Dr » Čermelj Lavo Dvorakova 6/IX D J U B k J A M
lJošt
— «-•	*\p » O Ul
uoa. V. Broj 48.
Magreb, 1. Decembra 1933.	Pojedini broj stoji 1.50 Dfm*.
f*	>
Naš narod u Julijsko} Krajini imade još jednu krvavu žrtvu!
20. novembra izubijan je u tršćanskom zatvoru mladić Ivan Jurišević.
s__________________________________/
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIM EMIGRANATA IZ JHUISKE KRAJINE
OB DRUGI OBLETNICI SMRTI Dr. SEDEJA
NOVA ŽRTVA FAŠISTIČKOGA TERORA
U tršćanskom zatvoru izubijan je mladić Ivan Jurišević
Une 29. novembra 1931. so prinesli časopisi žalostno vest, da je umri goriškt nadškof dr. Frančišek Sedej. Slutili smo to katastrofo, vendar smo mislili, da je še daleč. Zato nas je deloma iznenadila. S čudno grozo smo sprejeli to vest. ne toliko, ker smo se je ustrašili, saj smo vajeni udarcev, zabolelo nas je, ker smo ugledali vso tisto procesijo naših ubogih ljudi, ki je stopala za njegovo krsto. Obupana in objokana ker je zgubila svojega vodjo, svojega borca in zaščitnika. Škodoželjen smeh na ustih črnih spremljevalcev, zavest zmage nad ubogo rajo nas j> rezala v dušo. Moral je umreti, ker je bilo dopolnjeno njegovo trpljenje. On, ki je vedno kljuboval vsemu, vedno pripravljen na udarce, li gotovo stoično prenesel tudi žalostni konec svojega življenskega poleta, če bi se to dogodilo v drugih prilikah Ah kar je hotel 'od njega Vatikan na zahtevo fašizma, to ni bilo samo proti njegovim lastnim stremljenjem, to je bilo predvsem proti interesom njegovega naroda. Preveč je žrtvoval za našo nesrečno zemljo, pregloboko je občutil usodo svojih rojakov, da bi mogel Hi preko tega brezbrižno. Kljuboval je intrigam italijanske politike, vdal se pa ni tudi zahtevam Va-tikana. Vedel je, do sc bori za pravice slovenskega naroda. Vedel je tudi, da stoji ta ponižni narod v strnjenih vrstah z njim in pričakuje od njega pomoči. Zato ni klonil. Svež je spomin na tiste dogodke v zvezi s spremembami v gorički nadškofiji. Izzvali so ogorčenje in proteste, ne samo našega, temveč vsega svetovnega, zlasti pa katoliškega sveta. V najuglednejših katoliških listih smo lahko čitali ob priliki takega postopanja Vatikana kritike in ime dr. Sedeja je postalo še pred smrtjo ime mučenika.
Če govorimo o goričkem knezonadškofu, nam vedno stoji pred očmi njegova slika, slika blagega človeka velikega duha, človeka, ki mu ni do vsakdanjih dobrin in katerega nedvomno delo za narod je bilo odsev res pravega idealizma. Udejstvoval se je predvsem im cerkvenom polju, zavedal se je, da je v prvi vrsti cerkveni knez. Kadar pa je bilo treba pomoči slovenskemu narodu, tedaj se je zavedal samo tega, da je Slovenec in da je zato dolžan dati vse svoje moči na razpolago zanj. Prav vnetega ne samo duhovnega, temveč tudi narodnega voditelja se je izkazal naš nadškof zlasti po svetovni vojni Vso svojo skrb je. obrnil na duhovno obnovitev in duhovni preporod goričke nadškofije, ter prosvetno in gospodarsko povzdigo svojega ljudstva.
V njegovem pojavu ločimo dva momenta: njegova osebnost, njegov značaj, dr. Sedej kot Slovenec, kot človek in kot tovariš, drugič Sedej kot reprezentant našega naroda v Julijski Krajini, kot simbol, kot aktualnost, na katero se moramo češče po-vračati tudi po Sedejevi smrti, ko se govori o sedanjih prilikah v Istri, Trstu in Gorici, o narodnem položaju Slovencev in Hrvatov v Italiji. Bil je takorekoč središče slovenskega dogadjaja v Goriški. Spremljal je nargd na težkih potih in mu stal do zadnjega ob strani, čeprav osovražen pri Kvi-rinalu in Vatikanu. Ako se je vzdržal toliko časa moramo zahvaliti samo njegovemu pogumu in krepki v<jUi, ostati do zadnjega v borbi za pravice ljudstva.
Veliko in vsestransko je bilo njegovo delo za narod, hvaležni smo mu in radi bi ga pr iklic a li nazaj, da bi še dalje tolažil svoje ubogo ljudstvo, tem bolj ker
Vodice, 25 novembra. Uveče 22 o. mi. u naše ie mjesto stigla strašna vijest. U TRŠĆANSKOM ZATVORU. UMRO JE 20 OV. MJES. NAKON MNOGIH STRAŠNIH MUKA ZADANIH MU OD POLICIJE. MLADI NAŠ MJEŠTANIN IVAN JURIŠEVIĆ.
Vijest se raširila po čitavom mjestu kao grom Iz vedra neba i izazvala neopisivu žalost i uzbudjenje kod svakog našeg čovjeka, koji je za nju doznao, j Mladi Jurišević je, kako je poznato, bio ; uapšen 5 o. mj. zajedno sa još dvojicom ljudi iz Vodica i to radi sumnje da je on sa ostalom dvojicom Martinom Rupenom 1 Antunom Gaberšnikom oštetio Arnaldova stabalca. Sva su trojica bila odvedena najprije na preslušanje u Bistricu, a kasnije su zadržani u zatvoru i odvedeni u tršćanski Coroneo. Domala se medjutim nije o njima ništa znalo tako. da su bili uzaludni svi napori njihove rodbine i zagovor advokata, da se o njima nešto dozna, barem gdje su. Niti sada se o Rupenu i Gaber-šniku ništa ne zna. O Juriševiću medjutim stigla je vijest i to sasvim iznenada, da je 20 o. mj. umro na mukama i maltretiranju kojem ie bio izložen u zatvoru. Zapravo kako ie sve bilo. ne zna se točno niti u detalje, tek se znade za krvavu stvarnost, da Juri-ševića više nema medju živima.
NEKI ZNANAC NJEGOVIH RODITELJA U TRSTU SASVIM JE SLUČAJNO OPAZIO 22 OV. MJES. U TRŠĆANSKOJ MRTVAČNICI NJEGOVO MRTVO TIJELO
to smjesta brzojavio u Vodice. Njegova majka a i ostala rodbina užasno pogodjeni ovom žalosnom vijesti pohitali su odmah u Trst da vide mladog Ivana Juriševića.
BOL MAJKE BILA JE NEOPISIVA VIDEČI MRTVO TIJELO SVOG SINA, ČITAVO IZNAKAŽENO OD UDARACA I BOLI, ŠTO IH JE DOBIO U ZATVORU.
Mora da je bio zlostavljan na najnečovječ-nlje muke za petnaest dana što ih je proveo u zatvoru. Tome je uostalom dokazom ne samo njegovo izranjeno i ispaćeno mrtvo tijelo, koje Je odavalo jasne znakove najbe-stijainijeg postupanja, kome ie bio izložen, nego je potvrda tome i u ČINJENICI. DA JE PREMINUO U SAMIH 15 DANA. KOLIKO JE BIO U ZATVORU.
a inače je bio zdrav, krepak i mlad — ta bilo su mu 24 godine. Prije nego su ga pokopali, morali su mu izmrcvareno tijelo poviti ovojima.
Vijest o tragičnoj smrti mladog Juriševića duboko se dojmila čitavog naroda u okolici, jer le pok. Jurišević bio poznat kao naš trijezan i dobar mladić i svijestan svoje narodnosti.
PRIJE TOGA BIO JE VIŠE PUTA ZLOSTAVLJAN I ZATVARAN.
Bio je prije nekoliko godina osudjen na 18 mjeseci zatvora na Rijeci, poslije čega nije imao mira te je bio nadziran i preslušavan. Jednom su ga za preslušavanja u karabinjersko! postaji u Knežaku svukli do gola i izbatinaii, a onda ga izmučena trljali ; ribali sa morskom solju, da tortura bude još bestijalnija. Prebjegao je iza toga u Jugoslaviju. ali tada se opet vratio, svojoj kući, jer nije našao zaposlenja. Bilo je to upravo prije godinu dana. Opet je bio uapšen, te je odsjedio 2 mjeseca u riječkom zatvoru.
Nasilnom smrću mladog Juriševića broj se onih naših stradalnika i mučenika u rodnom kraju povećao. Fašizam, koji je nad njim Izvršio svoje grozno nečovječno djelo. još ie više na sebe navukao odgovornost za strahote, koje se dnevno počinjaju u našem zarobljenom kraju, nad našim mukotrpnim narodom.
Slava pok. Ivanu Juriševiću, nevinoj žrtvi nečovječnog terora, koji se vrši u Julijsko] Krajini.
Nadgrobni spomeniki s slovenskim; napisi
PREPOVEDANI TUDI V GORICI
V vsem območju tržaške občine so prepovedani na nadgrobnih kamnih slovenski napisi, in tudi po okoliških vaseh. Zdaj je tudi goriška mestna občina izdala enako naredbo. Prepovedala je celo popravljati stare napise. Za vse napise je predpisana v Trstu in Gorici italijanska pisava, če se je umrli pisal n. pr. Kokošar, se na nagrobnemu spomeniku ne sme ime tako vklesati, ampak »Cocosciar«. To je sicer v nasprotju z zakonom, toda zakon je samo eden: poguba Slovencem! Drugo so malenkosti. Goriška naredba velja za vsa pokopališča v občini, torej za Vrtojbo, Šempeter, Pevmo, Podgoro, štam-drež, Solkan, to je tudi za povsem slovenske vasi, ki so bile nedavno priključene »veliki« Gorici.
»PonedelJski Slovenec«.
TEROR I NOVA UAPŠENJA NEVINIH MLADIČA
Vodice, koncem novembra. Na vijest o groznoj nasilnoj smrti mladog Ivana Juriševića, cijelo je selo i okolicu obuzeo grozničav i uzbudljiv osjećaj kao pred još teže dogadjaje. Pučanstvo mjesta je revoltirano nad groznim postupkom, kojemu je žrtva ledali mladić, koga su svi poznavali. U noći od 22 na 23 o. mj. zavladalo je u mjestu takovo raspoloženje da su ono par karabinjera, koji su taj dan bili u selu, morali se sakriti i poslije toga bježati. Sutradan 23 banuo je u Vodice veći odred policije i u svojem autu odvezao petoricu mladića, ue zna se ni kuda ni kamo. Mora se strepiti zbog njihove sudbine poslije toga. što se desilo sa Juriševlćem. O tol se petorici najnovijih uapšenika ništa ne zna, kao ni o Rupeni Martinu i Antunu Gaber-šniku. odvezenim u zatvor isti dan. zajedno sa pokojnim Ivanom Juriševićem.
POSLABŠANE RAZMERE V GORIŠKEM ALOJZIJEVIŠČU
Gorica, novembra. Odkar je dobilo goriško Aiojzijevlšče, prej popolnoma slovenski zavod, italijanskega upravnika in postopoma tudi vse italijanske prefekte in profesorje, so se razmere izredno poslabšale. Zlasti težek je postal položaj za slovenske dijake, ko so pričeli v večjem številu vstopati v zavod Italijani. Slovenska govorica jim je bila prepovedana. Kogar so zalotiti da govori slovensko je bil kazno, van s postom. Prav tako so pričeli uvajati kazen posta za vse druge najmanjše prestopke slovenskih dijakov neglede na to. da ie hrana že itak pičla in slaba. Otroci se vedno pritožujejo vendar jim to prav nič ne pomaga. Tudi disciplino so poostrili in popolnoma spremenili priljubljeni stari vzgojni sistem.
Brezposelnost in beda na Goriškem
KAKO UNIČUJEJO NAŠE KMETE
Zemljišča Trnovcev in italijanske vojaške oblasti
Trnovo, novembra. — Tukajšnjo zemljo, kjer stoji vojašnica z vsemi šte-
vojašnico so končno popolnoma dogotovili. Zemljišče, katerega so odvzeli kmetom za ta objekt, je zelo obsežno in je bilo del najrodovitnejših trnovskih njiv. že dalj časa pa kroži vest, ki bo najbrže odgovarjalo resnici, da nameravajo poleg te dogotovljene vojašnice sezidati še več drugih. Tako bodo trnovski kmetje spet zgubili precej rodovitnih njiv. Sicer bi bili v današnjih težkih gospodarskih razmerah gotovo skoro vsi posestniki zadovoljni, da bi jim odvzeli zemljišče, če bi g atudi primerno plačali. Saj so poljski pridelki zadnja leta tako mizerni in poleg tega nimajo nobene cene več, o kakšnem trgu pa ni niti govora. Od druge strani bi se še otresli velikih davkov, katerih ne morejo več zmagovati, kakor tudi drugih bremen. Toda pred nekaj dnevi so merodajne oblasti obvestile bivše lastnike zemljišča oz. še današnje, da bodo
je po njegovi smrti ostalo samo, obupano in trpeče. V h.v a l e * n e m
spominu nanj bo živelo in čakalo, da vstane iz naroda novi Sedej.
vilnimi objekti izplačali šele v 40 letih. Ta rok pa se ne šteje od dneva odvze-ma, temveč od dneva, ko je bila vojašnica dogotovljena, torej od letošnje jeseni. Potemtakem bodo naši kmetje dobili plačilo za to zemljišče šele leta 1973! Govori se pa tudi, da bodo morali, kljub temu, da ne bodo imeli nikake koristi več od tega zemljišča, plačevati za njega zemljiške davke vseh 40 let. Prizadeti bodo sicer vložili priziv, da bi bil pa ta priziv ugodno rešen, je zelo malo upanja. Vsa stvar se tudi zdi neverjetna, vendar pa je za sedaj tako. Sicer pa to ni prvi slučaj, bilo jih že nešteto, a so morali ostati skriti pred javnostjo. Bati se je le, da bodo v najkrajšem času odvzeli Trnovcem še druga zemljišča v vojaške namene, tako da bodo ostali nazadnje brez polja in tudi brez vsakršne odškodnine.
Ozeljan pri Gorici, novembra. — Tu vlada velika brezposelnost in beda. Domačini, ki so bili zaposleni v raznih večjih krajih po tovarnah in drugog, so se vrnili domov. Zaslužka ni nobenega. Včasih so bili bajtarji največji reveži po vaseh. Danes pa se tem še najbolje godi. Kdor ima večje posestvo, ta je večji revež, radi velikih davkov. Nobene kmetije ni več brez dolga, pa če je še tako velika in še lepa. Znani posestnik Pr. Špacapan, ki je imel mlin od Lijaku, je že zdravnaj ob vse. Nalagali so mu zelo velike davke, katerih ni hotel priznati pa tudi ne plačevati. Veliko posestvo je bilo končno tako obremenjeno, da so mu zarubili vse do zadnje kokoši. Mož je revež, brez ene noge in ni sposoben za nobeno težje delo. In tako gre pri nas posestvo za posestvom.
USODA VEGOVEGA SPOMENIKA V IDRIJI
PROPADANJE MIZARSKE OBRTI V SOLKANU.
Gorica, novembra. — Kakor je propadla pri nas vsa druga industrija in obrt, tako je propadla tudi mizarska. Nekdaj evotoče mizarske zadruge, ki so imele vpeljane zveze in so bile znane daleč na okoli, zlasti v Aleksandriji, so polnoma propadle. Danes životarijo le še posamezniki, ki le za silo zaslužijo za najnujnejše, čisto jasno je, da pri tem ne more biti nikakega napredka v kvaliteti izdelave, če primerjamo sedanje s prejšnjim, bi dobili pač žalostno sliko nazadovanja. Gonja proti našemu gospodarstvu je sistematična, in gre za tem da se uniči posameznika za posameznikom.
