Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
АПЛ Д ЖТ lIIfACI	CAVAI CI/ ЛГ1	C* Д \7T?T Д 4-m\	Izlazi svakog 1. i 15. u meseca. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i nprava n
UKilAii JUvJUuLU V CliljlVUv) uUM/LlJiVUVl On V L/iA ^ Ljubljani, Narodni dom.- Telefon ured.2543. - Račun pošt.šted. 10.932. - Oglasi po ceniki
Ljubljana, 1. januar a 1929.	Broj 1.
Novogodišnja poslanica svim bratskim društvima.
Braćo! Sestre!
I. prednjački tečaj za sokolske čete župe „Aleksa šantiča" u Mostaru.
(Opis vidi na str. 6, stupcu IV.)
R. BIĆANIĆ (Bjelovar):
Optimizam.
Ljubljana, 1- januara 1929.
Sokolski Glasnik ulaizi u XI. go* dište svog izlaženja, a u II. godište što izlazi u obliku časopisa.
iProšle godine, kad je 1. januara promenjeni Sokolski Glasnik' ugledao svetlo sveta, naplisali smoi n uvodniku »Zašto-dolazimo?« medu .ostalim i ovo nekoliko bedaka, koje želimo ponovi« ti, da vidimo', koliko sc od onoga sto smo očekivali, doista i ispunilo.
Rekli smo ovak’o: »Nadamo se, da čo naše članstvo rado posizati za S«= kolskim Glasnikom, i da če ga, bude li našlo sebe d svoju okolinu n njicmu opi* sanu, radosno i s nestrpljivošču očeki* vati. Zelja je vaša, a budite uvereni i naša, da se list proširi, da budo za* nimljiv, da bude ogledalo Jugosloven* skog Sokolstva, njegovog intenzivnog rada i napretka, da 'bude rado čitan i priman u svakoj sokolsko) kliči, domu i obitidji.
Budete li pravilno shvatili cilj, za* dataik i' svrhu dolaska novog Sokol« skog Glasnika, budete li svojski pora* dili z,a .njegovo širenje medu članstvom i narodom, budete li marljivo dopišiva* li, izveštavali' i saradivali, skupljali oglase i nove pretplatnikc, cbezbedi* čete našem novam Sokotekom Glas: niiku materijalan i moralan opstanak.«
Braičo, niko nijo veseliji od ured* n.ika Sokolskog Glasnika, koji može nakon godino dana otvorcno i jasno napisati :u istom listu i na istom me* .s tu — nade u naše članstvo polagane, nisu nas prevarile. Spram prijašnjeg stanja načinili smo velik korak na* pred u svakom pogledu. Da članstvo rado posiže za Sokolskim Glasnikom dokazuje nam broj pretplatnika, koji se spram pretpTOŠle godine povisio za oko 1500. Naša je skromna želja, da u ovoj n-ovoj go d in i poraste broj pret* platnika barem za toliko. — Da li Jc list pružio ono, što jo članstvo očeki* valo od njega, reči če nam anketa, koju čemo raspisati u jednom od na* rednih brojeva. Na taj način saznače* mo želj.e našeg članstva. Stvarne kri* tike do danas još .nismo primili, pa ako bi se upravljali po onoj, ko šuti
—	odobrava, morali bi zaključivati da je list u skromnim prilikama moguc* .nosti zadovoljio široke redove naših pretplatnika.
Sa'radništvo —‘‘bila je u prvim brojevfima prošle godine Ahilova peta lista, a danas, lako bi1 rekli da kod po* jedinih brojeva, s obzirom na prostor s kojim raspolažemo, imamo skoro su* višo saradnika. Sve se. popravilo pa i to. Jed'ino, što bi imali da prigovori* mo našim vrednim saradnicima, bik, bi, da su malo predugački u svojim člancima i 'izveštajima i što vrlo rado1 'i cesto upotrebljavaju tude reči tamo, gde ih ne treba. Međutim i to se več popravlja.
Skupljanje oglasa — napredak. Ni j e doduše takav, kakav smo očekiva* li, ali tko je tačno pratio tu privrednu stranu našeg Sokolsko g Glasnika, mo* gao je 'u poslednje vreme razabrati i opaziti, da je krenulo na bolje. Uz Ljubljanu i neka druga stalna mesta, pojavili su so oglasi i iz drugih krajie* va. Svako naše društvo u industrijskom ili trgovačkom kraju moglo bi uz ma*
lo	dofore volje pribaviti oglas za So* kolski Glasnik, od čega društvo ima i novčanu korist, jer dobiva 15% pro* vizije.
Kolportaža — ne ide kako bi tre« bala i morala. A da ide, ako se hoče i ako se ima volje i sokolske požrtvov* nosti, inteka vam bude dovolj a.n dokaz za to naša tvrdnja, da je j.edno dru* štvo na kolportaži uz 20% provizije izaradilo prošle godine oko 1500 Din.
Ako sve te činjenice zbrojimo, onda je moralan uspeh i napredak na* še organizacije u to m pogledu — po* izitivam Kod toga ali ostati ne sme i ne može, jer nam to ne dopušta ono večito sokolsko nezadovoljstvo, koje nam jc usadio u duše neumrli naš Tyrš.
Jedina žalosna pojava, koju smo opazili, jo ta, da nam list nosi podna* slov »Organ Jugoslovenskog Sokolskog Saveza«, a mnogo ima. društava, pa čak, ako se ne varamo i župa, koja sa* cinjavaju taj JSS, a nisu pretiplatnici Sokolskog Glasnika. Ako je Sokolski Glasnik dolista naš zvaničan list, onda; ga moraju primati u prvom redu sve, podvlačimo sve sokolske župe, sva so* kolska društva i tek' onda odbornici 1 ostalo članstvo.
Lepo je rekao jedan starosta župc na nedavnoj sodnici odbora JSS: Da nam .'sokolska štampa, koja nam 1 je /potrebna, ide tako polako medu So* kolstvo i narod, krivi smo mi, koji se* dimo na odbormčk'im mestima župa i društava, a ne članstvo!
Pravila sviju bratskih društava odreduju, da so moraju društvene skupštine održati meseca januara sva* ke godine. Čitavom članstvu, narašta* ju i deci, kojo čo se skupiti na svojim društvenim glavnim skupštinama, ša* Ij.cmo bratske pozdrave!
Upozoravamo sva bratska dru* štva, da naše glavne skupštine nisu samo formalnost, kojom se udovolja* va zakonu, več moramo na tim svojim zborovima tačno pregledati i prosu* di ti r,ad u /ptrošlom p osi ovnom raz dob s 1 j u, ispraviti greške, ukloniti manjka* vosti i odrediti naort rada za naredno poslovno razdobij e. 'Pred očima i u mislima moramo imati
zahtev velikih zadača Sokolstva,
kojo žele imati na svim vodečim i od* govornim mestima svake naše jedinke čitavih ljudi, koji su utvrdeni u sokol* skom radu i koji preuzimajuči položaj preuzimlju i svu težinu odgovornosti za nesmetan tok sviju upravnih pošlo* va. Nasi odbornici ne sme ju biti samo predstavnici svoga društva, več mora* ju služiti čitavom članstvu za primer i uzor radinih, požrtvovnih i svesnih Sokola.
Uredenju uprave i gospodarstva
posvetite svu pozornost! Prvo pravilo neka vam bude tačnos.t u radu .i saves* nost u gospodarstvu. LJ poslovanju društava sa žup.ama i župa sa Savezom mora vladati uzorna urednost, da nečc biti nigde zaostatka u glatkom toiku rešavanja medusobnih poslova!
U društvenom gospodarstvu neka prevladuje načelo štedljivosti! Dru* štveni odbor mora znati, da upravlja imovinom, koja je vlasništvo sv.iju i ko'j.a. je bila sabrana s velikim žrtva« ma našeg članstva, koje u večini pri* pada ne.imučnim, od vlastitog rada- ži* vučim slojevima. Brača Magajnici ne* ka nastoje, da se organizacijski dopri* nosi .redovno' uplačuju, a članstvo ne* ka bude svesno, d:a možemo napredo* vati svi
samo radom sviju i radiom svakoga za sve!
Kao što mora biti društveno taj* ništvo uvek u tekučim poslovima go* tovo, tako mora društveno gospodar* štvo svaki čas zrnati,, kakav je mate* rialan položaj druištva. U pomoč do* brom gospodarstvu neka biidu na ras* polaganju društvena gospodarska ve* ča, u koja privucite k saradnjii i ilskus* nu braču i sestre van odbora. Jaiki go« spodarski 'temelji jamstvo su svakom zdravom napretku.
Ne zaboraviite posvetiti potrdbnu i stalnu pozornost i van glavne skup* štine živahnoj i uspešnoj
propagandi za sokolsku štampu!
Uz uredene gospodarske prilike je naša štampa najvažnije naše oružje, koje pobedonosno deluje na sve stra* ne: me.du našim prip,adnicima utvrdu* je i unapreduje sokolsku svest, a me* du širok om javn.ošču širi smisao i ra* zumevanje za našu sokolsku stvar. Kaširenjem naše štampe ddbivamo i nova novčana sredstva, koja nam omo* gučuju, da tehnički i sadržajno us,a« vršavamo vlastite časopise. Podite s na* Šim časopisom i s našom knjigom od muškarca do muškarca, od žene do že* ne, podite medu naraštaji i decu te im dokažite, da imamo za svakoga nešto, za svakoga svoje! Sami uvereni o važ* nosti sokolske štampe, moči čete uve* ravajučom reči izdašno pomnožiti krug naših pretplatnika.
Svi smo uvereni, da je delo u sva*
v Verujemo, da ova gorka, neče va* žiti za ovu jubilejnu godinu našeg Sa* veza, u koju ulazimo s najlepšim .na* dama i željama za naše Sokolstvo.
Po Preradoviču »Stalna na 'tom svijetu samoi mijena jest«, izmenili smo i mi malo vanjsko lice našeg li* sta, dodali neke nove rubrike, prome* nili malo imena starih, uzelli nova slova za naslove itd., jednom reči, ulili smo malo novog života u s;tari naš Sokolski Glasnik. U anketi, o klojoj smoi več
uspesima samo onda, ako vlada modu pojedinim činiteljima bratski odnošaj. Jednak odnošaj mora vladati i medu
upravnim i tehniičkim organima,
koji neka rade kao sastavni i bitni de* lavi harmoničke celine zia1 opšti napre* dak svoga društva. U našim vežbaoni* cama i u društvenim prostorijama je rasprostrto široko polje našeg vaspit* nog rada. Prednjački »borovi i pro* svetni odbori neka se brinu za unapre* denje vaspitanja sviju kategorija na* ših pripadnika; njihov rad neka bude smišljen /i u skladu s bivstvom sokol* ske ideje, naročitu brigu pak neka svračaju vaspitanju prednjaka, ikod če* ga vam obečajemo svoju pomoč, u ko* liko če nam biti u danim prilikama najviše moguče. U vežbaonice i na let* na vežbališta usredotočite .svu svoju pozornost i brigu u te(lesno*vaspitnom i zdravstvenom pogledu, pa čete se na* skoro uveTiti, da su vam svi ti prostori pretesni radi rastučeg broja onih, koji idu da se okrepo na tom praizvoru so* kolske moči i sokolskih vrlina!
Ne zaboravite posvetiti vanrednu pozornost sokol.skoj disciplini, koja mora svakom pojedincu p roči u meso i krv i koja nas odlikuje od sviju dru* gih organizacija. Bez discipline miema pravilnog sokolskog života! Svaki pre» kršaj discipline smatramo za največi presbupak.
Tako pristupamo, svesni ispunjc* nih dužnosti, s ponosom i s veliko m verom u našu budučno.st
k desetogodišnjici opstanka Jugo®
slovenskog Sokolskog Savezai,
čiji smo veliki dužnici i njegovi odu* ševljt.n.i pripadnici. Dužnici njegovi za* to, jer nam je jedini on otkrio pra> vilno poimanje i stvarno izvađanje dr» žavnog i narodnog jedinstva i koji nas je jedini doveo do reainog slovenskog sokolskog bratstva i do istinite sloven* ske uzajamnosti; .oduševljenl pak pri* padnici zato, jer znamo, da možemo samo sa Sokolstvom pošteno, iskreno i zato trajno služiti narodu i dorno« vini!
Stoječi, tako pročiščeni i uredeni u sebi, na putu dela, žrtvovanja i na* pora, u želji 'za napretkom sviju i za združenjem sviju u znaku sokolskog bratstva, moči čemo se vedra čela i jasne dušo odazvati pozivu brače Po* ljaka i Čehoslovaka, da ih posetimo
u Poznanju i Plznju,
kad če naši savezmei u savezu »Slo* venskog Sokolstva« u godim. 1929. u našoj prisutnosti i s našom sarad* nj.om pokazati svetu, kako auboke i brats.ke veze spaja ju njihove zemlje sa slovenskim sokolskim jugom — s na* šom domovinom!
Tako pročiščeni i uredeni u sebi, svesni smo svi ogromnosti 'zadača i dužnosti, koje stoje pred nama radi činjenice, da želimo i moramo na
II. jugoslovenski svesokolski slet g. 1930. u Beograd,
kojemu če dati utakmica za slovensko p-rverastvo naročito značajno dbeležje i koji mora uspeti u svakom pogledu, jer hočemo i moramo za takav uspeh ra d iti svi!
Medu nama ne sme biti nikoga, koji ne bi preuzeo na sebe težinu od* govornosti u svesti, da je za izvojeva* nje pobede sokolskih ideala svaki po» jedinac neophodno potreban! Nepre* kidno neka nam odzvanjaju u duši dve
govorili u današnjem uvodniku, iizači čemo sa svojim predlozima u pogledu pTOŠirenja i uredivanja lista, a vi čete na.m svojim savetima i kritikom otkriti sve' želje, koje su sigurno tako iskrene, kao i naše, da nam Sokolski Glasnik uz onaj pridjev »zvaničan«, posta'ne i List »sokolske obitelji«.
Svaki naš dosadašnji pretplatnik neka posveti u toku prvih 14 dana me* seča jaunara jedan sat dnevno propa* gandi za »svoj« sokolski list.
»Ko samo donekle po* znaj e istorijiu i tok ovoga sveta, taj sigurno iznade, da 'nijedan narod, nijedan po* kret ne može doči drukčije do ikjonačne pobede, nego vlastitom nutarnjom sna* gom.«
Karel Havliček*Borovsky.
Optimizam... Čudna i gorka reč danas. Pa i iza naše sokolslke prilike neobična.
Gospodarske prilike u sokolskoj organizaciji — to je več notorno. A drugde? — Samo nekoli-Kio pitanja! Koliko procenata našeg naraštaja osta* jc u članstvu — i vežba? Koliko1 stvar* no imamo 'redovnih vežbača? Komac* no, od onih, koji su unatrag 10 godina bili u našem prednjačkom Ikiadru — koliko ih sada uistinu radi, A od mo* vih prednjaka, koji su polagali ispi'tetina tr a g tih 10 godina, koliki ih pošto* tak vežba? Zašto se kod nas u rn.no* gim društvima, nakon deset i više go* dina opstanka biraju u odbore dru* stava ne Sokoli, nego »prijatelji« So* kiolstva? U mnogo je naših društava »sokolsko« »vaspitanje« karikatura Sokolstva! Kolik je broj članstva naše organizacije, koji su Sokoli samo po tome, što plačaju mesečno članarinu? A koliki niti toga ne čine? Gde je tu težnja iza usavršavanjem svih sposob* nosti do krajnjih granica savršen* stva?...
Ni je dosta reči: nema discipline, nema svesti, nema volje za rad. Treba segnuti dublje. To moina da ima svojih dubljih razloga. iPredalekio bi nas od* velo, da to sada ispitujemo. Opčenito samoi da spomenem: mi nismo znali često da shvatimo duh vremena i da ocenimo zadaču Sokolstva iu današnjim, novim, prilikama. Ako kroz ovih 10 godina nismo uvekl postigli ono, što smo ihteli, to znači tek, Ida u konkret* nom slučaju nismo uvek znali poči najboljim putem do cilja, i da nismo dovoljno kritički omerili naše snage, potrebne iza postignuče tog cilja, kad smo si odredivali cilj. Razlog je u na* ma, krivnja na nama samima. I onda, konačno — u našem je Sokolstvu bilo do nedavna, a i danas toga još ima odviše: — mnogo metstvarnog, naduve* nog, liažnog, fra'zerskog, nameštenog samoobmanjivanja, da ne rečem me* galomanije. No Ikao što če teška go* spodarska i politička kriza da u 'našoj državi obori sve lažno., izveštačeno, što me počiva na vlastitoj, nutarnjoj snazi, tako če teške prilike osloboditl Sokolstvo od himera. Zato sam op ti* mist.
No varajmo se, temeljno pitanj« je i ovde — večiti problem vrednosti. Da si ptrištedimo razočaranja, da ne gradimo na iluzijama, i na »moralnim« elementima, .reči čemo otvoncino: u so» kolskom pokretu radi svaki samo ono* lilkb, koliko Sokolstvo predstavlja za njega stvarnu vrednost u izvesnom vremenu. Ko vidi u njem lično veču. vrednost, radi više, odnosno koristi se više sokolskim vaspitanjem; u koga pak nema spoznajo te vrednosti, ili je ono prestalo' za nj biti vrednost — taj otpada. A ta so vrednost može očito* vati na raizne načine: društveni raz* lozi, nacionalni motivi, ljubav za sa* mo vežbanje, zdravstveni značaj, tež* nja za isticanjem i »slavom«, i konač* no —> navika, t. j. ono, što mi zovemo disciplina, svest, osečaj dužnosti itd. Od svih tih motiva, kod jednoga pre* vladavaju — ovi, kod drugog — oni. Temelj je ipak — matematika.
Na sili, na disciplini, piravilima, dužnosti — samo na tom mie može da cvate solklolska organizacija. Na tim drugotnim pojavama ona može tek da životari.
Bitno je dakle, ako hočemo u bu* duče da biolje napredujemo, da naše članstvo spozna vrednost Sokolstva, odnosno, da mu tu vrednost prikaže* mo tačnije, nego do sada. A i kritič* nijo. U nas ima još mnogo nejasnih pojmova o zadači sokolskog pokreta
— mnogo više, nego što mi :i mislimo, ni ne znamo svi, §to hočemo. Od ne* jasnih pojmova spašavamo se onda frazama, koje nilldo mo razume. Pogle* dajte samo naše sokolske knjige, ko* liko je tu nesuglasica i krivih pojmova. Pa i naše irezolucijo sokolskih sabora nisu proste od kontroveriza, i to krup* .nih. Trebalo bi dalk’le kritički pretresti Vrednost Sokolstva kao pokreta i po*> brinuti se, da se ispravnije tumač!. Najpire to posti či kod voda Sokolstva
— po župama i društvima. Zato je održanje savezno prosvetne škole od prestudnc važnosti — kao prvi korak.
Tek kad to postignemo, mogli bi da govorimo o poboljšanju načina ra* da, o boljim prednjacima i boljim sredstvima vaspitanja, o trajno boljim prilikama za našu oirganizaciju. A on* da i o svesnijem članstvu, kojem bi Sokolstvo predstavljalo veču vred* nost — jači motiv, nego do sada. Pu* stimo na stramu »ideje«, maglovite pojmove kojlima naši »ideolozi« pitaju članstvo, a kojo naše članstvo ne raz* ume, a često ni »ideolozi«. Prikažimo im rado jasno, da mogu 'to shvatitl, kakvu direktnu korist imajiu od solkol* skog vaspitanja, i dajmo im to vaspi* tanje u što zanimljivijem obliku. Pri* bližimo Sokolstvo iz platonskih sfera ideja životu, stva'rnom, svakidašnjem životu. Jer vlastita, nutarnja snaga So* kolstva leži u osečanju njegove vred* nosti za svakog od nas.
To bi značilo raditi sistematsk;. Bojim se reči raditi s planom, jer kod nas reč plan asocijacijom izazivlje predodžbu — koš, toliko je 'tih ineiiz* vršenih planova. Mi jedva uspevamo gdegde da naša društva rade s planom za jednu godinu. Raditi s planom za pet, deset, dvadeset godina, i sama je pomisao smešna, — oprostite sarka* zam.
A ipak možemo napred. Ko če provesti taj plan? I onakvi kalklvi smo sada, možemo napred, i to odmah. Ako v ima u našem Sokolstvu od 44.000 čla* nova njih 1000, ili barem 100, pa i kad ih ne bi bilo više od 10, ja sam opti* mist — kojima Sokolstvo predstavlja toliku vrednost, da su lično spremni, da trajno iz sokolskih načela povlače konselktvence na svoj privatni i javni život, da u sebi večito žare prometej* sku vatru neprestane težnje za usa* vršavanjem svih sila i sposobnosti svojih i svoje okoline, — možeimo na* pred. Doduše, težak teret za istoič* njačku i južnjačku našu lenost, ali ipak moramo napred. Moramo* da počnemo svaki sam od sebe. I ustraj* mo, jer mi uvek samo počinjemo — ili čekamo da drugi počnu. Teren iza •akciju nije loš. U našoj organizaciji ima sl obodni h energija, vlastitih nu* tarnjih snaga, samo su rastepene, raz* vodnjleine. SalkUpim-oi te rastepene energije, koje sada, često besplodno prop'adaju u očajničkim pokuša jima naših sokolskih krstonosaca. Najviše energija gubimo zbog toga, jer nam rad nije dovoljno povezan. Povežimo se čvrstim vezom discipline, koji če kanalizovati energije i koncentrovati
sokolsko zapovedi. Prva: Izvršuj sves* no svoje dužnosti! — I druga: Radi, ko j jedinici usmertno k stanovi tim kao da s.i sam na svetu!
Zdravo!
U Ljubljani, 1. januar,ai 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Dr. Viktor Murnik, načelnik.	Dr.	Ribo	Fux,	tajnik.
ti
Str. 2.
napore; da nam bude lakše raditi.' Di* sciplina če nuni dati potrebnu clastič? nost i čvrstodu organizacije. Uzmirno si za princip, da tveć jednom stvorene od luk c pr o vodimo bez kritikovanja i rezervi do kraja. Prestanimo disku to; vati oveć stvorenim odlukama.
Apro svega — uklonimo orno, što ne valja, što nas razvodnjujc. I to bez smilovanja. Ne bojmo se, što demo spasti brojem. Ako učvrstimo teme* lje, narasti če broj več. Slažemo se, da velik deo krivde nese sokolski funkcio* neri. Uklonimo bez ikakvog obzira one sokolsko furokcionere, što zase* došu na grbaču pojedinih društava i svojim životom i delom kompromituju Sokolstvo u svom mestu. Ti nisu »ne* nadoknadivi«. Svedimo na pravu meru uticaj onih, sitnih, lokalnih sokolskih vladalaca raznih »prijatelja« Sokol* stva, Moji — čast časnim iznimkama — smetaju one, koji bi hteli napred. Neka u sokolskim društvima- vode glavnu reč — Sokoli.
