni. Sedište saveza nalazi se u Pitsburgu, u Severnoj Americi,. gde izlazi i list »Sokol Poljski« jedanput nedoljno. — Savez u Nemačkoj broji 18 društava sa 700 pripadnika, a u Češkoslovačkoj 12 društava sa 723 pripadnika.
Iz rada lužlčkih Sokola
Na dan 25 septembra održan je u Haslovu okružni slet zapadnog okraž-ja Lubinskc sokolske župe pod vodstvom saveznog načelnika br. Mješkan-ka. U odredeno vreme sastala su se sva okružna društva u Haslovu, od ovih njih tri s društvenom zastavom. Povorka, nažalost, morala jc usled zabra-ne sreskug načelstva da otpadne obzirom na iznimni zakon, koji važi u Nemačkoj. Proste vežbe radvorske vež-balo je preko 70 vežbača iz pojedinih društava. Posle prostih vežbi, odižao je savezni načelnik kratak govor. Sletu je učestvovao i savezni starešina br. J. Šajba. Članovi me s nog društva vež-bali su zatim jubilarne proste vežbe, koje su lužicki Sokoli vežbali i na ovo-godišnjem sletu u Pragu. Sledilo je na to vežbanje na spravama, a na koncu održana je nogometna igra medu društvima Votrov-Kroščice, koja je svr-šila s rezultatom 6 : 3 za Votrov. Posle veoma uspele javne vežbe, nastavljeno jc sokolsko veselje uz muziku sokolskog društva u Bukecima, koja je prva sokolska glazba u Srpskoj Lužici. Slet sam bio je od veltkog značenja za lužieko-srpsku sokolsku organizaciju, u ovim teškim prilikama, koje sada op-čenito vladaju u Nemačkoj, a naročito u Lužici. Pokazalo se je naime, da medu Lužičkim Srbima još uvek, uuatoč svim patnjama, postoji jaka sokolska volja za pobedom. — Isto tako priredilo je na sam taj dan svoj drugi ovo-
godišnji okružni slet i okrug istočni u Rako j dah s potpunim uspehom. — Medu ostalim društvima proslavilo je stogodišnjicu Tirševog rodenja i društvo u Pančicima.
Posebne sokolske škole
za letovanje
U Sokolstvu se letovanje sve više i više širi. Dok su još pre nekoliko godina bila kadra da prirede letovanje samo največa društva i to uglavnom za naraštaj, danas postoji mišljenje, da letovanje treba da sprovede svako društvo, prema svojoj mogučnosti, i za članstvo i za sva omladinska odelje-nja. bilo to u bližini svog sedišta ili udaljenije. Češko Sokolstvo n. pr. priredilo je ove godine čak i dve škole za vodnice letovanja pod vodstvom savezne načelnice s. Provaznikove te uz pomoč s. Maršatove i s. Vokačeve. Obe ove škole bile su veoma dobro po-sečene, tako da postoji nada, da če se iduče godine broj društava koja sipro-vode letovanja uvečati. Pri ovome treba paziti, da se letovanje pripremi što skrbnije i pažljivije i za to su baš potrebni naročiti vode, odnosno za ženska odeljenja vodnice, koji imadu za-daču da se brinu ne samo za svu spre-mu za letovanje, nego da letovanje provedu i s organizatorske i s tehničke strane.
(Nastavak sa 1. str.)
zastupnici raznih korporacija te članstvo Ljubljan. Sokola u punom broju.
Mala dvorana Ljubljanskoga Sokola bila je za tai dan jednostavno ali ukusno udešena. U začelju dvorane do pretsedničkog stola, ukrašenog zelenilom, s tajalo je Tirševo poprsje, dok je na zidu bila pričvrščena stara zastava Južnog Sokola, koja nam, ovako saču-vana u ostancima, živo obnavlja seča-nja na njenu slavnu prošlost.
Nešto iza 8 'A sati, starešina Ljub-ljanskog Sokola, brat Bogumil Kajzelj otvorio je ovaj značajni sastanak, ista-kavši, da je retko kada ta mala društvena dvorana primila toliki broj odličnika, pretstavnika našeg javno g života, sve sokolske brače i sestara Ljub-Ijanskog Sokola i ostalih ljubljanskih sokolskih društava. U prvom redu po-zdravio je začasnu dvorsku damu se-stru Franju Tavčarjevu, bana Dravske banovine brata dr. Dragu Marušiča, komandanta Dravske divizijske oblasti g. generala Iliča, i zamenika starešine saveza SKJ brata E. Gangla, saveznog načelnika brata Miroslava Ambrožiča, saveznu načelnicu sestru Elzu Skalarjevu, saveznog podnačelnika brata Josipa Jerasa, senatora. bivšeg starostu JSS brata dr. Ravnihara, starešinu Sokolske župe Ljubljana brata dr. Josipa Pipenbachera, zam. žup. starešine brata Milka Krapeža, župskog tajnika brata Flegara i župskog načelnika brata Vrhovca, župsku načelnicu sestru Boltavzarjevu. staroste ljubljanskih sokolskih društava braču inž. Bevca, dr. Šubica, Šanlju, Pogačnika. Zakotnika, /astimnika ruskih Sokola brata Diof. Željeznova, br. pukovnrka Lj. Novakoviča, pretstavnikc sokolske štampe i svu braču i sestre, koji su se okuoili u tolikom broju.
Izšicvši ukratko istoriju društva, pretsedatelj, starosta br. Kajzelj pred-ložio jc. da se s ovog svecanog sestanka, kada 70 godišnjicom L.iubljanskog Sokola jugoslovensko Soko stvo stupa jubilarnu godinu, posalju sledeči pozdravni telegrami:
NfegovemK Veličanstvu
Kralju Aleksandru I
BEOGRAD
Članstvo, slavnostni in zletni odbor, zbrani na svečanem zborovanju povodom vstopa Ljubljanskega Sokola v jubilejno 70. leto njegovega obstoja, sporočajo svoje najiskrenejše želje za dobrobit Vašega Veličanstva in Kraljevskega doma ter zagotavljajo svojo neomajno udanost Vašemu Veličanstvu kot Najvišjemu Pokrovitelju
Sokolstva.	„»/-»i
ZDRAVO!
Ljubljanski Sokol.
Njegovemu Visočanstvu
Prestolonasledniku Petru
BEOGRAD
Članstvo, slavnostni in zletni odbor, zbrani na svečanem zborovanju povodom vstopa Ljubljanskega Sokola v jubilejno 70. leto njegovega obstoja. sporočajo bratu starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije izraze neomajne bratske udanosti.
ZDRAVO!
Ljubljanski Sokol.
Savez Sokola kraljev. Jugoslavije
BEOGRAD
Članstvo, slavnostni in zletni odbor, zbrani na svečanem zborovanju povodom vstopa Ljubljanskega Soko-
la v jubilejno 70. leto njegovega obstoja, sporočajo bratskemu Savezu tople pozdrave in izraze neomajne zvestobe.
ZDRAVO!
Ljubljanski Sokol.
Nadalje su bili poslani pismčni pozdravi bratu Petru Graselli-u. bivšem društvenom starosti i br. Iranu Molačeku, bivšem društvenom načelniku, kao jedinoj živučoj dvojici prvih suosnivača Južnog Sokola. — Čitanje svih telegrama, a naročito N j. Vel. Kralju i Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, prisutni su popratfli oduševlje-nim pokličima.
Nato je pretsedatelj br. Kajzelj pročitao poslanicu, koju je Ljubljanski Sokol uputio svim bratskim društvima u zemlji, a koju donosimo na čelu lista.
Da se odmah uzmogne početi i sa svim pripremama, koje su potrebne da se dostojno proslavi ovaj značajni jubilej svega našeg Sokolstva, pretsedatelj brat Kajzelj pročitao je zatim i listu brače i sestara, članova svečanos-nog i sletskog odbora za naredni pokrajinski slet u Ljubljani.
Svečanosni odbor:
Pretsednik: Engeibert Gangl, I za-menik starešine Saveza SKJ; članovi: Franja Tavčarjeva, začasna dvorska dama, dr. Drago Marušič, ban Dravske banovine, general Bogoljub Ilič. komandant Dravske divizijske oblasti, dr. Dinko Puc. načelnik grada Ljubljane, Dura Paunkovič, II zam. starešine Saveza SKJ, Lacko Križ, III zamenik starešine Saveza SKJ, dr. Vladimir Belajčič, pretsednik prosvetnog odbora Saveza SKJ; svi članovi uprave Saveza SKJ, koji borave u Ljubljani: Miroslav Ambrožič, načelnik Saveza SKJ, Elza Skalarjeva, načelnica Saveza SKJ, Josip Jeras, zam. načelnika Saveza SKJ, Joža Trdinova, zamenica na-čelnice Saveza SKJ, dr. Riko Fux, član uprave Saveza SKJ; staroste svih župa, za koje je slet obavezan: Celje: Josip Smertnik; Karlovac: Mirko Malovič; Kranj: dr. Dušan Šemrov; Ljubljana: dr. Josip Pipenbacher; Maribor: dr. Milan Gorišek; Novo mesto: dr. Ivan Vašič; Sušak-Rijeka: Ivo Polič; Varaždin: Mirko Belič; Zagreb: dr. Oton Gavrančič. Svi bivši staroste i potsta-roste Ljubljanskog Sokola i njegov sa-danji starosta: Petar Graselli, Ivan Hribar, dr. Vladimir Ravnihar, dr. Fr. Kandare, Drenik Bojan, te sadanji začasni starosta Ljubljanskog Sokola dr. Viktor Murnik. Najstariji društveni načelnici:	Franjo Mulaček, Veličan
Fink i Matija Benčan. Svi staroste ljubljanskih sokolskih društava: Soko I Tabor: inž. Lado Bevc; Sokol II: dr. Milan Šubic; Sokol III: Danilo Šapi ja; Sokol IV Drago Pogačnik; Sokol Ljub-ljana-Šiška: 'Ivan Zakotnik, te za otsek ruskih Sokola: prof. I. Željeznov. — Pretsednik sletskog odbora i svi pret-sednici otseka toga odbora.
Sletski odbor:
Pretsednik: starosta Ljubljanskog Sokola. Članovi:	prctscdnici otseka
sletskog odbora i svi članovi uprave, te revizori Ljubljanskog Sokola. Pret-sednici otseka sletskog odbora su: fi-nancijskog: dr. Fran Pavlin; gospodar-skog: Leo Čebular; tajničkog: Stane Flegar; lekarskog: dr. Ivan Jenko; gra-devinskog: inž. Albert Poženel; izložbe-
nog: Franjo Ahčin; stanbenog: Drago Šebenik; redateljskog: Milko Krapež; otseka za doček: Janko Blajvajs-Trste-niški; izletnog: prof. Janko Ravnik; novinarskog: Stjepan Čelar; priredivač-kog: dr. Ciril Pavlin; željezničkog: Miroslav Gregorka; prehranbenog: Franjo Kavčič. Revizori sletskog odbora su: Petar Klinar, Leo Rogi i dr. Albin Stele.
Nato je pretsedatelj zbora brat Kajzelj zamolio pretsednika svečanos-nog odbora brata Gangla da zauzme svoje pretsedničko mesto, zahvalivši se pri tome prisutnima na ukazanoj mu pažnji.
Pretsednik svečanosnog odbora, brat Gangl, I zam. starešine Saveza SKJ, zauzimajuči. pretsedničko mesto, zahvaljuje se na ukazanoj mu časti, naglašujuči, da je svestan velike odgovornosti toga mesta. Ističe da težinu sadanjeg rada treba da medusobno razdele sva braea, da bi tako u istoj meri j podjednako poželi uspehe, koji če biti na čast celokupnom jugoslovenskom Sokolstvu. Isporučuje zatim pozdrave Saveza SKJ jubilarcu Ljubljan-skom Sokolu, potsečajuči svu braču i sestre, a naročito članove sletskog odbora na velik i težak odgovorni rad, koji ih čeka u ovoj jubilarnoj godini, koju če naše Sokolstvo proslaviti na Vidovdan 1933 u Ljubljani pokrajinskim sletom. U daljnjem svom lepom govoru, govoreči o lepoti i veličini Tirševe sokolske misli, brat Gangl ističe potrebu što intenzivnijeg našeg rada naročito u vežbaonici, a i izvan nje, da bi tako mogla sva društva da postave na vežbalište što veči i spremni ji broj pripadnika svih kategorija. Naglasio je, da taj slet treba da bude od večeg opsega nego što se je to pre mislilo, da se time pokaže svim našim nepri-jateljima, da puna i najjača nacionalna svest živi baš u jugoslovenskom Sokolstvu. Spominjuči u letimičnom pregledu značajnije dogadaje iz istorije našega Sokolstva, ističe kako je sokolska misao danas u našem narodu uhvatila toliko čvrst i dubok koren. Ali kao što nas uspesi ne smeju nikad da zanesu, da bi zaboravili na daljnji rad, tako ni nikakove teškoče ne smeju da nas pokolebaju u tom našem ra-du, pri kome uvek treba da imamo u pameti Tirševo načelo večitog nezadovoljstva i večitog kretanja napred. Seča se toplim rečima i naše zarobljene brače tamo oko Gosposvetskog Polja i za Učkom Gorom. Ističe nadalje, da naš sokolski rad treba da poluži našem posvemašnjem nacionalnom je-dinstvu, Jugoslovenstvu, a ujedno i ječanju bratske uzajamnosti svega Slovenstva. A sve to Sto hočemo, rekao je brat Gangl, ima i svoju punu oprav-danost.