V ljubljanskih tedenski reviji »življenje in svet« je izšla 12. novembra posebna številka posvečena Juriju Vegi. številka sama nosi nadpls »Vegova-številka« in je posvečena 150 letnici njegovega »logaritmovnika«. Obširen spis o tem je napisal znani publicist in naš rojak dr. Lavo Čermelj. Med ostalem je za nas ta le značilen in zanimiv odstavek:
»Prvi dostojni spomenik je postavila Vegi Idrija. Po prizadevanju tedanjega ravnatelja idrijske realke Karla Pirca so 18. sept- 1903. odkrili nad vhodom v realčno poslopje Vegov doprsni kip, ki ga je iz belega marmorja izklesal kipar Martin Bizjak. Ta spomenik pa ni dočakal niti svoje 30 letnice. Pred letom dni ga je »kulturna« Italija, v svoji brezmejni besnosti proti vsemu kar je slovanskega, odstranila s pročelja nekdanje slovenske realke in ga nadomestila s kipom prirodoslovca J. Antona
Scopolija. Morda je hotela fašistična Italija s tem dati Scopoliju zadoščenje, Ker so ga še pred nekaj leti italijanski listi (»La lettura« 1. maja 1929) zasmehovali kot Tirolca, ali zato, ker ga je spravil v prerani grob drug italijanski znastvenik, namreč odkritelj mikrob Lazar Spallazoni, ki ga je Scopoli ne
brez razloga obdolžil tatvine. Spallazoni kruto maščeval.
se je zaradi tega kruto maščeval. Po mekem zdravniku z dežele je dostavil Scopoliju steklenico z neznano glisto. Scopoli jo je imenoval physis intesti-nalis in je njeno sliko posvetil predsedniku kraljeve družbe v Londonu. Tedaj pa je izšel spis, ki je odkril javnosti, da je bila glista le primerno prepariran požiralnik piščanca Scopoli se je zaradi tega tako užalostil, da je kmalu umrl. »Kulturna« Italija pa je ostranila spomenik še drugega Slovenca, viteza reda Marije Terezije in barona, namreč kip Andreja Čehovina v njegovi rojstni vasi Branici na Goriškem«
DOMAČE DELAVCE ODPUŠČAJO.
Trnovo, novembra. — Na cesti Trpčane—Bistrica, ki je še v gradnji, so pret kratkim radi pomanjkanja finančnih sredstev, s katerimi bi morali plačati delavce, odpustili nad 30 delavcev. Med njimi je mnogo okoliških domačinov.
GOSTI NAŠIH SELA Karabinjeri 1 agenti tajne policije.
Skađanjšćina, novembra Od kako ie ono bi:o u našim nekim selima u općini Materija postala buna zbog prevelikog poreza i nepodnošljivih muka i patnja našeg naroda, i od kada su bili pohapšeni svi prvaci u našim selima, postao je život nesnosan. Prije smo rijetko kada vidjeli kod nas karabinjere, ali u zadnje vrijeme imamo priliku da ih svaku noć vidimo a s njima i agente tajne policije koji banu u mjesto sa autom bez svijetla Ne znamo ta-čno pošto dolaze ali držimo da misle da se kod nas moguće vrše kakvi sastanci ,ili što slična. Ne zamjeravamo im doduše da nam dolaze u posjete, jer strah je lijepa riječ. A oni poznaju vrlo dobro strah koji im se zabio u kosti i živce ioš od vremena Soče i Pijave. — (Ćić)
INFAMNI NAPADAJI NA NASE SVEĆENSTVO
Tko se krije iza anonimnog pamfleta u židovskom »Piccolu« ?
čitavu jednu stranicu i gotovo dva puna stupca posvetio je tršćanski «Piccolo« u nedjeljnom broju od 26. novembra svojem odgovoru na deset točaka »Ponedeljskoga Slovenca« od 18. istoga mjeseca, u kojima je izneseno žalosno stanje Hrvata i Slovenaca, katolika pod Italijom.
Toliko ima nepritajene zlobe i žuč-Ijive mržnje u tom članku na sve što je slavensko da to baca jadno sv.letlo na one koji imadu na Jeziku riječi ljubavi prema svakome pa i neprijatelju.
Jer kao što i »Ponedeljski Slovenec« od ovoga tjedna naslućuje, proizlazi sasvim jasno, da je taj članak napisao ili inspirirao ili barem kao šaptalac stajao netko, koji je u redovima talijanskoga klera i nimalo se ne razlikuje po svome mentalitetu, već tu i tamo i nadmašuje samog Sirottija, nevrijednoga nasljednika pok. Nadbiskupa. Upravo nekako
0	godišnjići smrti toga časnog starca pojavio se netko u »Piccolu« krijući svoje ime, i pretstavio se u ulozi grobara — poštenim ljudima tako mrskoj ulozi — jednom nakanom da izazove pokop posljednjih ostataka naše kulture, uništavane barbarskim udarcima, koji već petnaest godina slijede u neprekinutom nizu jedan za drugim. Pisac članka otvoreno huška, da se maknu posljednji slavenski svećenici iz naših krajeva pod Italijom. Zaslijepljen nacionalističkom mržnjom taj huškač sigurno ne vrši sveti čin, kada svoju rabotu hoće opravdati gradeći se onim koji se brine da se provode načela vjere
1	Crkve. Sasvim je razumljiv takav mentalitet tamo gdje se i ime Boga miješa zajedno s političkim imperijalizmom jedne države, »jer talijanske granice jesu svete, označene prstom Božjim« — kako pobožno razmišlja taj čudan svetac.
Zazomo Je piscu članka, što se u crkvama nekih naših mjesta još uvijek pobožne Pjesme pjevaJu na hrvatskom ili slovenskom jeziku, jer da je to protiv liturgije, koja propisuje samo upotrebu latinskoga jezika, koJi je univerzalan.
Evandjelje da se takodjer tumači samo na hrvatskom odnosno slovenskom jeziku, a ne talijanskom, tako da ona nekolicina seoskih Talijana ne razumije ništa. Još se pisac članka snebiva zbog nekih stvari, da na koncu svoje razmatranje okruni konstatacijom, da se čovjeku, koji je na misi u jednoj takvoj crkvi, čini kao da je u Jugoslaviji, a ne u Italiji.	*
Nakon toga teško je ustanoviti ima li u takvu pisanju više zlobe ili gluposti. Ta kako se može netko drukčije osjećati med ju Hrvatima i Slovencima, nego kao među Hrvatima i Slovencima? A taj osjećaj zašto da se oduzima na taj način da se u crkvi pjeva umjesto hrvatski talijanski, kada taj jezik ne pozna nitko osim jednoga učitelja u selu, par karabinijera ili financa, ako ih ima?
Za toga pobožnog pisca članka velika je dakako nepravda, što u goričkom sjemeništu imade — kako tvrdi — još uvijek pitomaca Slavena više nego Talijana. Po njemu bi trebalo biti ne samo obrnuto nego upravo sve talijansko. A još veća nepravda da je ta što u koparskom sjemeništu, koje da je namijenjeno samo Talijanima i po tradiciji bilo samo talijansko, imade čak nekoliko pitomaca slavenske narodnosti. Pisac, koji se toliko brine za pravdu i tradiciju, zaboravlja na to da je tradicija goričkoga sjemeništa slovenska i da je daleko veća nepravda, kada se nastoji potalijančiti slavensko sjemenište u Gorici, nego što bi bila nepravda zato što se nekoliko naših pitomaca nalazi u Kopru, koji sigurno ne mogu pretstavljati opasnost slavizacije koparskoga zavoda.
Mudrost pisca provlači se i dalje kroz članak. Kolika je njegova briga za vjeru može se vidjeti iz riječi, kada veli,
ako neko postane svećenikom u samome Rimu, da će onda_ kada se vrati u svoj kraj »podleći pritisku starih slavenskih svećenika«, koji su raspoloženi protutaliJanskl, »dok naprotiv interesi talijanske države iziskuju da svećenici u po graničnom zemljištu proizlaze iz obitelji talijanskoga jezika«
Da je potreban »pritisak starih slavenskih svećenika, koji su raspoloženi pro-tutalijanski«, da bi mladi svećenici osjećali zajedno s narodom, a ne postali
odmetnici, kako se u Italiji želi, je tendenciozna laž i denuncijacija dostojna čovjeka koji se besavjesno usuđuje tako nešto tvrditi. To što slavenski svećenici ostaju vjerni svome narodu razlog je u njihovu značaju. Daleko vjerojatnije od tih zlobnih podmetanja jest i to da je dresura talijanskog odgajanja ipak nedovoljna da u mladom čovjeku ubije osjećaje koji se ne mogu pa-tvoriti. A kada pisac članka priča o interesima talijanskih pograničnih krajeva, nastavanih isključivo našim pučanstvom, tada otkriva samo ono što mu toliko leži na srcu, njemu i svima onima, koji dižu hajku na slavensko svećenstvo. Skidaju tako masku branitelja interesa Crkve koja im ne pristaje nikako i koju su upotrebili samo da opsjene prostotu.
U stilu običnoga agenta provokatora piše pisac članka i dalje.
Malo je tko u tolikoj mjeri znao u sebi ubiti sva moralna svojstva kao autor toga Piccolova članka, kada . se nabacuje blatom na slavenske svećenike nazivajući ih licemjerima, koji da se kao
»Slaveni prema svoJoj prirodi znadu prilagoditi kao krotki i pitomi jaganjci... otkrivajući kasnije zmijsku lukavost političkom aktivnošću protivnom talijanskoj državi tako da izazivlju pozornost državnog tužioca«.
Teško je zamisliti podlije klevete od ove koju pisac nasumce izbacuje u članku i samo nju, onako na laku ruku. Uistinu teško je reći je li tu veća zlobna pokvarenost ili glupost, kada »Piccolo« odnosno onaj koji se krije iza članka vidi nešto zazorno — dakle protutali-janskc — i u tome što slavenski svećenici ne nose okruglog šešira kao talijanski 1 ne povode se za ovima i što se tiče drugih dijelova odjeće tako da izgledaju kao protestantski pastori i Jugoslavenski svećenici.
Drugim riječima ti naši svećenici — kako umuje pisac članka, zabrinuti?) za crkvene i vjerske interese — izgledaju po odjeći kao šizmatici, jer očito tome piscu odjeća odaje stupanj pobožnosti.
Glupost dosiže vrhunac. Piscu nije bilo dovoljno žući, i mržnje, koju je izlio.
Strašno je za njega osobito to što imade ' u Juli.lskoj Krajini crkava, koje su posvećene sv. Ćirilu i Metodu »dvama macedonskim biskupima«.
Opet tu nešto izgleda po šizmi. Njih je naime »Ruska crkva proglasila zastavnicima slavenstva u borbi protiv latin-stva i protiv Rimske Crkve«. Tek poslije toga može svijet doznati, da postoji neko posebno razvrstavanje svetaca, jer na pr. sv. ćiril i Metod imadu »separatističke značenje«. Po njegovu mišljenju trebalo bi očito onako kako se brišu hrvatski i slovenski natpisi sa grobnih spomenika i kako se iz crkava odstranjuje naš jezik, jednostavno izbaciti iz crkava sv. ćirila i Metoda, koji su međutim proglašeni svecima u samom Rimu i od rimskog pape. Njih, koji imadu »separatističko značenje«, trebalo bi dabome nadomjestiti »na-cionalnijim« talijanskim svecima, jer eto niti sveci nisu svi jednaki.
I tako to neobično pisanje ide redom. Nije moguće iznesti sve ono čime se »Piccolo« nabacuje na naše svećenike i na čitav naš narod pod Italijom. Spominjemo samo da kao i obično vrijeđa uspomenu naših mučenika, da govori o panslavističkim agitacijama, koje da je čak i Rusija potpomagala, imputirajući uz to još mnogo tome slično. Sve to pojedince prikazati značilo bi ispuniti onakav prostor, kakav je »Piccolo« posvetio hajci na naše svećenike.
Svrha te hajke
jasno je naznačena u samom članku: »Popovi! !) slavenski politikanti, raspolo-loženi protutalijanski, bit će zamijenjeni svećenicima odanima Crkvi i državi«. To je svrha denuncijacije koju je teško nazvati njenim pravim imenom, i da se ona postigne, pisac ne preza ni pred najbeznačajnijim sredstvima.
Treba li slike koja bi mogla bolje označiti mentalitet onih koji se obaraju na goloruke veleći da to čine u ime Boga, vjere, Crkve i države. Događa se to u državi gdje su dva Rima: svjetski i duhovni. Pisac Članka vrši napadaj u ime harmonije jednog i drugog Rima. Kako se to hoće postići, pokazuje on sam.
SAN MARCO I AMPELIO CANALI
Jedan odlični prijatelj našeg lista u Dalmaciji, kome je dopao u ruke blatni zadarski »San Marco« šalje nam da objavimo ovaj članak. (Ur.)
San Marco nije nikakvi Sveti Marko, već organ fašističke federacije »di combattimento di Dalmazia« te izlazi desetu godinu u Zadru, ranije kao »II Littorio Dalmatico«, a sad se eto posvetio. San Marco zamišlja sebi da je donio luč svijetla u barbarsku tamu u Dalmaciju. Da ta hiljadugodišnja luč i jače zaplamti poveo je sa sobom iz zemlje svijetla i sunca i — signora Canali Ampelia. Gospar Ampelio Canali uvodničar je najsvetijeg San Marca. Kako njih dvojica San Marco i Ampelio Canali šire tu luč u duždevu Zadru (pardon, nella Zara ducale) vidjet ćete zamalo iz nekih prevedenih rečenica iz njihova uvodnika »II falco e l’Adriatico« (Soko i Jadran). Prije nego li pred jemo na iznošenje toga svijetla i te sjajne hilja-dugodišnje talijanske kulture valja da i ml kažemo dvije riječi uvoda.
Nedavno se je pomenuo u našim krajevima posvuda (a ne samo u Beogradu kako to San Marco — ai ostali fašistički listovi — ističe) kobni Rapalski dan, kad smo mi izgubili najmilije naše krajeve. Pomen se održao svuda, pa i u Beogradu na koji se specijalno osvrće San Marco. Naravski San Marco i gospar Ampelio Canali iznose pred svoju publiku da se u Beogradu vred jao Duce i Italia. U Beogradu — veli San Marco — govorio je i veliki čovjek Dr. I. M. òok (San Marco ga piše C i o k, a da Je ostao kod kuće u Trstu bili bi ga preudesili u »Ciocchi«). I tu priča San Marco ili bolje sior Canali da je Dr. òok umočio svoj jezik u zdjelu gnoja, pa Je zato i izbljuvao protiv Italije sve naj grdni je pogrde, a zaplakao gorko za svojom nesretnom braćom koja stradava u ropstvu, i zahtjevno odlučno da mu se povrate Gorica, Trst i Istra. Gosp. Dr. čok ne treba naše obrane, i on nije kadar da bljuje bilo na koga pogrde, pa ni na Italiju, jer je on Slaven, a nije sin hiljadu-godišnje kulture onkraj Jadrana. Dr. čok govorio je istinu o našoj zemlji, o našim ljudima i o njihovim patnjama. Dr. čok kao i svi mi znade dobro da su Gorica, Trst i Istra naši krajevi, a mi dodajemo još Cres, Lošinj, Zadar, Lastovo i Rijeka. Tako skladni San Marco. To su slavenski krajevi pod Italijom, i to mora cijeli svijet da znade, jer se istina i pravo sunce nedaju sakriti dlanom.
