L J tl B L J A A
----- K.«4wv.air U gUlOVOfll
RAPALLO
Gođ. V. Broj 45.
Zagreb, 10. novembra 1933.	Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
SU S¥ HA
GLASHO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH
12. XI. 192®
EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
Rapallo i Sforza
Grof Carlo Sforza voli isticati kako je uglavnom njegovom zaslugom došlo do Ra-palskog ugovora. U njegovim knjigama, prevedenim na naš jezik: »Neimari suvremene Evrope« i »Braća a neprijatelji«, često mu se pruža prilika da govori o tom ugovoru koji je odlučio sa sudbinom našega naroda u Julijskoj Krajini. Sforzi je osobito stalo da uvjeri svijet kako se u Italiji izvrgao nepopularnosti samo da sklopi pravedan ugovor i u njemu ostvari uvjete za kasnije dobre odnose izmedju Jugoslavije i Italije. Mora se Sforzi priznati da je spadao donekle u grupu umjerenih Talijana koji se nisu zanosili nacionalnim šovinizmom onih koji su tražili i Dalmaciju. Sforza se od tih uskogrudnih patriota doista
ni sunarodnjaci u manjini, time dokazuje samo to da se nije znao lišiti onih predrasuda koje znade često predbaciti svojim protivnicima. Zar naš narod mora danas plaćati danak u krvi i robovanju zato što su decenijama talijanske generacije odgajane i što su ginule u zabludi da imadu pravo na krajeve o kojima im nikada nije rečena istina sa strane onih koji su ih gonili na klanje? Istina je da Sforza nije bio mišljenja da bi ostvarivanje talijanskih iredentističkih snova bilo vrijedno ulaženja u rat, ali je on bio onaj koji je sa zadovoljstvom pratio kako se stara Austrija zapliće u sve teže probleme nadajući se da će toj starici naskoro kucnuti zadnji čas i da će Italija »sama po sebi moći požnjeti plodove histo-
-    -----------------o  ----- ir —----- «vr*«*«* . .rooaii»	illudi puzujeu piUUUVG I11SIO-
razlikovao širim i liberalnijim shvaćanjem, rijskog razvoja«. Da su plodovi te žetve ima-a on je to i kasnije dokazao, jer je svoje- li biti 650.000 Hrvata i Slovenaca dokazao voljno ostao u emigraciji kada je Mussoli- je Rapallo. Pored svega liberalizma, pored ni prisvojio vlast u Italiji.	j njegove emigracije, ne možemo grofu Sforzi
Kada se hoće općenito prosuditi Sforzu ; dopustiti da se on načelno i u suštini raz-ba sve to imati na umu. Bila bi neprav- J likovao od ostalih talijanskih nacionalista, da, kada bi se na Sforzin liberalizam za- j Razlika je bila samo u stupnju. On je sam boravilo i u slučaju, kada se hoće ispitati . rekao da je Rapallskim ugovorom i ponu-njegova uloga koju je imao pri stvaranju ] đoni talijansko-jugoslavenskog prijateljstva Rapalskog ugovora. Mora mu se priznati li- ’ hR° ostvariti uvjete za talijansku političku beralnije shvatanje i iskreno nastojanje ko- j penetraciju prema istoku. U pitanju Julijske je je išlo za stvaranjem što boljih odnosa ! Krajine Sforza je daleko zaostajao za onim izinedju dviju susjednih država. Onim Tali- j Talijana koji su, kao na pr. Salvemini, janima, koji su kao ratni plijen tražili za tražili manje tudjega zemljišta i manje na-sebe Dalmaciju i koji su se bojali uredjene , roda drugoga jezika. To objašnjuje i današ-jugoslavenske države, on je znao odgovo- tìforzin odnos prema talijanskoj emigra-riti: »Zar ste vi Habsburgove!, te mislite da moć Italije može samo da se oslanja na »Rivide et impera«?« — No drugo je ovdje za nas važno pitanje, kako je daleko pošao Sforza u svom liberalizmu. Tu se može općenito reći da se sa Sforzom desilo ono što se obično dešava u takvim slučajevima kod ljudi koji se tako dugo drže svojih načela dok to dobro dolazi interesima njihove zemlje. U sukobu takvih interesa i načela, pravednost postaje sporednijim pitanjem o kojem je najbolje i ne raspravljati. Sforza dakako ne bi rado priznao da je bio nekon-sekventan uvjerenju, koje je on trebao imati kao liberalac, u onom času kada je tra-
ciji koja je i u socijalnim i političkim shva-tanjima daleko ispred njega.
Ništa bolje ne označuje Sforzu nego kada opravdava zašto je bio nepopustljiv u pogledu Zadra: »Na ovu nepopustljivost nije me potsticala samo ljubav prema Zadru, — kaže Sforza — tome biseru talijanske umjetnosti ; ja sam se bojao da bi dobri tali-jansko-jugoslavenski odnosi — za koje sam držao da su potrebni talijanskoj političkoj ekspanziji prema Istoku — mogli biti kom-promitovani ili ugroženi, ako bi jedan mlad i vatren narod kao što je jugoslovenski, u nastupu nacionalističke groznice, htio da
_ ___ _________, _ ______ _____ „ denacionalizira Zadar«(Sforza: »Neimari sa-
žio da pod Italiju pripadne područje zemlje vremene Evrope«).
sa slavenskom većinom. Medjutim nije ni | Za to, što je tu rekao Sforza, sofizam je sam Sforza u svojim spomenutim dvjema najblaži izraz. Ne znamo koga bi on mogao knjigama, braneći Rapalski ugovor, nije mo- j uvjeriti da Italija ne posjeduje Zadra iz gao navesti druge razloge do onih vojničke uzroka političke ekspanzije već samo »iz prirode. Treba mu priznati da je iskren ka- ljubavi prema tome biseru talijanske umjet-a, pomalo hvaleći se. veli da je Italija u-j nosti<- Riječi o nacionalističkoj groznici Ju-govorom u Rapallu dobila najpotpuniju gra- goslavena koja bi denacionalizirala Zadar, niču: Alpe, kakvu nije imala ni za vreme- djeluju danas kao ironija koja se u prvom na rimskog carstva. Kada te svoje riječi redu odnosi na samoga Sforzu, jer stupanj hoće Sforza uljepšati citirajući poznate nacionalističke groznice malo gdje stoji ta-Danteove stihove o Kvarneru koji zatvara ko visoko kao u Italiji i nitko ne vodi ta-i oplakuje granice Italije, onda je to samo ko barbarsku politiku denacionalizacije kao sentiment kojim se nimalo ne može prekriti ta država. Argument s kojim je Sforza 1920 gruba stvarnost da je u Rapallu odlučeno godine htio baratati u prilog Italije, danas o sudbini naroda protivno od volje njegove st' može najviše upotrijebiti protiv nje sa-većine. Kakvim razlozima bi nas Sforza mo- nie. Ako se hoće narode sačuvati od nacio-gao uvjeriti da je pogadjanje o sudbini Is- nalističke groznice i odnarodjivanja — u tre, Trsta i Goričke bilo naprednije i moral- čemu se potpuno slažemo s grofom Sforzom nije od pogadjanja koja su se vršila u onim — onda bi današnjoj Italiji trebalo prvoj nažalost još uvijek odveć bližim feudalnim , oduzeti pravo da upravlja pripadnicima dru-vremenima, kada se narodi nisu priznavali goga jezika.
kao organizmi sa svojim pravima, nego su | Sforza je kako više puta ističe, Rapal-naprosto smatrani kao predmeti, kao roba. ^ skim ugovorom htio sačuvati mogućnost do-Kada Sforza opetuje priče talijanskih nacio-.brih prijateljskih odnosa izmedju Jugosla-nalista o žrtvama Italije u svjetskom ratu, ’ vije i Italije. U prilog tome navodi, da je o pol milijuna poginulih, u ime čega je o- ^ moralno Rapalski ugovor pretstavljao prvi na stekla pravo na krajeve u kojima su nje- mir poslije rata, sklopljen po slobodnom pri-
NEPRAVEDAN UGOVOR
Ugovor u Rapallu rješio je privremeno jedno od najdelikatnijih pitanja, koja su zabrinjavala poslijeratnu Evropu. Tim ugovorom polučen je kompromis u rješenju jadranskog pitanja, i u sporu izmedju Jugoslavena i Talijana, koji je postao akutan već iza potpisa Londonskog pakta.
Ugovor u Rapallu imao je dva preteče, koji su kušali da odlučno rješe pitanje Jadrana.
Prvi je bio Londonski pakt, koji je potpuno zadovoljavao jadranske težnje Talijana i stvorio od jadranskog mora talijansko jezero, taj tajni ugovor izmedju Engleske, Francuske i Rusije s jedne i Italije s druge strane, koji je Italiju uveo u rat, stvarao je od Italije apsolutnog gospodara na Jadranu i Balkanu i davao joj preko milijun Slavena. On je pretpostavljao »uvećanu Srbiju i umanjenu Austriju« kako se izražavao tadanji talijanski Ministar predsjednik Sonino, i bio protivan ujedinjenju južnih Slavena, koje se u Italiji smatralo glavnim, protivnicima na Jadranu. Taj pakt je k tome bio i po svojoj tajnosti i po svom sadržaju protivan demokratskim principima, koje su saveznici proklamirali.
Drugi preteča Rapallskog ugovora bio je Rimski pakt, kojim se Talijani i Jugoslaveni obavezuju rješiti pojedine teritorijalne sporove na osnovu načela narodnosti i prava samoodredjenja naroda. »Skupinama jednog naroda priznat 6e se i zajamčit pravo na poštovanje njihova jezika, njihove kulture i njihovih moralnih i ekonomskih interesa«.
Ta dva ugovora su prethodila rješavanju jadranskog pitanja u Rapallu. Izmedju njih nije medjutim postojala samo ta razlika, što je Londonski pakt bio aneksionistički i antidemokratski, a drui pravedan i demokratski, već što je glavno: Londonski pakt je bio pravno valjan, jer su na njemu bili pravnovažni potpisi opunomoćenika Engleske, Frhncuske, Rusije i Italije, dok je Rimski pakt bio tek ugovor izmedju privatnika neovlaštenih od svojih vlada da pregovaraju i prema tome imao samo moralnu a ne pravnu važnost.
Zato se Italija i mogla na konferenciji mira u Versaillesu da postavi s Londonskim paktom u džepu, da traži ispunjenje londonskih obećanja. Taj pakt je istina bio oslabljen ulazom Amerike u rat i opće pro-klamovanim IVilsonovim načelima samoodredjenja naroda, ali Italija je tražila ipak njegovu što potpuniju primjenu. Uzalud se tumačilo Italiji da je taj ugovor bio na mjestu jedino protiv Auslro-Ugarske monarhije i. da nema smisla voditi politiku kilometra-že protiv mlade i jugoslavenske države. Tadašnja Italija nije shvatila da se više nego oko granice vodi borba oko principa samoodredjenja naroda i tražila je za sebe jednu granicu, koju je odbijalo pučanstvo onoga kraja.
Kada se nije uspjelo rješiti jadranski spor na konferenciji Mira u Versaillesu, nužno se došlo do toga da se pokuša sa direktnim pregovorima.
Kod tih pregovora, koji su počeli da se vode ponajprije u Londonu, da se dovrše konačno u Rapallu, trebalo je primijeniti principe izražene u Rimskom paktu i temeljiti ugovor na volji naroda prijepornih krajeva — ako se htjelo naći put k čvrstom prijateljstvu jadranskih susjeda.
Sforza, koji je u odlučnim časovima bio ministar spoljnih posala Kraljevine Italije htio je kao dobar diplomata kompromis izmedju Londonskog i Rimskog pakta. On je istina odbijao neka prava, koja Italiji daje Londonski pakt i odricao se Dalmacije, ali je s druge strane ipak tražio stratešku granicu. On je smatrao korisnim za Italiju da goji prijateljstvo Jugoslavije ali je smatrao potrebnimi jednu granicu savršeniju od one u rimsko doba. Sforza je uspio da dobije zatraženu granicu ugovorom u Rapallu, ali svako se vara ako misli da je Italiji pribavio prijateljstvo Jugoslavije.
Slabosti Rapallskog ugovora su jasnije sada nego ikad. Taj ugovor je prije svega jedan kompromis, koji kao svi kompromisi, nije mogao da zadovolji ni jednu ni drugu stranu. I s jedne i s druge obale Jadrana dižu se prigovori protiv njega. Neopravdano s talijanske strane, a s puno opravdanja s naše.
Taj kompromis nije vodio računa o volji pučanstva prijepornih krajeva i bio je sklopljen u protivnosti s načelima narodnosti i samoodredjenja naroda.
Granica koja je postavljena tim ugovorom izmedju Italije i Jugoslavije, je po mišljenju samih tadašnjih talijanskih političara, strateška i prema tome protivna miru. Strateškom granicom ne može da se uzbudi prijateljstvo naroda, protiv koga je ta granica uperena, a pogotovo ne kad prolazi preko živoga tijela tog naroda.
Rapalskim ugovorom bila je dana zaštita samo talijanskoj manjini u Dalmaciji a ničim nisu bila zaštićena narodna i kulturna prava Slavena u Julijskoj Krajini.
Taj ugovor je sklopljen u isključivom
interesu jedne strane i prema tome je nejednak. Kad Sforza spominje da se Italija odrekla Dalmacije, to ne znači da je Italija pridonijela kakovu žrtvu, jer u Dalmaciji zapravo i nema Talijana. Kad se Jugo slavija morala odreći granice na Soči, ona se odrekla time oko 700.000 Slovenaca i Hrvata, koji sačinjavaju 65 posto pučanstva Julijske Krajine. Italija se dakle odrekla samo svojih aspiracija i nacionalističkih fantazija, dok se Jugoslavija morala odreći svog žiihitnog prava
Rapalski ugovor je dakle nejednak i nepravedan. Sklopljen ie bez volje puč ansino
prijepornih krajeva, ne štiti manjine pale pod Italiju iza povučene strateške granice. Takav ugovor he može da bude čvrsti temelj (30 prijateljske odnose izmedju Italije i Jugoslavije.
U času kada se u Evropi Italija postavlja na čelo onih koji traže reviziju mirovnih tigovora i mi možemo i moramo istaći, da je i nama nanesena nepravda i mi možemo pokazati na jedan ugovor, koji ne želimo da postane grobni kamen našeg naroda u Julijskoj Krajini: to je Rapallski u-govor
DRAGOV AN SEPIC
stanku i već samim time da je stvorio pogodnu atmosferu za nove plodonosne sporazume. Taj »mir po slobodnom pristanku« sklopljen je stvarno pod pritiskom velevlasti ; pred neprestanom prijetnjom aplikacije londonskog pakta. Stvar pak sa Zadrom ne može se shvatiti nego kao ubod u tijelo, a to se ne priredjuje onome s kime se želi biti u prijateljstvu.
Razvijajući se iz aristokrate u demokratu i liberalca Sforza je zaostao otraga, više nego što možda sam misli.
M. Rolnič.
NAŠA EMIGRACIJA I RAPALLO
Rapallo je naš žalosni dan. I više nego samo po tome, što nas taj dan sjeća na ugovor, koji je prije trinaest godina potpisan u Rapallu izmedju Jugoslavije i Italije kojim smo mi u Julijskoj Krajini ostali izvan granica Jugoslavije. Rapallo nam ne evocira sam taj dan, značajan i koban.