Pri koncu govora brata Gangla, koji su prisutni oduševljeno pozdravili. iza'brana su i dva potpretsednika svečanosnog odbora i to: br. dr. Josip
Pipenbacher, starešina Sokolske župe Ljubljana i brat inž. Lado Bevc, starešina Sokolskog društva Ljubljana I Tabor.
. Zahvalivši se još jednom svima prisutnima na bratskom odazivu, brat Gangl zaključio je ovaj značajni članski sastanak Ljubljanskog Sokola, na-javljujuči stupanje jugoslovenskog Sokolstva ovim danorn u jubilarnu godinu. Nato su se svi prisutni upisali u društvenu spomen-knjigu. — sč.
Zahvalno pismo otstuptvšem saveznom naCelniku brala Ivanu Bajžlju
Izvršni odbor Saveza SKJ uputio je otstupivšem saveznom načelniku bratu Ivanu Bajželju sledeče pismo:
Dragi brate!
Po Tvojoj želji razrešen si dužno-sti načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
I u tom času, kad se deliš od nas iz kruga brače i sestara, članova uprave Saveza, osečaj dužnosti nam nala-že, da Ti ovim putem izrečemo ispred celokupnog Sokolstva bratsku hvalu i priznanje nad Tvojim radom, koji si uložio na korist, procvat i dobrobit našeg Sokolstva.
U teškim prilikama prihvatio si se poverene Ti dužnosti, uz- teške prilike rukovodio si celokupnim tehni-čkim radom Saveza.
No neka Ti bude utehom, da taj Tvoj rad nije bio besplodan, več da je on okrunjen sjajnom krunom, a ta jest onaj veliki uspeh, koje je naše Sokolstvo doživelo ovogodišnjim IX svesokolskim sletom u Pragu.
To neka Ti bude največim priznanjem na Tvome bratskom radu.
Žalimo da nas ostavljaš kao neposredni saradnik, no uvereni smo, da češ i u buduče kao i do sada uvek rado pripomoči sokolskom delu, uvek kada to zatraže opči interesi.
Želeči, da Ti fizičke snage dopuste punu aktivnost rada do skrajnje moguče granice života, pozdravljamo Te s iskrenim, bratskim
Zdravo!
I zamen, starešine,
E. Gangl, s. r.
Tajnik,
A. Brozovič, s. r.
Jedno pismo bralskoj ČOS
U vezi s izveštajem o VI sednici izvršnog odbora Saveza SKJ (vidi br. 39 »Sokolskog glasnika« od 29 septembra o. g.) objavljujemo danas pismo Saveza SKJ bratskoj COS.
Bratska
Československa obec sokolska,
Praga III
Tiršev dom
U »Čehoslovaekoj Republici«, koja slovi kao zvaničan list vlade Češko-slovačkc Republike, čitamo u broju od 30 avgusta o. g. na stranici 5 i 6 pod naslovom »Zakon o športu v Jugoslaviji« i ovc reči: »V Jugoslavii snaži se stat z iskati si roshodujici vliv na ce-1 o * i sportovni vvehovu. _1 ato *,еп(г1Пг
ce vedla již k postatneni Sokola kte-
ry dnes pčstuje spiše mvšlentku stat-ni než narodni a do ktereno vstupijl i Nčmci a Mati ari«.
Što se zakona o športu u Jugoslaviji tiče, nemarno razloga da se izjav-ljujemo o toj nameri naše vlade, no moramo konstatovati, da citirane reči, koje se tiču našeg Sokolstva, nemaju ama baš nikakve stvarne podloge, nego su napisane temeljem neispravnih informacija, ili imadu naročitu tendcn-cu, naime, da u češkoslovačkoj javnosti razbude neraspoloženje spram našeg Sokolstva i omalovažavanje našeg nacionalnog rada, a čime sfe nanaša velika šteta našoj časti i u očima jav-noga mnenja narušujc bratski odnos, kojii vlada izmedu	Českoslo venske
obec sokolske i našeg Saveza.
Mi smo več nebrojcno puta naglasili, da je naše Sokolstvo organizacija privatne inicijative, koja nastavlja tradicije i rad ranijeg, a od godine 1919 ujedinjenog Sokolstva u Kraljevini Jugoslaviji. U našim »Putevima^ i ciljevima« jasno je obrazloženo naše stanovište prema državi i naciji, a u kojima kažemo otvoreno, bistro i jasno, da se i u ovim pitanj ima nepoko-lebivo držimo Tirševe nauke. Vaspita-nje naših članova u državnoj i nacio-nalnoj misli kreče se paralelnim pu-tem, kako to u jednoj nacionalnoj državi, kakva je Jugoslavija, drugačije i ne može biti.
O	stupanju Nemaca i Madžara u naše redove nema ni govora. Ako se zbio gde pojedini slučaj, to je on do-ista retkost i velika iznimka, jer pro-tiv onoga, koji se hoče vlastitom ini-cijativom preorijentirati u duhu i smislu jugoslovenske nacionalne ideje, ne možemo biti, a naročito ne u pogledu što se tiče inorodne omladine. Ne ra-dimo ni pozivom na zakon ni šilom zakona, nego evolucijom i asimilacijom na temelju slobodnog odlučivanja sva-kog pojedinog gradanina.
Mi smo naročito spram bratskog češkoslovačkog naroda u više navrata več dokazali da smo pravi Sokoli, koji se ne plašimo ni jednog objektivnog suda. Držimo, da nam je i naše uče-stvovanje na IX svesokolskom sletu u Pragu dalo potpunu svedodžbu, da smo po osečajima i po svesti ravno-Pravni članovi opče slovenske sokolske porodice. Verujemo i to. što če-mo uvek jasno dokazati, da čemo još odlučnije i vidnije naučavati veliku sokolsku ideju.
Verujte, bračo i sestre, da držimo da je protivno našoj časti i našoj savesti, da moramo neprestano da istu stvar s istim razlozima dokazujemo, pa zato možemo da u ovim retci-ma stavimo otvoreno, bratski, sokolski samo jedan upit: Da li se imade u naše Sokolstvo bratsko poverenje, ili toga nema?
Ovo Vam pišemo otvoreno, jer nas ovakve insinuacije u bratskom čc-škoslovačkom narodu bole. Molimo ' as, da i Vi budete braničima našeg Postenog imena i naše sokolske časti ’ to na način, koji Vam se čini naj-zgodniji, jer mi nemarno mogučnosti da bi bilo na koji način uticali na če-škoslovačku štampu, pa i na sokolsku, koja žalibože o našem Sokolstvu piše vrlo malo nešto pozitivna.
U neprestanoj težnji, da bi naši bratski odnosi ostali nepomučeni i da bi se naš rad i naš život prosudivao stvarno i objektivno, mi Vam blago-darimo na bratskoj pomoči u našoj borbi za svete sokolske ideale te Vas iskreno pozdravljamo.
Zdravo!
Beograd, 28 septembra 1932.
I zamen, starešine,
E. Gangl, s. r.
Tajnik,
A.	Brozovič, s. r.
PRAVILNIK
saveznog olseka za seoske sokolske čele
§ l
Radi boljeg nadzora nad radom seoskih sokolskih četa i radi staranja, da se rad seoskih sokolskih četa održa-va na sokolskoj osnovi, kao i. radi da-vanja potrebnih uputstava za celokupni rad na selu, ustanovljava se u upravi Saveza otsek za seoske sokolske cete.
§ 2
oprave1*saveza!"11
§ 3
Otsek se sastoji od 5 članova. Članovi otseka su: jedan član izasian u otsek po tehničkom odboru uprave Saveza, jedan član izasian po prosvet-norn odboru uprave Saveza i ostali članovi, koje postavlja uprava Saveza između savezne uprave ili iz sokolskih redova.
§ 4
Pretsednik saziva sednice otseka i pretsedava sednici. Otsek se konsti-tuiše na prvoj sednici izborom potpret-sednika i tajnika, a ovaj izbor potvr-duje uprava Saveza. Potpretsednik zamenjuje pretsednika u slučaju njegove sprečenosti, a zapisnike scdnice otseka
Kupujte zastave kod I. NeSkudla, Ljubljana
vodi tajnik. Rešenja se donose veči-nom glasova, a za slučaj jednake po-dele glasova odlučuje glas pretsednika. Sednice se drže najmanje jedanput mesečno.
§ 5
Otsek raspravlja sva pitanja o se-oskim sokolskim četama na sednica-ma, donosi u smislu § 4 rešenja, a pretsednik otseka referiše upravi Saveza
0 radu otseka, te uprava Saveza donosi konačne odlukc po svima iznesenim pitanjima i predlozima. Podneske upu-čene upravi Saveza potpisuje pretsednik i tajnik otseka.
§ 6
Otsek če se naročito starati, da se rad seoskih sokolskih četa zasniva i vodi na isključivo sokolskoj osnovi^ i da se ni jedna grana poslova ne razvija na štetu sokolske ideologije.
§ 7
Savezni otsek za seoske sokolske čete putem savezne uprave davače potrebna uputstva za rad na unapredi-vanju seoskih sokolskih četa otsecima pri upravama župa, odnosno referen-tima seoskih sokolskih četa i vodiče računa o izvršenju izdatih uputstava.
§ 8
Pretsednik i pojedini članovi otseka mogu po potrebi i odobrenju savezne uprave obilaziti uprave župa i društava, koja imaju seoske sokolske čete, radi pregleda rada otseka župe
1 društvenih referenata za seoske sokolske čete.
§ 9
Otsek može u slučaju potrebe sa-zvati zbor pretsednika župskih otseka za seoske sokolske čete, na kome če se raspravljati predmeti, koji se odnose na rad seoskih sokolskih četa, prema odredenom dnevnom redu. O sazi-vanju zbora župskih pretsednika otseka za seoske sokolske čete, otsek je dužan prethodno izvestiti upravu Saveza.
PRAVILNIK
župskog olseka za seoske sokolske čele
§ i
Radi uspešnijeg vodenja poslova i pravilnog rada u seoskim sokolskim četama, osnivaju sc u upravama župa otseci za seoske sokolske čete.
§ 2
Na čelu otseka stoji pretsednik, koga glavna skupština predlaže na imenovanje po 7-oj točci 14 §-a župskih pravila, te koji je u tom svojstvu član izvršnog odbora uprave župc.
§ 3
Otsek se sastoji od pet članova. Članovi otseka-su: jedan član izasian u otsek po tehničkom odboru župe, jedan član izasian po prosvetnom odboru župe, i ostali članovi, koje postavlja uprava župe između članova uprave župe ili iz sokolskih redova.
§ 4
Pretsednik saziva sednicu otseka i pretsedava sednici. Otsek se konstitu-iše na prvoj sednici izborom potpret-sednika i tajnika, a ovaj izbor potvr-duje uprava župe. Potpretsednik zamenjuje pretsednika u slučaju njegove sprečnosti, a zapisnike sednice otseka vodi tajnik. Rešenja sc donose veči-nom glasova, a za slučaj jednake pode-le glasova odlučuje glas pretsednika. Sednice se drže najmanje jedanput mesečno.
§ 5
Otsek raspravlja sva pitanja o seoskim sokolskim četama na sednicama otseka, donosi u smislu § 4 rešenja, a pretsednik otseka referiše upravi župe
0 radu otseka, te uprava župe donosi konačne odlukc po svima iznesenim pitanjima i predlozima. Podneske upu-čene upravi župe potpisuje pretsednik
1 tajnik otseka.
§ 6
Otsek če se naročito starati, da sc rad seoskih sokolskih četa zasniva i vodi na isključivo sokolskoj osnovi i da se ni jedna grana poslova ne razvija na štetu sokolske ideologije.
§ 7
Otsek če primati putem uprave župc od saveznog otseka za seoske sokolske čete potrebna uputstva, koja če putem uprave župe dostavljati seoskim sokolskim četama i voditi računa o izvršenju izdatih uputstava. Otsek može putem uprave župe činiti saveznom otseku za seoske sokolske čete predloge, koji su od koristi za rad seoskim sokolskim četama.
§ 8
Pretsednik i pojedini članovi otseka mogu po potrebi i odobrenju uprave župe obilaziti sokolska društva koja imaju seoske sokolske čete, i pregledati rad društvenog referenta za seoske sokolske čete, te s njim obilaziti i seoske sokolske čete, gde bude bilo potrebno.
