KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 72 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5479.
Societa Italiana Ernesta Breda, Milano, Italija
Naprava za perkusivno paljenje za metke i bombe.
Prijava od 25. maja 1927.	Važi od 1. decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 4. juna 1926. (Nemačka)
Pronalazak se odnosi na napravu perku-sivnog paljenja, u kojo) su dva elementa vo-djena u zavisnosti jedan od drugoga, od kojih jedan nosi udarač, a drugi upaljač, koji se moraju sudarati za vreme potresa. Predmet pronalaska je jedna upaljačka naprava takove vrste, koja se može primeniti na sve vrste metaka i bombi, kod kojih je jedan ele-menat člankovito vezan sa omotom, a drugi je izveden u obliku pomične mase, koja se naslanja postranom površinom tako, da on za vreme kad se udaljava od osovine pomičnoga sistema udara na sredinu članka drugog elementa.
Na priloženom nacrtu prikazuje slika 1, šematički prerez naprave u glavnim linijama; si. 2 je aksialni presek udaračke kapisle za metke ugradjene u ovaj sistem; slika 3 je podužni prerez prema liniji x--x iz slika 2; si. 4 je aksialni prerez jedne ručne bombe sa upaljačkom napravom prema pronalasku; si. 5 je odgovarajući pogled od zgora: si. 6 i 7 prikazuju aksialni prerez dviju konstrukcija gornjeg dela bombe sa dva različita tipa sigurnosne naprave; si. 8 je odgovarajući pogled od gore iz si. 7.
Kako se vidi iz sl. 1 na delu 1 mehanizma u kojemu moraju biti na odredjeni način vezane stranice, koje se prilagodjuju konkovnoj površini 2, vezan je pomoću sferićnog članka sa središtem u 0 (koje se sastoji n. pr. tz jednoga šarala 3 sa aksialnim drškom i je dnom maticom 4, koja ime glavu sferićnog kontakta) cilindrični šupalj komad 5 sa otvorom, koji je širi od drška šarala 3 u kojem
je na već usvojeni noseći način utvrdjen udarač 6. Na komadu 5 smeštena je aksialno pomerljivo masa 8, koja je na primer vezena sa produžetkom 7, a koja je u prostoru, koji leži na suprot od udarača 6, i u kojoj se nalazi mesto za prodor upaljača 9. Druga strana ove mase 8 zaokružena je i oslanja se na površinu kupe 2, po kojoj može klizati oko osovine šarala 3.
Kupa 2 može biti i koničnog oblika, potrebno je samo da se njezina udaljenost od centra 0 smanjuje tako, da se idući od vrha ove površine 2, sužava prema svome kraju.
Na taj način deo 5 i masa 8, koji su vo-djeni odvojeno jedan od drugoga, n.pr. oprugom 10, prisiljeni su da se sudare svaki put kad osovina 5 zauzme naklonjeni položaj prema osovini, koja prelazi kroz centar 0 član-kovite veze i kroz vrh kupe 2. Iz toga sledi da udarač udara zapalječ ne samo kada je masa 8 potisnuta izravno inercijom prema komadn 1 u pravcu osovine sistema, već i onda, kada je celokupna masa prisiljena, da se ukloni usled inercije, od osovine sistema zbog postranog udara.
Ova naprava dava tu prednost, da su sva kretanja unutrašnjeg pokretnog sistema u svakom slučaju odredjena, jer se ni jedna masa ne može nikada udaljiti od tačke gde je ona začlanjena već se može samo okretati ako središta 0 člankovite veze, dok je druga masa prisiljena da se približava pome-nutom središtu tim više što je ona više odstranjena od svog središnjeg položaja.
Ovaj raspored ima osim toga još i tu pred-
Din. 20 —