Poslije Dr. čoka navaljuje San Marco i na našeg pjesnika Rikarda Ka-talinića Jeretova i žali ga što pjeva o Kraljeviću Marku i Sokolu. Sokol — veli San Maarco — nema posla na Jadranu, jer Jugoslavenski Soko je prosti kopun koji nije za takav let. žali još Katalinića što pjeva Vladimiru Gor-tanu i poručuje mu da izabere drugog Junaka za svoje pjesme, makar i nekog hajduka, ali u koga imade srca i odvažnosti. I završuje svoj uvodnik ovim riječima: »I kad stanete bulazniti o invaziji talijanske zemlje (?), ne govorite nam, zaboga, o Vladimiru Gor-tanu i herojima nalik njemu, Jer ćemo onda biti prisiljeni, kod prvog boja, da ostavimo topove kod kuće i da pod jemo na bojno polje samo sa maskama protiv zagušljivih plinova (mi barbari, naravski, tako smrdimo da talijanskim herojima od Kaporeta i Vit ori a Veneta ne trebaju topovi, već samo maske protiv našega smrada, a oni će nas latinskim šakama ubijati kao stjenlce).
A sad još nešto mirisava cvijeća iz hiljadugodišinje San Marcove kulturne bašte. Sjor Canali piše još u tom članku:	»Ta Balkania na ivici
civilnoga svijeta već nam 15 godina razbija živce, baš od onoga vremena kad smo mi uradili najv.eću glupost i spasili njezine sinove na Jadranskom moru, i to poslije austrijske šetnje po Srbiji, i sad ti jadnici misle da mogu prisvojiti Jadran zato što su prolili krv, koju su im isisale one male životinjice od kojih smoih mi na Jadranu oslobodili«. Ili još čujte: »Uz Dr. čoka vrstaju se i drugi poglavice razbojničkih banda (capobanditi) i najdlvljijih italo-fopskih organizacija koji ur-liču: mi smo jaki! Jao onima koji to ne vjeruju! i tadazbor postaje pravi kanibalski zbor. jer se pridružuje urlikanju i Narodna odbrana i dere se još i jače, svi smo mi junaci. I dok horda galami eto Jadranske straže koja bijesni:	Ja-
dran je naš, naš, naš! Jest uistinu je Vaš, jer ga čuvate sa četiri stare »karkaše« izbačene iz tulonskog arsenala i sa 12 aeroplana sa kojima nezna
upravljati Jugoslavenski Soko, nenavlko na takove visine, jer su to visine samo za orlove, pa ih onda zato vode francuski kokoti«.
Da obranimo Vladimira Gortana od Canalljeva brata i nije naša briga što Canali i njemu slični »meseri« misle o Gortanu. Za nas su Gortan i njegovi drugovi, Bidovec i njegovi drugovi naši svijetli mučenici, a vijenac oko čela postavila im je Italija hiljadugodišnja nositeljica svijetla i kulture.
Kakvo je to svijetlo i kakova je ta kultura, vidjeli ste iz odlomaka te uvodne pisanije San Marcove. San Marco može misliti za sebe da je lučonoša. Za nas je on tamni libel, a Ampa-lio Canali? Za njega mi nemamo riječi u našem barbarskom rječniku i ne znamo iz kojeg je hi-Ijadugodišinjeg kulturnog kanala do-pllvao na divljačke obale naše, već ga molimo da potraži u rječniku talijanskog jezika najpodesni-je ime za sebe, a naći će ga pod slovom P.
D. Z.
JEDNA USPOREDBA
Slučajno nam je došao do ruku madžarski list »Hirado*, koji izlazi u Velikom Bečkereku i u broju od 23 o. rnj. čitamo ovu vijest:	»Djakovaiki rimokatolički bi-
skup dozvolio je da se po čitavom Sremu može upotrebni madžarski jezik kako u propovijedima tako i u vjerskoj nastavi«.
Ova sama po sebi normalna pojava mora da pobudi našu pažnju i da nas navede da se sjetimo žalosne crkvene politike, koja se vodi u Julijskoj Krajini. Kad se uoči i ova spomenuta činjetlica ne dodje li čovjek u kušnju pa da se zapita jesu li zaista djako-vački biskup i recimo onaj nesretni gorički Sirotti prelati jedne te iste crkvene zajednice? Ovoj usporedbi ne treba daljnjeg komentara.
KAJ BI BILO ZANIMIVO VEDETI I/ ITALIJE?
Ljubljana, n o v e m br a. — Iti lijanski fašizem se zelo rad ponaša z raznimi številkami, statistikami in sličnim pri dokazovanju svojih usehov. Toda številke same ne povedo vsega in tudi razlage k njim se dajo različno prikrojiti. Ni vseeno če delavci pri gradnji 100 km dolge ceste služijo po 5 lir (na uro, ali 1.20, in tudi ni vseeno, če so morali delati le za hrano. Statistika pa vendar pokaže, da Je zgrajene 100 km nove ceste in fašizem poveže teh 100 km še v venec svoje samohvale.
Toda ena stvar je, o kateri italijanski fašizem zelo rad molči, ena stvar o kateri namreč ni bilo tudi ob desetlet-’ niči niti ene številke. To je o porastu premoženja fašističnih mogotcev.
Znano je, da je padel v času fašizma skupni dohodek prebivalcev Italije na približno od 200 milijard na 68 in še več tu da so se znižale mezde za 30—40%. Znano Je tudi, da se je povečalo premoženje fašističnih hijerarhov za ogromne odstotke.
Arnaldo Mussolini, Belloni, Benito, Giunta, Rossoni, Bottai, Balbo. Gentile, Volpi, Starace, itd. vsi so prišli danes skoro iz nič na milJonska premoženja.
O vsem tem statistike in fašistični tisk molče, ker je pač bolje tako. Misli, da ljudstvo verjame le duceievim besedam. Toda čas bo odkril iz tajnih arhivov tudi to neznano poglavje za zgodovino diktature.
zlato naših hranil
VAS BREGI BODO PRIKLJUČILI OPATIJI
Reka. novembra. Vas Breg! ima 450 prebivalcev in spada zdaj pod občino Ma-tulje. Kakor javljajo, jo hočejo odcepiti od te občine ter priključiti Opatiji. Vzrok temu je. da so Matulje oddaljene 5 km, Opatija pa 1 km.
NI DOBRO BITI PREVEČ PRIDEN!
Ljubljana, novembra. — To najnovejšo resnico je na svoji koži občutil Stemberger Franc iz Vrbovega pri II. Bistrici, rekrut v italijanski vojski, ki se mu radi njegove prevelike pridnosti v rekrutovanju (odnesel je celo neko nagrado!) podaljšali vojaški rok za 6 mesecev.
ŠE O DEMOGRAFIČNI BITKI.
Trst, novembra. — V Trstu je društvo za zaščito dece in mater razpisalo več nagrad za nego otrok v starosti do 6 let. Prednost imajo matere, ki živijo v težkih živi jenskih razmerah.
SKUPO PLAĆENI OPĆINSKI ČINOVNICI da vrše propagandu i vrijedjaju ...
Materija, novembra. Naša općina brojem svojih namještenika izgleda više kao općina jednog većeg grada, a ne kakva u stvari jest: općina sastavljena od nekoliko vrlo siromašnih ćićskih sela. AH naš po-deštat i s njim njegovi namještenici, kojil* imade U, skaču na visoko. Da im nije do pravih interesa općine i nas općinara vidi se i po tom velikom broju namještenika koji su namješteni bez ikakve potrebe i koji ne vrše prave, općinske dužnosti — zašto bi uostalom morali raditi kad ih plaća općina. Za danas spomenut ćemo dvojicu takvih namještenika i to Stanka Marenci i Babu-der Ivana koji je općinski sluga. Prvi ic namješten samo zato da ide od sela do sela u našoj općini i da vrši propagandu medju našim narodom, a ujeano i špionažu. On ic takodjer dobio čast nekakvog učitelja za predvojničke tečajeve. Imali smo prilike vidjeti ponašanje ovog »delije« napram ,ia' šim mladićima, koji su morali doći Pi-61’ njega da ih vježba. Pri tom ih je nazivao sa takvim pogrdnim imenima, da smo se zgražali. U tom mu je poslu pomogao 1 ovaj drugi imenom Babuder Ivan koji ic općinski sluga. Mi smo skromni pa im na-glašujemo samo to da su, oni to čime slt nazvali naše mladiće. Divimo se uostalom njihovim prostačkim izrazima jer po ovim izrazima vidimo da ih je morala mnogo izobraziti fašistička kultura, koju su spomenuta dvojica prigrlili i kojoj su se pr°' dali. — (Općlimr)	^
POŠILJAJTE NAROČNINO
Antifašistička akcija u Padovi i okolici
Trst. koncem novembra. Antifašistička akcija je u okolici Padove postajala u zadnje vrijeme sve jača. U Padovi i okolici šireni su antafašistički letci. Prije nekoliko mjeseci bila su podmetnuta dva velika požara — jedan u crkvi Sv. Rozalije, drugi u crkvi Sv. Petra. Redarstveni aparat tragao je dulje vremena i pooštrenim mjerama da otkrije krivce ovih otvorenih i sve jačim proturežimskih akcija. Nedavno su uapšer.i pod sumnjom, da su vršili ovu akciju dva čovjeka, trgovački putnik Paolo Fabiani i student Zaneanaro. Kako javljaju novine, uapšeni su priznali, da su oni bili medju onima.. koji su širili letke i podmetati požare. Naravno, da uapšenjem ove dvojice fašistička policija nije ugušila akciju nezadovoljstva i protesta, koji se svakim danom javljaju a fašističke novine registriraju tek onda, kada se policija barem donekle pokaže na djelu.
Dne dnevu v
VELIKI POŽAR U MATULJAMA.
Izgorjela općinska zgrada.
Rijeka, koncem novembra. U noći od ii novembra izbio je u Matuljama u samoj općinskoj zgradi veliki požar tako da je bila potrebna brza intervencija vatrogasaca. Vatrogasci iz Opatije lokalizirali su požar istom nakon 2 sata napornog gašenja. Šteta se cijeni za sada po prilici na 20.000 lira. Koliko se moglo ustanoviti vatra je nastala pod samim krovom i odatle je zahvatila ostali dio zgrade. Vodi se istraga da se utvrdi kako je došlo do požara da li slučajno ili je moguće kakav drugi razlog po srijedi.
OPASNI POŽAR I U UDINAMA
Trst, koncem novembra. U Udinama je u noći od 28 novembra izbio veliki požar u skladištu sijena tvrtke Caccio. Vatrogascima, od kojih su dva teško ranjena, jedva je uspjelo ugasiti požar. Šteta iznosi oko 200.000 lira. Da požar nije na vrijeme ugašen. moglo je doći do veće katastrofe zbog obližnjeg tramvajskog spremišta, koga je vatra mogla svaki čas zahvatiti.
„Austrijanci; austrijske svinje..."
Tako je publika u jednom gradu »pozdravljala« nogometaše iz Trsta
U jednoj polemici koju tršćanski »II Fopolo di Trieste« vodi sa torinskem »La Štampa« povodom jedne nogometne utakmice u Casalu, »II Popolo di Trieste« u svome broju od 22 novembra iznosi neobično interesantne podatke o napadajima talijanske publike u gradu Casale na igraće i vodstvo tršćanskog nogometnog kluba »Triestina«, koji je igrao u Casalu. »II Popolo di Trieste« veli da je publika nagovarala domaće igraće da prebiju Tršćanima koljena. Poslije utakmice publika se ponašala prema Tršćanima drsko i pljuvala^ na automobil, u kome su se nalazili Trsca-ni. Napadaji publike u Casalu bili su toliko kretenski i toliko neslani, piše »II Popelo di Trieste«, da se zaista moramo da zapitamo, da li se nalazimo u dvanaestoj godini fašizma. Zaista je interesantno da se još uvijek tršćanski gradjani mogu da vrijedjaju riječima: »Austrijanci, austrijske svinje«, kao što se deraia publika u Casalu na račun tršćanskih igrača, koji su krivi samo zbog toga, što se nisu dali pobijediti. Nije to prvi put, da publika u Casalu naziva Tršćane Austrijancima. Situacija poslije posljednje utakmice bila je takva, da tršćanski igrači nisu smjeli da izadju iz kabine za svlačenje. Funk-cioneri tršćanskog kluba bili su napadnuti prostačkim riječima i pogrđanm i uzalud se »La Štampa« trudi da dokaze, da mi neumjesno pretjerujemo.
. SITNE VIJESTI
GLAVNI OBRISI DELOVANJA ORGANIZIRANE EMIGRACIJE
v mn DvofiSEUu po anaMiaa komrešii » imm
SEJA ZVEZNEGA DIREKTORIJA V ZAGREBU
— V Idriji so tatovi vdrli v trgovino sadja, katere lastnica je Josipina Novak, doma iz Ljubljane. Odnesli so vse. kar lim je prišlo pod roko. nazadnje pa so trgovino se
"— Aretiran je bil v Gorici Franc Šemrl, star 29 let, iz Idrije, ker je prekršil policijski opomin kvesture v Firenci.
__V tržaški bolnišnici je umrla dve teti
stara Fida Versič od Sv. Ivana. Ko se je igrala blizu ognjišča, se ji je vnelo krilo m otrok se je nevarno ožgal.
__ Avtomobil je povozil v Trstu 62 letno
Ano Kocjančič, ko je šla čez Garibaldijev trg. Prepeljali so jo v bolnišnico. Poškodbe
so zelo nevarne.	.
— V Logu čez Sočo je 35 letna Josipma Kavs opravljala v kuhinji domača dela. V kuhinjo te stopil nek deček. S stene je vzel lovsko puško in se začel z njo igrati. Pušica se je sprožila in strel je smrtnonevarno zadel nesrečno ženo. Prepeljali so jo sicer v Gorico, toda zdravniški pomoč je bila
zaman.	,	..
— Sud le na Rilec! prije par dana osudio sedam naših seljakinia i seljaka iz Istre na veće globe. Njima je prije toga prove-đena premetačina u kućama i navodno usta-novljeno. da su kriomčarili iz riječke slobodne zone kavu i šećer.
— Na devet mjeseci zatvora osudjen je na Rijeci radnik Trejsan zbog toga, jer da je u iednoi gostioni uvrijedio nekog fašističkog milicionera, kad ga je ovaj u jednm gostioni pozvao da se legitimira
19 novembra t. 1. po Rapalskem vseh emigrantskih centrih ter skoraj v vsakem količkaj važnejšem centru države se je sestal v Zagrebu na pretresanje emigrantskih problemov direktorij zveze emigrantskih organizacij iz Julijske Krajine.
Zvezni predsednik je moral pri otvoritvi zasedanja emigrantskega direktorija ugotoviti
nele razveseljiv porast emigrantskega pokreta že v kratkem razdoblju od poslednjega emigrantskega pokreta, ampak tudi
veliko naraščanje dela v celotni emigrantski upravi, bodisi pri ožjem zveznem vodstvu kot tudi pri posameznih
zveznih odsekih.
Direktorij sam je pa ugotovil, da zahtevata kopičenje emigrantskih problemov ter napetost politične situacije pogostejše za-sedavanje vrhovnega emigrantskega foruma.
Letošnji sistematično organizirani Rapalski dan predvsem v slovenskih in hrvaških delih države, kakor tudi v precejšnji meri po južnih srbskih pokrajinah Jugoslavije je bil podvržen objektivni presoji od strani direktorija bodisi v tehnički izvedbi od strani emigrantskih in drugih organizacij, bodisi v svojih efektih na domačo jugoslovansko ter inozemno javnost. IZRAZ DOSTOJANSTVA IN DOSTOJNOSTI NA RAPALSKIH PRIREDITVAH.