§ 9
Otsek može u slučaju potrebe sa-zvati zbor društvenih referenata za seoske sokolske čete, na kome če se ras-
pravljati predmeti koji se odnose na rad seoskih sokolskih četa, prema odredenom dnevnejm redu.
PRAVILNIK
o radu drušlvenog referenta za seoske sokolske čele
§ i
Da bi se rad u seoskim sokolskim četama razvijao brže, bolje i pravilni-je, u svakoj upravi društva, koje ima seoske sokolske čete ustanovljuje se mesto referenta za seoske sokolke čete.
§ 2
Dužnost referenta obavljače^ po mogučnosti član društvenog tehničkog odbora, koga predlaže na imenovanje glavna skupština po 7-oj točci 23 §-a pravilnika za sokolska društva.
§ 3
Dužnosti referenta su da se isključivo bavi pitanjima, koja se odnose na rad seoskih sokolskih četa. Referent ima u prvom redu da pazi, da rad seoskih sokolskih četa bude na čisto sokolskoj osnovi, da ne bude skretanja u drugom pravcu, da se u svima granama poslovanja seoskih sokolskih četa radi u skladu, da se poslovi jedne vrste ne razvijaju na štetu drugih, i da se prema mesnim prilikama podešava rad u seoskim sokolskim četama tako, kako bi se največi uspeh postigao.
§ 4
Referent za seoske sokolske čete član je izvršnog odbora uprave društva.
§ 5
Referentu se dodeljuju u rad svi oni poslovi, koji se odnose na seoske sokolske čete, o kojima referiše na sednicama izvršnog odbora, odn. na sednicama upravnog odbora društva.
§ 6
Referent ne može donositi nikakva rešenja, jer če po svima predlozima referentovim donositi zaključke izvršni odnosno upravni odbor društvene uprave.
*
Ovi su pravilnici prihvačeni na sednici izvršnog odbora Saveza SKJ dana 23 septembra 1932 godine, pa su prema tome od sada obavezatni za sve one sokolske ustanove kojima su namenjeni.
Zdravo!
Tajnik A. Brozovič s. r.
I	zam. starešine E. Gangl s. r.
/z načelnišiva i tef>ničle.og odbora Saveza SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 4 oktobra 1932
Savezni načelnik brat Miroslav Ambrožič, nastupajuči svoje mesto, zahvalio se je za dosadašnju saradnju i poverenje ukazivano mu po dosa-dašnjim članovima TO kao saveznom podnačelniku, te je formalno raspustio dosadanji savezni TO i ujedno pozvao u novi savezni TO sve dosadašnje članove, koji borave u Ljubljani. Pripo-menuo je, da se ne smatra to moguče kao neko nepoverenje prema vanj-skim članovima, što ove nije pozvao da stupe u novi savezni TO, jer smatra potrebnim, da svi članovi TO treba da bivaju stalno u Ljubljani i da su tako u svako doba na raspolaganju.
Sednici učestvovali su, osim brata Prosenca, koji se je opravdao i sesta-ra Mužinove i Pibernikove, svi ljubljanski dosadašnji članovi i sve dosadašnje članice saveznog TO, koji su svi takoder stupili u novi savezni TO.
Brat načelnik je nato ukratko raz-vio svoj buduči program rada u Sokolstvu, te je naročito naglasio takoder i to, da savezni TO mora da bude ne samo izvršni več i inicijativni organ Saveza. Nadalje je brat savezn? načelnik pozvao još i nekoju braču stručnjake iz Ljubljane, da stupe u savezni TO.
Pored ovog stalnog užeg saveznog TO, brat savezni načelnik izjavio je, da če se obzirom na pokrajinski slet u Ljubljani 1933 god. sastaviti također i širi tehnički odbor, u koji če uči svi članovi i sve članice užeg saveznog TO, nadalje svi načelnici i načelnice župa, za koje je obavezno sudelovanje na pomenutom sletu, kao i još druga brača iz ljubljanskih sokolskih društava.
Zatim se je izvršilo konstituiranje saveznog užeg TO,^ u kome su odredeni: za tajnika br. Trček; za referenta za or^anizaciju br. Jeras; za evidencu u župama br. Jeras za članove, a s. Skalarjeva za članice; za vezu sa športom br. Zupan; za saveznu školu s. Trdinova; za veze s inozemstvom br. savezni načelnik; za vojsku brat pu-kovnik Lj. Novakovič; za vezu sa ško-lom br. prof. Kozak. Nadalje su odre-deni za vežbe muškog članstva brača: Lubej, Rudolf i Trček, ženskog članstva sestre: Skalarjeva, Slapničar jeva i Trdinova; za muški naraštaj brača Keber i Prosenc, za ženski naraštaj s.
Tratarjeva, za mušku decu brača Kost-napfel i Stanič i za žensku decu s. Trdinova. Za atletiku, igre i narodne igre odredena su brača: Keber, Podgornik i Zupan te sestre Skalarjeva i Tratarjeva; za medusletska takmiče-nja članova i članica br. Trček i s. Skalarjeva; za zdravstveni otsek br. dr. Košir; za literarni otsek brača: Ambrožič, Jeras, Kostnapfel i Trček, te sestre Skalarjeva i Trdinova. Za urednika lista »Soko« odreden je br. Trček, a kao članovi uredništva brača: Ambrožič, Jeras, Kostnapfel, Podgornik i Trček te sestre Skalarjeva i Trdinova. Za izvestioca o delovanju na-čelništva te užeg i šireg saveznog TO odreduje se br. Kostnapfel, za gospo-dara saveznog TO br. Lubej.
Brat savezni načelnik izvestio je nadalje, da za 15 o. m. sazivlje u Beogradu zbor župskih načelnika, na ko-jem če se pre svega raspravljati o pripravama za medusletska takmičenja i o njihovom opsegu, a koja če se odr-žati naredne godine u Ljubljani, te o drugim važnijim saveznim pitanjima. Otsek za medusletska takmičenja tvore članovi i članice saveznog TO. Taj otsek održače svoju narednu sednicu u utorak dne 11 o. m.
Za župski prednjački ispit, koji če se održati dne 29 i 30 o. m. u Sarajevu, odreduje se kao pretsednik ispit-ne komisije savezni podnačelnik br. Miroslav Vojinovič. — Pregled predloga za proste vežbe za pokrajinski slet biče u subotu dne 8 o. m. u 6 sati naveče u Narodnom domu.
Iz telovežbačUog sveta
mm
mm
NA KRAJU TRADICIJE
Pod ovim naslovom pišu u sport-skoj rubrici brnske »Lidove Novini« sledeče:
U prvim godinama naše nacionalne slobode videlo se i u športu mnogo dobrih i potpuno na idealističkoj osnovi utemeljenih manifestacija, ali koje su isto onako brzo zamrle, kao su i nastale. Jedna medu ovima bila je i proslava 28 oktobra, dana oslobodenja češkoslovačkog naroda. Veoma je bilo lepo, da su na taj dan jugoslovenski nogometaši bili gosti* češkoslovačkih, a češkoslovački pak da su odlazili u goste Jugoslovenima na Vidovdan u Beograd. Nije bilo lepše i bolje misli nego imati u gostima na ovaj dan bratske sportiste iz bratskog naroda. A konač-no nijedna druga momčad nije ni mogla tako pravilno da razume naše veselje nad oslobodenjem kao baš jugo-slovenska brača. Reprezentativne utak-mice između slovenske brače bile su jedna tako prirodna stvar, da nismo ni mogli zamisliti bolje i spremnije proslave. Bilo je sasvim u mesno da se gaje što uže veze sa Jugoslovenima i baš nogomet bio je jedno od najpodesnijih sredstava za ovu stvar. Ali srdačno prijateljstvo moralo je da ustupi svoje mesto gospodarskim obziriina. Ravna-juči funkcioneri češkoslovačkog nogometa odrekli su najednom i to dosta dockan reprezentativnu utakmicu s Jugoslovenima zbog toga, što ovi poslednji nisu bili na onom nivou razvitka kao češkoslovački nogomet, te su radije stupili u veze s austrijskim nogome-tašima, koji su se tada nalazili na van-rednoj višini. Radi toga medu Jugoslovenima bilo je mnogo uzrujavanja, dok nije čitava stvar bila razjasnjena diplomatskim putem. U toku nekoliko godina videlo se tačno, da češkoslovač-kom nogometu nije do prijateljstva s Jugoslovenima, i danas su spomenute utakmice sasvim skinute s dnevnog reda. To se je baš pokazalo najjasnije ove godine, kada su za suprotnike na-štg nogometa izabrani — Italijani. Nemarno drugo da pridodamo ovoj konstataciji brnskih novina nego samo to, da Sokolstvo posve drugačije shvata svoju veliku zadaču medu slovenskim narodima, i baš zato su veze medu Čehoslovacima i Jugoslovenima, _ 1 usprkos ove žalosne činjenice što ce-škoslovački nogometaši otklanjaju saradnju sa našim sportistima, svake godine sve više i više srdačnije. To je
rad i zasluga samo Sokolstva. — Ipak se stvari i u ovom pogledu, izgleda, sada popravljaju, što svedoči i zakaza-na nogometna utakmica jugoslovenske reprezentancije, koja če se ovih dana igrati u Pragu sa češkoslovačkom.
a
Pre dvadeset godina. Skoro bi, u ovo teško doba, kada su na dnevnom redu krupna i sudbonosna pitanja, ne-zapaženo prošao kraj nas jedan od najznačajnijih jubileja iz naše novije istorije, a to je 20 godišnjica olvorenja istorijskog zasedanja narodne skupšti-ne u Beogradu, koja znači prvi aktivni kciak u epohu oslobodilačkih ratova. Na svečanoj sednici narodne skupšti-ne, na dan 5 oktobra 1912 godine, u svom prestolnom govoru blagopočivši Kralj Petar I Veliki Oslobodilac naja-vio je svome narodu, pa i čitavom svetu, da je stvoren savez balkanskih naroda u cilju, da oslobodi hriščanske narode ispod turskog ropstva. To je prva jasna izjava Velikog vladara, ko-jom je prešao na realizovanje svoje teške zadače, koju je sam sebi posta-vio prilikom stupanja na presto, a za koju je radio i borio se več u bosan-skom ustanku kao Petar Mrkonjič. Njegova životna zadača bila je da oslobodi i ujedini ne samo srpski deo našeg naroda, nego sav naš jugoslovenski narod. Setimo se ovog svetlog datuma naše istorije osobito mi, Sokoli, i mislimo pri tome, da naše oslobode-nje i ujedinenje još nije potpuno.
40 - godišnjica ljubijanskog pozo-rišta. Dne 29 septembra o. g. slavila je ljubljanska opera 40-godišnjicu svog opstanka. Važan datum, jer je ova opera mnogo doprinela širenju i jača-nju nacionalne svesti i duhovne kulture u slovcnačkom delu našega naroda.
Otvorenje arheološkog muzeja u Pragu. Uskoro če se otvoriti u lepom baroknom gradiču, na takozvanoj Hanspalci, arheološki muzej, koji če biti jedna od najprivlačnijih znamenitosti Praga. Tamo su izložene skupo-cene stvari iz davnih istorijskih ve-kova, pa čak i iz predistorijskih do 20.000 godina pre Krista. Najintere-santnije je to, da potiču svi predmeti sa teritorija Praga, te pretstavljaju, dakle, nekakvu istoriju grada Praga, staru preko 20.000 godina.
500-godišnjica Sikstinskog pevač-kog hora. Ovog meseca nalazi se na turneji po srednjoj Evropi jedan od najstarijih, a i najčuvenijih horova, takozvani Sikstinski crkveni pevački hor, kojeg sad vodi monsinjor R. Kazimiri. Ovaj hor gaji još i danas isključivo staru crkvenu glazbu.
Nova otkrića u Arktidi. Ovih dana vratio se u Arhangelsk sa svog puta ruski brod »Rušanov«, koji je bo-ravio oko 55 dana u Arktidi. U to vreme otkrivena su nova ostrva južno od Samotnog otoka, dalje je na rtu Ce-ljuskim postavljena radiostanica za one članove ekspedicije, koji če još preko zime ostati u Arktidi i nastaviti rad. LI istoriji putovanja u Arktidu, Rušanov je prvi brod, koji je prošao kroz takozvani Sokolskijev tesnac.
Češki filmovi Ufe. Izmedu velikog nemačkog koncerna Ufe i merodavnih češkoslovačkih krugova vode se pregovori, kakor bi počela UFA, filmsko preduzeče sa snimanjem filmova na češkom jeziku.
Kupi bradljo in drog
Sokolska četa Mala Nedelja kupi bradljo in drog. Ponudbe do 10. okt. t. 1. nasloviti na četo.