Isto tako izbrišimo iz naših redo* va društva, 'koja mioramo samo umet=
no podržavati. Niti oni imaju JćaRvu korist od Sokolstva, a j-oš manje So* tkjolstvo od njih. To ide u nekim me* srama, tako daleko, tla brada govore, da vežbaju za župu, ili za Savez, ili za pojedine funkcionar«, a ne iza sebe.
Nije dosta jadikovati, ili konsta* tovati falkat, da smo 'zaostali (što nije ni čudo, kad se uzmo u obzir 'u kakvlm prilikama živimo) — pa čekati magični štapid, ‘koji bi nas trgnuo svo raz asu te pojedince — napred.
Mi smo se več i krcnuli. Gotovo identično gledanje na naš sokolski ži* vat od mnogih sokolskih radnika, koji nisu nikad ni razgovarali zajedno. Reči, kao: Sokolstvo ne može da oče* kuja ništa ni od Ik/oga! Počnimo od sebe! Uzgoj pojedinca ... čiščenje ... sitan rad... itd. znaci su gibanja, koje jo več prilicno jako. Tih pojcdinaca je malo, — vrednost njihova sudiče sc po delima.
Kri tičko raspoloženje prvi je znak .'kretanja.	,
U tom pravcu napned!
Brzojavni pozdravi župa ČOS za 1. december ISS.
Jugosloven&ki Sokolski Savez pri* mio je prilikom proslave 10*godišnjice ujedinjenja našega naroda brzojavne pozdrave iz> bratske čehoslovačke. Medu ostalim nalazi se i brzoj.av brat* ske ČOS; koji glasi:
»S proslave Vašeg narodnog praz* nika šal j c čehoslovačko Sokolstvo tople bratsko pozdrave. Živilo jugo* slovensko ujedinjenje, neka živi no* sioc jedinstva, jugoslovensko Sokol* stvO'. — rČOS.«
Duga je vrsta sviju 'birzojava, koji su došli iz čehoslovačkih sokolskih župa i društava, zato se moramo radi pomanjkanja prostora ‘ogranieiti samo na nabrajanje sviju župa, koje su se setile našeg slavlja. Sadržaj brzojava je kod sviju bez izuzetka tako srda* čan, kako može čestitati samo sokolski brat, koji stvarno bratski oseča s na* ma. Setile su nas se sokolske, župe: Barakova (Praha), Blanioka (Vlašim), Brnska (Br.no), Budečska (Kladno), Čižkova (Jičin), Denisova (Chlumcc nad Cidlinou), Fiignerova (Mlada Bole* slav), Hanacka (Kromjeriž), Havlič* kova (Nemecky Brod), Husov a (Če* ske Budjejovioe), Petra Chelčickcbo* (Slavkov pri Brnu), Jieromymova (Pi* sek), Ještjcdska (Tumov), Jungmano* va (Praha), Komenskeho (Malenovi* ce), Kr.ale Jiriho (Letovice), Kratochvi* lova (Prerov), Krkonošska (Jeleniče), Krušnohorska (Most), Machalova (Br* no), Masarykova (Bratislava), Milico* va (Vyškov), Mor,avsko*slczska (Mo* ravska Ostrava), Nitranska (Nitrvi), Olomoucka (Olomouc), Orlicka (Hra* dec Kralove), PaLaekcho (Frenštat), Pernštynska (Tyšnov), Plzenska (Pl* zienj), Podbelohorska (Praha), Podkar* patska rus (Mukačevo), Podkrkonoš* ska (Nachod), Podripska (Roudmice), (Podtatranska (Liptovki Sv. Mikulaš), Pohronska (Ban. Bystriea), Považska (Trenčin), Pražska (Praha), Prostje* jovska (Prostjejov), Rakouska (Wien), Rakovnicka (Rakovnik), Rokycanova (Rokycany), Sladkovskeho (Louny), Slovacka (Breclava), Podlipneho (Pra* ha), Šumavska (Klatovy), Tešinska (Dobrava), Tyršova (Kolin), Vychodo* češka (Vysoke Myto), Vyhodosloven* ska (Košiče), Zahranični (Praha) i Žižkova (Tabor).
Svim bratskim savezima, župama i društvima neka bude i na tom mestu izrečena bratska hvala za pozornost i srdačne čestitke, koje su nam izraz orne velike sokolske ideje, koja veže sve slovenske narode te ih uvek sve više i više približava jednoga k dr.u* gome pod geslom: Vernost za vernost, krv za krv!
*
Sodnica odbora ČOS u Pragu.
8. i 9. decembra/ održana je u IPr.a* gu zimska sednica odbora ČOS. Pri* sutno je 'biilo uz celokupno starešin* stvo (ČOS 98 delegata iz 52 župe, oprav* dala je svoj nedolaza.k župa P oh r on* ska. Nadalje s>u bili na sedniici prisutni starosta brat Gangl i načelnik brat Dr. V. Murnik za JSS i starosta br. Za* moyski, načelnik br. Fazanoviez i na* čelnica s. Zamoyska za Poljs.ko Sokol* stvo.	i	;
iPrvi dan su u glavnome bili kri* tički proradeni svi izveštaji pojedinih funkcionira ČOS. Izmedu ostaloga bili su predloženi izveštaji o toku III. me* đusletskih utakmica, o pohodu Sokol* stva u Slovačku, o proslavi 28. okto* bra, o ekspediciji na pokrajinski slet JSS u Skoplje i Kosovo Polje, o obi* teljskom časopisu »Jas«, koji de izla* ■žiti i u g. 1929. u nepromenjcnom ob* liku. Nadalje bio je na dnevnom redu izveštaj o sabirnoj akciji za dom So* kolskog društva I. u Ljubljani ,na Ta* boru; akcija sama donela* je ukupno oko 760.000 Kč. Najveoe zanimanje po'budio je izveštaj predsedndštva, koji
je obradivao uz neka unutarnja i vanj* ska pitanja iz dnevne politike. Medu ostalim je predsedništvo izvestilo i o protestu na vladu radi podelo ji'Hilpia nih odličja pojtdinim telovežbačk'im organizacijama od ministarstva za na* rodno zdravljic, koje su bile riazdeljenc potpuno sa stranačkog vidika po pri* ipadniku Orlovstva, ministru Šrameku.
U svim piitanjima jo odbor potpuno odobrio dosadašnjo odredbe i korake predsedništva i zaključio to. pitanje jubilejnih odlikovanja dovesti na či* stac.
Glcdom na priredbe u g. 1929. odobreno jo priredivanjc pokrajinskog sleta ČOS u Plznju na d a ni c Husove proslavo. Na dnevnom redu bio je i svepoljski sokolski slet u Poznanju, kojemu eo prisustvovati svi sokolski savezi vedim poslanstvima. Uz to podi de ČOS i na federativnu svečanost francuskih gimnasta u Cognac. Za g. 1930v predvideni su sletovi u Hodoni* nu ii Kladnu i velika ekspedicija čeho* slovačkog Sokolstva na II. jugosloven* ski svesokolski slet u Beograd.
Potpuno nova bide priredba naro* čitih medusletskih utakmica sokolskog naraštaja. Održade se na području ižu* pe do župskog prvenstva, a u Pragu priredidc se za sve prvenstveno vrsto župa zaključna utakmica.
Na večer bio jo prireden u po* čast lamsterdamskim takmiičarima lep 'bratski sastanak i veoe u velikoj dvo* rani Lucerna, gde su bili prisutni i za* stupniei slovenskih sokolskih saveza.
Drugii dan t. j. u nedelju nastav* ljerto je zborovanje te so najpre iza* brala komisija za sastav listino za iz* bor u predsedništvo ČOS, koji če se izvršiti u proleče g. 1929. Iza toga sa* stavljena je komisija za prednjačko ispiite. Odbor je odobrio pravila sokol skih kinematografa, koji su so udru žili u poseban savez. Nadalje su odo* brona nova uzorna župska pravila i načrt novog telovežbačkog odeila za žensku decu, 0' eemu do pasti konačna odluka u proleče ma narednoj sodnici odbora.
Proračun ČOS z,a godinu 1929, po* kazuje izdatke u visiini 1,605.000 Kč, od čega otpada više od polovice na telesno vaspitno delovanje. Članski doprinosi ostali su nepromenjieni po 2 Kč na člana. Taj doprinos so deli ovako: 1 Kč za prednjačke škole, 30 haliru za manjine, ostalo za upravu Ozledmi fond ostao jo kod istih člana* rina, koje iznose po članu 2 Kč, za naraštaj 1 'Kč, za decu 60 hal. godišnje. Dakako, da su kod toga i potpore raz* ličite. Iz Narodne zaklade bilo je po* sudeno nekim manjinskim društvima oko 148.000 Kč.
Odbor je odobrio osnivanjo i iz* davanje novog sokolskog časopisa, koji če nositi naslov »Sokolski uzga* jatelj«, a izdavače ga prosvetni odbor ČOS svaki mesec. Nadalje jo ziaklju* čeno, da se sokolski hotel u Pragu po* veda jo'š za jiedan sprat, j er dosadaš* nji prostori ne zadovoljavaju radi ve* likog 'biroja sokolskih gostiju.
Vrlo važni bili su zaključci, kojie je odboir doneo uz napeto očekivanje čibavo čehoslovačke javnosti, o sveto* vaclavskim proslavama u Pragu u go* dimi 1929. U to vreme kani čehoslo* vački Orao prirediti svoj slet u Pragu. Odbor ČOS je zaklj'učio, da čo uče*1 stvovati samo onim proslavama, koje de biti u skladu sa sokolskim načeli* ma. Ako pak de so Sokolstvu onemo* guditi učestvovanje 'iz bilo kojih raz* loga, političkih, stranačk'ih ili kulturno* borbenih, poči do Sokolstvo svojim putem. Ujedno je proglasio odbor ČOS, da meče učcstvovati >ČOS ni jed* noj proslavi, koju bi priredila češka puoka stranka ili Orlovstvo.
Sa sodnice bio je poslan pozdrav bolesnom starosti br. dr. Scheirueru, koji je unatoč svojo bolesti obedao, da če ostati starosta ;i u biuduče. Na isti način setio se odbor pozdravom i bo* lesnog načelnika br. dr. Vanioka.
Protest ČOS na vladu ČSR.
Vlada ČSR osnovala jie za prosla* vu desetogodišnjiice opstanka republi* ke naročito jubilejno odličje za sve one, koji su se odlikovali svojim ra* domma polju telesnog vaspitanja. Ova odličja podeljuje ministarstvo za na* •rodno zdravijo po posebnom redu i pravilniku. Sadašnji ministar za tu struku jo dr. Šramek, predsednik čc* hoslovaokog Orlovstva. Pri odllikova* nju prilikom desetogodišnjice kršiene su odredbo dotičnog pravilnika te su bili odlikovani i pojedinoi iz orlovskih redova, koji nemaju ni najmanjih p ra* va ma to. Čim su bila odlikovanja ob* javljena pojavio se medu svim čeho* slovačkiim telovežbačkim organiz,aoija* ma, naročito medu Sokollstvom i Rad* ničkim telovežbačkim jediinicama jak otpor protiv načina, kako se piostu* palo. Predsedništvo ČOS smatralo j>c ш potrebno, da upufci na predsedni* štvo vlade protest eitavog Sokolstva protiiv uvlačivanja strančarstva i pri* stranosti kod podeljivanja sličnih dr* žavnih odličja.
Protest ČOS bio je objavljen u svim večim praškim listovima to so mu jo u ogromnoj večini priključila i sva čchoslovačka javnost osim. pri* staša Lidovo Strane. Iz njega pouzi* mamo, da jc Sokolstvo več za vreme rata spromalo osnovno temelje za va* spitanje naroda u samostalnoj, Čeho* islovačkoj i to protiv voljo Austrougar* ske, koja. jd ometala sokolski rad svim silama, za vreme rata ga je cak ras* pustila, što ali nije smetalo sokolsko radnikie, da ne bi tiho radili dalje na utrtom putu. Svi uslovi. Sokolstva za odličja bili su ispunjeni. Nije pak svejedno, kako .se nadalje postupalo. Odlikovalo so velikim odličjem ljude, koji nisu nikad ni videli kakvo Olim* pijade, a karno li pobedili na njoji. ČOS odlikovana jc samo kao organi* zacija, medutim se istom cenom tne» tiralo čak i pojedino orlovske župe, koje sigurno ne dostižu svojim telesno vaspitnim r.adom čitavo čehoslovačko Sokolstvo. Predsedništvo ČOS upuduje /■ato na vladu najoštriji protest i oče* kuje odgovor, imašto dc zaključivati, što cc učiniti sa podeljenim odličjima, ako se ne uspostavi u tom pitanju red, pravednost i stroga mepristranost.
Koliko nam je poznato, vlada ČSR o tom protestu još nije zaključivala to jc Sokolstvo za jedanput zauzelo stav, da se počeka na odgovor.
Naš varšavski poslanik br. A. Zamoyskome, starosti Poljskog Sokolstva.
Prilikom državnog praznika Jugo* slavijo uputio jo br. Adam Zamoyski našem varšavskom poslaniku g. Mi* lankovidu telegrafskim putem čestitku sa svoga imanja u Kozlovki. Nato je od g. poslanika primio ovo zahvalno pismo:
Gospodimi Adamu grofu Zamoyiskome,
starosti Saveza Poljskih Sokola.
Vama i dragom Savezu naše rode* ne braee kličemo iz čitavog srca
»Zdravo!«*	zahvaljujemo	za
toliko puta nam iskazanu simpatiju d lepo želje, 'koje ste izrazili prilikom našeg narodnog praznika.
Neka hude Sokolstvo Poljsko i nadalje prožeto duhom viteštva i ne* odvojive voze sa ostal o ш slovensko m 'bradom na k oni st naših .naroda.
Živeli!
Varšava, 18. XII. 1928.
Poslanik Nj. Veličanstva Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca:
J. D. MilankovSč.
MILOŠ VOLK (Šoštanj);
91
Razočaranja.
it
Novogodišnja poslanica ČOS društvima.
Kao svake godimo, tako ju- ii ove razaslalo predsedništvo ČOS na sve župe i društva svoju novogodišnju po* sllanicu, koja do sc pročitati na svim društvenim 1 župskim glavnim skup* štinama. U n jo j se upozorava član* stvo na lep razvoj sokolske organiza* oije u poskdnjoj godini i na krasne iispoho III. medusletske utakmiee. Na* daljo spominje naraštajske meduslet* ske utakmiee g. 1929. :i veliki pokra* jinski slet ČOS u Pl zrnju. Članstvo se poziva k složnom radu za Sokolstvo, republiku i narod u duhu naprednosti, prave demokracije i socialne praved* nosti. Zadača sokolskog bratstva i se* strinstva je, da se ukloni socialna ne* pravednost i da dodu sv.i članovi jed* nog maroda u listo j meri do blagostanja duševnog i materijalnog. Zato je po» trebno da svi rado tako, da 6e se sve više i više oseoati sokolski upliv na javan život, koji bi se s vremenom sasvim posokolio. To jc velika zadača, .koju mora Sokolstvo izvesti .lag.ano do kraja. Iaiko je oilj još daleko, ne sme se ni za korak natrag, put mora iei uvek samo napred u duhu Tyrša i Fugmera. Kod toga neka sc svatko seti velikih Tyrševih reči: »Što narod mi j e izvršio, niko nije izvršio; što se nije dogodilo po 'narodu, u op st e se n;ijo dogodilo.«
Prednjačke škole ČOS u g. 1929.
U Tyrševom domu u Pragu pni* rediče ČOS u godini 1929. sledeče prednjačke škole: od 6. do 19. januara
  prva 14 dnevna škola članova; od
20. januara do 2. feb ru a ra — druga 14 dnevna škola članova; od 3. do 16. fe* bruara — treča 14 dnevna škola čla* nova; od 24. februar a do 9. marta — prva 14 dnevna škola članica; od 10. do 23. marta — druga 14 dnevna škola članica; od 24. marta do^ 6. aprila — škola za prednjako naraštaja; od 14. do 27. .aprila — treča 14 dnevna škola članica; od 28. aprila do 11. maja. — proletna škola članica (laka atletika, igre, plivanje, taborovanje); od 19. maja do 29. juna — 6 sedmičnia škola članova; od 30. juna do 13. jula — letna škola članovi; od 21. jula do 31. augusta — 6 sedmiena škola članica; od 22. septembra do 5. oktdbra — če* tvrta 14 dnevna škola članova; od 6. do 9., oktobra — peta 14 dnevna škola članova; od 27. oktobra do 9. novem* bra — četvrta 14 dnevna škola člani* ca; od 10. do 23. novembra — peta 14 dnevna škola članica; od 1. do 27. de* cembra trosedmična škola članova.
Predvojna 'im povojna doba sta dobi velikih razočaranj, ne samo v So* kolu, ampak v vseh društvih in orga* nizacijah.
Dodati hočem k članku »Viši i niži« od br. V. Bogičevida iz Tuzle, ki je izšel v 22. številki »Sokolskega Glasnika«, samo še nekaj primerov za Sokole, da vidimo pogreške po dru* štv.ih še s to strani.
V predvojni dobi mi poznalo So* kolstvo nobene razlike med »višjim m nižjim«. V tej dobi je vladala v dru* štvih enakost, bratstvo, sloga, disci* plina 'in red. V društvih je članstvo medsebojno tekmovalo v delovanju in stremljenju za proevit im napredek. Sedaj imenovani »nižji« so služili ta* krat le kot navidezni »funikcijonarji« in to zaradi tega, d.a so mogli sedaj nazvani »višji«, Iki so bili po pretežni večini državni nameščenci avstrijske vlade, v društvih nemoteno delovati v bratski slogi za proevit društva. So* kolsko vrste so bile čiste in .polne do* brili in neutrudljivih sokolskih delav* cev, zavedajočih se velike soikolske ideje. Nobena žrtev ni bila prevelika, ne gmotna ne osebna. Čim več je bilo zaprek s strani takratne vlade, tem večj.a jc Ma v društvu sloga in pri* pravljenost za borbo.
Uradništvo, posebno 'učiteljstvo, kolikor ga je bilo v naših vrstah, je šlo med narod, ga vzpodbujalo in na* vduševalo za svoj narodni materinski jezik, s čimer si je pridobilo pri njem toliko zaupanja, da jo pošiljal svojo mladino v sokolsko telovadnice, kjer sc je mladina krepila telesno in du* šcvno in vzgajala v dobre Sokole.
Poznam društvo, ki so je ustano* vilo 1. 1907. s 15 člani in članicami. Izvolili so si sedemčlanski odbor. Vsi so bili telovadci stari po 25—35 let. Kmalu so jim jc posrečilo pridobiti še več članstva. Ako pomislimo, da je kraj, kjer so je to društvo ustanovilo, velika nemčurslka postojanka, je ven* dar čudno, da je društvo po enolet* nem obstanku lahko priredilo večerno akademijo. Nastopilo je 14 članov z vajami z gorečimi kiji in vajami na drogu ter .12 članic z vajami s cvet* nimi loki in s skupinami na bradlji skup.no' s člani. Leta 1912. je društvo odp oslalo 6 člano v na VI. vse sokolsk i zlet v Prago. Bratje, ki so bili v Pragi, še danes ne morejo pozabiti presrč* nih sprejemov in gostoljubja Čehov. Razume se, da se je po njih vrnitvi iz Prage prijavilo v društvo še več novega članstva. Navzeli so se brat* stva in enakosti. Rudar je bil enak sodniku, učitelj obrtniku! Še bolj se je utrdilo geslo »Svoji k svojim«.
V tej bratski ljubavi so prirejali razne igre, sestanke s predavanji, peš* izlete in podobno. Tako jie društvo složno napredovalo do izbruha vojne.
Vojna jc teatrla in uničila vsa* ko delovanje v društvih, zahtevala ie vse dobre in delavne Sokole, Iki so po* stali po večini njene žrtve; le malo s.e jih je vrnilo dobrih in nepokvarjenih.
Povojna doba je donesla razna razočaranja. Kmalu po razsulu Avstri* je so se pozabila točno po prepisih izvajati sokolska imačela in ’ pravila. Sprejemalo se je članstvo v sokolske vrste, ki sc je po večini vrinilo v nje zaradi preobrata v državi, da bi na ta način lažje prišli do eksistence, sa, so svojo narodnost lahlko dokazovali s članstvom tega ali onega sokolskega društva.
To je prva (pogreška — nep/re» vidnost.
Sedaj se čudimo, da število član* stva pada. Poglejmo in vprašajmo se, Ikako je naraslo? Od vsakega Sokola, se sedaj zahtieva nekoliko: več obveiz* nosti in izvrševanja sokolskih dolžno* sti, ker pa tega niso vajeni; so sedaj, ko imajo svoja stalna mesta, .izsto* pili. ,
Drugo zlo, ki ga prebolevamo, je to, da je po vojni prišla v modo pri podeželskih društvih stanovska razli* Ika. Na vseh prireditvah, kjerkoli1 bi to bilo, je opažati skupino višjih in nižjih. Ni Več tega, da bi inteligenca šla med preprosto ljudstvo, mu nudila brat* stvo in enakost, dasd "ravno je ona v prvi vrsti poklicana vzgajati narod za dobre državljane — za dobre Sokole.
Vsak napredek pri podeželskih društvih je nemogoč, ker vsepovsod prevladujejo osebnosti, zaradi katerih največ trpie društva.
Najsi bo »nižji« dober član dru* štva, Iki je požrtvovalen in delaven, pa se jo v privatnem življenju zameril »višjemu«, trpi zaradi tega društvo, er se s tem zanaša mržnja v društvo. »Nižji« jc .prisiljen, da opusti sokol* sko delo, sicc.r so mu lahko pripeti, da se ga iiz društva izključi. Nikjer ni* majo nižji sloji dovolj opore, da bi lahko zagovarjali in uveljavljali svoje težnje.
Tretje zlo pri vseh podeželskih • društvih jo to, da se na občnih zbo* rih. ko se vršijo volitve novih odbo* rev, zaradi osebnosti1 nekaterih članov proti bivšim odbornikom “volijo novi odborniki, ki so po večini novodošli uradniki ali učitelji.
Ti se upravičeno branijo sprejeti vodilna mesta, ker so jim krajevne razmere nepoznane, včasih celo so* .volslka načela in pravila.