Uz uspomenu na Rapallo ml danas vežemo sjećanje na svu našu trinaestgodišniu prošlost i današnju tešku realnost, koja se dnevno odigrava na malenoj pozornici, što se zove Julijska Krajina i u kojoj je glavni junak tragedije naš Izmučeni čovjek.
Uz Rapallo mi vežemo i jedan program. Program naše budućnosti, boljeg i sretnijeg života za naš narod u Julijskoj Krajini i bolje budućnosti naše zemlje.
Za nas Rapallo nije samo dan žalosti, dan. u kojem gledamo kroniku krvavih do-godjaja i nepravda, da ih osudimo ili da pokažemo solidarnost s onima našima, koji na svojoj zemlji stradaju.
To bi bilo premalo. I to ne bi bilo životno. Jer: mi smo tu. Naš narod u Jullj-skoj Krajini živi. Naša emigracija živi. I ml taj životni elan moramo pokazati. Dokazati pravo na život. Volju, snagu i aktivnost. I smišljen zajednički rad. Da se za nas znade. Da si ne izmolimo milost, već izvojštimo pravo na život. Tu našu volju, taj naš zahtjev moramo pokazat! upravo na dan Rapalla. Na dan, koji je samo mo-mentano skrenuo tok zbivanja izvan normalnog puta.
Naše emigrantske organizacije, u ime čitave naše emigracije, obilježuju taj dan svojim priredbama, na kojemu se jače no na ikoji drugi dan moraju manifestirati naše želje i težnje. I usmjeren! rad prema jednom jasno obilježenom zadatku. U znaku aktivnosti i požrtvovnosti, koja mora da izbija iz naših redova.
VPLIV RAZNARODOVALNEGA DELA FAŠISTOV
Italijanska fašistična vlada se je s svo jim raznarodovalnim geslom lotila najprej narodnih šol svojih manjšin, ker je dobro vedela, da bo na la način najbolj uspešno napredovala pri svojih političnih načrtih. Zaprla je manjšinske šole in jih poitalijančila, izgnala in pozaprla tujerodne učitelje ter končno prepovedala še tisto malo število učnih ur, ki so bile na razpolago tujerodni mladini za učenje svojega materinega jezika. Ker je poleg tega izdaja neitalijanskib knjig zelo otežkočena, je s lom tujerodnemu ljudstvu, zlasti pa mladini, popolnoma onemogočeno dobro poznavanje lastnega jezika. Seveda se to pri primorskih in istrskih Jugoslovanih mnogo bolj občuti, kako pri tirolskih Nemcih, ker je'tu tudi teror potenciran. V dokaz kako razdiralen vpliv ima ta italijanska politika na jugoslovansko in nemško manjšino naj navedemo dve značilni pismi, poslani iz tistih krajev. Prvo je slovensko in je prišlo iz slovenske Bene-čije, kjer se slovenski jezik še komaj drži. Pismi se dobesedno glasita tako le:
Cenjeni gaspodi
kahor smobili ostali v besedi oprostile-mi ce vi posldmo tri slikenarete shupaj na cribu Triglav 15 ta meseza.
Zampam v vašo dobroto da baste sàdo-volni spriemiti.
Vas posmi vas. da bi biti taho dobri poslati tri drige slicht hismo naredili v kupaj na Tnglau. Zupam v vašodobroto da boste tolho prizni pošlati.
Mi vsi vas srčno posdravimo želendovi vse dobro.
Pismo je priobčeno z vsemi tiskovnimi in slovničnima napakami! Zgleda pa da številne napake niso nastale radi slučajne nepazljivosti pisca! Drugo pismo je iz Južne Tirolske in je bilo priobčeno v zadnji številki lista »Siidtirolera«, dne 15. oktobra. Glasi se:
Livscte scvester Maria
Ich vince dir ain naies Jur mit filen Fraiden. Ich pite dich ven du mier in par sci prinset oder ain radi. Ich vince dir file esundhaid dises vinset dir den pruder Stefan. Ich pite dich ven du komset su uns
Wimmi im Jutijske Krajine
UAPSENJA U GORICI
Gorica, koncem oktobra. Ovdašnji karabinijeri odveli su u zatvor na nalog goričkog suda Rajmunda Blažiča od Antuna, 29 godina starog iz Gorice, Franju Mozetiča 42 godine starog iz Svete Gore, Josipa Furlana od Josipa i Jelenu Sviligoj, rod jenu Hočevar iz Gorice, 48 godina staru. Karabinijeri su uapsili i postolara Antuna Bezeglava, pok. Antuna. On će morati odsjediti godinu da na zatvora, radi toga što se nije na vri jeme odazvao vojnoj dužnosti.
APŠENJA U IDRIJI Trst, novembra. Finacijska straža Idriji odvela ie u zatvor Josipa Velikanju od Luke i njegovoc brata Franju. 20 godina starog. Obojica su optuženi jer da su tajno proizvodili špirit. Njihov je položaj, kako javljaju listovi, gori u toliko, jer da su kod uapšetija iskazali lažne generalije. Zbog iste stvari prijavljeni su vlastima i 50 godišnji Luka Velikanja. sin Franje i 39 godišnja Ivana Lapajne.
PITANJE VODE U ISTRI
Velike parade kod otvorenja prve grane vodovoda u Bujama
Kako fašisti gospodare u našim općinama
Lanišče, novembra. — Mi smo dobili u Lantšču općinu ali ne funkcionira kako treba. Kako smo se odijelili od općine Buzet imali smo prištedjenih novaca nekoliko stotina hiljada lira a sada kako doznajemo danas je na našoj općini isto toliko hiljada duga. Ovo je svakako primjer uzornog fašističkog gospodarenja. — (Cić.)
PRED ZIMU...
Podgorje, novembra. — Kobni su nas dani i vremena dostigli. Ne znamo kako ćemo da preživimo, svakim danom ide nam sve gore i gore. Ljetinu smo ove godine imali vrlo lošu, te se u čudu pitamo što će s nama ove zime biti. Vlast na to nimalo ne misli nego se samo gradi i gradi u vojničke svrhe. Napravili su nam cestu do Vodica i kako čujemo još će i dalje. Gradi se takodjer nova cesta od nas prema Trstu, a takodjer napravili su cestu na naš ponosan Slavnik. Ne znamo komu će služiti ovolike ceste; svakako za našu dobrobit u ovim krajevima ne će služiti, jer mi nemamo šta da po ovim cestama vozimo osim kamenja kojim smo obilato od prirode obdareni.
MJESTO REALNE POMOĆI — ARNAL-
DOVA STABLA
Vodice, novembra. — Konačno se kod nas svršilo sa radnjom na cestama i vodovodu, a od čega nemamo nikakove koristi. Sada su počeli na novo kopati jedan veliki rezervoar na tako zv. brijegu Lipica. Ne znamo kome će služiti rezervoar, jer se k njemu ne može ni doći budući je u samom kamenju, pa bez puta i staze. Kako smo bili javili da nas je pro šle godine uništila suša i tuča, to sada javljamo još i to da nam se ove godine smilovala općina i za onu štetu koju smo imali poslala je svakom seljaku 10 komada Ar-naldovih stabala da ih posadimo. Dogodilo se da nakon 8 dana što smo posadili ova stabla, da su ih četvorici seljaka posjekli i to baš onima koji su se najviše zalagali i protežirali da ih se posadi i brižno čuva. Nije ostalo samo kod ove štete nego ovoj četvorici dogodila se je još i veća šteta. Jedne im je noći uništena bila na njivama sva priroda. Povedena je velika istraga o tim stablima ali do danas bez rezultata Većina ovih stabla se i posušila, a ono što je ostalo dobili smo nalog da ih moramo zalijevati vodom, jer ako se koje stablo još posuši da će biti na našu odgovornost. Sa ovim Arnaldovim stablima zasadili su takodjer komad crkvenog zemljišta, koji moramo da stražimo i to po jedan čovjek od svake kuće danju i noću.
Inače ove nam je godine ljetina bila vrlo loša. Neznamo kako ćemo dočekati i proći kroz zimu. Sve što može hodati dalo se na švercanje iz slobodne riječke zone.
(Cić.)
V ENEM MESECU NAD 1.500 KON-KURZOV
Trst, novembra. — V kako rožnat položaj vodi Italijanski fašizem gospodarstvo, dokazuje velikansko število konkurzov raznih podjetij. V samem mesecu aprilu t. 1. je bilo po vsej Italiji kar 1509 konkurzov! Od teh jih odpada 915 za večje tvrdke, 571 na manjše, 23 pa na razne anonimne družbe.
BEDA NAŠIH KMETOV
Reka, novembra. — Gospodarske razmere našega kmeta so ponekod take, da se jih ne da popisati. Kruha ne poznajo več, preživljajo se le s krompirjem — seveda dokler ga imajo — ki ga jedo tudi za zajtrk. Med take vasi spada tudi Mala Bukovica, kjer je več kmetov, ki so pred nekaj leti imeli še štiri do pet krav poleg druge živine, katerih hlevi so pa danes prazni. Pred dnevi so iztirjevalci iz Bistrice odgnali kmetoma Deželiču in Lariču še zadnje živinče iz hleva. Oba, zlasti drugi, imata polno nedoraslih otrok, ki bodo morali radi neplačanih davkov in drugega dolga kmalu na cesto. Pa tudi drugim Bukov-čanom se ne obeta boljše. Saj jim je sam sodnijski iztirjevalni organ (Italijan) svetoval, naj se združi več vasi in naj skupno poročaju Mussoliniju o bedi, v kateri živijo.
Buzet, novembra. — U nedjelja dne 5 ov. mj. uz velike parade obavljeno je otvaranje prve grane istarskog vodovoda, što je dosada izradjen od Buzeta do Buja. Voda se uzimlje na izvorima kod Sv. Ivana pod Buzetom. Tu su podignute zgrade za prikupljanje vode i filtraciju. Odavle ide po dolini Mirne do Sv. Stjepana, gdje se pomoću jakih sisaljka diže u rezervoare, koji su 350 metara nad morskom razinom da može odavle biti razdijeljena i na viša mjesta nego li su sami izvori. Dosada izra-djeni kanal od Buzeta do Buja je dug 35 km te tvori glavnu granu Izradba ove grane je koštala 32 milijuna lira, a radilo se je 28 mjeseci.
Fašistička vlada smatra ovaj vodovod jednim od svojih najvećih radova što ih je izvršila u svojih 11 godina vladanja pa je zato na otvorenje poslala ministra za poljoprivredu i šume i državnog podtajnika za bonifikaciju. Najprije su išli u Buzet, gdje su ih dočekale sve važnije ličnosti istarskih političkih, upravnih i vojnih vlasti. Razgledali su instalacije u Sv. Ivanu, pa svečanom ceremonijom otvorili fontanu u Buzetu. Odavle su išli u Sv. Stjepan gdje je stavljena u funkcioniranje sisaljka. Glavna svečanost vršila se u Bujama. Putem su takodjer otvarali razne funtane u Livadama, Oprtlju, Sv- Luciji. U Bujama su bili sakupljeni svi općinski načelnici, fašistički tajnici, mladi fašisti i podredjenc organizacije. Ministar Acerbo je u svom govoru naglasio da Mussolini izvršava svoja obećanja i za ovu blagodat imaju Istrani da zahvale samo njemu. Poslani su telegrami kralju i Mussoliniju. Mussolini je u Buje poslao opširan telegram, u kojemu izmedju ostaloga veli; »Liktcrsk; znak definitivno posvećuje novu Italiju u granicama, koje je označio August na početku carstva, o kojima je u mračnoj eri političke desorga-nizacije sanjao Dante, a koje je stekla naša generacija najtežom žrtvom, pobjedom kod Vittorija Veneta. Lav Svetog Marka
može da konačno otvori svoju knjigu, jer na granicama Alpi bdije cijela Italija sa poviješću od 3000 godina, sa uzbudjenom sviješću svoje snage, univerzalne misije i neoborive sudbine«.
Nema sumnje da je pitanje vode u Istri od najveće važnosti. 300.000 stanovnika na površini od 3700 kilometara su skoro svim, osim Pule i okolice, pili vodu iz lokava. Takovih lokava je u Istri oko 2000. Već austrijska vlada proučavala je nacrt pokrajinskog sabora godine 1900. Ali i vlada i pokrajinski sabor koji je bio većinom u talijanskim rukama zaustavili su se samo na nacrtima, jer su poteškoće bile velike, a bilo je nezadovoljstva i medju sa mim općinama. Ni Italija nije pristupila iz-vodjenju plana, premda su svi Istrani reklamirali samo vodu. Nu sada se Istra nalazi sasma u drugom položaju. Ona graniči sa Jugoslavijom pa je uputno da je snabdjevena svim strateškim potrebama. Eto proširenje i gradjenje novih cesta i 1928 uzet je u pretres staii nacrt za vodovod nešto ispravljen. Obrazovan je konsorcii države, pokrajine i općina kuda ima proći vodovod. U proračunu troškovi su predvi-djeni za 350 milijuna. Država se obvezala udjelom od 75 posto, ali radi slabih ekonomskih prilika nisu općine i pokrajina mogle da preuzmu 25 posto, pa je država morala preuzeti dalnjih 20 posto. Počeli su radom, ali su morali opet promijeniti nacrt i prekinuti posao. Tekar 1932 se nastavilo poslom.
Talijanske novine su posvetile cijele stranice otvorenju ove grane vodovoda i vele da će se Istra preporoditi, jer je sada pripravna da opet hude onako bogato i plodna kako nije bila od vremena Cassio-dora, prefekta bizantijskog carstva, kad je ostao začudjen njezinim blagostanjem. Jedino što smo opazili da se ne spominje, koliko će pojedine općine plaćati za trošenje vode, odnosno koliko će naši ljudi biti opterećeni.
„POPOLO Dl TRIESTE" UDARA PO TRŠĆANIMA
Slaba svjedodžba tršćanskog patriotizma
Trst, novembra. Pod naslovom Quando« »II Popolo di Trieste« iznosi jednu noticu sa dosta ironije, koja njega ka° i »patriotski Trst zaista udara u glavu«. Svi su talijanski gradovi ovih dana, u povodu 15 godišnjice talijanske pobjede kod Vittoria Veneta, kaže »Popolo«, proslavili taj dan i poklonili se pred spomenikom palima u ratu. Trst to nije učinio, jer on nema spomenika.
Ove lamentacije »Popola«, kako sam kaže, nisu od jučer. To je stara pripovi jest. a on se na nju osvrće u vrlo kratkoj notici. Neugodna tema. Trst je zadnji, kaže »Popolo«, a trebamo biti ako ne prvi, barem medju prvima. Jer 15 godina je već prošlo. I što se još čeka? — pita »Popolo«.
Slabu Je svjedodžbu dao Trst sebi i gradjanima Trsta za njihovo talijanstvo.
TRGOVCIMA U TRSTU TREBALO BI POOŠTRITI PAMET... jer ne skidaju zastave na vrijeme Trst. novembra. »II Popolo di Trieste« donio je 7 o. mj. ovu značajnu noticu: Još su se jučer mogle vidjeti zastave nad vratima mnogih trgovina. Nije prvi puta, da pišemo o ovoj stvari i bilo bi dobro, da napokon jedna izvjesna kategorija ras-trešenih trgovaca bude pozvana da pooštri malo svoju memoriju. Predlažemo, da trgovci za svaku zaboravljenu zastavu, što ju ostave visjeti, da plate Savezu dobrotvornih društava stranke globu od 50 lira. Prijedlog će biti sigurno simpatično primljen čak i oduševljeno sa strane trgovačkog društva«!