Službo išče izvežban telovadec, po poklicu trgovski pomočnik (manufak-turist), ki se je ravnokar povrnil od vojakov. Govori'slovensko, srbohrvat-sko in nemško. Vpraša sc pri Ljubljanskem Sokolu v Ljubljani (Narodni dom).
im i
Župa Beograd
OSVEČENJE SOK. ZASTAVE U OBRENOVCU
Dana 18 septembra tek. god. osve-tilo je ovo društvo svoju zastavu. Uprava društva preduzela je sve potrebno kako bi osvečenje zastave bila jedna manifestacija dostojna ugleda Sok. društva, a koja bi ujedno bila i potsticaj za dalji plodonosni rad. Društvo je u tome i uspelo. Celo mesto bi-
lo	je toga dana u atmosferi Sokolstva i sokol, svečanosti. Opčinski odbor, na čelu sa svojim pretsednikom g. Nikolom Kostičem, pozvao je putem oglasa, srdačnim i toplim rečima, celo gra-danstvo da uveliča proslavu, smatra-juči taj čin kao značajan datum u istoriji Obrenovca. Na kučama su bile iz-vešene zastave. Građanstvo je uče-
stvovalo pri dočeku gostiju, naročito specijalnog voza iz Beograda.
Od ranog jutra pristizali su gosti. Prvo su došli Sokoli iz Valjeva, Laj-kovca i Stublina. U 9‘30 stigao je spe-cijalni voz iz Beograda kojim i-' .iošao izaslanik Nj. V. Kralja, potpukovmk Slavko Jakovljevič, izaslanik Ministra za fizičko vaspitanje brat Bogoljub Krejčik, delegati Saveza SKJ tnal Branko Živkovič i brat Ante Brozovič, delegati beogradske župe braca dr. Milan Glavinie, Radiša Nišavic, dr. Stefanovič i brat Mira Stojanovič. Od društava došla je Matica, Beograd I, Beograd V, Beograd VI.
Goste je pozdravu) kraeim govorom starešina ovog društva, brat Dra-goljub Matejič, poželevši im prija-tan boravak. Posle toga, posla je povorka kroz grad s vojnom muzikom na čelu, u sokolski dom. Odatle su
Ro$i}a»Pon$Ier ♦ društvo za o^iguranje I reosiguranje ♦ Beograd
odeljenja koja vežbaju otišla na vež-bu. O podne je prireden ručak u hotelu »Antonavić«.
Posle podne, na igrališto S. K. »Bogoljuba«, bilo je svečano osveeenje zastave. Činodejstvovali su protopre-zviter Milutin Bogičevič i prezviter-i Milorad Mihailovič i Velja Tašič. Po izvršenom obredu prota Bogičevič je održao lep govor o značaju osvečenja zastave. Izaslanik Nj. Vel. Kralja uku-cao je prvo čavliće Nj. V. Kralja, Kraljice, Nj. V. Prestolonaslednika i Kr. Doma i predao zastavu bratu Živko-vicu, delegatu Saveza, koji je predaje starešini društva, a ovaj zastavniku, uz topao govor. U ime kuma zastave, Obrenovačke ženske podružnice, sestra Ljubica Mičičeva održala je upe-čatljiv govor.
Gest darodavca zastave, Obrenovačke ženske podružnice, bio je prim-ljen od celokupne publike s vidnim zadovoljstvom i govor sestre Mičičeve pozdravljen je toplo. Govorio je i Dimitrije Stojanovič, učitelj u penziji, prvi pretsednik Sokolskog društva u Obrenovcu, u 1907 god.
Posle toga održan je javni čas. Izvedene su zajedničke vežbe muške i žen. dece, praške vežbe muškog i žen-skog naraštaja, članova i članica, koje su lepo uspele. Dva kombinovana odeljenja beogradskih Sokola, vežbala su složene vežbe na razboju i vratilu. U štafetnom trčanju 4 X I(K) m. pobedila je Beograd-Matica. Na dvima igrali-štima igrana je odbojka. Na jednom Sokolska četa Bačevac i Beograd I, pobednik Beograd I. Na drugom Matica i Obrenovac, pobednik Matica. Treba naglasiti, da su učestvovale i seoske čete iz Stublina, Barajeva i Bačevca, koje su pokazale mnogo volje i oduševljenja. Publika, koje je bilo sakupljeno preko 2000, pratila je s in-teresovanjem izvodenje vežbi.
Uveče je u sokolskom domu odr-žana akademija. Izvedene su ove tačke: »Sokolski marš« otsvirala vojna muzika; muška i ženska deca izvela su vežbu brata načelnika Branka Stojkoviča, »Mali odžačari i reduše«. — Ženski naraštaj je učestvovao s prostim vežbama, koje je takoder sastavio br. Stojkovič. Članovi Sokola Beograd VI izveli su simboličku vežbu brata Milana Jankoviča »Snaga«. Članovi na-šeg društva izveli su simboličku vežbu brata Stojkoviča »Glas Domovine«. Akademija je bila veoma dobro posečena; prostrana dvorana sokolskog doma bila je prepuna.
Ovo osvečenje zastave dalo je nc samo novog poleta Sokolstvu Obre-novca, nego je ovaj čin mnogo prido-neo rasprostranjenju ideje Sokolstva
i	medu onim delom gradanstva, koje je do sada bilo pasivno u odnosu na na sokolski rad. Tako ova svečanost pretstavlja jedan veliki korak napred u budenju mnogog gradanina i nje-govom privodenju sokolskom delu.
B.	M.
Župo Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO KOZJE
Ob najlepšem vremenu je priredi-
lo	Sokolsko društvo v Kozjem dne 4. 9. t. 1. svoj drugi javni nastop, ki je izpadel navzlic sedanjim težkim časom tako v moralnem, kakor tudi v gmotnem oziru nad vsako pričakovanje zadovoljivo.
Nastop je pričel ob 15. uri pred tukajšnjo graščino točno po začrtanem sporedu. Po lepo zasnovanem nagovoru br. staroste dr. Kloarja, ki je vzpodbujal članstvo k vztrajnemu delu, občinstvo pa pozival, da to delo podpira, je nastopila domača moška in ženska deca. Samozavestno so naši najmlajši pokazali, kaj so se pod vodstvom s. lile Druškovičeve naučili in to povečini tekom počitnic, kar je treba posebej naglasiti, ko se zavedamo, da je baš naša mladina seme in kvas bodočega društvenega razrriaha. Nič manj ni navdušil gledalce nastop naraščajnikov pod vodstvom br. Planinca. Sledili so jim člani in članice pod vodstvom br. načelnika Majdaka. Vsega skupaj je, nastopilo 21 član in 13 članic, ki so s svojim izvajanjem prostih vaj želi vsesplošno priznanje. Poleg domačih telovadcev je nastopilo tudi nekaj članov in članic od Sv. Petra, iz Kajhen-hurga in Senovega.
Tudi izvajanja na drogu in bradlji je občinstvo nagradilo s priznalnim ploskanjem.
Ves nastop je spremljala krška godba.
Poudariti je treba, da je bila pri vseh nastopivših opaziti resna in trdna volja do dela v smislu sokolskih idej, a tudi viden tehnični napredek in sicer navzlic dejstvu, da letošnjo zimo radi pomanjkanja pripravnih prostorov ni bilo mogoče vežbati.
Temu je sedaj društvo odpomog-
lo	z najetjem prostorne sokolske dvorane v novo preurejenem občinskem domu, ki je postala po nedavni otvoritvi torišče vsega tukajšnjega sokolskega udejstvovanja. V dvorani ima društvo svoje orodje in ostali inven tar, v njej pa razpolaga tudi z lepim odrom, ki ga je bogato opremilo na svoje lastne stroške. Vse to je zahte valo od društva velike gmotne žrtve in
skrbi, ki pa jih je društvo pod veščim vodstvom društvene uprave in s požrtvovalnostjo članstva spretno in srečno premostilo.
Baš ta društveni razmah v teku leta in pol pa je sigurno jamstvo in najboljša vzpodbuda k nadaljnjemu delu, kateremu je želeti obilo uspehov v prid članstvu in domovini.
Župa Ljubljana
ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ
V dneh od 18 septembra do 1. oktobra t. 1. se je vršil župni prednjaški tečaj sokolske župe Ljubljana v sokolskem domu na Taboru pod vodstvom župnega načelnika br. Vrhovca. Tečaj je obiskovalo 24 bratov iz 19 društev. Zadostno, morda edino primerno število tečajnikov je omogočilo, da je bil pouk v tečaju intenziven in uspešen. Praktični vadbi se je posvečalo največ časa in pažnje. Vsakdo je mogel različne vaje na orodju večkrat poskušati in mnogi med njimi še kot začetniki so ob zaključku tečaja obvladali že težje prvine na orodjih. Da niso zaostali tudi v drugih smereh, mislimo, da ni treba posebej naglasiti.
Pouk v tečaju je trajal dnevno po 8 ur. Poleg telovadnega sestava in z njimi nerazdružno povezane druge predmete se je tečajnikom razložilo tudi osnovne pojme o zdravstvu in hi-gijeni, o sokolski organizaciji in misli.
V podkrepitev besedam se jim je pokazal v filmu vsesokolski zlet v Pragi iz leta 1926. V nedeljo, ki io bil zanj prost dan, so si tečajniki ogledali Narodni muzej in znamenitosti Ljubljane.
Udobno prenočišče jim je nudil invalidski dem. hranili pa so se v priznani dobri kuhinji delavske zbornice.
Ob krepkem in nepretrganem delu je potekal čas hitro, da prehitro. Pričakujemo in uverjeni smo, da bodo znali tečajniki pridobljeno znanje v svojih društvih s pridom uveljaviti ter da ga bodo s samouštvom vedno bolj izpopolnjevali. Zdravo!	vc.
Župa Maribor
ZVEZDNI TEK OB TYRŠEVI STOLETNICI
Sto let je, odkar je rodila slovanska mati sina, ob spominu na katerega vsako slovansko srce hitreje_ zapolje. Naša sokolska srca so dne 17. 9. 1932 bila posvečena spominu dr. Miroslava Tvrša, našega ustanovitelja, učitelja in velikega misleca.
V težnji, čim dostojneje proslaviti in utisniti v spomin ta slavnosten dan vsemu članstvu, je načelništvo župe Maribor priredilo dne 18. 9. 1932 štafetni tek 'n najoddaljenejših točk župe do mesta v mariborskem parku, kjer bo stal Tyršev spomenik. Ta Tyr-šev tek je bil najdostojnejša in veličastno mirna proslava sokol, praznika. V globini duš vseh telovadcev, ki šo ta dan sodelovali, bo ostal neizbri-šen spomin krasnega jutra, ki je z zlatimi žarki spremljalo navdušene stotine krepkih Sokolov na njih potih, stremečih v eno samo smer, zlitih v eno samo sokolsko voljo, navdušenje in srečo, biti sodelujoči in biti sestavni del te proslave sokolske moči. Zastave, dane v roko prvim Sokolom na vseh štirih točkah, so bile simbol našega čutenja in navdušenja, ki se je zlilo od vseh strani in plalo po cestah jugoslovanskega severa, naraščajoče v himno sokolske moči, ki se je klanjala spominu svojega očeta. »Naš oče Tyrš«, ta misel je bila v vseh nas; njegov spomin nas je dvigal iz vsakdanjosti
—	hoteli bi dati vsakemu in vsem nekaj iz notranjosti svoje duše, ki se je tako veselila življenjske lepote in moči.
Tako je naše članstvo proslavilo Tyršev spomin z- delom, ki je bilo izraz sile, urejenosti, discipline, zdravega življenjskega pojmovanja in velike hvaležnosti do našega vodnika.
Že pozimi leta 1931. smo pristopili k delu za ta tek. Na poznejših sestankih so bile določene končnoveljavno vse potankosti in dne 18. 9. 1932 je pod Peco, ki je -že žarela v rani svetlobi, odbrzel prvi tekač iz Črne, in dolga vrsta .Sokolov, bilo jih je 196, čakajočih na cesti iz Črne preko Prevalj, Guštanja, Dravograda, Brezna pa do Maribora (106 km) je prenesla zastavico do Tvrševe sohe v 4 urah 49 minutah 3-8 sekundah. — Točno ob 5. uri je odbrzel iz Prekmurja, starodavne slovanske Panonije, prvi tekač iz Ša-lovcev in na 105 km dolgi progi je 310 tekačev prejemalo in oddajalo sokolske pozdrave vse do Maribora, kamor je zastavica prišla v 4 urah 52 minutah 23 sek. — Ob 6,36 je iz Središča ob Dravi odšel prvi tekač tretje štafete, ki je na 61 km dolgi progi prenesla pozdrav po 122 tekačih v 3 urah 9 minutah In 3 sekundah. — Ob 8.30 je odbrzel prvi tekač zadnje štafete iz Žreč in 107 Sokolov je preneslo zastavico v
2	urah 4 minutah in 59 sekundah na 42 km dolgi progi. Skupno je tedaj teklo 735 Sokolov na 314 km dolgi progi, skupno 14 ur 55 minut in 28'6 sek. — Povprečno na uro za vse proge je bila hitrost čez 20 km.