nost, da je osetljivost ove naprave osigurana i ako su mase reducirane na jednu jedinu ono je isto tako moguće reducirati na minimum težinu elementa člankovito vezanog i na taj način dobivaju se lagani organi (koji karakterišu delove malih dimenzija) u slučaju ručnih bomba i laganih organa, koji se mogu deformirati, da se može realizirati momentalno dejstvovanje prilikom udara na cilj, u slučalu udaračkih kapisla za artilerijske metke.
Što više, dobija se vrlo važno preimučstvo, što se naprava može upatrebiti za udaračke kapisle artilerijskih metaka, pošto je stražnja masa učvrččsna, a prednji deo je člankovito vezan i može zbog toga podnositi solicitaciju inercije prilikom izbacivanja metka.
Opisana naprava za paljenje može bili tako upotrebljena, da tvori direktno udaračku ka-pislu za artilerijske metke time, što se utvr-djuje držak 3 na kraju pred trupom 11 (vidi sl. 2.) zašarafhenim na podu 12, koji je prikazan kao površina 2 na sl. 1 i montiran na otvor metka. Masa 8 nosi upaljač 9, i naslanja sa svojim poledjinom na površinu 2, koja ima jedan otvor 13, (sl. 2), preko kojega se veže plamen upaljača sa punjenjem metka.
Osiguranje je ostvareno pomoću jedne ploče 14, koja je učvršćena šarafom 15 na površini mase 8 na proti udaraču. Ova ploča pokriva normalno otvor, koji je odredjen za upaljač i nosi na jednoj od svojih strana, jedan blok 16 (si. 3) koji je za vreme transporta udaračke kapisle učvršćen šarafom 17 za trup 11.
Radi loga, kad se šaraf 17 skine, ploča 14 nalazi se još uvek izmedju udarača 6 i upaljača i to sve dokle centrifugalna sila, koja dejstvuje na blok 16 i koja savladava akciju pokretača 18 ne prouzrokuje rotaciju ploče }4 oko šarafa 15, postavljajući ju u položaj označen tačkasto na slika 3. Prilikom udara, na Opisani način, nastaje sudarenje udarača 6 sa upaljačem, koji dejstvuje na funkdonisa-nje upaljačke kapisle.
Potrebno je napomenuti da jedan klin 19, koji je uložen u jednu rupu komada 5 sprečava istome rotaciju uvezi sa trupom 11. Za istu svrhu služi jedna izbočina 20 nameštena u jedan žljebić, koji se nalazi na masi 8.
Opisani način osiguranja dozvoljava da se otstrani maksimum približavanja izmedju udarača i upaljača i radi toga postizava se osetljivost funkcionisanja prilikom udara. Osim toga osigurano je potpuno osiguranje time, što ploča , 14 zakriva upaljač, tako da ovaj ne može biti udaren od udarača, za vreme transporta i ispaljivanja metka sve dotle dok se ploča 14 ne odstrani dejstvovanjem centrifugalne sile.
Za upotrebu ove naprave na ručnim bombama, može se korisno upotrebiti konstruk-
ciju prikazana na si. 4 i 5, gde jedna masa sačinjava eksplozivni naboj zatvoren u kutiju 8’, čiji je okrugli kraj naslonjen na kupu 18’ omota, koja može bili otvorena na vrhu, i koja je u ostalome prikazana u profilu, kao i površina 2 u si. 1.
Omot je nadopunjen sa drugim delom 19', učvršćenom na delu 18’, kao bajonet na puški i na kome je učvršćen n.pr. pomoću kuglice 20‘, udarač 6, koji nosi komad 5’.
U unutrašnjosti komada 5’, nameštena je jedna cev, koja nosi upaljač i kapislu, a koji su delovi kutije 8 .
Opruga 10 održava normalno u svojoj ek-stremoj poziciji kutiju 8’, pritiskujući istu prema unutrašnjoj površini 18\
Osrguranje je provedeno, pomoću metalne trake 22, koja je nameštena izmedju udarača 6 i upaljača i koja prelazi kroz dve diametralne tačke omota 19'. Ova traka učvršćena je jednim krajem na kapu 23, koja je prevučena preko omota 19’ i pokriva i vrh omota. Jedan klin 24, snabdeven sa prstenom 25, prelazi kroz odgovarajuće otvore kape 23 i omota 19’.