Kako je poznato postoji naredba da zastave, koje se izvješavaju, kad je kakova parada, moralu biti skinute zalazom sunca. Zastave, koje spominje »Popolo« visjele su u zemlji reda i discipline čak dva i više dana. To »Popolu« nije naravno pravo.
Medjutim ideja, da se globama pooštri pamet trgovaca svakako je originalna. Jadni trgovci, ne skidajući zastave, oni su mislili prištediti na trudu, jer ako je danas skineš, eto za koji dan opet neka »parada«, pa ponovo moraš sa zastavom van — a kad tamo. oni će za svoj patriotizam još platiti i — globu.
NEKOLIKO PREFIN GOSPOD JE BIL...
Ljubljanski »Slovenec« je priobčil to le
zanimivo zgodbico
Tretjo obletnico ustanovitve Mladinskih fašjev so v Ajdovčini dne 8. oktobra končali z mačkom. Ko so v sprevodu nesli svoj »Labaro« (prapor) po trgu, se neki fin gospod ni odkril. Prihajal je z lova, v desnici je držal puško, v levici pa psa na vrvici. Registralni uradnik Trentadue je skočil in gospodu prismolil klofuto. Gospod je nenadoma nastavil fašistu puško na piša. Priskočili so drugi in ju ločili. Gospod je mora! biti vsekakor visokostoječa oseba, kajte njega niso aretirali, marveč napa dalce, med njimi g. Trentadue, baje tudi dva orožnika... Ta gospod je bil letalski častnik in osebni pilot vojvode D’Aosta Kaj, ko bi bil Slovenec? Koliko let bi mu prisodili?
BALIISKI DOM U DEKANIMA
Dekani, novembra. — Sve veću pažnju posvećuju koparski fašisti propagandi medu Slovencima u Dekanima. Ove su godine došli ovamo na dan svoje svečanosti pohoda na Rim pokrajinski sekretar Do-polavora Nas; i inspektor stranke zloglasni Nino de Petris (bivši Petrič) i mnogi drugi koparski fašist' da prisustvuju otvo-, renju novog balilskog doma. Za ovaj su dom potrošili ništa manje nego 70.000 lira. Unutrašnje uređenje je u silnom kontrastu sa siromašnim kućicama i javnim zgradama, ali to je učinjeno iz razloga da što više djece privuku u balille.
AKCIJA ZA UNIČEVANJE SLOV.
KATEKIZMA
Zanesljiva poročila vedo, da se akcija za uničevanje slovenskega katekizma res uvaja tudi v goriški deželi. Iz hribov okoli Cerkna poročajo, da so ponekod dejansko plenili katekizme. Karabinjeri so po višjem ukazu hodili po hišah in zahtevali, naj jim domači dajo slovenski katekizam. Ta način plenibe pa ni pokazal znatnih uspehov, ker ljudstvo seveda taji, za hujše nasilje pa niso dani ukazi. Pomagali so si potem tako, da so v šoli otrokom naročili, naj prinesejo s seboj katekizme, češ da se bodo v šoli iz njih učili Drugi dan so jih otroci res prinesli. Učitelj je knjige pobral in jih izročil navzočim orožnikom, ki so že prišli po svoj zaželjeni plen Višje oblasti sicer taje tozadevne ukaze, toda jasno je, da orožništvo ne bi na svojo roko tako ravnalo. Manever je zamišljen po znani italijanski metodi: pleniti sporadično zdaj tu zdaj tam, dokler ne bo vsa dežela očiščena slovenskega katekizma, seveda »brez vednosti vlade«.
(Ponedeljski »Slovenec«).
„ZLATA14 FAŠISTOVSKA MLADINA
Gorica v oktobru. — Znana je nadutost in domišljavost fašistične mladine zlasti tiste, ki je v uniformi. Saj se zbirajo tu le elementi, ki po svoji »bojeviti« naravi ne spadajo drugam kot v te vrste, le žal, da imajo preveliko moč in oblast. Ta mladina ne spoštuje v vsoji veliki oholosti niti starosti. Pred kratkim je šel neki 831etni starček Srebrnič po stopnicah v gostilno. Ko je bil še pri vratih, sta nenadoma prišla iz gostilne dva mlada miličnika. Odrinila sta starčka, ki se ni mogel dovolj hitro umakniti, tako brezobzirno, da je padel po stopnicah, in nato ne meneč se zanj hitro odšla. To je slučajno videl starčkov sin, ki je v sveti jezi stekel za na-dutežima in ju pošteno premikastil. Za to svoje pošteno delo je moral v zapor. Preiskava pa je pokazala, da ni on pri tem ničesar kriv in so ga radi tega morali izpustiti. Seveda miličnikom se ni še do danes ničesar zgodilo.
OTVORITEV JAVNIH DEL
Trst, novembra. — Dne 28 oktobra so otvorili z velikim pompom nekaj javnih del. Avtomobilska cesta Trst—Reka ,e odprta prometu. Tako je sedaj vsa projektirana cesta Turin—Reka dovršena in odprta
Pijani fašisti izazivaju i napadaju
Buzet, početkom novembra. — Fašisti iz Vrha su zaista prepotentni, osobito kad su pijani, poslije kakve svoje »redu-te<. Tako su neki dan, povodom priprema za proslavu »Marcie su Roma« vraćajući se. .’z. “uze^a kući u Vrh heprestano galamili i derali se, pucajući pri tom iz revol-vera da prestraše naše ljude. Kad im je bilo dovoljno galame i običajnih poklika, stali su lupati na vratima stana našeg svećenika i dvojice naših seljaka te su nred kućom jednog dobili i — batine. Svećeniku su prijetili i vikali neka se iseli, jer da će ga inače oni protjerati. Najgore je da su ti fašisti neki poznati obični naši prodanci.
tihotapstvo se siri.
Ilirska Bistrica, oktobra. — Na Doljnjem Zemnu pri Ilirski Bistrici so pred kratkem aretirali posestnika Vrha, ki je bil ovaden, da se peča s tihotapstvom. Razmere, ki so zavladale po naših vaseh silijo ljudi, da se ukvarjajo s tihotapstvom ali kakšnim drugim sličnim poslom in se vsaj na ta način preživljajo. Naš kmet je bil vajen obdelovati svojo zemljo in se preživljati s kmetijstvom. Danes pa nima od tega prav ničesar ter ne more zmagovati niti davnih bremen, ki ga ženejo na, boben.
ŠE O PREMESTITVI GORIŠKEGA KVESTORJA IN PREFEKTA
Ljubljana, novembra. — Pred nedavnim je bil nenadoma premeščen goriški prefekt Trotta, kar je že naš list poročal. Sedaj pa mu je sledil prosluli kvestor Modesti, ki je premeščen z udobnega goriškega stolčka v Bologno. Naše prebivalstvo se je vendar enkrat oddahnilo in se odkrižalo enega svojih najhujših sovražnikov. Priljubljen ni bil niti v italijanskih in fašističnih krogih. »H Piccolo« in »Il Popolo dl Trieste« so mu posvetili le par besed v slovo. Toda njegovo ime bo ostalo marsikje v bridkem spominu. Največji del gorja, ki ga je dobilo goriško ljudstvo, je delo Mo-destlja. Koliko naših ljudi ,je raztresenih po Italiji v ječah, na otokih, radi premestitev! Vse to je večinoma njegovo delo. O vzrokih premestitve krožijo različne vesti, še preden pa je bil premeščen, se je baje hotel še enkrat znesti nad našim ljudstvom, kar pa je preprečil prefekt, fašist sicer, a vendar bolj uvideven mož. Zgodilo se je takole; V Kronbergu pri Gorici stoji spomen’k na čast ital. oficirju Giuriatiju, ki je padel v svetovni vojni. Napis na tem spomeniku se je radi čisto vremenskih vzrokov pokvaril, tako da je razpadel. To »ugodnost« je hotel kvestor Modesti takoj iz-rabiti in uprizoriti velik progon nad našimi ljudmi. Temu se je zoperstavil prefekt. Kmalu nato je moral prefekt oditi, a enaka usoda je doletela tudi kvestor j a. Ljudem za kvestor j a Modestia ni nič žal.
NOVI. TRŠĆANSKI NAČELNIK
Trst, novembra. — Poznati talijanski »patriota« Piranac senator Giorgio Pitacco nije više_ tršćanski podesta. Ma da je bi« velezaslužan, poslali su ga preko noči 11 penziju bez običajnog slavospjeva. Sa vremenom doznati ćemo o uzrocima njego-voga otstranjenja. Na njegovo mjesto imenovan je poznati Vitto Salem porijetloin iz Portugala, koji je do pred malo vremena bio pretsjednikom židovske crkvene općine. Pošto se dosada na političkom i upravnom polju nije nikada isticao ne može se od njega očekivati mkakvog patriotskog ‘ komunalnog djelovanja. Bit će samo poslušna igračka raznih političaia. afarista i in-triganata. Sigurno ćemo imati prilike t,a govorimo o tom novom tišćanskorn pode-statu.
Vlada je izgleda medju’ ostalim našla u ovaj čas uputnim da imenuje jednog Zidova za načelnika Trsta — što bi imalo podcrtati njezino stanovište protiv hitlerovskih težnja na Jadran.
KOLEDAR »SOČA«
je natisnjen in v par dneh, vsekakor Pa začetkom tedna, ga bodo dobile organizacije in privatniki, ki so ga naročili. Prepričani smo, da ga bodo na' ročili tudi oni, ki se za to še niso odločili, kakor hitro bodo koledar videl' pri svojem prijatelju. Koledar stanc Din. Ta mali izdatek vam bo v polo' meri nadomeščen z onim kar vam v koledarju nudimo. S tem da kupujete in propagirate naš koledar, vršite dolžnost emigranta.
Naročila sprejema lista: Masarykova ul.
uprava
28-11.
našega
POŠILJAJTE NAROČNINO
TRINAESTA OBLJETNICA RAPALLA
PRIREDBE EMIGRANTSKIH DRUŠTAVA
vode u tome imperijalistički ciljevi. Niko ne bi sumnjao, da Francuska podupire neore-vizionizam iz drugih motiva, nego iz želje, da učvrsti mir.
U toj svojoj knjizi Georges Roux nadalje kaže, da je Francuska snažna, i da bi zato njezin uspjeli bio gotovo siguran. Ona ie moralno i materijalno jaka. Francuska je poslije rata finansijski neizmjerno ojačala. Ona je najjača po finansijama na starom evropskom kontinentu.
Francuska za 60 milijardi zlata 1 30 milijardi stranih deviza može, bez krvi, jednostavnim bankarskim presljama da mijenja kartu Evrope. Georges Roux kaže: »Banque de France jc kraljica Evrope!«
Pogotovo bi po mišljenju Georgesa Rouxa danas bio momenat. da. Francuska posegne u revizionizam, kad se opaža, da 1 su nekoje druge velike sile spremne, da i revidiraju radikalno i na način, koji nije 1 povoljan za Francusku čitav mirovni ugo-j vor od 1919 godine.
I Francuska griješi, da ostaje na in-transigentnoin autirevlzionističkom stajalištu, umjesto da istupi sa pravednim revizionizmom. Pravedan revizionizam, revizionizam, koji neće svršiti ratom, moguć je samo, ako se Francuska an-gažuje za reviziju Problem revizije je orema tome osnovni problem francuske politike.
Po tom jasnom i odlučnom zaključku Georges Roux na desetak stranica tumači razloge koji priječe Francusku, da se uza ! sve svoje tradicionalno slobodarstvo, do sada nije deklarirala za pravedan revizionizam. On kaže u glavnom ovo:
Politika svake zemlje, u svakom momentu historije, odredjena je psihičkim, ekonomskim i moralnim uslovima. Tako je tim uslovima odredjen i stav Francuske prama revizionizmu.
Političke granice Francuske poklapaju se svagdje s njezinim etničkim granicama. Francuska nema u Evropi što više da traži.
Ratovi, koje je Francuska poduzimala u prošlosti imali su svoje razloge i svoje opravdanje. Danas bi rat Francuske bio opravdan samo iz razloga obrane, a nipošto ofenzive. Francuska posjeduje veliko I kolonijalno carstvo, koje je zadovoljava. I postala je pacifistička pomalo i zato, jer je
—	zadovoljna Ima možda malo i istine u onome što kažu fašisti i Nijemci (misli Roux) da Francuska želi pošto poto mir, da bi mogla uživati ono što je' stekla. I doista Francuska, ne samo da nema teritorijalnih j nacionalnih revindikacija, nego ni ekonomski motivi ne bi mogli više, da je natjeraju na rat. Postoji izvjestan ekvili-brij u francuskoj produkciji i potrebama pučanstva i život je u Francuskoj medju svim ostalim državama, danas najlakši. Kapitalistička i dobro stojeća nacija ne misli više na avanturu. Nema aristokracije, a nema niti pravog proletarijata, nego samo nepreglednu jednu buržoaziju u nekoliko nijanasa.
I ta buržoazija održava svoj tempera-menat i u politici: razum i oprez!
I ne samo da se Francuska ne može oduševiti, baš radi toga velikog opreza, ne samo za rat, nego niti za drugačije političke akcije, koje bi mogle da eventualno potresu postignuti red. Ko zna, ne bi 11 revizionizam mogao da zlo svrši?...
Georges Roux drži čak. da je uslijed svega toga i idealizam u opadanju j da ga spašavaju fraze... Francuska postaje apatična. Njezino saosjećanje za one. koji trpe sve je više — fraza... Francuska trpi od
—	arterioskleroze... Revolucionaran Francuz postao je — konzervativan... I francuska politika je konzervativna. Ona je jučer marširala na čelu svih avangardističkih Pokreta, a danas smatra, da je potrebno obuzdavati takve pokrete...
To i Još mnogo sličnih motiva citira Georges Roux, kad hoće da istakne, da se Francuska još ne može da odluči za pravedni revizionizam, ali ipak na koncu njegovi zaključci nisu pesimlstički 1 on vjeruje, da će prije ili kasnije baš onaj razum, koji je karakterističan za Francusku dovesti Francusku do saznanja, da će opasnost fašističkog revizionizma, koji može za nju biti najopasniji, da je teritorijalno ošteti 1 da joj uništi saveznike — suzbiti najefikasnije stupi li na čelo drugog revizionizma.
Georges Roux opaža u Francuskoj izvjesno kretanje na bolje, nešto što daje, da naslućujemo, da će Francuska na koncu ipak izići iz nejunačke poze antirevizio-nizma pod svaku cijenu, u front onog revizionizma koji se bori za pravi i čvrsti mir. Francuska može jedino time da osigura svoj primat u Evropi. To bi bila i to će biti realna politika sutrašnjice. U Francuskoj ima sve više novinara i pisaca, koji zastupaju mišljenje, da se fašistički revizionizam može suzbiti revizionizmom u Pravcu oslobadjanja onih, koji čekaju slobodu i čije patnje izaziviju napete odnose medju narodima.
U jednom borbenom pariškom listu naišao sam na ove misli, kojima zaključujem ovo pariško pismo:
»Svaka nacija ima svoju historijsku misiju. Misija je Francuske, da nastavi staru historijsku tradiciju. Svi oni. koji su, kao ifr, mnogo putovali svijetom znadu, da veličina Francuske nije samo u broju njezinih bajuneta, u hrabrosti njezinih vojnika. . u zlatu njezine državne banke. Želimo Ii mi b> ilf ne, veseli li nas to ili ne, u inostran-stvu je Francuska od danas još uvijek
RAPALSKI DAN U BEOGRADU.
