God. V. Broj 12.
£agreb, 24. marta 193d.
Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
Dl?* Čermelj txìV1 Dvorakova, 6/ XI
ljublj AjM
r-.	. . ■	>
U borbi protiv fašističke Italije, koja jo poduzela najina^ilnije mjere, da uništi naš narod u Julijskoj Krajini, štampa je sigurno najjače sredstvo. Treba svijet da zna za nepravde, koje Italija čini jednom narodu, ako želimo da ustane protiv tih nepravda, a to če svijet doznati samo preko dcbre štampe
Bez Usta »Istra« naša bi emigrantska akcija i naša borba imala mnogo ma-njo značenje nego li ga ima danas. Naša emigracija ima u listu »Istra« svoj organ, preko kojega govori u ime našeg naroda. Treba naša emigracija to da shvati I da cijeni značenje lista, pa da ga podupre onako kako treba.
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSK1I4 EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE
.__________________________________________________________________________^
NASA KULTURNA SNAGA
U r^ašem listu vei drugu godinu, pored ostalih rubrika, vodimo i rubriku pod naslovom »Naša kulturna kronika«. Moida ta rubrika nije najsavršenija, a možda i ne obuhvata sve ono, što bi u nju spadalo, ali mi nastojimo da bi postala zrcalo našeg ju-lijsko-krajiškog kulturnog života i njegovog razvoja. Mnogi naši čitatelji, koji prate svaku i najmanju bilješku u toj rubrici priznali su nam, da je to naše nastojanje uspješno, da je vrijedno pažnje i da ima svoje kulturno-historijsico značenje Ovakva nas priznanja vesele i daju nam pobude da ovoj strani naše publicističke akcije dademo još većega maha
S izvjesnom evidencijom o našoj kultur noj prošlosti i stalnim bilježenjem naše nove kulturne kronike mi s pravom dolazimo do korisnih opažanja, do važnih saznanja, do izvjesnog iskustva, koje nije bez značenja. Opažamo najprije, da je nas narod u Julijskoj Krajini kulturno snažan, ne samo po onome, što je od opće kulture primio, nego naroćito po onome, što toj kulturi daje. Ako pak znademo, da samo onaj narod ima pravo na život koji iz sebe nešto doprinosi razvoju kulture onda za naš narod u Julijskoj Krajini možemo reći, da ispunjava taj veliki uslov.
Kroz našu kulturnu kroniku mogli smo da se uvjerimo, da je doduše naš narod pod Italijom došao u položaj koji mu sprječava svaki normalan kulturni razvoj, pogotovo kulturnu produktivnost — ali nasilje nije ipak moglo da ubije vitalitet naše narodne kulturne snage. Ropstvo pod Italijom samo otežava našu narodnu kulturnu produktivnost, pogotovo onoga naroda, koji još živi u granicama Italije, ali se onaj dio naroda, koji je u emigraciji zato potencirano kulturno iživljava i producira u ime Julijske Krajine, čak nije pretjerano, ako se kaže, da je danas u kompleksu bilansa naše kulturne produkcije vrlo aktivna, čak aktivnija nego « crnim živim predratnim godinama.
Ma da nemamo ni onih brojnih listova, ni revija svih vrsta, koje smo imali u svoje vrijeme u Gorici i Trstu, ma da nismo kon-eentrirani, nego razbacani i rasparčani, ma da široka javnost, koja ne zna porjeklo mnogih naših kulturnih radnika ne zna za mnoge emanacije naše kulturne snage mi smo danas kulturno vrlo jaki, mi kulturno vrlo mnogo značimo, mi možemo kao autohtoni narod Julijske Krajine da se kulturno mjerimo iak i s Talijanima u Julijskoj Krajini, koji su u ovom pogledu u pri-vilegovanom položaju: jer su bili oduvijek gradjani i gospoda, a mi do jučer seljaci i kmetovi; jer su imali svoje škole i sredstava da crpu znanja na svim mogućim školama vani; jer su imali mogućnosti, da uzim-Iju od velike talijanske kulture pa da (ak i gotove kulturne radnike i producente impartirà ju na našu zemlju.
Dok smo do jučer imali kao glavni kulturni kapital narodnu pjesmu, glagolsku tradiciju, nekoliko velikih imena oko Luie-rove reformacije, Dobrilin »Oče budi volja Tvoja«, Simonp Gregorčiča i filozofske polemike u goričkim znanstvenim revijama — danas imamo — (uza sve nemoguće prilike kroz posljednjih dvadeset godina rata, ropstva i uza svu katastrofalnost dviju emigracija!):	, ,	,.	,
Jednu literaturu, koja se ne bi preplašila ni evropskog umjetničkog mjerila; jednu razbacanu galeriju slika i skulptura, koje su produkt akademskih kistova, i žtmh i originalnih talenata naših slikara i kipara, koji se broje na desetke; jedan kader produktivnih i reproduktivnih glazbenika, kompozitora, virtuoza i pjevača svjetskog Glasa; trupu kazališnih radnika, glumaca umjetnika, koji bi mogli dati ne samo vrlo dobar julijsko-krajiški teatar, nego čak i najbolji jugoslavenski teatar. A kad bismo Pogledali u nauku, ni tu naš udio nije neznatan.	,	,	..
Kroz našu kulturnu kroniku (ponavljamo: ona ne bilježi sve!) možemo da konsta-tujemo veliki zamah u kulturnoj snazi Julijske Krajine i to nas napunja ponosom^ AH uporedo opažamo i nešto što se pred nas isprečilo kao problem: sva ta naša velika kulturna snaga pored sve svoje vital nosti ne vrši još ni izdaleka onu funkciju, koju bi morala da vrši Mi tu našu veliku kulturnu snagu nismo ni pokušali iskoristiti, plasirati u korist našeg velikog, najprečeg najglavnijeg i najkrvavijeg pro
Ma da je ova naša divna kulturna snaga mogla već do sada da učini neprocijenjivih Usluga direktnim, aktivnim angažmanom u borbi sa naš narod u Julijskoj Krajini ona je još uvijek statičkog indirektnog zna-šenja.
Ne može se tražiti doduše od naših lite-rata, da svoja pera upotrebljavaju w'I?«-ttva na pisanje stvari u vezi sa sadašnjom tragedHom ali oni bi mogli i u tom pravcu '"nogo više da dadu. Isto bi u tom. pravcu 'dogli više da dadu i naši slikari i naši Iju-
SLAVEMS1CA SE KNJIGA PLIJENI,
DB. MIRKO VRATOVIC VRATIO SE IZ ZATVORA
A TALIJANSKA SE SELOM MAMEČE NAŠEM NARODU
Trst. marta 1933. — U isto, vrijeme dok se i posljednja naša knjiga u Juliiskoj Krajini plijeni i uništava (u posljednje vrijeme zaplijenjena je »Danica« za 1933 i pripovijest Slavka Slaveča u izdanju goričke Matice) — s druge se strane stvaraju novi planovi, kako da se u »drugorodne« zone proširi što više talijanska knjiga, kako bi se i tim putem širio talijanski jezik i dub medju Jugoslavene. Dne 12. o. m. na skupštini udruženja »Dante Alighieri« u Tržiču (Monfalkone) govorio je o propagandnom radu medju Slavenima dr. Spartaco Muratti. pretsjednik podružnice tog udruženja u Trstu. Dr. Muratti je u svom govoru, koji u cjelosti reproducira »Piccolo della sera« od 16. o. m... najprije iznio značenje udruženja »Dante Alighieri« , Zatim ie dr. Muratti naglasio, da je naročito.u Julijskoj Krajini značenje ove organizacije vrlo veliko, jer se u ovom kraju talijanstvo još uvijek mora da bòri s raznim protivnim silama, koje još nisu sasvim uništene. Još uvijek prodire u Julijsku Krajinu antitalijanska propaganda kroz štampu, koja se ubacuje tajno s preko granice a i balkanske metode zločina nisu još sasvim iščezle i narod se i dalje buni na nepokornost fašističkoj Italiji. Udruženje »Dante Alighieri« čini važno patriotsko i političko djelo time. što je ustanovilo novčane nagrade za učenike seoskih škola u »drugo-rodnim« zonama, koji najbolje napreduju u učenju talijanskog jezika. A bilo bi korisno, da se što prije i što bolje organizuje sakupljanje dobrih patriotskih knjiga, koje bi služile za formiranje pučkih knjižnica u općinama i školama, za omladinu i odrasle, u »drugorodnim« zonama. Taj se plan studira u upravnom vijeću tršćanskog komiteta »Dante Alighieri«. Osnovana Je u tu svrhu čak naročita komisija u krilu komiteta. U toj su komisiji cav. Merluzzi, direktor tršćanskih općin, škola. cav. Nodale, sekretar tršćanske univerze i prof. Urbani, docent tršćanske univerze i sekretar tršćanskog komiteta udruženja »Dante Alighieri«. Ta komisija počela jc da radi. te ie već zatražila popis knjiga od šezdesetak nakladnih poduzeća u Italiji. Ali knjige, koje ta poduzeća nude nisu tako brojne, da bi se moglo provesti veliki plan za penetraciju knjige medju »drugorodce« Julijske Krajine. Zato treba na hiljade i hiljade knjiga, pa će zato morati država da priskoči u pomoć.