Vse emigrantske organizacije so se disciplinirano držale navodil oblasti, katere so omejile Rapalske spominske slavnosti samo na zaprte prostore ter še te v ozke meje resnih predavanj in akademij brez kakih ostrejših vzklikov proti glavnim vodečim fašistovskim osebnostim, krivim strašnega tlačenja našega naroda v Julijski Krajini. Emigracija je tudi potrpežljivo prenesla popolno omejitev poročanja v časopisju.
Celotna organizirana emigracija iz Julijske Krajine ter tudi ostale jugoslovenske organizacije so na neštetih rapalskih prireditvah dobro zavedale svoje dolžnosti. Zato su stotine rapalskih prireditev po celi državi izpadle v najlepšem redu in dostojanstvenem protestu proti fašističnemu nasilju nad jugoslovensko manjšino v Julijski Krajini. Rapalske prireditve v Zagrebu, Ljubljani. Beogradu, po vseli provincijalnih centrih so bile tudi najjasnejši dokaz solidarnosti vseh Jugoslovanov. Slovencev, Hrvatov in Srbov z usudo naših bratov onstran italijanske meje.
SOGLAŠANJE CELOTNE EMIGRACIJE Z ZVEZNIM PREDSEDNIKOM Ker se je celoten italijanski tisk, na migljaj in po navodilu fašistične vlade, vrgel predvsem s prostaškimi napadi na zveznega emigrantskega predsednika dra L M. Čoka. mu je zvezni emigantski direktorij izrazil svoje popolno soglašanje z njegovimi izjavami na beogradski rapalski priredbi na kateri je zvezni predsednik odrekel italijanski fašistični vladi radi njenega vero. lomnega, nečloveškega postopanja pravico upravljanja nad jugoslovenskim narodom v Julijski Krajini.
Zvezni direktorij, sestavljen iz delegatov posameznih emigrantskih organizacij ter pročelnikov posameznih odsekov odobrava
v polnosti zahteve dr. Čoka po reviziji sedanjih mej v Julijski Krajini ter njihovo novo začrtanje na podlagi narodnostnega principa. Celotna emigracija soglaša s svojim predsednikom dr. Čokom v zahtevi: Revizija onih krivičnih določb rapalske pogodbe ki prisoja šesttisoč Jugoslovenov Italijanski državi, ki jih upravlja na popolnoma brezpraven način.
Zvezni direktorij izraža zahvalo ogromni večini emigrantskih ter tudi drugih jugo-slovenskih organizacij, zlasti Pa svojemu organizatorno-propagandnetn odseku na prireditvi mirnega in dostojanstvenega rapalskega protesta po celi državi. NEPROSTOVOLJNE ZASLUGE FAŠISTIČNEGA TISKA ZA NAŠO PROPAGANDO
Česar ni mogla objeti organizirana propaganda emigracije, je pa dosegel v svojih izpadih celotni fašistični tisk. Organizirana emigracija iz Julijske Krajine sicer ne more izreči zahvale fašističnem tisku, ki je s svojim napadanjem in zmerjanjem nehote koristil potlačeni iugoslovenski manjšini v Julijski Krajini, ker je opozoril nanjo svetovno javno mnenje nemške, švicarske, angleške. amerikanske in druge časopise, da so na podlagi fašističnik izpadov pisali o vzrokih rapalske proslave v Jugoslaviji, to je o potrebi revlzijonizma ne samo na korist fašistične politike ampak tudi v Julijski Krajini v zaščito tlačenih slovenskih in hrvaških množic pod fašističnim jarmom. Emigracija iz Julijske Krajine v Jugoslaviji upa da bo tudi v bodoče fašistični tisk zvesto in pazljivo spremljal vsako protestno prireditev emigrantskih organizacij ter s svojim napadanjem delal propagando za našo stvar.
Zvezni direktorij je na koncu pretresa o rapalskih prireditvah naložil organzaitorno-propagandnemu odseku, da zbere vse P°" datke in poročila o letošnji prireditvi rapalskega dneva, da ugotovi vse dobre, pa tudi senčne strani letošnje tehnične izvršitve ter da za prihodnjo začrta program še bolj sistematične, povsod prodirajoče organizacije rapalskega dneva
POŽRTVOVALNO IN INTENZIVNO DELO V VSEH ODSEKIH
Vrstila so se nato poročila posameznih odsekov Zastopnik
organizatorno-propagondnega odseka
ie poleg izčrpnega poročila o organizaciji rapalskega dneva pojasnil na nekatera vprašanja posameznih članov direktorija, kako se je razvijala proslava rapalskega dneva na ljubljanski univerzi, kjer so zastopniki posameznih akademskih klubov zašli tu pa tam i: okvirja rapalske prireditve ter izvajali delotra programska stališča svojih klubov. Zato na ne zadeva krivda organizatoru! odsek.
Pripravljanje rapalskega dneva je v veliki meri zajelo celotno delavnost organi-zatornega odseka skoraj skozi mesec dni ter ni mogel zato izvršiti nekoliko perečih organizatorskih nalog Kako veliko je bilo delo tega odseka priča dejstvo, da ie bilo odposlano nad 600 okrožnic na vse kraje države.
Sedaj po rapalskem dnevu se bo bavil orgamzatorni odsek predvsem z ustvaritvijo edinstvene legitimacije za vsa emigrant-
Hrti Sura	rvrrrorti'*'!/-»!’«-»
ska društva. Nekatere organizacije s6 namreč ostale brez legitimacij in zato potrebujejo čimprej nove enotne legitimacije- Pa
tudi delo za list »Istra« sedaj koncem leta nalaga intenzivno propagando za naš tisk.
Statistični odsek
si ie stavil za nalogo, da izvede do konca leta 193? vsaj statistiko organiziranega emigrantskega članstva po vseh emigrantskih organizacijah. Je to sicer zelo zamudno delo katero so ski raj vse organizacije že v veliki meri ako že ne popolnoma izvedle. Koristi emigrantskega statističnega dela se zlasti v velikih centrih, tako na pr. v Zagrebu že kažejo. Emigrintske organizacije imajo na razne, tudi uradne zahteve, o beguncih in političnem zadržanju že na razpolago podatke, katerih ni bilo dosedaj nikjer mogoče dobiti. Član direktorija, ki je obenem tudj član »Soče«-Matice v Ljubljani je sporočil, da tudi v tej organizaciji ki edina še ni pričela izvrševati statistično delo, prodira prepričanje o koristi statističnega dela ter se razbljinjajo neutemeljeni pomisleki o kakem drugem kot zgolj emi-grantsko-političnem značaju emigrantske statistike.
Pročelnik publicističnega odseka poročal je o načrtih in pripravah, ki jih je obravnaval odsek na par svojih sejah. Izvršeni so že neki prevodi antifašistične literature.
BROŠURA »NAŠI ONSTRAN MEJE« IN KOLEDARČEK »SOČA«
Ker je izšla ravno na rapalski dan po pobudi našega znanega manjšinskega delavca in emigrantskega tovariša dr. Čermelja ter po požrtvovalnem sodelovanju raznih drugih javnih delavcev v eni izmed stanovskih organizacij v Ljubljani izčrpna, lepo opremljena brošura »Naši onstran meje«, ki obravnava slovenske manjšine izven državnih mej. se je razpravljala možnost izdaje slične brošure v srbo-hrvaškem jeziku. Zvezni predsednik je omenil, da se podobna brošura v srbskem jeziku in cirilici že pripravlja za tisk. Po daljši debati se je pa prepustilo publicističnemu odseku, ki ima svoj sedež v Zagrebu, da izdela referat in brošuro primerno za hrvaški del države.
Na željo delavskih krogov iz Novega Sada se je pretresala tudi izdaja letošnjega koledarčka »Soča«. Ker so bile široke delavske in kmečke plasti našega naroda v Julijski Krajini navajene na obsežne koledarje »Danice«, Mohorjeve družbe« in »Goriške Matice«, so tući v emigraciji širše delovne plasti emigracije začutile potrebo po namiznem, večjem koledarju, ki nai bi bil neke vrste poljudnega almanaha. Koledarček »Soča« pa po svoji odlični tehnični opremi in vsebin' služi sijajno kot propagandno sredstvo zlasti med neemigrantski-mi meščanskimi krogi Jugoslavije. Zato je diirektorij naložil publicističnemu odseku, da v sporazumu s konscrcijem lista »Istra« izdela načrt za prihodnje leto o izdaji ljudskega. družinskega koledarja ter obenem tudi majhnega, žepnega koledarčka, po tipu sedanjega, za estetnično bolj razvajene, jugoslovenske kroge. Ta izvedba bo seveda zavisela precej od uspeha in razširjenosti, ki jo bo dosegel letošnji koledarček »Soča« med jugoslovensko javnostjo. Naloga vseh emigrantskih organizacij je, da ta uspeh zagotove in s tem dajo možnost bodočih emigrantskih knjižnih eaicij.
ANONIMNA PROTIVATIKANSKA BRO
SURA TER STALIŠČE EMIGRACIJE
Na vprašanje nekaterih članov direktorija pojasni zvezni predsednik, da nima zvezno emigrantsko vodstvo ter sploh emigrantske organizacije nikake zveze z izdajo anonimne brošure pod psevdonimom Vigilans, ki je izšla leta 1932 v Splitu ter katera obtužuje sveto Stolico zlasti pa se danjega papeža Pija-XI radi popuščanja na. pram fašističnim, oblastem, ki rušijo vse kar je jugoslovenskega v katoliški cerkvi v Julijski Krajini. Organizirana emigracija se ne skriva za anonimnostjo, ampak na odkrit način žigosa vsakikrat v svojem glasilu »Istra«, na svojih zborovanjih in vsa' koletnih kongresih postopanje fašistične vlade na cerkvenem polju ter nerazumljivo popuščanje Vatik-na naoram temu nasilju na cerkvenem poli"
Zvezni socijalni odsek v okvir ju marljivega društva »Soča« pripravlja potom okrožnic ki bodo poslane te dni na vsa emigrantska društva potreben materija! o številčnem stanju brezposlenih emigrantov, dalje pregled gotovega, sicer neznatnega, a škodljivega števila poklicnih delcinržnežev, ki izrabljajo že itak pičle podporne fonde emigrantskih organizacij. Socialni odsek pa hoče tudi čimprej ugotoviti minimalne proračune socialne akcije za glavne emigrantske centre, to je Zagreb. Ljubljano, Sušak in Maribor glede potrebnih najsromnejših emigrantskih azilov in prehrane brezposelnih emigrantov preko zime Le na podlagi ugotovitve točnega obsega in bede brez-poslene emigrantske mase v teh glavnih centrih bo mogoče zvezni emigrantski upravi podvzemati potrebne mere.
POTREBA OSREDOTOČENJA KOLONI-ZACIJSKIH AKCIJ
Principijelno je zvezni direktorij sklenil usmeritev razni kolonizacijskih akcij v enotnem kolonizacijskem centralnem odseku. V lej centralni ustanovi naj bj bili zastopani delega., vseh dosedanjih delujočih kolonizacijskih akcij. Vedno večje delo in naraščajoča kolonizacija sta povečali delo v toliki meri. da ga ni več zmogel vršiti ne samo gospodarsko-finančni odsek, ampak tudi ne več posamezne obstoječe kolonizacijske akcije. Pročelnik kolonizacijskega odseka je v peterih točkah razvil ogromno delo. ki čaka osrednji kolonizacijski odbor.
V gospodarsko-finančnem odseku se je na mesto pročelnika dr. Kajina, kj je bil službeno premeščen v Skoplje, kooptira! novi član g. Božo Semelič- Na eni izmed svojih bodočih sej si pa bo ta odsek razdelil funkcije in začrtal nadaljno svoje delovanje.
Na podlagi raznih neugodnih poro-čil vseh krajev, kjer je gostovala dramska družina »Istra«, nekdaj tudi nastopajoča pod imenom »Soča«, tako na pr. na podlagi poročil iz Celja. Kočevja, Ljubljane, Zagreba itd. je zvezni emigrantski direktorij sklenil, da ne podeli tej dramski družini naprošeni protektorat. Ne zvezno emigrantsko vodstvo ter tudi ne emigrantske organizacije niso imele ter nimajo prav nikakih zvez z dramsko družino »Istro« ter zato ne sprejemajo nase nikakih obveznosti, ki ni jih eventuelno njena gostovanja kje povzročala. Poziva se dramska družina »Istra« da takoj odloži svoj dosedanji naziv, ter da Izbere drugega, ki nima nikake zveze ne emigracijo in ne z Julijsko Krajino. Organizirana emigracija bo prav rada podpirala vsako narodno-obrambno delo ter zastopa zato načelo, da se delo nobene izmed obstoječih narodno-obrambnih organizacij ne sme ustaviti, ampak le še bolj povečati in osredotočiti smeri posameznih sorodnih si organizacije. Želj zato, da »Bran:-bor« y Ljubija: i premaga svoje začetne težave in se razvija po vzoru svojega prednika »Jugosibvenske .Matice« v močno organizacijo.
POHVALNO DELO V OKVIRU MANJŠIN. SKIH KONGRESOV
Direktorij je hvaležen za de'o. ki ga vršita zastopnika naše manjšine na manjšinskih kongre-ih. S s^ojo navzočnostjo na vodilnih mestih izvršujeta poleg sodelovanja v čisto teoretskih debatah tudi drugo, pozitivnejše delo za našo manjšino, ker za-moreta infornvrati na svojih mestih o položaju našega naroda v Italiji tudi one mednarodne kroge, katere bi bilo drugače nemogoče obvestili. Kljub različnem mišljenju glede načini v resdve problema našega naroda v Julijski Krajini je organizirana emigracija iz Julijske Krajine v Jugoslaviji v svojih izjavah na zborovanjih ter v svojem glasilu »Istra« bila vodena po čustvih simpatije in priznanja za njuno koristno delo. ne da bi se seveda vzdržala od objektivne kritike smeri in delovanja manjšinskega kongresa kot takega.
Direktorji je vzel na znanje, da ožje zvezno vodstvo rešuje vse društvene predloge, ki so bili take prirode, da jih ni mogel rešiti emigrantski kongres.
Z ozirom na razne kritike glede imena »Julijska Krajina« povdarja zvezni direktorij, da se je pričelo uporabljati to ime po daljšem studiju in izbiranju poznanih naših manjšinskih delavcev, ker nimamo za našo deželo v Italiji primernejšega naziva ter, ker je moralo staro ime Primorsko odpasti radi obstoja raznih drugih primorskih pokrajin v Jugoslaviji, a vsa druga obstoječa imena (Istra, itd.) ne objemajo celo našo zemljo in bi pomenila njihova aplikacija v kakem odločilnem trenotku za nas nevarno odpoved na kak del našega ozemlja v Italiji. Zato zvezni direktorij še dalje vztraja na rabljenju imena Julijska Krajina.
V krajih kjer je več članov zveznega direktorija, se imajo ti dogovoriti, kateri izmed njih ima zastopati zvezni direktor’! na proslavah domačih jugoslovenskih organizacij.
Organizirana emigracija pogaravlja novo glasilo naših bratov emigrantov v južni Ameriki, tednik »Novi list«, ki nadome-stuje »Slovenski tednik«. Želi tovarišem emigrantom v Južni Ameriki čim več uspeha na organizacijskem in publicističkem polju, da bodo tako tudi oni usposobljeni voditi borbo proti sedanjem nasilju v Julijski Krajini.
Iz tajništva zveznega emigrantskega direktorija.
OSIJEK mA ISTRU
Veliki M^ipfela Istarskog dana u Osijeku 26. XI.