Čim jie tak novodošlcc funkcijo prevzel, jo je s tem že tudi pokopal, če nima za seboj starejših izkušenejših delavcev, ki so jih brezvestni ljudje onemogočili, ubili pri delu in tako vsa* ko delovanje in napredek preprečili.
Bratje in sestre! To j.e glavna na* palka, Iki jo jo treba hitro popraviti. Malo več bratstva, iskrenosti in pra* vega sokolskega čuta manjka.
Sedaj naj dodam še k prvemu primeru predvojnega društva njegovo scdanjic življenje.
Do 1. 1923. je društvo v bratski slogi telovadilo po raznih parnah in gostilnah. Zaradi vedno večje piotre'be in razmaha društva se jc takrat :za* čutila potreha po lastnem domu.
S težkimi žrtvami smo postavili dom. Seveda tu ni manjkalo osebno* sti in sporov. L. 1924., na sokolski In državni praznik, so je dom svečano otvoril in predal svojemu namenu, ki mu služi šo danies.
Današnje društveno živi j en jie v njem je skoraj grobišče. V njem je zavladalo društveno mrtvilo. Zakaj? Morda zaradi tega, ker se je društvo nekoliko zadolžilo s stavbo? Ne! Dru* štvo trpi na zgoraj imenovanih hibah. Telovadnica jlo prazna, željna je član* stva, pa ne samo »nižjega«, hoče se ji tudi »višjega«. In ko se bodo ramo ob rami znašli v telovadnici, me lo* čeni po stanu in starosti, in kadar sc bodo pred članstvom vršila skrbno pripravljena prosvetna predavanja, kadar bo »višji« funkcijonar društva enak »nižjemu« v telovadnici, kadar bodo na gledališkem odru uprizarjali igr© eno za drugo im s tem vabili pre* prosto ljudstvo med se,^ talkrat se ne bo treba društvu .plašiti bremena, ki mu je ostalo, in njegove vrste bodo čiste in polne.
Kadar bodo društva odpravila te hibe, bodo sokolske vrsto čiste in po* stale bodo .prave soikolske falange, ka* kor sta si jih zamislila Tyrš in Fiigner.
Da se bo pa to lahlko izvršilo, mo* ■rajo poznati v prvi vršiti vsi odbor* niki in članstvo sokolski ustav, pra* vila, načela in idejo, morajo vse to točno izvrševati in x bratsko ljubez* nijo vse popraviti, kar jie bilo zagre* šenega. Še je čas!
Treba bo železnih rok, ki bodo neumorno odpravljale in popravljale to pogreške z geslom: Kdor ni z nami — je proti nam!
25godišnjica sokolovanja br. dr. Janka Bedekoviča.
U Skoplju je proslavio tiho ii ne< opaženo 25 godišnjiou sokolskog de* lovanja poznati i neumorni sokolski radenik brat dr. Janko Bedekovič, sa* da upravnik mesta Skoplje.
Svoje sokolsko delovanjie započco je godine 1903., kad je bio iz.abran u tehmčki odbor H. S. S. — Ovdo je razvio svo svojo sokolsko delovanje, te radio kasnije 1 u Somboru, Križev* cima, Sušaku i Brežicama. Napisao^ jo nekoliko lepih sokolskih knjiga i čla* naka te ueinio mmogo za propagandu
sokolske ideje. Radii svoje vanredne sposobnosti i sokolske pozrtvovnos'ti i poštenosti vršio je mnoge važne i poverijive službe te jo bio svagde muž na svom mestu. Nikad nije -z.a'boravio naše Sokolstvo, kojemu je još uvek veran ii oduševljen saradmik. Sada vrši opet važnu i poverljivu službu u Skop* lju, gde ima p«d očima jedi.no korist naroda i države.
Odličnom i ustrajnom sokolskem radniku našem sokolskom bratu Janku kličemo na mnogaja leta! Zdravo!
Širite Sokolski Glasnik
Sednica odbora Jugoslovenskog Sokolskog Saveza
11. decembra 1928. u Ljubljani.
“
Nepravilno poimanje Sokolstva.
Nedavno sam čitao u nekom rad* ničkom časopisu oštar napadaj na So« kolstvo. Povod za ta j napadaj dao je neki član jednog n a še g sokol, društva iz sledečih razloga: Dotični brat 'biio je' član neke struene organizacije, buduči ali nije uredio dužne organizacijske doprinosu-, isklj-učila ga je organizacija, našto je on odgovorno-, da je bilo- isklju* čenje nepotrebno, jer več odavna nije član te organizacije. Napisa©- je: Soko sam!
Spomenuti radnički list izvodi iz toga napadaj na Sokolstvo, tobože, da je protisocialno i protiiradničko, jer zabranjuje članstvu pristup u s-tručnc radničke organizacije.
Ni jedno, ni drugo nije pravilno. Ako je spomenuti brat pristupio k .str-učnoj organizaciji, mor a o bi kao Soko izvršiti sve dužnosti, k oje zahte* va od njega takva organizacija. Ako pak je isitruena organizacija zaplivala u politiku, koja je protivna njegovim načelima, morao bii najaviti svoj istup i otvoreno reči, zašto istupa. Svuda mora rešiti Sokola iskrenost i m-užev* n ost. Sakriva-ti neispunjavanje isvojih dužnosti spram stručne organizacije za Sokolstvo — nije sokolski, jer So« '-šolstvo ne zabranjuje nijednom svom članu saradivanje u onim štručnim ili političkim organizacijama, k-o-je- nisu suprotne sokolskim načelima, K orga*
U Sokolstvu je moč i buduči nost Slovenstva.
Delo, red i disciplina!
Geslo našeg II. isleta.
Prvo pokusno pitanje, na koje bi morale odgovoriti sve župc, nije za« ključeno, jer tri župe nisu još do da« nas poslale odgovor, premda je bio rok za odgovor, postavljen do 15. no« vem'bra 1928. Usprkos torne imamo prijava za proste vežbie: članova 2764, članica 1134, muškog naraštaja 2286, ženskog naraštaja 1505; za povorku u svečanim odorama: članova 2938, čla« niča 374, muškog naraštaja 1183, žen« skog naraštaja 834. Značajno je, da u-kupan broj sviju prijavljenih katcgo« hija Ivežbajučih nadmašujie tukupan broj sviju prijavljenih za povorku u svečanima odorama za 2360 lica.
Sigurno če se ovi brojevi p-ovisiti, kad stignu prijave od triju župa, koje još nisu odgovorile, a koje su dosta- jake i po broju vežbajtfčih i po broju odora. iPo torne, što znamo dana-s i št o je bilo potrebno da utvrdimo več sada, može« mo računati n,a 5000 vežbača prostih vežbi i obzirom na taj broj može se odmah pristopiti rešavanju pitanja iz« bora i izgradnje, sletišta u Beogradu, što je neophodno potrebno radi sasta« va sletskog proračuna, pravovremenog početka i svršavanja sletišta i radii drugih pitanja, koja su u vezi sa sle« tom i kojiih se moraju odmah latiti pojedini sletsiki odseci, da ih za vrteme r-eše (nastamba, saobračaj, prehrana).
Kod sokolske priredbo u ovakvom velikom slogu nije pripreman rad ni«
j ^K^bvor. U Šapcu umro je lek-ar dr. Mihailo Petr o vi č, šef ode« lenj-a šabacko okružn-e bolnice, koj; m ostavio bratskimi sokolskom društvu u Saipcu 5000 Din za podizanje So« kolskog doma.
— Ljubljanski Sokol (matica) pri« redio je 22. decembra p, svojoj vežbaonici sokolskoj deci vrlo lepo uspelo božično veselje5' Sa ,giasb0.m> deklamacijama i -ugošče-njem.
— Umro je 18. decembra p. g. ,u Ljubljani brat Ivan Peki e n k, star 51 godinu, dugogodišnji član Ljubi jan« skog Sokola, koji je ostavio nekolicini sokolskih društava 25.000 Din. Kao državni oinovnik morao je živeti vrlo skromno, da je skupio toliku svotu u korist naših društava.
— Brat Matko Kante, član Sokol« skog društva Ljubljana I. (Tabor), umro je 21. decembra pr. g., star 72 godine. Bio_je ois-nivač Sokola u Se« žani (sada Italija); kad su naše kra« jeve na Krasu zauzeli Talijani, d-oseli© se kaio src-ski skolski nadzornik u Ljub« ljanu, g de je proživeo zadnje tri go« dine u penziiji.
n-izacijama, koje su protivne sokolskim
načelima, pa Soko ne pristopa.
♦
Kongres sportskih lekara u Pragu.
Zdravstveni savet svesp-o-rtske or« ganizaciijo priredio je 8. decembra 1928 u Pragu kongres čehioslovačkih šport« skih lekara.
Učešča na njemu uzeo je vrlo ve« lik broj lekara, priznatih' ,stručnjaka i velik broj članova sportskih -o-rganiza* cija. Medu ostalim kkarima predavao jo i poznati sokolski radenik brat prof. Dr. Weig,ner:	»O telesnom vaspita«
nju«,» i pri.kazao veliko značenj.e sistc* matskog telesnog vaspiitanja za šport i štetan upliv preterivanja na čoveče telo. Kod debate se naročito naglaši« va-lo, da, je sokolska organizacija več godine 1907. uvela lekarsku pregledbu i nadzor u vežbaonicama i pravo le« karske zabrane vežbaču telovežbe ili -utakmice, ako kkarii utvr-dc, da je to vežbaču na šteto.
Kongres je dokazao, da i širi spo-rtski krugovi uvidaju značenje le« karskog nadzora nad telesnim vaspi« ta,njem, koje lako donese mnogo dobra, ako se ga gaji pravilno, a lako i' mnogo štete, ako se prekorače gra« mo©, do kojih lako dode pojediinac 'bez štete po svoje zdra.vlje.\ To nam je opet dokaz, da smo na pravom puitu s našim lekarskim odsecima, koiji su od ogromne važnosti po naše telesno v a spi tanje.
kad preran, a može biti uvek p.reka« san. A k O' ne počnemo odmah sa sistc« matskim radom i ©šobito sa organiza« ci-jom material,nog pitanja, 'ko neka onda prcuzmo odgovornost za uspeh sleta?
Najpre: ne'naslan jajmo se na ni« koga, več samo na sebe! Zato mora« mo mi u sebi i ,iz sebo st-voriti sve uslove, ko-je uspeh sleta traži od nas. Jer ako nema volje za rad i za žrtve medu mama, nema je nigde i bolje je slet ne održati,- nego broditi u neiz« vesnos.ti i graditi nešto velikoga na — pesak!
Zaključeno je osnivanje garancij« skog fonda, i to tako, da uplati svaki član in svaka članica u taj fond do 1. marta o. g. po 10 Din, a do 1. marta 1930 po 10 Din. O torne su sve brat« ske župe več dobile uputstva p.a je nji« 'hova dužnoist, da obaveste svoja dru« štva, što mogu najlakše učiniti na dru« štvenim glavnim skupštinama tokom meseca jianuara župski izaslanici. O svrsi garancijskog fonda mora 'biti svaki pojedinac tačno upučen. Ne za« boravite na to!
U ostalom ja vas sve upozoravam na prvi poziv starešinstva JSS, koji je oštampan u- 22, broju Sokolskog Glas« n.ika od 15. novembra i u 23. broju od
1.	decembra 1928 i na svoj član.ak u istom (23.) broju. Tome nemam rništa da dodam danas. Treba samo, da predemo od reči k delu. A to- odmah danais, s ut ra, če biti več dockano!
— U Toplicama kod Novog Me« sta umro je brat Josip Zupanc, sta-r 81 go-dinu. Kad je bilo god. 1920. tamo osnovano sokolsko- društvo, odmah jc stuplo u naše redove. Po zanimanju bio jc tesar.
— Sokolsko društvo Beograd III. sprema se, da p-odigne u najkrače vre« me svoju vežbaonieu.
— U Jezicama kod Ljubljano umro je u oči Božiča brat Janko Majdič, jedan od maj p ož-rtvovnii jih sokolskih radenika. Po zanimanju bio je sedlar u Ijubljanskom -arzenalu, u društvu je radio kao odbornik, blagajnik, knjiž« ničar i glumač.
—U Krškom, ž-upa Zagreb, umro je brat dr. Ivan Dimnik, koji je bio neko vreme i starosta Sokolskog dru« štva Krško, a čitav svoj život savest-an Soko 'i nacionalan radn-ik. Bio jo -od« vetnik. Umro je u 50. godini života.
— Umro je 26.. decembra 1928 brat Jan Duffe u 73. godini života, član i ustanovitelj Ljubljanskog Sokola. Po zvanju biio jie arhitekta gradske opšti« ne u Ljubljani.
U ne-dtlju 16. decembra t. g. o dr« Žana je sednica odbora JSS u prosto« rijama Ljubljanskog Sokola.
Starosta brat Gangl utvrduje na temelju pravila pravovaljanost, buduči su prisutne sve- župe, j-e-dino je župa Užice ispričala- svoj nedolazak i otva« ra iskrenim pozdravnim govorom ised« nieu odbora JSS. S naročitom radošču bili su priimljemi bratski pozdravi od« bora ČOS, koje je isp-oručio brat sta« rosta zboru. Svo-j govor zaključio jo molbom, da -budu sv-i zastupnici u svojim govorima i raspravama stvarni.
Iza toga prošlo se odmah na iz« veštajo odseka JSS. Prvi je izvesti© odbor, tajnik br. dr. Riko- Fux.
Iziveštaj tajnika.
Vreme od glavne skupštine- do da« našnjc- sedniee odbora bilo jie p-osve« čeno svestranom najživahnijom delo« -vanju našeg Sokolstva.
Starešinstvo JSS je bilo i u pro« šloj dobi prisiljeno upotrehiti 5sva sredstva, da smo postigli svoju svrhu i da možem©- danas utvrditi i biti u organizacijskom pogledu s uspehom zadovoljni, jer vidimo več mnogo veču isavršenost i mnogo lak-še- poslovanje, iako želimo veču sa-vršenost. S do« brom voljom poči če i 'to.
Činjenica, da. jo naša organizacija največa i najčvrščo ©rganizovana na« cionalna organizacija u državi ima za posledicu to, da nij,e bilo skoro nijed« nog pitanja u našem javnom životu, koje ne bi bilo kako delovalo- na So« kolstvo i u kojemi ne bi javnost ©čeki« vala odgovor Sokolstva. Naš javan do skrajnosti razdražen ipolitiički život stavio nas je u prošloj godini čes'to pred pitanja, čije -re-šenjie je bilo teško. Starešinstvo JSS, ,a kod toga podu-pi« ralei sii ga skoro sve župe, išlo je svo« jim putem, koji su mu naredivala so« kolska načela dužnosti is-pram naroda i države.
Razvoj sviju prilika u našem na« rodu dokazuje nam, da smo bili na pravom putu.
Važno pitanje 'tvorio j.e pokus zbliženja sa buga-rski-m Junaeima. I u tom pogledu smo učinlli sve, što je bilo u naišoj moči i verovali, da če doči do povoljnog rešenja. Dogodilo se ali drukčije — ne po našo-j krivdi i pro« tiv naše voljo, tako- da sada i to pita« nje leži na mrtvoj tačei, prepušteno vremenu, da izloči 'tu- ran-u.
Unapredili smo na drugoj strani na« Še- odnošaje sa bračom Cehoslovacima, koji su bili uvek najsrdačnijii, a isto tak© s bračom Poljacima,: s kojima nas veže bratske saradivanje, koje če« mo, nadamo se još -više utvrditi priili« kom -sleta u Po-znanju.
Jugoslovenski Sokolski Savez uče« stvovao je svojom vrsto-m na Olimpi« jadi u Amsterdamu, 'postigao tamo prekrasne uspehe i časno zastupao- naš narod u inostranstvu. B-rači, koja s-u zastupala JSS kod te •utakmicie neka j© 1 ()vde izrečena bratska hvala.
Što se tiče našeg unutarnjcg delo« vanja moram naglasiti, da je medu našim članstvom dovoljno dobro volje, mnogo svežine i p-ožrtvo-vnosti, ali ima- i mnogo mnogo manjkavosti u na« šoj upravi, iako se več znatno popra« vila.
Da oživimo sokolsko delovanje i da dode što više naših sokolskih fi'”1-cionera u što uže medusobne ouno« šaj-e i dodir, odlučili smo, da sazovc« mo sastankb sokolskih funkcione-ra iz više- župa. U prošloj godini održana su dva takva sastanka u La-škom i Osijeku, koji su svršill s vrlo dobrim uspehom i pozdravljeni od sviju pri« sufnih žu-pa. To nam je dokaz da smo na pravom ou-tu, pa če-mo zato nasta« viti s takvim sastancima. Želimo, da na te sastanke dodu u što večem broju i funkcioneri društava.
Jedno opažamo u čitaivoj našo j or« ganizacij-i i u torne se slažemo svi, da nam manjka u našem Sokolstvu dobrih i sposobnih pnednjaka, da j® radi toga sokolsko vaspitanjie našeg članstva manjkavo, da nema sokolsko svesti i da iz svega- -toga sasvim naravno pro« izlazi nepotpuno izvršavanje sokolskih dužnosti naročito medu našim funk« cionerlma, što naročito o-sočamo u fi« nansijskom pogledu. Sve te tačko tako su usko vezane medusobno, dai lak,© rečemo, da sačinjavaju temeljni pro« gram našeg budučeg rada, jie-r nam jasno pokazuju sve manjkavosti naše organizacije i pokazuju p-u-t po -kojem možemo dospeti do potpunog uspeha.
Stojimo pred II. jug-oslovenskim svesokolskim sletom u Beogradu, koji če zahtevati od našeg Sokolstva mno« go pripr-cma, mnogo žrtava i mnogo rada. Upravljajmo čitav taj rad -tako, da čemo postiči trajne uspehe.
Za vaspita-nje dobrih prednjaka, unapredcnje sokolskog vaspitanja članstva, naročito pak naraštaja; i de« ce, mora naša organizacija uložiti sve svoje sile u morailnom i finansijskom pogledu.
Teške političke borbe u našoj dr« žavi stavile su i Sokolstvo na iskuše« nje i moramo priznati, da smo se odr« žali dobro. Proslava 1. decembra u ovoj godini dokazuj© nam, dat pozna Sokolstvo samo svoj narod i svoju dr« žavu i da smo danas jedina pozitivno
stvmrajuča sila našeg naroda, koja teži za jedinim ciljem: sre-tan i jak narod u jakoj samostalnoj državi. Naš rad imai dubok odziv medu narodom, su« dimo p-o torne, što dolaze u naše rc« dove i oni, koji su do s-ada stajali po strani. U tom is-mislu krepko napred. Zdravo!
Drugi isveštaj podao je statisti« čar JSS br. Janko Milost.
Izveštaj statisti čara.
Tom važnom sokolskom poslu, koji zovemo statistika posvečuje se još uvek u mnogim našim jedinicama premalo pažnje. Ta statistika je ona, koja nam kaže koliko nas -ima,- i kako s,e razvija naša organizacija. Iz tačne statistike može se tačno razabrati sva« ko, pa i najmanje napredovanje, a i leventuelno nazadovanje u našim redo« v-ima. Unat-oč sviju- opomenai, još nije prestalo omalovažavanje statistike. Velikih „s-tatističkih iskaza po stanju od 31. XII. 1926., još nismo primili od 8 župa, iako su od onda pnošle več 2 godine. Danas je mnogo društvo, koje je u ono vreme još postojalo brisano, pa se pitamo, kako če ovc župe dobiti tačne podatke za on-o vreme? Kako čemo mi sasta-viti statistiku za godi« nu 1926.? A ako ju -sastavimo, h-oče
li	biti takva statistika tačna?
Male -statističke -iskaze za] ovogo« dišnji kalendar primili smo po stanju od 30. VI. 1928. od 435 jedin-ica koliko ih br-.oji naš Savez, u pravilnom roku t. j. do 20. VIII. 1928, samo od 66 dru« štava. Urgirali -smo i čekali do piosled« njeg trenutka, dok smo ih teškom mu« kom skupili 374 komada. Pa i iz ove nepotpune, prema torne netačne sta« tistike razabiremo, da smo brojčano u prošloj godini porasli, iako je- 9 dru« štava manje učlanjenih, nego što ih je bilo pre. Više jc ove godine spram pnošle:
Članova 1267 (35.830 — 37.097); članica . .6 (8.791 — 8 797); muškog naraštaja 807 (6.892 — 7.699); ženskog naraštaja 420 (3.917 — 4 337); muške deoc 1118 (7.538 — -8.656) i ženske dcce-1023 (6055 — 7 088), dakle porast svi« ju pripadnika .zajedno iznosi 4641. Kod toga moramo- naglasiti da set postotak vežbaiučeg članstva-,, iako malo, a ono ipak smanjio.
Od jednog društva primili smo mali -stati,stički iskaz tek 30. novembra 1928, dakle onda kad su kajendar-i za 1929 bili več medu članstvom. Zanim« ljivo je kod tog društva to, da ga jo župa več pre godinu dana t. j. 22. XI. 1927. predlagala u brisanje. Društvo je doista 'bilo i brisano, ali nam do danas nije bilo ponovo 'prijavljeno. Moguče je, da župa ne vodi dovoljno tačnu evidenciju o svojih 14 društaval Naj« manje j-e, št-o možemo zahtevati od svake župe to, da zna, koliko i koja su njezina društva! To je isto jedan dokaz više, dai nema reda u našoj sta« tistici.
Radi čestih odjava nedavno osno« vanih društava prepioručamo vam, da se obazirete nsi upute u članku »Gde i kako da osnivamo nova sokolska dru« štva«, koje je objavio Sokolski Ka» lendar za godinu 1928.
Uredeno-g katajstra nemaju do da« nas još 32 društva. Za tačno poslova« nje pnočitajte uputstva u broju 21. -i 22. Sokolskog Glasnika iz godine 1926.
— U naišoj statistici ima slučajeva, da starosta, tajnik i statističar potp-išu spisak članstva, koji služi kao h a-z a za op-orezovanje, a sami nisu navedeni -u spisku. Pitamo se, kakvim bi imenom krstili ovakav po-stupak? — Mcdutim to još nije sve. Kod nas posboje dru« štva, koja su učlanjena u svojim žu« parna, o koj-ima Savez nema ni poj« ma, jer mu nisu bila javljena, nego je
0 njihovom opstank-u saznao slučajno. Pitamo vas, je li to sokolski?
Savezno starešinstvo zaključilo je na sedniei od 19. XI. 1928., da se 9 obz-inom na 10«godišnjieu opstanka JSS sastavi statistika JSS po vie-likim sta« tističkim iskazima za godinu 1928 po stanju članstva od 31. decembra 1928.