PROGON SLAVENSKE KNJIGE U JULIJSKOJ KRAJINI
Zaplijena »Danice«
Trst marta 1933 Fašističke vlasti pro-dičile su’ talijansku civilizaciju staru dvije tisuće godina naročito bijesnim progonom slavenske kulture u Julijskoj Krajini. Uništena je naša osnovna i srednja škola, naša štampa, naše tiskare i nakladna poduzeća. Sad se uništava i ono malo što nam je preostalo; ono par knjiga, koje se još štampaju uz najstrožu cenzuru u Trstu i Gorici. I te knjige, u kojima nema ni traga neke, političke tendencije smetaju fašističke vlasti samo zato, jer su napisane hrvatskim ih s‘9" venskim jezikom! U tim knjigama moraju se čak i imena naših sela i gradova n Ju" lijskoj Krajini pisati talijanski: Pisino. a ne Pazin, Gorizia a ne Gorica! Na knjigama ;c štampano na primjer: »Štampano u Trieste«^ ili »Seoska kuća u okolici Parenza«. Pa još uvijek te knjige ne zadovoljavaju fašističke vlasti!
Nedavno je bila zaplijenjena »Danica«, kalendar, koji ie za 1933 izdala istarska Mohorjeva družba u Trstu. Zaplijena je provedena, a da razlozi nisu uopće navedeni. U Danici nije bilo ni jednog sumnjivog štiva, samo religiozni članci, pjesme, a slike Arnalda Mussolinija i svetaca sigurno nisu izazvale zaplijenu. Vlasti su tu zapliienu provele s jednostavnom namjerom, da upropaštavaju Mohorjevi! družbu i da imaju povoda za premetačine po svim bezbrojnim kućama pretplatnika po istarskim selima. Jedan odličan povod za teror!
Kako saznajemo vlasti su poduzele sve strože mjere protiv onih hrvatskih ili slo-
di od teatra, a pogotovo naši ljudi od nauke, A i mimo toga, već samim time, što bi sva naša kulturna snaga okupila, što bi' se u bilo kojoj formi mogla uzeti kao argumenat u našoj propagandi — ona bi mnogo značila! Značila bi sigurno mnogo više, nego sve drugo.
Nameću se dakle dvije zadaće: prvo da se naša kulturna snaga veže za našu akciju direktnim učestvovanjem i aktivnim služenjem cilju, i drugo — da se naša kulturna snaga kao kompleks drži u evidenciji, da se s njom operiše na dostojan i koristan
način.	,	, , .	j,-
Ni u prvom ni u drugom slučaju ne ni se tražilo, a niti bi se smjelo tražiti, da kulturna snaga postane puko i slijepo sredstvo političke akcije. Svaki pokušaj ove vrsti mogao bi da upropasti sve već u zamisli. Naša kulturna snaga je za našu emi-
venskih knjiga i revija, koje dolaze iz Jugoslavije u Julijsku Krajinu. »Glasnik srca Isusova« plijeni se na poštama. Jednako se tako plijeni i »Bogoljub«. Na pošti u Trstu dobili su naredbu da plijene književnu reviju »Ljubljanski zvon« pa »čas«. »Zenski svet« i druge listove s preko granice.
Nije dakle nikakovo čudo. da se analfabetizam u Julijskoj Krajini pod fašizmom razvio i porasao za 100 posto!
NA RIJECI PLIJENE ZAGREBAČKI »MORGENBLATT«
Rijeka marta 1933. Ima vrlo malo stranih listova, koji još smiju u Italiju. Medju tima bio ie do sada i zagrebački «Morgenblatt«, ali je prošli tjedan riječka policija počela da plijeni u trafikama a kasnije i direktno na pošti sve brojeve »Mof-genblatta«, sigurno zato, jer je pisan u iu-goslovenskom dubu, pa bi mogao da škodi fašizmu...
DVOSTRUKO LICE PROF. URBANCA URBANIJA
Trst. marta 1933. — Da prof. Umberto Urbanac Urbani igra dvojnu ulogu poznato ie već mnogima. Dok na jednoj strani s velikim zanosom piše u talijanskoj štampi (naročito u »Piccolo«) o jugoslavenskoj literaturi, na drugoj strani (u istom »Picco-lu«) piše vijesti (šifra »u«) iz Jugoslavije, koje prikazuju naš narod kao najbarbarskfji i najdivlji narod na svijetu. On donosi samo one vijesti, u kojima je jaka kriminalna nota vijesti, u kojima se govori, kako je negdje u Slavoniji sin ubio majku, kako je u Bosni negdje žena ubila sjekirom muža Ud. Ali ne samo to: Urbani je ekspert u prefekturnoj komisiji za promjenu slavenskih prezimena na talijanski oblik i on je zapravo izradio sve »prevode« naših prezimena na talijanski. A pored toga ne smije se mimoići njegova funkcija tajnika u tršćanskom komitetu »Dante Alighieri«, koje se bavi asimilacijom našega naroda, a glavnu riječ ima i ti nedavno osnovanoj komisiji za organizaciju sakupljanja knjiga, koje bi se širile medju naš narod u svrhu širenja talijanskog jezika i duha. Kako Urbani dovodi u vezu ovu svoju gadnu aktivnost s ulogom nekog tobošnjćg prijatelja jugoslavenske kulture i navodnog propagatora tahjansko-jugoslavenskog zbliženja?
SLOVENSKI JEZIK MORA IZGINITI!
II. Bistrica, marca 1933. Sestre trnovskega samostana so tudi letos kot po navadi priredele v pustnem času predstave z igrami, petjem itd. Te prireditvice so postale že tradicionalne, daleč naokoli znane in priljubljene. Saj tam ie bilo smelia in razvedrila za vsakogar. Ko je začel fašizem širiti svoje mogotstvo. so morali uvesti v slovenski program tudi nekaj točk v italijanskem . jeziku. Pozneje so dovolili v italijanskem programu le eno točko v slovenskem jeziku. Letos pa so odvzeli tudi to zadnjo in majhno koncesijo. A g d s ZBOR SVIH FAŠISTIČKIH SEKRETARA S TRŠĆANSKOG KRASA
Trst, marta 1933. Dne 17. o. m, n sjedištu fašista u Postojni održan ie zbor svih fašističkih tajnika iz raznih mjesta u tršćanskoj pokrajini. Pretsjedao je sekretar iz Sežane famozni Grazioli Taj je zbor naredio Tršćanski federalni sekretar. Medju ostalim stvarima na dnevnom je redu bilo i pitanje življe fašističke akcije medju našim narodom. Dosadanji su rezultati vrlo mizerni, pa se traže putevi i metode za novu ofenzivu. Ali o načinu, kako da se ta ofenziva provede ne mogu se fašistički prvaci nikako da slože i konferencija u Postojni bila ie dosta burna, a na koncu nije se čak ništa ni zaključilo.