Udruženje »Istra,Trst-Gorica« u Beogradu odlučilo je da ove godine priredi što svečaniju komemoraciju Rapalskog Dana. Inicijativi ovog Udruženja pridružile su sc i druge nacionalne organizacije, kao Narodna Odbrana, Jadranska tSraža, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Kolo Srpskih Sestara i Ženski Odbor za pripomoć izbeglica. Pomen na taj zlosretni datum naše istorije održat će se u nedjelju 12. novembra o. g. u 10.30 sati u velikoj dvorani Beogradskog Univerziteta. Svečanost će se otvoriti nastupom Akademskog Pjevačkog Društva »Obilić«, koje se rado odazvalo našem pozivu da sudjeluje na proslavi. Poznati prvak beogradske drame gosp. Dobriča Milutinovič, blagonaklono je dao svoj pristanak da rećituje jednu prigodnu pjesmu.
Poslije toga održat će govore pret-stavnici pomenutih organizacija, koje sazivlju ovaj komemorativni sastanak.
Bilo bi suvišno Isticati važnost i značaj ove naše propagandno protestne komemoracije jednog tragičnog datuma, koji znači početak svih nevolja našega naroda u Julijskoj Krajini. Pozivaju se stoga svi emigranti bez razlike, kao i ovdašnja domaća publika da prisustvuju ovom zboru.
U nedjelju uveče u 19.30 sati pot predsjednik Udruženja »I.T.G,« g. Josip Mohorovičić održat će na Beogradskoj Radio stanici predavanje o Rapalskem ugovoru i njegovim posljedicama«.
KOMEMORACIJA RAPALSKOG DANA U ZAGREBU
Društvo »Istra« u Zagrebu prire-đjuje u nedjelju dne 12 o. mj. u 10 i pol sati ujutro u dvorani »Kola« komemoraciju Rapalla. Ovime pozivlje svoje članove, ostale emigrante i rodoljubno gradjanstvo da prisustvuje komemoraciji ovog sudbonosnog dana. Raspored komemoracije je slijedeći: M. Brajša Rašan: »Predobri Bože: Istarska himna, pjeva mješoviti zbor istarskih srednjoškolaca. — Rlkard Katali-nić Jeretov: »Rapallo«. Deklamacija. — Komemorativni govor:	Govori Drago-
van šepić. — Rikard Katalinić Jeretov: »Pjesma pogaženih«. Deklamacija. — M. Brajša Rašan: »Himna Družbe Sv. ćirila i Metoda za Istru«. Pjeva dječji zbor Istrana srednjoškolaca. — Ulaz slobodan.
RAPALSKI DAN V CELJU
Družtvo Soča priredi s sodelovanjem C.P.D., »Celjskega Zvona« in »Oljke«, v nedeljo dne 12. t. m. ob 3^ na 11 uro dop. v dvorani Ljudske posojilnice, ob obletnici Rapalskega dne in v počastitev spomina Vladimira Gortana in Bazoviških žrtev javno Akademijo Ob 9 uri dop. pa se bo brala sv. maša v župni cerkvi Sv. Daniela. Pri maši bo pelo pevsko društvo »Oljka«.
Za člane Soče bo skupni odhod k sv. maši izpred Narodnega doma 10 minut pred 9. uro. Vabimo pa tudi vse druge, da se nam pridružijo.
Opozarjamo s tem vsa društva In korporacije, da ne bi omenjenega dne prirejala kakih drugih prireditev. Posebno pa prosimo, da bi se za isti dan in po možnosti tudi na predvečer, opustile vse zabave, plesne prireditve in plesne vaje, ker bo prenašal, na predvečer žalnega dne 11. novembra zvečer od 20 ure dalje, Radio Ljubljana, kakor tudi Beograd in Zagreb »Rapalski večer« kluba Jugoslovanskih akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani.
Vsem Je znano, da je 12. november Rapalski dan za nas »črni dan«, zato pozivamo vse narcdnozaved ne, da se odzovejo našemu vabilu polnoštevilno, da dvignemo skupno upravičen protest In pokažemo, da je ves narod složen v temu, da Rapalske rane ne more preboleti in je ne bo prebolel!
RAPALSKI DAN U SUSAKU
Apel društva »Istra« i Jugoslovenskc Matice
Trinaesta žalosna obljetnica protiče otkako je zaključen i potpisan zlosretni Rapalski ugovor. Već trinaest godina naš narod od Rječine do onkraj Soče stenje pod teškim jarmom. Duh Vladimira Gortana, duh Bazovičkih žrtava daje mu nade.
Francuska od 1789. I zar da sada u pokretu, koji ima za cilj oslobodjenje zarobljenih, mi ostanemo po strani ili protivni? Promotrimo dobro o^ našoj moralnoj i materijalnoj snazi, izvažimo jedno j drugo, ispitajmo da li je paša moralna snaga manje važna od materijalne. Mnogi čekaju od nas gest, koji bi podupro pravdu, koja ie pogažena u Evropi. Pristupanje Francuske onome pokretu, koji teži pobjedi pravde probudio bi mnoge latentne simpatije za Francusku. Oni. koji trpe okreću oči prama Parizu... U prošlosti m> smo zadivili svijet svojom plemenitošću. Zar ćemo danas otkriti svoj egoizam? I neće li te*
Emigranti u Sušaku, Kastvu dnevno dočekuju nove prognanike iz Istre. Odbor Emigrantskog udruženja »Istra« i Jugoslovenske Matice u Sušaku obraća se na sve Istrane i na ostalo rodoljubno gradjanstvo Sušaka i Primorja, da se sjete prigodom obljetnice žalosnog ovog ugovora svojih sunarodnjaka.
Sušačani! Vaše će domove posjetiti članice damskog odbora Emigrantskog udruženja »Istra« i Jugoslovenske Matice u Sušaku. Primorci, Gorani, Otočani! Pošaljite svoj obol poštanskom naputnicom na gornje naslove u Sušak, poštanski pretinac br. 121, da se odužimo našoj braći — Istri, Trstu i Gorici. — Emigrantsko društvo »Istra« i Jugoslovcnska Matica u Sušaku.
KOMEMORACIJA RAPALLA U ZEMUNU
Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu priredju-je u nedjelju 12. o. mj. na dan trinaeste obljetnice Rapalskog ugovora komemoraciju naših mučenika Gortana, Bidovca, Marušiča, Valenčiča i Miloša te ostalih naših narodnih žrtava. U nedjelju u 9 sati prije podne bit će odslužena sv. misa u katoličkoj crkvi, a u 10.30 bit će svečana komemoracija u velikoj dvorani hotela Central, na kojoj će govoriti senator dr. Dinko Trinajstič, naš ugledni prvak i borac. Pored njega govorit će još predstavnik našeg emigrantskog društva i predstavnici zemunskih nacionalnih društava. Naša emigrantska organizacija u Zemunu pozvala je posebnim pozivom gradjane Zemuna da prisustvuju komemoraciji.
PRIREDITEV V KAMNIKU
Prosvetno in podporno društvo »Tabor« v Kamniku, priredi v nedeljo, 12 novembra 1933 ob 9.30 uri v dvorani »Narodne čitalnice« v Kamniku predavanje ob priliki obletnice Koroškega plebiscita in Rapalske pogodbe.
Predavala bosta: g. vetr. svet. Ran-tar Jožo, g. dr. Malnič Franc.
Prireditev je posvečena spominu naših trpečih bratov onstran meje. Vabijo, se vsi, ki sočustvujeju z njihovo usodo, da skupno manifestiramo našo ljubezen do njih.
Za člane društva »Tabor« udeležba dolžnost. — Odbor.
IZVEDBA DRAME »ZA NASU GRUDU« U SUBOTICI
U povodu trinaeste obljetnice Rapalskog ugovora, na priredbi koju pil-redjuje subotičko društvo »Istra« u većem stilu nego obično, sudjeluju i Istarski akademičari iz Zagreba, koji će tom prilikom u Subotici izvoditi poznati dramski komad »Za našu grudu«. Ovu će dramu diletantski zbor istarskih akademičara iz Zagreba izvoditi u Subotici dvaput, i to u nedjelju 12. o. mj. prije podne na matineji za djaš-tvo i omladinu Subotice, a drugi dan na akademiji koju priređjuje društvo »Istra« i ostala subotička nacionalna društva na uspomenu trinaeste obljetnice Rapalla i 15. obljetnice oslobodje-nja Subotice. I na jednoj i na drugoj priredbi izvest će se i drugi, zanimljivi program.
Kako je poznato drama »Za našu grudu« u interpretaciji istarskih akademičara postigla je na dosadašnjim predstavama u Zagrebu i na Krku veliki uspjeh.
Komemoracija Vladimira Gortana u Zametu
Pred lijepim brojem članstva održao je prosvjetar Sokolskog društva »Zamet— Kantrida« u društvenoj čitaonici komemo-rativuo slovo našem narodnom mučeniku Vladimiru Gortanu u povodu četvrte obljetnice smrti. Prisutni članovi saslušali su predavanje dostojnom pažnjom i na kraju — u znak pošte prema pokojnom Gortanu
zavladala jc na 1 minut u čitaonici grobna šutnja.
Ovom prilikom istaknute su bile sve patnje našeg zarobljenog i mučenog istarskog naroda, jer mi ovdje na samoj granici imamo često prilike vidjeti i čuti na kakav se način postupa sa našim narodom i što se sve ne poduzima u cilju odnarodji-vanja zdravog slavenskog naroda.
egoizam biti početak našeg propadanja? Naša veličina održat će se samo, ako započnemo politiku, koja vodi pravomu miru i koja će iziskivati izvjestan riziko od nas, ali koja će biti u općem evropskom interesu«.
Za ilustraciju snage, koju ima naš revizionizam, za procijetm raspoloženja, koje pokazuje Francuska, da se interesuje ili neinteresuje problemom granica i manjina, koje dijele sudbinu Jugoslovena u Julijskoj' Krajini, zabilježio sam sve to. ali time sam tek načeo temu, na koju bi bilo vrijedno osvrnuti se i temeljitije.
Ive MihovilovIĆ.
itali ja spretna rat!
UTRJEVANJE ITALIJANSKE MEJE
Postojna, oktobra. — Na zadnjih velikih obmejnih vojaških manevrih se je neki general izrazil, da mora/Italija še bolj utrditi in -zastrašiti svojo mejo ob jugoslovanski državi. Kako bo ta meja potem izgledala, smo res caaoved-ni. Saj jo že danes lahko imenujemo »betonski zid«, še bolj pa bi se podal naziv »živa meja«, ker je že natrpana z vsemi mogočimi stražami kot so:	ob-
mejna milica, poiitični karabinjerji, finančni stražniki, železniška policija itd.
GRADI SE KAO ZA VRIJEME RATA, JOŠ I VISE...
Rupa, koncem oktobra. — Unatrag nekog vremena, kod nas se sa svim silama radi i gradi. Većinom su tp strategijski radovi: grade se ceste, kaverne vodovod. Cesta koja vodi iz Lipe do Lisca bit će za par mjeseci gotova. Sada su započeli radovi oko nove ceste, koja će od Jias ići preko Lipe do Klane, a takodjer rade novu cestu iz Lipe preko Poljana, koja će kod Permani biti spojena sa glavnom cestom Trst— Rijeka. Ova će nova cesta služiti za odvažanje vojničkog materijala i njegovo premještavanje iz jedne kasarne u drugu. U samom mjestu Permani, gdje se nova cesta spaja sa glavnom cestom Trst—Rijeka, nalazi se velika kasama, a kane graditi veliku kasarnu i u Lipi. Izmed ju našeg mjesta i Lipe, na mjestu takozvanom Kavranji breg, počeli su graditi veliki vodovod. Voda će dolaziti iz Vodica preko Podgrada. Uopće se na sve strane samo kopa, tako da je ovdje svaki maleni brežuljak sav ispod-kopan. Radi se užurbano kao da se nalazimo u opsadnom stanju. Niti za vrijeme rata nije se ovako pripremam kao sada. Ne znamo što će iz ovoga svega biti. Znademo tek toliko da nas pod novim gospodarima čeka i još veće zlo nego li je sva dosadašnja naša ka*«-strofa. (Seljan).
VIŠE KASARNA NEGO KUĆA...
Podgrad, novembra. — U Istri, jt bilo već govora kako se kod nas gradi sz velikom žurbom. Sazidali su nam dvije ka sarne niže našeg sela,-i kako saznajem u ovo zadnje vrijeme sagraJit će nair j' i treću. Imati ćemo prema tome skoro * še kasarna nego kuća u našem selu. iz med ju našeg sela i Hrušice počeli su graditi na tako zv. mestu Kalina velike vojničke magazine za municiju, tako da ćemo se imati čime braniti. Povisili su ' broi straže. Karabinera smo prije imali 45 a sada ih imamo preko 80. — (Ćić.)
S POPRAVLJANJEM CEST NADALJUJEJO
Knežak, koncem oktobra. — Pivško cesto, ki pelje iz Sv. Petra do Trnovega, popravljajo. Iz vasi Šembije proti Trnovemu skoro do doline Globov-nik so jo že popravili. Na ovinkih so jo razširili na deset metrov. Drugod na osem metrov in še več. Nekaj ovinkov so presekali in deloma tudi na novo izpeljali. del ceste. Iz Šembij proti Knežaku je pa v popravilu. Ta cesta je bila že zdavna potrebna popravil. Zlasti zadnja Jeta, ko venomer prevažajo težke vojaške avtomobile. Toda take luksuzne izpeljave domačini zase ne potrebujemo!
GOLOBI-FISMONOŠE V TRNOVEM
P o s t o j n a, novembra. — V novih vojašnicah v Trnovem bo nastanjen baje tudi oddelek vojakov z golobi-pismo-noši. — če bodo vse druge komunikacije odpovedale, upajmo da bodo pa golobi nesli kako »veselo« novico v Rim, seveda brez palmove vejice 1
ŽALOSNI SVI SVETI
OTSTRANJIVANJE SLOVENSKIH NATPISA SA NADGROBNIH SPOMENIKA
Trst. novembra. Uoči Svih svetih fašističke su vlasti n nekim krajevima odredile da se sa svih nadgrobnih spomenika moralu odstraniti slovenski natpisi. U pojedinim većim općinama kao u Criiom Vrhu, Vodoviću na Colu i po seljma izmedju Idrije i Postoj, ne postavljeni su aaroćlti čuvar) grohlia koje plaća općina. Oni imaju naredjenje da u najkraće vrijeme otstrane sa spomenika mrtvima sve slovenske natpise Po drugim selima gđj0 još nema takvih čuvara groblja postoje posebne komisije za skidanje slovenskih natpisa. Ove se naredbe već provode u djelo ali ie interesantno spomenuti ioš i to da ovo oštećivanje ne samo što ide na sramotu, jer se niti mrtvima ne da mira, ide i na materijalnu štetu rodbine pokojnika.^ koji moraju snositi troškove ovakvog nečuvenog nasilja nad najsvetijim osjećajima naroda.
ANTON KOSOVEL UMRL Tomaj, 4. novembra. — Danes je umrl v Tomaju na Krasu Anton Kosovelj upokojeni učitelj, oče pesnikov Srečka in Stana Kosovela ter glasbene umetnice Karmele. Pokojni se je rodil v Črničah na Vipavskem, kot učitelj je služboval na več krajih na Krasu ter se na stara leta ustavil v Tomaju kjer si je sezidal skromno hišo. Tu je, zelo priljubljen od okoliškega ljudstva, preživel svoja zadnja leta. Bil je odločen slovenski narodni borec in velik ljubitelj glazbe. Naj mu bo lahka kraška gruda!
mm
PISMO IZ PARIZA
NEOREVIZIONIZAM I JULIJSKA KRAJINA
Da li će Francuska poduprijeti pokret za pravednu reviziju ugovora u korist manjina
NEOREVIZIONIZAM I RAPALSKI UGOVOR
TJ Parizu, početkom novembra. Svi mi, koji se bavimo problemom Julijske Krajine imamo pred očima samo jedan cilj: oslobodjenje. U pojam »oslo-bodjenje« možemo da obuhvatimo sve naše programatske nijanse.