— Stoga neka ne bude u našem Save* zu ni jedne jedinice, koja bi svojom nemarnošču -smetala i sp-rečavala delo onih, koji žele svoje dobrovoljno pre« uzete- zadačo doista izvršavati tačno
1 u redu. Cim tačnij© če biti vaše de« Lo, tim taČnlje biče i naše!
Osnutkom župe »Njegoš« na Ce« tinju, broji sada naš Savez 23 župe.
Pre nego "zaključim molim vas, da poradite u vašim župama oko toga, da tamo gde katastra još nema isti uve« dete, kao i opčenito da uvedete u sta* -tistiku red. Gde nema ne-da -i pošte« nja, a u Sokolstvu bi ga moralo biti ■u izobilju, svako- je ozbiljno delo ilu« zorno. Zato radite i upučujte ostalu braču i sestre, da rade savgsno, tačno i sokolski! Zdravo!
Izveštaj za Ozledni fond JSS, dao je predsednik ozlednog odseka JSS br. prof. Nande Marolt:
Izveštaj Ozlednog fonda JSS.
Ozledni fond JSS iskazivao je krajie-m g. 1927 čiste imovine Din 208.390; a dug na neuplačenom pore« zu ii Din 1’— od sokolskog pripadnika za čitavo vreme unatrag iznosio je Din 47.490.
Potpo-re bile su isplačene za 42 slučaja i to:
a) članstvu u 21 slučaju Din 16.857.
b) naraštaju u 16 slučajeva Din 5.526.
c) deei u 5 slučajeva Din 1.242‘50.
d) potpora br. Bugarima za vre* me zemljotresa Din 5.000.
U evidenci je još 13 slučajeva -ozleda ,i to 6 kod članstva, 5 kod na* raštaja i 2 kod de-oe.
U 5 slučajeva bila je molba odbi* jena, jer nije bio uplačen ozledni po* rez.
Ozledni fond je porasao dakle u godini 1928 do- novembra za Din 37.328’50 i postigao efekt-ivnu svot-u od čistih Din 245 718-50. Od te svote je uloženo na nar-očitom -računu u Lju'b» ljanskoj kreditnoj banci Din 244.675, dok mu duguj-e- savezna blagajna Din 1043’50. Od clugova do kraja g. 1927 u iznosu Din 47 490 ©tplatila su dru« štva u toku godine Din 21.547-50 ili 45'37% te ostaje još dug-u iznosu Din 26.242-50. Od poreza za g. 1928 u iz* nosu Din 65.950 uplačeno je Din 37.011 ili 56* 12%. Ostaje prema torne dug Din 28 939'50. S-veukupni dug fonda sviju društava od početka do danas iz* nosi Din 55.182.
Položaj ozlednog fonda j© danas čvrst i solidan. Ako igde, a ono u toj sokolsko«socialnoj ustanovi ohistinjuje se po-sloviea zrno do-zrna pogača, ka* men do kamena palača, u slozi je moč. Svesni s-mo, da je organizacija spr-e« čila i utrla mn-ogu suzu i da je srna* njila mn-ogu bol subraee svoje. Ni* je ali mogla sprečiti sudbinu, koja ie pogodila dvoj-icu naših najboljih, brata Bogdana K-outeka iz Pančeva i brata Vinka Ma-dirazzu iz Trogira, koji su sc preselili iz svoga zemaljskog kra* ljestva — iz sokolske vežbaonice, u carstvo- večne ljubavi, večnog bratstva i mira. Njima, koji su položili prerano-svoje naijveče darove, svoje mlade na* dobudne život©, na oltar sokolskih dužnosti, neka jc večna slava i brat* ska s-okolska uspomena.
Skroman iznos, kojim se setio ozledni fond JSS 'birače Bugaral prili* kom notresne katastrofe, neka ne bude merilo, nego simbol naše duboke ose* čane sučuti, naše velike, čiste ljubavi do brata u nesreči.
Neka mi bude dopušteno na tom mestu kao referentu ozlednog fonda izraziti želju, da pojedina društva do kraja poslovne godine potpuno is* puno svoje dužnosti spram savezne i župske -institucije i time ©Seliče u 'teškim prilikama prokušanu neslom* ljivu sokolsku volju, koja je usprskos svega i pr-otiv svemu uvek i svudai pro* ročica ljubavi i bratstva, ognjište prav* de, zaitočište ugnjetavanih i danas je* din i glasnik uzajamne slovenske bu* duen-osti.
Proračun za godinu 1929 sagraden j© na dosadašnjem godišnjem dopri* n-osu Din P— od s-vakog sokolskog pripadnika. Zdravo!
(Nastaviče se.)
XXXVII. SEDNICA STAREŠ. JSS 21. decembra 1928.
Vrativši se iz Praga, gde je pri« sustvovao sodnici odbora COS, don-i-o je starosta br. Gangl starešinstvu JSS bratske pozdrave odbo-ra ČOS, i poda© Izveštaj © isvom bo-ravku u Pragu.
Iza toga odobrilo je starešinstv-o koncept novogo-dišnje- poslanice dru* štvima.
Buduči je -to poslednja siednica starešinstva JSS u godini 1928, zaželeo je brat starosta svim članovima sta* rešinstva i s-v-ima pripadnicima JSS sretnu N-ovu godinu.
ŽUPA CELJE
NAŠ 1. DECEMBER IN »SOKOL«
V	TRBOVLJAH.
Vsi, ki so posetili akademijo na* šegai Sokola na dan 1. decembra so zadobili nekako notranjo zadovoljnost v svesti si, da mora sistematično delo in vzgoja v telovadnici roditi uspehe tudi izven telovadnice. Ne bom orne* njal tukaj posameznikov in posam-e-z* nih vrst, povdarim naj le, da je vsa prireditev pričala, o veliki notranji harmoniji, ki vlada v društvu ter o vztrajnosti prednjačkega zbora in mar* ljivosti našega orkestra.
Spored je bil obsežen in je vse-bo* val 11 telovadnih točk ter govor o po* men-u našega 1. decembra in zaobljube članstva. Vaje so bile pre-dv-edene vse* skozi vzorno tako, da rje bilo mn-e-nje vs-ch prisotnih soglasno v tem, da je bila to najlepša prireditev zadnjega časa.
Naše sokolsko društvo je lahko ponosno na svoje telovadne vrste ter istočasno na dejstvo, da se velik dolg sokolskega doma konštantno manjša.
PROČITAJ!
Bianco diplome za takmičenja član* stva i naraštaja ima u nakladi JSS uz cenu Din 2*50 komad. Zahtevajte ofer* te od Goepodarskog odseka JSS i za diplome s tekstom.
Napred, vitezi!
Napred, vitezi! Sokoli, napred!
E.	Gangl.
ктт v'esti
Savezna prosvetna škola.
Svim bratskim župama razaslana jo savezna okrožnica u predmetu Sa« vozne prosvetne škode, a glasi ovako:
Bratsko starešinstvo!
Na IX. glavnoj skupštini JSS u Kragujevcu bilo je zaključeno, da pri« redi Savez u tekueoj poslovnoj godini Prasvetnu školu. Cilj to škodo bi bio, da so dado — na temelju razmatranja rezultata i temeljite kritiko dosadaš« njeg rada n pi vih deset godina opstan« ka JSS — smer ^romišljenoj i s iste« matskoj akciji i metodi sokolskog ra« da u budučnosti.
Starešinstvo' JSS zaključilo je na predlog saveznog PO, da če se odr« žat;i savezna prosvetna škoda tod 20. do 27. januara 1929. u Ljubljani.
Starešinstvo JSS poziva u tu ško« lu iz svake župe 'braču, koja su nave« dona na priloženom spisku. Ako iz po« jedinih župa ne mogu doči u školu sva na spisku navedena brača, mora po« slati svaka župa barem jednoga od njih. Troškove za vožnju, prenočište i prehranu snosi svaka župa za svoje učesnike. Starešinstvo JSS nastojače, da bude život brade u Ljubljani što jeftiniji. Svaka župa se brine za do« puste one brade, koji do doči u školu. U slučaju potrebo če intervenirati sta« rešinstvo1 JSS.
Sve župo neka jave starešinstvu JSS najkasnijc do 8. januara 1929 (to je poslednji rok!) imena brade, koja če doči u Prosvetnu školu.
Za I. saveznu Prosvetnu školu od« nedeni su sledeči referati, referenti .1 ho referenti. (Ako koji od odrodenih roferemata ne može doči u školu. prc« uzima njegov referat onaj brat iz do« tične župe, koji do doči u školu.)
J. Jeras, predsednik PO JSS.
1. Smer prosvetnog rada i odnos sprani vežbanja.
2. Unutarnje stanje našo organi« zacije. (Za svaku župu izv.eštava po jedan brat iz dotične župe.)
3. Kako podati vodu važnost uilo« zi Sokolstva u našoj državi, odnosno u svakom kraju i mestu.
4. Rad sa dccom i naraštajem.
5. Rad Sokolstva na selu.
6. Rad Sokolstva u školi i vojsoi.
7. Socialno vaspitanjo i socialni odsek.
8. Nacionalne manjino kod nas i našo manjino u drugim državama. So« kollsko narodno odbran'beno delo.
9. Sokolstvo i druge organizacije i odnošaji spram njih. Odmošaj spram »Junaka«.
10. Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo na delu.
11. Država, politika i Sokolstvo.
12. Razmatranja) o sokolskom pro« svetno«zabavnom delovanju, Marionet« ska pozorišta, pozorišta, zabavo pro« svetnog značaja.
13. Sokolska štampa.
14. Izveštaji predsednika saveznih odseka o njihovom delokrugu.
U načrtu Savezne Prosvetne ško« le je nadalje: a) Svaki dan po jedan sat telovežbe za sve učesnike (sobom ponesite i telovežbačka odela), b) Po« seta marionetskog pozorišta na Tabo« ru. c) Posete ljubljanskim sokolskim društvima. č) Poseta isokolskom pozo« rištu u Radovljici.
Prosvetna škola počinje u nedeljo 20. januara u 9 časova pro po dno u dvorani »Ljubljanskog Sokola« Narod« ni dom. (Ulaz isa Bleiwei.s,ove ceste.)
Bratsku župu ponovo upozorava« mo na rok za prijave 8. januar!
Zdravo!
E. Gangl, starosta.
Dr. R. Fux, tajnik.
Glavne skupštine društava.
U mesecu januaru održavaju se glavne skupštine društava. Župski iza« slanici neka prisustvuju svim društve« nim skupštinama, da upoznaju tamo težnje našega članstva, upoznaju sa svim prilikama u društvima ii obratno izreku članstvu želje centralnih orga« niza.cija te ga pouec o položaju u So« kolstvu. Župski izaislanici neka budu lačno upučeni u položaj u župi i u So« kolstvu. Neka ne ‘budu župski zastup« nici na glavnim skupštinama društa« va samo. zato da ispune formalnost, v,eč neka budu doista na korist čitavom Sokolstvu. Župski izaslanioi neka se tom prilikom upoznaju sa odbornici« ma društva, neka pregledajo čitavo poslovanje, kude, što je nepravilno' i krivo, hvale, što je dobro i korisno. Društva opet na drugoj strani neka uzmu u obzir prisostvovanje župskih izaslanika na njihovim glavnim godiš« njim skupštinama.
To apostolovanje župskih povere« nika jo vezano uz mnogo žrtava poje« dinaca, koji moraju često putovati u zimi, kiši, snegu i blatu čitave sate pa čak i dane daleko. Društva moraju tačno i dobro pripremiti glavnu skup« štinu, da neče biti trud župskog izasla« nika uzaludan. Odbor neka se brine pro svega za tačne izveštaje odbornika i što brojnijie učestvovanje svega član« stva. Skupština neka ne bude samo sa« svim formalno izvršenjc sviju propi« sanih tačaka, skupština; neka bude ujedno i prijateljski sastanak članstva, koje neka se porazgovori o svim dnev« nim pitanjima, jednom reči o svim težnjama Sokolstva. Sve neka se iz« vrši bratski, sokolski. Ličnih sporova ne unosite na glavne skupštine!
Držite se naročito sledečih uputa:
1. Pročitajte svuda članstvu novo« godišnju poslanicu JSS.
2. U svim izveštajima neka se pri« kazuje život društva takvim, kakav je doista 'bio. No ulepšavajte, ne prete« rujte! Recite, što je bilo dobro, a što slabo, što je uzrok eventuelnom za« ostatku u radu, kako podupiro građan« stvo naše težnje i nastojanje, što? rade protivnici itd. Neka vas ne zadovolja« va samo ono suhoparno izveštavanje i inabrajanje, koliko članova ima dru«
štvo, koliko je bilo primljeno i posla« no dopisa, koliko je bilo sednica itd.
3. Članski sastanak za sasta.v kan« didacionc listine za odbor društva sa« zovite pre skupštine. Dogovorite se tačno o kandidatima za narednu go« dinu. Tu neka ne vlada lično neprija« teljstvo ili prijateljstvo, ni položaj tc ili one osobe, merodavno neka vam bude jied.ino — je li kandidat Soko, čovek, koji hoče raditi za društvo i voditi ga po pravim sokolskim pute« vima.
4. Posvetite svu pozornost gospo« darstvu društva, zahtevajte tačne obračune i proračune od odbornika, a. i od članstva, da ispunjava savesno svoje finansijske obaveze ispram dru« štva i organizacije.
5. Posvetite svu pozornost pošlo« vanju društva i njegovih odbornika. Ko preuzme od'borničko mesto u od« boru, neka ga u redu i vrši. Birajte u odbor braču i sestre, koji žele raditi, a ne takve, kojima jo samo do repre« ■zentaeije.
6. Lično sporove uredite bratski i sokolski! Politiku ne unosite u Sokol« stvo!
7. Odbornici društva neka izrade sve izveštaje dvojno, tako da može kopiju preuzeti prisotni izaslanik žu« pe. Izveštaje sa glavnih skupština dru« stava ne šaljite Savczu, več samo svo« joj župi.
Društvene glavne skupštine neka znače početak novog rada u svim na« šim jedinicama. Neka znače obračun sa prošlošču i račun sa budučnošču, koja. mora 'biti sokolska i puna novog, zdravog života.
Pred nama je II. jugoslovanski svesokolski slet u Beogradu, pred na« ma su utakmice za slovensko' prven« stvo, pred nama je rad za unapređe« nje i proširenje sokolske svesti, rad oko pridiganja našeg naroda, koji te« ško očekuje bolja: vremena, a dati mu ih može samo pravo, pošteno i sokol« sko delo. Imajtc sve to pred očima na vašim glavnim skupštinama i uprav« ljajte se po torne!
Bratski vas pozdravljamo!
Starešinstvo JSS.
Sokolski dan 1928.
(III. iskaz):
a)	potjpuno su uplatila:
Ada, Sremski Karlovci, Kisač, Bač. Gradište, Kraljeviča, Preko, Lju« to-mer, VirovitfJea, Murska Sobota, Breza, Kakanj, Vare&Majdan, Soko« lovac, Semič, Foča, Split, Vrhnika, Za« gorje, GackO', Mostar, Konjice, Potom« je, župa Mostar, Pale, Novi Vinodol, Arandelovac, Beograd Matica, Beo« grad L, Beograd II., Kovin, Pančevo, Piožarcvac, Ruma, Srem. i Mitroviča, Smederevo', Stara Paziova, Šabac, Va« Ijevo, Vrdnik, Zemun, Gor. Dubravc, Rogatica, Šibenik, Kastel Gomilica, Gornji Milanovac, Biogract na Moru,
župa i pojtedmaca sa kojima sam bliže saradivao u Sokolstvu dobio sam i na« ročitc pokloine.
Sve te sokolske čestitke ispunile su me iskrcnom radošču jer je u njima izraženo priznanje za moj sokolski rad, za koji me je vezivao' uvek jedino osiečaj dužnosti.
Nišam u stanju da pojtdinačno odgovorim na sve pozdrave i čestitke, molim da ovim prime sve bratske žu« pe, društva, brača i sestre moju naj« iskreniju zahvalnost sa željom, da naše Sokolstvo predanim radom poje« dinaca stvara solidnu osnovicu za dobro naroda,- države i Slovenstva.
Miroslav Vojiniovič, zamenik načelnika JSS.
DR. RIKO FUX (Ljubljana):
Na posao za sokolsku štampu.
Sokolska štampa 1- sokolska knjiga služe pre svega širenju i unapredtUju sokolske ideje u Sokolstvu sumom, a i kod ostalih pripadnika našega na« roda. Zato mora biti dužnost, a i glav« na zadača svakom Sokolu, da nastoji našu štampu raširiti medu najšire slo« jeve našeg naroda. U tom pogledu se več mnogo govorilo na raznim se d ni« cama i skupštinama, mnogo se več pi« salo u našim časopisima i okružniea« ma, ali učinilo se vrlo malo, iako be« ležimo u poslednjo i godini malen na« predak.
Jugoslovenski Sokolski Savez iz« dajo sada kao svoj zvaničan list »So« kolski Glasnik«, a za tehnička pitanja »Prednjak«. U godini 1929. preuzeče još i naraštajski list »Sokol.ič« i list za decu »Našu Radost«. Geslo svakog Sokola moralo bi biti:
U svalku sokolsku obitelj sokolski list!
Osnujte u svim sokolskim dru« štvima propagandne odseke za raširc« nje sokolske štampe i knjigo; u večim društvima 'podelite mesto u više de* lova, odredite , agitacijske dvojke, podite od člana do člana, od kuče do kuče, od osobe do osobe. Uplivišite na vežbajuče članstvo1 s nagovorima pred vrstama, na ostalo članstvo s nagovo« rima prilikom glavnih godišnjih skup« ština društava itd. Svi članovi dru« štvenih i župskih starešinstava i teh« ničkih odbora i zborova morali bi biti pretplačeni na oba zvanična lista, jer se onda ne bi dogadalo, da pojedini članovi, a često i čitava starešinstva nisu informirala o tpme, što se do« gada u sokolskoj organizaciji. Osobna agitacija je najbolje sredstvo za raši« renj.e naših, listova.
Tamo, gde j c to moguče, osnujte sokolske čitaonice, u kojima moraju biti uvek na raspolaganju svl sokolski časopisi. Važno je i pazite na to, da dodu .sokolski časopisi u sive javne či« taonice, kavane, gostione itd., kuda zalazi naše članstvo1- Isto važi; i za so« kolšku knjigu. Kao Lčasopise, nastojte proširiti i sokolske knjige. Podvostručimo broj pretplatnika u novoj godini i učinili smo mnogo za raširenjo Sokolstva u našoj državi. S time,- ako podvostručimo broj pret« platnika sokolskih časopisa, pomaže« mo im i materijalno, jer ih stavljamo na čvršeu finan.sjjeku podlogu te im na taj način pomažemo, da se rašire i opsegom i sadržajem. — Kod toga ne zaboravite na skupljanje oglasa za na« še časopise. Svako društvo bi moralo pribaviti barem jedan veči oglas go« dišnje za »Sokolski Glasnik«. LJ pro« šloj godini ndka su se društva u tom pogledu potrudila, oime im je bilo omogučeno s provizijom, koja im pri« pada od prikupljenih oglasa nami« riti pretplatu za veči broj »Sokolskih Glasnika«, koje su podelili medu svo« je članstvo. Uzmifce ih za primer i uzor, jer na taj način činite dvojaku korist i dobrotu.
Neka ne ostanu broj ni pozivi u predmetu naše štampe ‘bez uspeha — učinimo ba-ricm u novoj godini neko« lika više.
Knin, Prnjavor, Banjaluka, Dugaresa, Metlika, Ruše«Selnica, Hrastnik, Novo Sarajevo, Crepaja, Radovljica, Dravo« grad, Črna pri Prevaljah, Šid, Grača« nica, Bosanski Šamae, Zvornik, Doboj, Maglaj, Derventa il Svilajnac.
b)	delomično su uplatila:
Ložka dolin«, Bled, Litija«Šmart« no, Cemik, Čav-le, Dubica, Celje, Brc« gana, Beltinci i Oplotnica.
Sokolska zahvalnost.
Prilikom proslavo moga dvadesc« togodišnjcg rada na Sokolstvu Sloven« skog Juga dobio sam mnoge čestitke od sokolskih župa, društava i pojedi« nih Sokola i Sokolica. — Od društava,
Saopštenje beogradske sokolske župe.
Beogradska Sokolska Župa dobila je od više ‘bratskih društava pitanje, zašto ista društva, odnosno župe, nisu mogla dobiti karte za potovanje na proslavo proboja solunsikog fronta.
Beogradska Župa ovim saopštnva da ‘ona nije raspolagala Ikartama 'za potovanje na ovu proslavu. Sve pri« jave, koje je župa dobila poslala je odmah Državnom Odboru za prosla« vu. Državni Odbor sam je vršio ras« podel.u karata. Državni Odbor razde« lio je karte svima Sokolima, koji su direktno ili preko beogradske župe blagovremeno prijavili broj učesn.ika.
Beogradsikoj Župi 1 posle odrede nog termina došle su mnoge telegraf« ske i pismene prijave. Ma da je več prošao odredeni termitn beogradska župa energično je tražila preko Dr« žavnog odbora, da se omoguči dola« zak naknadno prijavljenih Sokola. U ovom smislu naša župa činiila je zva« n.ičnu 'intorvienciju i kod gospodina Ministra Saobračaja. — Državni od« bor. medu tim, saopštio je župi, da se ovoj tražnji ne može dzači na susret, jer je odbor potpuno iscrpeo kredit za na'biavku slobodnih karata za puto: vanje, a karte su več sve bile razdate.
m.
H
ZUPA LJUBLJANA
1.	DECEMBAR U LJUBLJANI.
Svako od ljubljanskih sokolskih društava' proslavilo je 1. deecmbar kao državni i sokolski praznik u svojoj vežbaonici za sebe svečanom akade« mijom, koje su sve u tehniškom po« gledu, moralno i materialno uspele vrlo lepo i dostojno. Pokazale tsu, da stoji Sokolstvo u Ljubljani na višini svog rada.
Na sam 1. decembar sakupiili su se članstvo, naraštaj i. deea lju'bljan« skih sokolskih društava sa svojim za« stavama u velikoj dvorani na Taboru na zbor Sokolstva, da u gradu, gde je sedište našeg Saveza, zajedno manife« stiraju za državu i naciju, slaveči ujed« no dcsctogodišnjicu opstanka naše do« movinc.