Vsa organizacija tekme je delovala brezhibno. Vsa društva in čete so
dobile pismen poziv, kam in kdaj morajo postaviti svoje člane in vse je bilo v naboljšem redu in disciplini. Niti na enem mestu ni manjkal telovadec! Na progi Črna-Maribor je razpostavil tekače tovorni avtomobil iz zbornih mest. Na vseh drugih progah so društva in čete same razdelile svoje člane. Vsem štirim štafetam so sledili nadzorni avtomobili od kraja do konca. Na vseh progah je vladalo veliko navdušenje in posebno na progi Črna-Maribor smo videli ganljive prizore požrtvovalnosti. Četa Josipdol, oddaljena od zbornega mesta 13 km, je imela odtod še 15 km proge. Priprosti mladeniči so tekli ne kakor športniki, ne — zastavico je treba videti, zato gor ž njo! Take vrste prireditve zahtevajo sicer dobro organizacijo, ne stanejo pa mnogo in so najboljše za vzgojo čuta skupnosti in pripadnosti k eni družini. Zato je sklenilo načelništvo župe imeti zvezdni tek vsako leto na sporedu.
Kot zaključek cele prireditve je bil cilj v parku, kjer je bil postavljen oder s Tyrševo plaketo na mestu, kjer bo stal Tyršev spomenik, ob koncu ulice, dosedaj Gosposke, ki bo nosila odslej ime velikega Tyrša. Med pol 11. in 11. uro se je zbrala tu velika množica občinstva, manj pa članstva v kroju, in po prispetku vseh štirih štafet je nagovoril zbrane dr. Gorišek, župni starosta, in dr. Lipold, načelnik mesta, ki sta v sokolskih govorih podčrtala pomen proslave.
Prireditev je uspela nad vse pričakovanje, pokazala je velikansko disciplino in navdušenje, tudi visoko or-ganizačno moč župe, visoko moralno silo članstva in veseli smo bili vsi tega uspeha. Tyršev spomin smo proslavili dostojno in močno.
Vsem bratom, ki so sodelovali, pa sokolska zahvala!
Franjo Mačus.
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ
Že tretjič sta si sokolska deca in naraščaj našega sokolskega društva iz-
Župa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO VLASO-TINCE
Dan 18 septembra ove god. je naj-svečaniji dan vlasotinačkog Sokolskog društva.
Toga dana u prisustvu izaslanika
Nj. V. Kralja armijskog denerala g.
Kostiea, Episkopa Niškog gosp. Dosi-
brala Sv. Vid v prijaznih Halozah za svoj pešizlet, to pot na dan ustanovitve sokolske čete. Poldrugourne poti se niso ustrašili niti najmlajši. Pred Sv. Vidom so jih sprejeli vsi domači oddelki, nakar je vse skupaj nagovoril br. Šestan, prosvetar ptujskega društva, jim obrazložil pomen ustanovitve čete, obenem pa tudi pojasnil, da slavi Sv. Vid to nedeljo še 400-letnico, ko so Turki požgali vas, porušili obe cerkvi in grad. Za nekatere pa je bil ta dan še pomembnejši, ker so kot zmagovalci na tekmah dece 19. junija prejeli iz rok br. načelnika Pertota prav lepe diplome. Prosvetni odsek pa je udeležence nato še presenetil z grozdjem, katerega se je lahko nazobal do sitega vsak. preden se je vrnil v Ptuj,
SOKOLSKA ČETA SV. VID PRI PTUJU
V	nedeljo 25. t. m. je Sokolsko društvo Ptuj ustanovilo v Sv. Vidu svojo četrto četo. Pripravljalna dela sta vodila brata Zej in Čermelj, ki sta že od letošnje pomladi vežbala domačo deco, naraščaj in člane, ter z njimi že v mesecu juniju priredila prav lepo uspeli nastop, h kateremu so deloma pripomogli tudi Ptujčani z deco in naraščajem.
Na ustanovnem občnem zboru, ki se je vršil po rani maši v šoli, se je zbralo okrog 50 domačinov in precej mladine. Navzoče sta pozdravila br. Zej in šol. pravitelj Musek, ki je v imenu učiteljstva in gasilcev želel sokolski četi najlepših uspehov ter da bi se sokolska misel razširila v sleherno svetovidsko hišo. Ko je br. Zej še očrtal dosedanje delo čete, sta starosta dr. Šalamun in prosvetar br. Šestan pojasnila potrebo Sokolstva na deželi ter nazorno razpravljala o ideji in ciljih Sokolstva. Organizacijo in pravila je v imenu matičnega društva razložil br. Ogorelec. Ko se je še določila članarina in izbral odbor, je novo izvoljeni starosta br. Honemichel zaključil občni zbor s pozivom, da sc vsi okle-neje novo ustanovljene čete. — S. K.
rešinstvo, članstvo u odoraina, članice u odoraina, učesnici osnovne i gradan-ske škole i ostali gosti i gradanstvo. Učesnici ove veličanstvene povorke otišli su u crkvu na blagodarenje.
Po završetku blagodarenja otišlo se je pred spomenik gdc je otkriven spomenik, a posle toga osvećena je i razvita sokolska zastava.
Zastavi je, kako je napred rečeno, lično kumovala darovateljica gda.
a. cokAtskna 'avnoo iosa a 'Vlisainoima: u *.'еШЛ (i) izažjlaniU iVf.VeL Kraja denerala KosUč desno od ; jsga br. DimUrijević, sfareSina župe Niš, na levo aencrai g. *vosuc, ^ ^ u2unović, bivši minisiar prelsednik
teja, bivšeg Pretsednika Min saveta g. Uzunoviča, pretstavnika. »ndaka« iz Beograda, starešine župe Nis br Kad. Dimitrijeviča, kao i ostalih delegata sokolskih društava Leskovac, Niš, Vranje, Surdulice, Vledickr I lan Si-čeva i t. d. Pevačke druzme »Branko« iz Leskovca i ovdašnjih kulturnih i humanitarnih ustanova. Sokolsko društvo Vlasotince osvetilo je i razvilo svoju zastavu, dar gde	supruge
Vlade Iliča, industr. iz Beograda.
Več u jutru osečala se živost kod svih Sokola i građana ovog mesta jer je dočekan dan kada je razvita sokolska zastava, a povrh toga otkriven je spomenik palim Vlasotmcamma u ratovima od 1809—1918.
Varoš je bila okičena državnim zastavama i slavolucima. Na ulazu u varoš stajalo je »Dobro nam došli
Zdravo«.	..	.	.	,
Točno u 8 časova stigao je izaslanik Nj. V. Kralja, pozdravljen od Sokola i mase sveta sa »Živeo Kralj«. Sa kraljevim izaslanikom došla je i kuma gda Olga sa suprugom g. v ladom Iličem, gde su im pri dočeku dve male Sokolice predale buket svezeg cveča i izrekli dobrodošlicu.
Skup gostiju i Sokola bio je pred sokolanom (Narodni dom) gde se je u 8-30 časova formirala povorka.
Na čelu povorke išao je konjički otsek, muzika leskovačkog Sokolskog društva, zastave ostalih društava, sta-
Olga, supruga Vlade Iliča, koja je uz prigodne reči predala zastavu starešini župe Niš bratu Dimitrijeviču, koji je sa zahvalnošču prima i predaje starešini društva dru Veloševiču. Brat Vc-Joševič u dužem govoru zahvaljuje se na veličanstvenom daru kojim je i ovom prilikom pokazala kuča Iliča svoju naklonjenost prema Vlasotincima i našem Sokolstvu. G. Vlada Ilič dao je takoder 100.000 dinara za dovršenje sokolane, dao četrdeset metara sukna za sokolske odore, darovao je zastavu ovd. pevačkoj družini »Njegoš« i t. d. Iza toga je, uz zakletvu, primio barjak-tar »svoj ponos« zastavu.
Po završetku osvečenja, na čelu s vojnom muzikom ov. peš. puka iz Niša, došli su gosti i Sokoli u sokolanu gde su svi prisustvovali banketu.
U 16-40 časova Sokoli su izveli javan čas, gde sc je istakao konjički otsek sa svojim vežbama s mačevima, izvodeči monograme Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, N j. V. Prestolonaslednika Petra i kume Olge, supruge VI. Iliča.
Konjički otsek ma da je tek osnovan jula meseca ove godine, ipak, za-hvaljujuči svome vodniku i osnivaču bratu Radomiru Čukovicu, dobio je pohvale od prisutne publike. Zatim su još izvadane uspele vežbe na vratilu i konju.
U 20 30 časova priredena je uspela akademija, gde su sve kotegorije izvodile uspele vežbe.
Po završetku programa nastala je igranka.
Tako i dan 18 septembar zabeležen je u istoriji Sokolskog društva Vlasotinci, jer je ovim dokazano, da radi neumorno na izvršenju sokolske ideje.
Župa Mostar
ZAVRŠETAK SOKOLSKOG TEČAJA ZA UČITELJE U JABLANICI
Krajem meseca avgusta završen je sokolski tečaj za učitelje u Jablanici. Tečaj je trajao 20 dana. Mostarska sokolska župa, koja je organizovala ovaj tečaj, raspolažuči bogatim iskustvom u svome sokolskom radu, uvidela je. da bez učiteljstva, koje je uvek u narodu i s narodom nema istinskog oži-votvorenja ni jedne napredne ideje, a pogotovo sokolske za čije ostvarenje treba mnogo ljubavi, požrtvovnosti i idealizma, te je odlučno stalo na sta-novište, da preko učiteljstva, koje sprema na sokolskim tečajeviina, povede odlučnu borbu protiv svih zala koja razaraju narodni moral i potko-pavaju duh i svest njegovu.
Spremiti učitelje za fizičko vaspi-tanje naše snage, seoske omladine, i vodenje seoskih sokolskih četa u teh-ničkom i prosvetnom pogledu, to je bio zadatak tečaja u Jablanici, u čemu se mnogo postiglo, jer je na istom bilo 17 oduševljenih učitelja, zadojeni sokolskom idejom, iz raznih krajeva Primorske i Zetske banovine, koji su sc posle tečaja, bez imalo odmoua, razišli u narod, da otpočne rad, pun idealizma, a za dobro svoga naroda. Nagla-šujemo, da je ovaj tečaj održan bez ičije pomoči, što je dokaz visoke sokolske svesti i neograničene ljubavi te-čajaca učitelja, koji su ga pohadali, iz državajuči se iz svojih vlastitih i skromnih sredstava.
Tečajem su upravljali brača Pero Čolič, župski načelnik, Uroš Avdalovič i Dušan Mučibabič, koji su za sve vreme bili s tečajcima, dok su ostali na stavnici svakoga dana prema raspore-du dolazili iz Mostara, što je vrlo pohvalno, tim više kad se ima u vidu da su se odmah sa svojih redovnih dužnosti upučivali vozom u Jablanicu nemajuči vremena ni za ručak, a kamc li za odmor. Njihova ljubav prema Sokolstvu i narodu primerno je delovala na tečajce i dala im potstreka, da po red največih prepreka ostanu čvrsti, nepokolebljivi i -odani svome pozivu u kome su najpozvaniji, da otrezne narod od neznanja i zaslepljenosti, kako bi jedanput postao svestan, da smo jedno i da nas niko i nikad, pa i u naj-strašnijim danima ako bi nastopili, ne-če i ne može rastaviti, niti — pokole-bati veru u našu sjajnu budučnost, niti dovesti u sumnju, da smo jedan narod, jedne krvi, istih osečanja i da nam je svima ponos zvati se Jugoslo-venima.
U poslednje vreme kroz Sokolstvo, a i od strane same države, posvečuje se velika pažnja sokolskoj spremi učitelja, te se stoga za njih u mnogim mestima prireduju tečajevi, da bi na njima spremili za fizičko vas-pitanje naroda i njegovo, moralno, umno i nacionalno jačanje bez č.ega nema veličine ni opčeg napretka jed-nog naroda. Sokoli, vodeni iskrenim sokolskim radnicima i narodnim uči-teljima, najjača su brana protiv svih narodnih zala.
1	Mostarska sokolska župa, da bi odgovorila svojim namenjenim zadat-cima na tečaju, upoznala je učitelje sa svim, što im je potrebno za fizičko vaspitanje omladine i vodenje sok. četa. Tako je na ovom tečaju vredni brat Čolič s bratom Mueibabičem održao 90 časova iz tehničkog rada. rl eh-nički rad za svakog učitelja-tecajca bio je veoma interesanten, jer je predavan s umešnošču i odličnom spremom bra-če Čolića i Mučibabiča. Naročito se posečivala pažnja lakoj atletici i to po najmodernijem načinu (tičanje na razne staže, preskok preko lestvica, skok u dalj i dvoskok, baeanje kopija i dis-kosa, u svemu je najviše bila zastup-ljena pravilnost). Iakoder jo bila posvečena velika pažnja igrama za decu i odrasle, a osobito odbojci, bacanju lopte u koš, hazeni i medicinki.