II tome da treba čovjeku u Julijskoj Krajini izvojevati slobodu života, život slobodan i dostojan čovjeka, slažu se i minimalni i maksimalni program.
Slažu se i oni, koji tretiraju i rješavaju problem Julijske Krajine u okviru evropske manjinske politike, zasnovane na principu o lojalnom odnosu manjina i većine u državi, — slažu se i oni, koji tretiraju stvar na programu antifašističke akcije, a slažu se i oni, koji zastupaju načelo čistog iredentizma.
Isto tako nije nipošto nelogično i apsurdno, ako ustvrdimo, da je i pojam revizionizma prihvatljiv za sve te tri glavne naše struje. Težnja za oslobo-djenjem našeg čovjeka u Julijskoj Krajini nije ništa drugo nego težnja za revizijom onoga stanja, u kojem se naš narod u Julijskoj Krajini nalazi.
I stvarno: revizija može da bude ta-kodjer minimalna i maksimalna. Kad bi, naprimjer. Društvo naroda prisililo Italiju, da prihvati neke pismene garancije s obzirom na poštivanje prava slavenske manjine u svojim granicama, to bi bila isto tako revizija mirovnih ugovora, kao što bi bila revizija mirovnih ugovora i promjena granice izmedju Jugoslavije i Italije. Sa stanovišta naroda u Julijskoj Krajini prva bi bila minimalna, a druga maksimalna revizija.
Prema tome logično proizlazi jednostavan zaključak, da smo mi u stvari svi revizionisti.
I dalje, da ništa nijp naravnije, nego li da se kao takvi deklarišemo i da u novi revizionistički pokret, koji se javlja kao reakcija na imperijalističko-fašistič-ki revizionizam Italije, Njemačke, Madžarske i njihovih prijatelja, unesemo svu snagu naše pravednosti i svu ozbiljnost naših revizionističkih ciljeva.
Taj »neorevizionizam« ili »pravedni revizionizam«, počinje jače da se manifestuje u najnovije vrijeme kod nas i u Ćehoslovačkoj i nedavno su počele najprije i jugoslavenska i če-hoslovačka, pa poljska i rumunjska štampa smišljenu kampanju za taj revizionizam.
To je pojava, kojoj treba posvetiti najveću pažnju i koja ima svoju budućnost, jer će i države zainteresovailih naroda biti sigurno prisiljene, da izidju iz dojučerašnjeg antirevizionističkog stava i današnje rezerve i da se bez skrupula izjave za pravedni revizionizam i njegovo ostvarenje.
Neorevizionizam mogao bi sutra postati važan internacionalno-politički pokret, koji bi po prvi put mogao da pred svjetski kompetentni forum u konkretnoj formi izbaci na rješavanje naš problem, koji je do sada bio samo predmet teorisanja na jednoj strani i idealnog mukomučenja na drugoj strani. Naš bi problem, koji je prestao biti diplomatskim problemom onog momenta, kad je potpisan Rapallski ugovor, opet mogao postati diplomatskim problemom. To mi ne želimo zato, da čvor internacionalne situacije još više ne kom-plikujemo, nego zato, jer smatramo, da je u rješenju manjinskog pitanja u Evropi, a pogotovo manjinskog pitanja izmedju Italije i Jugoslavije (na minimalnom ili maksimalnom programu) prvi i glavni uslov za pravi mir.
Ma da nas dosadanja iskustva o internacionalno političkom sporazu-mjevanju ne mogu oduševljavati, ne smijemo ipak da gubimo nadu u dobar ishod stvari.
Možda je krivnja za sve dosadanje neuspjehe internacionalnih pregovaranja u pitanju razoružanja (recimo) baš u tome, što se nije stvarima prišlo pravim putem i što se je prešlo preko važ-nog pitanja nacionalnih manjina kao da nije važno. Dok bude manjina ili pak dok bude nepravednog postupanja s manjinama izmedju naroda se ne pogu uspostaviti odnosi, koji bi dozvoljavali razoružanje.
U Jednom francuskom listu napisao je ovih dana Jean Prevost, poznati francuski publicista, članak, u kojem kaže, da su nacionalne revindikacije. težnje naroda da oslobode progonjenu braću, vrlo opasne za mir. On kaže doslovno:	.
»Lakše je spriječiti rat revanša, nego rat oslobodjenja. Takvi su ratovi tim opasniji i teži, Jer iznutra, u narodu uz-budjuju najdublje oduševljenje, a pra-ma vani, u drugim narodima izazivlju simpatije, koje mogu biti korisne onome, ko oslobadja. Takav rat zaokuplja sve one moralne snage, koje su u naše
doba naročito dobile na značenju. U prošlom ratu je Antanta znala da istakne načelo oslobadjanja zarobljenih naroda i tome može da zahvali u najvećem dijelu svoju pobjedu. Time je Antanta našla onaj oslonac, koji joj je omogućio, da se odupre čak i mnogo većoj vojnoj germanskoj snazi. U iredentizmima je herojska snaga. Ideja oslobodjenja budi literarne legende i u tome nalazi veliku pokretnu snagu«.
Ma da se na rat danas u čitavom svijetu i u svim narodima gleda svakako drugačije nego li 1914, u tome što kaže citirani francuski publicista ima mnogo istine još uvijek. One, koji sumnjaju, da rat za oslobodjenje može danas da pokrene herojske elemente u narodu i simpatije u svijetu treba upozoriti, da se raspoloženje ljudi za rat ne može nikada točno da procijeni prije rata i prije one naročite psihoze, koju rat svojim početkom stvara.
Da bi se spriječilo rat, koji bi mogao biti, u današnjim odnosima, katastrofalan i koji bi, umjesto oslobodjenja zarobljenih i progonjenih, mogao da donese slom čitave civilizacije, — treba, dakle, pomišljati na reviziju onoga stanja, u kojem se nalaze narodne manjine u nekojim državama Evrope.
To će se stanje popraviti negdje tek retuširanjem mirovnih ugovora, a drugdje opet izmjenom granica.
Kad se u našim krugovima govori o revizionizmu i o potrebi našeg pristupanja revizionizmu (»neorevizionizmu« ;li »pravednom revizionizmu«), čuju se sumnje, da se time čini pogreška, koja bi mogla biti neugodna Jugoslaviji kao državi, jer je ona do jučer bila oficijelno antirevizionistička. Sumnja se nadalje, ne čini li se time usluga fašističkom revizionističkom pokretu. Ali ta sumnja mora otpasti odmah, ako uzmemo u obzir, da fašistički revizionistički pokret nije sveobuhvatan, da taj pokret čak isključuje onu reviziju, koju mi zastupamo, da je, dakle, on djelomičan i da naš revizionizam ne može da bude koristan ni u kojem slučaju fašističkom revizionizmu. Naš revizionistički pokret zajedno s fašističkim pokretom može da pretstavlja sveobuhvatni revizionizam, u kojem bi se balansirale dvije suprotne snage. Naš neorevizionizam dolazi tako u poziciju, da paralizu je mnoge opasnosti fašističkog revizionizma opće naravi, a i nekoje opasnosti naročite naravi. U prvom redu izbjegava se jednostrana fašistička revizija. A u našem specijalnom slučaju izbjegava se opasnost, da se fašističkom revizijom naš problem gurne i stvarno i internacionalno-politički u još težu situaciju i podredjeniju poziciju, nego što je današnja.
Konkretno:
Realizacija fašističke revizije bez obzira na Julijsku Krajinu smanjuje moralno značenje našeg problema. Teritorijalno proširenje Italije na štetu Jugoslavije ne samo da smanjuje našu naravnu bazu za akciju u korist Julijske Krajine, nego i Julijsku Krajinu gura u talijansko zaledje i stvara veće mogućnosti za asimilaciju i definitivan posjed. Pokretanje novog proturevizionizma iza ostvarenja fašističkog revizionizma, ako ne bi bilo dovoljno snažno, teško da bi u prvi momenat uzimalo u obzir i Julijsku Krajinu.
Naš je revizionizam, prema tome, od vitalne potrebe. On je politički razuman. A bit će i koristan, ako bude vodio računa o čitavom internacionalnom političkom kompleksu.
U nikojem slučaju ne smije naš revizionizam biti sredstvo diplomatske igre.
Ne smije se dogoditi, da se s našim revizionizmom prave kompromisi u odnosu s pretstavnicima fašističkog revizionizma. U tom slučaju mogao bi naš sadanji revizionizam biti ćak i vrlo opasan Bilo bi pogrešno i sudbonosno, kad bi se pristalo na ugušivanje našeg revizionizma uz cijenu ukidanja fašističke revizionističke akcije. To bi značilo dati drugu sankciju onim mirovnim ugovorima, koji su motiv i uzrok nepravednog teškog stanja manjina za koje se borimo, u našem slučaju stanja Jugoslo-vena u Julijskoj Krajini. Naš revizionizam, jednom započet i poveden, mora se konzekventno nastaviti^ čak i u slučaju sloma i nestanka fašističkog revizionizma.
U svojoj revizionističkoj agitaciji moramo biti uvjereni, da ne činimo, ni u kojem slučaju, neku nemoralnu stvar. Već time što se borimo za slobodu ljudi i Ističemo najhumanija načela sadašnjice, imali bismo moralno pravo, da se borimo za reviziju ugovora. To pravo imali bismo i onda, kad ti ugovori ne bi bili djelo ljudi, koji mogu da griješe i da pogriješe
Uostalom mi i ne želimo da rušimo te ugovore, nego samo da ih usavršimo, upotpunimo i da nastavimo s ostvarenjem onih ideja, koje su u osnovi tih ugovora: sloboda naroda na osnovi samoodredjenja ili pravo čovjeka na čovječji život na terito-rijama, gdje etničke granice nije moguće precizno povući.
Ono što fašistički revizionisti u svojoj agitaciji naglašavaju nije sve bez osnova i jedan dio njihove argumentacije mora da se prihvati. Oni, naprimjer, kažu, da već mirovni ugovori sami sadrže u sebi mogućnost revizije. Oni čak idu tako daleko, da u svojim revi-zionističkim zahtjevima u mirovnim ugovorima od 1919 godine vide u osnovi jedan ugovor, a sve ono, što ih ne zadovoljava nazivlju konvencijama, koje nisu od bitne naravi i koje bi se mogle mijenjati, a da se time ne obara osnova mira. Izvjesni revizionistički krugovi ističu za pojedine ugovore, koji su sklopljeni poslije Versailleskog ugovora, da to nisu mirovni ugovori i da njihova revizija takodjer ne ugrožava osnovu mira. Pogotovo bismo mi mogli to da ističemo za Rapallski ugovor od 1920 go-
U početku ovoga članka istaknuo sam, da bi pokret za pravednu reviziju u korist narodnih manjina mogao da postane važan s internacionalno političkog gledišta. Trebat će, da se propaganda te ideje povede najozbiljnije i ustrajno.
Mogla bi se situacija tako razviti, da neorevizionizam dodje do svoje afirmacije i u slučaju da ga ne podupre nijedna velika sila!
Danas Mala antanta pretstavlja veliku snagu. koja se sve više uvažava i s kojom i velike države moraju da računaju, naročito otkako je Mala antanta započela svoju slobodnu diplomatsku akciju na Balkanu i na Istoku Evrope uopće. Emancipova-na Mala antanta uživa u svijetu zavidan ugled i može s pravom da se kaže. da se nikada nije u velikoj internacionalnoj štampi toliko pažnje posvećivalo namjerama i uspjesima Male antante koliko danas. Ali nema ipak sumnje, da bi bilo korisno kad bi se za pitanje pravedne revizije zainteresovala neka velika država. Od velike bi važnosti bilo, da se za tu ideju zadobije, naprimjer. Francuska.
Za naš problem bilo bi to od kapitalnog značenja. Julijska Krajina, izgurana iz diplomatskih diskusija 1920 potpisom Kapallskog ugovora, likvidirana u Parizu već ranije, postala bi opet. u sklopu s ostalim programom pravedne revizije, — predmet onih razmišljanja, koja su na generalnoj liniji svili svjetskih problema: Pariz— Ženeva.
Stoji li nešto na putu to] zamisli, da se Francuska dobije za pravedni revizionizam?
To je pitanje vrlo komplikovane naravi, na koje nije lako odgovoriti. Ne može se reći, da je ta zamisao pusti san ili utopija. A ne može se reć' niti to, da je Francuska doista raspoložena, da podupre makar i sasvim pravedne revindikacije neo-revizionista. Ali pravi odnos Francuske prama tom pokretu teško je odrediti. Trebalo bi se upustiti u analizu širokog zama-ša;a. koja bi daleko prelazila okvir novinskog članka.
Ja se u tu detaljnu analizu neću upuštati, nego ću pokušati da stav Francuske ilusirujem s nekoliko ličnih utisaka, s nekoliko usputnih mišljenja i s nekoliko citata iz nekih publikacija.
U prvom redu ne treba zaboraviti, da je Francuska zemlja tradicionalne demo-kraciie : klasičnog slobodarstva. Danas je ona još jedina velika nacija, koja zastupa čista načela o pravu čovjeka i o slobodi naroda. Svi borci za slobodu iz čitavog svijeta stječu se u Parizu, svi prognanici nalaze ovdje utočište ...
Danas je Pariz pun Nijemaca prognanih iz domovine od Hitlerovog fašističkog režima. Na pariškim bulvarima kolporteri izvikuju nekoliko njemačkih emigrantskih listova. U židovskom Getu smjestile su se po onim tijesnim i masnim ulicama čitava naselja iz berlinskog Geta. Iz svih izloga pariških knjižara gledaju vas tužne slike prognanih Židova sa knjiga i revija, koje su sve svoje izloge posvetile židovskom progonu... 1 ne može se reći. da pored utjecaja jake židovske internacionale, koja ima jak upliv i u Parizu u tome nema i jaki trag francuskog osjećaja za progonjenog.
Po neki put taj poslovični francuski osjećaj za pravo i slobodu čovjeka prelazi u šablonsku frazu, u manifestacije, koje mogu da se prepričavaju kao anegdota. Na primjer:
Leon Daudet, šef francuskog monarhističkog pokreta, htio je pred par godina da izsmije najistaknutije francuske politi-
dine. Taj ugovor revidiran pogotovo nt bi oštećivao osnovu mirovnog ugovora od 1919, jer je ograničen na same dvije države i ne bi povlačio posljedice općeg karaktera.
Pogotovo može, da se bez većih skrupula ističe reviziju Rapallskcg ugovora, ako uzmemo, da je taj ugovor u nelsu ruku bio već revidiran Rimskim ugovorom o Rijeci i Neptun-skim ugovorom.