U nedjelju dne 26 novembra podružnica Jugoslavenske Matice u Osijeku priredila je Istarski dan. Agilna podružnica Jugoslavenske Matice u Osijeku je povela medju gradjanstvom jaku propagandu, da taj dan sto bolje uspije u materijalnom i moralnom pogledu. Pretsjednik Matice u Osijeku g. Hinko Sirovatka, koji se već od svoje mladosti zanima za Istru, htio je Istarskim danom da osječko gradjanstvo zainte-resuje ne samo za problem naše manjine u Julijskoj Krajini, već i da Osijek shvati i pomogne potpunije i jače izbjeglice iz zarobljenih krajeva. Zato je Jugoslavenska Matica u Osijeku odredila za taj dan sakupljanje doprinosa za pomoć istarskim emigrantima u Jugoslaviji i pozvala iz Zagreba dra. Frana Brnčića i Dragovana Sepića.
Već od rana jutra su rodoljubne osječke gospodje s mladim djevojčicama sakupljale na ulicama i trgovima dobrovoljne doprinose za pomoć istarskim emigrantima i dijelile značke »za Istru«. U Narodnom kazalištu je bila priredjena svečana matineja, na kojoj su imali da uzmu riječ g. Hinko Sirovatka, g. dr. Fran Brnčić i g. Dragovan Sepić.
Medju brojnim slušateljstvom, koje je u nedjelju 26 novembra u 10 i po sati već počelo da napunjuje dvoranu Narodnog kazališta, bili su zastupnici Jadranske Straže, Jugoslovenskog Sokola, Narodne Odbrane, Jugoslavenske Matice, društva »Istre« kao i najviši pretstavnici vojnih i civilnih vlasti.
Matineju je otvorio pretsjednik podružnice Jugoslavenske Matice u Osijeku g. Hinko Sirovatka, koji je u kratkom, ali jezgrovitom i poletnom govoru objasnio značenje Istarskog dana i spomenuo svu nepravdu koju je našem narodu nanio Rapalski ugovor a pojačao neljudski postupak fašizma protiv naše manjine u Italiji. G. Hinko Sirovatka je istakao u svom govoru potrebu Jačeg i smišljenijeg rada za Istru i rekao da se u Jugoslaviji mora tako raditi, da naš narod u Istri osjeti da se na njeg ne zaboravlja, već da se za njega duboko osjeća 1 radi. Govornik prikazuje lapidarnim riječima patnje našeg naroda u Istri i traži, da se ta pro-tumanjinska politika Italije u Istri revidira. »Neka mi bude dozvoljeno, rekao je g. Hinko Sirovatka, da učinim jednu napomenu na adresu Italije, koja upinje danas sve sile, da u zajednici s Nijemcima, s Madžarima i s Bugarima prisili ostale države na reviziju mirovnih ugovora. Ta napomena glasi: po svim smo zakonima božje i ljudske pravde mi oni, koji najpravednije dižemo zahtjev za revizijom nečuvenih prilika, pod kojima živi preko 600.000 Slavena u Italiji. Istom onda, kada bude provedena ova revizija, steći će Italija moralno pravo, da govori o pravdi, a mi joj sve dotle poričemo svako pravo da se stavlja u pozu sudije nad drugima«. Kraj svog govora je g. Sirovatka posvetio sjenama istarskih mučenika, koji su pali za slobodu svog naroda i uz burni aplaus dovršio svoj govor.
Dr. Fran Brnčić je na početku govora spomenuo sva svečana i službena obećanja najodgovornijih talijanskih političkih faktora, kojima se Italija obvezala pred našim narodom u Istri i pred svjetskom javnošću da će voditi politiku snošljivosti i razuma u Julijskoj Krajini. Ta obećanja nisu bila održana. Sve svoje obveze je Italija pogazila i dala se da vodi jednu politiku is-trebljenja Slavena u Istri. Ta politika nasilja medjutim nije slomila naš narod i nije skršila njegov otpor i naš narod još vjeruje da će pobijediti njegovo pravo, da ima granicu na Soči. O pravednosti granice na Soči bio je uvjeren i sam Mazzini. Sadašnja Italija se bori protiv prirodnih i temeljnih prava našeg naroda. »Sila se diže protiv prirode, naglašava dr. Brnčić, uništava naš narod i naš jezik, raznaro-djuje našu djecu, ali klik naše djece mora biti onaj francuske mučenice Jeane d’Arc: »Les Anglais en Angleter-re voila la paix!« Gosp. dr. Fran Brnčić govori dalje o zadacima Jugoslavenske Matice i o potrebi da se sva nacionalna društva zauzimlju za Istru kao i Jugoslavenska Matica, a Čitavi narod u Jugoslaviji da osjeća za boli svoje istarske braće. Krajem govora dr. Brnčić ističe značenje naših mučenika i s toplim riječima se sjeća njihovih žrtava.
Iza odobravanja publike, koja je_ više puta prekinula govor dra. Brncića, u zoo je riječ Dragovan Sepić da predaje o »reviziji ugovora i našoj manjini pod Italijom«. Označujući sadašnji revizionistički front pred vod jen Italijom, kao nepravedan, jer ne trazi općenitu već djelomičnu reviziju ugovora, kao opasan za mir. jer ne isklju; čuje rat kao sredstvo revizije. Predavač misli da je nemoguće provesti jednu doista pravednu reviziju u Evropi, koja ide sijedom Rima i Berlina. Svaka revizija u fašističkoj Evropi bila bi nužno provedena ratom, nužno bi služila tek apetitima velesila i nužno bi bila uzrokom novih nepravda. Potrebno je zato
isticati opasnost fašističke revizije, ali je isto tako nužno tražiti novu reviziju, koja bi morala uzeti u ispitivanje sve granice i sve ugovore, koja bi morala isključiti apsolutno rat kao sredstvo revizije i koju bi konačno morao da provede jedan jači medjunarodni forum nego što je sadašnje Društvo naroda. Nasuprot zahtjevima fašističkog revizionizma mi moramo ukazivati na prethodnu potrebu da Italija, jedna od vodja tog revizionističkog fronta, dozvoli reviziju Rapalskog ugovora, koji je ne samo nepravedan već i opasan za mir na Jadranu. Posljedice tog ugovora su tragične. Položaj u koji je pala po tom ugovoru jugoslavenska manjina u Italiji je uslijed fašističke politike nesnosan. Predavač ulazi tada u analizu položaja naše manjine pod Italijom i de-
taljno obradjuje slijedeće točke 1. groblje slavenske kulture u Istri, 2. asimi-laciona politika, 3. pauperizacija i kolonizacija Julijske Krajine, 4. fašistički teror i nasilje. Predavač se u svom do-kumentovanom izlaganju zadržao podulje na procesu protiv Vladimira Gor-tana i na bazovičkim žrtvama. Kad se krajem govora sjetio žrtava fašističkog terora, koje opravdavaju zahtjev za revizijom postupka protiv naše manjine u Italiji, čitava sala je odgovorila na spomen palim mučenicima: Slava im!
Iza predavanja g. Dragovana šepića, uzeo je ponovno riječ g. Hinko Sirovatka, koji se zahvalio slušateljstvu na pažnji i pozvao gradjanstvo grada Osijeka da se odlučnije i odanije zauzme za istarsku stvar. — Time je ova uspjela priredba završena.
RAPALSKI DAN U SLAVONSKOM BRODU
Lijepa i uspjela svečanost održana u Brodu, 19. novembra — Sudjelovanje gradjanstva iz Slav. i Bos. Broda
Naše glasijo »Istra« vrlo rijetko donosi po kakvi skroman dopis iz naše sredine. I ne treba se čuditi, kad znamo, da naše potporno i prosvjetno društvo »Istra«, premda postoji ovdje već deset godina, veliku muku muči, da se uzdrži na životu. Ne možemo reći, da je to radi nesavjesnosti ovdje živućih Istrana i Primoraca, jer ovi čine velike napore i koliko mogu i znaju, svuda propagiraju naše ideje, svuda šire ljubav do naše nezaboravne rodne grude. Pravi i jedini uzroic tih naših nedaća je u tome, što je naše članstvo ogromnom većinom radništvo, koje u današnjoj krizi i besposlici najgore strada i uz najbolju volju ne može, da posveti svome društvu onu pažnju, koju bi u svakom drugom slučaju vrlo rado i obilno pružilo. Najviše nas muči, što nemamo barem nekoliko naših inte-ligenata, koji bi mogli posvetiti društvu »Istri«, članovima i osobito omladini barem nedjeljno po nekoliko sati, za kojih bi se moglo gajiti u dušama najmladiih poznavanje Istre i Primorja i sve drugo potrebno, da ne zaboravimo, odakle smo došli i kud ćemo. se opet jednom sigurno vratiti.
Po prvi put je ove godine održan »Rapalski Dan« u većem opsegu. Društvo >Istra« organiziralo je ovu priredbu osobito i radi toga, što se je toga dana imala održati u Brodu n^S. sjednica saveznog emigrantskog direktorija. Na našu veliku žalost ta sjednica nije ovdje održana niti smo ikoga od vodja naše emigracije mogli toga dana imati u našoj sredini. Usprkos toga datum 19 novembra ostaje u nama neizbrisiv, jer smo na toj našoj priredbi vidjeli, da i gradjanstvo grada Broda vodi računa o našim mukama i da osjeća najveće simpatije za Istru i naš tamo zarobljeni narod.
U nedjelju 19 studena u 10 sati prije podne održana je komemorativna akademija. U zakazano doba bila je velika dvorana Rasine kao i galerija dupkom puna pa-trijotskog gradjanstva Broda i Bos. Broda. Istrani su bili zastupani punobrojno. Svečanu akademiju otvorilo je HPD Martić iz Bos. Broda sa omiljelom pjesmom »Predobri Bože« od M. Brajše-Rašana. Društveni pretsjednik gosp. Benažić održao je kome-morativno predavanje o Rapalskom ugovoru. Slijedile su deklamacije: »Ko to tapka«? od J. A. Kraljića, pa »Mojoj Istri« od R. Ratalinić-Jeretova te: »Pjesma pogaženih« od istog pjesnika. Sve su deklamacije bile dobro izvedene te su ostavile najdublji dojam. H. P. D. »Davor« otpjevalo je skladno »Istri« od M. Brajše-Rašana, a P. D. »Branko Radičevič? otpjevalo je pjesmu »Pozdrav Domovini« od V. Novaka. Završna tačka programa je bila »Himna Družbe Sv. Cirila i Metoda za Istru« od M. Brajše-Rašana, koju je otpjevalo H. P. D. Martić uz buru odobravanja i gromke poklike Istri i našoj braći.
Naša kulturna kronika
Cio program je izveden na opće zadovoljstvo svih prisutnih, što se vidjelo po općem raspoloženju prisutnih koji su pljeskom i oduševljenim poklicima davali odu-ška svojim osjećajima.
Društvo »Istra«, ponosno na takav lijepi uspjeh iz sveg srca se najtoplije zahvaljuje svima, koji su pomogli, da ta priredba tako sjajno uspije. Osobita hvala malim deklamatorima koji su nas do suza ganuli. Naročita hvala pripada i HPD Martić iz Bos. Broda, koje nije žalilo truda, da dodje u Brod n^S. Velika hvala i HPD Davor kao i P. D. Branko Radičević iz Slav, Broda, koji su mnogo zaslužni, da je ta naša prva javna priredba ovako impozantno izvedena. Na koncu zahvaljujemo i rodoljubivom gradjanstvu iz Slav. Broda, koje je i ovaj put vidno dokazalo, svoje simpatije i razumijevanje.
Žalimo samo, što se toga nije našao u Brodu n/S nijedan od naših vodja, koji bi nas svojim prisustvom bio u velike zadužio, a naša istarska srca i istarske nade barem u nekoliko osokolio.
RAPALSKI VEČER V VELENJU
Tudi letošnje leto ie zbralo tukajšnje Sokolsko društvo zavedno občinstvo iz Velenja in okolice k žalnemu večeru ob priliki trinajstletnice nesrečnega Rapalla.
V uvodni besedi se je društveni prosve-tar dotaknil nesrečnih datumov našega naroda kakor so si sledili časovne in to: koroškega plebiscita. Rapalske pogodbe in zločinov nad našim narodom, ki so tej krivični pogodbi morali neizogibno slediti in sia cer žrtev Vladimirja Gortana, žrtve bazoviških junakov in nešteto drugih krivic. Sledila je molitev: Zemljica naša jugoslovanska. Sokolski oktet je zapel »Morje Adrijansko« kateremu je sledila zborna recitacija: Iga Grudna »Mi smo minerji«. Mala deklica je deklamirala »Istri«, kateri je sledil zopet oktet z »Oj Doberdob«. Predavanje o Rapallu je v pravi luči pokazalo vse trpljenje primorskega naroda od okupacije do danes in vsa prizadevanja zapadnih sosedov, da bi se polastili še nadaljnjega jugoslovanskega ozemlja, ter usode, ki bi v tem slučaju doletela narod, ki danes uživa polno državljansko in človečansko svobodo v okrilju Jugoslavije. Globoko v srca navzočnih se je zarezala občuteno podana recitacija od K Široka: »Kako je bilo Tebi Marija pri srcu takrat...«
Žalni večer je zaključila živa slika, prikazujoč trpljenje našega ljudstva pod fašističnim bičem.
Soglasno je bilo mnenje občinstva, da je bil večer dosojna komemoracija krivične Rapalske pogodbe in da konačna zmaga mora biti in bo na strani pravice.
NASI ONSTRAN MEJE
Poslije prikaza o ovoj vrijednoj publikaciji koju smo donijeli u prošlom broju, donosimo danas još i ovaj. Smatramo da nije na odmet ako se o knjizi kao što je ova: »Naši onstran meje« čuje još i ovo slovensko mišljenje — nešto opširnije — nego ono prvo, ali jednako pohvalno kako ova knjiga uostalom I za-vredjuje. (UR.).
Kdor se je nekoliko poglobil v študij vprašanja narodnih manjšin in v našem primeru vsaj površno pregledal boje, ki se vrše še vedno za naše obrobno ozemlje, mu ne bo težko ugotoviti, kako borna je naša publicistika v tej smeri že po obsegu samem in kako pogrešamo temeljitih, trdno osnovanih, našemu času in mišljenju odgovarjajočih del. ki bi podala stvarno sliko položaja, nas same v borbi podprla, nepristranskemu razsojevalcu pa^nudila ne-ovržen dokaz upravičenosti naših zahtev. Potrebna so taka dela nam samim, ki se nas zadeva neposredno tiče, predvsem pa mladini, da se dodobra spozna z žalostnimi
razmerami, v katere nas je vrgla krivična razdelitev našega ozemlja, in da se tako na podlagi dejstev z vso silo mladostnega ogorčenja vrže v delo za odpravo jamra, ki nas uničuje. Naši kraji in ljudje, ki so ostali za mejami, so nam še premalo znani, da bi mogli vselej in povsod čutiti, kako žgoče so rane, ki se jih zasekali tuji gospodarji v naše narodno telo in da se zaradi njih pravo narodno življenje ne more razviti. Saj se dogaja, da se celo v šoli ustavi domovinski pouk ob državni meji, kakor da dalj ne sega domovina.
Skromna knjižica s preprostim naslovom: »Naši onstran meje«, ki jo je izdal in založil P. Pavlovič in je izšla v Ljubljani letos pred Rapalskim dnem, je Vazveseljiv pojav v tej smeri, ker skuša prav mlademu rodu in na prikupen, stvaren in zanimiv način, pri katerem se javljajo že nove, mlade sile, predočiti usodo vseh treh naših ozemelj, ki so ostale za mejami. Knjiga je več ko propagandnega in informativnega pomena, ker prinaša obilo novega gradiva, iz katerega bo utegnil
črpati, kdor se zanima za naše vprašanje, obenem pa je lahko za vzgled, kako naj bi se taki problemi nadalje na poljudno znanstven način podajali občinstvu.