Kod raznolikosti: pretlociivm, ot-porima, štafetnom trčanju, trčanju preko prepona, skupinama, vežbama disanja, dečjim vežbama po najmodernijem sistemu koje prikazuju i upoz-navaju decu da putem vežbe mntiraju sve zanatc, poljoprivredni rad i rad različitih životinja. Ne manja je pažnja bila posvečena torne, da se učitelje uputi u terminologiji! Tirševog sistema, te su teoretsiki i praktično ra-dene proste vežbe, palice, boke, vežbe na gredi, vežbe pomoeu utega i dr. Spravama nije posvečivana velika pažnja, jer nema za to uveta za rad u četama, a i medu samom decom.
Ostali predavači bili su brača:
Hasan Dikič predavao je sokol-sku administraciju i održao 8 časova. Sergije Govcdarica: Istorija gimnastike i! Sokolstva, letovanje i izleti i so-cijalni rad. Održana 4 časa. Dr. Lovro Dojmi: Higijena i prva pomoč. Odr-žano 4 časa. Dr. Mile Dokič: Spkol-ska ideja i prosveta. Održano i ca-sova. Uroš Avdalovič: Rad uč.telja u
selu i zadrugarstvu, narodno prosveči-vanje, pčelarstvo, saradnja učitelja^ u sokolskim četama i trezvenost. Održa-no 8 časova. Osim ovih, tečaj je po-setio i starešina župe brat Čedo Milič, koji; je pozvao učitelje, da hrabro istra-ju u službi svome narodu, kojT od njih najviše traži. jer su učitelji najprirod-nije i najpozvanije vode njegove. Svi su se predavači i'stakli svojom spre-mom i ljubavlju prema Sokolstvu u ko-jem gledaju snagu, ponos i čast či-tavoga jugoslovenskog naroda.
Tečaj su završili učitelji; Alija Čo-lić, Filip Radičevič, Lazar Capin, Ča-mil Hujdur, Čamil Krvavac, Đorđe Ti-limbat, Viktor Rogulja. Nazif Oruče-vič, Mehmed Golubič, Ali-Ritea Mu-_ štovič, Radovan Papič, Ivo Tomaševič, Bajro Hadžovič, Dušan Živkovič, Vitomir Girardi, Ante Beneš i1 Mustafa Leho.
Na zavrršetku tečaja, učitelji su priredili banket na koji su pozvali i ugledne gradane Jablanice, koji su za čitavo vreme tečaja s pažnjom pratili njihov rad. te ih živo zainteresovali za osni vanj e sokolske čete, koja je veo-Hia potrebna u ovome mestu. Na banketu su govorili brat dr. Mile Dokič, Pretsednik prosvetnog odbora župe i Pozdravio učitelje, koji su o svome trošku pohadali tečaj, što je vrlo pohvalno, a svoju ljubav i svoj ideali-zam prema narodu dokazače u potpu-nosti tek onda kada pokažu uspeh u radu, što se od njih i traži. Govorili su još brat Hasan Đikić, sekretar župe, Uroš Avdalovič i ispred tečajaca učitelji Nazif Oručevič i Dušan Živkovič, a ispred gradana Jablanice simpatični i uvaženi Fra Pavo Dragičevič, koji je pozdravio učitelje in istakao njihov nesebični sokolski rad i pozvao ih, da se pokažu dostojni sinovi svoga jedinstvenoga naroda.
Tečaj je održan u osnovnoj školi, gde su tečajci u svemu nailazili na takvu susretljivost od strane upravitelja škole g. Krvavca. Primer i požrt-vovan rad ovih učitelja skopčan s ma-terijalnim poteškočama neka posluži za primer svakome kako se nesebično, iskreno i oduševljeno služi svome narodu. — Đorđe Tilimbat.
SOKOLSKA ČETA SMOKVICA
Sokolska četa Smokvica održala je godišnju javnu vežbu 8 IX na opče za-clovoljtsvo sokolskih funkcijonera i ce-lokupnog pučanstva onog mesta.
Ovom javnom vežbom Sokolska četa Smokvica pokazala je svoju iz-vanrednu disciplinu, odlični i ustrajni rad u sokolani i nastojanje k usavrša-vanju prema načelima stvaraoca Sokolstva neumrlog Tirša. Buduči je jav-na vežba uspela odlično u svakom pogledu, to je uprava čete stvorila za-ključak da istu ponovi u susednom sefu Čara dana 18 septembra. Smišljeno i izvršeno. Dana 18 septembra očevid-c> u Čari, mestu udaljenom od Smokvica 4 kilometra, uveravaju nas, da je to bila takova sokolska svečanost i Priredba, da bi bila na diku i ponos i jačem sokolskom društvu.
Javna vežba je usledila, kako je to glavni funkcioner, duša sokolske čete Smokvica, Banićević Marko, učitelj najavio, kao odgovor na pozdrav se-oskog glavara Čare, gosp. Bartula Kra-jančiča u svrhu propagande idealne sokolske misli jer Sokoli hoče, da bo-gatstvo sokolske lepote i plemenitosti sire do najzabitnijih seoskih kolibica, nocej. da sokolska misao ogreje i pro-
пХн SVa °f .J.uSoslovena, koji je u^led nepovoljmh prilika zaostao duševno ih telesno.
Smokvjčka sokolska četa primlje-na je sa Strane stanovništva Čare veo-ma oduševljeno. Jaka povorka sasto-jeća od članova svih kategorija sokolskih, poredala se na prostranoj ploka-ti Čare. a narod oduševljen zaokružio u praznom prostoru i po zidovima, da vidi spretnost mladosti 'i produkt rada sokolskih radenika.
Točno u 15 sati brat tajnik Bani-čevič diže se na govornicu, pozdravlja narod Čare, kaže svrhu današnje sokolske javne vežbe u Čari, pozdravlja pretstavnike matičnog društva Blato i pozivlje sve prisutne u redove velike sokolske organizacije. Oduševlje-v!,-.o temPeramentni govor br. Baniče-Um “dob5,^ “JMŽUivijc i s veli-
»A 7Z,	Si™
ljem govoru izneo priznanje Sokolsko! četi Smokvica, radi upriličenja ove propagandističke sokolske manifestacije, u cilju napomenutih ideala sokolske organizacijo. Spominje napore i žrtve koje treba ustrajno svladati, da se rezultat sokolskih stremljenja ispo-Iji, kako se to sada očituje kod matičnog društva i Sokolske čete Smokvica. Brat prosvetar izneo je u detalirnm' potezima svrhu seoskih četa i pozvao sve prisutne u sokolske redove. Pre-poručio je prisutnima neka rade kako če čim prc organizirati Sokolsko četu u Čari, jer treba da se ugledamo u svetli primer braee Čeha radeči pra-'na njihovu geslu »Ko Čeh, ta j Soko«.
—	Mi Jugosloveni hočemo da to pri-inenimo na naše prilike geslom »Ko Jugosloven, taj Soko«. Pri kraju govora spomenuo jo sledeče: »Jak sokolski kadar, prožet sokolskom mišlju biče najpouzdaniji bedem proti našim Pohlepnim susedima, o koji če uzalud
zapljuskavati njihovi pohlepni valovi,
jer svest sokolska biče naše granitne hridi o koje se zapljuskuju i najjači valovi, ali im temelje ne ruše. Završu-juči govor pozvao je prisutne na klicanje N j. Vel. Kralju Aleksandru I, Nj. Vis Prestolonasledniku Petru, starešini Sokola i Jugoslaviji, što prisut-ni oduševljeno prihvatiše.
Kada se klicanje stišalo započela je javna vežba lepim redom. U vežbi uzele su učešča sve kategorije i vež-bači na preči. Vežbe su uspele potpu-no i četa je pozdravljena oduševljenim zasluženim aplauzom. Javna vežba po-trajala je do 18 sati, a pri odlasku iz Čare prireden je ispračaj najoduševlje-nijim načinom, kao priznanje i zahval-nost čarskog stanovništva za užitak,
Župa Novi Sad
PRVI TEČAJ PROSVETNE ŠKOLE OKRUŽJA KULSKOG ZA RAD S DECOM I NARAŠTAJEM
U duhu održane Prosvetne škole Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u N. Sadu i po odobrenju župskog prosvetnog odbora održan je prvi tečaj prosvetne škole okružja Vrbaškog u
koga im je sokolska četa priuštila preko javne vežbe.
Na rastanku orili se poklici jugo-slovenskim idealima, a gromoglasni »Zdravo« iz nekoliko stotina grla s jedne i s druge strane prolamalo je zrak, dok nisu nestali s vidika jedni drugima.
Ova sokolska priredba zanela je duhove naše mladosti u lepoj i čarnoj Čari i opravdana je nada, da če rodo-Ijubiva carska mladost potstreknuta uspehom javne vežbe vredne Sokolske čete Smokvice, svom dušom prigrliti sokolsku misao radeči na organizaciji svoje Sokolske čete u Čari, uvereni da je jedino sokolska misao i pravo so-kolovanje, kadro uzdignuti naše selo moralno, kulturno i materijalno.
Organizaciju kuhinje vodile su sestre Damjanova Irma i Dedič Katice s bratom Stevanom Ćuričem.
Ovaj je tečaj dao osnov za sokolski prosvetni rad za okružje vrbaško, na kojem če se dalje izradivati pot-pun sistem toga rada prema uputama saveznog i župskog prosvetnog odbora.
Tečaj je uspeo u svakom pogledu. Završna diskusija učesnika o uspehu
Predavači i učesuici i tečaja Prosvelne škole okružja kuiskog (16 -18 IX 1S3S)
Kuli od 16 do 18 septembra o. g. na kome je učestvovalo 51 članova-ica sokolskih jedinica ovoga okružja, i to iz mesta: Kule 14, Crvenke 11, St. Vr-
basa 6, N. Vrbasa 5, R. Krstura 4, Kucure 3, Torže 2, Pribićevieeva 2, Še-čerane N. B. 1, Veprovca 1, Dosp. sv. Ivana 1 i Silbaša 1.
Po svojoj organizaciji tečaj je dao u prvom redu oduševljenje slušaocima, zatim je dao očigledno odredene i iz-radene metode sokolskog rada kod de-ce-naraštaja putem: izleta, logorova-nja, govora, dečjih sela i akademija, učenja odbojke, dečjih igara, vežbi po fantaziji, pozorišta lutaka i t. d. — da se 2000 organizovane dece u ovome okružju u Soko, duhovno potpuno veže za sokolsku misao i da se taj broj u buduče umnožava.
Blagodareči vlasnicima baraka na sajmištu, predusretljivosti:	Sreskog
načelnika, opšt'ine, uprave osn. škole i organizacije P. C. K. u Kuli, zatim uprave elek. centrale u N. Vrbasu tečaj je imao sve udobnosti za svoj rad.
Ceo dnevni život tekao je pravilno po propisanom planu, od 16. p. p. u 4 do 18 p. p., s početkom rada od 5 časova ujutru do 9 časova uveče.
Predavanja su održali sledeča bra-ča: Dimitrije Rašič »O vaspitanju dece«, Žarko Stefanovič »Glavni principi telovežbe«, dr. Zika Miškovič »Prva pomoč«, dr. Belajčič Vladimir »Sta je bitnost Sokolstva«, Svetolik Marič »O važnosti i organizaciji sokolsko-prosvetnog rada«, dr. Jovan Popovič »Značaj telovežbe po sokolskom sistemu« s projekcijama, Živko Tošič »Pri-redivanje dečijih sela«, Aranički Dragomir »Dečije pesme i njihov značaj za sokolsko vaspitanje«. dr. Lazar Du-jič »Istorijat Kuje i mesta u srezu kul-skom«, Dimitrije Rašič »Organizacija sokolskih dečjih knjižnica«, čitanje govora dr. V. Belajčiča »Učitelj kao sokolski vaspitač«, koji jc održan na je-senjoj skupštini učitelja u N. Sadu 1931 god.
Uzorne govore pred vrstom održala su braea i sestre: Drinjakovič Dušan »Od majke svoje ko če naei bo-iju«, kritičar Holterer Zora,_ Hartva-jan Filip »Istrajnost pobeduje«, kritičar Knežević Evgenije, Slijepčevič Miloš »Nemoj, sine, govoriti krivo«, kri-tiear Kozoderovič Vera, Gaje Filip »Nek je Višnji iznad svega«, kritičar Spasa Grujič, Milena Putnik »Budi pošten«, kritičar Dikman Josip; Kana-rev Evdočim »fita je sokolsko društvo« kritičar Manojlovic Mirjana.