ZNAK KULTURE.
Reka. marca 1933. Že dolgo časa se diči poslopie fašistične milicije v Matuljah z napisom »Ch. tocca la milizia, muore«. Seveda so s tem napisom okrasili dom fašisti sami s katranom Drugje se nahajajo slični napisi na električnih drogovih z visoko napetostjo	A g i s
grantsku akciju više nego tamburaško društvo ili dramatski olsjek u našim organizacijama i možda bi u ovom saznanju mogla biti poduka za svakog onog, ko bi pokušao da dade inicijativu za pokretanje aktiviza-cije naše kulturne snage.
Nabacili smo ovo nsholiho misli s ie-Ijom da bi bile korisne. N oglašujemo : samo nekoliko misli!
Bilo bi poželjno, da o ovom predmetu progovori možda neko iz redova naših kulturnih radnika. Bilo bi uopće poželjno i potrebno, da se o ovome progovori, da se govori, da se .prigovara. Pa može neko čak da kaže, da je ovo sve iluzija, da neće biti ništa, da je to »nemoguća stvar«. To nas ne će obeshrabriti. Eto, o savezu emigranata se je pred par godina isto tako govorilo, o ovom našem listu još lani čuli smo iste takve opaske, pa ipak, pa ipak ..
Iz procesa Vrafović ! drugovi u zatvoru Je Još Mihovil Bradamante
Pula, marta 1933. Dne 16 o. m. vratio se iz zatvora u Rimu svojoj kući dr. Mirko Vratović. odvjetnik i bivši pretsjednik Političkog društva »Edinost« za Istru. Dr. Vratović bio je aretiran u oktobru 1929 i doveden Pred Specijalni tribunal u Rimu zajedno s Antom Iveša, Mirom Zmakom, Mihovilom Bradamantom, Andjelom Ku-kanjom, Ivanom Lazarićem itd. Svi su bili optuženi na više godina zatvora, a dr. Vra-tovič je bio osudjen na deset godina. Osu-djeni u ovom procesu bili su do sada već svj pušteni na slobodu osim Mihovila Bra-damanta, koji je bio osudjen na trinaest godina i koji nije mogao da dobije slobodu ni posljednjom amnestijom. — Ante Iveša nalazi se u Trstu Angelo Kukanja takodier. Miro Žmak je u Jugoslaviji, Ivan Lazarić otputovao je po puštanju iz zatvora svojoj familiji u Argentinu. Dr. Mirko Vratović nalazi se sada u Puli kod svoje familije.
CRKVA U JULIJSKOJ KRAJINI
Ljubljanski »Slovenec« donosi vijest, u kojoj kaže. da bj doskora imao biti imenovan gorički nadbiskup. To se zaključuje po tome, što je Pred nekoliko dana postojnska dekanija pripojena tršćanskoj biskupiji, a do sada ie spadala pod ljubljansku. Ko će biti gorički nadbiskup, to se još nikako nezna. Valjda neće Sirotti?...
BISKUP BARTOLOMASI VELIČA FAŠIZAM
Rijeka, marta 1933. Prošlog tjedna do-šao je u Julijsku Krajinu i posjetio Goricu, Trst, Istru i Rijeku vojnički biskup Barto-lomasi, koji je u svoje vrijeme, poslije biskupa Karlina, a prije Bogara bio kao biskup u Trstu. On je biskupovao u Trstu u vrijeme prviii progona našeg svećenstva, pa je čak imao toliko poštenja i odvažnosti, pa je uputio Papi pismo, u kojem traži zaštitu slavenskog svećenstva. Sad u povodu oj-’pg. posjeta Bartoloinasija su pratili po našim krajevima fašistički prvaci i milicio-nerski oficiri, balilski kapetani itd. U Gorici je Bartolomasi s takvom svitom posjetio Sirottia... Na Rijeci je Bartolomasi održao pred fašističkim avangardistima na Piazzo Cambien govor, u kojem je najzanosnijim riječima veličao fašizam i Mussolinija, koji je spasio i obnovio Italiju. Pozvao ie sve mlade fašiste da dižu visoko fašistički snop sa sjekirom, fašistički snop koji znači snagu, koju podupire savojski križ. Dok je držao taj govor uz Bartoloinasija bio je mon-sinjor Mecchia apostolski administrator riječke biskupije.
SLOVENSKO ALOJZIJEV1ŠČE POPOLNOMA POITALIJANČENO
Komisar v goriškem Alojzijevišču je začetkom marca nenadoma odpustil iz službe zadnje slovensko osebje, nižje služab-ništvo Iz zavoda je pregnana vsaka slovenska beseda. Za mero nasilja je značilen sledeči dogodek- Neki oče je prišel v zavod in naznanil komisarju, da vzame dečka iz zavoda, ker so z njim grdo ravnali. Komisar je odgovoril: Saj ravno danes moram iti k prefektu po pravkih. mu bom pa še to povedal, da hočete vašega sina iz zavoda. — Pod vtisom te grožnje ie oče pristal na to, da deček Se ostane. — Torej prefekt naj bi Itaznoval starše, ki ne zaupajo več svojih otrok fašistični vzgoji. (»Slovenec«)
DA SE RAZBIJE KOMPAKTNOST SLO.
VANOV V JULIJSKI KRAJINI!
Izsuševanje Lizerta.
Trst, marca 1933. Obširno močvirje, ki se razprostira v bližini Tržiča pri Trstu, je začela že pred leti izsuševati neka družba Preteklo jesen je ta družba izdala v ta namen 4,700.000 lir. Govori se, da ie zato namenjenih še 2.000.000 Ur. Ali bo pridobljena zemlja služila za bodoči dom množicam priseljenih italijanov, da razredčijo kompaktnost našega življa? Agi s ALEJA RIMSKEGA IMPERIJA.
Škocjan pri Divači, marca 1933. Normalen človek bi se smejal. Pa vendar je res. Nekega lepega dne, se je pojavilo v naši vasi več gospodov. Najeli so nekaj delavcev in se oboroženi s krampi in sličnim spustili v do 100 m globoko jamo »Okroglico«, ki leži tik ob vasi. Kopali so in kopali: ljudje pa. kljub temu. da so navajeni že vsemogočega, so se začeli spraševati, kaj nai to pomeni Tajnost je pošla na dan. Neki od gospodov ie namreč z vsemi znanstvenim dokaznim materijalom pripovedoval Ui-dem. eia leži tu mejnik, k! ga je dal postaviti neki rimski cesar, ko se je potikal tod. Odkritje tega mejnika, ki ima zelo važen napis, bi pomenilo zelo velik preokret v zgodovini. Ljudje so bili s to informaciio zadovoljni — da le ni bilo kaj hujšega! Niso se pa mogli načuditi, ko so gospodje raziskovalci kot so prišli, tudi odšli Mejnik pa še v miru počiva! (z) odšli. Mejnik pa še v miru počiva!
Agis

FAŠIZAM PROGONI FAMILIJE I RODJAKE EMIGRANATA
Fašistički sistem ie u svom divljaštvu nedostižlv.