Veličanstveni zbor otvorila je glazba Sokola I. sa fanfarama iz opere »Libuša«, koja su stvorile u velikoj sali medu svima prisutnima svečano raspolože.nje. Zatim jo progovorio sta« roista JSS hr. Gangl, kou je najnre po« zdravioi zastupnike gradske opštine, vojnih vlastii i svu braču i sestre, decu i naraštaj, a onda prikazao značenje današnjega dana po državu, narod i Sokolstvo-. Govorio je *: zadačama sokolskog -rada s karakternim črtama polžrtvovnosti, Ibratstva, (ljubavii pre« ma .svima, koji teže k idealima sokol« skih vrlina i kreposti. Svoju ozbiljnu reč zaključio je brat starosta pozdra« vom Kralju, a pevački zbor Sokola od« pevao je pod vodstvom brata Juvanca »Božo pravde«. — Jedno muško dete vrlo srdačno' recitovalo je Ganglovu picsinu »Naša zastava«, iza čega je ‘lazba Sokola I. odsvirala efektnu kompoziciju 'brata Š vaj gara »Zovi, sa« mo zovi!« — rukovet sokolskih i na« rodnih pesama. Naetupila je i jedna naraštajka i deklamovala krasnu pes« mu sestre Anice Černejeve »Našoj zemlji«, iza čega je odpeva o pevački zbor Sokola »Hej trubaču!« i Juvan« evu novu kompoziciju »Naša Marše« Ijcza« (reči brata Čuriča). Iza svega toga izvršio so prema našim propisima svečani akt zak letve novog članstva ljubljanskih sokolskih društva — 120 po broju — u ruke brata Saveznog staroste, što- je delovalo najsvečanije na sve prisutnic. iPiosle tog akta po« zvao je brat starosta sve i svakoga, neka rade na torne, dg svaki od njih privede u sokolske vežbaonice kao u dokaz svoje sokolske svesti barem po jednog novog Sokola vežbača i Soko« licu vcžbačilcu, što su svi prisutmi odu« ševljeno odobrili.
Odličnu tu svečanost zaključila je himna »Hej, Slovenil«, ko ju jo glazba Sokola I. svirala, a sva dvorana je himnu pratila pevanjem.
Bio je doiista velik, lep, sokolski dan!.
•
PROSLAVA 1. DECEMBRA SOKOLA II. V LJUBLJANI.
Naše najmlajše sokolsko društvo
v	Ljubljani, delavni Sokol II. je prosla« vil praznik ujedinjenja v nedeljo 2. XII. v lepo okrašeni telovadnici re« alke s prav dobro uspelo telovadno akademijo. Prireditev je obiskalo šte« vilno članstvo vseh ljubljanskih ;n okoliških sokolskih društev ter ma« p redno občinstvo, tako da jo bila tc« lovadnica nabito polna. Akademiji je prisostvoval starosta JSS br. Gangl, mestni župan br. dr. Puc s številnimi občinskimi svetniki, člani starešinstva JSS in ljubljanske sokolske župe.
Telovadna akademija je obsegala 8 telovadnih točk, ki so pokazale velik tehnični napredek Sokola II. Slavnost je otvoril z lepim nagovorom starosta br. dr. šubic. V svojem govoru je on« sal pomen 1. decembra za državo m Sokolstvo. Pevski zbor Sokolov je pod vodstvom 'br. Juvanca zapel »Bože pravde«.
Po govoru br. staroste se je pri« čela telovadba. Prva je prikorakala v telovadnico moška deca (14), ki je proste vajo izvedla prav čvrsto in skladno. Male Sokoliče je občinstvo živahno pozdravilo. Lep in gracijozcn je bil nastop ženskega naraščaja (o), ki je proste vajo izvedel skoro brez« hibno. Ženska deca (19) je zadovoljivo izvedla proste 'vaje. Kritje je bilo se dosti dobro, le skladnost bi morala biti boljša. Gotovo najlepša točka telo« vadne akademije, ki je osvojila srca občinstva, pa so bile proste vajo mo« škega naraščaja (6) po sokolski korač« nici. Vaje je sestavil vodnik moškega naraščaja br. Keber.^ Izvedba je bila brezhibna ter je občinstvu tako uga* jala, da so morali naraščajniki vaje ponoviti. Med odmorom so bratje pevci zapeli bojno pesem »Hej tru« baču« in »Našo Marscljozo« ter želi zasluženo pohvalo. Na orodju sta na« stopili hkratu dve vrsti, in sicer člani na visoki bradlji, članice pa na nizki s prožno desko. Žal, da zaradi pre« majhnega prostora občinstvo ni imelo pregleda. Prihodnjič bi bilo bolj umest no, da mastopi vsaka vrsta posamič.
Člani (6) so p,ukazali nekaj prav lepo izvedenih vaj, ki bi bile gotovo še 'boljše, če bi stala bradlja na ravnih tleh, tako so pa izbočena tla, ker sc je bradlja tresla, ovirala posameznike pri izvajanju. Tudi pri članicah (b) smo opazili lep napredek pri vajah n i brad«
1 ji; izvajale so ženski telovadbi pri« merne vaje, ki so občinstvu prav uga« jalc. Zlasti skupine članic na bradlji so napravile najlepši vtisk. Po uvodni telovadbi je moški naraščaj (24) izve« del 4 praiv posrečene skupine, ki so občinstvo zadivilc. Sploh je bi! moški naraščaj, naša bodočnost, pri vsej, akademiji predmet na j živahnejših ova* eij. Po skupinah moškega, naraščaja je devetorica članic izvedla po znani Po« spišilovi godbi proste in rajalne vajo graeijiozno in skladno. Vaje, ki jih jo sestavila sestra Elza Skalarjeva, je ob« činstvo navdušeno odobravalo. Telo« vadno akademijo sč zaključili člani 18) s prostimi vajami, sestava brata Trčka. Precej dolge vaje so Izvedli člani odlično in skladno.
Sokolu II., zlasti celokupnemu va« ditcljskemu zboru iskrene čestitke z željo, da nam v kratkem zopet pripra«
vi	'tako1 lepo akademijo.	I.	H.
•
ŽUPA ZAGREB
PRVI DECEMBAR U SOKOLSKOM DRUŠTVU L U ZAGREBU.
Ni jedno sokolsko društvo u Ju« goslovcnskem Sokolstvu ne živi i no razvija se u tako teškim prilikama, kao što živi i razvija sre sokolsko dru« štvo I. pa i 11. u Zagrebu.
Razlozi su poznati članstvu našega Sokolstva. D a na s je Zagreb središte jedne politike u borbi s drugoim politi« kom u Beogradu. U ta dva mesta su politički tabori ali s tom razlikom, što u Zagrebu se traži od svakoga i svih takva abstineneija od državnih prosla« va, u kojoj ma i sudeluju predstavnici današnjih vlasti. Kao Sokoli, da nas so dobro razume, ne ulazimo na ovom mestu u pitanje, koja i čija je politika ispravna. Pa i atmosfera, koja je usled toga nastala -suprotna je mahar mo« mentalno protiv onih načela, koje pro« poveda jugoslovansko Sokolstvo. Ka« žemoi atmosfera, a ne politika. Unatoč takvih prilika zagirebačko sokolsko društvo I. — verno ideji Sokolstva, da na nju ne uteče ni jedan vainsokolski činitclj j da ono ima slušati narede-nje svoje sokolske uprave i rukovoditi se 'opštim potrebama naroda i držaje — održalo je svoj sokolski praznik iako je u isto vreme vani na ulici bilo takva stanje, da je pretila opasnost života.
—	To neka dobro znadu brača i sestre, koji žive u dobrim prilikama i gde je sokolovati uz pomoč vrlo Iako.
Sama proslava protekla je ovako. U 9 'Sati pred' punom dvoranom član« stva, gradanstva i vicekonzula čehoslo« vačkoga, otvorio jo piroslavu zamenik starešine brat Edo Markovič. U go« voru, koji je saslušan vcoma pažljivo i od trenutka do trenutka gde se spo* minje vernost Sokolstva ideji j edin« stva inaroda i države bio je popraeen iskrenim odobravanjem, kad je u svom govoru naglasio sokolske motive, koji Sokolstvo rukovode, da i u času bure i borbe sokolsko bratstvo slavi svoju slavu 1. deecmbar. Ne ulazeči u dnevnu politiku, koja jo daleko od Sokolstva, mi Sokoli, rekao je brat Markovič, verujemo »da će^ iz^ ovili raspini naš narod izači jači i celični ji«. Ako narod još danas, utecajem dnev« ne politike nije dozreo za skladnu vla« davinu jednak'0' pravednu za sve za nas Sokole i ova etapa je samo dokaz, da je ona potrebna za misao narodno« ga jedinstva. Mi Sokoli smo dozreli za integralno jugoslovensko jedinstvo. Za ovu ideju odgajila nas je prošlost njii« hana nii velikim idealima slovenske Misli. I zato čemo mi Sokoli ostati kri« stalizacijona tačka, oko koje ee se u nerazdvojiivom bratstvu okupiti sve, što misli istkireno jugoslovenski i slo« venski.
Tom idealu Sokolstvo treba da ostane verno. Zato i desetogodišnjica je godišnjica odvajanja dobra i zla. Ulazeči dalje u drugi decenij neka bude ovo godina oLupljanja dobra. Dalje u svom govoru spomenuo je 'za* daču našega naroda na Jugu Evrope, a s tim u vezi i zadatak Sokolstva. Sla« vu, moč i sinagu naroda mo'žemo postici u ideji jedinstva. I zato i u današnje vreme ostajemo verni, svesni da če doči i naš čas — sokolski; —; jer jo on t. j. 1. decembar prvi akt ujedinjenja, iza kojim ide naše slovensko Sokol« stvo. I za to ga mi slavimo i sred bure i olujo u ovom njegovom značenju. Nakon govora, koji je bio iskren, otvo« ren, jasam i sokolski, akademska pe« vačka družina »Balkan« otpevala j© tri pesme. Brat A. Cvitlkovič recitovao je svoju vrlo dobru pesmu »Onima koji veruju i neveiruju u naciju«. Iza toga položili su novi članovi zavet. Da bi pokazali, kako znadu poštivati osečajo humaniteta onih m ornem a ta, koji su se toga dana u Zagrebu .odigravali — plesa nije bilo — več uz stolove soikol«
\
ski razgovor. Način proslave, ncdati sc pokolebati ni dnevnim poliitičkim dogodajima, ni dogodajima toga dana i večeri, ,puna dvorana — pokazali su da je sokolsko društvo I. — na svom sokolskom frontu — ostalo pobednik.
D. iM. Bogu novic.
PROSLAVA 1. DECEMBRA U BREGANI.
Sokolsko društvo u Bregani pro« slavilo jio 1. deeembar kaio Sokolski praznilk uz poziv sveukupnog članstva prema mesnim prilikama na sledeči način:	Brat 'starešina P. Rajčevič u
svom pozdravnom govoru naglasio je značenje 1. decembra kao dan narod« nog Ujedinjenja, te pozdraivivši pri« sutnog župskog prosvetara brata Du« šana M. Bogunov.iča, predaje reč dru* štvenom prosvetaru bratu Zdenku Do« lina.ru, koji je. održao naučno«istorij« sko predavanje o Ujiedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaea, t. j. o postanku naše države. Zat;m je isledilo preda* vanje brata D. M. Bogunoviča, pro« svetara župe o tumačenju i značenju deklaracije na Kosovu polju, koje jc članstvo sa zanimanjem pratilo, doka* zavši da je svesno svoje Sokolske ide« j.e. Time je društvo udovoljilo nalogu starešinstva JSS proslavivši ovaj so« kolski dan gornjim načinom.
F.	K—n.
PROSLAVA 1. DECEMBRA U NOVOJ GRADIŠKI.
Sokolsko društvo u No voj Gradi« :ški proslavilo je Sokolski praznifc na« rodnog i državnog jedinstva, na vrlo svečan način.
Do podne je bila zialklletva novog članstva.
Na veče jia iodržana svečana aka« demija, koju j*o o tvori o lepim proslo« vom starosta br. Driagutin Reti, pozi« vajuč Sokole, da od sada ulože još više energije i samopregora u sokolski posao, kako bismo /adovoljniji sa so« bom i svojim uspesdma, dočedclali dva« desetogodišnjicu državnog, narodnog i sokolskog života.
Posle piredavanja društvenog pro« svetara br. S. Grubeira »O ujedinjenju i jedinstvu našeg naroda«, izveden jo skladno i efeikltno tehnički i mu žički doo programa.
Mnogo oduševljenja su postigli naraštajci sa lepem izvedbom vežbe »Vrbniče nad morem«. U belim hla« čama, sa plavim friancuskim kapama, lepo razvijicni, mišičavi, onako go« lopirsi bili su srdačno pozdravljeni du« gim pljesikanjem. Ritmičkc vežbe žen« skog naraštaja izvedene su prilič« nam elcgancijom. Dobra je bila »Pe« tiča« članova i vežbe na ručama, gde je upao 'U oči naprcdlak neko jih naj« mladih vežbača. Muski i ženski pod« mladalld, naroči to oni najmladi, koji se onako ljupko okreču bez obzira na takt i brojanje — izaizvali su buru smeha i klicanja. Mešoviti naraštaj« slkii izibotr je otpevao neikoje mostarske i medumursko pesme, te je pokazao, da je od pbsledrijcg nastupa i kiaikVo« oom i kolikočom uznapredovao Pod« vlačimo, da je poset bio bol ji nego' rani jih go din a.	Soko.
ZUPA SPLIT
SOKOLSKI DAN U SPLITU!
U Splitu je i ove godine Sokolski dan, odnosno dan narodnog ujedinjc« nja, bio velika manifestacija našeg So« kolstva. La j je dan imao pečat naše snage i volje i bio vidljivi izražaj na« ših želja i osečaja. Toga jo dana Sokol, okupivši u svoje redove sve rodoljub« ne meštane, još jednom pokazao, da je Sokolstvo u gorko j današnjici više potrebno nego ikada. Dokazao je još jednom, da Sokolstvo nežna za sta« leske ili partijsko opreke; da su u So« kolstvu dobrodošla brača svi oni, koji ispovedajm jedno, Sokolsko verovanje, a čija misao vodil j a ii želja za radom još nije klonula.
Grad jo osvanuo sav u svečanom ruhu. Posvuda državne zastave, a upadali su u oči proglasi saveznog sta« rešinstva i programi sokolske prosla« ve. Mali Sokoliči i Sokolice predavali °tkupne značko, savezni »Sokolski Glasnik«^ razglednice i razne sokolske edicije. It osvuda su se po gradu opa« žale odorc svih sokolskih kategorija.
U 9 sati sokolsko je izaslanstvo prisustvovalo blagodarenjima u rimo« katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, a me« dutim su se u Sokolani j pred njom okupljali članovi i članice i vršile su se zadnje radnje za samu proslavu
Tačno u 11 sati svrstali Su sc Šo« koli u četo i formirali povorku, koja jo tada pošla do Narodnog trga, gde se več okupilo mnoštvo sveta, da siu« deluje svečanosti.
Či-tav jo trg bio opremljen sokol« skim kategorijama i gradanstvom, kad su se na tribinu pop el e sokolske za« stav.e 'i starešinstvo. > Usrcd burnih poklika Državi, Kralju, Jedinstvu i Sokolstvu počco je govoriti starešina sokolske župe »Vojvode Hrvoic« br. dr. Mirko Buič.
Po dujjoitrajnomi odobravanju i pljesku, videlo se najbolje, kako je br. Buič govorio iz srca svih prisutnih, a osobito su pasusi, kojima se hrabri zarobljena brača i osuduje naša unu«
tarnja neslog^, bili popračeni burnim povladivanjem.
Nato su postavljeni venci na spo* men ploču u ratu za narodno oslobo« denje* palim splitskim Sokolima, a glazba je odsvirala trohimnu. Zatim se ponovo formirala povorka i prošla svima glavnim gradskim ulicama.
Povorka je ovaj put bila osobito impozantna. Brojila je preko 800 čla« nova i članica svih kategorija. Na čelu je išla Sokolska glazba u kroju, pa tri zastave: župska, društvena i naraštaj« ska, a zatim s-u redom sledili: župsko i društveno starešinstvo, dcca i nara« štaj obojega spola, pa članice i čla« novi.
Samih članova u odori bilo je 180, a kao što smo kazali povorci je uče« stovala i društvena glazba, te pevački zbor. Zapažen je veliki brej starih so« kolskih veterana, Izašli su i oni, da na dan naš.eg največeg blagdana, po« svedoče svoju trajnu odanost sokol« skim idealima.
_ Sve su ulice i obala, kuda su pro« lazile sokolske čete, bile krcate mno> štvom gledalaea, koji su sa simpati« jama i živim pljeskom pratili mimo« hod sve do Sokolane.
U 12 sati u Sokolani je održana velika svečana prijava, na kojoj su brojni novi članovi i članice položili šokolsku zakletvu.
Velika vežbačka dvorana, galerije, na ni prostrane nuzprostorije nisu bile kadre primiti toliko mnoštvo Sokola, koje je nagrnulo da prisustvuje sveča« nom činu.
Pred postrojonim kategorijama, a obraeajuči se novoj brači, starosta splitskog društva, br. V. Lavš, pozdra« vio ih je kratkim, zanosnim govorom.
iPredočio im je sva prava i duž« nosti člana sokolske organizacije, ko« ja jo najjača i najrasprostranija orga« nizacija u celom Slovenstvu. Istakao im je naše ideale i pozvao ih da slede svetle stope Tyrša i Fiignera, jer se samo tako može biti dobar pripadnik naše narodne i opče slovenske zajed« nicc.
Kad su novi članovi položili za« kletvu i poljubili slavnu, stia.ru dru« štvenu zastavu, još je dugo nakon toga odzvanjalo dvoranom sviranje glazbe, pevanje davorija i klicanje So« kolaša.
Čitav je dan grad bio poplavljen ervenim, sokolskim košuljama, da se naveče o pet okupe u opčinskom kaza« listu — po veličini drugom na Balkanu. Ni ci.^lo jedno mesto nije bilo prazno, a celim je gledalištem provejavalo iskreno oduševljenje, koje je od jeune do druge tačke programa samo raslo.
U prvoj nam se tačei prikazao sokolski zbor, da još bolje potvrdi mišljenje, koje smo o njemu več stekli, pa je vrlo dobro otpevao trohimnu, nakon čega je veliki orkestar odsvitao sokolsku koračnicu. Burno je klicanje dočekalo himno i jedva se utišalo, kad se podigao zastor, da čujemo divnu »Priču našeg uskrnuča«, pesmu Ri« kairda Katolinič Jeretova, koju je zna« lački i čuvstveno deklamovao brat Radič.
Hrazdirine »Tri rudarske«, tužne pesme punc naivnih čežnja za suncem i danom, otpevao' je zbor na jedan za» isto od'Iiča.n način. Do.sta lak' Jankovi« čev »Polkin ples u dvoje« izvele su vrlo efektno članice i zaslužile pljesak, koji je sledi o. Skupine izvadane po nara« štaju bile su vrlo lepe iako skromne, prema onome, što .smo od našeg So« kola videli na dosadašnjim akademi« j.ama. Članske slike iz ritmike i plasti« is« pokazale su nam, da jc lani u dru« štvu održani tečaj iz tih grana mo«' derne plesne umetnosti, a kojega jc vodita sestra gda Maga Magazinovič, ostavio učenike dovoljno spremne da nastavc sa naukom. Teška Klingerova vežba osmorice bila je po članovima izvedena precizno, pa je i vrlo efektno zaključila prvi dio akademije, p. , , Vž*. tačka drugog dela bila je lehler Cajkiowskoga »Barcarola«. Iako je sama stvar nezgodna u pogledu rit« ma, članice su je izvele sa velikim razumevanjem. Jankovič « Vilhareva sonata pruža akterima muškom nara« staju zaista izvrsnu priliku da se iska« zu. Dugotrajni je pljesak bio zaslužen potpuno. Izvedba maloruske pesme »Zakuvala. taj siza zozulja« i- ruske »Ej uhnjem« doz'voljava nam da još jed« nom pohvalimo sokolski pevački zbor Ove, kao i »Tri rudarske«, zahtevaju od pevača ne samo znanje nego i du« boko razumevanje, pa siguran nastu.p i odlična interpretacija služi na čast zauzetnom maestru br. prof. V. Aram« bašinu i njegovom zaista dobrom zho« ru. To pogotovo vredi za »Zakuvala« za čiju izvedbu sa manjim zborom treba uz sigurnu spremu i mnogo ku« raže.
Kao članovi prc, sada su i članice pokazale mnogo smisla za plastiku. ■Šteta što se nije moglo obasjavati sli« ke sa raznolični j im svetlom. Tada bi izazvale još mnogo jači dojam.
Burger«Pospišilova »Vežba venci« ma«, apoteoza Tyršu, davana prvi put prigodom otvorcnja Tyrševa doma, je zaista bila najelfektnija tačka večeri. Zenski je naraštaj briljirao u njoj i vec kad jo prva naraštajka položila vcnac na Tyrševo poprsje, kazalištem je zaorilo burno klicanje i pljesak, koji je trajao i posle nego što je sa spustanjem zastora završena ova sve« čana akademija.
PROSLAVA 1. DECEMBRA.
Trogir, 5. decembra 1928.
Desetogodišnjicu Uj,edinjenja — dan 1. decembra, proslavilo je dostoj« no i ovo sokolsko društvo. Svečanom blaigodarenju, društvo je' korporativno prisustvovalo sa svim kategorijama, stupajuči do orkve .i natrag uz sv.iirku narodne glazbe. Posle blagodarenja izvršilo se propisno sokolsko obeeanje novog članstva, koje je popratio le« pim prigodndm rečima starešina dru« štva brait A. Frlan.
Sutradan — 2. decembra, prirede« na jo svečana sokolska akademija u sokolskoj dvorani. Sve su kategorije izvele vežbe lepo i tačno na opče iza» dovoljstvo. Diletanti takoder odigraše svoje ulogc dobro; naročitu pohvalu zaslužuju brača J. Morič u ulozi Pe« trice i A. Mašče u ulozi čuliča. Vež« ■bači poje din ih kategorija, kao i dile« tanti bili su nagradeni burnim odobra« vanjem opčinstva, 'koje je u lepom broju posetilo ovu sokolsku priredbu. Vežbe je pVatila i za vremo odmoru svirala narodna glazba. — Da je aka« demija moralno i matcrijalno uspela zahvaliti je bratu Vieku Betici, koji je marljivo radio i v.ežbao pojedine ka« tegorije, kao i režiseru bratu Vinku 1". Madirazzi.	p_
*
PROSLAVA 1. DECEMBRA NA VISU.
Naše društvo proslavilo jo narod« m i soKolski praznik na tako svečan način, da možem o mirne duše kazau, tla ova k ve svečanosti nismo imali otkada smo se 21. IV. 1921 oslobodili nemile okupacije prelkomorskog nam suseda.