Prije bacanja bombe izvlači se klin, a kad je bomba bačena, kapa 23 postaje slobodna i prebacuje se za vreme puta u vazduhu, tako da izvlači traku 22, i tako udarač dolazi direktno proti upaljaču a u momentu udara, isti se sudaraju i to u svakom slučaju, nezavisno od položaja bombe pri padu.
U slučaju ako bi udar usledio od strane dela 19’ omota, masa 8', bačena je usled inercije prema udaraču, a u slučaju da udar usledi uzdužno, udaranje udarača i upaljača biti će prouzrokovano akcijom pooršine 2 (si. 1) na poledjini kutije 8’. Konačno ako udar usledi sa strane dela 18’ omota, kutije 8 udara u tom slučaju direktno na cilj, ona je bačena prema udaraču, a ako bomba nalegne na jednu stranu, udar upaljača na udarač nastatiće u ovom slučaju od akcije površine 2.
Konstrukcija predočena na si 6 je samo u toliko različita od one na slici 4 i 5, u koliko se odnosi na montažu njihajućeg elementa, koji odgovara onome iz si. 2, u člankovitoj vezi trake 22 na kapu 23,
U siučaju slike 7 i 8 osiguranje je ostvareno pomoću jedne šipke 22 koja je uložena izmedju udarača i upaljača, a koja je na jednome kraju člankovito vezana sa jednim pre-tenom, koji obuhvata telo bombe, i koji je učvršćen u ovom položaju pomoću klina 24, koji je snabdeven prstenom 25. U ovom slučaju ako se izvuče klin 24 i baci bomba, prsten 26 usled sopslvene težine udaljuje se od bombe i prouzkoruje izlazak šipke 22 .
Sa ovom konstrukcijom bombe, dobiva se to preimućstvo. da je masa, koja je odredje-na da nosi jedan od elemenata naprave za paljenje, koja je sastavljena od eksplozivnog
naboja zatvorenog u jednome limenom trupu, a da drugi elemenat oaprave može biti nošen od vrlo lakih delova, tako da je bomba skoro isključivo konstruisana od lima, što spre--čava mogućnost jakih detonacija a akcijski prostor bombe reduciran je samo za nekoliko metara.
Konačno, opisano osiguranje sprečava eksploziju bombe i u slučaju da se omot smrvi pošto je udarač stvarno sprečen da probije upaljač.
Patentni zahtevi:
1.	Naprava perkusivnog paljenja, u kojoj su dva elementa vodjena u zavisnosti jedan od drugog, a od kojih jedan nosi udarač a drugi upaljač, koji se moraju sudariti za vreme potresa, naznačena time, što je jedan od ovih elemenata člankovito vezan sa omotom, a drugi elemenat tvori jednu pomičnu masu, koja se naslanja postranom površinom tako, ea savladjava udaljenost od centra čiankovite
veze drugog elementa za vreme kada se udaljava od osovine pomične mase.
2.	Naprava, prema hahtevu 1, u svojoj upotrebi kao perkusivna upaljačka kapisla za metke, označena time, da je udarač člankovito vezan sa krajem jednoga trupa, koji sačinjava produžak i koji nadkriljuje upaljačku kapislu, a koji je uvučen u zadnju stranu konkavne površine, i na kojem je vodjena masa, koja nosi upaljač.
3.	Naprava prema zahtevu 1, za upotrebu kod ručnih bomba, naznačena time, što je udarač člankovito vezan sa omotom a pomični elemenat je načinjen od jedne kutije, koja sadržava eksplozivnu masu.
4.	Naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što je osiguranje sastavljeno od jednog kraka ili šipke, koja je redovno uložena iz-medju udarača i upaljača i člankovito vezana na jednoj kapi ili prstenu, koji je prevučen preko omota bombe i koji je odredjen da se izvuče za vreme dok se domba nalazi u vazduhu.



■




■
.
.

; ;
:


;



■ :

:





\

Adpatent broj5479-
Jsiđ'6
~E&7