KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (1)
PATENTNI SPIS BR. 8385
Societe Francaise de Filetage Irtdesserrable „D. D. G.“, Pariš,
Francuska.
Poboljšanja na lozama koje se ne odvrću usled slučajnih uzroka.
Prijava od 25. juna 1930.	Važi ođ 1. januara 1931.
Traženo pravo prvenstva od 29. juna 1929. (Francuska).
Prijavioc je već radio zavrtanjske loze, koje se ne odvrću usled slučajnih uticaja,
1.	j. kod kojih je navrtka ili ženska loza vezana više trenjem za zavrtanj ili mušku lozu nego za stegnute delove, tako da se navrtka ne može pomerati u odnosu na vreteno usled dejstva sila, koje predaju de-lovi dokle postoji pritisak usled stezanja.
Ova neodvrtljivost (neodlabljivanje) postiže se na taj način, što se dubini loza (zavoja) za zavrtanj i vrhovima zavoja za navrtku daje prema osi nagib takav (po-smatrajući uzdužni presek kroz osu navrtke i zavrtnja), da, kad se učine uvrtanje, navrtka uzima, u odnosu na zavrtanj, jedno uzdužno, naknadno pomeranje, usled čega se nagnuti delo vi loza navrtke penju na odgovarajuće delove loza zavrtnja i na taj način obezbeđuje neodvrtljivost koja nastupa dejstvom slučajnih uticaja.
Nagib površina oslanja pri uvrtanju može biti takav, da se navrtka ne samo ne odvrće usled slučajnih sila već, isto tako zariba na zavrtnju t. j. navrtka se sama ne može vratiti u svoj početni položaj od-vrtanja čak i onda ako je uspon loze pokvaren (uništen) usled poabanosti de-lova.
Osim toga prijavioc je već poboljšao ove loze, koje se ne mogu odvrtati, da bi se povećale fabrikacione tolerancije. U tom cilju jedan urez ma kog oblika nači-
njen je u profilu dubine (daljina) loze, ko^ je su dubine kose prema mestu, koje je najbliže osi i to za zavrtanj, a za navrtku na mostu, koje je najudaljenije za ose.
Međutim u praksi je opaženo da oblik ovog ureza ne može biti proizvoljan već da isti treba da odgovara vrlo određenim uslovima, naročito, ako površina ili deo ureza, koji se vezuje (spaja) sa kosom površinom, koja služi kao oslon za vreme zavrtanja, čini sa osom dosta veliki ugao, onda se za vrerne uvrtanje navrtke stvaraju kidanja metala, koja isto tako kvare vrhove lože ili zupce navrtke kao i dubine loza zavrtnja, usled čega posle nekoliko zatezanja, odvrtanja loza postoje neuporabljiva.
Posle mnogobrojnih i vrlo tačnih opita, po pronalasku urez dobije, naročito na mestu gde se spaja urez sa površinom oslanjanja za vreme zatezanja, određeni nagib. Napominjemo da ovaj nagib odgovara dvama proiivurečnim uslovima. Da bi se povećala tolerancija, treba da je ovaj nagib što veći, t. j. da bude što veći ugao, koji obrazuje površina ureza sa osom na mestu gde se on spaja sa nagnutom površinom, koja služi kao oslon za vreme zatezanja. Na protiv, da bi se loza što bolje očuvala, nagib treba da je što bliži nagibu dubine loze, t. j. onom nagibu, koji ima
Din. 10.
površina, koja služi kao oslon za vreme zatezanja.
Pronalazak se odnosi na način izvođenja neodvrtivih loza, kod kojih deo ureza, koji se spaja sa nagnutom površinom koja služi kao oslon za vreme zatezanja, i sam ima nagib od oko V4. Pod ovim uslovima, profil dubine loze zavrtnja ili muška loza obrazovan je iz dveju pravih, koje su nagnute prema osi zavrtnja ali su njihovi nagibi međusobno različiti, na pr. više nagnuta prava, a taj nagib odgovara urezu, zaklopa sa osom ugao od 13°, dok prava manje nagnuta, čiji nagib odgovara površini oslona za vreme zatezanja, zaklapa sa osom ugao od 6°.
Drugo poboljšanje, predmet pronalaska, sastoji se u tome, što se navrtka raspoređuje tako, da može biti navrćena na kraju zavrtnja ili izlozanog vretena u jednom ili drugom smislu, drugojače rečeno navrtka se može vratiti. U tom cilju, profil vrhova loze ili zubaca navrtke načinjen je od ugla čije su strane jednako nagnute prema osi, pri čem je ovaj nagib isti sa nagibom u-reza dubine loze zavrtnja ili vrlo blizak njemu.