Več u 9 sati počeše se sakupljati sve Ikategoirije članstva u novu »So« kolanu« U 10 ,sati brat Andeo Sirnik niati održao je prigodno slovo nagla« sivši važnost ovogodišnjeg 1. deccm« bra obzirom na prvu desetogodišnjicu opstanka Jugoslavije. Dvorana bijaše dupkom puna naroda.
U 11 sati krenula je sokolska po« vorka sa sokolskim barjakom i glaz« bom na čelu te obišla mesto. U po« vorei videli smo osim redovnih vež« bačkih kategorija, veliki broj naše sta« rije brače. Iza sokolsko povorke išla su društva »Viška Sloga« i »Zora« sa svojim barjacima i članovima, tako da jc povorka bila upravo veličanstvena. Kroz mesto pevale su se sokolske i na« rodne koračnice, te klicalo Sokolstvu
i	Jugoslaviji.
Povorka se za vrši la u 12^ sati, kad je uz počast i svirku državne himne otpračen društven barjak u So« kolanu. Sve su vežbe 'pračene sokol« skim orkestrom, dirigiranim po vred« nom učitelju E. Ullrichu. Uza svu buru, koja ovde obično poremeti sve pri« redbe dvorana Hrvatskog doma bila je puna. Moralnii uspeh proslave bio je veoma dobar. Ovom prigodom mo« ramo da javno zahvalimo našem članu utemeljitelju bratu Luki Tramontanu i_ njegovoj supruzi Mariji, što su n:a« šem društvu došli u susret i ustupili nam jednu tod njihovih zgrada, gde napokon možemo slobodno razvijati naš sokolski rad.
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKI PRAZNIK V MARIBORSKI SOK. ŽUPI.
Sok. društva MSŽ so po večini do« stojno proslavila naš praznik, na ta ali oni način ter o teh proslavah tudi vpo« slala župnemu PO poročila. V kolikor so ta dospela, sledijo v naslednjem:
A. Koroško okrožje.
Sok. dr. v Mežici je praznik pro« slavila z lepo uspelo akademijo dne
2.	decembra popoldan.
Sok. dr. v Prevaljah jc z ozirom na to, da se je vršila proslava 10«let« niče ujedinjenja SHS 1. decembra v Mariboru, proslavo .preložilo na dan 7. XII. V to svrho se je vprizorila igra »Naša kri«.
Proslava sc jo otvorila točno ob 20. uri s Sokolsko koračnico; nato jo sledil govor br. staroste, ki je orisal pomen 1. decembra.
Po končanem govoru je pevski kvairtet zapel s spremstvom godbe drž. himno; nato je sledila igra »Naša kri«, katero so igrali povečini diletanti, vsi Sokoli«domačini, prav dobro.
Obisk proslave jo bil dosti dober.
Sok. dr. v Guštanju je praznik na* rodnega ujedinjenja proslavilo dne 1. decembra skupno 'z drugimi napredni« mi kulturnimi društvi. Kljub neprili« kam, ki jih je imelo Sokolstvo društvo
v	zadnjem času, je bila prireditev do« stojna ter je pokazala življensko moč društva.
Na programu .so bile godbene toč« 'ke, katerim je sledil govor br. Simona
o	desetletnici našega ujedinjenja. Go« vornik je očrtal’ v kratkih obrisih de« lovanje Jugoslovanskega odbora v ino« zemstvu ter pokazal na uspehe velike« ga truda. To jo ujcdinjieina velika Ju« goslavija, ki je večja, nego je bila ka« terakoli slovanska država, ki jc bila ustanovljena poprej na jugu Evrope. Pozival pa jo govornik navzoče tudi k složnemu delu za državo, ki bo moč« na šele tedaj, ako bomo delali v brat« ski slogi za njen procvit.
Moška dcca j'C nastopila s simbo« ličnimi vajami po napevih državnih
himen, ženska pa z obročki. Vaje, ki jih je sestavil in vodil br. Joško Zega, so bile izvedene strumno. Glavna toč« ka je bila uprizoritev igre »Volkašin«. Igralci so pokapali sigurnost v nasio« pu in petju in aplavz občinstva je sve« dočil, da je bila izvedba dobra.
V	Slovenjgradcui je sokolski praz« ■nik in desetletnico ujedinjenja prosla« vilo Sok. društvo v soboto, 1. deccm« bra. Zavedno članstvo je napolnilo s prijatelji Sokolstva dvorano Gollovc« ga hotela.
Na račun mariborske slavnosti okrnjeni salonski orkester pod vod« stvom g. Horvata je otvoril sicer skromno, zato pa tem iskrcnejo sveča« no prireditev s sokolsko koračnico. Takoj nato je nastopil kot znan, pri« ljubljen slavnostni govornik društveni starosta br. dr. Železnikar, z navdušu« jočo, iskreno, bratstvu in edinstvu po« svečeno sokolsko besedo. Nižji odde« lek ženske dcce je samostojno in ljub« ko nastopil z »Bobenčkom«. Samostoj« no tembolj, ker je nesreča prikovala njih vaditeljico, načelnico s. Ivančevo na bolniško posteljo, da se nastopa ni mogla udeležiti. Tudi četvo.riva moške dcce, ki je proizvajala vaj-e s palicami, jo rešila nalogo zadovoljivo. Deklama« cijc »Mladi Jugoslovan«, »Sveti trije kralji« in Ganglov »Prvi december« so bile srečno izbrane in po deci ter na« raščaju učinkovito prednašane. Ginljl* va jc bila naslednja slika: Sokol v sve« čanem kroju (br. Mrovlje), obdan od trume Sokoličev -in Sokoličic, deklami« ra Aškerčevo »Mi vstajamo in vas je strah? ...« S strokovnjaškim predna« šanjem je predavatelj nudil poslušal« čem umetniški užitek. Simbolični pri« •zor »Slogi in jedinstvu« in igra s pet« jem »Ujedinjenje« sicer še nista bila zrela za oder, toda »ljubezen je slepa«. Bilo je tudi to dobro in lepo, tako vsaj so zatrjevale srečne mamice in tudi resni možje. Častno so> rešilo naloge deklice, ki so v skoraj dovršeni obliki prikazale simbolično igro v dveh pri« zorih »Svoboda«. Kakor njih mlajše sestrice, je nastopil tudi višji oddelek ženske dece samostojno, brez vodstva sestre Rebulove, ki tudi še ni smela zapustiti bolniške postelje. Proizvaja« le so strumno in skladno svoj rajalni nastop. Bolezen obeh vaditeljic je bila kriva, da smo sc morali odreči pleme« nitemu užitku pripravljene dram. vi« zije »Jugana, vila najmlajša«. Gledal« ci, ki so videli akademije v letih 1920. do 1927., so obžalovali, da se je zdela letos članom=telovadcem proslava v sosednem mestu važnejša od domače m da radi tega niso nastopili.
Ako ugotovimo, da je občinstvo vztrajalo v dvorani od začetka pa do konca proizvajanja sicer pestrega pro« grama, ne da bi izkoristilo običajne odmore, storimo to na čast našemu vr« lemu salonskemu orkestru, ki ga Je s skladbami »Slovo«, »Lepa Mara« .n »Barcarola« umetniško tako zaposlil, da je za nekaj trenotkov moglo poza* biti, da jc še na zemlji. Iz teh višav je poslušalce prav spretno pripeljal nazaj na vroča tla naše domovine br. Tominec s svojim resnim, globoko za« snovanim in prijetno podanim preda* vanjem o desetletnici našega držav« nega in narodnega ujedinjenja. Nikdo, ki je živel na teh naših tleh pred le« tom 1918. in ki pozna tudi uspehe na* ših državnih krmilarjev tekom deset let svobode, ne more zameriti bratu Tomincu, da sc ni mogel ali hotel rz« ogniti par bridkim reminiscencam, ,si jih je znal tako spretno in taktno vple« sti v slavospev Domovini in vladarski hiši, da kljub svoji krutosti niso mo« tile svečanega razpoloženja poslušal« cev.
Sok. dr. v Marenbergu je prosla« vilo praznik ujedinjenja na njegov predvečer pri obči proslavi ]0«lctnicc obstoja države v Marenbergu. r B. Mariborsko okrožje.
Pri Sv. Lovrencu na Pohorju so Sokoli sodelovali pri meddruštveni na« cionalni proslavi 10«lctnice osvobojenja in ujedinjenja, ki se je v kraju vršila
2.	decembra. Društvo je na tej prosla«
vi	nastopilo s 3 telovadnimi točkami samostojno, pri ostalih točkah pa s svojimi člani sodelovalo.
Sokol RušesSelnica je po udoma« čenem običaju združil sokolski praz« nik s spominom rojstnega dne najviš« jega sok. brata kralja Aleksandra. V to svrho je bil prirejen 15. decembra društven večer, na katerem je brat župni prosvetar priliki primerno tol« mačil kosovsko deklaracijo JSS z dne
7.	IX. t. 1.
Sokolsko društvo v Studencih je proslavilo l0«letnico našega največjega praznika 1. decembra z lepim spore« dom.
Društvu ni bil namen, pokazati do« mačemu prebivalstvu tehnično dovr« šenost telovadečih, ampak hotelo mu je pokazati Tyrševo idejo v živi obliki, ki jo goji Sokol v vseh oddelkih:, na« rodno zavest in bratsko slogo. Od naj« manjših dečkov in deklic je šla ta ide« ja pred občinstvom preko obeh vrst, naraščaja k članstvu, prepletena z de« klamacijami in z jedrnatim ter stvar* nim govorom staroste brata Hrena.
Kar se tiče sporeda samega — po številu 12 točk — je bil povoljino iz« veden. Posebno je občinstvo, ki ga je bilo sicer malo, pozdravljalo burno moški naraščaj z vajami na konju, na« ravnost vzhičeno pa je bilo nad 'zelo
uspelimi živimi kipi istega naraščaja.
Z vero v sebe in v trdnem zaupa* nju v svoje delo je Sokiol v Studencih letos pravzaprav prvič proslavil dan ujedinjenja in svobode.
U Mariboru je 1. deeembar pro« slavilo Sokolsko društvo sasvim po običajima i propisima JSS. Kao pri« pravu za nove članove i članice, koji(e) če 1. XII. polagati svečani sokol, za« vet, priredio je Prosv. odbor sokolsku idejnu školu u obliku 3 obveznih pre« davanja: 31. X. predavao je br. Dr. Lj. Pivko o Sokolskoj misli, 11. XI. br. F. Desaty o razvoju Sokolstva od počet« ka 1862. do danas, 18. XI. br. Fr. Ma« čus o značenju sokolskog telesnog vaspitanja. Od oko 70 obveznika po* lazilo je ta predavanja samo 34 (8 čla« nova i 24 čkinice), dok je sa drugim slušateljima bilo na jednom predava« nju poprečno 30—40 slušatelja.
1 Sam pravnik je društvo proslavilo s društvenim priredbama (akademija, zavet) i priključkom opooj gradan« skoj manifestaciji. U oči praznika, na 30. novembra, održana jo u Nar. do« mu velika akademija pred preko 1100 gledalaea. Tu je starosta br. Dr. L. Boštjančič u vrlo lepom i ozbiljnom govoru iznio značenje 1. XII. 1918. za nas i zašto ga mi usprkos teškim pri« likama slavimo. U tom duhu su bile i
2 deklamacije (s. Založnikova i nara* štajac M. Gracijan) sa saviremenim sadržajem. Tehnički deo akademijo bio je na višini.
Na sam praznik 1. XII. priključilo se društvo opčoj narodnoj manifesta* ciji pod vodstvom Narodne Odbrane. U povorci je nošen konjički sokolski barjak sa 3 konjanika, stupala je so« kolska glazba u kroju, društvena i na* raštajska zastava tc veliki odred (pre« ko 100) brače u gradanskom odelu sa •znakom.
Pošto je 1. XII. bila ova javna* ma* nifestacija, trebalo je svečani zavet novog članisitva obaviti na 2. XII, Taj dan pre podne bila je interna društve« na manifestacija. U prisustvu oko 100 članova' i članica društva održana je ta mala matineja. Izmenično sa svira« nje'm društvene glazbe iznele su 2 na« raštajnice i 2 dece razne deklamacije (Lamutova: Postumia!... I. Albreht: Vila kliče, E. Gangl: Naša zastava, Borisov: K svetlejši zarji) aktualnog sadržaja. Nakon govora brata staroste obavljen je svečani sokolski zavet 50 članova i članica sa običajnim cere« monijelom prisege na sokolski barjak i podavanjem ruke starosti.
Na taj način je društvo proslavilo sokolski praznik.
Sokolski odsek Jarenina je 'za pro« slavo sok. praznika sklical članski se« stanek, na katerem se je govorilo o pomenu tega dneva. Obenem so so med članstvom tudi prodale v to svrho sprejete sok. dopisnice.
Sok. ods. Sv. Marjeta na Drav. po« lju: Brat prosvetar je otvoril proslavo s primernim govorom, naglašujoč važ« nost letošnjega 1. dec. z ozirom na prvo desetletnico obstanka Jugoslavije v vodilnem dahu, smislu in na temelju naše deklaracije, podane 7. -sept. 1928. Podajal je važnost širjenja sokolske ideje in pomnožitve sokolskih vrst s člani, posebno pa naraščajem. Po pre« davanju se je izvršila zaobljuba član« stva po navodilih starešinstva JSS.
Nadalje so se člani odseka ter na« raščaj korporativno udeležili v nede«
1 jo, dne 2. dec., proslave ma šmarjetskl šoli, kjer se je razen govorov, dekla« macij. in pevskih točk uprizorila tudi. igra »Na narodni praznik«.
V Sok. dr. Slov. Konjice se je pro* slava sokolskega praznika vršila v pe« tek, dne 30. XI. 1928, ob 20. uri v dvo« rani Narodnega doma. Proslava je prav dobro uspela.
V Oplotnici je Sok. dr. proslavo desetletnice ujedinjenja izvedllo skup« no s tamkajšnjimi društvi v nedeljo, dne 2. dec., popoldne. Na programu so bile deklamacije, pevske točke, te« lovadni nastopi in otroška igrica. Od teh točk je imelo Sok. društvo dve deklamaciji im dva telovadna nastopa. Zvečer istega dne je bil sestanek vse« ga sokolskega članstva, kojemu se je razložil pomen 1. dec. kot sokolskega praznika.
C. Dravsko okrožje.
Sokolsko društvo v Ptuju je pri« redilo 1. decembra v mestnem gleda* lišču lepo uspelo akademijo s sodelo* vanjem 'br. Čeneka Šedlbauerja, čelo« virtuoza^ in ge. pianistke Anke Stoh* rove. Slišali smo že br. Šedlbauerja na raznih koncertih, a 'tokrat je vlil vso svojo sokolsko dušo v igro ter s pre* ciznim izvajanjem pokazal članstvu ljubezen češkega naroda do nas Jugo* slovenov.- Z enako vnemo ga je sprem« ljiala gdč. IStohrovai. Oktet Glasbene Matice nam je zapel V srce segajoči pesmi »Gor čez izaro« in »Oj Dober« dob«. Nagovor br. Še,stana je bil lep in učinkovit. Ugajali .sta tudi deklama« ciji in recitacija. Sokol s>e je topot dobro in dostojno pripravil za akade« mi jo, saj nam je podal 8 lepo uspelih nastopov. Nastop moškega naraščaja z župnimi prostimi vajami, skokom čez konja in z vajami na drogu je zbudil veselje in zanimanje pri gledalcih, va« diteljem pa je dal vzpodbudo za še vztrajnejšo delo. Vendar moramo pri« znati, da -so bile poljubno vaje za na« raščaj pretežke. Proste vaje članic žal niso zbudile efekta, vkljub- sigurni' in
elastični izvedbi. Ženski naraščaj je prav zadovoljivo izvajal župne prosto vaje, le preglasno štetje je malo mo* tilo. Prav dovršeno so izvajali člani vaje na bradlji in drogu. Cetvoricrf članov jo nastopila s sestavo »Car« men« ter žela mnogo pohvalo za ele* gantni in sikladni imastopi. Med posa* meznimi točkami je izpopolnjeval vr* zeli orkester. Sokol v Ptuju je doka* zal s to akademijo, kako vkljub raz* nim težkočam vztrajno deluje im vzgo* j uje svoj naraščaj v vrle Sokole in zveste državljane. Tako lepo in do* bro pripravljenih akademij si želimo še več. Žal je pač lahko onim, ki se te akademije niso udeležili, prostora je bilo tudi zanje še dovolj.
Sokolska društvo v Središču je proslavilo dne 8. t. m. praznik »Uje* dinjenja« z .lepo uspfclo akademijo. Prireditev, ki bi so morala vršiti dne
1.	decembra, je uspela nad vse priča* kovanje. Sokolska godba je otvorfla spored s triglavsko koračnico, nakar je sledilo p'redavanje br. načelnika »Na'ša naloga, smer in cilj,« a? ozirom na naš državni položaj. Nato je z z,a* nosom prednašal naraščajnik E. Pajek dve pesmiai: »Orač r»a Topoli« on »Pod sokolskim praporom«. Sokolski pevski zbor je' zapel dobro interpreti* rarte pesmi: »Na Adrijo«, »Soči« (moS. zbor), »V Korotan« in »Gospodov dan« (meš. zbor.). Sokolska godba nas je presenetila s slovanskimi komadi, ki jih je brezhibno izvajala. Telovadni oddelki pa so strumno in ritmično' pravilno izvajali skopljanske vaje. »Hej Slovani« (članii) proste^ vaje in polkin ples (naraščajnice). Če ravno je bil program cele proslavo brezhib* no izvajan, moramo vendar olbžalo* vati, da od strani članstva udeležba ni bila taka, kakor je ta lepi spored zal* služil. Želimo, da bi tudi V bodoče bili vsi nastopi tako izvajani, kakor to* krat, ker samo na ta način je napre* delk zasiguran. Zdravo!
Sokolsko društvo u Varaždinu pro* slavilo je Sokolski praznik, 1. decem* ba'r, obzirom na 10 godišn jieu Ujedi* njenja, naročitoi svečano.
Usprkos upravo ! besomučne agl* taci je protivnika Sokolstva, ko ji su se laćali sviju, pa i nedozvoljenih sred* stava, da ometu ovu proslavu, održana je sa. velikim uspehom i sa pravim oduševljenjem.
Velika dvorana gradska gombaone napunila se, kao nikada do sada, ogromnim ibrojem gradanstva, a pri* sustvovali su proslavi i oficiri čitave garnizone.
Akademija otpočela jo ouverti* rom »Kosovo« od Jenka, a izvela ju je vojna muzika pod ravnanjem kapel* nika Steicha. Svečani proslav ©držao je starosta društva, brat Mladen Bel* čič. U proslovu prikazao je rad i na* stojanjc predratnog Sokolstva i omla* dine u Austro*Ugarskoj monarhiji za oslobodenje Slovena, zatim ujedinje* nje Sokolstva i njegov zadatak u bu* dučnosti. Zakletva novih članova odr* Žana je uz sudelovanje sviju k'atego* rija i sviranjei himne. Naraštajka, ec* stra Vlasta Mrzljak deklamovala je snažnu čurčičevu pesmu »Sinovima sunca«. U telovežbenom delu pirogra* ma nastopila su rnuška deca (32) pod vodstvom br. Valjaka u Šulccovim prostim vežbama. Ženska deca (15) vežbala su vrlo uspelo Suligojeve vež* be. i Jedna vrsta miraštajaca nastupiila je ma preči. Članice (12) pod vodstvom brata Grimsa izvele su Borasovu vež* hu »Popuhnul je«. Naraštajke odlično su izvelci M ral jakov e ritmičke vežbe l Pihlerovu »Osmicu«. Ta j'ei izvedena sa svom tačmošču .i otmenošeu, u po* sebnim odeli ma, pa j e pobrala zaslu* ženo odobravanje. Pod vodstvom bra* ta Stareja nastupili su naraštajci tj Vukotič*Hanovoj »Devetki«. Ostra i skladna izvedba mnogo se svidala. U poslednjoj tačei nastupili su pod vod* stvom brata Zvonka Šuligoja članovi u Švarcvaldovoj vežbi »Vrbniče nad morem«. Pevački zbor, uz pratnju gla* sovina sa bratom drom Milčetičem, pratio je ovu simboličku vežbu, ko j a je polučila silan efekt. Posle akade* mije razvila se plesna zabava.
Na Nikolinje održao se nastup za naraštaj i decu.
V	DoJ. Lendavi se je proslava sok. praznika vršila dne 30. XI. s pričetkom ob 20. uri v hotelu Kroma. Proslavo je otvoril br. podstarosta Cepudeir z le* pim nagovorom na občinstvo, pred* vsem pa na sok. članstvo; opisal je v lepih besedah pomen proslave in se spominjal onih članov Sokolov, ki so žrtvovali življenje za državo. Omenjal je težko borbo, ki jo je vodilo Sokol* stvo še za Avstrijo proti njej, in trnje* vo pot, ki jo je hodilo, preden se je posrečilo zrušiti mogočno avstrijsko monarhijo ter doseči ujedinjenje vseh Jugoslovenov. Spominjal se je tudi preteklosti prvega decenija skupngea življenja Jugoslovenov in pozval član* stvo k ponovni zaobljubi, maj kakor dosedaj tudi odslej dalje vztraja na načelih sokolske misli in dela za pro* cvit naše kraljevine. Končno je pohval članstvo, naj vzklikne trikirat Zdravo Nj. Vel. kralju Aleksandru.
Po nagovoru sta bili na sporedu dve deklamaciji (1 deklica in 1 deček osnovne šole), nakar je kvartet zapel nekaj lepih pesmi med dr. »U boj« in »Što čutiš, Srbine tužni?« Po končanih pevskih točkah je nastopil dramatični
odsek Sokola z igro*enodejanko »Be* rite Novice«, ki je bila za 1. december čisto primerno izbrana.
Č. Mursko okrožje.
Vkljub temu, da je na veliko pro* slavo v Maribor pohitela dno 1. det cembra velika množica ljudi, se je na* polnila zvečer. dvorana Sokolskega doma v Ljutomeru z občinstvom.
Proslavo je otvoril sokolski orke* ster s sokolsko koračnico. Zavesa se je dvignila — in na odru smo opazili zbrano — v pestri sliki telovadnih oblek vseh oddelkov od dcce do član* stva — okrog društvenega starosto br.
J. Baukarta — vso številno sokolsko družino. V vznesenih besedah je raz* tolmačil sokolsko stališče do. vseh vprašanj in prečital »kosovsko dekla* racijo«. Med vzkliki Sokolstvu, naro* du in domovini, je mogočno zadonela himna »Bože pravde«. Za tem sta sie* dili dve deklamaciji. Naraščajnica Marta Mohoričeva je podala globoko pesem brata Б. Gangla »Prvi decem* ber«, sestrica Miljana Drvenikova pa ljubko Čeirneijeve A. pesem: »Oh de* seti obletnici«. Radostni občutki na* vdajajo poslušalce, ko naša dobra, pridna sokolska mladina izliva svoje srce.