Praktična uputstva; O logorovanju, igrama, vežbama po fantaziji, zatim o odbojci, jutam jim telovežbama, deč-jim akademijama, selima u pozorištu lutaka davali su igru brača i sestre: Drakulič Dorde, Maširevič Ljubomir, Stefanovič Žarko, Stanimir Stojkov, Tošič Živko, Jan Gros, Cunja Natalija i Fakundini Au,gusta. Ceo prakti-čan rad je filmski snimljen i prikazi-vače se po svima mestima okružja vrbaškog.
Nastava taborovanja obavljena je s deset šatora.
dala je jednodušne izraze pune zadovoljstva s dobivenim uputstvima u svima pravcima prosvetnog rada kod dece i naraštaja, koji do sada nisu u tolikoj meri bili poznati. Naročito je vredno istači drugarsko raspoloženje, koje je vladalo za sve vreme tečaja.
Po zajedničkom sporazumu odlu-čeno je:
1) Priređivati izlete i taborovanja više puta preko godine, kada to prilike dozvoljavaju. Za ovaj rad u početku potrebno je nabaviti najmanje dva šatora s potrebnim priborom. Pre izleta i taborovanja sporazumno s prednja-kom stvoriti detaljan program s po-trebnom duhovnom pripremom.
2) Dečija sela priredivati što če-šče, odeljeno prema dobu s programom, koji če sokolska deca sama sa-staviti i izvadati. Program mora uvek biti zabavan.
3) Dečije akademije priredivati svaka dva meseca s nastojanjem da obližnja deca jedna druge posečuju, najmanje njih deset, prilikom tih pri-redaba.
4) Jutarnje vežbe izvadati svaki
dan.
5) Govore držati jedan put nedelj-no, koji neče više trajati od dva minuta. Gradu uzimati iz dečijih doživljanja iz bajka ili pričanja iz stvarnog života čemu se oni dive. Mesto govora može se upotrebiti i citat iz narodne pesme. gde se ističe jedna vrlina.
6) Vežbe po fantaziji što više negovati.
7) Igre za decu vredne primenji-
vati.
8) Ovu decu naučiti odbojku.
9) Pesme od Jovana Udickog:
»Otadžbino mati«, »Napred složno« i druge naučiti u jednom glasu.
10) Organizirati putujuče dečije knjižnice, za koje če deca zajednički kupovati pojedine odabrane dečje li-stove i knjige.
jtupa Osifelt
SOKOLSKO DRUŠTVO OSIJEK Konkurs
Sokolsko društvo Osijek gornji grad raspisuje konkurs za mesto dru-štvenoga prednjaka, kojemu bi bila glavna dužnost rad s.dečijim i nara-štajskim kategorijama.
Brača, koja reflektiraju na to mesto, neka se pismenom ponudom obrate upravi Sokolskog društva Osijtk gornji grad uz priklop dokumenata iz kojih če se moči razabrati:
1) da je reflektant član jednog društva SSKJ;
2) njegovu opču i sokolsku spre-
mu;
3) da je radio kao vodnik speeijal-no dečijih i naraštajskih kategorija.
U ponudi treba izneti takoder i kratak životopis, te zahteve u pogledu plate koja če se dogovorno urediti.
Rok prijave do 15 oktobra 1932 zaključno.
Sokolsko društvo Osijek, g. g.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELIKA
Sokolsko društvo Velika kod Slavonske Požege, priredilo je dne 18 septembra javni nastup, koji je uspeo iznad očekivanja. Pozivu su se oda-zvala u lepom broju sokolska društva u Požezi, Kaptolu i Pleternici, te po žeška i kaptolska sokolska fanfara. Nastupili su članovi, članice, naraštaj i deca iz Velike, Požege i Kaptola. Sve su točke bile izvedene vrlo dobro .Posebno su se svidali naraštajci iz Požege, koji su izveli vrlo lepo praške proste vežbe. Broj dece u Velikoj mo-rao bi se umnožiti, ta deca su stup na kojemu podižemo našu jugoslovensku zgradu. Oni su naša vera i naša bu-dučnost. Na koncu je odigrana odbojka, u kojoj su se takmičili Požežani medusobno. U buduče trebalo bi okružje da se pob rine da se održavaju takmičenja medu društvima, što je mnogo bolje i za same takmičare i za gledaoce. Po svršenom programu razvila se je u kupališnoj restauraciji bratska zabava, na kojoj su svitale bratske sokolske fanfare. Sokolskom društvu u Velikoj čestitamo na ovako lepom uspehu i želimo mu što jačeg razmaha. - F. R.
Ž.uptt Sarajeva
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGOŠČA-KAKANJ
Na 18 IX priredila je Sokolska četa u Kakanj-Doboju svoj vrlo lepo uspeli javni čas uz sudelovanje članova Sokolskog društva Zgošča, kao i naraštaja Sokolske čete Čatiči.
Program priredbe bio je biran, a kao najlepša i najuspelija točka programa bila je nastup dece Sokolske čete Čatiči, koja mnogo obeeavaju za procvit sokolske ideje na selu, koji če danas sutra moči. stupiti na branik naše velike otadžbine Jugoslavije, kao dobri i hrabri Sokoli.
U programu su učestvovali naraštajci, kao i članovi sviju vera. P rimaču j e se, da je samo Sokol u stanju da prikupi braču sviju vera u jednu za-jedničku i veliku zadrugu.
Naročito se mora istači velika pažnja muslimanki za sokolsku ideju na selu, koje su ovoj priredbi prisu-stvovale u vrlo velikom broju.
Iza programa nastala je veselica, uz brojno učešče gradana kao i Seljaka iz okolice. Moralni kao i materijal-lii uspeh ove priredbe je vrlo zadovo-ijavajuči.
Na priredbi je svirao dobro uvež-bani tamburaški zbor Sokolske čete u Kakanj-Doboju.
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SPLIT
Naše Sokolsko društvo priredilo je dne 18 septembra natecanja u plivanju sa sledečim uspehom:
Muški naraštaj
50 m slobodni stil: Zabukošek Ludvik 33.0’ 1; 50 m prsno: Krstulovič Hrvoje 41.4; 50 m ledno: Kaliterna Gr-go 42.5; 100 m slobodni stil: Pavičie Vojko 1.17; 150 m mešovito: Krstulovič Hrvoje 2.20'4, Kaliterna Grgo 2.33’2. Štafeta 3 X 50 m mešovito: I U postavi: Krstulovič Hrvoje, Pavičič Vojko, Zabukošek Ludvik, 2.1*2; II u postavi: Burič Mirko, Cegelin Bude, Vranjican Boris 2.34.
Ženski naraštaj
50 m slobodni stil: Stipanovič Vesna 37.1, Kačič Nada 46, Miše Zdanka 53, Čulič Leposava 1.0P9; 50 m prsno: Mitrovič Tonka 55.8. Štafeta 3 X 50 m mešovito: U postavi: Mitrovič Tonka, Stipanovič Vesna, Kačič Nada 2.34.
Članovi
50 m slobodni stil: Cambij Nadan
38.2,	Lovrič Lav 43.2; 100 m slobodni stil: Špero Vaso 1.12, Paqt Ante 1.3Г1; 200 m slobodni stil Špero Vaso 2.51'4, Paut Ante 3.299; 100 m prsno: Tešija Ante 1.41; 150 m mešovito: Špero Vaso 2.40-6.
Članice
50 m slobodni stil; Mrkušič Maja 44.2; 100 m prsno: Linardovič Ivica 2.Г9, Vranjican Ivanka 1.54; 100 m ledno: Linardovič Danica 2.2, Radič Zdenka 2.9‘9. Štafeta 3 X 50 m mešovito: I u postavi: Mrkušič Maja, Linar-dovič Danica, Vranjican Ivanka 2.21,
II	u postavi: Linardovič Ivica, Radič Neda, Radič Zdenka 2.29.
Za požaliti je, što je pristupio tako mali broj ovim nateeanjima Pfem7 da je mnogo brače i sestara, koji bi znatno mogli doprineti boljim uspe-sima ovog natecanja svojim sudelova-njem. To je znak njihovog neshvača-nja naše sokolske dužnosti. F. L.
*
Sokolsko okružje hvarsko-viško
održalo je dne 25 IX svoja natecanja u Hvaru, kojemu je pristupilo samo Sokolsko društvo Hvar sa 5 članova (na spravama i u lakoj at.letici), 1 samo laka atletika, 4, članice, 5 muškog naraštaja i 4 ženskog naraštaja, svi na spravama i lakoj atletici, dočim se jc ispričalo Sokolsko društvo Jelša i četa Podstražje. Sva ostala društva i čete toga okružja nisu ničim opravdali svoj izostatak, što je za največu osudu, jer su time dokazali, da im je samo do parade, a ne do ozbiljnog sokolskog dela
^TVO^4
CIKORIJA
Rezultati su sledeči:
Članovi: I) Avelini Josip sa 109, 18 točaka (postigao diplomu), II) Vuče-tič Ivan sa 93 točaka (postigao diplomu), III) Barištč Stjepan 84,17, IV) Avelini Vladimir 80.68, V) Stambuk Dragutin 67.34 točaka.
Članice: I) Bašič Anusa sa 56.75,
II)	Štambuk Zorka 47.80, III) Zuanič Katica 43.05, IV) Bukarica Jelka 42 točaka.
Muški naraštaj: I) Kovačevič Živko 113.16 točaka (postigao diplomu),
II)	Vučetić Marko 100.84 točaka (postigao diplomu), III) Karkovič Miho
83.02,	IV) Dujmovič Dinko 77.79, V) Babovac Mate 66.75 točaka.
Ženski naraštaj: I) Miličič Danica 70.45, II) Gilva Terezina 65.90, III) Bu-zolič Tonka 62.15, IV) Štambuk Ksenija 51.10 točaka.
Rezultati su kod pojedinih grana lake atletike i kod pojedinaca najbolj i, što se je u župi kod dosadašnjih natecanja uopče postiglo. Tako je brat Avelini Josip skočio u visinu 155 cm, u daljinu 507 cm, bacio je kuglu od 7.25 kg 830 cm, pretrčao 100 m za 12.7 sek. Vučetič Ivan pretrčao je 100 m z* 12.4 sek. Naraštaj ac Živko Kovačevič skočio je u visinu 145 cm., u daljinu 521 cm, bacio kuglu od 5 kg tešku 1130 cm.
Kod članica i ženskog naraštaja se opazilo, da im je laka atletika jol nedostatna, pa če trebati, da joj posvete mnogo pažnje, ako žele da i u toj grani našeg telesnog odgoja postignu one rezultate, koje su postignule na spravama.
Još jednom treba naglasiti, da je za največu osudu izostajanje mnogih društava i četa od svih natecanja, jer su imali dosta vremena za uvežbava-nje i to naročito jača druttva, kao Ko-miža, Vis, Starigrad. Neka im ovo bude stroga opomena, da je najglavni-ja stvar u celini rada, a ne se gubiti u malim i sitnim lokalnim stvarima.
Ž.upa Varaždin
SOKOLSKA NATECANJA U BAR-TOLOVCU
Inicijativom Sokolske čete Barto-lovec održana su u nedelju 25 septembra u školskom dvorištu sokolska natecanja izmedu Sokolske čete Trnovec, Semovec i Bartolovec. Natecalo se u bacanju kugle, skakanju u vis, trčenju na sto metara, te vučenju konopt. U bacanju kugle pobedio je član Sokolske čete Bartolovec Šileč Ivan, sta-riji, bacivši 15-16 m. U skoku u vis pobedio je član Sokolske čete Trnovec Skupnjak Nikola skočivši 150 cm. U trčanju na sto metara pobedio je Skupnjak Nikola pretrčavši sto metara za vreme od 13 sekunda i jedna petinka. U natezanju užeta pobedila je Sokolska četa Šemovec.
Najbolja je bila Sokolska četa Trnovec, jer je polučila ukupno 83 točke, zatim Bartolovec dobivši 56 točaka, te Šcmovec postignuvši 41 točku. Mnogobrojan narod pokazao je odobravanjem, da voli svoje sokolske čete, pa jc za preporučuti ostalim četama sličan rad, jer je to jedini put *• širenje Sokolstva na selu.
Moralan uspeh bio, je iznad očekivanja.
JAVNA VE2BA SOKOLSKOG DRUŠTVA DEKANOVEC
Dana 25 septembra u 2% sata posle podne održalo je Sokolsko društvo Dekanovec svoju II javnu vežbu uz sudelovanje svih svojih kategorija i susednih bratskih sokolskih četa Tur-čišće, Gardinovec i Podturen.
Sokolsko društvo Dekanovec organiziralo je tu priredbu s mnogo truda i smisla.
U 2И sata toga dana održana je sokolska povorka kroz selo Dekanovec pod barjakom bratske čete Turčišće, koja se je sva blistala na suncu, a zvu-ci duvalačke glazbe prolamali su se zrakom, tako da je ova sokolska manifestacija izvršila u potpunosti svoju propagandističku zadaću.