Nekoje klauzule u tim ugovorima imaju karakter male revizije Rapallskog ugovora. Doduše — u korist Italije. Sad, ako je dozvoljeno, da se Rapallski ugovor revidira u manjim detaljima i u korist Italije, zašto ne bi bilo dozvoljeno, da se revidira temeljito u korist nekoga drugoga, a pogotovo u korist naroda u Julijskoj Krajini, koji je tim ugovorom najteže pogodjen? A takvih ugovora, koji su slični Rapallskom i koji pogadjaju manjine, ima još. Takvih ugovora ima pogotovo na strani antifašističkih revizionista. Možda je baš u tome snaga toga revizionizma, jer ne udaraju po samom Versailleskom ugovoru od 1919, kao što udara fašistički revizionizam
čare, pa je razaslao kao okružnicu na njihove adrese, a i u svom je listu objavio pismo, koje je navodno dobio od delegacije progonjenog raroda Poldevaca koji čezne za slobodom i moh francusku solidarnost.
I to je pismo imalo odjeka: Leon Daudet je nekoliko dana zatim mogao da u svom listu »Action Francaise« objavi pisma najistaknutijih francuskih političara, koji izražavaju patetičkim riječima svoju solidarnost s »plemenitim i borbenim narodom Poldevaca. koji se bori za slobodu.« Kojeg li iznanedjenja kad je po iscrpljenju svib tih pisama Leon Daudet objavio, da ie to sve on izmislio, da narod Poldevaca uopće ne postoii i da je čak u okružnici Poldevaca potpis pretsiednika delegacije glasio, razumije se u francuskom prevodu: »Neposfojanski«!
Svako od naših kad pročita ovu anek-dotu. mora da pomisli ono, što i ja pomišljam svaki put, kad se sjetim ove anekdote i što sam pomislio kad sam sagledao svu tu veliku propagandu za progonjene Židove:
»Mi smo mnogo propustili, što nismo do sada u svojoj propagandi obradili francuski te:tn 1 što se nismo pobrinuli da francuski narod informišemo kako treba o progonu Jugoslavena u .lulii-skoj Krajini!«
To je mišhenje sasvim ispravno. Možda su doista naše prilike takve, da nam ie propagandna akcija bila stvarno nemoguća, i ja sada ne kanim, to da ispitujem-Konstatuiem samo, da je toliko godin3 prošlo, a da u Francuskoj nismo ništa P0' đuzeli, ma da u isto vrijeme konstatuiem. da je pored vrlo podesnog psihološkog momenta za takvu akciju, materijalni mo-menat vrlo težak. To moram da opazim 1 onda kad pomišljam, da bi politika manjinskog kongresa bila možda veće uspjeli6 donijela, da se je provodila od početka 17 Pariza umjesto iz Beča.
Ali da se vratimo ponovno na naš nco-revizlonizam 1 da vidimo na tom konkretnom terenu, mimo francuske čuvene slobodarske tradicije i mimo šablonskih fraza koliko le Francuska raspoložena danas da nas podupre. Georges Roux, glasoviti francuski publi cista, koji odlično pozna i fašistički i na' revizionistički pokret, piše o tome čitav» knjigu pod naslovom »Rćviser les traitós-* i u toj knjizi pledira za onaj rev.zionizanv koji se javlja u državama Maie antante 1 koj. u prvom redu cilja na reviziju gra»1' ce izmedju Jugoslavije i Italije. U toj i knjizi čitavo jedno poglavlje posvećeno Julijskoj Krajini i na nekoliko se mjesta >st ' če. da ništa nije toliko potrebno koliko f6' vizija te granice.
Georges Roux tom svojom knjigom propagira u francuskim političkim krugovima — koji njegov rad cijene — ideiti da se Francuska aneažule za naš revizionizam, jer će jedino tako učiniti nešto za učvršćenje mira.
On zastupa mišljenje, da bi borbom ^ afirmaciju neorevizionizma Francuska P stigla mnogo više u internacionalno-poh kom pogledu, nego da traži sumnjivi osi nac u Rimu ili Berlinu. Francuska bi svoj poziciju u rrtdnjoj Evropi toliko u^v.rSj0i( da bi njezina snaga znatno porasla. 1 ° onaj revizionizam, koji se provodi tz ^ ma. Berlina i Pešte prijeti ratom. santoJ Francuska pozvana da stupi na čelo u ^ revizionizma, koji znači pravdu i za Francuska ima sve moralne kvalifikacije to, Ona nema nikakve osvajalačke antm je, koje bi mogle izazvati mišljenje, aa
NEOREVIZIONIZAM I FRANCUSKA
GLASOVI ŠTAMPE
ITALIJA SE PRIBLIŽUJE JUGOSLAVIJI?
Italijanska zunanja politika se je I pod težo razmer v zadnjem času zelo preusmerila. »Pozabila« je na svoje prejšnje sovraštvo do Jugoslavije, Male zveze in Francije, ter se jim skuša po vsej sili približati. Zlasti proti Jugoslaviji je postala Italija sumljivo »prijazna«. Italijanski čisopisi, ki so bili do nedavnega polni besnih in neutemeljenih napadov proti naši državi, so nenadoma utihnili.
»Ponedeljski Slovenec« je v svoji 43. št. posvetil temu vprašanju uvodnik, | kjer analizira egoistične načrte italijan- i ske gospodarske politike, katere hvaležen objekt naj bi postala Jugoslavija in ki imajo v glavnem namene razbiti gospodarsko solidarnost zvezinih držav. K koncu pravi člankar, da je nam Jugoslovanom zelo težko verjeti temu sladkemu dobrikanju Italije, ki drži v eni roki cekin dvomljive vrednosti, v drugi pa bič, ki poje na hrbtih našega teptanega naroda na Primorskem. Aretacije se vršijo kar v masah, po 10, 20 in tudi po 50 fantov iz ene vasi mora v zapore tudi radi najmanjšega incidenta, čeprav ni proti njim niti v smislu fašističnih zakonov upravičen sum krivde. Tukaj | naj bi Italija pokazala svoje prijateljstvo do Jugoslavije!
ITALIJA INTRIGIRA V SOFIJI
Pariz, 6 novembra. V Parizu pazno sledijo razvoju dogodkov na Balkanu. Se Posebno jih zanima delo italijanske diplomacije; kajti nikakega dvoma ni, da Italija
Nasa kulturna kronika
IVAN PREGELJ - PETDESETLETNIK
JUBILEJ ZASLUŽNEGA PISATELJA — NAŠEGA ROJAKA
»Pregelj je danes petdesetletnik. Ni to njegova zasluga. Njegova zasluga pa je, da se obenem spominjamo tudi njegovega tridesetletnega književnega delovanja. In še tretji jubilej:	petindvajset leposlovnih
knjig “njegovih leži pred menoj«.
»In ce pomislimo, da je Pregelj so-trudnik skoraj vseh, zlasti primorskih časopisov, od najviših revij do vzgojnih organizacijskih glasil in političnih dnevnikov, da je pisal Hrvatom v Hrvatsko Prosveto, Luč in Književni jug, Nemcem v Lit. Echo Prages Presse, in da še
zbranih, še nič
------ ---- ---- —. | Naš primorski rojak in znani slovenile bo v nobenem primeru popustila svoje skl pisateij ivan Pregelj je obhajal le-
ekspanziie na Balkanu čeprav se ifi s Francijo razmeroma zelo pomirila in ne kaže vsaj na zunaj proti Jugoslaviji tiste osti kakor doslej.
Rimski dopisnik »Tempsa« ugotavlja v
tos 27. oktobra petdesetletnico svojega življenja. Slovenski časopisi in kulturne revije so posvetile njegovemu jubileju izredno veliko pažnjo. V njih je izšlo o Pregljevem pisateljskem delu_ in talen-
svojem dolgem poročilur da se Italija da- tu, moči in značaju precej člankov in nes, bolj kakor kdaj trudi, da bi Bolgarijo | esejev; tako mu je n. pr. »Dom in svet«
končno zavlekla v področje svoje zunanje politike. Poleg tega pripominja, da se danes igra važna diplomatska borba v Sofiji, od katere je odvisna usoda vzhodne Evrope in Balkana.
Pred nekaj tedni je bila podpisana trgo-~	' Ceško-
posvetil kar 45 strani zato se na,m zdi nepotrebno dodati še kaj svojega in novega. Omejili se bomo samo na citiranje odlomkov nekaterih člankov.
V »Slovencu« piše France Vodnik:
»Ivan Pregelj je po Ivanu Cankarju
vinska pogodba ^ed Bolgarijo |n peško-	nJaešeP umetniške be^eàe
slovaško in mnogi	*e™	in zavzema med sodobnimi slovenskimi
zbližanja Bolgame z Malo zvezo. N£I“) prjpove<jmki prvo mesto!«, »Ivan Pre-Prispel v Sofijo Titulescu, PriS*° je.r° gelj je ustvaritelj modernega sloven-sestnnka med jugoslovanskim m bolgarskim i.a romana> katerega višek pomeni kraljem, sestala sta se tudi kralj Boris 'n >piebanus Joannes«, najboljše slovensko romunski kralj Karol. V resnici se zdi, da literarno delo za »podobami iz sanj«, so na delu sile, ki bi rade zbližale na em ^ je rapS0(i duhovnega spora v člove-strani Bolgarijo in Romunijo. Jasno ie, da I klK_ vse to ne gre v račune Italije. Fašistični	»Jutro« piše:
tisk se prizadeva, da bi Bolgariji dokazal,	»Ivan Pregelj je v današnji knjizev-
da bi utegnilo pretesno vezanje na Malo I nosti ime, ki ga vsi štejemo med prva. zvezo postati usodno zanjo. Nekateri listi Lahko se razhajajo sodbe o vrednosti iigotavliajo da bi bolgarska zunanja po- njegovih posameznih spisov in o «jih litiki mi tem zgubila vso prožnost in da svetovnonazorskem elementu, ali pa bi bila Bolgarija kot razorožena država okusu o Pregljevem baročnem slogu in nn n iirst in nemilost Mali zvezi, arhaizmi zavestno prepletenem jeziku, izročena na mi st	ofenziva	ne more pa skoro biti dvoma o tem, da
Botarne "rtatavlia n, je
£ SSŽTmISSI. kilpeedstavlla svojevrsten PoJfte^naitU-se je tako branila podobnih ponudb
strani• Male zveze. (Slovenec).	I£ v“q“umetniško prepričevalnostjo pe
»i ,*rrcira tTČt^nasih ISELJENIKA sniški pejsaž naše goriške zemlje, prh HRVATSKA, LIST NAŠIH ISELJEmivni njen kragki del> drugi za ostro,
u svojem broju od 18 oktobra posvečuje	vzdušje tolminskih p an n
našem listu jedan nadasve simpatičan	pregiju »Dom in
članak. Mi smo već u više navrata L v ft« Tine Debeljtóje priobčil v njem prilike da registriramo svu P5Ž^„f oh.4no studiio v Kri podrobno
Zatim se kaže:
»U realizam i u stvarnost dnevnoga života »mrtvog grada« upleo je Car Emin jednu romantičnu fabulu punu topline i osjećaja. To je fabula o velikoj ljubavi izmedju Vicencice i mladog kapetana Žiža«.
Sa »Vicencicom« završio je Car Emin trilogiju svojih, da tako kažemo, kvarnerskih drama, od kojih je prva bila »Zimsko sunce«, a druga »Mrtva straža«. Značajno je, da je u ovom posljednjem djelu kroz oblake, koji su zastrli »Zimsko sunce« i obavili »Mrtvu stražu« provirio tračak sunca, koje u sebi nosi pjesnik Car Emin.«
Na kraju kritičar veli: »Publika, koja je sinoć napunila kazalište, smijala se i plakala, a to ganuće najjasnije govori o kvalitetu Vicencice« i njene izvedbe.«
U istom smislu pisali su još Dr. Zdenko Vernić u »Morgenblattu« i Branko Mašić u »Novostima« te se i oni laskavo izražavaju o književnim i kazališnim kvalitetama djela, kojim je Car postigao pred zagreba-
v.«—. — ----------,	~ i maticom prijevuuu. iNorueri jegue je i uu-
^poieg imetnikaJ bilf^Ih’e’šerr^ sac^a .prev?° v'^e Dukićevih stvari na nje-
veliiko njegovih del ni pa pesmi, kritik, znanstvenih studij In
predavanj iz poetike, je njegova literar- čkom javnosti zaslužen uspjeh, na žetev ob 501etnici že po samem šte-	. vi	«
vilu vsekakor veličastna in hvaležen Dukic u njemačkom prevodu predmet literarnih studij, ki naj iz te Zagrebački »Morgenblatt« donio je u grmade papirja pokažejo tudi notranjo broju od 1. novembra pjesmu Ante Dukiča vrednost in Pregljevo pravo duhovno 11- »Božja njiva« (Der Gottesacker) u priječe, kakor bo živelo v naši kulturni zgo- vodu Norberta Jegliča. Pjesma potječe iz dovini. Zato ob 501etnici gledamo v I Dukičeve zbirke pjesama »Od osvita do su-njem samo leposlovnega umetnika, ob- tona« — te prva iz te zbirke izašla u nje-likovalca našega duha in besede, ce-	prijevodu. Norbert Jeglič ie i do-
prav bi morda —J' x- ---------------
so nam poleg
LeTineiDeblljakr*nato precej natančno Ivima u Zagrebu, Mariboru i Gracu, analizira Pregljeva dela In končuje:	USPJEH NAŠIH SLIKARA
»Za petdesetletnico sem hotel samo U nedjelju. 5 o. mj.. otvorena je u za-označiti njegovo delo in razložiti nje- grebačkom umjetničkom paviljonu godišnja gov umetnostni problem, deskriptivno izložba Babič-Becič-Miše, trojice najistak-podati sliko pisatelja, ki je brezdvoma nutijih hrvatskih slikara. Na ovoj izložbi za Cankarjem stopil na njegovo mesto kao gosti izlažu pored Poljaka Skoczyglasa in postal predstavnik novo-realne pro- i dva naša talentirana slikara:	primorski
dekadentske dobe kot tvorec novega sti- Slovenac Fran Pavlovec (Ljubljana) i latrala in novega pojma »pregljanstvo«, in nin Ante Motika (profesor u Mostaru). Nji-ki bo za vedno stal v zgodovini sloven- liovo istupanje u zajednici sa trojicom sli-ske umetnosti«.	.	kara odlične reputacije kao što su Babič,
V isti številki »Doma in sveta« sta Becić i Miše. predstavlja za obojicu naših o Preglju še dva članka. Prvi je Šker- sunarodnjaka neosporan uspjeh. Pogotovo Ijev: Bukovski demon med idilo in gro- u slučaju našeg Motike, koji je lanjske go-tesko, drugi pa Šolarjev: Iz Pregljeve dine imao u (Zagrebu svoju prvu kolektivnu delavnice.	izložbu uopće, kojom je, kako se odatle
Tudi dijaški list »Mentor« je prinesel vidi, svratio pažnju na svoj slikarski talc-lep članek o Preglju.	nat. Pažnja i priznanje kritike i publike
neće. uvjereni smo, izostati u povodu ovog Ivan Pregelj se je rodil 27. oktobra njihovog najnovijeg nastupa.