U posljednje vrijeme sve se češće čuje, da po našim selima u Julijskoj Krajini fašizam iskaljuje svoj bijes protiv familija i rodjaka onih, koji su izbjegli teroru i emigrirali u inostranstvo. Fašizam se služi metodama. koje se ne susreću niti u analima nijedne, pa ni najogorčenije i najdivljije političke borbe, jedan svirepi politički sistem manifestuje se kao najeklatantnija negacija humanosti, civilizacije, pravde i suvremenog shvaćanja familije. Politička borba prelazi ovdje u krimen, u vulgarnu i divlju bestijalnost, koja se ne da zaustaviti pred ničim, pa niti pred najsvetijom institucijom — familijom, pred najvišim osjećajem — roditeljskom ljubavlju. Italija, koja je u čitanke osnovnih škola uvrstila kao legendu držanje majke Nazaria Saura, koja je pred austrijskim ratnim sudom, kad su -fi pitali da kaže ie li Nazario njezin sin, junački to zanijekala, nastupa najbrutalnije protiv tužnih matera ili nemoćnog i nesretnog oca, koji možda i doista nezna, gdje su mu sinovi Fašistički režim ie oskvrnuo time svijetlu tradiciju nacije, koja se u prošlosti s pravom mogla ponositi svojom civilizatorskom misijom.
Progon familija onih, koji su emigrirali, kao i onih. koji su bili osudjeni na zatvor ili na konfinaciju, tvori posebno poglavlje u aktuelnom političkom životu Italije, to je naročito sramotna stranica fašističke historije, poškropljena suzama i krvlju, ali malo poznata u svjetskoj javnosti. Fašizam je uveo taoca i krvnu osvetu u političku borbu. Ono što ie bilo u Evropi u običaju u srednjem vijeku i što se još danas prakti-kule kod nekih divljih plemena u Africi, to je na snazi pod fašizmom. Austrija je, moramo priznati, bila mnogo humanija u tom pogledu. Kad bi bila Austrija postupala onako, kako postupa Italija, što bi se bilo dogodilo na pr. sa svima onima bezbrojnim familijama, kojih su sinovi i očevi prebjegli i ratovali protiv Austrije kao dobrovoljci u srpskoj vojsci? Fašistička je Italija uvela za kudikamo neznatnija antifašistička djela odgovornost po krvnom srodstvu do trećega i četvrtoga koljena... Na taocima se bez ikakvih skrupula i bez obzira iskaljuje bijes, koji ie dapače potenciran faktom, da se ne Iskaljuje na onoj pravoj, traženoj žrtvi. U posljednjih je par godina u Italiji jedino zbog srodstva s licima, koja su počinila neko kažnjivo djelo, koja su emigrirala ili koja učestvuju u nekoj protifašisti-čkoj akciji, osudi eno čak i legalnim putem, od tribunala ili konfinacijskih komisija, na stotine i stotine nedužnih ljudi, braće, rodjaka, sestara, žena, zaručnica itd. Da navedemo samo nekoliko istaknutijih slučajeva:
Kad ie Lucetti počinio atentat na Mussolinija. svi njegovi bliži i dalji rodjaci, muškarci i žene, bili su odvedeni u zatvor i osudjeni na višegodišnji zatvor. Atentator na Mussolinija Zamboni, koji je bio linčovan na mjestu atentata, nije mogao biti osu-djen. ali ie zato njegov otac bio osudjen na 30 godina zatvora, njegova tetka na 30 godina zatvora, a brat. koji je u ono vrijeme bio 300 km daleko, kao vojnik u Milanu, osudjen je na 5 godina konfmacije. U Francuskoj ie emigrant Di Modugno počinio neki antifašistički atentat, on ne može biti kažnjen, ali se zato fašizam osvećuje na njegovoj ženi i malodobnom djetetu od par godina- osudjuje ih na pet godina konfinacije Prof. univerze Carlo fesseli; bježi Iz konfinacije na Liparima. a fašistički režim se osvećuje tako, da mu najprije apsi ženu. a kasnije brata dra Nella Rossel-iija. poznatog talijanskog naučenjaka, i kažnjava ga konfinacijom od pet godma.
Interesantan ie slučaj gospodjice Giorgine Rossetti, koja je osudjena na 18 godina zatvora jer nije htjela da svjedoči protiv svoga zaručnika. Ali kako daleko može fašizam da ide, najbolje pokazuje ovaj slučaj: politički emigrant u Francuskoj Roggero ie pozvao k sebi ženu, koja mu je ostala u Italiji. Žena je teškom mukom došla do putnice poslije mnogo suza i poniženja. što ie redovito u vezi s dobivanjem putnica u Italiji. Ali je ta putnica ženi bila dana s gadnom namjerom Puštena ie da predje preko granice. Na prvoj stanici u Francuskoj čekao ie muž. Muž ie tek zagrlio svoju dugo očekivanu ženu. kad li se pojave neki fašisti, zgrabe ženu i odnesu je silom u vlak, koji se baš upućivao natrag u Italiiu ..
Kako smo rekli i kod nas u lulijskoj Krajini dogadjaju se sve češće slučajev: ovakvih metoda i ovakvog krvavog nasilja. Ko bi mogao da i citira samo imena sviiu onih. koii su odležali po zatvorima radi bijesa svojih sinova, braće ili rodjaka koji su bili prebijeni, ranjeni, izmrcvareni zbog toga. — Stvari su to, koje zgražavaju i koje bi morao svijet da zna.
Fašizam ugrožava i gazi najsvetije principe i najintimnije osjećaje čovjeka. Jednh država u isto vrijeme, dok prema vam hoće da manifestuje najveći pacifizam, prama svojim državljanima provadja najokrutnijim sredstvima rat do istrebljenja U fašističkoj Italiji, naročito u julijskoj Krajini, danas doista više ne važe niti najprimitivnija, naj-primordijalniia prava čovjeka, tamo ie život ljudski sasvim izvan zakona, mada ie Italija nasljednica Rima. u kojemu su pred tolika stolieća. baš uspostavom zakon.a udareni orvi solidni temelji moderne civilizacije
POLICIJSKI REŽIM NA GORIŠKEM
Po vsej zgornji soški dolini se je v zadnjem času znatno ojačil fašistični policijski režim. Prefekt Tiengo, ki je bil pred kratkim premeščen v Trst, si je pridobil za to velike zasluge. Od rimske vlade je izsilil potrebna sredstva po goriških podeželskiih centrih je organizira! sekcije goriške kvesture in jih opremil z »najboljšim« policijskim osebjem, z modernimi vozili in celo z radijskimi oddajnimi postajami, med ljudstvo pa je razpostavil gosto mrežo zaupnikov in ovaduhov. Poleg političnih policijskih agentov je organiziral tudi cele čete karabinjerjev, fašističnih miličarjev in celo
V poslednjih mesecih so tamkajšnji fašisti razvili silno propagando za svojo organizacijo »mladih fašistov«. Res so dosegli, da se je vanjo vpisalo okrog 70 ljudi. Ko pa bd morala organizacija pričeti s svojim delovanjem, ni bilo nikogar več blizu. Menili so, da bodo ustrahovali ljudi z disciplinarnimi postopki ter so več izmed njih kaznovali, a zaman Treba je bilo pričeti znova — s policijskimi grožnjami in nasiljem.
Še bolje ko kanalska je dobro organizirana tolminska policijska sekcija, ki je razpolagala doslej s 6 tajnimi agenti, četo
financarjev. Bdio je treba težkih milijonov miličarjev, avtom in psi. V ostalem
in nad stotine ljudi, da se je končno po 14 letih vsaj dozdevno afirmiral italijanski režim v obmejni Goriški. — In potem naj si še kdo domišlja, da Goriška ni že 2000 let italijanska ter že od vsega početka prežeta z najbolj integralno fašističnim duhom!