L. Lovor opisuje sočno in zanimivo mejo z Italijo, na nazoren, mladini lahko dostopen način vodi brav ca po naši primorski in istrski pokrajini, našteva krajevne zanimivosti, gospodarske in socijalne razmere, s katerimi se mora boriti naše po večini ubožno ljudstvo. Ne morem mu pritrditi pri opisu komenskega Krasa, ki je po njem prava »puščava, vsa razgrizena po vrtačah, — škrapljah, med katerimi raste le tu pa tam grmovje ali kak šop trave, borna paša za maloštevilne ovce in koze«, ker je ta po knjigi prevzeti opis za Kras vendarle prehud in bi se ta zemlja le človeku, ki kamenja ni vajen, zdela puščavska, a ima še vedno dosti zelenja in dosti lepote, ne glede na to, da o ovcah in kozah ni mogoče govoriti. Prav tako bi bilo bolje, če bi na goriških ulicah mesto živahnega prometa, ki je tam vrvel pred leti, opazil zastoj in to nazorneje označil v sliki Trsta, ki je za Primorsko srce in pljuča, s katerimi bi moral dihati v svet. Enako bi bilo potrebno točneje označiti pomen Tržiča za naše ljudstvo, saj se je na tisoče našega delavstva stekalo v ladjedelnice in arzenal in je danes zlasti Spodnji Kras z redukcijo obratov obupno prizadet. Tudi bi ne bilo odveč, če bi pri omembi o izsuševanju Cepiškega jezera pripomni!, da nameravajo Italijani pridobljena zemljo razdeliti laškim priseljencem in tako zasaditi v vzhodni Istri nov otok tujega življa. Saj je to prijer, kako skušajo razkosati kompaktnost Slovanov in umetno napraviti videz istalijanstva novih pokrajin
Temeljit, s številkami in odstotki dokumentiran članek, ki ga ie prispeval L. Kraški o narodnostnem razmerju v Primorju, je sicer v nekoliko težjem strokovnem jeziku, a priča, da izvajanja in izsledki znanstvenikov in univerze o jeziku ter njegovih posebnosti lahko služijo kot izvrsten, tehten, znanstveno neoporečen dokazni materijal nasproti naivnim, zaslepljenim, iz trte izvitim trditvam nasprotnikov, ki se na vse pretege mučijo, da bi sebe in svet prepričali o italijanskem značaju naših krajev. Kakor zemljepismo tako pripada ljudstvo po jeziku in duševni strukturi balkanskemu polotoku in je zahteva po neovirani zvezi z večinskim svobodnim delom naravna in povsem umliiva. Če so uradne, pa najsi bo to avstrijske ali zdaj še v hujši meri italijanske statistike, pokvarjale dejanski položaj, a pretežne slovanske večine izven območja mest vendar niso moglo zatajiti, je še manj ne more natančno in vestno preiskovanje jezika in njegovih narečij. In vthu tega si fe naš narod tam doli kljub bojem, ki jih je imet neprestano z Nemci in favoriziranimi Italijani, postavil nad vse častno narodno, kulturno, gospodarsko in politično organizacijo in je bil pripravljen ne le na obrambo in ohranitev svojih moči, marveč na pohod, da zavzame mesto, ki bi ga po svoji številnosti, prebujajoči se zavesti in žrtvah moral imeti. In ves ta razvoj, poln svežih sil, je bil nasilno na sredi pretrgan, za njim je prišlo delo uničevanja in sramotnega ponižanja, kakor ga riše P. P a-v 1 o v i č. Po prvih velikih, pristno italijanskih obljubah neprestano pritegovanje pravic, prepoved vsakršnega narodnega izživljanja, potujčevanja z vsem! sredstvi h> metodami, ki se ni ustavilo niti pr' cerkvi.
Dva prispevka obravnavata Kuroško, kjer je bil in je še boj s sistematičnimi, po načrtu pritiskajočimi Nemci, v neki meri pogubnejši, zlasti še. ker je tukaj opravka z velikim številom nezavednežev. M. Vinar opisuje vnanje lice in razmere. G. Brodnik pa zelo nazorno zgodovino narodnega gibanja in prebujanja, vnetega vseslovanskega idealizma in misli, ki se ie borila nasproti ozkosrčnosti malenkostne Ljubljane za vseslovenski program, za odcepitev od nemškega dela Koroške, pa prav v slovenskem središču ni našla opore in razumevanja, a je kljub temu gradila in trpela preganjanje. In težje je bilo delovanje v teh krajih še zaradi močne industrijalizacije in tujskega prometa, ki i® bil v prilog edino le Nemcem, dokler ni zadel vseh plebiscit, ki je odtrgal severni del našega naroda in ga prepustil skoraj samemu sebi.
Zanimivo in v tej zvezi novo je poglavje Goriškega o rabskih Slovencih pri Monoštru, ki so ostali pod Ogrsko, in o gradiščanskih Hrvatih v glavnem v avstrijski zvezni deželi Gradiščanski (Bur-genland), ki jih je nad 70.000 in ki tvorijo skoraj živo vez, nekak jezikovni koridor med Slovenci in Čehi. Saj segajo — sicer ne povsod enako gosto naseljeni In večkrat pretrgani z nemškim in magjarskint prebivalstvom ~ do Bratislave. Zraven tega pa je v velikem delu teh v 16. stoletju priseljenih Hrvatov narodna zavest močna, imajo že par sto let svojo književnost in svoje pesnike in živahne narodne delavce, danes svoja društva in svoJ hst in tudi hrvaške šole, torej med vsemi, ki so izven mej, še najugodnejši P0* ložaj.
PRETPLATNICI LISTA
VI koji ste u zaostatku sa plaćanjem UREDITE NA VRIJEME SVOJE ZAOSTATKE!
Pri kraju smo godine, kada UREDNI I VALJANI PRETPLATNICI VEĆ PODMIRUJU PRETPLATU ZA IDUĆU GODINU’
BROJ 48.
•ISTRA»
STRANA 5
PRAVO DARILO!
Zìafo polnino pero od Din SO.- dalje, dt}aška peresa od Dm 35.- dalje. Popravlja peresa vseh znamk:	i'

■H
LJUBLJANA — MARIJIN TRG (■vogal Wolfovaj
V ilustracijo so knjigi dodani 3 zemljevidi in več lepih, nekaj celo redkih slik opisanih krajev.
Mislimo, da je izdanje te publikacije srečna zamisel in želimo, da bi ne ostala začetek brez nadaljevanja. Tudi v tem vprašanju, ki je tako dnevno in neprestalo ponavljano, se da najti zanimivost in utegne postati predmet resnega študija, kar bi že prej moralo biti, saj nas mora vsaka okrnitev neprestano boleti. Z novim načinom gledanja, ki bi stvari prišel veliko bolj do dna, bi imeli tudi v rokah argumente, ki jih nasprotniki ne morejo pokazati.
Breda Sčekova: „VIDIM VOZNIKA"
V ljubljanskem »Jutru« je izšla sledeča ocena o Bredi Ščckovi o priliki njene zbirke harmoniziranih pesmi. Oceno je napisal zna. ni slovenski glazbenik g. Škerjanc, ki pravi: V samožalbi. tiskana kot rokopis, je izšla v Trstu pravkar (z letnico 1934) zbirka 26 harmoniziranih ljudskih pesmi za mešani, moški in ženski zbor, ki 'ih je izdala v naših muzikalnih krogih že jako dobro znana slovenska skladateljica Breda Šček. V tej zbirki je združila zaslužna, posebno za našo primorsko narodno pesem nenadomestljiva avtorica, doslej pri nas vsaj še po večini neznane narodne pesmi ter jih spretno, kakor to ustreza njeni rutini in okusu, stavila za moški, ženski in mešani zbor. Harmonizacija je v glavnem posneta po ljudskem petju, ponekod pa je avtorica dodala melodiji umetnejšo podlago. V koliko je to upravičeno, je težko presojati, saj so odlični zbiratelji narodnega materijala uporabljali ponekod docela samovoljno harmonizacijo in z njo dosegali uprav velike efekte (Grieg!) Ščekovi ne gre odrekati okusa, znanja, spretnosti in predvsem tudi dobre, neumorne volje. Njene zbirke, ki se jim zdaj pridružuje še ta, se odlikujejo po avtentičnosti zapisanih melodij in po lahkem, vsakemu boljšemu zboru dostopnem stavu. Tudi ta zbirka je jako lično izdana, z naslovno sliko Toneta Kralja, ter stana 28 Din.
USPJEH DEMARINOVE KNJIGE.
U zagrebačkom »Obzoru« od 28. XI. izišla je odulja kritika poznatog pedagoškog djela g. Josipa Demarina: »Maternji jezik u savremenoi školi«. Kritiku je napisao uvažem pedagoški radnik prof. dr. Vlado Petz. Kao i ostale ocjene koje smo dosada spomenuli (a nismo zabilježili sve) tako i ova >Obzorova« pokazuje, da je prof. Demarin svojom knjigom postigao neosporno značajan uspjeh i jednodušno laskava priznanja naših najkompetentnijih pedagoških kapaciteta.
GOVORE DA NIŠAN FIN
Svi mi govore da nišan fin, da nišan gospodin.
Oči u gradu gledaju moje kolete, moje šiljare, brageše i jakete i merkaju kako je vezana moja kravata i vide. da moja kadina na uri ni od srebra
ni zlata.
Te oštre oči vide, da mi je vajk pod nok-
ton črno,
pak na me gledaju strno.
Č'a ljudi mi je reklo, da mi je govor prosti
i grub
i da ne spadan u društvo, nego na sramotni stub.
I da ne smin se približiti višljoj kasti i bolje bi bilo, da gren ovce pasti.
Ma lipa gospodo moja, skužajte jenu besidu vi ste hi čuda rekli, ke više od moje vridu. tJ prostoj besidi je sve : ja san siromaški sin, srce je moje samo siromaštvom bogato, ko zazvoni u njemu, to je siromaško klato. Od jutra do mraka, prez laži i straha duša mi piva pismu siromaha.
^ato nis fin, ni gospodin.
Da san drugalči, van bin bija draži, ne bite s namon za bankon sidili, duge kušelje vodili, litre pili i svitovali me lipo- čini se i laži i pokaži sve uno ča nisi. Ma kad bi miseci pasali, u ja bin doša tamo vi znate, na žicu, i vidija kroz žicu, priko, suze na licu, kako bi bilo, kad moji me ne bi poznah.
Mate Balota.
JETIKA SE ŠIRI J . .
Pregarla, novembra. Prca cnevi je občinski zdravnik ugotovil, da ie preko 40 vaščanov jetičnih. Vzrok razširjenia te zavratne bolezni je po njegovi ugotovitvi nezadostna in slaba prehrana ljudstva.
IZ SAVEZA EMIGRANTSKIH DRUŠTAVA
Na znanje svim emigrantima, koji se pismenim putem obraćaju
Savezu
Savez Jugoslavenskih emigranatskih udruženja u Beogradu ovime daje na znanje
svim_ emigrantima, koji se pismenim putem obraćaju Savezu za objašnjenja, za intervencije, ili u drugim stvarima, za koje žele dobiti pismeni odgovor, da svojim pismima
IZ EMIGRAN. UDRUŽENJA „ISTRA" U SUŠAkF
Apel ženskog odbora za pripomoć izbjeglica.
Sušak i Kastav, vrata su na koja ulaze danomice u Jugoslaviju prognanici, istarski izbjeglice, koji ostavljaju svoje domove, bje-že pred terorom svojih novih gospodara. Sušak i Kastav s velikim razumijevanjem dočekuju te nesretnike, jer su i Sušačani i Kastavci sami to prokušali za vrijeme dugogodišnje okupacije. Onj su očekujući slobodu trpili za nju i znadu što znači ropstvo i što znači biti slobodan. Stoga Sušačani i Kastavci najbolje shvaćaju istarske izbjeglice. njihove jade, tegobe, njihovo duševno raspoloženje i njihovo očajno ekonomsko stanje. Dok Sušak i Kastav slave dan ujedinjenja, dotle 600.000 neoslobodjenih Jugoslavena u Istri, Trstu, Gorici i Zadru mukotrpno čekaju...
Ali progonjeni bježe, a Istrani na Sušaku dočekuju ih, tješe ih, upućuju ih, pomažu, ah sredstva im ne dostaju, pa zato Ženski odbor za pripomoć izbjeglica Emigr. udruženja »Istra« i Jugoslovenské Matice u Sušaku apelira na rodoljubivo gradjanstvo Sušaka i ostalog Primorja da se prigodom proslave 1. decembra sjete svoje braće u ropstvu.
Ženski odbor za pripomoć izbjeglica.
PRIPRAVLJALNI ODBOR EMIGRANTSKEGA DRUŠTVA »SIMON GREGORČIČ« V VIDEM-KRŠKO,
Pripravljalni odbor emigrantskega društva »Simon Gregorčič« v Videm-Krško sporoča da so bila poslana pravila Kr. banski upravi vrnjena v popravo in jih je odbor popravljena zopet poslal v odobritev oblastem.
Dolžnost vseh emigrantov je, da se organizirajo in tako združeni skrbijo za brate, ki trpijo pod tujim jarmom. Ce jim že dejansko ne moremo pomagati, je naša dolžnost da iih tolažimo in jim lajšamo trpljenje. Vabimo vsa emigrante da pristopijo v naše vrste; dobrodošli so pa tudi domačini, ki sočustvujejo z našimi brati onkraj krivične meje. Cim bodo pravila potrjena bo pripravljalni odbor to objavil.
Pripravljalni odbor
IZ UDRUŽENJA »ISTRA-TRST-GORICA« U BEOGRADU.
U subotu 2 decembra o. g. u 20.30 časova, Udruženje »I. T. G.« u Beogradu pri-redjuje svoju prvu sezonsku zabavu sa »Nikolinjem Večeri« u prostorijama Hotela 'Petrograd« ko željezničke stanice. Ova je zabava postal već tradicionalna u beogradskim emigrantskim krugovima, jer se redovno priredjuje već kroz nekoliko godina, te je uvijek do sada bila vrlo dobro posjećena. Na programu je pevapje, recitacija i govor Svetog Nikole, a posle toga razviće se slobodna zabava sa plesom i deljenje Nikolinih darova. Ulazna cena 10.— dinara, a dobrovoljni prinosi primaju se sa zahvalnošću.
Udruženju je čast pozvati i ovim putem sve članove i prijatelje društva, da izvole prisustvovati ovoj prijatnoj društvenoj zabavi.
IZ JUGOSLAVENSKE MATICE — SPLIT. Prinosi Matici u povodu Rapalskog dana.
Jugoslavenska Matica u Splitu primila je od Jug. Matice u Prekome Din.
prilože odgovarajuću poštansku marku za odgovor, i to s razloga što teške materijalne prilike ne dopuštaju više, da Savez i dalje snosi teret mnogobrojne korespondencije, koja se svaki dan povećava.
286.— sakupljenih za njezine humane svrhe prilikom pomena Rapalskoga dana u Prekome. Isto tako održalo je Sokolsko društvo u Rogoznici pomendan o Rapallu i u sokolskim društvenim prostorijama održala je predavanje sestra Milica Graovac. Deklamirale su pjesmu »Plač Istre« sestre Savka Lusić i Marija Petrič. Na priredbi sakupljeno je Din. 50.— za našu ustanovu, koji je novac već i primljen. —- Povjereništvo Jug. Matice u Dugomratu održalo je pomen Rapalskoga dana na 19 o. mj. Na priredbi bilo je deklamacija, glume i pjevanja rodoljubnih pjesama. Sakupilo se je i Din. 110.50, koje su podarili: Cros, Lamasson. Grare, (braća Franvuzi) po Din 20: Šarolić Din 10 Busato, Marič i J. Kadić po Din 5; Prua, Marušič i Miličić po Din 4; Benkovič Ka-čunić i J. Kačunić po Din 3; Plusner Din 2; Zlatković Kat. Din 2.50. Novac je primljen. — Povjereništvo Jug. Matice u Tučešima održalo je pomen Rapalskog dana na 12 o. mj. Pomenu su prisustvovali članovi svih nacionalnih organizacija u mjestu:	Jadr. Straže. Sokolske
čete. Nar. knjižnice i Čitaonice J. M. S. Priredba je održana u školskoj dvorani, koja je bila dupkom puna. Upravitelj škole Stojkovič održao je vrlo lijepo predavanje o našoj braći u Istri, a učenik Lalić Ivan deklamovao je pjesmu »Mojoj Istri«. Tom zgodom sakupljena je svota od Din 69.50, koja je upućena Jug. Matici u Split. Uprava toplo zahvaljuje svim svojim ograncima, koji su pomenuli Rapallo i sjetili se svoje nevoljne braće.