1883 pri Sv. Luciji na Tolminskem Oče	NAŠ! MUZIČARI NA DJELU
in mati sta mu umrla v zgcxlnji mlado- y utorak, 7 o. mjM održao je u zagreba-sti, nadomestovala sta ju njegova stara	Qiazbcnom zavodu učiteljski zbor iz
mati in župnik Jožef Fabian. Ta Sa je I Slovenije, koji vodi dirigent Srećko Ku-
nju In v Ljubljani od 1924.	no od najuspjelijih točaka programa. Neki kriti-
Glavne ^eSove.P°Y®a^ ^ FR. ,	,^.5 čari spominju, da je ova pjesma dosad naj-
VC^1?i£,?ndwVToirninr'i pilhanus Joan- ve^' Mateličev kompozitorskj uspjeh. U ne1" Štefan Goria ta nj^ov1bdaUe'otro- pf°Krarnu.k01Jc®!'ta sudjelovao je za glaso-cl solnca, Umreti nočejo, Mlada Breda, vir.?n? naš..rnlad*n,u^l0ar Dušan Marčelja, Peter Pavel Glavar, Božji mejniki») itd. koj» le PJ'je godinu dana apsolvirao muzi-Največii uspeh je dosegel s Plebanu- čki studii na zagrebačkom konzervatoriju, som.	BREDA ŠČEKOVA
Naše tolminske gore so dale nam je zopet izdala zbirko harmoniziratiih Ijuđ-Slovencem res mnogo. Preglja, Bevka, skih pesmi zelo mešanega izvora in v na-Gregorčiča ta še mnogo drugih kultur-1 činu obdelave, kot smo o njej poročali že nih delavcev. Bog ve, ali bodo tudi v pri prvi zbirki. Delo ima naslov »Vidim teh neznosnih časih fašističnega razna- voznika« z risbo Toneta Kralja. Izšlo je v rodovolnega terorja mogle dati še kak-(Trstu in stane 28 Din. šnega velikega Slovenca?
lista naših iseljenika Hrvata i Slovena ca u Americi. Pod naslovom »Istra« -glasilo braće u ropstvu, spomenuti Ust prikazuje ulogu našega lista i karakter njegovih nastojanja da što vjernije i satnim činjenicama priKaže svijetu nepod-nosivo stane našega naroda u Istri. Broj prije toga (od 12 oktobra) do-
*)' Ovo je djelo izišlo i u hrvatskom prijevodu (izdanje »Društva Sv. Jeronima u Zagrebu). U njem Pregelj opisuje biskupa Dobrilu i prilike u Istri u| Dobrilino doba. (op. ur.)
ISTRI
bratski «ieéat K rnam krS- stupca |ojgrn°„ studijo v
KRITIKA O CAREVOJ „VICENC1C1,,
U povodu premijere Careve »Vicencice« (o čemu smo izvijestili u prošlom broju), čitava je zagrebačka kazališna novinska
nosi vijest o bivšem sokolskom domu n kr.dka do^jgia jednoglasno povoljne su-Trnovu, kod Ilirske Bistrice, Koji je o dove 0 vrjjednosti ove drame i uspjehu, augusta otvoren kao Casa dei lascio, k . . irna]a pre(j zagrebačkim opčin-Tako će sada taj bivši sokolski dom kp-
ga su Talijani zaplijenili prije četiri v „ dno je zabilježiti neke odlomke iz godine, sužiti otudjivanju naše omla- pojedinjh kritika.
O"	«™js«ma. I vtao ruk^na^i „,=mo jgjj JJ
zaostaje ni po svojima literarnim vrednotama ni po teaterskim kvalitetama za stranim lakim zabavnim komadima, koje smo gledali i lanjske a već i ove sezone.
Car Eminova »Viccncica« ima crta, koje je izdižu nad suvremenu zabavnu dramatiku, koje čine tu ljupku komediju neospor-
Antifašisti u Francuskoj vrlo su aktivni
Fašistička kolonija u Toulouse prošla u ................_ _____________________
vila je godišnjicu pohoda na Rim, pa i® I njm dobitkom naše dramske književnosti.«
došlo do sukoba sa antifašistima. Redarstvo je poduzelo sve potrebne mjere, ali
Kritičar »Jutarnjeg lista« zatim sporni nje kao jednu od najjačih odlika drame
bije bilo u stanju spriječiti sukobe poslije . rarevog novelističkog rada uopće) vjer Proslave. Tako su tri faš.sta na polasku crtanie istarskih Kvarnerskih ljudi kući napadnuti od antifašista i na mrtvo s . i|Ce »vicencice« moguće (osim glav-
S tregaf- irttA-KSJf »32:1	&ie.
Zen u bolnicu sa teškim stvo traga za napadačima.
o traga za napauaciina..	t , .|Naibolle mu ie uspio hk glavnog mornara.
Nakon ovih incidenata izmedju fašista j I t)arba serafina, u kome je Car dao »dirlji'-(fašista uslijedio je u noćJ. 1zmY,!U .7,.1 dramski spomenik cijeloj generaciji naših
sko sunce« bilo je već dijelomičan dokaz, ali nastalo u doba. kad smo još znali, da iza svake kutije žigica Cirilo-Metodske I družbe stoje stotine hrvatskih .škola u Istri, ono je bilo više propaganda nego literatura. U »Mrtvoj straži« atmosfera je pak bila odviše tmurna, da bi se pod težinom bola mogla posvetiti pažnja književnoj formi. Tek »Viccncica«. skromna pjesmica nostalgije i nade, dala ie Car-Eminu onaj | osjećajni ambijenat, u kome su nastale najbolje njegove stvari u prozi.
Predmet ni težak ni lagan. realizam I oplemenjen daškom poljepšanja i pojednostavnjenja. »Viccncica« nije velika arija što uzdiže srce i tjera krv u glavu, koračnica uz čije zvukove se jurišaju barikade. To je sitna pjesmica, što se pjevucka naklonjene) glave, u sanjarenju s oblacima preko gore. U taj lirski akord Car-Emm je uvrstio pro-| blern Rijeke, mučeničkog grada, problem politički, ekonomski i prije svega psiho-1 loški.«
U »Narodnim novinama pisano je drugi) dan po premijeri:
»Ovo djelo prožeto je u prvom redu is-
Oj Istro moja, zemljo mila,	•
Oj ti moj divni, kršni kraj,
Ti koljevka si moja bila, Djetinjstva moga prvi raj.
U ropske lance razapetu,
Tudjinska tebe tišti vlast:
Zar sudbu još da snosiš kletu, Slobode što ti krati slast?
Sa Učke gore sviće zora I sunca vidi se već ztak,
A sin tvoj hrli s ovkraj mora,
Da tminu rastjera i mrak.
Sa sebe skidaj negve teške,
Na noge diži ti svoj rod,
Jer borbe ove, znaj, viteške Sloboda divna biće plod.
Gdje j’ Mirna Raša i Dragonja, Gdje Soče bistre čuješ šum,
Gdje smilje raste i ladonja.
Tu srce moje je i um.
Od Divić-grada do Tolmina Slobode kucnut mora čas,
Od Trsta gordog do Labina Sav narod dočekati spas.'
Dr. Ivo Božić.
li n tak° ^	]e	s Tes,K,Tn	utješne pripovjesti decenijima prije rata
Dn Kh	ie	incidenata i	tučnjave	do-	pripadale, uz Gjalskoga i Novaka, intelek-
Š)„ * t,	«	Parim I tu	ie morala	in-	tualnom inventam svakog našeg pretplat-
tirvenirati pilicija te sl, neki fašisti ra-|nika »Matice Hrvatske«.Jokazao Je. da n>
"leni.
KALENDAR »SOČA«
je doštampan, i za dan dva, svakako krenom i srdačnom nostalgijom za leđnim | početkom tjedna, dobit će ga organi-čudnini i tužnim gradom, za Babilonom | zacjje j privatnici koji su ga naručili, našega Kvarnera, za gradom ispod Učke. ,,	,	,	mruriti i oni
Rijekom Usprkos ovog osnovnog ugo-1 Gvjcrem smo da ce ga naručiti i om
djaja »Vicencice«. nije to ipak nikakva)koji se los msu na to odlučili kada bu-politička. ni tendencijozna drama. Nostal- du kalendar vidjeli kod svojega prija-gija, folklor i kolorit tipične riječke dm- telja Kalendar stoji 10 dinara. Taj mali
Sunca6 iSrve!!čnaenSwcnoagni"aPTda Ta " Učke, Mfdatak u punoj vam je mjeri nadokna-moglo bi se reći da je jedini pravi sadržaj đjen On'm sto smo Vam pružili U ka-ovog eminentno pjesničkog djela.	lendaru. Kupujući i propagirajući naš
Upravo tim svojim specifičnim kolori- kalendar Vi vršite dužnost emigranta, tom i tom zamamnom toplom atmosferom NoniHžhp «p Snlii. no imrnvn na?p-mora dao je autor čitavom djelu neki oso-	SG ^alju na
kao1 d’ramatičar'nije manje okretan. »Zim- biti privlačiva čar.«	,ga ,ista- Masarykova ul 28-11.
DJELOVANJE DRUŠTVA ..ISTRA“ U ZAGREBU
Glavni sastanak
U subotu 4 novembra održala je Omladinska Sekcija svoj IV. glavni članski sastanak. Dvorana društvenih prostorija bila je dupkom puna članova i prijatelja omladine. Na ovom sastanku pokazali su se omladinci u najboljem svijetlu, spremni za zajednički društveni rad. Treba samo ovako nastaviti.
Sastanak je otvorio pročelnik Sekcije Jože Vidmar. Pozdravivši delegate društva »Istra«, Jugoslovenske Matice i Sokola III. osvrnuo se na Rapalski ugovor i na posljedice toga ugovora. U krupnim crtama iznio je sva ona nedjela koja su se pojavila poslije kobnog Rapalla, — palenje domova, uništavanje narodnih škola, konfina-cije, zatvore. Na koncu se sjetio naših najnovijih žrtava kojima prisutni nakon što su pažljivo saslušali govor, kliču: Slava!
Poslije govora pročelnika prešlo se na izvještaje. Zapisnik prošlog izvanrednog sastanka bio je jednoglasno primljen.. Tajnički izvještaj dao je tajnik sekcije Stevo Terpin. On je u početku naglasio da rad Sekcije nije išao onim tempom kojim bi bio trebao ići. No iako, početak dosadašnjeg rada nije bio kako bi se želilo, mora se ipak konstatirati da je rad Sekcije išao pravim putem. Odmah poslije izvanredne glavne Skupštine, koja se držala 18 marta 1933, počelo se u Sekciji sa predavanjima. Predavanja su održali naši najspremniji predavači. Tako je dva vrlo zanimiva predavanja održao Matko Rojnić: (Naše stanovište prema prilikama u Jugoslaviji i Naše stanovište prema fašizmu kao društvenoj doktrini). U tri navrata održao je predavanje o Zadrugarstvu Dr. M. Kajin, naš poznati stručnjak iz zadrugarstva.
Predavanja medjutim nisu bila posjećivana onako kako se moglo očekivati. Zato je trebalo nastojati da se u sekciji podigne opći interes kod svih članova, da se pojača smisao za društveni život. Uz korisno, poučno i ono što pruža zadovoljstvo i veselje.
Nastojanja upravnog odbora društva »Istre« i odbora sekcije išla su harmonično u pravcu da se tome doskoči. Išlo je polagano ali se napredovalo. U Sekciji su oživjela opet dva odsjeka:	mandolinistički
i izletnički, koji su djelovali povoljno. Na čelu mandolinističke Sekcije stoji P. Tan-ković, agilan omladinac. Potsekcija nastoji da medju članstvom drži vedar i mladenački život. Koliko ova Sekcija djeluje pozitivno na članstvo vidi se po tom što se opaža življe kretanje intenzivniji rad u društvenom životu. Opaža se u novije vrijeme da postoji veće zanimanje za predavanja i sastanke. Tako je eto komemoracija bazovičkih žrtava bila veorna lijepo posjećena, a isto tako uspjela je i komemoracija za Vladimira Gortana. Nu najbolje je ipak uspio sastanak sa predavanjem »Procedura kod političkih prekršaja i izvršenje kazne u Italiji«, što ga je održao jedan naš politički kažnjenik.
Izletnička potsekcija priredila je više manjih izleta u Zagrebačku okolicu.
Sekcija je bila zastupana na većim priredbama Saveza. Tako je Sekcija bila zastupana na idejnom tečaju u Ljubljani, na taboru u Črnomlju i na kongresu Saveza u Ljubljani. Tajnik svršava svoj izvještaj sa molbom, da članstvo nastavi sa započetim radom. Upozorava članstvo, da složno pregne na rad, jer će samo u slozi i uzajamnom radu naša omladina u Zagrebu.postići uspjeh.
Nakon izvještaja tajnika dana je razrješnica starom odboru i izabran je novi odbor. Na čelu novog odbora stoji Stevo Terpin a ostali odbornici jesu: Žerjal Stan-
cmladinske sekcije
ko, Miljavac Ante, Hladnik Franjo, Udovič Rudi, Tanković Pašo i Djoniketi Marijo.-U revizionom odboru su: Renko Rado, Ri tosa Ante i Maretić Josip.
U eventualijama govorilo se medju ostalim i o osnivanju pjevačkog zbora, pa je ovaj glavni sastanak nakon toga zaključen u najljepšem redu.
SASTANAK DRUŠTVA »ISTRA«.
Prošie nedjelje održavao se u prostorijama društva »Istre« u Zagrebu članski sastanak, kojem je prisustvovao lijepi broj članova. Društveni pretsjednik g. Ivan Stari izvijestio je članove o djelovanju društva u posljednje vrijeme. Sadašnja je uprava konstatirala da je društvo zaista sposobno za rad i napredak, što se naročito opaža porastom broja članova i povećanjem ubrane članarine. Rad u omladinskoj sekciji je u ljetno doba malo jenjao, ali zadnja dva sastanka sa primjernim predava-jima privukla su lijepi broj omladinaca, kod kojih interes za društveni rad raste. Oni su najviše na okupu, pa osim sastanaka i predavanja priredjuju i zajedničke izlete te prisustvuju korporativno svim manifestacijama, kojima smatraju da su po svojim nacionalnim, omladinskim i emigrantskim osjećajima pozvani. Sekcija za medjusobnu pomoć počela je lijepo djelovati. Premda je njezino djelovanje tekar u početku, postavljeno na solidnu bazu prikuplja u svoja pojedina kola (posmrtno, besposleničko i bolesničko kolo) sve veći broj članova, koji u ovoj sekciji vide svoju vlastitu korist. Društvo je pokrenulo akciju da se osnuje i pjevački zbor te našlo u tu svrhu i prostorije, gdje bi se vježbalo. Ne bude li težih zapreka doskora će početi vježbati i pjevački zbor te će se tako udovoljiti davnoj želji mnogih članova. Najbolnija naša rana je socijalni otsjek. Bolna ne po poslovanju već po nemogućnosti da udovolji svim potrebama. Dnevno stizavaju novi emigranti iz Istre i iz drugih krajeva. Skoro svi su besposleni i bez sredstava. U društvenom prenoćištu može da nadje skloništa samo ograničeni broj. Kudkod se obraćamo za pomoć nailazimo na teške prilike jer su posvuda potrebe velike, a sredstva vrlo ograničena Moramo se pouzdati sami u sebe pa je zato i pretsjednik apelirao na prisutne da po svojim silama pomognu socijalni otsjek i time najpotrebnijima medju nama.
U dalnjem toku sastanka pojedini su članovi davali razne korisne savjete za uspješnije djelovanje i tražili razjašnjenja o radu u samom društvu u pitanjima koja interesiraju sve članove kao i o pojedenim zaključcima na kongresu Saveza u Ljubljani. Sastanak je trajao preko 2 sata. STATISTIČKI ARCI.