Policijski režim na Goriškem ima poleg Gorice svoja središča v Kanalu, Tolminu in Idriji. Kanalskemu komisarijatu je prideljenih 15 tajnih policijskih agentov in 18 karabinjerjev. Dan za dnem mora po 12 karabinjerjev s policijskim avtom na krožno inšpekcijo v Anhovo. Kambreško, Ročinj in ob Soči navzgor vse do Sv, Lucije. Od časa do časa pa organizirajo racije ter preiščejo do zadnjega kota vso okolico.
Baš pred dnevi sta iz Kambre-škega izginila dva domača fanta. Kanalska policija, ki ju je osumila vseh mogočih in nemogočih prestopkov, je vhipu blokirala vso okolico. Toda sleherno prizadevanje ie bilo zamanj. Fantov ni bilo nikjer. Karabinjerji ju še zmerom iščejo, a do danes ni za njima niti najmanjšega sledu.
Mnogo posla imajo policijski agentje in zaupniki v Kanalu tudi s »širjenjem« fašističnih idej.
ima tolminska policija tudi teritorialni večji delokrog nego kanalska. Pred dobrim tednom so dobili novo ojačanje dz Gorice. V Tolmin je prišlo 8 novih tajnih agentov politične policije in 20 obmejnih miličarjev ki so pripeljali s seboj še tri policijske pse. Poleg tega so v policijskem posloplju namestili' novo radio oddajno postajo. Pred 8 dnevi so jo preizkušali in so poiskusi baje dobro uspeli. Postaja pa ne bo služila le jplioijskim in vojaškim namenom, marveč bodo z njo motili tudi ljubljansko postajo, ki jo Tolminci s pridom poslušajo. Toda o tem prihodnjič.
V poslednjih dneh so na tolminski policiji začeli pripravljata tudi že teren za prihodnje parlamentarne volitve, ki se bodo po zakonskem roku vršile prihodnje leto. Kakor določa zakon, se morajo vsako leto revidirati in izpopolniti volilni imeniki. Tolminska policija je sedaj sestavila imenik vseh onih volilcev iz Tolmina in okolice, ki so bili iz političnih razlogov že kdaj kaznovani. Te ljudi pozivajo sedaj na policijo ter od njih z grož-•njami izsiljujejo izjave, v katerih se »prostovoljno« odpovedujejo volilni pravici. (Ž)
PO ARETACIJI MONS. VALENTINČIČA V GORICI
SPRAVLJAJO GA V ZVEZO Z BENEŠKIM MEŠETARJEM. Resnica o prodaji starinskega kipa Matere božje.
Ljubljanski »Slovenec« piše:
Poročali smo že da je bil v Gorici aretiran stolni župnik msgr. Ignacij Valentinčič, ki je zavzemal v goriškem stolnem kapitlju eno najodličnejših mest. Msgr. Valentinčič je bil stolni župnik, goriški dekan apostolski protonotar, upravitelj premoženja goriške katedrale in podpredsednik cerkvenega sodišča.
Aretacija je vzbudila nenavadno pozornost v Gorici, kajti po splošnem preganjanju katoliške duhovščine, ki se je začelo takoj po italijanski okupaciji, in po aretaciji dr. Andreja Kobala, se ni zgodilo, da bi oblastva položila svojo roko na tako v;, sokega cerkvenega dostojanstvenika.
Za aretacijo je porabila goriška policija pretvezo, ki je tako malenkostna in prozorna, da je v javnosti takoj zbudila domnevo. da se za aretacijo skrivajo »višji interesi goriškega fašizma«. Na goriški škofiji se napovedujejo toliko pričakovane izpre-membe, ki naj bi imele za posledico odhod sedanjega škofijskega upravitelja Si-rottija. Goriški policiji je šlo očividno za tem, da prav v tem trenutku kompromitira msgra Valentinčiča in je radi tega prišla prav vsaka pretveza.
Kot upravitelj premoženja goriške stolnice je msgr Valentinčič prodal nek starinski kipec Matere božje, da bi prišel do denarja, ki ga rabi za redno poslovanje uprava sama in za nabavo praktičnejših predmetov. Zadeva je že stara. Nanjo se je spomnila goriška policija prav v tem trenutku. Policijska preiskava je doznala, da je msgr. Valentinčič prodal kip goriškemu
zlatarju Lebanu za 10.000 lir. Ta je izvršil nakup po nalogu benečanskega starinarja Zenija, in sicer je Zeni plačal Lebanu 13.000 lir. Zeni je potem prodal kip, kakor zatrjuje policija, za 10.000 švicarskih frankov v Švico, ne da bi imel za to dovoljenje od kompetentnih oblastev, ki nadzirajo umetnine. V smislu zakona je namreč prepovedano izvoziti iz Italije umetnine, kakor slike in kipe. Starinar Zeni je kip posnel in baje tudi posnetek prodal.
Zeni je bil aretiran 5. marca v Benetkah in istočasno sta bila aretirana v Gorici msgr Valentinčič Ignacij iz zlatar Leban Josip. Leban sam je znana osebnost v Gorici, ker dobavlja srebrno fn drugo ko-vinasto cerkveno opravo, kakor kelihe in tudi monštrance goriškim cerkvam. Vsakomur je jasno, da ne more msgr Valentinčič odgovarjati za to, kar je počel kupec s kipom. Če je starinar Zeni prodal kip brez dovoljenja kompetentnih oblastev v Švico, je to pač njegova zadeva in on sam odgovarja za to pred zakonom. Msgr Valentinčič je izjavil preiskovalnemu sodniku, da je imel posebno dovoljenje od goriškega nadškofa dr. Sedeja, da lahko proda omenjeni kip, kakor tudi neke stare plutnjale, ki niso imeli za goriško stolnico nikake praktične vrednosti več. Prodaja cerkvenih predmetov je strogo notranja zadeva cerkvenih oblastev samih in politična oblastva bi se v smislu konkordata nikakor ne smel v njo vmešavati. Poleg vsega je dokazano, da je bil kip prodan kupcu italijanskega državljanstva, to je v notranjost države in da ga šele ta na lastno odgovornost prodal v inozemstvo.
JEDNA ZNAČAJNA ARETACIJA NA ČIČARIJI
Vodice, marta 1933 U ovo zadnje vrijeme događaju se kod nas vrlo krupni i teški događaji, koji nas bacaju u zabrinutost. U svoje vrijeme javili smo kako je nastradao naš mladić Ivan Košić zbog svog slavenskog osećaja. Ove je dane na sličan način nastradao i naš sreski starješina (župan) g. Grga Bubnjić. Mi smo pred godinu dana izabrali njega za svog sreskog vođu, jer smo u njemu vidjeli čestitog i poštenog čovjeka. Vodio je naše gospodarstvo vrlo uzorno, ali našoj općini i vlastima nije se Bubnjić sviđao jer nije htio da pleše onako kako su crne košulje svirale. I zbog toga je uapšen i odveden u zatvor na Rijeku. U ovoj aferi imali su svoje prste i nekoji naši izrodi (crna im duša) koji su ga tužili da je tobože slavenski agitator. Neznamo što će s njime biti. Svakim danom iza njegovog Hapšenja dolazi tajna policija na izvide k našim poturicama, da bi nešto saznali o njemu. Ovih se ie dana raznio glas po našoj okolici da će se morati
svi mladići rođeni 1900 do 1908 prijaviti vojnom zapovjedništvu 152 puka pješadije u Trstu. Mislimo da ovo ne miriši na dobro, i glede toga smo u velikom uznemirenju.
Inače u našim krajevima zavladao je užasan glad niti najstariji naši. ljudi ne pamte ovakovih prilika (čić).