Jugoslavenska Matica u Splitu održala je svoju plenarnu sjednicu dne 17 o. mina kojoj je na prvom mjestu pretsjednik spomenuo se bolnim riječima Rapalskoga dana, a zatim progovorio nekoliko toplih i osjećajnih riječi u pomen vrijednog člana i revnog odbornika blagopokojnog Dujma Mikačića, koji je od osnutka Jug. Matice u Splitu pa sve do svoje smrti predano radio za visoke i humane ciljeve Jug. Matice. Svi prisutni odbornici popratili su ove bolne pomen-riječi usklicima »Slava Mika-čiću!« — Jug. Matica u Splitu je od svoje zadnje sjednice do 17 novembra izdala izbjeglicama iz Istre i Zadra u pripomoćima, potporama i obrocima kod Pučke kuhinje Din 5.683.—, a većih potpora stradalnicima Din 6.000.— i još u prosvjetno-propagandi-stičke svrhe Din 3.655, ukupno Din 15.338. Neka je ova ustanova, koja se jedina brine za našu nastradalu braću živo preporučena našim rodoljubima.
JUGOSLOVENSKI KLUB U DARGA-VILLU.
Jugoslovenska matica u Splitu primila je od g. J. A. Toliča iz Dargavila (Darga-ville) u Novoj Zelandiji pismo u kojemu loj g. Tolič javlja da se je u Dargavilu. uz pripomoć našeg Konzulata osnovao »Jugo-s ovenski društveni klub«. Osnutak jugo-slovenskog društvenog kluba vrlo je pohvalan i njegova namjena plemenita je i rodoljubna. Jugoslovenska matica u Splitu već se je odazvala tom pozivu i otpremila novome klubu lijep broj knjiga, te iznosi sad i ovaj poziv na javu i preporuča rodo-Ijub'ina da se sjete ovog iugoslovenog društva u dalekoj tudjini. Za adresu je do-statno: Jugoslovenski društveni klub, Dar-gaville( New- Zealand).
NIKOLINJE ZA ISTARSKU DJECU U ZAGREBU
u dvorani u Bogovićevbj ulici
Kako je već javljeno, društvo »Istra«, Jugoslavenska Matica i Djački internat u Zagrebu prlredjuju dne 8 decembra u 3 sata poslije podne u dvorani u Bogo-vićevoj ulici Nikolinje za Istarsku djecu. Naročiti se odbor postarao da i naša djeca provedu jedan veseo dan i da budu na okupu svi mali Istrani sa svojim roditeljima iz cijelog Zagreba. Raspored je zanimljiv, a sveti Nikola sjetiti će se kojom poslasticom i one djece, čiji roditelji ne mogu da pošalju dar.
Svi emigranti, koji hoće obdariti svoju djecu, neka to učine preko našeg Svetog Nikole 8 decembra. Paketi se mogu predati do dana priredbe u kancelarijama društva »Istra«, Boškoviće-va 40 ili Jugoslavenske Matice, Samo-stanka 6 ili u Djačkom Internatu, Hab-delićeva 1. Na dan proslave 8 decembra primati će se paketi od 10 sati ujutro do 2 sata poslije podne u dvorani u Bogovićevoj ulici br. 7. Za svaki takav paket dobro uvezan 1 sa čitljivom adresom plaća se 2 dinara za troškove manipulacije. Ko nema svoje djece, a želi obdariti djecu svojih znanaca, neka to učini takodjer na ovoj priredbi. Pozivlju se takodjer svi oni, koji mogu, da kod kuće pripravljenim ili kupljenim poslasticama ili novčanim darom pomognu, kako bi se tog dana razveselila srca i onog velikog broja naše istarske djece, čiji roditelji neće moći da im pošalju dar. Sve darove sa zahvalnošću primaju sve tri ustanove, koje ovu proslavu prlredjuju.
Program Nikolinjske zabave je ovaj:
I dio: l) Državna himna, pjeva mješoviti zbor Djačkog Internata; 2) J. A. Kraljić: Molitva male Istranke, deklamacija; 3) M. Brajša Rašan:	Himna
Družbe Sv. Cirila i Metoda, pjeva dječji zbor Djačkog Internata; 4) Gregorčič: Domovini, deklamacija; 5) Velčić: Zakletva mladih Istrana, dialog; 6) M. Brajša-Rašan:	Predobri Bože, pjeva
mješoviti zbor Djačkog Internata. II. dio: l) o. Krnic-Peleš: Sv. Nikola, deklamacija; 2) Nabožna adventska pjesma, pjeva dječji zbor Istrana iz osnovne škole; 3) Istarske narodne po-pjevke, Originalna Izvedba u dva glasa; 4) Dolazak Sv. Nikole; 5) Dijeljenje darova.
Istrani, dovedite svoju djecu 8 decembra u 3 sata poslije podne u dvoranu u Bogovićevu ulicu br. 7. Ulaz je za sve besplatan.
IZ OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«.
Omladinska Sekcija društva »Istra« o-držat će u subotu dne 2 decembra u 8 sati navečer redoviti članski sastanak u društvenim rostorijama na kome će održati predavanje naš Član. Jože Vidmar o temi: Koroški plebiscit in Saint Germainska pogodba. Pozivaju se članovi da ovom sastanku u što većem broju prisustvuju.
Upozoravaju se ponovno članovi i prijatelji Sekcije na čajanku i Nikolinjsku zabavu koja će se održati u nedjelju 10 decembra u 4 sata popodne u društvenim prostorijama (Boškovićeva 40). U interesu je članstva da ova prva zabava u ovoj sezoni što bolje uspije
Idrijčani in 60-letnica E. Cangia
Pretekle dni je praznovala vsa nacionalna javnost pomemben jubilej, 60 letnico vzgojitelja mladine, Sokola, borca, pesnika in pisatelja E. Gangla. Tudi mi ne moremo mimo tega jubileja človeka, ki je mnogo let deloval v naših krajih in ki se še vedno in ob vsaki priliki spominja z besedo in dejanjem, z vso svojo dušo, bolesti naše emigracije in trpljenja našega naroda onstran meje.
Izmed naše emigracije je posebna dolžnost naš Idrijčanov da se ga prav posebno spominjamo in mu izkažemo svojo globoko hvaležnost za vse kar je storil za nas, in naše rodno mesto. Prišel je med nas, v našo dolino, med naše rudarje, vzgajal je dolga leta našo mladino in stal ob strani našim starišem. Dolga so bila leta njegovega življenja med nami, od 1903 pa do vojne, in zato je nemogoče na kratko oceniti vse njegovo delo, uspehe in rezultate in to tem manj, ker je tudi Idrija katero je ljubil in jo še danes ljubi, in ki ga je tudi sama ljubila kot lastnega sina, padla v tuje robstvo. Vsej naši mladini je uti-snll v dušo in srce Idejo nezlomljivega jugoslovanstva. Uzgojil je v nas ljubezen do vseh kotičkov naše lepe doline, ljubezen do ponižanih in teptanih, dal nam je vse kar je mogel in zato ga naša mladina ne more pozabiti.
Toda ni si pridobil samo mladine. Njegova ljubezen do naroda, do našega rudarja, njegova borbenost za pravice slednjega, njegov boj proti reakcijonar-nosti, njegovo delo za izboljšanje soci-jalnega položaja našega delavstva in njegov brezkompromisen boj protiv nemštvu v naši dolini, vse to ga je zbli-zalo tudi z našimi delavci rudarji ki.so ga leta 1908 izvolili z ogromno večino za svojega zastopnika v kranjskem deželnem zboru.
Premajhno mu je bilo vse to polje dela in vstvarjanja. Stopil je tudi na prosvetno poprišče in Sokol je dobil odličnega delavca. Ustanovil je idrijsko sokolsko župo leta 1910, postal njen starosta, leta 1911 pa tudi starosta sokolskega društva v Idriji, ker je tudi pričela njegova sokolska literarna delavnost. Naše življenje, naš človek in naš kraj so mu bili ugoden teren za uspešnost'in plodonosno delo.
Poleg našega mesta pa je živel pred-no je prišel k nam tudi kot učitelj v Budanjah na Vipavskem leta 1916 pa na Proseku, ker je ostal do italijanske zasedbe.
Pridružujemo se tudi mi vsem častilcem in mu izrekamo v lastnem in v imenu naših očetov, mater, bratov in sester, v imenu našega rudarja in naše doline svojo najglobjo zahvalo. Vse rojake in prijatelje pa vabimo da se udeleže skromne proslave ki jo priredimo na dan sv. Barbare 4. decembra ob 20.30 v veliki dvorani Kazine v Ljubljani. Ob tej priliki bomo poklonili jubilantu, ob sodelovanju naših kulturnih delavcev, kip idrijskega rudarja, delo našega ro-jaka kademskega kiparja N. Pirnat-a. Ta kip naj ga opominja, da idrijski rudar ni pozabil nanj in da tudi on ne sme pozabiti na idrijskega rudarja.
_____ ______________ Božič Lado
Angelo
Jelčič
pleskar, ličar in soboslikar za stavbe in pohištvo se rojakom toplo priporoča
LJUBLJANA VII
ZG. ŠIŠKA - CELOVŠKA C. 65
UMRO LUKA BROLIKf
PROFESOR BIVŠE GIMNAZIJE U PAZINU.
U Mariboru, gdje je služio na realnoj gimnaziji umro je nedavno profesor Luka Brolih. Profeior Luka Brolih Slovenac rodom iz Kranja (rodio se 1867) vezan je svojim nastavničkim radom pazinske gimnazije. Njegova će smrt ožalostiti i mnoge bivše istarske djake koji su studirali u Pazinu kao i ostale Istrane koji su pokojnika poznavali. U Pazinu je pokojni prof. Brolih aktivno sudjelovao u nacionalno-kulturnom radu, nastojeći da i on pridonese svoj dio pridizanju našega naroda u Istri. Poslije prevrata i uslijed talijanske okupacije profesor Brolih odselio se u L^blianu, o odavde je bio dodijeljen u Maribor na realnu gimnaziju, gdje je i započeo nastavničku službu, prije nego je došao u Pazin. U Mariboru je od sada i još u jačoj mjeri razvio svoju aktivnost u narodnom i kulturnom pogledu, jer je aktivnost oduvijek još iz djačkog dobi, bila njegova odlika.
ŠALJITE PRETPLATU!
STRANA 6.
»ISTRA
BROJ 48.
AKCIJA ZA „NEOSLOBODJENU" DALMACIJU
Ponovno jačanje dalmatinskog iredentizma
PREDAVANJE U DRUŠTVU „ISTRA"
O NAŠOJ KOLONIZACIJI U JUŽNOJ SRBIJI
Na prošlom sastanku društva »Istra« (u subotu 25. o. mj.) održao je g. Željko Vižintin, pročelnik Saveznog kolonl-zacionog otsjeka predavanje o našoj kolonizaciji u Južnoj Srbiji. Ovo zanimljivo predavanje pobudilo je razumljivi interes med ju zagrebačkim emigrantima. Predavanje gosp. Vižintina potrajalo je gotovo dva sata; u tom vremenu je predavač i uspio osvijetliti sa svih strana ovo vrlo važno gospodarsko pitanje. Prikazao je razloge kolonizacije i sve argumente koji govore u prilog koloniziranja napose. Zatim je specijalno prikazao našu koloniju u Dušanov-cu, prilike u kojima se nalaze kolonisti, hrvatski i slovenski seljaci većinom iz Istre, te akciju koja je vodjena za njihovo koloniziranje. Svoja opažanja o životu naših kolonista ilustrirao je predavač sa nekoliko zgodnih skioptikon-skih slika.
PREDAVANJE V DRUŠTVU »TABOR« V LJUBLJANI.
V	četrtek dne 23 novembra t. I. je predaval na društvenom sestanku naš rojak g. dr. Vsevolod Brankovič o svojih vtisih, ki jih je prinesel iz Italije, od koder je pravkar dopotoval.
V	lepih besedah nam je predavatelj orisal obupen položaj, v katerem se nahaja naše ljudstvo pod Italijo.
Številno navzoče članstvo, je z zanimanjem sledilo lepim izvajanjem ter je ponovno podalo dokaz, da je z vsemi svojimi mislimi vedno pri svoj*h nesrečnih bratih in bo v danem trenutku znalo tudi žrtvovati za njihovo osvobojenje.
PREDAVANJE V. K. J. P. A.
Dne 22. novembra t. 1. je imel v Klubu jugoslov. akademikov iz Trsta, Gorice in Istre rojak dr. V. zelo zanimivo predavanje o današnjem položaju slovenskega naroda na Primorskem. V predavanju je g. predavatelj najprej podrobno orisal položaj primorske inteligence nato pa težke gospodarske prilike našega kmeta in delavca. Statistično je obdelal del Vipavske doline in podal nekatera naravnost presenetljiva dejstva. Tako n. pr. da ne more plačevati na Vipavskem 95 posto kmetij dolgov in davkov, nekatere pa ne zmorejo niti plačevanja obresti, da so v ajdovskem okraju tedensko 3 do 4 dražbe in dr. Ker so podatki izredne važnosti in jasno kažejo sliko slabega gospodarskega stanja našega ljudstva, jih bomo v eni prihodnjih številk posebej obdelali. — Po predavanju se je razvila koristna debata v kateri je predavatelj med drugim tudi izjavil, da gleda primorsko ljudstvo z zaupanjem na Jugoslavijo.
JUGO
Čuda lil več uisan pravo jugo čuia,
kako vrta i kuha u moru,
kako šviče i mlati i vlada,
valja vale visoke kà goru,
podlokiva skase i mulje spod grada
A ja bin se rado po jugu na more vrnuja.
Po jugu je more sasvin drugače, ni milo. ni glatko, ne smije se slatko svaken noven poznancu.
Po jugu more grmi. mlati i plače, tuče po bandah, priko brodi skače, oj. udri, more. i šumi sve jače, pivaj tužnu pismu meni izagnancu.
Kad tako prid zimu, more, si puno jada, sve biži od tebe.
Nj vid'ti nideri gospodske kostime, ni fine kapeline.
Sve ča je prisno, slabo i prez srca, sad od tebe zebe
1 kad dnvo od jarboli i pinuni puca
Samo junaki kin deio ni parada,
biju se s tobom, prez straha od vitra dažda
i grada.
Sve su jahte se skrile, svih je športisti
nestalo
plaže su prazne, pusto i golo je žalo.
Sad samo putuju mornarske bracere, mučno prolaze kroz dažde i nevere.
Za malo palente za ridak šoldin rišćaju na jugo. podnose grbin.
Kad jugo zakuha, more grede sve bliže visoko se diže. šve do vrtli dosiže, i meni postaje draže i milije kad šumi prez mira. i daž po njen lije.
Kraj mora, i na moru ustaju tad samo
njegovi
I ja bin rad biti sad s ocon na provi, da čujen mu glas, kako zapo vida i psuje. Lip je život samo ontar, kad se prez straha
žrtvuje.