Društvo »Istra« pozivlje sve Istrane, (članove i nečlanove) koji stanuju u Zagrebu, a nijesu još ispunili upitne statističke arke da dodju u tajništvo društva, Boško-vićeva 40 da ispune te arke. Ovi arci nemaju samo momentanu statističku vrijednost već i praktičnu vrijednost za kasnije. Cesto se dogadja da naši emigranti trebaju dokumente od svojih općina ili župa koje im iz razumljivih razloga ne šalju. U takovim slučajevima nadomještavaju te dokumente potvrde izdane od društva »Istra«. — »Istra« može da izda uvjerenja samo za one emigrante, koji su zabilježeni u statističkim arcima. Drugim riječima ova statistika služi kao matična knjiga naših emigranata. Oni koji stanuju izvan Zagreba gdje nema nijednog emigrantskog društva mogu se pismeno obratiti na društvo pa ćemo im biti poslani tiskani arci da ih ispune i kasnije vrate društvu.
IZ DRUŠTVA »SOČE«
V CELJU
Ustanovitev mladinskega odseka Na pobudo mlajših članov smo zopet ustanovili, namesto opuščenega prosvetnega odseka, mladinski odsek. Mladinski odsek bo imel nalogo skrbeti za dober obisk rednih članskih sestankov, ki se odslej 'ne bodo vršili več ob četrtkih kakor doslej, ampak redno vsak petek točno ob 20 uri v društvenih prostorih v Narodnem domu. Nadalje ima tudi nalogo poskrbeti za vsak sestanek pester program s pisanim predavanjem in morda tudi kako deklamacijo. Upamo in želimo, da bo novoizvoljeni načelnik mlad. ods., tov. Berginc, res poživel članske sestanke tako, kakor si prizadeva. Dobre volje res ne manjka, samo nekoliko več razumevanja za stvar bi bilo želeti med širšim članstvom in ne samo pri nekaterih.
V nedeljo dopoldne bodp prodajali naši omladinci po mestu žalne znake. Komad bo stal samo Din 1.—, kar se bo porabilo za kritje propagandnih stroškov. Zato upamo, da bo občinstvo rade volje seglo po njih.
Ako bodo tozadevna pogajanja uspela, bo društvo postavilo v soboto zvečer za časa Rapallskega večera v Ljubljanskem radiu, na palači Mestne hranilnice pred Kolodvorom močan zvočnik. Stem bo lahko vsa celjska promenada prisostvovala oz. bo opozorjena na po-menbeno obletnico.
Dramski odsek, sedaj pod vodstvom tov. Čebularja, bo nastopil s več točkami na nedeljski akademiji. Sodeloval bo pa tudi v soboto 11 t. m. pri Rapallskem večeru društva Or jem v Trbovljah.
POČETAK RADA U DRUŠTVU »ISTRA« NA SUŠAKU
U nedjelju dne 29 o. mj. u 9 sati prije podne održana je u prostorijama Sokolskog doma prva zajednička sjednica upravnog odbora »Istre« i Jugoslavenske Matice. Na toj sjednici konstituirao se je upravni odbor »Istre« i izabrao je neke pododbore i radne sekcije. Odbornici obih organizacija iznesli su svoja gledišta o programu rada i o načinu provadjanja tog rada s obzirom na važnost kraja djelovanja i posebnih prilika mjesta. Zaključeno je da se osnuje prva podružnica u Kastvu. Nakon sjednice oba odbora pošla korporativno na komemoraciju za blagopok. prof. Vjekosla-va Spinčića, koja je održana prigodom 85. obletnice njegovog rodjenja u dvorani Jadran-kina. Spomen-slovo održao je emigrant prof. Ante Šepić. —
(Op. ur. Izvještaj o samoj komemoraciji donijeli smo u prošlom broju).
OSOBNE VIJESTI
Dr. Petar Kirac, perovodja gradskog načelstva na Sušaku, iz Medulina u Istri, vjenčao se nedavno sa gdjicom Ivkom rodj. Margetić nastavnicom gradjanske škole. Čestitamo!
♦ '<1
V nedeljo 5 t m. se je poročil član društva »Tabor« v Kamniku tov. Cičigbj Valentin iz Solkana z gospodično Danico Lepej iz Duplice pri Kamniku. Društvo »Tabor« v Kamniku iskreno čestita..
POŠILJAJTE NAROČNINO
FISMO S KRASA
S Krasa smo prejeli pismo, ki sicer ne pove v bistvu ničesar novega, a je samo na sebi dovolj zanimivo in vredno, da ga v glavnem priobčimo. Iz njega lahko razberemo, kakšen je danes položaj na Krasu in kako živi naše ljudstvo. (Op ur.)
Sežana, v oktobru. Sežana je dobila čisto drugo lice kot ga je imela. Italijanski jezik se širi z vso bohotnostjo tako, da je postalo njeno zunanje lice že čisto italijansko. Slovenska govorica se skriva le še v kmečnih domovih, v bajtah, tistih bajtah, ki jih je Kosovel tolikokrat opeval v svojih pesnih. In v teh bajtah vlada danes glad. Nasprotno pa je ob glavni cesti precej bogatih trgovin in uradov, kjer se italijanskim nastavljencem in uradnikom ne godi na račun našega ljudstva ravno slabo in ki si na vso moč trudijo prikazati Sežano »italijansko«.
Vlada proslulega fašističnega centu riona Graziolija zapušča sledove vsepovsod. Vendar pa samo zunanje sledove, ki pa niso in tudi ne bodo predrli v duše naših ljudi. Ne bojimo se tega. Skoro bolj nevarna je bila neka »signorina«, ki ni nikoli pokazala svoje prave strani in je vedno nihala. Nikoli se ni mogel človek zanesti nanjo. Obračala se je po vetru. Zato nam danes tudi ni žal za tiste ljudi, ki jih je pridobila, žal nam je le, da gradi fašizem na teh ljudeh vse svoje načrte, in so ti njegovo orodje v borbi proti ostalim zavednim tržanom. Lahko verujemo v tiste bajte, ki so skrite za visokim hišami naših odpadnikov, tiste bajte, ki so krite s slamo ali škrlami in v katerih je danes glad in obup, da bodo vedno čuvale in ohranile našo besedo, ki je danes zaničevana in zatirana. Ljudstvo teh sežanskih in drugih bajt pa išče in pričakuje rešitve od ostalega poštenega sveta.
t ANA BRADAMANTE
Pula, novembra. — Pred nekoliko dana umrla je u Štinjanu kod Pule Ana Bra-damante. Dugo je vremena bolovala. Najteže joj je bilo, što joj je najmiliji sin Mihovil već 4 godine u tamnici, osudjen od specijalnog tribunala na 12 i pol godina robije. Nije se tužila toliko na svoje fizičke bolove koliko na krutu sudbinu svog dragog Mićela. Nije mogla ni da ga posjeti u zatvoru, jer je skoro sve vrijeme otkako je njezin sin bio zatvoren, ležala u krevetu. Molila je da jo] sina premjeste iz Vol-terre, gdje se sada nalazi u kakav bliži zatvor, da ga barem vidi prije smrti, ali joj molbi nisu udovoljili. Teško joj je bilo kad ie čula da su se neki drugovi njezinog sina vratili iz zatvora uslijed amnestije, a on još uvijek čami, jer mu kazna po amnestiji nije toliko snižena, da bi bio mogao izaći na slobodu. — Ispaćenoj duši Ane Bradamante nek je pokoj vjećni!
»DOM MLADE ITALIJANKE« V GORICI
Dne 3. novembra je bila v Gorici blagoslovitev »Doma mjade Italijanke«, ki je prizidan »Domu Balil'le«. Za to slovesnost je prispel iz Rima predsednik društva »Ballile« za vso Italijo Renato Ricci. Nastanil se je v hotelu »Alla Posta«. Od tu so ga spremili predstavniki goriških oblastev prefekt Introna, pokrajinski fašistični tajnik Avenanti in drugi, v občinski dom. V sprejemnici so ga pričakovali župan senator Bombi, podprefekt Ercolani, divizijonar general Monti ter upravitelj goriške nadškofije gosp. Sirotti. V sejni dvorani je pozdravil gosta župan, nato so vsi odšli v Dom Mlade Italijanke. Blagoslovil ga ie upravitelj goriške nadškofije Sirotti.
MUSSOLINIJEVI GOVORI
Te dni bo izišla velika zbirka vseh važnih govorov, ki jih je imel Mussolini. Predsednik ministrskega sveta sam je napisal predgovor za to knjigo.
KOROŠKI VEČER V LJUBLJANI
V soboto dne 4. t. m. je Klub koroških Slovencev priredil družabni večer v dvorani Delavske zbornice. Prireditev je bila dobro obiskana, poleg Korošcev se je zbralo precej domačinov in tudi naši emigranti so se odzvali v lepem številu. Prireditev je otvoril z lepim nagovorom g. Tomažič, ki je dejal, da je plebiscit velikega pomena za naš narod na Koroškem, ker se je z njim prvič javno izjavil, da pripada k Slovencem in južnim Slovanom. — Sledila je recitacija, nakar je dr. Bajič pokazal Koroško v okviru mednarodnega problema. Med drugim je dejal, da je bil izid plebiscita skoro razumljiv vsled povojnih in mednarodnih zmešnj av hi pa radi pre -majhnega zaupanja v lastne sile. Za njim je povzel besedo univ. prof. dr. Kušej, ki je govoril o mednarodnem pravnem položaju Koroške. Opisal je Ju-ridične_ obveznosti Nemške Avstrije, glede zaščite manjšin, po mirovni pogodbi St. Germaina. Primerjal je stanje Nemcev Jugoslaviji in našo manjšino na Koroškem v šolskem jezikovnem vprašanju. Klubov zbor je zapel nekaj lepih koroških narodnih pesmi, in je za izvajanje žel priznanje občinstva kot tudi orkester na kar je sledil res prisrčen družaben večer.
POMEN ISTARSKIM ŽRTVAMA U DUBROVNIKU.
Na centralnom groblju na Boninovu izvršena je na Svi svete poslije podne veličanstvena komemoracija istarskih žrtava. Sokolsko društvo sa svim svojim kategorijama i glazbom, te omladinsko društvo »Nova Jugoslavija«, pošli su korporativno na groblje da izvrše pomen svojim umrlim članovima. Poslije toga Sokolsko društvo i omladinsko društvo »Nova Jugoslavija« sa mnoštvom svijeta krenulo je do improviziranog humka, koji je u centralnom groblju na Boninovu podignut pred četiri godine, a na kome se dižu četiri crna krsta bez svakog naslova. Govorio je član uprave Sokolskog društva direktor dubrovačke preparandije g. Novak Bukvić. Njegov vrlo lijepi i temperamentni govor učinio je dubok dojam na sve prisutne. Muzika je zatim intonirala jednu nadgrobnicu, a iz redova mnoštva paljene su sviieće i postavljeno cvijeće koje je sve sasvim prekrilo humac.
SMRT MLADOG ISTARSKOG GRADITELJA
U nedjelju je pokopan na zagrebačkom Mirogoju mladi istarski graditelj Josip Ra-doslović. Neumoljiva smrt otela ga je životu nakon duge i teške bolesti u dobi od 25 godina. Kao djak i omladinac bio je medju prvima. Vijest o njegovoj preranoj smrti duboko jé rastužila ne samo njegovu rodbinu nego i brojne drugove i znance koji su ga poznavali i cijenili.
Njegovu sprovodu prisustvovali su brojni zagrebačk’ Istrani, stariji i omladina. Na grobu se s pokojnikom oprostio u ime društva »Istra« omladinske sekcije i kolega iz nedavnog zajedničkog doba školovanja graditelj Ribarič.
Neka mu je laka ova zemlja koja mu zamjenjuje istarsku grudu!
Naše saučešće njegovim roditeljima, braći i rodbini.
BLAGOPOK PROF. VJEKOSLAV SPINČIĆ Veliki dobrotvor Jugoslavenske Matice.
Blagopokojni prof. Vjekoslav Spinčić uvijek je podupirao Jugoslavensku Maticu i moralno i materijalno. U svojoj velikoj ljubavi do svoje Istre želio je da ostane njezinim dobrotvorom i poslije svoje smrti. Oporučno je ostavio Jugoslavenskoj Matici u Zagrebu legat od 10.000 (desethiljada) dinara. Gospodja Jelka Sever r. Spinčić. supruga ravnatelja drž. zanatske ško.e u Sušaku, isplatila je u ime svoje i ostalih subaštinika Jugoslavenskoj Matici spomenuti legat.
U smislu društvenih pravila blagopokojni prof. Vjekoslav Spančić postao je velikim dobrotvorom Jugoslavenske Matice u Zagrebu, koja mu duguje trajnu zahvalnost. Banovinski odbor Jugoslavenske Mc";e n Zagrebu izrazuje duboku zahvalnost gospo-dji Jelki Sever i ostaloj rodbini velik)? pokojnika. Diplomu velikog dobrotvora pO' slao je odbor gdji Sever na uspomenu svjetla imena blakopok. Vjekoslava Sspnć'ća-
Slava Velikom dobrotvoru Jugoslavenske Matice blagopokojnom prof. Vje-koslavu Spinčiću!
ZIVIANIJEV SPOMENIK STRAŽIJC Š t. » P e t e r. oktobra. — Spomenik mi' ličniku Zivianiju, postavljen v Strženu Pfi Košani je zastražen noč in dan. Stražijo 2a patrulje miličnikov iz Košane in Ribnice, ki se menjavajo vsaki dve uri. Poleg miličnikov stražijo včasih tudi karabinerii iz Košane iz iz St. Petra.
NA NAŠE POZIVE
za podmirenje zaostale pretplate odazvali su se neki naši pretplatnici, ali još uvijek ne toliko, niti iz daleka, koliko bi se moglo s pravom očekivati, kad se radi o jednotn ovakovom listu, kakva je naša »Istra«. Nii® potrebno isticati da nam naši neredoviti pretplatnici nanose nepotrebne materijalne troškove, od čega u prvom redu Imade štete sam list, koji bi se mogao kudikamo bolje razviti, kad bi svaki naš pretplatnik vršio savjesno svoju dužnost. Ali ono što je dosada propušteno može se lako nadoknaditi uz malo dobre volje i minimum v°' žrtvovnosti koje kod nikoga od nas ne snuje manjkati, kad se radi o našim najopravdanljlm interesima
Prijatelji i pretplatnici lista, a pogotovo oni koji su u zaostatku sa članarinonu vršite svoju dužnost prema listu »Istra«!
UPRAVA LISTA »ISTRA«-
U FONO „ISTRE”
Kompara F-ranc. stai cima suda,
Vransko .................. D
Grubiiié Anton, Beograd . . » Udruženje Jiigosl iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra — Zemun za rasprodane, blokove .	.	»
U prošlom bropi ■ objavljeno . * UKUPNO D
500.-' 26 S22 f 27.392 &
»Istra« Ulazi svakog tjedna a petak. — Uredništvo t oprava nalaze «a a Zagrzbu, Masarykove ulica 28. Ii. - Broj čekovnog računa 36.789. - Pretplata: godine 25 dinara; za Inozemstvo dvostruko: z» Ameriko 2 dolara ne godlon. - Oglasi se računaju po ctenlko. - Vlasnik i Izdavač; KOftlZOMOij .ISTBA. TTrnitnlk* Iva Hibavilovid Jnkićeva al. 38. — Za orednlštvo odgovara; Dr. Fran Brnčič. advokat. Samostanska 8. - Tisak: Siačainlna Jugoslovenske stampo d.
tiskarn odgovara Budolf Polanovlč. Zagreb, Ilica broj |3L
Za cijelo godion 96 omare: '* ^o. Masarykove ni. 28. II. Telet- br. d.. Zagreb Masarykova 28a. —