Za tem je sledil telovadni del aka* demije. Pet točk, ena lepša od druge, se je vrstila hitro in precizno. Pet članic iz Murske Sobote je izvajalo ritmične vaje — sestav br. Žeja. Vkljub težki godbi jo bila točka izvajana do* bro, mestoma prav dobro. — Štiri na* raščajnicc iz Murske Sobote v sliko* vitih modrih oblekah so izvajale del Erbenovo šestnajsterice. Videlo se je, da so dekleta že vajena odra. da mno* go vežbajo in da imajo odličnega va* ditelja br. C. Hočevarja. Nesporno najlepša točka večera pa so bile »Vaje s siti«, izvedene od šestoricc ženskega naraščaja iz Ljutomera. Bose, v rdečih krilih, belih bluzah in rdečih pisanih rutah so izvajale vaje tako ljubko, da bi jih želeli še večkrat videti. Mlada prožna telesa so izvajala težke burke s siti tako točno, da je bilo občinstvu težko, ko je z lepo skupino točka kon* čala. Navdušeno občinstvo je z aplav* zom zahtevalo ponovitve, čemer se je tudi ugodilo. Tudi pri ponavljanju je sijajni izvedbi mnogo pripomogla nad vse efektna godba.
Kot 4. točka so nastopile ljutomer* ske članice pod vodstvom s. Severjeve s »Petko«. — V belih oblekah, ki so se divno odražale od modrega ozadja, so točko izvajale jako dobro, skladno In se jo poznalo, da so skrhno priprav* ljene. Točka je popolnoma uspela vkljub temu, da godba ni nič pripo* mogla, kar se jo v primeri z godbo niejšnje točke neprijetno opazilo. Žal. da lepa točka ni mogla tako učinko* vati, kakor bi zaslužila. Prva in četrta točka sta si bili jako podobni.
Zadnjo točko telovadnega dela so izpolnili člani na bradlji. Pet članov iz Murske Sobote i>n eden iz Ljutomera je nastopilo z 2 poljubnima sestava* ma. Mestoma smo videli lepe in težke kombinacije. Vse točke je mojstrsko spremljal na klavirju br. Ivo Seršen.
V	odmoru je orkester odigral »Če* ške narodne«, ki so večeru primerno ustvarile toplo razpoloženje za naš slovanski pokret.
Kot zaključna točka večera je na* stopil sokolski mladinski pevski zbor pod vodstvom s. E. Scheithuaerjeve z spremljevanjcm orkestra. Nepopisno lepa je bila slika tega 70 glasov broje* Čega zbora, ki je v lepih pestrih telo* vadnih krojih razkošno razsvetljen v oderskem ozadju troglasno zapel pe* sem »Klic Sokolov« in »Živela Jugo* slavija«. Mogočni akordi so napravili vtisk sreče, ponosa in radosti.
Vsa prireditev je pokazala, da je društvo zdravo in močno, njegova mladina pridna in idealna. Srečni smo bili, ko smo videli toliko mladih src stopati za Tyršem po težki poti — k popolnosti!
Sok. dr. v Križevcih je proslavo sok. praznika izvršilo bolj skromno kljub 10*letn.ici svobode. Kor je bil sta* rosta službeno premeščen, je br. pro» svetar Mar. Tratar imel le nagovore
o	pometnu 1. decembra v telovadnici. Obenem so se razpečale sok. dopisnice in slavnostne številko »Sok. Glasnika« odnosno brošure in letaki med deco.
Sok. odsek Beltinci je proslavo sok. praznika združil s prireditvijo Miklavževega večera dno 5. XII. Ob določeni uri so se zbrali skoraj vsi člani in članice. Miklavž jo tedaj ob* daril pridne Sokoliče, ki so si marali 'z lepim deklamiran jem sokolskih pesmic zaslužiti darila. Miklavž je bil z nade* budnim sokolskim naraščajem prav zadovoljen. Dal je nekaj lepih nasve* tov in maukov ter priporočal mladini naj večkrat pregleda »Sokolski kat e* :kizem«.
Nato je vse navzoče pozdravil br. starosta s primernim nagovorom
Potem je sestra tajnica prečitala plakat »Naš 1. december«, ki je na* vdušil prisotne.
Ker j>e bil brat prosvetair radi bo* lezni odsoten, je imela govor sestra blagajničarka.
V	jedrnatem govoru je razložila pomen desetletnice. Orisala je navzo* čim vso trnjevo pot našega troimemega naroda, poveličevala junake, ki so si stekli največ zaslug za 'združenje vseh
bratov Srbov, Hrvatov in Slovencev. Ob sklepu je podala še par misli o tem. koliko večji praznik je p razin i k ujedinjenja za Sokola. Zaključila je svoj govor z navdušenimi »Zdravo«* klici, ki so našli odmev v srcih vseh navzočih. Večer je potekel daljo v najboljšem razpoloženju. Brat staro* sta in brat Pustaj sta udeležence za* bavala z igranjem na kitaro in gosli.
Ostala v župi včlanjena Sok. dru* štva bodisi niso poslala poročil, bodisi •niso proslavila sok. praznika. Za opu* ščanje proslave pa ni opravičila, kajti vsaj članski sestanek s primernim ina* govorom bi bila mogla prirediti vsaka sokolska edinica!
Župni prosvetar.
*
MURSKO SOKOLSKO OKROŽJE.
Sokolska? ideja se je po vojni v najsevernejšem delu naše domovine kolikostno razveseljivo razširila. Pred vojno je bilo tu samo eno sokolsko društvo — Ljutomer, ustanovljeno 1. 1903 — Leta 1919. in 1920. sta se. usta* novili dve društvi: v Gornji Radgoni na avstrijski meji in v Murski Soboti v Prekmurju. Leta 1920. je društvo Ljutomer ustanovilo odsek v Križev* cih, ki se je že leto kasneje izpremenil v samostojno društvo. Spomladi leta 1925. se je, s pomočjo Sokola v Murski Soboti ustanovilo novo društvo v Bel* tincih v Prekmurju, letos spomladi pa je agilni ljutomerski Sokol ustanovil kar dva nova odseka: nri Sv. Jurju ob Ščavnici in v Veržeju. V 10 letih se, je torej iz onega društva razvilo okrožje s sedmimi enotami.
Da se bodo v sedanjih težkih ča* sih — ko komodnost, gospodarska kriza ter notranje neprilike v državi tako močno ovirajo idealna stremlje* nja — da se bodo vkljub vsem oviram ta društva ne samo obdržala, temveč tudi kvalitativno, t. j. v čistosti sokol* ske ideje, napredovala in razvila de* lavnost in tekmovanje, brez katerega vse odmrje — je okrožje sklenilo pri* rediti za svoja društva prednjački te* čaj. Okrožje je spoznalo, da sc dru* štva no udeležujejo župnih in savezmih tečajev, ker so ti dolgotrajni in gmot* no šibkim društvom, ki imajo samo članstvo iz delavskih, kmetskih in obrtnih slojev, res težko dostopnt. Iniciativni okrožni činitelji so zato ustvarili 7 nedeljski pomagateljski te* čaj. Tečaj traja od nedeljo 2. deccm* bra do 27. januarja od 8. do 17. ure /, enournim opoldanskim odmorom.
Predavateljski zbor, ki ga tvorijo br. J. Baukart (sokolska misel in orga* nizacija), Sl. Stopar (zgodovina telo* vadbe im Sokolstva), dr. C. Porekar (anatomija fiziologija, prva pomoč in uporaba lekarne). Jos. Lovrenčič (se* stav III. stroka), C. Hočevar (sestav L stroka), 1. razred II. stroke, IV. stro* ka) ter Fr. Lubej (sestav II. stroka, metodika, tehnični del organizacije) — bo v 56 urah podal nekoliko olajšano vso snov župnega tečaja. Tečaj se je pričel v nedeljo 2. decembra. V veliko zadoščenje vodstvu tečaja so društva poslala v tečaj 32 članov in član-.c, (Murska Sobota 6, Križevci 5, Belatinci
5.	Veržej 4, Ljutomer 12). Le društvo Gornja Radgona in odseki Sv. Jurij sta tako založeni z dobrimi vaditelji, da ne rabita tečaja. Tečaj se vrši v prj* »torni telovadnici Sokolskega doma v Ljutomeru in v njegovih stranskih prostorih. Razpoloženje v tečaju je sokolsko, disciplina vzorna. Prijetno je Sokolu pri srcu, da je mladina še toliko idealna, da vztraja cele nedelje od jutra do večera pri predavanju in se tako praktično in teoretično uspo« sablja za prevzem prednjaških dolžno* sti v društvu. Dne 24. februarja зе bodo vršili društveni pomagateljski- iz* piti. Iz tečaja bodo na pomlad izleteli' mladi idealni Sokoli, ki bodo urili svo* jo četo in jo pripravljali za bližnje, m daljne polete v Beograd in Prago, kjer bodo v objemu z vsemi jatami slovan* skiih Sokolov dokazali, da tudi ob Muri živi, deluje in zmaguje Tyršev duh.
V	tej veri pošiljamo vsem preda* vateljem in tečajnikom ob pričetku »I. prednjačkega tečaja Murskega So* kolskega okrožja« naš pozdrav. Njiho* vim idealnim stremljenjem želimo po* polnega uspeha. Zdravo!
*
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
PROSLAVA SOKOLSKOG DANA U OGULINU.
Sokolsko društvo u Ogulinu, pro* slavilo je desetogodišnjicu narodnoga Ujedinjenja priredivši svečanu sokol* sku alk'ademiju u dvorani hotela Fran* kopan. — !Br. dr. Horvat započeo je proslaviu sa govorom o značenju 1. de* cembra zia naš narod. Patriotski izrc* čeni govor bio' je pozdravljen pije* sikjom od dupkom ,puno dvorane sokol* skog članstva i članstva organizacije Nairodne Odbrano to gradama, koji misao našega Sokolstva vole i sokolski rad podupiru na svakom koraku. — Nakon izrečenog govora, lepo i skladno je deklamovao naraštajac Kosanovič pesmu »Živio Kralj«. — Na!k1on toga je starosta izaprisegao svečano, novo* začlanjeno članstvo sa sokolskom pri* segom. Iza toga sledio je telovežbački program kategorija našega društva, tc su svo vežbe izvedene skladno, a po« gotovo su nagradeni od glcdalaca pije*
skom, muški pomladaK) za izvedenu ritmičku vežbu i muško članstvo za iz* vedene proste vežbe. Proslava jo uspe* la moralno i vežbom sjajno, te i ma* terialni uspeh jo zadovoljavajuči.
•
ŽUPA MOSTAR
I. PREDNJAČKI TEČAJ ZA SOKOL* SKE ČETE ŽUPE »ALEKSA ŠAN= TIČ« U MOSTARU.
Pošto se u solima Hercegovine razvio u jakoj meri pokret za osniva* njo sokolskih četa u očekivanju jo idučeg prolcča još jači razmah za osnivanjiun ovih deta u udaljienijim plaininskim krajevima.
Starešinstvo naše župe, uvidajuči teške prirodne i saobračajne prilike u našim krajevima te raštrkanost do* mova u samim selinia, zaključilo je, da počne prenositi sa sebe i pojeelinin društava deo rada i na same čete, Jer se rad u njima pokazao mnogo teži i raznoličniji od rada u društv-ima po gradovima. Zbog toga je starešinstvo župe održalo u Mostaru 1. tečaj za so* kolske čete, koji je trajao od 1. no* vembra do 2. decembra 1928, a poha* dalo ga j,e 18 tečajnika iz 15 četa.
Organizovanje ovog tečaja iziski* valo je veoma mnogo truda i žrtava, a osobito je bilo teško nači i postaviti prave smernice u obrazovanju našeg selja'ka, koliko u sokolskom pravcu, toliko i u pravcu njegova osposoblja* vanja za bol ji život u ovim kulturno zaostalim krajevima. Da bi ovoj važ* noj dužnosti s uspehom udovolji!o starešinstvo je u ovu svrhu održalo nekoliko sastanaka sa ljudima, koji su poznati po radu ma prosvečivanju sela kod nas, te jo na tim sastancima utvrdeno da je potrebno da se na te* čaju upoznaju tečajnici uz Sokolstvo i sa osnovnim pojmavima i onih zna* nja, koja su im potrebna u njihovom praktičnom životu. Na taj su način odmah razdeljene dužnosti te su do* brovoljno ponudili da predavaju ina tc* čaju 'brada: sveštenik Tomo Bratič, »O zadrugarstvu«; direktor gimnazije .La* zar Kondič, »O osnovnim pojmovima fizike«; gimnaz. profesor Vašo Gajič, »O računu«; Gjuro Slapničar, oblasni poljoprivredni referent i njegov po* močnik Bogoljub Radončevič »O po* ljoprivredi«; Čedo Milič »O sokolskoj prosveti«; Dr. Fcodor Lukač »O prvoj pomoči«; Dr. Veljko Jelačič »O higi* jeni sela i zaraznim bolestima«; Dr. Pero Mandič »O dužnostima i pravi* ma gradanina«; Pero čolič »O sokol* skom sustavu telovežbe«; Sergijo Go* vedarica »O sokolskoi ideji i istoriji«; Milivoj Jelačič »O sokolskoj organizar ciji i administraciji«.
Ova nastavna osnova pokazala sc za vremo tečaja praktičnom, a to ac opazilo inajbolje tokom predavanja, koja su tečajnici slušali sa osobitim zadovoljstvom i pažnjom, ne pokazu* juči nikada ni najmanje dosade, koja je kod predavanja u drugim sličnim prilikama obična pojava, a isto tako i kod ispita, na kome su kandidati po» kazali u kratkom vremenu uspeh i pu* no razumevanje.
Od 25 do sada osnovanih četa ,po> slale su na tečaj njih 15 svoje kandi* dafce. i to sokolske čete koje pripadaju:
1. društvu Čapljina:	četa	u Ga*
beli: brata Kuzmana Krbavca, četa u Klepcima brata Uglešu Vlačiča.
2. društvu Gacko: četa U Samobo* ru: braeu Trifka Slij.cpčevića i Novaka Staro viča,
3. društvu Korčula (Dalmacija): četa u Žrnovu: brata Iva Didoviča,
4. društvu Mostar: četa u Pijesci* ma: brata Maksima Pudara,
5. društvu N e vesi nje: četa u Bije* nji: brata Jovu Kneževiča, četa u Bo* jištima: brata Laza Pejoviča i Obrada Todoroviča, četa u Hruštima: brata Salka Čehiča, četa u Kifinu selu: brata Savu Vujadinoviča, četa u Krekovima: brata Jovana Saviča, četa u Miljevcu: braeu Mila Kovača i Novicu Tepuriča, četa u 'Udrežnju: brata Dordu Ivano* viča, četa u Ulogu: brata Dordu Dra* gičeviča,
6. društvu Stolac: četa u Dabrici: brata Bogdana Mihiča, četa u Dabar* polju: brata Mata Duricu.
Što se tiče ocena ispitna komisija složila se u tome, da se zrnanje tečaj* nika oceni samo sa tri stepena — do bar, dovoljan i nedovoljan, — pa su proglašeni svi tečajnici sposobnima i to njih 10 sa dobrim, a 8 sa dovoljnim uspehom.
T^ri završetku ispita podeljene su tečajnicima svedodžbe pa je starešina župe, brat Čedo Milic tom prilikom upozorio, da nastave rad u svojim če» tama sa istim onakvim oduševljenjem, koga su pokazali na tečaju i podelio je kao dar svakom kandidatu po jedan nož za kalemljenje vočaka, a čctvorici vočarske makaze. Tako isto razdelio je i br. Tomo Bratič svima tečajnicima ,po zbirku knjiga iz zadruigarstva i po* ijoprivrede, koje je župa dobila od isaveza srpskih zemljoradničkih za* druga.
Na to je 16 tečajnika dalo pisme* no očitovanje, u kome se zavetuju, da če mastaviti sokolski rad u svojim so* lima do krajnih granica njihova živo* ta, jer veruju, da če pomoču sokolskog rada i prosveto postiči bol ji život do •potpunog narodnog preporoda. Dvo* jica tečajnika nisu potpisali ovaj za*
vet boječi sc, da ga neče, moči ispunitL
Starešinstvo župe zadovoljno je u svakom pogledu uspehom ovog pr* vog tečaja, pa je tim uspehom ohrab* remo, da ne klone u svome započetom radu oko održavanja, prednjačkih te* čajeva za čete, jer u selu leži sva sna* ga naša.
Zahvaljujoči se svima predavači* ma na ovome tečaju vari redova sta* rešinstva župe starešinstvo ne može da pr-ečuti i da toplo ne blagodari bra* tu Jovanu Radaku, gimn. profesoru, koji je očinskom pažnjom vodio brigu oko prehrane tečajnika, a tako isto i komandantu 32. peš. puka pukovniku gospodinu Aleksandru Pajkeru, kojii nam je omogučio besplatno konačište tečajnika ustupajuči na upotrebu krc* vete sa posteljinom.
Na koncu utvrdujemo, da se uz ovaj rad, koji če starešinstvo i dalje nastaviti največom ustrajnošču, u pro* svetnom odboru župo radi i na tome da preko zimo čete održc po jedan analfabetski tečaj za nepismene te ob* žirom da su naša sela u Hercegovini, neprosvečena, jadna, gladna i gospo* darski upropaštena iako u njima živi rasno n a jčisti j i deo "našega naroda, župu i njezina društva očekuje veliki i teški rad ali i največi uspeh u sikoroj budu.čnosti.
•	*
PROSLAVA SOKOLSKOG DANA U POTOMJU.
Potom je selo od 370 Stanovnika, mislim najmanje selo u k oj e m postoji Sok. društvo, a gde je isto osnovano još 1910. god. proslavilo je Sok. i dr* žavni praznik 1. decembar, dos.ta na svečan način. Pošto društvo nema svo* jih prostorijia to se upravni odbor po* briinuo da nade biio kakve prostorije, samo da bi se piroslavio 1. decembar, ikoje mu je i uspelo, te se mogao na taj način da izvede iako ne bogati pro* gram svečanosti.
U 7 sati uveče je bio zbor člano* va, članica i naraštaja, gde je brat sta* rešina I. Matkovič u kratkom ali le* pom govoru pozdravio 'oraču i siestre, a naročito je obrazložio uspeh ovo* gedišnjeg 1. decembra za naše društvo, gde se tek inakom 18 godišnjcg dru* štvenog rada po prvi put i to u lepom broju zavetuju sestre članice. Nakon br. starešine progovorio je načelnik br. Tu tič, koji je upozorio sve prisutne ma »zavet« koji se ima izvršiti, i šnjimo na odgovornost i dužnosti spram So* k'dstva i naroda,
Prosvetar br. P. Matkovič govorio je o -mačenju 1. decembra, a da je njegov govor bio smišljen, dok:a,za‘la je prisutna publika koja ga je odobrava* njem često prekiidala. Poslednji je uzeo reč br. I. Santič govoreči o deseto* godišnjici ujedinjenja i oslobodcnja, koji je u oduljem govoru prikaza.o razvoj i pozvao prisutne da ne klonu, jer da ima još 600 000 naše brače pod prekomorskim dušmaninom, koji če* kaju pohod sokolskih četa za oslobo* denje. Time je završen program svečanosti, te su svi prisutni otpevali »Oj letni sivi Sokole«.
Grehota da ovo agilno iseosko dru* štvo, koje ima 12 prednjaka sa ispitom nema prostoiriija za rad, da pokaže, kako mogu i seoska Sok. društva, kroz. največe zapreke kročiti samo napred.
K.
•
PROSLAVA 1. DECEMBRA U VE* LOJ LUCI.
Žilavi, ustrajni, neumorni izvršišo ovdašnji Sokoli svo ju nacionalnu duž* nost i proslaviše 1. decembra na najsvečaniji način. Desetogodišnjicu proslav,ismio i»Lazarevim Voslkrese* njiem«. Sami diletanti sumnjahu u usfpch. Ali »čvrsta volja brda valja«. Na opče zadovoljstvo bijahu izvede* na sva čl,tiri čina. Prisutni bijahu i neki Dubrovčani, koji su se najlaska* vije izrazili o uspehu. Ujutro istoga dana pošla je lepa povorka kroz me* sto do grobišta. Tu je brat Simatovič svojom poznatom veštinom izrekao dirlj.iv govor, koji je izazvao suze. U 10 sati bila je svečana zakletva, Ikojoj ie prisostvovalo celokupno članstvo.
A. B.
ŽUPA NOVO MESTO
PROSLAVA SOKOLSKOG DANA U DUGOJ RESI.
Sokol siko društvo u Dugoj iResi priredilo je 30. o. m. u 8 sati u veče predavanje o značenju 1. decembra kao narodnog i Sokolskog blagdana. Društveni prosvetar Jurc Cindrič za* d'ržao se opširno na istorijatu 1. de* cembra, iznevši više dokumenata, ik,oji su prethodili ovom istorijs'kom danu. Osvrčuči se na sadašnji položaj u na* šoj kraljevini, kaže:
1 meihoticc mi se nameče jedna prispodoba iz prirode. Kada seljak pobere groždc, spreša ga i stavi u bačvu. Iz toga jisprešanog grožda na* stanc glatki mošt. T o je prvo odušev* ljenje, Ikoje nas je obuzelo pre 10 go* dina, ali taj sc slatki mošt polako vrijuči pretvara^ u kiselkast, doki ne d ode u stadij ni mošta ni vina...! To je sadašnji položaj kod nas. Sad treba da seljak plazi — hoče li iz'te kisel* kaste tekučine dobiti jako i dobro vi* no, ili če mu se pretvoriti u — ocat!
God. XI. — br. 1
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 7.
Nadajmo se, verujemo, da mi ima d e mo jed nog talkvog čoveka, boji će znati našo prililko s ves ti nia dobro, na AretSu i blagostanje svih državljana! A mi, neosvrćimo se na dnevne p.oli« tičke borba, <vcć neka nam uvek hude pred očima ideal jednia,kosti, bratstva i slobodo i moč velike i silne Jugosla« vije.	Jott—
PROSLAVA 1. DECEMBRA V METLIKI.
