Kraljevina Jugoslavija
Uprava sz a asašliiu
Klasa 2S CZ)
Patentni Spis
Industrijske svojine
Izdan 1 decembra 1935
Br. 11844
Carl Freudenberg G. m. b. H., VVeinheim, Nemačka.
Postupak za dobivanje vlaknastog materijala od životinjske kože.
Prijava od 12 novembra 1934.	Važi od 1 februara 1935.
Već je preporučivano, da se životinjske kože, koje su prethodno obrađivane sa nabubravajući delujućim agensima, na pr. krečmm mlekom, mehanički razvlaknjuju i da se tako dobiveni vlaknasti materijal, prerađuje u proizvode kao što je veslačka koža. Fabričke izvođenje takvih postupaka izaziva mnogo teškoća, uglavnom zbog toga, što se delovi kože namenjene preradi, prema njihovom poreklu, veličini i debljini i prema njihovim svojstvima u odnosu na žilavost, gustinu i t. d., mogu potpuno raznoliko ponašati prema dejstvu sredstava za nabubravanje. Ovim se s jedne strane otežava mehanička raspodela kože, dok se s druge strane dobijaju proizvodi neujednačenog sastava. Između ostalog, ne može se izbegnuti, da na pr. deblji, gušći i žilaviji delovi kože, ostanu još nenabubreli podjednako kroz njihovu ćelu masu, dok su tanji, manje gušći delovi kože, već potpuno nabubreli, a drugi naročito na površini već i suviše stajali pod uticajem hemikalija. Brižljivim prethodnim odabiranjem delova kože namenjene preradi u odnosu na poreklo, žilavost, debljinu, veličinu komada i t. d. mogu se doduše pomenute teškoće nešto ublažiti, ali ne i otstraniti.
Prijavilac je postavio sebi zadatak, da izrađuje od volovskih, goveđih, telećih koža i t. d. ili od delova kože vlaknasti materijal, uz što bolje održavanje vlakana i njihovih dobrih osobina, izbegavajući gore pomenute smetnje i teškoće.
Prema ovom pronalusku radi se tako, da se koža, odn. delovi kože, koji su po-
moću obrade sa nabubravajući delujućim materijama prevedene u jedno stanje, koje dozvoljava poštedno razdeljivanje kože, ras-podeli manje ili više dalekosežno odn. da se razvlakna pomoću mehaničke obrade i da se u raspodeljenom stanju podvrgava ponovnoj obradi sa nabubravajući delujućim sredstvima. Pomoću dejstva nabubravajući dejstvujućih sredstava na već raspodeljenu kožnu supstancu, uspeva se, da se utiče podjednako na pojedine delove, odn. da se celokupni usitnjeni materijal prevede na praktički podjednak stupanj nabubrenja. O-vim se znatno olakšava dalja prerada materijala naročito dalje razvlaknjavanje uz održavanje vlakana i njihovih dobrih svojstava i dobivaju se vlaknasti proizvodi u-jednačenog, dobrog sastava.
Pronalazak dozvoljava, da se vlaknasti materijal podesi na željenu koncentraciju vodonikovih jonova (pH vrednosti) i da se time učini naročito pogodnim za izvesne svrhe dalje obrade.
Obrada nabubravanja može se izvršiti pomoću alkalnih tečnosti, na pr. krečnog mleka, razređene natrijeve lužine, amonijaka, ili pomoću kiselih materija, na pr. klo-rovodonične kiseline, sumporaste kiseline, mravlje kiseline, sirčetne kiseline, mlečne kiseline, ili pomoću son h rastvora, na pr, amonijevog hlorida, kalcijevog hlorida, kal-cijevog rodanida i t. d. Prolazno povišava-nje temperature na 25 do 35®, potpomaže labaveće i nabubravajuće dejstvo.
Probitačno se upotrebljuju različita sredstva za nabubravanje, na pr. tako, da
Din. 10 —
se obrada bubrenja kože ili kožnih delova namenjenih preradi vrši alkalnim sredstvima, na pr. krečnim mlekom, a obrada već mehanički usitnjene kože vrši sa kiselinom sredstvima za nabubravanje, na pr. razređe-nom hlorovodoničnom kiselinom.
U svrhu sprovođenja pronalaska može na pr. da se radi tako, da se normalno pe-peljeni delovi kože, ali bolje pepeljeni de-lovi kože, koji su još dopunski obrađivani postavljanjem u krečno mleko, podvrgavaju prethodnoj mehaničkoj raspodeli, da se materijal u usitnjenom stanju podvrgava daljem bubrenju pomoću obrade sa hlorovodoničnom kiselinom i da se u ovako postignutom, ujednačeno nabubrelom stanju, podvrgava daljoj mehaničkoj preradi, naročito o-bradi, koja je u stanju da raspodeljuje još prisutne snopove i spletove vlakana.
Druga obrada sa sredstvima za nabubravanje, na pr. sa kiselinama može se vršiti priključno prethodnom usitnjavanju kože, ili pri daljoj mehaničkoj preradi koja ovome sledi. Takođe se može vršiti i višestruka o-brada za vreme usitnjavanja, ili na već više ili manje raspodeljenoj koži pomoću sredstava za nabubravanje iste vrste, ili pomoću različitih sredstava za nabubravanje.
Prethodna raspodela može se na pr. vršiti na taj način, što se delovi kože, prevedeni pomoću obrade sa krečnim mlekom u stanje sposobno za raspodelu, obrađuju sa dezintegratorima, koji omogućuju po-štednu raspodelu istih. Dalja raspodela i razvlaknjavanje može se vršiti pomoću pogodnih uređaja za raspodelu snopova i spletova vlakana, na pr. mešalica, mesilica i si. Pri takvom načinu rada mogu se sredstva za nabubravanje, na pr. razređena kiselina dodavati već pri prethodnoj raspodeli, ili između prethodne raspodele i razvlaknjava-nja, ili pri razvlaknjavanju, ili u raznim radnim stupnjevima. Prethodnoj raspodeli može u datom slučaju da prethodi i jedna obrada za labavljenje kože, na pr. pomoću obrade iste sa bodljikavim valjcima. Sama prethodna raspodela može se vršiti i pod vodom, na pr. pomoću holendera koji su uobičajeni u industriji hartije.
Neželjene ili štetne kemikalije, kao na pr. kreč, mogu se odstraniti pomoću mera kao što su ispiranje ili neutralisanje kiselinom i ispiranje pri tom stvorenog proizvoda, na pr. kalcijevog klorida.
Pri preradi pepeljenih delova kože može se na pr. tako postupati, da se isti neoprani ili površno oprani podvrgavaju mehaničkoj raspodeli, da se iz raspodeljene kožne supstance odstrani kreč pomoću ispiranja ili neutralisanja sa kiselinama i pomoću eventualnog priključnog ispiranja stvorene soli i da se raspodeljeni materijal podvrgne
ujednačenom nabubravanju, na pr. pomoću obrade sa razređenom kiselinom. Pri odstranjivanju kreča pomoću kiseline, može se odustati od daljnje obrade nabubravanja i raspodeljena kožna supstanca se može, po podešavanju na koncentraciju vodonikovih jonova od pH 6.0 4.0, dalje prerađivati. Ali raspodeljeni materijal može se u priključku na odstranjivanje kreča kiselinom i ispiranje stvorene soli, podvrgnuti daljnjoj obradi sa kiselinom i pri tome se podesiti na pH — vrednost od 3.0—2.0. Priključno dodatku kiseline za nabubravanje, ili za vreme tog dodavanja, može se vlaknasti materijal podvrgnuti razvlaknjavanju, na pr. u mesilicama, pri čemu se usled obrađivanja podjednako nabubrelog materijala, postiže još i ujednačenje proizvoda.
Važan oblik izvođenja pronalaska sastoji se u tome, što se obrada raspodeljene ili u raspodeljivanju nalazeće se kožne supstance, vrši sa bubreći delujućim supstanca-ma tako, da se izbegava dodavanje tečnosti u količinama, koje su veće ili mnogo veće od količina potrebnih za željeno dejstvo. Može se raditi na pr. tako, da se sredstvo za nabubravanje, na pr. razređena htorovo-donična kiselina dovodi u raspodeljeni kožni materijal u odgovarajućoj količini i koncentraciji u fino raspodeljenom stanju, na pr. u vidu kiše, ili prskajući pomoću dizne, ili pomoću sličnih mera. Uporedni opiti pokazali su da primena sredstava za nabubravanje u većem suvišku prouzrokuje prilično velike gubitke materijala, što se može iz-begnuti ograničenjem dovođenja sredstva za nabubravanje.
Primeri:
1)	600 kgr pepeljenih i od dlake oslobođenih otpadaka kože, na pr, t. zv. koža za tutkalo, polaže se u krečno mleko i o-stavlja se da stoji nekoliko nedelja na pr. 2—4 nedelje u istom. Zatim se delovi kože eventualno posle prethodnog labavljenja pomoću bodljikavih valjaka podvrgavaju više-časovnoj raspodeljujućoj i razvlaknjujućoj obradi u jednom holenderu uz dodatak od 3 m5 vode. Pri tom nastali materijal, koji se sastoji od snopova, spletova vlakana i pojedinačnih vlakana, odvaja se od suvišne tečnosti i neutrališe se zakišeljenom vodom, zatim se ponova odvaja od suvišne vode i sprovodi se preko valjaka za presovanje. Zakišeljavanje u svrhu odstranjivanja kreča, ispiranje i presovanje može se u datom slučaju ponoviti. Taj jako nabubreli vlaknasti materijal, na pr. pri pH od oko 4,5 obrađuje se zatim u jednom aparatu za mešenje, na pr. u jednoj Werner-Pfleiderer-ovoj me-
silici sa jako razrađenom hlorovodoničnom kiselinom, dok masa ne dobije pH od oko 2.5. Količina razređene kiseline probitačno se odmerava tako, da ista u toku mešenja biva potpuno apsorbovana od vlaknastog materijala. Pri obradi u mesilici razdeluju se još prisutni grubi vlaknasti delovi u fine fibrile, tako đa nastaje fina vlaknasta masa. Pastasti, nabubreli vlaknasti materijal, izvanredno je pogodan za izradu raznih proizvoda, kao što su veštačka čreva za kobasice, veštačka koža i t. d.
2)	Otpatci kože sposobni za raspodelu, podvrgavaju se u smislu primera 1 prethodnoj raspodeli u holenderu. Pošto je materijal raspodeljen u snopove, spletove vlakana i t. d. oslobađa se isti od glavne količine vodene tečnosti i sprovodi se kroz jedan transportni puž. Pre uvođenja materijala u transportni puž ili za vreme njegovog prolaza, dodaje se neko sredstvo za nabubrava-nje, na pr. razređena hlorovodonična kiselina u finoj raspodeli i podjednako se razmešava u vlaknastom materijalu. Koncentracija i količina kiseline može se regulisati na pr, tako, da dalekosežno nabubravanje vlaknastog materijala nastupi kod pH — vrednosti 4.5—5.5, koja leži u blizini izoelektrične tačke. Transportni puž može da se izradi tako, da se oslobođena voda u kojoj su rastvorene soli, na pr. kalcijev hlorid, stvorene dodatkom kiseline, već za vreme prola-sa materijala delimično odstranjuje. Nabubreli vlaknasti materijal, koji dolazi iz transportnog puža, dovodi se zatim u jednu pu-žnstu presu i tamo se oslobođava vode i soli, u njoj rastvorenih, u koliko je to moguće. Vlaknasti materijal, koji dolazi iz pu-žasta prese, a koji može da ima sadržinu suvih vlakana od oko 25—30%, podvrgava se nabubravanju pomoću na pr. hlorovodo-nične kiseline, sirčetne kiseline i t. d., što se vrši na pr. tako, da se materijal provodi kroz jedan puž za mešanje i za mešenje i da se isti poprskava sa sredstvom za nabubravanje, pre ulaska ili za vreme prolaza. U iom pužu vrši se daljnja raspodela i ujedna-čenje vlaknastog materijala. Istovremeno može se isti podesiti na željene pH — vrednosti. Ako se kao u primeru 1 podešava na pH — vrednost od oko 2.5 dobiva se jedna vlaknasta masa staklastog izgleda, sadržine vode oko 85—90®/o, koja ima svojstvo da tako čvrsto drži vodu, koja se u njoj nalazi, da se voda ne može više odstraniti pre-sovanjem. Drukčijim odmeravanjem kiseline mogu se vlaknastoj masi dati druga svojstva, na pr. na taj način, što se u poslednjem pužu dodaje nešto manje kiseline. Na taj način dobija se manje nabubreli vlaknasti materijal, pogodan za štavljenje.
Vlaknasti materijal dobiven prema o-
vom pronalasku, može se prerađivati u razne predmete kao veštačka creva, veštačku kožu i si. Pomoću pogodnog sušenja može se isti osposobiti za podvoz, kao i za ležanje. Suvi materijal se može pomoću dodatka vode ili vodenih tečnosti preobraditi u kašastu i pastastu masu.
3)	1000 kgr normalno pepeljene kože, drži se 3 nedelje pri temperaturi vazduha u krečnom mleku, zatim se delovi kože sprovode preko jednog para bodljikavih valjaka, a posle se podvrgavaju dvo-tročasovnom razvlaknjavanju pod vodom u holenderu. Razvlaknjeni materijal po izlazu iz holende-ra, oslobađa se kreča pomoću obrade sa kiselinama i eventualno potonjeg pranja vodom, pa se zatim podesi na pH — vrednost između 4.0—6.0. Dobiveni vlaknasti materijal može se dalje prerađivati na pr. u veštačku kožu, veštačka creva i t. d.
Patentni zatetevi:
1)	Postupak za dobivanje vlaknastog materijala od životinjske kože, pri kome se raspodeljuje koža koja je pomoću obrade sa sredstvima za nabubravanje na pr. sa kreč-nim mlekom prevedena u stanje sposobno za raspodelu, naznačen time, što se već manje ili više dalekosežno raspodeljeni kožni materijal podvrgava ponovnom nabubravanju, na pr. pomoću kiselina.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se koža obrađivana sa sredstvima za nabubravanje, podvrgava mehaničkoj prethodnoj raspodeli, što se zatim manje ili više dalekosežno raspodeljeni materijal podvrgava obradi nabubravanja i istovremeno, ili priključno tome podvrgava mehaničkoj obradi razvlaknjavanja.
3)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pepeljena, preimućstveno poduženo pepeljena koža, bez dalekosežnog ili potpunog ispiranja u sebe uzetog kreča, raspodeljuje pomoću mehaničke obrade uz što je moguće bolje održavanje vlakana i što se pomoću obrade sa kiselinom i odstranjivanjem stvorenih soli, manje ili više dalekosežno oslobađa od kreča.
4)	Postupak prema zahtevu 1—2, naznačen time, šio se koža, obrađena sa alkalnim sredstvima za nabubravanje, raspodeljuje mehanički, što se u raspodeljenom stanju manje ili više dalekosežno oslobađa od alkoholnog sredstva za nabubravanje, na pr. obradom sa kiselinama i odstranjivanjem stvorenih soli i što se zatim obrađuje sa kiselim sredstvima za nabubravanje i istovremeno ili priključno podvrgava mahaničkoj razvlaknjujućoj obradi.
5)	Postupak prema zahtevu 1—4, na-
značen time, što se koža, obrađena alkalnim sredstvima za nabubravanje, po prethodnoj mehaničkoj raspodeli, podvrgava o-i>radi nabubravanja, što se potom ispresuje, a zatim podvrgava ponovnom bubrenju, probitačno pomoću kiselih sredstava za nabu-bravanje.
6)	Postupak prema zahtevu 1—5, naznačen time, što se razvlaknjavanje prethodno grubo raspodeljene kože vrši višeste-peno, probitačno uz primenu različito delu-jućih uređaja za raspodelu i razvlaknjavanje s tim, da se materijal između stupnjeva mehaničke obrade ili / i za vreme iste podvrgava dejstvu nabubravajući delujućih materija.
7)	Postupak prema zahtevu 1 — 6, naznačen time, što se kožna supstanca, koja
je u raspodeli ili već raspodeljena, obrađuje sa onolikom količinom nabubravajući delu-juće tečnosti probitačno uvedene u fino raspodeljenom obliku, koju vlaknasta masa može u sebe da primi i da sadrži usled nabubravanja.
8)	Postupak prema zahtevu 1—7, naznačen time, što se mehanička gruba raspo-dela kože prethodno obrađene sa sredstvima za nabubravanje, vrši delimično ili sasvim pod vodom ili vodenim tečnostima, na pr. u holenderima.
9)	Postupak prema zahtevu 1—7, naznačen time, što se vlaknasti materijal podešava na jednu određenu koncentraciju vo-donikovih jonova, na pr. na pH — vrednost od 2.0—3.0.