KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Jula 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4344
Dr. Friedrich Bergius, Heidelberg, Nemačka.
Postupak za dobijanje gasa za hidriranje ugljena i ugljovodonika iz gasova,
koji sadrže metan i vodonik.
Prijava od 16. novembra 1925.	Važi od 1. maja 1926.
Pravo prvenstva od 18. decembra 1924. (Nemačka).
Pri hidrisanju ugljenika i ugljovodonika pod visokim pritiskom postaju gasovi, koji se pored ostatka vodonika mahom sastoje iz metana ili njegovih homologa i iz malih količina stranih gasova, naročito azota, ugljenoksi-da i ugljene kiseline. Srazmerno velika količina ovih gasova u vodoniku ne može dati potpuno primenu kao goriva, ako se ne uspe da se ekonomskim putem ti gasovi preobrate u hidracioni gas, koji sadrži dovoljno ako ne sasvim, vodonika.
Poznato je doduše, da se mogu nekonden-zirajući se ugljovodonici, koji se nalaze u znatnoj količini u gasovima, preobratiti u vodonik, time, ili što se samo zagrevanjem na visoke temperature od 1000° C i preko toga cepaju, ili što se na iste dejstvuje vodonikom. U prvom slučaju t j. pri goloj reakciji cepa-nja dobiveni vodonik nije dovoljan za ponovnu upotrebu gasa kao hidrirajućeg gasa. U drugom slučaju postaje istovremeno sa vodonikom i ugljendioksid u takvim količinama, da se proces hidrisanja i cirkulacije gasa ne može sa uspehom dugo izvoditi.
Po ovom pronalasku gas, koji se sastoji iz metana i vodonika podvrgava se obradi sa vodenom parom prvo na visokoj temperaturi i potom na nižoj temperaturi, od kojih prva obrada vrši preobračanje metana u vodonik i ugljenoksid a u drugoj se ugljen oksid, na poznati način, preobraća u vodonik i ugljenu kiselinu, pri čem se ova ugljena kiselina može lako, na poznati način, na suprot ugljen oksidu, ukloniti iz smeše. Uklanjanje ugljene kiseline prvenstveno se vrši pre po-
novne upotrebe gasa kao hidracionog srestva. Međutim to odstranjivanje može se u kružnom procesu izvesti i posle svake ponovne upotrebe gasa za hidrisanje.
Gomilanje stranih gasova, naročito azota, u gasnoj smeši pri neprekidnom kružnom procesu može se izbeći time što se izvlači dovoljan deo gasa iz procesa. Mogućnost da se ovo učini, a da se ne utiče štetno na kon-tinualnu primenu regeneriranog gasa u ciklusu, počiva na izvanrednom umnoženju vodonika povremnim tretiranjem gasa sa vodonikom, pri čem postaje vodonik u svakom stupnju obrade.
Po kadkad postrojenje za hidriranje ugljenika i ugljovodonika može raditi u neposrednoj vezi sa na pr. postrojenjem za kokova-nje koje daje metanske i vodonične gasove. U ovom slučaju može se ovaj postupak za dobijanje hidracionog gasa iz matanskih i vo-doničnih gasova upotrebiti i za gasove iz ko-keraja, te se ovi gasovi mogu primeniti za pogon kokeraja u mesto preobraćenih gasova iz postrojenja za hidrisanje.
Postrojenje za izvođenje ovog postupka pokazano je šematički na priloženom nacrtu.
1 označava reakcioni sud postrojenja za hidrisanje 2 je kondenzator za odvajanje parnih proizvoda, 3 je sud za vakuum, u kome se tečni kondenzati odvajaju od gasova 4 je uređenje za izvlačenje para lakog benzina, koji se još nalazi u gasovima, 5 je uređenje za odvajanje sumporvodonika iz gasova. Sa 6 označeni su aparati za pregrevanje, koji rade po regenerativnom zmešanju, u koje se uvo-
Din. 10.
de gasovi posle dodavanja vodene pare, koja se uvodi kroz vod 7 za provođenje reakcije u stupnju visoke temperature. 8 je kontaktni aparat u kome reagiruju gasovi sa vodenom parom u stupnju niže temperature, u cilju preobračanja ugljen oksida, obrazovanog pri reakciji na visokoj temperaturi. Kako izvođenje procesa hidrisanje ne traži gas slobodan od ugljen oksida to je prisustvo u-gljenoksida u hidracionom gasu samo u toliko štetno u koliko ono smanjuje parcialan prititisak aktivnog vodonika te zato nije ni potrebno, da se ugljeni oksid potpuno preobrati pranjem ili tome slično u lako uklo-njivu ugljenu kiselinu, već se može izvesna količina ugljen oksida ostaviti u gasu. Usled toga proces mnogo dobija u ekonomičnosti. 9 je dovodni vod za vodenu paru za kontaktni aparat. Izvođenje reakcija u kontaktnom aparatu vrši se, na poznati način prime-nom nekog podesnog katalizatora, na pr. oksida gvožđa. U mesto vodene pare može se unositi tečna voda u vrele gasove, koji onda istu isparavaju svojom latentnom to-plotom, s tim, da se pazi da u aparatu 8 ne bude prekoračena temperatura, koja je potrebna za izvođenje reakcije.
Temperatura prvog stupnja postupka leži oko 1100°Ca drugog između 300°—500® C.
Sa 10 obeležen je hladnjak za regenerisani gas, sa 11 predkompresiona crpka, a sa 12 stub za pranje u cilju uklanjanja ugljene kiseline.
Kompresorom 13 se dovodi gotovi hidra-cioni gas na radni pritisak, da bi se ponovo uveo u reacioni sud. 1. 14 je dovodna cev za materijal za hidrisanje, sa 15 je obeležen vod za odvod hidracionih proizvoda, koji u gasnom stanju sa 16 pak cev za uklanjanje suviška gasova.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje gasa za hidrisanje ugljena i ugljovodonika iz gasova, koji sadrže metan i vodonik, prvenstveno ima u-potrebljenih gasova za samo hidrisanje naznačen tme, što se sirevi gasovi, jedni za drugim podvrgavaju na raznim temperaturima obradi sa vodenom parom i pri reakciji postala ugljena kiselina se pre ili posle upotrebe dobivenog hidracionog gasa.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se hidracioni gasovi samo delimično podvrgavaju procesu regenerisanja.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se tretiranje gasova na niskoj temperaturi reguliše tako, da ostaje izvesna količina ugljen oksida u regenerisanom gasu.