Malinska	Mate Balota.
PRETPLATNICI LISTA
VI koji ste u zaostatku sa plaćanjem UREDITE NA VRIJEME SVOJE ZAOSTATKE!
Pri kraju smo godine, kada UREDNI I VALJANI PRETPLATNICI VEĆ PODMIRUJU PRETPLATU ZA IDUĆU GODINU!
Proslava jedanaestgodišnjice fašističke revolucije obilježena je u Italiji jakom i sistematski vodjenom iredentističkom akcijom za »neoslobodjenu« Dalmaciju. Centralno vodstvo i direktive za ovu. po čitavoj Italiji razgranaju akciju, daje Udruženje za univerzalnost Rima«, koje nije ništa drugo nego loše ' maskirana »Azione prò Dalmazia« u drugom izdanju. Firma je druga, ali su ljudi isti. cilj im je isti a i glasilo je ostalo ono staro, poznati imperijalistički i šovenski list »La Volontà D’Italia«.
Ta se akcija manifestirala u raznim skupštinama i priredbama, kojima su prisu-stovali italijanski ratni dobrovoljci, članovi iredentističkog pokreta, fašističke organizacije. Program im se ie sastojao u bučnim iredentističkim govorima, svečanim ceremonijama, pozdravnim telegramima Duce-u italijanskom kralju i sekretaru fašističke stranke Starace-u. U paradnim povorkama, koje su iza toga slijedile nošena je izmed ju ostalih i plava_ dalm at inska zasta-v a. Iz »Volontà d’Italia« doznajemo da su se po gornjem receptu održale manifestacije u slijedećim mjestima: Ancona, Aquil-la, Assisi, Bari. Caltagirone. Caltomsseta, Caniccati. Casale. Monferato, Carpi. Cas-sina, Castel del Piano, Toscano. Castclve-trano, Castrovilari, Catania, Cesano, Civi-dale. Cotignoli, Firenze, Gorica Ivre. Macerata, Mantova. Messina. Milano. Modena, Olevano Romano, Piacenza, Piombino, Porto Tores. Reggio Calabria, Rimini, Subiac-co, Suzzari, Torino, Trento. Tripoli, Tunis, Udine. Bari i Galarate.
Ali propaganda za »neoslobodjenu« Dalmaciju ne ograničava se samo na tim ceremonijama. ona se provodi putem zajedničkih izleta i koncerata, plesova i sličnih
U Italiji će se na proljeće ponovno vršiti »plebiscit«. Posljednji »plebiscit« vršio se, kako je poznato, u proljeće 1929 godine. Našoj je javnosti taj plebiscit ostao u krvavoj uspomeni po tome, što je on izazvao poznate dogodjaje u Istri, iza kojih je slijedila »egzemplarna i zastrašujuća kazna« — kako su Talijani tada govorili — smrt našeg mučenika Vladimira Gortana i osuda na trideset godina robije četvorice njegovih drugova.
Tada izabrani (!) »parlamenat« imao se raspustiti sada uskoro, jer mu je istekao rok, na koliko je bio biran. Jedanaesti decembra imao bi se sadašnji »parlamenat« sastati na kratko zasjedanje. U siječnju imao bi odobriti još proračun za godinu 1934—1935 i tada je njegova funkcija pri kraju.
Slijedeći »parlamenat«, koji bi imao izaći iz »plebiscita« u proljeće, u martu ili početkom aprila bit će vrlo kratkoga vijeka — on će naime pokopati sam sebe i današnje ostatke talijanskog parlamentarizma time. što će. kad izglasa novi ustav, biti raspušten. Taj novi ustav izradit će veliko fašističko vijeće. Zakonodavna vlast prenijet će se tada na nove fašističke zakonodavne ustanove, čime će Italija postati potpuno fašistička država — novi tip države.
Novi plebiscit, koji bi imao uostalom biti posljednji, »da se tako ukloni i posljednja
priredaba. Jedan takav izlet priredjen je na poznatom vojničkom groblju Redipuglia kod Gorice. Zatim su. sve u znaku jedanaestgodišnjice «marcio su Roma«, tršćanski iredentisti priredili veliku zabavu, na koju su došli i njihovi bolonjski drugovi i koji su na toj zabavi »osjetili svu ljepotu i svetu uzvišenost dalmatinske stvari«.
Ko zapravo stoji iza ove akcije i na koga pada sva odgovornost za ove ispade talijanskog imperijalizma lijepo vidimo u slijedećoj činjenici. U mjestu Altavilla Irpina, u blizini Avelina, posvećena je uz poznatu fašističku paradu zastava dalmatinskih iredentista i to u prisustvu pokrajinskog prefekta, predstavnika fašističke stranke, pretsjednika avelinske općine. pretsjednika Udruženja ratnih invalida i ratnih dobrovoljaca, državnog tužioca i mnogobrojnih članova »Azzura«. Nova zastava vii a la se uporedo sa zastavama »Trogir« j »Krk«. Govorio je prof. Galdenzi, koji je najprije zahvalio prefektu na njegovom prisustvu, pa je zatim aludirajući na »provokacije«, koje da su se odigrale u Beogradu prilikom tri-naestgodišnjice Rapalla, uz delirium oduševljene mase ponovio zakletvu Mussoliniju.
U jednoj drugoj prilici prilikom otvaranja nove školske zgrade taj je isti Galdenzi održao učenicima imperijalistički govor o univerzalnosti Rima Važno je zabilježiti, da je ovaj put bio prisutan j avelinski biskup.
Nanizali smo ovdje nekoliko dogodjaja, koji su se odigrah u Italiji samo u par zadnjih tjedana. Mi te činjenice iznašamo bez komentara, jer one već i same po sebi previše jasno govore.
fikcija kao da narod preko svog predstavništva odlučuje svojom sudbinom«, bit će proveden po zakonu iz 1928 godine. Za cijelu zemlju postoji, kako je poznato, samo jedna lista, koju izradjuje veliko fašističko vijeće. Trinaest fašističkih sindikalnih saveza podnosi imena od 1200 svojih predstavnika od kojih veliko vijeće izabire jednu trećinu — 400 i unosi ih na kandidatsko listu.
Ovaj put se broj zastupnika u »parlamentu« povišuje sa 400 na 600. Tih 200 kandidata više otpadat će na one fašističke organizacije, koje nisu ni u jednom sindikalnom savezu organizacija državnih namještenika, fašističkih učitelja, željezničara, talijanskih akademija. »Dante Alighieri«, organizacija bivših ratnika, invalida i t. d.
Kako je rečeno već, ovih 600 budućih poslanika imat će za zadaću samo da izglasaju novi reformirani ustav. Tako će Mussolini, pomoću takova parlamenta i takvih svojih »parlamentaraca« zadati konačni i zadnji formalni udarac parlamentarizmu u Italiji, ma da se inače moglo očekivati. da će reformu ustava »revolucionarni« fašizam iznesti eventualno mimo parlamenta — revolucionarno. Očito je Mussolini postupajući protivno, — »parlamentarno« htio biti ironičan i »velikodušan« prema parlamentarizmu, koji je suprotan fašističkom sistemu, i kojemru sada sprema pogreb.
iz Engleske i ostalih prekomorskih zemalja za Trst i Tržić koje se dovodi u vezu sa potpuno iscrpljenim zalihama raznih industrijskih preduzeća u Trstu i okolini.
Promet morem osobito onaj. koji se odnosi na Levant, u posljednje vrijeme vidno opada i to osobito morem u tranzitu za Njemačku.
Taj promet većim dijelom prešao je u njemačke ruke, jer Nijemci svojim brodovima prevoze robu iz Levanta preko Hamburga u pojedina mjesta opredjeljenja jeftinije nego što je podvoz iz Levanta do Trsta. Na taj naičn spao je tršćanski tranzit u voću i duhanu Brodovi koji do.aze iz Levanta za Trst nemaju nikada ! unog tereta, a ponekada i vrlo male količine; dok brodovi koji održavaju redovne linije iz istih luka za Hamburg odlaze uvijek sa punim teretom.
Nije isključeno, da će njemačka konkurencija, vremenom, potisnuti iz Levanta tršćanska parobrodarska društva.
GLASOVI ŠTAMPE
POLJSKI LIST I POLOŽAJ NAŠE MANJINE
Povodom poznate debate u jugoslavenskom senatu prilikom ratifikacije jugoslavensko-talijanske konvencije o sredjivanju imovinskih prilika u Istri, uzeo je riječ i naš nacionalni borac senator dr. Dinko Trinajstič. Dr. Trinajstič iznio je u svom govoru svu pustoš i žalosnu bilancu talijanske vladavine nad Julijskem Krajinom od dana potpisa Rapalskog ugovora. Veliki poljski list »Kurier Poznanjski« u broju od 4. novembra referirao je o tome te je pisao izmed ju ostaloga:
»U toku rasprave javio se za riječ senator Dinko Trinajstič, koji je izjavio da teškim srcem govori o ovoj stvari, jer ga to potsjeća na bolne trenutke. Potsjetio je da je talijanska vlada paktom iz 1927 godine svečano zajamčila prava jugoslavenske manjine u Italiji.
Jugoslaveni u Italiji lišeni su ne samo političkih nego i čovječanskih prava. žalosno je da se to dešava u državi, koja se hvali svojom dvijehiljadugodi-šnjom kulturom. 1927. god. Talijanima je bila potrebna pomoć Jugoslavije i zajamčili su svim Jugoslavenima u svojim granicama puna gradjanska prava. Medjutim vlada i crkvene vlasti gaze ova prava i svim načinima talijanizira-ju jugoslavensku manjinu, uništavaju njihov duh i istrebljuju jugoslavenski jezik«.
PISMO IZ TOMAJA.
V noči od nedelje do ponedeljka od 5 do 6 novembra so tatovi obiskali pri nas kar štiri vasi. Poskušali so vdreti v več hiš v Križu, Šepuljah, Tomaju in Godnjah. V nekaterih hišah so bili odgnani. V Tomaju so odnesli hlapcu posestnika Pupisa, po domače Popiševih, nove čevlje in obleko. Pri Tavčarju, po domače Matičkovih, so odnesli dva para čevljev in eno obleko. V Godnjah so odgnali enega prašiča in ga zaklali na polju med Tomajem in Godnjami. V več hišah so pobrali kuretnino in razne gospodinjske potrebščine kakor mast, moko, kavo, sladkor, olje in drugo.
NARUDŽBE ZA KALENDAR „SOČA"
prima uprava lista dnevno I u broju koji Je razveseljiv i koji |e lasan dokaz da je kalendar »Soča« postao ubrzo neobično popularan i raširen. Da udovolji svim narudžbama uprava je lista morala štampati novu nakladu, Jer je prva ograničena naklada bila ubrzo razgrabljena. To Ie ujedno 1 razlog što dosad nismo mogli smjesta udovoljiti onim najnovijim pretplatnicima koji su vjerojatno nestrpljivo očekivali da lm se pošalje kalendar. Moleći ih da uvaže ovu okolnost, možemo lm sada javiti da ćemo uskoro početi otpre-manjem kalendara Iz ove nove naklade te da će 1 oni za koji dan primiti kalendar.
Novi pretplatnici i prijatelji, oni koji još nemaju kalendara »Soče« neka se požure s narudžbama da bi njihovoj želji mogli na vrijeme udovoljiti.
U FOND „ISTRE”
Ova rubrika nastavlja se i ove godini Pod devizom:
»Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna re~ dovilo u normalnom formatu.*	.
Bilježimo ova nova imena plemeniti" darovatelja:
Društvo »Soča* Jesenice za rasprodane blokove . din 100 Ivo Klarič — Maribor . . din W-7', U prošlom broju objavljeno . din 28.121™
TRGOVAČKO-SAOBRAĆAJNE PRILIKE TRSTA
Trst je zapostavljen i bez izgleda u poboljšanje
Sušački »Novi List« je nedavno donio ovaj članak:
Otkako je prošla aktuelnost pitanja o novim trgovačkim vezama sa Austrijom i Madžarskom, utišala se i javnost sa stalnim objavljivanjem mnogobrojnih pregleda za podizanje tršćanskog trgovinskog prometa. Trgovačko,industrijski krugovi ipak su budno pratili razvoj političko-privrednih kombinacija u srednjoj Evropi, i trgovačka kao i novinska kritika je sa svojim mišljenjem dodirnula svaki najmanji dogadjaj, koji bi imao uticati na tršćanske privred-no-saobraćajne interese.
U koliko je sa pojedinim predlozima bila iscrpljena mogućnost trgovačko-saobraćaj-nih kombinacija za Trst pojavio se kod trgovačkih krugova nov predlog, prema kome bi se francuska kolonijalna roba za srednju Evropu imala uputiti preko Trsta. Taj predlog je stavio u svoje vrijeme tobože tršćanski francuski generalni konzul. Tršćanski trgovački krugovi navode sada razloge iz kojih bi bilo uputno prevoziti francusku kolonijalnu robu preko Trsta. Smatra se, da je put iz Bordeauxa preko Njemačke i onaj iz Marseille preko Švicarske i južne Njemačke suviše dugačak i skopčan sa većim troškovima, nego direktni put za Trst i odavde za centralnu Evropu. Trst bi želio da se sva trgovina izmedju Francuske sa Čehoslovačkom. Austrijom, Madžarskom, pa i Jugoslavijom, razvija preko njegove luke.
Taj projekat, u koliko je postojao, ostao je neizvršen iz razumljivih političkih i pri-
vrednih razloga. Ti isti razlozi, pak, i danas već unaprijed onemogućuju svaki pokušaj, koji bi htio tim novim prometnim putem ometati koristi francuskih luka i francuske trgovine.
Prilikom kongresa hotelijera, održanog u Opatiju bilo je, izmedju ostaloga, govora i o položaju Trsta, i upravnik jednog od tršćanskih hotela izložio je već poznate razloge o sve većoj krizi Trsta kao nekadašnjeg turističkog centra i o stalnom opadanju parobrodarskog prometa.
Tršćanske novine upotrebile su ovo izlaganje i ukazale na teškoće kojima je Trst izložen u slučaju da se sa nadležne strane ne obrati veća i pravednija pažnja na vitalne potrebe tršćanske luke. Rimu, pak. se predbacuje, da omalovažuje Trst, uredjuje željeznički saobraćaj na njegovu štetu i dopušta da tršćanska parobrodarska društva gube pruge za Levant i ustupaju ih Veneciji i Genovi.
U parobrodarstvu. veli se, Trst je izgubio nekoliko direktnih linija za Egipat, Carigrad i krajnji IstoK. Parobrodi na tim prugama saobraćaju ilj izmedju Genove i po-menutih luka, ih moraju na polasku iz Trsta ticati čitav broj talijanskih luka, a prije svega Veneciju i Rijeku, tako da Trst potpuno gubi značaj centralne i izlazne luke.
Stagnacija prometa primjećuje se naročito u tršćanskom brodarstvu koje je prema posljednjim statističkim izvještajima spalo u svome saobraćaju za 193.474 mtc. prema septembru 1932 godine. Primjećuje se u posljednje vrijeme jedino življi dovoz uglja
Ukupno din 28.231 3Š (
Urednik: Ive Mihovilovti Jukićeva ol. 36. — 2a uredništvo odgovara: Dr. Tren BrnSIć. advokat. Samostanska 6. - Tisak: SteCajnina Jugoslovanske gjamne d. d. Zaereh
tiskarn odgovara Rudo» Pola novló, Zagreb, Ilica brej 131.	»■ u. u..	° l -u.
M dinar«; ta P° tl Telot br. 67 ?u_ 28a. -
28.
Masarykova
Fašizam pokapa parlamentarizam
Reformu ustava izglasati će posljednji parlamenat, koji će pro-izaći iz plebiscita u proljeće