V ZAPOR RADI ŽALITVE FAŠISTA.
Gorica. marca 1933. Dvajsetletni Smet Stanislav iz Oseka obiskuje predvoiaške vaje v Šempasu. Ko se je dne 27. pr. m. vračal domov, je srečal tri sovaščane : Rijavca Sta n kot a. Badali č a Viktorja in B o v c o n a Edvarda. — Mladeniči so se med razgovorom norčevali iz Smeta češ. da nosi fašistovski fes in znak. Smet je bil užaljen in ic potožil ka-poskvadri Zadostovalo je! Sledila je ovadba in aretacija omejenih treh mladeničev. Še danes so v zaporu, toda ne ve se kie in niti kdaj bo ali na ie bila tozadevna razprava.	A g i s
NAŠI LJUDJE PRED FAŠISTOVSKIM SODIŠČEM
V zadnjem času so pričeli zlasti Vipavci spet pogostoma bežati čez mejo. Sodišče v Ajdovščini ima z njimi mnogo opravka. Novi sodnik, ki je bil lani nameščen na ajdovskem okrajnem sodišču, pa ie pričel letos ž begunci še bolj strogo postopati, kakor je bila navada doslej. Kazni so se skoraj pri vseh povišale od 2 na 4 in celo 6 mesecev zapora. Pred dnevi se je moralo zaradi bega čez mejo zagovarjati pred sodiščem šest ljudi [ulija Bajčeva. 23 letno dekle iz Dupelj pri Vipavi, ki so jo karabinjerii 5 novembra pr. I. presenetili, baš ko ie bežala čez mejo ie bila obsojena na šest mesecev zapora in 3000 lir denarne kazni. 38-letni Leopold T c rč e 1 j z Erzclja je bil v
kontumaciji obsojen na 4 mesece zapora in 3000 lir globe, prav tako tudi 28 letni Ladislav Škabar iz Tolmina, 20 letni Viktor Z g o n i k iz Rihemberka, 20 letni Albin Bandelj iz Šmarja pri Rihemberku in 20-letni Albin Germek iz Svina pa so bili obsojeni na 3-mesečno ječo in po 2000 lir globe. Zaradi orožja ki ga je baje skrival da svojem domu. pa je bil obsojen 40 letni posestnik Lojze Šorli z Banske planote na 20 dni zapora in 5000 lir globe. Prav tako sta bila zaradi orožja prijavljena sodišču v Gorici 211ctni Maksimilijan Golob iz Šmartna pri Kojskem in 20 letni Mihael N i k o 1 a v č i č iz Gorice.	(Ž)
ITALIJA SPREMA RAT !
POKUSNA MOBILIZACIJA UZ GRANICU
Članak poljskog »Ilustrovanog Kurjen Codzieny«.
Ugledni poljski list »Ilustrovani Kurjer Codzieny« (Krakov, od 4 marta), objavljuje dopis iz Rima u kome se kaže:
Od pred nekoliko dana pritisak vojne atmosfere u Italiji znatno se podigao. Generalni sekretar fašističke partije Achille Starace obilazi provincije Italije, a specijalno krajeve koji leže na jugoslovenskoj granici. Svuda vrši pregled fašističkih organizacija i tom prilikom održava ratoborne govore Stanovništvo poluostrva govori o skorom ratul Isto tako i pretstav-nici direktora fašističke partije obilaze gradove i sela, gdje održavaju velike govore, ispunjene mržnjom prema Francuskoj i Jugoslaviji. U cijeloj Italiji prire-djena je 26 prošlog mjeseca probna mobilizacija koja je prema zvaničnom komunikeju uspjela odlično.
U političkim krugovima govori se, da »proljeće 1933 godine treba da da potpunu vlast Italiji na Jadranu!« Isto tako u Trstu i u okolini koja je najbliža jugoslovenskoj granici čeka nekoliko odreda crnih košulja na naredjenje da podju u Dalmaciju! Ne zna se koliko ima u ovome istine, ali sve govori za to, da se na apeninskom poluostrvu vrše značajne pripreme, koje moraju da izazivaju uznemirenost kod običnog gradi anina.
Ako se uzme u obzir činjenicu, da su članovi direktoriuma samo jednog dana, 26 januara, održali borbene govore u više nego IO mjesta, onda stvaranje ovakovog ratobornog raspoloženja ne može da se prima hladnokrvno, tim prije što se u političkim krugovima u Rimu govori, da je »milicija« izjednačena sa kraljevskom vojskom. Ovaj je fakat izvršen 24 prošlog mjeseca. A ako je Mussolini zaista izravnao tajnim dekretom fašističku miliciju sa kraljevskom vojskom, a isto tako ustanovio jedan generalštab, za obje sile — onda taj fakat govori, da se sprema nešto takvo što naravno ne miriše na mir.
Isto tako nije na apeninskom poluostrvu tajna, da sve talijanske vojne fabrike rade danju i noću na tri smijene. Poznato je, da sve fabrike rade vojni materijal ne samo za _ Kinu, nego i za domaću upotrebu. Glupa je tvrdnja, da Italija nema novca za rat Ovako su govorili neprijatelji fašizma cijelih pet godina, a Talijani su medjutlm izgradili ogromnu ratnu flotu, pomorsku i zračnu. Naoružali su preko 2 i po milijona fašističke omladine. Talijanska vlada, isto tako kao 1 njemačka, ima novaca, koji je potreban za rat a samo čeka na podesan momenat	-	—--------
Rijeka, marta 1933. — U nedjelju 19. o. mj. mladi fašisti iz Rijeke i čitave riječke pokrajine bili su mobilizovani za pokus, kao da je buknuo rat. Disciplina je bila ratna. Mobilizacija je izvedena naglo. Koncentracija svih četa bio je Veprinac, kota 439. Bili su mobilizovani svi mladi fašisti na Rijeci svih kategorija i organizacija i jurili su svim mogućim komunikacionim sredstvima u Veprinac. A isto su morali učiniti i mladi fašisti iz Lovrana. Ičići Mošcenica, Opatije, Matula, itd. Bila je velika uzbuna i pokazalo se, da se niti ovako za pokus ne može računati osobito s tim mladim fašistima, a što bi tek bilo, kad bi došlo do pravog rata.
NOVA FAŠISTIČNA NADLOGA V zadnjem času ie iznašel fašistični režim novo metodo za preganjanje našega ljudstva. Vse doslej so karabinjerji in fašisti neprestano nadlegovali ljudi zaradi begov čez mejo, zaradi skritega orožja in zaradi vojaških naborov. Sedaj so se pričele šikane s predvojaškimi tečaji. Neprenehoma se ljudje policijsko kaznujejo, ker njihovi sinovi redno ne zahajajo k predvojaš-kim vajam. Te dni je sodišče v Ajdovščini obsodilo 45 ljudi na denarno kazen po 50 lir. Ljudje so večinoma slovenski kmetje iz okolice Ajdovščine od Rifenberga do Černič. Št. Vida in Cola.	2)
UPORI V JUŽNI ITALUL
Trst, marca 1933 Dne 11. januarja t. I. se je v južni Italiji v kraju Andria uprlo ljudstvo. Več tisoč ljudi, moških in žensk, se je podalo na trg pred občinsko hišo in pričelo demonstrirati proti podeštatu in vodstvu pomožne akcije za podpiranje brezposelnih. Ta pomožna akcija je razdelila le del že itak pičlih sredstev, ostalo pn je zginilo v žepe fašističnih oblastnikov. Uspeh demostracij ie bil v tem. da je pomožna akcija razdelila še nekaj živil. Zaprt ni bil nihče. Iz poročila razvidimo. da 1® v tem kraju nad 10.000 brezposelnih.
Agis
OBESIL SE JE U ZAPORU . . .
Slap pri Idriji, marca 1933- Preteklega meseca se ie obesil v zaporu neki prevžitkar iz podbraške fare. Vzrok samomora pravzaprav ni znan. a skoro gotovo prevelika beda. kj ga je dovedla do kakega nedovoljenega dejanja.	Agis
ŠPANSKA RAZSAJA
Po zadnjih vesteh iz Primorja je razvi-deti,( da ie bolezen precej razširjena in s® je med našim ljudstvom pojavila zlash španska. V današnjih slabih časih, ko ni kal v lonec dejati, še manj pa na razpolag® stvari potrebnih za bolnika, ni nič čudnega»
Ati*
TRST V ZNAMENJU GOSPODARSKE KATASTROFE
FAŠISTIČKA TAMNICA U PORTLONGONE
Trst, marca. Znano je dejstvo, da so fašistične politične oblasti strogo prepovedale vsem časopisom poročati o samomorih, posebne o takih, kjer je vzrok gospodarska kriza. Tako izgleda, da v Trstu samomorov ni, čeprav so na dnevnom redu.
V	zadnjem času si je radi obupnih gospodarskih razmer končal življenje lastnik velike garaže avtomobilov Škerl. Iz istega vzroka je napravil samomor lastnik znanega avtopodjetja Klun, ter ravnatelj »Jutifi-cio Triestino« Kiiffel. Samomor slednjega, je izzval v tržaški javnosti mnogo komentiranja in ugibanja. — (rob)
STARA PESEM: TRŽAŠKI PROMET VSAK DAN BOLJ PADA.
Tržaška Delavska zadruga (Cooperative Operaie) se nahaja v tako kritičnem gospodarskem položaju, da je morala priskočiti na pomoč država, s zneskom 3 milijonov lir.
Vodstvo tržaške električne cestne železnice je svojčas ukinilo progo številka 9. Ko pa je prišel odlok iz Rima, da se ne sme radi krize manjšati prometnih sredstev. so progo spet vpozstavili, toda so občutno znižali število voženj in tc tudi na vseh ostalih progah. V zadnjih dveh mesecih pa je kljub vsemu promet še padel, kar dokazuje dovolj jasno, da se je na najdaljši progi in to v jutranjih urah, ko so tramvaji navadno najbolj polni, tekom štirih ur prodalo listkov za lir 35 Lir. To se pravi, da se je v najprometnejših urah in na najdaljši progi prepeljalo na dan povprečno 100 ljudi — (rob).
ALI POSTAJAJO TRŽAČANI VEGETARIJANCI?
Statistične številke lanskega in letošnjega leta za mesece januar in februar nudijo jasno sliko naraščajoče bede.
V	omenjeni dobi lanskega leta je bilo pripeljano pod mestno zdravstveno kontrolo v pregled nad 900 glav zaklane živine, letos pa v istih mesecih samo 285. Konsum mesa je torej padei za celi dve tretjini. — Dobro, da zna časopisje lepo predočati, da je Trst gospodarsko še vedno dobro situirano mesto — (rob)
KONKURZI MALIH TRGOVCEV V TRSTU
Ti konkurzi so mnogokrat le posledica prevelikega davčnega pritiska in pa pritiska patriotičnih društev. Stroški, ki jih ima trgovec s povprečnim dnevnim inkasom od 150 do 200 Lir znašajo: Davki, ki se mu v tem slučaju odmerijo od 10 do 12.000 Lir letnega dohodka znašajo 20%. Pri trgovski fašistični zvezi (Federazione Comm. Fascista) mora imeti polog Lir 500 i to v bonih »liktorskega posojila« od katerega 5% obresti gredo v dobro federacije. Nadalje mora imeti otvorjen poštno čekovni račun z vinkulirano brezobrestno vlago 500 Lir, katere, dokler tvrdka obstoja, ne more na noben način upotrebiti ali dvigniti. Trgovski fašistični zvezi mora plačati 60 Lir letno za članarino, 30 Lir mora prispevati za »assistenza invernale«, t. j. za zimsko akcijo v prid brezposlenim, ter mora poleg tega biti naročen na pokrajinsko fašistično glasilo »II Popolo di Trieste«, ki stane letno 87 Lir. V zadnjem času so začeli sistematično in z raznimi okrožnicami siliti še časopis »II Giornale d’ Italia«, ki stane Lir 10. K tem rednim izdatkom, katerim absolutno ne more uiti noben trgovec, pa je tre-
ba prišteti še »prostovoljne« prispevke, ki jih mora plačevati v razne patriotične svrhe. Pod silo teh razmer ni čuda, da govore danes Tržačani le o vojni, ki naj jim prinese svobodo in možnost do življenja —• (rob).
TRŽAČANI NE RABIJO VEĆ OLJA...
Saj so ga itak dobili dovolj v dnevih fašistične revolucije! Tovarna olja pri Sv. Ivanu pri Trstu, ki je zaposlila v predvojnem in nekaj časa tudi v povojnem času nad 450 delavcev, je prenešena v Bari. V tovarni so bili zaposleni po večini le slovenski okoliški delavci, ki so danas še ob ta edini vir dohodkov — (rob)
USPEHI KARITATIVNEGA DELA.
Pokrajinska trgovska fašistična zveza je razposlala meseca novembra p. 1. na vse tvrdke okrožnico, s katero je »prosila«, da ji nakažejo (že določeni!) znesek namenjen v pomoč brezproslenim. Kot izgleda iz druge okrožnice, datirane februarja t. 1., je bil uspeh prve okrožnice minimalen, kajti razvidno je da je bilo naprošenih 6132 tvrdk, odzvalo pa se jih je 2200. Nekatere pa, in teh ni malo so nakazale znesek, ki je bil manjši od onega, ki je bil določen na podlagi dohodkov, ki so merodajni za davčno obremenitev. Okrožnica pokrajinske trgovske fašistične zveze to ugotavlja in ponovno prosi in vabi na odziv ter kliče na pomoč obenem vse tiste tvrdke, ki so se povivu odzvale, da intervenirajo in vplivajo tudi pri ostalih trgovcih, ki niso ničesar nakazali. Najbrž to ni pomanjkanje socialnega čuta, ampak... — (rob). NABREŽINSKI KAMENARJl IN KRIŠKI RIBICI....
T r s t, marta 1933.
Veliki nabrežinski -kamnolomi, bogati na krasnem marmorju, počivaju. Nič življenja ni v njih. V vseh kamenolomih, Cave Romane, Favetti itd. je delo popolnoma ustavljeno- Za božične praznike je vsak izmed zaposlenih delavcev dobil 50 Lir na račun svoje plače, potem pa nič več, kljub temu, da so morali delati še nadaljna dva meseca ker so jim obljubljali plačilo. Delali so in pričakovali plačilo za svoje delo, toda namesto plačila je prišla odpoved dela. Kam naj se sedaj obrnejo? Morda v bližnji Trst, da se pridružijo ogromni armadi brezposlenih Tržačanov?
Pa kriški ribiči? Ali niso tudi oni gospodarsko uničeni radi davkov na ribolov? Mar si morejo naloviti rib za lastno uporabo za kosilo in večerjo? Ne, naš človek se ne sme poslužiti tega, to spada že v obrt in je treba tudi za to imeti posebno dovoljenje (česar nekdaj ni bilo) ter plačati davek... — (rob).
OPET PAD PROMETA TRŠĆANSKE LUKE
Trst, marta 1933. — Izišla je statistika o prometu tršćanske luke u prva dva mjeseca ove godine. U ta dva mjeseca čitav je promet iznosio 4,489.094 kvintala. dok je u prva dva mjeseca lanjske godine promet iznosio 5,925.756 kvintala. Da pad nije malen, to se na prvi pogled, bez mnogo računanja može da opazi!