Ne pamtimo. da se je ikada našao na okupu toliki broj naše« naroda na
jednoj priredbi, kao što su se saku-pili na ovoj javnoj vežbi. Prostrano dvorište br. Makara Dure bilo je natrpano publikom, koja je razdragano pratila izvodenje biranih točaka programa. Samu vežbu otvorio je društveni načelnik br. Bosanac Matija, koji je u svom jezgrovitom govoru izneo glavne misli naše ideologije, setivši se našeg oca — osnivača dr. Miroslava Tirša, a pozdravivši sve prisutne, u prvom redu br. starosta Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Državnom himnom za vršen je pozdrav. Zatim su sledili na-stupi kategorija i to ovim redom:
1. Muška deca Dekanovec (30) prosta vežba. 2. Članovi čete Gordinovec (11) 3 prosta vežba. 3. Ženska deca Dekanovec (12) vežba sa zastavicama. 4. Naraštaj četa Turčišče-Podturen (15) prosta vežba. 5. Z. deca Dekanovec (22) vežba vencima. 6. Naraštaj čete Podturen (10) prosta vežba. 7. M. deca Dekanovec (20) skok u daljinu, m. deca Dekanovec (30) natecanje čunje-vima (igra). 8. Članovi Dekanovec (8)
3	vežbe puškama. 9. Članovi Dekanovec (8) vežbe na preči i 10. ž. deca Dekanovec (22) seljančica-kolo.
Posle nastupa razvila se je narodna zabava, koja je otpočela s našim narodnim kolom seljančicom, što je narod zavoleo kao novost za svoj kraj. Veseljem su opajale tri glazbe i to domača i tamburaški zborovi iz Turči-šča i Gardinovca, koji su izvršivali svo-ju sokolsku dužnost izmenično. Najviše se je dopalo narodu povorka, jer su po prvi puta uvideli simbol jugo-slovenstva-sokolski barjak, koji je no-sio br. Šantek Mijo, korakajuči impozantnim korakom, tako da očekujemo otsad druge misli u našem kraju o sokolskim tendencama.
Ova vrlo uspela proslava, koja je u svojoj veličini i uspehu značila veliki dogodaj za Dekanovec, neka bude potstrekom za daljnji još uspešniji rad. A oni, koji su svestrano išli Sokolu na ruku u prvom redu tajnik br. Vičar Petar, sestre Telišman Štefica i Lesjak Jelena, te podnačelnik brat Šantek Miju, kao i mnogi drugi, neka im buduče pruže svoju ruku pomočnici Sokolima u njihovom teškom radu, naročito kod nas, gde narod još ne razume uzvišene naše ideale.
vrlo dobro, ali se opaža da premalo nastupa s jačim protivnicima.
Rezultati igara su sledeči:
Zagreb I—S. K. Tekstil Oroslavje
2	: 0 (17 : 15) 15 : 8);
Istrani—Zagreb III II momčad 2 :
0	(15 : 8, 15 : 6);
Zagreb III I—Zagreb I 2 : 1 (8 : 15, 15 : 9, 15 : 5);
Zagreb III I—Istrani 2 : 1 (16 : 14,
12	: 15, 15 : 7).
Prema gornjim rezutatima inom-čadi su se plasirale kako sledi:
J mesto Zagreb III 1 momčad sa 2 pobede (4 seta) score 81 : 65;
II mesto Istrani Zagreb sa 1 pobe-dom (3 seta) scorte 66 :57;
III mesto Zagreb I sa 1 pobedom (3 seta) score 61 : 61;
IV mesto Oroslavje sa 0 pobede (0 seta) score 23 : 32;
V mesto Zagreb III II sa 0 pobede (0 seta) score 14 : 30.
Pobednička momčad Sokola Zagreb III dobila je brončano poprsje dr. Miroslava Tirša, kao prelaznu nagradu za koju če se i na godinu boriti.
Nakon svršenog turnira odigrale su momčadi Sokola Zagreb III i S. K. Tekstil iz Oroslavje prijateljsku utak-micu s rezultatom 2 : 0 (15 : 7, 15 : 7) za Sokol Zagreb IH.
Time je svršena ova proslava, koja je pokazala da je odbojka zahvatila korena i u sportskim klubovima.
Na godinu videčemo sigurno više momčadi, koje če pokazati još lepšu i doteraniju igru.	J.	V.
5)	Praške proste vežbe — izvode članice društva Mursko Središče.
Nakon vežbe poveo je br. Iskra narodno kolo. Vežbe su bile dobro izvedene, te ih je prisutna publika pra-tila s velikim interesom.
Kao drugi deo proslave održalo je naše društvo u nedelju 25 septembra u 10 sati pre podne na lepom igra-lištu ženskih srednjih škola u Tuškan-cu turnir u odbojci na kojem su sude-lovale sledeče momčadi:
S.	K. Tekstil Oroslavje: Križanac Mate, Vrbanac Mijo, Nemet Duro, Tomič Ivan, Angeli Stevo, Jurdana Marko.
Istrani — Zagreb: Lukšič Janko, Tankovič Paško, Tumpič Dušan, Glavič Antun, Kocijančič Makso, Mužina Franjo.
Sokol Zagreb I: Klemenc Franjo, Lukič Pajo, Sekalec Ivan, Sekalec Milan, Kostrenčič Vlado, Fabijanec Milan.
Sokol Zagreb III I momčad: Junek Slavko, Mečar Ivan, Popovič Božo, Ra-kela Juraj, Belačič Gustav, Pavič Makso. —
Sokol Zagreb III II momčad: Goleč, Galič, Gudlek, Pintar, Štaba i Šandor.
Utakmice su odigrane po vrlo lepom vremenu, a prisustvovalo je istima lep broj publike, koja je s interesom pratila tok igara i živo odobravala igračima. Ovo odobravanje sa strane publike delovalo je vrlo povoljno na igrače tako, da je igra postajala sve življa i lepša. Naročito je bila živa borba izmedu momčadi Sokola Zagreb 1
i	Zagreb III te finalna borba izmedu Sokola Zagreb HI i Istrana.
Na turniru se naročito istakla svojim mirom i disciplinom momčad S. K. Tekstil iz Oroslavje. Momčad igra
SOKOLSKA ČETA MEDARI-TRNAVA
Seoska sokolska četa Medari-Tr-nava priredila je 25 septembra 1932 svoju drugu javnu vežbu na svom vežba-iištu kraj Narodnog doma u Medari-ma. Sudelovale su seoske čete: Mašič, Staro Petrovo Selo. Gređani, te društva: Okučani, Lipik i matično društvo Nova Gradiška s fanfarom.
Prisutne goste te braču i sestre pozdravio je vredni starešina čete Me-dari-Trnava brat Branko Kneževič, a zatim je izvedena javna vežba s ovim rasporedom: I) deo: 1 Proste vežbe sa zastavicama i venčičima; muška i ženska deca Medari i Okučani izmenično. 2 Proste vežbe; članovi i članice Nova Gradiška, 3 Praške proste vežbe; članovi Nova Gradiška, 4 Praške proste vežbe; članovi četa Medari, Mašič i St. Petrovo Selo, 5 Vežbe na preči; članovi Nova Gradiška, 6 Vežbe s vencima; članice Mašič, 7 Skupine; članovi čete Medari-Trnava.
II	deo, nagradno natecanje: 1 Ba-canje kuglc. 2 Skok u dalj sa zaletom.
3	Skok u vis. 4 Bacanje kopija.
Natecalc su se čete Medari-Trna-va, St. Petrovo Selo i Gredani. Ova je javna vežba i pokraj sadanjih materi-jalnih poteškoča potpuno uspela, što naročito dokazuje brojna poseta brače
i	sestara iz mnogih mesta. Nagradno natecanje pobudilo je poseban interes kao nova stvar kod priredbi četa. Posle javne vežbe bila je narodna zabava.	Đ-	V.
JAVNA VEŽBA U REMETINCU
Dne 18 septembra održala je ova četa svoj II javni nastup, sa sledečim rasporedom:
1. Sokolska deca muš. — prosta vežba, (Beletinec), 2. Članovi — prosta vežba, (Podrute), 3. Sokolska deca ž.
—	župska prosta vežba (Remetinec).
4.	Članovi 1 i II — praška vežba (Remetinec i Beletinec), 5. Sokolska deca ženske — vežbe vencima (Beletinec),
6.	Sokolska deca muš. — župska prosta vežba (Remetinec), 7. Članovi — praška III i IV (Remetinec i Beletinec), 8. Sokolska deca m. — vežbe zastavicama (Remetinec), 9. Članovi —• vežba puškama (Beletinec), 10. Sokolska deca m. — vežbe uz pesmu (Remetinec). 11. Skakanje sa i bez zaleta (članovi Podrute i deca Remetinec).
Za vreme priredbe i posle svirao je tamburaški zbor Sokolske čete iz 'Pod-ruta.
Sve točke izvedene su vrlo dobro. Kod skakanja istaknuo se skokom u vis (150 cm) brat Drčec Franjo iz Pod-ruta. Za vreme pučke svečanosti prikazala su sokolska deca čete Remetinec šaljivi prikaz »Petrek pri fotografu«. Prisutno je bilo oko 1000 glcdala-ca. Osim četa koje su nastupile bile su zastupane po delegatima čete: Novi Marof, Ljubeščica i Brcznica.
Od Strane župe iz Varaždina i ma-tičnog društva Var. Toplice nije prisu-stvovao nitko, iako su jedni i drugi do-sta blizu, pa je taj postupak jedno-dušno osuden.
CESAR SI ŽELITE
Zupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB III
Proslava 100-godišnjice rodenja dr. Miroslava Tirša.
Naše je društvo u subotu 17 septembra komemoriralo 100 godi.šnjicu rođenja osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša svečanom sednicom, koju je u prisustvu svih članskih kategorija otvorio društveni starešina brat dr. Ivo Ražem.
I	ovom se prilikoin naše društvo setilo naše tužne Istre, deklamacijom naraštajke sestre Dragman Zorke, »Zvone zvona« od Kraljiča Josipa. Sestra Dragman je za svoju čuvstvenu deklarniranu pesmicu ubrala zasluženo priznanje.
Nakon deklamacije uzeo j c reč brat Sirovica Dinko, koji je održao vrlo lepo predavanje o osnivaču Sokolstva dru Tiršu Govor brata Siro vice je u celosti izašao u Narodnim novinama od 20 i 21 septembra.
Brat starešina dr. Ražem zahvalio se sestri Drauman i bratu Sirovici i zaključio sednicu.
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ
iz leposlovja, znanosti
JAVNI NASTUP SOKOLSKE ČETE PODTUREN
Dne 11 septembra 1932 održala je naša četa svoj prvi javni nastup. S vežbama nastupilo je osim domače čete, društvo Mursko Središče i četa Turčišče. Od strane matičnog društva Čakovec prisustvovao je kao izaslanik br. Iskra.
Program bio je sledeči:
1) Vežbe vencima — izvode ženska deca čete Podturen;
2) Prosta vežba — kombinovano izvode muška i ženska deca čete Podturen;
3) Prosta vežba — izvodi naraštaj čete Podturen i Turčišče;
4) Prosta vežba — izvodi muški naraštaj čete Podturen;
in umetnosii vselj panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
v Učiteljski knjigarni
TELEFON 33-97 Cfubljana TELEFON 33-97
Širite sokolsku štampul
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: O sokolski idejL II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno	delo.
III.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer	i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav TyrS.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven.	tekst.)
VID. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX., „ Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
ŠIRITE SOKOLSKU
SOKOLSKI GLASNIK'
kupuje
SOKOL1Ć
SEVER KO M P.
LJUBLJANA
,SOKO‘
industrija športskih proizvoda ДЈНДИВИИИНИИИИННИЦ
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Praktički udžbenik češkog jezika.
M. DRUCKER
Franjo Mačus:
ZAGREB, ILIČA 39 BEOGRAD, KNEZ MIHAJLOVA35
(Pasaž A k a d e m 11 e Nauka) I — Odbojka I
SVESLOVENSKA MISAO
Celokupna oprema za sve športove
Dr. Viktor Novaki
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska Matica
Xjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / Stačun ooštanske štedionice JCjubljana 13.831
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljat' Saveza Sokola kralj Jugoslavije
Izradujemo prepisno medicini
za članstvo:
iz najbolje kože.................
iz impregnirano«} platna	.	.
za članice i naraštaj
iz najbolje koze.................
iz impregniranog platna . .
FRANKOPANSKA ULICA 9 iilllllllllllllllillllllll
izradjujem sve vrste propisanin sokolskih svečanih
i	vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. — Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E- Gangl) . Glavni I odgovorni urednik SIJepan ćelar o Grcdnje Redakcijski olsek o Za »pravu ogla-e odgovora Mica KoSieva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani