Poštnina plačana v gotovini,
I5S- 2. * V LJUBLJANI, FEBRUAR 1929.	*	Ж*д	XI.
HAJRUDIN CURIĆ:
Mostarskom Sokolu.1
(1918—1928.)
Koračaj smelo po stazama Rada Uz Neretvu brzu Sokole hrani sejući seme besmrtnog Sokolstva i skupljaj narod pod zastavu Mira, na diku i slavu Mostara grada,	domovinu čuvaj i rod nam brani,
na sreću i ponos Jugoslavenstva!	dušmanu ne daj da u naše dira!
Na putu Tvome nek Te sreča prati Veselo pevaj, uzdignute glave, dok dođeš do cilja dalekih snova	Marseljezu naših radosnih dana,
i nek Ti nudi mnoge blagodati	nek jekne Zemlja od brze Drave
za dobro Tvoje brače Sokolova! do Soče, Šare i plavog Jadrana!
Koračaj smelo po stazama Rada sejući seme besmrtnog Sokolstva na diku i slavu Mostara grada, na sreću i ponos Jugoslavenstva!
1	Ova je pesma poklonjena mostarskom Sokolskom društvu na jubilarnoj ргог slavi desetgodišnjice.
IVO MAJCAN:
U narodnoj duši i volji je moć!
(Svršetak.)
nadem, da Sokoli tih pogrešaka ne čine, već Sokol stvo odstranjuje to zlo i opominje narod na ono. što ga je vekovima držalo sputana i ponižena u mrskim lancima ropstva. Ali nekoji naši politi* čari na to zaboravljaju ili lahko preko toga pro*
laze. Njima bi trebalo sokolskog duha i značajnosti. Politika se vucari, jer joj nedostaje sokolskog bratstva, demokratskog duha i osećaja ravnopravnosti.
A sadašnjost!? Sadašnjost je samo uvod u budućnost. Da buduća nost naša bude lepa i sretna, da narod oseti i vidi, da nisu potoci krvi nezapaženo protekli mimo nas i ishlapili u nedoglednosti i zaboravi, umesto nad našom državom — mora se osećati zadovoljnim, a time i pripravnim da u slučaju nužde ponovi golgotu za spas svoje države i očuvanje svoje slobode. — Zato mora rad u sadašnjosti biti razborit, ako hočemo bolju budućnost. Požrtvovan i nesebičan rad izvršavan ljubavlju i samopregorom. — Mi Sokoli razumemo takav rad; mi tako i radimo i s ponosom krčimo i rasvetljujemo put, koji nas vodi sreći i veličini — stojeći uvek spremni i u pozoru, da štitimo taj rad i put i da privodimo na njega. A nesvesnima i nesavesnima bez narodnog ponosa i poletne duše, bez osećaja ljubavi i pripravnosti na žrtvovan nja za našu sokolsku ideju — i državno jedinstvo, možemo se samo ironički i sa sažaljenjem nasmejati — ali i s potpunim prezirom pogle* dati na mrsku masku,, pod kojom sakrivaju sotonski smeh.
Ne tako! — rušitelji državnog jedinstva i preziratelji tečevine iz krvi i kostiju junaka — pređa naših! Na narodnom i državnom telu ne prave se pokusi. Dosta je razdor tištio nas! Ne dirajte u tu svetinju; ne rušite temelje zgradi, koja se stoljećima podizala. Ne pljujte, ne preziri te i ne gazite po krvi i kostima naših zor-junaka, mučenika naših ponosnih i muževnih! Znajte, da to, što je iz smrti za život stvoreno — živet će! To što plemeniti i sveti duhovi otaca naših okružuju i štite — uzdignut će se! — I znajte, da nije sadašnjost za .pokuse vaših ličnih i po narodno jedinstvo štetnih ambicija, već za pošten i nesebičan rad, za dobrobit celoga naroda i za procvat majke nam Jugoslavije! Nije sadašnjost priprava za budućnost, već uvod. Pripravu smo već prošli — prošlost naša slavna, kojoj niti sjena niste — bila je priprava.
Braćo Sokoli i Sokoliće! Pioniri slavenske budućnosti, buditelji plemenitosti narodne duše i zaštitnici narodnog i slavenskog ponosa. Vi, kojd ste prkosili bahatim i oholim prezirateljima Juigoslovena i koji ste ponosno i muževno dočekivali rešetainje tela vaših sa hladnim i ubojnim zrnima — i kod prinošenja života vaših na žrtvenik slobode svoga naroda — poslednja reč kad vam beše »sloboda1 narodu«, Vi,
koji ste ušutkavali plaćene izrode roda našeg, koji su svesno i ne= svesno stezali verige okolo narodnog tela i sijali mržnju i razdor među naša plemena, a gojili imske nade o istrebljenju naroda našeg i duše njegove — trgnite se smelije i od važni je i ponovite pesmu: bratstva, slobode i jednakosti — da je čuje narod, da je oseti narodna duša i volja, oko koje pucaju neprijatelji njezini, u nameri da u mutnome love.
Sokoli! Doviknimo svi složno, da su prošla vremena, kad se moglo terati mrsku i podlu rabotu,, na bazi plemenske, verske i staleške nestrp* ljivosti i strati. Doviknimo im, da su oslobođeni grobovi naših pređa
— zor-junaka, a otvorene grobnice i prenesene njihove kosti u milu Otadžbinu, za koju su požrtvovno i nesebično radili i živeli, a muževno trpeli i umirali. Duh njihov — sveti i spasonosni lebdi nad nama i drža« vom našom i uleva u naše duše tajanstvenu i svetu moć, da ponosno ustrajemo u borbi i da je pobedonosno dokončamo. Uništiti i u prah moramo smrviti dvoličnog crva —-* i skinuti mu s lica masku pod kojom sakriva mrski posmeh i odraz — još nekadanje mržnje i prezira prema narodnom jedinstvu bez obzira na pleme i veru. Taj crv ne oseća ljubavi i ne će se pomiriti s istinom, da je brat mio, koje vere bio.
Sokoli, na rad, podvostručen rad u duhu sokolskom — narodnom
— državnom, u duhu sveslavenskom, da se oseti duh sloge i potpunog duševnog i narodnog jedinstva od Soče do Soluna, od Crnoga mora do plavog Jadrana — a geografski t. j. državni će doći, jer drukčije biti ne može, pošto pravda i prirodni zakoni uvek pobeđuju, a evolucija narodne duše i volje ne pozna zapreka. Zdravo!
Vrhu Lanševice, v ozadju Podrta gora in Bogatin.
I. в.
Moderna telovadba.
огеј tudi pri telovadbi vlada moda,« si boste mislili, ko prečitate gornji naslov. No, stvar ni tako huda. S tem ne mislimo uničiti našega sokol= skega sestava, niti nočemo trditi, da je dosedanji način telovadbe popolnoma pogrešen.
Pod moderno telovadbo razumemo čim bolj prirodno gibanje in kolikor mogoče v svežem zraku — pod milim nebom. Zahteve moderne telovadbe so torej: izvajaj čimveč vaj, ki odgovarjajo prirodnemu gibanju človeka, in posnemaj živalske gibe, vse pa vadi, če vreme dopušča, izven telovadnice — na telovadišču, oziroma na igrišču. S tem načinom izdatno poživimo telesne vaje, ki postanejo bolj živahne, kar je za mladino velike važnosti, zadostimo pa tudi higijenskim predpisom, ker se mnogo gibljemo v prirodi.
Naše proste vaje so za deco dolgočasne in preveč duhomorne, ker si deca težko zapomni, kako sledijo gibi lehti in nog drug za drugim. Mnogo lažji so za njo razni poskoki, ki obenem z živahnostjo deci vajo omilijo in zadostijo dečjemu nagonu po izdatnem gibanju. Seveda ne smete misliti, da morajo izostati vsi gibi, ki smo jih bili vajeni doslej izvajati pri prostih vajah. Velike vrednosti in jako pri* ljubljene so posnemovalne vaje. Pri tem izvajamo vse gibe lehti in nog po našem telovadnem sestavu, toda gibe, ki so vzeti iz življenja, si deca mnogo laže zapomni nego gibe, ki jih sestavljajo proste vaje. Naj naštejemo samo nekaj primerov: pranje perila, košnja, metanje kamna; razne hoje: po rosni travi, hoja race, psa, zajca itd. Vsak* danje življenje nam nudi sto in sto primerov, ki se dajo izvajati pri telovadbi kot proste vaje ali raznoterosti.
Enake vrednosti so igre za mladino, kjer se deca neprisiljeno in popolnoma prirodno vede in giblje, obenem pa še zabava. Orodna telovadba ni treba da odpade, toda zopet naj se izvajajo največ vaje iz praktičnega življenja. Taka je torej moderna telovadba za deco.
In za naraščaj? Posnemovalne vaje v tem zmislu kakor za deco za naraščaj niso več. Zato pa imamo mnogo prostih vaj, ki z njimi posnemamo gibe iz lahke atletike: met krogle, žoge, diska itd. Pa tudi proste vaje same naj bodo čim bolj živahne in poskočne. Mnogo bolj bodo zadovoljile naraščajnike in izdatnejše bodo.
Lahka atletika sama pa tvori v letnem času zopet največjo izbiro vaj. Poleg <te ne smemo zanemarjati izletov, kopanja, letovanja in turistike, pred vsem torej vaje v prirodi.
Zimska telovadba se zopet bolj ozira na orodje, ker ni vselej primerno vreme za gibanje pod milim nebom. Nikakor pa ne sme
prevladovati mnenje, da zima ni čas za telovadbo izven telovadnice. Krepko in živahno gibanje v snegu in v mrazu je prav tako umestno kakor poleti, seveda morajo slediti vaje hitro druga za drugo, da je telo v stalnem gibanju in da je krvni obtok čim izdatnejši. Sistema* tično vežbanje pod milim nebom utrdi telovadce, ki so varni pred prehladom ter zdravih in vedrih lic. (Glej sliko!)
Posebno pozornost pa zaslužijo v zimi telesne vaje: kepanje, sankanje, smučanje, drsanje pa tudi krajši izleti. Te vaje naj bodo stalno na dnevnem redu za naraščaj in deco, kadar vremenske prilike to dopuščajo.
Učenci meščanske šole v Mariboru pri telovadbi v snegu.
Igre — težje in kompliciranejše — so tudi za naraščaj jako pri* merno gradivo, naj odpade nogomet, ki je precej divji in sirov, pojav* ljajo pa naj se bolj druge igre z žogo, ki jih je mnogo in so tudi za deklice jako prikladne in izdatne.
To je torej moderna telovadba. V kratkih potezah smo jo očrtali. Ničesar ni izven sokolskega sestava, poudarjene so edino bolj vaje v prirodi in manj orodne vaje, ki pa nikakor ne smejo popolnoma izostati. Ako se bomo v sokolskih vrstah v tej smeri modernizirali, bomo dosegli lepe uspehe in večje število pripadnikov.
L. HOUŠKOVA:
Tri brata.
Dečji igrokaz sa plesom u 2 čina.
(Svršetak.)
II. Čin.
U kraljevstvu vila. Kraljica sedi na prestol ju od samoga cveća u plavetnom svetlu, do nje ostale vile bez Smiljane.
Ples vila.
Kad prestane glazba, vile posedaju na svoja mesta.
1. Prizor.
Kraljica vila: Sada ste se do mile volje naigrale, drage sestrice! Odmarajte se i pričajte mi nešto. Idete svake noći po zemlji, vidite kako ljudi žive i šta rade, znate koješta pričati.
Vila Biljana: Sestrica Smiljana ume na j lepše pričati. Gde li je ona samo ostala? Prolazile smo kao i uvek šumom koja pripada trojici braće i njihovoj majci, igrale sa srnama i pevale sa pticama, ali nas je poterao neki zao čovek —stranac — koga nikada pre nismo videle. Kakove je reci govorio! — Pa onda smo čule kako se braća svađaju, grde i hoće da se ubijaju. Pobegosmo uplašene, jer gde je zloba i ubijanje zavladalo, tamo nema mesta plesu ni pesmi.
Kraljica vila: A šta jadna majka?
Vila Biljana: Ne znam ništa za nju. Samo smo videle kako je u šumi sve cveće povenulo, ptice umuknule kao kad se sprema strašna oluja. Vetar je prohujao granjem i svaka duša strepila je od straha pred božjom kaznom.
U to dođe vila Smiljana, pokloni se pred kraljicom i govori:
2. Prizor.
Smiljana: Evo mene, kraljice, zaostala sam malo među lju= dima,, ali ne žalim. Pričat ću ti žalosnu priču o zlobi neprijateljskoj i boli materinskoj. Znaš li za zemlju trojice braće? (Sedne među ostale.)
Kraljica vila: Reklami je sestrica Biljana, da su crni dani nastali braći i staroj majci.
Vila Smiljana: I još će crnji nastati, ako se ne opamete i među njima ne zavlada sloga kao pre. Moja kraljice, nema na svetu komada zemlje ubavijeg i sretnijeg kao što je onaj tamo Bog stvorio! Sve je braći dao — i plodnu zemlju i bogatstvo pod zemljom i dobro srce i junačku ruku i staru majku koja ih čuva, ali zaludu — neveruju jedan drugome, ni staroj majci, nego im je stranac podmukli, što čudnim jezikom govori, mozgom zavrtio, njemu veruju, njega pošti* vaju,, svaki mu je obećao po komad zemlje. Propasti će dobro gnezdo
ako ne pomogneš, kraljice, umret će od jada stara majka, pa i mi nećemo imati kuta na zemlji, gde ćemo provoditi svoje igre.
Sve vile: Pomozi, kraljice!
Kraljica vila: Neka dođe k meni majka i njezini sinovi. Dovedite ih! (Majka dolazi.)
3. Prizor.
Sve vile: Evo majke! (Dve skoče, podupru je sa svake strane i dovedu je prestol ju. Majka se baci pred kraljicom na koljena, ali kraljica se sagne, digne je i govori.)
Kraljica vila: Ne trebaš da govoriš o svojoj nesreći, majko, i da sebi srce paraš! Znam ja kakav te je snašao jad. Jesi li došla da od mene tražiš pomoći?
Majka: Jesam, dobra vilo! Došla sam u Tvoje kraljevstvo da donesem malo ljubavi svojim nesretnim sinovima.
Kraljica vila: Dobro si se na mene namerila, majčice! Dat ću ja tvojim sinovima čarobno odelo, koje u sebi krije ljubav i jednakost i oni će opet zaboraviti što im je stranac prišaptao, pa će opet tvoja reč vrediti i pokazivati im put.
(Iza pozornice čuje se ljuti glas drugog brata.)
2.	brat: Ja ću prvi, mene je kraljica prvog pozvala.
1.	brat: Pusti, ja sam stariji! (Uleti na pozornicu, stane pred kraljicu i govori.)
4. Prizor.
1. brat: Ti si me pozvala moćna kraljice, evo mene!
(Doleti drugi brat odgurne prvog i govori.)
2. brat: Evo me na tvoj poziv, kraljice! (Prvi brat dohvati nož za posom i hoće da navali na drugog. U to dođe i treći brat. Kraljica Se polagano digne, side s prestolja, položi ruke na ramena braći i govori.)
Kraljica vila: Umirite se, braćo, i setite se onih lepih dana, kada se niste pitali ko je stariji i pametniji nego ko više voli svoju majku. —
3. brat (prekine je): Onda ja nisam znao za svoju mudrost!
1. brat: A ja za bogatstvo!
2. brat: Reci im, moćna kraljice, da sam ja jači i srčaniji od njih!
Kraljica vila: Kad je tako, onda jesi jači (polako se vraća i
seda na presto), ali ja ću tebi dati čarobno odelo, koje će te tek napra« viti pravim junakom, jer junaku nije dosta samo njegova ruka. — Idi s moje desne strane u devetoj sobi naći ćeš odelo, obuci ga i dođi! (Ode 2. brat.)
1.	i 3. b r a t: A meni?
Kraljica v i 1 a (trećem bratu): I tebi ću dati takovo odelo. Ti idi za mojom levom rukom u devetoj sobi naći ćeš odelo. Kad ga obu= češ;, znat ćeš tek za onu pravu mudrost, koja je mila i Bogu i ljudima. (Ode 3. brat.) A ti, najstariji brate, idi ovim pravcem, pa ćeš kao i tvoja braća naći odelo koje će ti otkriti bogatstvo što ne vene i ne hrđa, i koje ne greši dušu. — (Ode 1. brat.)
5.	Prizor.
Majka (nakon stanke): Kako da ti zahvalim, dobra vilo, za tvoj dar? Bez tvoje dobrote moji bi se sinovi pobili kao najljući neprijatelji, moja bi kuća opustela.
Vila Smiljana: Jesam li ti rekla, majčice, da naša kraljica znade leka svakoj rani? (Stanka, majka povlađuje glavom.)
Vila Biljana: Ta zato je nas vile Bog i stvorio da čuvamo ljudsku sreću — i sijemo ljubav među ljudima.
6.	Prizor.
Dođe 2. i 3. brat obučen u sokolsko odelo, pogledaju se začuđeno, onda dođe i treći pa se sva trojica gledaju i čude. —
Kraljica vila: Evo ti, majko, sinova u odelu čarobnom, u odelu jednakosti, u odelu ljubavi. Dođite bliže, braćo! Šta se gledate u čudu?
1. brat (napravi korak spram ostale braće): Gledam i vidim, da je ovaj brat kao i ovaj drugi — čudom se promenio. —
2. brat (isto kor akne napred): A ja vidim, da ste vas dvojica jednaki kao oči u jednoj glavi. —
3. brat (pristupi bliže, uhvate se sva trojica u kolo): Oj, braćo, jednaki smo, jedan kao drugi, jer nas je jedna majka rodila. — (Izljube se, pa polete spram majke i glade joj ruke i kosu.)
2. brat: Oprosti, majčice, što smo zaboravili da si ti najmudrija među nama i nismo slušali tvoje reči.
1. i 3. brat: Oprosti, draga majko!
Kraljica vilaf trećem bratu): Hoćeš li još graditi svoju kuću?
3. brat: Uradit ću što mi rekne majka!
Kraljica vila: A ti s tvojim bogatstvom?
1. brat: Nije samo moje, nego nas trojice! (Braća se grle.)
Kraljica vilafdrugom bratu): A ti, junače?
2. b r a t: Branit ću našu zajedničku zemlju i svoju dragu majku. —
Kraljica vila: I tako ćete svi imati —
3. brat (prekine je) i mudrost —
1. brat: i bogastvo —
2. brat: i srce junačko —
Kraljica vila: I ljubav bratsku, 'koja, /draga deco, povrh svega toga stoji i celim svetom vlada. Idite mirno svojoj kući, radite marljivo na vašem kutu zemlje, poštujte vašu majku, a moje će sestrice svojom pesmom i igrom zaslađivati vaše dane. —
Vila Biljana: Daj, dobra kraljice, da ispratimo braću do njihove kuće. Ponet ćemo cveća svih boja, zovnuti sve sestrice vile i sve ptice i leptire da ožive bratska polja. —
Sve v i 1 e (izpremešano): Ponet ćemo cveća, hoćemo, ponet ćemo puno cveća (dižu se i razilaze na sve strane).
Kraljica vila (polako raširenih ruku silazi s prestol ja i g ot vori): Idite, sestrice, i ponesite sve što ima najlepšega u mojem kra* Ijevstvu, sipajte miris i šare u bratskoj šumi, ulevajte radost u srca dobrih ljudi, a ptice nebeske neka raznose od kuće do kuće pesmu ljubavi. —
Konac.
V'.fiVlViV'.ViV'.V'.V'.V'.ViV'.ViV'.ViViViV'.ViViV'.V'.V'.V'.V'.ViV'. ft
ŽIVKA MARKOVIČ:
Odgoj sokolane.
osle svakidašnjeg rada, dok sneg zavejava blat* njave ulice i dok prolaznici žure svojim kućama, tada u našoj osvetlenoj sokolani nastaje veseo žagor, kao žubor skakutavog planinskog poto= čića. To vežba naraštaj. Tu se smeje, skače, trči i svi smo radosni pa i zadovoljni, jer u sokolani zaboravljamo sve naše još male brige.
Vreme će i dalje prolaziti svojim mirnim tokom a i neosetno od negdašnjeg naraštaja postat će građani jakog karaktera, koji vole svoju otadžbinu, i kojima će i najveća žrtva za nju biti mala. Oni će kao pravi Sokoli činiti sve ono, što je dobro i dostojno pohvale. Svi mi Sokoli možemo s pravom tvrditi, da pravi put u život ide kroz sokolsku vežbaonicu. U toj zgradi tako ozbiljnog izgleda razvijamo sokolskim radom i životom telo i dušu.
Naše dužnosti su sada još male i neznatne, ali ako budemo vršili savesno ove male, bit ćemo docnije sposobni da na sebe primimo i mnogo veće, da ih vršimo svesno i potpuno.
Soko ne treba da je primernog vladanja samo u vežbaoni. I u svome privatnom životu treba da smo i ostajemo Sokoli. Pomoću telesnog jačanja postići ćemo i duhovnu jakost pa ćemo mladi, zdravi i čvrsti kao čelik »snažnim duhom, snažnim telom i mišicom kao grom —• pomoći rodu svom!«
A. N.:
Pomagaj si sam!
red	leti, ko sem hodil še v osnovno šolo, je bilo
I	J*? nH J	pri	pouku vsako delo razen učenja, pisanja in
risanja prepovedano. Bog ne daj, da bi v šoli kaj рГ	jJTj	strigel, rezal, pletel ali lepil, da bi delal kako
■I	^ (Л	igračko! Zadnje leto, ko sem hodil v to šolo, so
pa otvorili šolsko delavnico. Le najpridnejši smo smeli v ta zlati pro= stor in najhujša kazen je bila: danes ne smeš v delavnico. Veliko koristnega smo se takrat naučili — pa o tem bom pozneje kaj več povedal.
V tistih časih	smo	imeli v čitanki berilo »Strgan rokav«, ki je
bilo meni nadvse	všeč.	Kratka vsebina tega štiva je bila: Dva dečka
sta bila velika prijatelja. Povsod sta bila skupaj, vse sta pretaknila ter se pogovarjala o vseh mogočih stvareh. Nekega dne sta se menila, kaj hočeta postati, ko dorasteta. Prvi deček hi bil rad general, drugi pa škof. V živem pogovoru nista opazila moža, ki ju je opazoval in poslušal ter jima potem resno in ostro zaklical: »Iz vaju ne bo nikdar nič prida!« Preplašena dečka sta strmela v gospoda in čez nekaj časa plaho vprašala, zakaj ne bo nič dobrega iz njiju. Namesto odgovora je povrtal možakar s prstom v luknji, ki sta jih imela dečka vsak v svojem rokavu. Sram ju je bilo in domov grede sta zasukala rokava bolj proti sebi, da se luknji nista videle. Eden teh dečkov se je skrivaj naučil pri materi šivanja ter vse lepo zašil, kar se mu je strgalo, pazil je pa tudi na razne druge napake ter postal pozneje ugleden in bogat gospod. Drugi deček pa ni storil tako, pozabil je zašiti o pravem času luknjo v rokavu — ter umrl raztrgan in siromašen.
Ta povest je šla meni takrat prav do srca, izkušal sem posnemati prvega dečka in se naučil pri materi malo šivanja — zato sicer nisem postal znamenit in bogat — ampak marsikatera huda ura, ki mi je pretila zaradi raztrganih hlač, suknje ali srajce, je šla mirno mimo mene, ker strogo očetovo ali materino oko ni opazilo takoj poškodbe na oblačilu. Po skromnih močeh sem take nesreče sam popravil. Seveda so skrbne materine roke pozneje bolj temeljito zacelile rane na hlačah — a burja se je do takrat že polegla in kazen je bila milejša.
Tudi vi, prijatelji, nimate jeklenih hlač in srajc in tudi vašim oblekam delajo grmovje in drevje, ograje in plotovi škodo. Gotovo imate stroge starše, ki ne marajo, da bi hodili strgani okrog in ki vas ne razumejo, zakaj hodite rajši po grapah in grmovju namesto po lepih gladkih stezicah in cestah. Obleka pa pri takih izletih trpi, hlače in srajce se trgajo — doma je pa polom, bolečine in jok, posebno ko imajo mati vse polno dela in skrbi. Kaj, če se sestrici kaj raztrga, ta
si hitro sama pomaga in zašije, ti si pa brez pomoči! Vendar si tudi ti lahko pomagaš iz težav. Nauči se odeti šivanko, prišiti gumb, zašij si razparane hlače in srajco sam. To šivanje je ročno delo, ki se ga naučiš igraje doma. Nikar ne misli, da je tako delo za dečka poniže* valno ter da smejo samo deklice znati to umetnost! Tudi tebi ne bo škodilo in velikokrat boš še v poznejših časih vesel, da si se navadil šivanja. Pa tudi nobeno drugo delo doma naj se ti ne zdi manjvredno. Očisti črevlje in obleko sam in ne čakaj na druge. Nikar ne hodi v zamazani obutvi in raztrgani obleki okrog. Uboga mati včasih nima časa, zaposlena je z mlajšimi bratci in sestricami, zato ji pomagaj, kjerkoli znaš in moreš; prinesi ji drva, če si večji, jih razžagaj in raz* cepi, prinesi vode, zakuri v ognjišču i. dr. S temi deli ne boš samo pomagal in razveseljeval roditeljev, postal boš tudi bolj ročen in okreten, kar ti bo koristilo v življenju.
Če hodiš rad na izlete, gore in na druga potovanja, je neogibno potrebno, da znaš malo kuhanja. Pri materi se nauči vsaj priprav* ljanja preprostih jedi, posebno takih, ki so tečna in hitro skuhana ter ti njih pripravljanje ne vzame preveč časa. Računati moraš pri tem tudi na malenkostno posodo in živila, da te ne obteže preveč na poti (primerna živila so: riž, makaroni, polenta, kakao, čaj i. dr.).
S takim znanjem kuharske umetnosti, malo šivanja in veliko dobre volje boš potoval ceno in udobno in ne boš navezan na tuje ljudi. Z malo denarjem si boš lahko ogledal veliko sveta.
Petelinjek v Karavankah 1547 m pri Podkorenu.
RUDOLF HORVAT:
Peš na morje.
(Dalje.)
Priprave.
,a daljšo pot, če hočemo, da bomo imeli od nje koristi, je treba poleg denarja tudi še natančnih načrtov in priprav. Slab popotnik je, ki se že poprej ne pouči o vsej poti, po kateri bo hodil. Marsikatero zanimivost pregleda, marsikatera lepota uide njegovim očem. Vidi mogoče marsikaj nebistvenega, a bistvena stvar tistega kraja, skrita kje v zakotni ulici, mu ostane nepoznana. Zato je treba vso pot natančno preštudirati, prečitati o krajih, pokrajini, prebivalcih več knjig, ker različne oči različno vidijo. Šele, ko smo se tako pripravili, takrat pojdimo na pot! Mi smo se tega zavedali, a vendar še ne dovolj. Prav gotovo smo kaj prezrli in tako šli kot slepci mimo. Bomo pa izkušali v bodoče to popraviti.
Napravili smo torej načrt. Smer smo določili že pred letom dni, sedaj je bilo treba le še natančno določiti, koliko bomo vsak dan prehodili, kje bomo v opoldanski vročini počivali in kje zvečer pre* nočili. Na podlagi »Vodiča« in nekaterih drugih knjig smo določili posamezne razdalje (v kilometrih ali urah) in končno sestavili na* tančen načrt. Po posvetovanju z nekaterimi brati in po lastnem pre* udarku smo odločili odhod vsak dan ob 5. uri, potem pot 4—5 ur, nato počitek do 3. ali 4. ure popoldne in nato zopet naprej do 6. ali
7.	ure zvečer. Izkušnja je pokazala, da je bil načrt pravilen.
Skupno z načrtom smo naredili tudi natančen proračun. Ker se je pri tem izkazalo, da bi dovoljena vsota ne zadostovala, smo se obrnili na naše sokolske prijatelje, naj nam omogočijo brez^krbnejšo pot. Precej se jih je odzvalo in vedo naj, da so si zagotovili v naših srcih trajno hvaležnost.
Ko smo tako napravili načrt in proračun, smo začeli z drugimi pripravami. Najprej smo preštudirali knjigo »Prvo pomoč«, da bi si znali v slučaju nesreče pomagati. Nato smo pa posvetili vso skrb študiju krajev, skozi katere nas je vodil naš načrt. »Vodič« in potopisi v različnih knjigah, ki so opisovali iste kraje, so nam prav dobro služili. — Ko smo bili oboroženi z vsem potrebnim znanjem, smo vzeli v roke še knjigo »Bon ton«, da ne bi delali sebi in svojemu društvu po svetu sramote. Pravzaprav smo tu le ponovili vse tisto,, kar smo že nekoč slišali v sokolski šoli. Končno smo določili vsakemu še na* tančen posel. Tako smo postavili za namestnika vodje Stojana, za zapisnikarja smo izvolili Vilka, kuhar je bil Drago, ostali pa so si delili dolžnosti pomočnikov, dežurnih in izvidnikov.
Tako so bile izvršene vse priprave in čakali smo dneva odhoda. Čim bolj se je bližal, tem nestrpnejši smo postajali. Da bi bila že
kmalu nedelja, 29. julija!
Slednjič je dan odhoda tu! Nebo pokrivajo temni, deževni oblaki. Ves dopoldan po malem rosi dež. Temno nebo in dež nam kvarita dobro voljo. Čemerno hodimo sem ter tja in nestrpno pričakujemo, da se vreme zvedri. Opoldne se slednjič oblaki malo pretrgajo. Hvala Bogu! Vsaj takoj prvi dan ne bomo mokri!
Zadnje priprave so izvršene. Nahrbtniki stoje napolnjeni s potrebnim perilom, ročno lekarno ima vodja, vsak pa še nekaj pro* vijanta za priboljšek prvih dni. Tudi generalka, »Vodič« in zapisnik so na svojih mestih.
Odhod je določen ob štirih. Ob tričetrt na štiri smo že vsi na mestu. Izvrši se pregled prtljage, da ne bi kdo česa pozabil. Določimo, da nosi dežurni naš kotliček in da se vrste dežurni po abecedi. — Na splošno veselje se pojavi v tem trenutku brat blagajnik s svojim foto* grafičnim aparatom.
Ko je fotografiranje končano, oprtamo nahrbtnike, vzamemo v roke popotne palice in naša pot se začne.
Ta nas vodi najprej mimo škofjeloškega kopališča, nakar zavi= jemo v hrib. Po precejšnji strmini in v veliki vročini dospemo k Sv. Andreju in odtod na Sv. Ožbolt. Okoli nas leže Polhograjski Dolomiti, pred nami se dviga škofjeloško gorovje z Blegašem in Lubnikom, za njim dviga svojo glavo Ratitovec, a iz daljave nas pozdravljajo Julij* ske Alpe s sivim očakom Triglavom. Na drugo stran leži Kranjska ravnina s svojim obzidjem Karavankami in Kamniškimi planinami. Na jug pa nam hiti pogled na Krim in Notranjski Kras z vrhovi, preko katerih teče krivična meja.
Nebo je stalno nekoliko oblačno in ne obeta ničesar dobrega. Zato hitimo na drugo stran, v dolino. Mimo vasi Sela se spustimo strmo navzdol v Petačev graben. Tu nas razžalosti pogled na strašno razdejanje, ki ga je provzročilo neurje zadnjih dveh let. Vsa dolina od enega brega do drugega je popolnoma zasuta s kamenjem in peskom. Ne pozna se več travnika, ne njive, tudi cesta je sedaj razdrapan kolovoz sredi kamenja. Ob bregu stoji hiša, ki kaže svojo notranjost v navpičnem prerezu. A tik razdejane hiše stoji že nova. Velika je vztrajnost in ljubezen do rodne grude jugoslovenskega človeka!
Gremo naprej ob potoku Božna, ki teče pohlevno in se prav nič ne zmeni za svoje razdejanje. Večeri se že, ko dospemo na prvo postajo svoje poti — Polhov gradeč. S hribčka nas pozdravlja župna cerkev. Iz zvonika je napeljana do bližnje hiše antena. Civilizacija in kultura si utirata pot! V začetku se čudimo stari graščini, pred katero stoji umeten, lep vodnjak. Ker se pa že mrači in naznanja oddaljeno gromenje bližajočo nevihto, nimamo časa, da si natanko ogledamo
graščino in vas. Hitro si moramo poiskati prenočišča. Prijazni ljudje pri neki lesni trgovini nam ga odkažejo v senu nad žago. Spravimo se na deske v žagi, da povečerjamo. Ko smo že v polnem teku, udari vihar in nato močan naliv. Zadovoljni smo, da smo jo tako Srečno odnesli! — Odhajamo spat. — Prvi dan naše poti je končan.
(Dalje prihodnjič.)
Mojstrovka z Vršiča.
Savezna prosvetna šola. Od 20. do 27. januarja t. 1. se je vršila pod tem naslovom anketa, ki so se je udeležili zastopniki ve* čine žup. To je bilo prvo zborovanje te vrste, ki pa se je prav dobro obneslo. Nas vzočni so bili najboljši sokolski delavci, ki poznajo ovire in zapreke sokolskega živ* ljenja, zato so bile vse debate stvarne in globoke ter so se raztezale na vse panoge sokolskega programa. Zborovanju sta pri* scstvovala tudi zastopnika ministrstva voj* ne in mornarice pukovnik br. Knežević in ministrstva prosvete br. M. Vojinović. Prva dva dni so podali župni delegati situacijsko poročilo v posameznih župah, nato pa so sledili referati: Smer prosvetnog rada i od* nos spram vežbanja, Kako podati veću važnost ulozi Sokolstva u našoj državi, Rad sa decom i naraštajem, Rad Sokolstva na selu, Rad Sokolstva u školi i vojsci, Socialno vaspitanje i socialni odsek, Na* cionalne manjine kod nas i naše manjine u drugim državama, Sokolstvo i druge or* ganizacije i odnošaji spram njih, Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo na delu, Dr* žava, politika i Sokolstvo, Razmatranja o sokolskom prosvetno*zabavnom delovanju, Sokolski tisak, Izveštaji predsednika savez* nih odseka o njihovem delokrugu.
O	vseh referatih in debatah so bili se* stavljeni zapisniki ter resumeji, ki jih bo JSS objavil v Sokolskem Glasniku. Zboro* valci so si ogledali tudi marijonetno gleda* lišče na Taboru in so prisostvovali pred* stavi.
Smuške tekme Sokolskega društva v Kranju. V nedeljo, dne 27. januarja je pri* redilo Sokolsko društvo v Kranju društveno smuško tekmo za člane in naraščaj. Tek* movalna proga za člane je bila dolga sko* raj 10 km, za naraščaj pa nekoliko manj. Start in cilj sta bila v Stražišču pri gra* ščini, proga pa je tekla okoli Šmarjetne gore. Udeležba pri tekmi je bila dobra:
naraščajnikov je startalo 12, članov pa 13, kar je za prvi začetek mnogo. Tudi dose* ženi uspehi so bili lepi, četudi so tekmo* valci precej trpeli, ker je še vedno snežilo. Prvi trije naraščajniki so bili na cilju: Gre* gore Jurij 40-41, Žgur Mirko 41 ‘00, Košar Marjan 43-33. Zanimivo je, da spada prvi tekmovalec Gregorc še k deci, toda ker je bila tekma za deco odpovedana, so ga na lastno prošnjo izjemoma sprejeli med na* raščaj ter je prekosil vse. Med naraščajniki je tekmovala tudi naraščajnica Ažman. Pri članih je dosegel najboljši uspeh br. Schiff* rer Živko l'11'ЗО. Pri tekmi je bilo na* vzočnih nekaj gledalcev, med njimi pukov* nik br. Knežević iz Beograda, ki se je ude* ležil savezne prosvetne šole v Ljubljani, in urednik »Sokolića«.
Smuške tekme Gorenjske sokolske žu* pe. Veliko zanimanje je vladalo za te tekme v vsej župi. V Mojstrani med gor* skimi velikani so se zbrali sokolski smu* čarji v nedeljo, dne 3. februarja, da se poskusijo med seboj, kdo bolje obvlada svoje »dilce«. Kako uspešno se razvija smu* čarstvo med sokolskim članstvom najbolj dokazujejo številne prijave tekmovalcev. Zaradi bolezni jih je sicer precej moralo izostati, toda vzlic temu je tekmovalo 42 članov in 27 naraščajnikov. Tekma je po* tekla točno in disciplinirano, kakor se spo* dobi Sokolom.
Člani so šli s starta dopoldne ob 9. uri, termometer je kazal 20° C pod ničlo. Tekmovalna proga je bila dolga 18 km, smuka dobra, za red in kontrolo je bilo vzorno preskrbljeno. Med tekmo je zaradi raznih defektov izstopilo 13 tekmovalcev, tako da jih je dospelo na cilj 29. Prvo mesto je dosegel br. Kočar Lado z Jese* nic, ki je vozil 2'13’40.
Popoldne ob 2. uri so startali nara* ščajniki, ki so nestrpno in radostno čakali na svojo tekmo. Proga je bila dolga 7 km.
Na cilj je dospelo 27 tekmovalcev, niti eden ni izstopil, znak energije in dobre pri* pravljenosti. Prvi je bil Jakopič Albin iz Mojstrane 37‘43, drugi Kokalj Milan z Bleda 43-25, tretji Rabič Valentin iz Moj* Strane 45'40.
Rezultat tekme je bil razglašen takoj popoldne ter sta oba prva zmagovalca do* bila v dar vsak svoje smučke. Tekmi so prisostvovali člani župnega in saveznega starešinstva. Doseženi uspehi so zadovoljivi in kažejo, da se bo smučarstvo, ki je v zimskem času gotovo najboljše telesno« vzgojno sredstvo, lepo razvilo v Gorenjski sokolski župi, ki ima za to panogo naj* ugodnejše prilike.
Rad muškog naraštaja u Sarajevu. Mu« ški naraštaj Sokolskog društva u Sarajevu počeo je i ove godine upisivanjem novih članova i nastavkom svojih lanjskih nara« Stajaća sa svojim novim radom. S prva je bila samo jedna grupa, ali posle se opće nije moglo vežbati, jer je bila vežbaona pre* puna vežbača. Tada smo se morali prepolo* viti u dvije grupe. Posle raspodele obe su grupe i dalje radile svojim radom za napre* dak naraštaja, koji ako ovako kao što je u ovo vreme počeo raditi, postići će veliki uspeh. Sa prednjakom smo vrlo zadovoljni. Pod vodstvom brata prednjaka radimo proste vežbe i vežbe na raznim spravama.
Braćo! Ako svaki naš naraštaj unapre* duje ovako imaćemo mnogo sokolskih rad* nika i zahvalnih članova.
Mesud Jamaković.
Izveštaj o radu Naraštajskog Odbora Sokolskog društva u Bjelovaru. Odmah iza konstituisanja N. O. započeo je Odbor idejnim vaspitanjem svojih članova. U smij slu tog idejnog i moralnog obrazovanja, počeli su se držati redoviti nagovori pred vrstom, debatni sastanci i predavanja, redo* vite odborske sednice, knjižnica, priredi* vani su naraštajski idejni tečajevi i Na* raštajski dan. Sav se naraštaj obvezatno pretplatio na »Sokolić«, a deca na »Našu Radost«; uredništvu »Sokolića« slani su re* doviti izveštaji o radu i saradnja.
Dosadašnji uspesi u našem delovanju nukaju nas na ustrajan dalji rad, rad, koji će nam doneti još boljih rezultata.
Ma da se onaj sitni, svakidašnji, ne* prestani rad nemože ničim pokazati, ipak se može nazrevati iz onih činjenica, što ćemo ih niže navesti.
U godini 1928. održano je muškom na* raštaju 56 nagovora pred vrstom, 22 debata
1 predavanja, 27 redovnih odborskih sed* nica, 2 idejnih naraštajskih tečajeva, 1 re* dovni plenarni sastanak, 2 naraštajskih ča* janki i naraštajski dan, uz to razvijen je naraštajski barjak. 4 braće položilo je dru* štveni prednjački ispit, a 1 župski pred* njački izpit. U »Sokolić« poslano i otštam* pano su 4 članaka i 6 izveštajnih dopisa
0 radu.
Osim toga pomogao je N. O. Sok. dru* štva u Bjelovaru da se konstituišu slični odbori u Koprivnici i Križevcima, a od ne* kog vremena održava se redovna knjižnica
2 puta tedno. Ako uzmemo, da je prošla godina pravo uzevši početak našeg rada, onda se ni u čem nemožemo tužiti na ne* uspeh, premda smo uz one uvete, u kojima se nalazimo, mogli učiniti kudikamo više. Nadajmo se, da ćemo to tečajem ove go* dine učiniti.
U godini 1929. nastavljamo s nagovo* rima, debatama i predavanjima, ujedno se pomalo spremamo za naraštajski dan. Na* govori se drže pre svakog vežbovnog časa (2 puta tedno). Sadržaj tih nagovora bila je sokolska ideologija, organizacija, povest
1 svrha gimnastike, Soko i protusokolske organizacije, momenti iz naše istorije itd.
Dok nagovore drže sami naraštajci, de* bate i predavanja drže i naraštajci i starija ■braća. Predmet debata bila je dosad: So* kolska ideologija, Unutarnji razvoj sokol* ske organizacije, Jedinstvo Jugoslovena, pa jedno naročito predavanje o Račkomu, koje je predavao brat Rude Bićanić.
Sada je na redu niz predavanja o Raz* voju kulturnih i političkih prilika u Slo* vena. Ta će predavanja, njih sedam, pre* davati sami naraštajci. Kao uvod u ta pre* davanja bilo je predavanje o Francuskoj i ruskoj revoluciji.
Interes je za prosvetni rad velik i kako dosad izgleda, sve ovo neće promašiti svrhe.	Simeon.
Prijateljčki v ugankah. Spesnil in slike v les vrezal Albin Čebular. Izdala in zalo* žila Brezalkoholna produkcija v Ljubljani. Cena 6 Din. — Naš sotrudnik br. Čebular je zbral vse živalstvo in ga nam predstavil v 150 ugankah. Od najviše razvite živali opice do morske zvezde, vse najdeš v ugan* kah. Pri nekaterih moraš precej premišlje* vati, da zadeneš pravo, druge zopet raz* luščiš na prvi mah. Vse uganke so sestav* ljene v vezani besedi in mnoge prav pri* jetno done. Kdor si hoče z ugankami kraj* šati čas, naj jih naroči in drobi.
»Sokoli č« izhaja 20. dne vsakega meseca in stane letno 20 Din.
Urednik Ivan Bajželj v Ljubljani, Gledališka ulica št. 7/II.
Uprava рп JSS, Ljubljana, Narodni dom. Izdaja in zalaga Jugoslov. Sokolski Savez v Ljubljani. Tiska Učiteljska tiskarna v Ljubljani, predstavnik France Štrukelj. Poedini broj 2 Din.	Ček. račun 10.932.