Sokolsko društvo Metlika je tudi letos praznovalo svoj prvi december, kakor je pač nje,gova dolžnost, osoblto ob l()«letnici našega ujedinjenja. — V netek, 30. nov. zvečer ob 8. se. je ude« ležilo v krojih bakljade zajedno z dru* gimi društvi. Pri tej priliki je bilo opa= žiti, v čijih srcih je bilo navdušenje m kdo sc je najbolj radoval nad lepim praznikom mi šega ujedinjenja. Brez razlike, deca, naraščaj in članstvo — vsi so vzklikali našemu prvemu Sokolu —• kralju Aleksandru, domovini, So* kolstvu in vsem bratom Slovanom. Tako navdušenega vzklikanja ni bilo slišati pri ostaiih udeležencih, sicer je pa pripomniti, da je velika večina mc« sta sokolska.
Na dan ujedinjenja jo učestvovalo društvo po svečani službi božji od« kritju spominske plošče za padlimi ob« čani našega mesta. Brat starosta Ma« kar je pri tej slovesnosti poudarjal pa« men našega dne za vse brez razlike strank in stanov. Nato jo bil zopet ob« hod po mestu, enak onemu prejšnjega večera.
Ker je imela šola ta dan zvečer v proslavo ujedinjenja igro v korist kritja stroškov spominske, plošče, je imelo društvo svojo svečano ak.ade« mi ja drugi dan, v nedeljo zvečer ob 8. v telovadnici.
Po uvodni sokolski koračnici je izpregovoril v smislu saveznih navodil brat podstarosta Drobnič o pomenu našega praznika z osobitim opominom na mladino ter je tudi zaprisegel 8 no« vili članov in članic. Potem, ko jo brat« ski pevski zbor zanosno odpel Vilhar« jevo »Bojno pjesmo«, jo začela glavna točka sporeda — telovadba. Zopet smo videli, da jo vse najbolj navdušeno in vzradoščeno nad lepo izvedenimi po« sameznimi vajami, bolj kakor pri ka« kiili drugih prireditvah drugih društev, osobito veselje in zadovoljstvo pa ima« jo roditelji s svojimi otroki, kateri se ob takih prilikah še bolj potrudijo, da dokažejo, kaj jim da telovadnica in šola zavednih prednjakov. Takoj pri prvi vaji se je pokazalo to in opažali smo to do konca, med tem, ko so nas nekatere vaje naravnost zadivile. Ta« ko je po dobro izvajani »še kiklco pro« dala bom« potoriee ženske dcce na« stopila petorica moške deco z razme« roma za deco skoro pretežkimi pro« stimi vajami, ki jih je pa nad vse pri« čakovanje odvežbala z zaključno sku«
pino tako odlično, da jo žela burno .odobravanje. Pa gre tudi v resnici naj« večja pohvala tej petorici. .Krasne so bile ritmične vaje 4 članic, ugajale so tudi vaje s puškami ženske dece (9). Dobra je bila sicer tudi pctorica mo« škoga naraščaja posameznikov, grajati je pa treba neskladnost, kar je kvarilo njen uspeh. Glejte, da boste prihod« njič boljši. Po dobro izvajanih vajah ženskega naraščaja (9) z vrvcami je nastopila zopet moška d ec. a (8) s prc« cej težkimi vajami s kolesom, nato ženska dcca (7), potem proste vaje članic (9), prav dobro izvajane, Isto« tako šestorica članov s skupino. Mičen je bil ženski naraščaj (9) -— narodni ples, ki je prav posebno ugajal. Po krasno uspelih ritmičnih vajah štirih članic jo zaključila akademijo trojica članov z vajo: Slovenec, Srb, Hrvat. Zasluga za lepo, moralno uspelo pri« reditev gro v prvi vrsti neumornim vaditeljem, enako pa tudi vsem telo« vadečim in drugim, ki so pomagali.
Tako jo naše društvo dostojno proslavilo svoj veliki narodni praznik, želeč, da hi ga prihodnjo leto prazno« valo še z večjim navdušenjem in da bi resnično videlo v vsakem državljanu bre/: razlike pripadnosti pravo razume« vanje našega ujedinjenja. Da sc pa bodo naše željo izpolnile, v to kot So« koli trdno verujemo.
1. DECEMBAR U KARLOVCU.
Sokolslko društvo u Karlovcu, ver« no svojim načelima, proslavilo jie ove godine svoj Sokolski praznik 1. de« ccmbar na' vrlo svečan način. U lepo ukrašenoj dvorani skupilo se mnoštvo članova i članica, te prijatelja Sokola iz svih slojeva gradanstva, vojske i či* novništva. Svečana je akademija otvo« rcna uvertirom iz »Libuše« pod osob« nim ravnanjem kapelnika g. Jaroslava Švestke. Zatim je pročelnilk prosvetnog odbora brat prof. Josip Nikšič održao prigodni govor o značenju Sokolskoga praznika. »Nemo j te nikada zaboraviti strahovitu istinu, da so slobod® vrlo lako gubi, ali i vrlo teško postizava!« završio je govornik glasom, ko ji Jie odavao iskremu bol i plameni apel. Du« boki dojam reči brata Nilkšiča još se samo p ojača o krasno deklamovanom p j esmo m G. Krkleca: »Molitva dete« ta«. Izrekla ju je odlično Olga Kopja« rova. Kao retko kada izvedeno je pet biranih tačaka' po članovima, te žen« skom i muškom naraštaju. Najviše su se svidalo simultane vežbe ženskoga naraštaja od Erbena«Gortlcra i Vežbe šestor'ke od Blaškoviča«Matejoveca, ko« jo su izveli članovi. Bili su to časovi, koji su nas sećali na najlepše iz prošlo« st? našega Sokola. Napokon j,e na ruke brata staroste, Dra Variole, položen svečani zavet novoga članstva.
Drugi dan, u nedclju posle podne, održana je akademija za naraštaj, koja je takoder vrlo dobro uspela.
ŽUPA BANJA LUKA
PROSLAVA 1. DECEMBRA 1928. • SOKOLSKO DRUŠTVO U LJUBIJI RUDNIK.
Društvo jc prc podne dalo razde« liti letke i pozive na aikademiju, koja se održala ovim redom:
U 11 sati održao je br. Ivan Sedla« čdk predavanje ,»0 značenju 1. de« combra i is torij i Sokolstva« priličnom broju naraštaja i dece.
Posle podne u 3 sata od'ržali su starosta br. Ing. Ivan Kralj i načelnik br. Milan Čirič predavanje »O zn a če« nju 1. decembra 1928«. Pošlo predavaš nja položilo jo na svečan način 26 no« vih članova »zakletvu«.
SOKOLSKO VENČANJE.
Na 2. XII. o. g. obavilo se venča« nje brata Ferde Jitncra i sestre Fanike 1 Iribar, ali na žalost ovaj nas je par odmah ostavio jer se preselio u Ve« lenje. Sokolslkom paru na ovom mestu srdačno čestitamo!
«
IZVANREDNA GLAVNA SKUP« ŠTINA.
Društvo je na 21. X. o. g. na za« htev članova' održalo kvanrednu glav« nu skupštinu radi izmene odbora. Na toj skuštini nakon podnesenih izve« štaja sa strane odbornika, izabran je sledeči odbor: Ing. Ivan Kralj starosta, Ljubo Marjanovič zamenik, Milan Či« rič načelnik i prbsvettir, Ivan Sedlaček tajnik, Ernest Reš blagajnik, Božidar Jclisič statističar. Odbornici: Karlo Нејпу, Andrija Peršič, Boro Antuno« vic. Rcvizori Pero Antonijevič i Josip Brečevič. Novoizabrani odibor ima vr« siti dužnost do redovne glavnei skup« štine u januaru.
Društvo je učestvovalo na »Pro« slavi otvorenja i osveštenja Sokolskog domai u Drvaru« sa 15 članova. Neki od članova vežbali su na akademiji u vrsti u koju su bili izabrani najbolji vežbači posetioci.
Društvo jo održalo lako atletsko natecanjo 4. XI. o. g. zaj,edno sa dru« štvom u Prijedoru. Na prvo mesto došao je brat Josip Brečevič.
f DRAGO KOVAČEVIČ.
10. novembra o. g. ispustio jo svo« ju mladu dušu naraštajac Drago Ko« vačevič. Članovi su mu odali posledhju počast, čuvajuči ga naizmenc.e po dva sata od subote navečo do 2 sata po podno u nedelju, kada su ga uz 'neza« pamčenu množinu sveta odneli do več« no kuče na srp. prav. groblje u Prije« dor. Na grobu su se đirljivim rečima oprostili od njega načelnik brat Milan Čiirič i njegov prednjak brat Ivan Sod« laček, tajnik društva. Društvo č,e >za« držati trajan spomen na nezaborav« ljenog brata Dragu Kovačeviča. Vječ« na mu pamjat! Laka mu zemljica!
. ŽUPA TUZLA
PROSLAVA 1. DECEMBRA U BOS. SAMCU.
Sokolski praznik 1. decembar o. g. proslavilo je Sokolsko društvo u Bos. Samcu uz potporu Gradske Opštine i okolnih sela na vrlo svečan način. Več na 30. novembra u veče oglasila jo pucnjava topova, da se primiče dan sokolske slave, državni i narodni praz« nik 1. decembar. Velika večina zgrada bila jo ras vetij ena i davala mestu na« ročito svečan izgled. Ujutru u 8 saiti održano je blagodarcnje u Srpsko« prav. crlkvi, zatim u Rim.«kat., Džamiji i Sinagogi, Za vreme dok su se držala blaigodarenja u bogomoljama stizale su u grad, velike povorke naroda iz okolnih sela. Prvo je stigla povorka sela Tišine, Brvnika, Grebnica, Bat« kuše i Donje Slatine. Pred povorkom na divno iskičenim konjima jašilo je 18 mladiča u narodno j nošnji sa narod« nim zastavama, a za njima pešači u četverostupu. Posle njih stigla je u grad uz zaglušnu pucnjavu pušaka po* vorika sela: Crkvine, Pisara, Kruškova« polja i Škariča sa kolima predvodena sa 16 izastavnika na konjima. Posled« nja je stigla povorka sela Dubice i No« vog«grada predvodena jednim zastav« nikom na konju, za njim guslar u na« rodnoj nošnji sa guslama, dva seljaka sa slikom »Kroz Albaniju« i natpisom Golgota, dva seljaka sa slikom »Pro« boj Solunslkog fronta« i natpisom Va« skrs, dva seljaka sa slikom »Ujiedinje« nje« i natpisom 1. XII. 1918, za tim pešači u četverostupu.
U 10 sati svrstala so velika povor« ka', u ko joj su učestvovali dači Na« rodne osnovne škole za učiteljskim zborom, vatrogasno društvo, predstav« niči gradske opštine, činovn.ici i veliki broj gradana i seljaka pred Narodnom osnovnom šlkolom i pod vodstvom Sokolskog društva krenula pred Ispo« stavu Sreza, gdo je podnaoelnik grad« ske opštine Hašin H. Avdič pozdravio Nj^ V. Kralju i pročitao depešu upu« čenu Dv,o.rskoj kanoelariji u Beograd:
Ispred gradana grada Bos. Samca
i	okoline sakupljenih prilikom prosla« ve desetogodišnjico državnog i narod« nog Ujedinj,enja izjavljujemo da ne« pokolebivo stojimo na stanovištu dr« žavnog i narodnog jedinstva okupljeni oko svog uzvišenog Kralja te kličemo: Živio Kralj Aleksander I. i Njegov Dom, Živilo Narodno Jcdinstvo.
Posle pročitane depeše nastalo je burno klicanje Kralju, Kraljovskom domu, Sokolstvu, državnom i narod« nom jedinstvu. Na pozdrav jo odgo» vorio starešina Ispostave g. Božečko« vid i povorka se izatim uputila kroz grad na trg Kralja Petra, gde je sta« rešina sOikolskog društva brat Dir. Obrad Mastilovič govorio o značaju ovogodišnj,eg, 1. decembra. Posle sta« rešino društva govorili su Dr. Ljubo Todorovič i Svetozar Lazarevič, a za*
tim se zamenilk starešine Živan Malič zahvalio svima na prisustvovanju ovoj velikoj svečanosti. Posle zbora nastalo je narodno veselje.
Na veče u 8 sati održana je u Grand hotelu svečana akademija, koja je potpuno uspela kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Mr.
ŽUPA BJELOVAR
PROSLAVA 1. DECEMBRA U DARUVARU.
Sokolsko društvo u Daruvaru pro« slavilo je Savezni dan 1. decembra 1928 akademijom sa biranim tehniČkim
i	prosvetnim programom. Pro progra« ma progovorio je starešina br. Dobro« vič o iznačenju toga dana i o zadači Sokolstva u novoj deceniji naše drža« ve. Nakon toga obavljena je na sve« čan način zavera novoprimljenih čla« nova i pročitana jie deklaracija Jugo« slovenskog Sokolstva na Kosovu polju od 7. septembra o. g. Program bio je sledeči: Ženska deca, vežbe sa venčl« čima, člainico vežbe na brvnu, muška deca igra »Kozači«, ženski naraštaj: ples sa tamburinima, muški naraštaj: skupine na konju, članovi, vežbu pe« torice. Pred svakom tačkom su deca deklamirala neke sokolske rodoljubne ptsme i sudelovale u dramskoj sceni »Nada Istre«, koja daje danu Ujedi« njenja novo i više značenje. Uvežbao ju je br. Mioko-vič, koji premda obrt« nik, prednjači svagde u sokolskom nrosvetnom radu. Od tehničkih tačaka, Ikoje su bile sve popračene dugim i burnim odobravanjem od napunjene dvorane gradanske pivovar©, sviđala su se najviše ženska deca u svojim vežbama sa venčičima, »Kozači« i na« raštaijke, koj.e su skladno izvele »ples«. Mnogo je doprinela iluminacija pozor« nice sa raznobojnim svetlom kod po« jedinih tačaka. — Posle programa br. Andrič izneo je u kračem govoru ne« ocenive zasluge br. starešine Dobro« viča, koji trajno ostavlja Daruvar. Istakao je, da s njime najviše gubi So« kolsiko društvo, kojemu je bio osnivač
i	do danas starešina. Uz#dar društva izručio mu je diplomu JSS »Kralja Matjaža« <za njegov sokolski rad. B.
PROSLAVA SOKOLSKOG IPRAZ* NIKA U N. PAVLJANIMA.
Akademiju otvara učitelj brat M. Zeljkovič, koji lepim i snažnim erta« ma prikazuje slogu i važnost 1. de« ccmbra za Sokolstvo. Pošto' su novi članovi položili prisegu govorio je žup« ski načelnik brat Bičanič, koji u podu« ljem oduševljenom i zanosnom go« voru prikazuje razvitak Sokolstva od njegovog osnutka do danas. Zavr« šava svoj govor pozivajuči prisutne, da što čvršče zbiju sokolske redove. Posle je prikazano nekoliko vrlo uspe« lih tačaka.
Svoj brači i sestrama saradnicima, oglašivačima i pretplatnicima „Sretnu Novu Godinu11 žele Uredništvo i Uprava Sokolskog Glasnika
MALI OGLASI
Oglase pr ima po naplati oprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka rel pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Prednjačlca.
Dobra ritmičarka, apsolvent-kinja srednje domačinske škole u Chrudimu i mljekarskog tečaja u Plzenju (Čehoslovaeka) sa 3 go-dišnjom ueiteljskom državnom praksom na strucnim školama kralj. SHS želi promjeniti mjesto na posjed, mljekaru ili privatnu domaćinsku školu itd. gdje ima sokolsko društvo ili gdje bi se isto moglo osnovati, te bi tu pre-uzela na vježbanje ženske kategorije. Ponude na upr. Sokolskog Glasnika pod „Češka".
S?ft»<S5!
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA Gradišče štev. 10.
Solidna in točna izvršitev.
TELOVADNE {REVLJE
IZDELUJE
galoSe in sneZne {revije
strokovnjaško popravlja
AVGUST SKOF
LJUBLJANA
Igriška ulica 2
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Cveticama
Ant. Bajec
LiublJana
Pod Trančo2
Telefon št. 3222
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN ' M N O ŽINI IZVRŠUJE TOČNO SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEMSOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
i
Restavracija »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna  domača kuhinja. — —■=
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TREPŠTINA
BRANKOPALČIĆ
ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 13
Glavni dobavljač Jugoslovenskog Sokolskog Saveza Brzojavni naslov: Trikotaža Zaereb _	Telefon	br.	26-77	—	—
Izradjujem sve vrsti sokolskih ijotrepštfna za Javni i izletni nastup članova, članica i djece tačno po propisu JSS.
- Nadalje preuzimam -
izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalje preporu-čam se braći za izradbu najmodemijih civilnih odijela, koja po najnovi-Jem kroju izradjujem u vlastitoj radlonici. C'C'
Pisarna
Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladiite
strumnih knjiga, diploma, nota, liskanica I t. d.
Cenik u Sokolskom ka-lendaru 1928.
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošurein knjige v malih in največjih nakladah/Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
DISKOBOLOS
AUGUST KOZMAN
Prra jugoslavenska tvoinica za telesno-uzgojne sprave i pofrepštine LJUBLJANA
Tvornica: Sv. Petra cesta 75.
Trgovinska radnja: Tavčarjeva (Sodna) ulica 1.
Sve sprave i potrepštine za:
telovežbu, laku atletiku, tešku atletiku, boks, nogomet, hazenu, tenis, ribarstvo, turistiku, zimski šport itd. itd.
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE = I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonlmirova ul. 92
Г
BRAĆA
1
Ji
SUŠAK
RUŽIČEV A ULICA 11
VELETMI
Osnovana 1876 Telefon br. 162
Антун Криспер
Љубљана
Местни трг 26 — Стритарјева улица 3
V
Све врсте ципела по конкуренчним ценама, одио за путне потрепштине и велики избор линолеја, одио за кројачице и кројаче..
«1
Komercijalna banka d. d. ^
=—= Podružnica Ljubljana ———
AFILIJACIJA BANKE ČEHOSLOV. LEGIJ, PRAGA Sprejema vloge najugodneje, stavlja vse bančne posle za tuzemsko in inozemsko tržišče. -==- Srečkovni oddelek.
Telefon štev. 20-05. -s- Brzojavi: Komercbanka.
11»
FRAN IGLIČ
KROJAŠKI ATELJE UUBUANA, KOLODVORSKA UL. 28
t |	IJLf	M.l»ЛМ
f®
Semena
vrtove
SEVER a KOMP. |
LJUBLJANA |
Cenik na zahtevo! ^
SREČNO NOVO LETO
Zeli
F. M. SCHMITT; LJUBLJANA
PRED ŠKOFIJO
•¥•11	• 4 • * • i • • C*'i •• #V(ГfVfl •'••••V • • • ••••««• ••'••••• ••••#• •
SREČNO NOVO LETO
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI
MILAN FORST
SREČNO NOVO LETO
UČITELJSKA KNJIGARNA
V LJUBLJANI
TRGOVINA ŽELJEZA
SUŠAK
Željezo betonsko, šipkasto i za obruče; lim crni, po-cinčani, cinčani i bijeli; žica svijetla, pocinčana i paljena; žičuni čavli (ek-seri) i pocinčani; Lanci za kola, konje'l marvu; po-sudje emajlirano, brušeno i kalaisano; okovi za pro-zore i vrata; štrcaljke za vinograde orig. ,Vermorel‘: Mjehove za sumporenje.
Dobava promptna sa vlastitog obilnog skladišta uz najniže cijene i najpovoljnije nvjete
GRADSKA STEDIONICA
TELEFON BROJ 214
U SUSAKU
BRZOJAVI: GRADSKA
uloške na knjižice i u teku čem računu te ih ukamačuje najpovoljnije.
ПaiifiliiiiA zajmova na nekretnine. gradjevie vjeresijt rOtlljv IJMJtS i predujmove na vrijednostne papite.
Eskomptira menice i naputnice.
Vrši isplate u tu i inozemstvu.
—— дД g — burzovne naloge savjesno i ku-
rrovaaia lantno.
II Za sva obveze uopte a napase za uloške. jamti optina grada Sušaka ||
л
&
UVOZ IN PRODAJA
MANUFAKTURNEGA BLAGA NA DEBELO IN DROBNO
A.&E.SKABERNE
LJUBLJANA
MEDIĆ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z c . Z. CfcNTRALA V LJUBLJANI 4 LASTNIK FRANJO MEDlt 1VORN.CE: LJUBUANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR - NOVI SAD
i
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in olnatih barv, Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE'UMERJENE. + TOČA A IN SOMOVA POSTREŽBA.
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMARYEROVA 7 UTEMELJENA GOD. 1890. IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
»ELEKTRflt p. p. sušak
Izradnja i projektovanje električnih centrala, nijestnih i gradskih mreža, prekozemnih parnih, Dieselovih postrojenja, umformera, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti. / Dobava svih artikla za električne kučne instalacije i centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. Skladište svih artikla za jaku i slabu struju itd., itd, itd.
==3 Proračuni i informacije po želji. e=
) Priporoča se tvornica telovadnega in športnega e orodja
> DOLENJSKO * OSNOVANA LETA 1881. (
*	_____C\ r\
J. ORAZEM, RIBNICA
L
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. Elegantno, solidno orodje. Nizke cene. Cimi CENIK IN PRORAČUN FRANKO 1113 Д.Д1	»i—a a	»<a a-—-
Priporočamo vsem sokolskim tlruAtvon,
Galerijo naših mož
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
Velikost: 61‘5 X 47‘5 cm o Slike k 10 Din Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani
ti
Of
J
'e
Kjjfarna ST. DEU
IZVRŠUJE NAJSOLIDNIJE
KLIŠEJE
VSEH VRST PO RISBAH IN FOTOGRAFIJAH
LJUBLJANA, Dalmatinova 13 U
-... Grobming-Lesica-Mole:
Srbskohrvatsko-slovenski slovar
Besedni zaklad tega slovarja "vsebuje izraze iz vseh knjig, ki so v rabi v našiti društvih in časopisih, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti za vsakogar, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pravilno izgovarjati. V slovarju je upoštevana ijekavščina in ekavščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvatskih, ne srbskih knjig in časopisov.
Ker naklada slovarja pohaja, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Pripravlja se slovensko - srbohrvatski del!
Naročila sprejema Učiteljska knjigarna v Ljubljani, Frančiškanska ul. 0
| CENA V PLATNO VEZANI KNJIGI 50 DIN J Pri skupnem naročilu 10 knjig 10 ».« popusta
F. HREHORSČ
UUBUANA
DUNAJSKA CESTA 28.
*
URA
ZEUEZARA VARE*
PoStanska I ieljeznlčka slanica: VareS — Majdan
Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon inlerurban broj: 2, 3, 4 I 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60°/o na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peci: Sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovl: EzaJ svakovrsnu industriju. — Kompletne
transmisije itd.
Odljevi od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovatki ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao£remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u‘ vlastitim ra-dionicama.	*	•
Salonska peč *a ugljen.
■ ti :	_	*
Izdaje JugosloveitsLi Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.