Osim toga dubina loze navrtke i vrhovi lose zavrtnja obrazovani su cilindričnim površinama, t. j. njihov profil obrazovan je iz prčvih linija koja su paralelne osi. Na taj način dobija se neodvrtljiva loza, koja nosi jedan muški elemenat ili zavrtanj sa nesimetričnim profilom i jedan ženski elemenat ili navrtku sa simetričnim profilom. Zatezanje, koje obezbeđuje neod^rtljivost ili zaribavanje, biva između vrhova loza ili zubaca navrtke i dubine loza zavrtnja.
Najzad prijavioc, da bi dobio što stabilnije hvatanje, otstranio je svaku drugu komponentu labavl enja izuzev komponente nagiba same površine hvatanja. Toga radi između zubaca navrtke i zubaca zavrtnja predviđen je međuprostor, koji je dovoljan čim se zategne navrtka, da vrhovi zubaca ili loze navrtke budu sasvim na delu ili površini najmanjeg nagiba, koji imaju dubine loze zavrtnja, drugojače rečeno, da budu potpuno oslobođene površine, koja obrazuje urez.
Na priloženom nacrtu.
Sl. 1 pokazuje profil neodvrtljive loze, po pronalasku, a si. 2 opšti izgled jednog zavrtnja sa njegovom navrtkom u početku zatezanja.
SI. 3 je izgled sličan sl. 1, u zategnutom položaju.
Kao što se vidi na sl. 1, profil muške loze odn. loze zavrtnja B obrazovan je iz jedne izlomljene linije a c-e-f-g-h a navrtke A iz linije a'-b-d-e-g^h'.
Odlike ovih profila su ove: prava linija e-f zaklapa sa osom ugao od oko 6°, prava linija d-e i c-e zaklapa sa oso ugao od oko 13°.
Tačka d se nalazi na istom otstojanju od tačaka b i e.
Prava b-d je simetrična na pravu d-e u odnosu na vertikalnu liniju, koja prolazi kroz d, tako da je profil navrtke simetričan.
Prave g-h i g^h' paralelne su sa o-som.
Na si. 3 se vidi, da su u zategnutom položaju vrhovi zubaca navrtke A potpuno naišli na kosu površinu e-f zavrtnja B. Ovo odstojanje e-f, sl. 1 veće nego ot-stojanje između tačaka e b.
Osim toga, usled simetričnog oblika navrtke, ova poslednja može biti uvrćena u jednom ili drugom smislu na zavrtanj.
Jasno je da pronalazak nije ograničen na tačan način izvođenja, koji je gore o-pisan, i da uglovi i strane mogu biti me-njana a da se ne izađe iz okvira pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Neodvrtljiva loza, naznačena time, što dubine (doline) loze zavrtnja ili muške loze imaju profil obrazovan iz dve prave linije, koje su nagnute prema osi zavrtnja, ali koje su različito nagnute i to tako da ona prava, koja se nalazi dalje od ose, a koja odgovara površini oslanjanja za vreme zatezanja, zaklapa sa osom ugao manji nego druga prava.
2.	Neodvrtljiva loza, po zahtevu 1, naznačena time, što dubine navrtke i vrhovi loze ili zupci zavrtnja imaiu profil, koji je obrazovan iz pravih linija, koje su paralelne osi.
3.	Neodvrtljiva loza, po zahtevu 1, naznačena time, što vrhovi loze ili zupci navrtke imaju profil obrazovan uglom čije su strane podjednako nagnute prema ose ali u obrnutom smislu tako da navrtka ima simetričan oblik i tako da se može na-vrteti na zavrtanj u jednom ili u drugom smislu, i što je nagib strana ugla skoro isti kao i prave linije, koja obrazuje profil dubina loze zavrinja i koja je bliža osi.
4.	Neodvrtljiva loza, po zahtevu 1, naznačena time, što je između zubaca navrtke, zavrtnja predviđen uzdužni prostor koji je dovoljan da, čim se izvrši uvijanje, zupci ili loze navrtke potpuno naiđu na nagnutu površinu dubina loze zavrinja, koja površina sa osom zaklapa manji ugao.
Tipi
g1
Adpatent broj6385.
Tj gr. 3


' .