NAŠE LJUDI ODSLAVL.IA.IO.
Idrija, marca 1933. Dolgoletnega šolskega slugo v Idriji. Gustla Vadnala so fašisti odsloviL. Motivacija ni znama.
A g i s
FAŠIZEM UNIČUJE NAŠEGA KMETA
HUDI CASI ZA NAŠEGA VINOGRADNIKA
Kakor je znano je fašistična vlada izdala že mnogo uredb, ki skoro onemogočajo razprodajo naših vin. Tako se ne sme prodajati ono vino. ki nima zadostne količine alkohola. Oblasti pa so opazile, da se ma-nikdo ne lavna po teh odredbah. Zato je tržaški podeštat. izdal okrožnico na pokra-iinskj trgovski sindikat, s katero opozarja na kršitev teh odredb. V tej okrožnici se omenja tudi to. da niso posode za vino pravilno označene z napisi (ime vina, stopnja alkohola i:d.) Večkrat pa ti napisi tudi ne odgovarjajo resnici. Sindikatom odreja najstrožjo icomrolo.
Znano je. da naša vina nimajo zahtevane količine alkohola (za črno vino se zahteva 10%. za oelo 9%). S tem ie zadan našemu vinogradniku usodni udarec in omogočena izključna rajprodaja italijanskih vin Gotovo je. če se bo to izvajalo dosledno m delj popolnoma uničeno naše vinogradništvo.	A g i s
POVIŠANJE OBČINSKIH DAVKOV
Cerkno, marca 1933. Občina v Cerknem ie letos zvišala davke, ki so že itak več kot visoki poleg raznih taks in trošarin. Obč. trošarina na zaklano govedo znaša 73 lir. za prašiča pa 40 lir na glavo. Ce Pomislimo da naš kmet ne dobi za zaklano kravo več kot 500 lir, za zaklanega prašiča Pa tudi ne preko 200 lir, ni torej nič čudnega. da tako pogosto poje bobenj.
Pa tudi živa živina nima nobene primerne cene celo manj, kot zaklana. Pred
kratkim je neki kmet prodal lepega telička za — 25 lir! Mleko se oddaja v mlekarno, ki približno še dobro dela, po 0.43 stotink liter.
Kmet je odvisen le od zemlje. Domačini, ki so pred leti odšli v Ameriko, bi se radi vrnili domov, a nimajo za pot. Včasih so podpirali domače, danes pa se naš kmet ne more zanašati na nikako pomoč sorodnikov, ki so v Ameriki ali v Franciji. Ni čudo, če gledajo vsi s strahom na bodočnost.
A g i s
DAVKI V ITALIJI IN DAVKI V JUGOSLAVIJI
Ljubljansko «Jutro« piše: Kmečki posestniki iz Rateč in Planice v skrajnem se-verozapadnem kotu Slovenije imajo na italijanski strani skupno planino »Za jezerom«. Pred dnevi so dobili od italijanske davkarije v Trbižu plačilni nalog, da morajo plačati za tekoče leto od planine 5133 lir zemljiškega davka, ali v našem denarju skoro 20.000 Din (dvajset tisoč dinarjev). Ako ne plačajo davka do 10 aprila, bo planina prodana na javni dražbi.
Isti posestniki imajo tudi na jugoslovcn-skem ozemlju skupno planino, ki je mnogo večja od one na italijanski strani. Od tega večjega zemljišča v Jugoslaviji pa plačujejo na leto komaj okrog 2000 Din (dva tisoč dinarjev) zemljiškega davka.
Res ie hudo pri nas, tudi za kmeta. A pri naših sosedih je še mnogo hujše, zlasti za kmeta.
ZADNJE NAŠE HRANILNICE PROPADAJO
Trst marca 1933. Pred nedavnim sta Propadli hranilnici v Št. Viški gori in Pod-melcu. Pri prvem propadu so dobili člani vrnjenega 35 posto in obljubo od vlade, da jim bo pomagala, pri drugem pa morajo Plačati kot smo že poročali, po 1000 lir, ali Pa podpisati menico za ta znesek. Prizadeti kmetje se jeze neupravičeno na župnika, ki ie ob polomu vodil vse posle.
Pri polomu posojilnice v Šmihelu pri Košani se ie izkazal deficit v znesku 800.000
lir. Najbolj so prizadeti domačini iz vasi: Šmihela. Narina in Nadanjega sela. Oni, ki so pred leti vrnili domov iz Amerike, so skoro vsi vložili v domačo posojilnico. Tako je nekaj sicer revnih kmetov, katerih družine ne živijo v izobilju, prej pa v pomanjkanju. naložilo prihranjeni denar v domačo posojilnico v zneskih od 50.000 do 70.000 lir, zgubilo prav ves prihranek. Kakšen udarec je to za našega pridnega in varčnega kmeta, posebno pa v današnjih dnevih si lahko mislimo'	Agi s
— Oprostite, za koje poduzeće radite?
— Za Specijalni Tribunal. . .
Antifašista Dino Montanari, koji je preobučen sad kao svećenik, sad kao radnik, nnlicioner ili visoki činovnik proputovao čitavu Italiju i ispitao čitav fašistički sistem, — posjetio je i glasovitu tamnicu u Portolon-gone, gdje gnjiju i mnogi naši sunarodnjaci osudjeni od Specijalnog Tribunala. On piše:
Uznemireno očekujem papire, koji će mi omogućiti ulaz u tamnicu Porlolbngona, gdje se nalaze mnogi drugovi. Preruša-vam se u činovnika Ministarstva unutrašnjih djela, Čija je kontrolna posjeta najavljena autentičnim dokumentima. Pismeni u-
nu slavu. Talijanske tamnice gore su nego [ u ikojoj drugoj zemlji. U Italiji i ne misle ; na nekoje reforme u tamnicama. Postupak j sa kažnjenicima služi na ruglo svakoj ci-[ vilizaciji. Nedovoljna hrana (svaki dan jc-danputa dnevno tanjur juhe, a u jutro komad kruha), prljavost i blato u tanmičkim ćelijama i samicama, svi prozori zakovani daskama, koje ne propuštaju ni svijetlo ni uzduh, neprestana služba, koju odredjuje o-soblje tamnico po svojoj volji i simpatijama. Ovo odredbe su ubitačne, bez snailova-nja, a izvršenje leži u rukama neškolova-nih, fašizmom razdraženih ljudi, koji u vječnom strahu za kruh, moraju biti uvjereni, da kažnjonik kriminalni ili politički, ne zaslužuje čovječnost ni samilost. Najgore je onima, koji su osudjeni na samicu i sjede u novoj tamnici, gdje se može smjestiti 300 kažnjenika. U uskim polumračnim samicama sjede kažnjenici po čitav dan zatvoreni, ovdje vrše nuždu, ovdje i spavaju. Svaki dan mogu samo jedan sat na zrak da se osvježe, nikada nemaju dozvolu za razgovor i ne daje im se nikakav rad. Medju njima imade mnogo analfabeta, koji nemaju mogućnosti da se rastresu čitanjem. Ova kazna je rafinirano polagano umorstvo. Kroz bušu na vratima ćelija vidio sam ove nesretnike, kako leže ispruženi na daskama, sate i sate, besposleni, nepomični, izmedju sivih kamenih stijena u svojim sivim vrečastim odijelima, mrtvaci koji dišu.
Svi politički kažnjenici u Portolongonu podvrgnuti su posebnim odredbama, koje se provadjaju naročitom okrutnošću. Do njih ne smije doprijeti nijedna riječ, nijedan znak iz vanjskog svijeta, vlastite knjige i vlastite novine zabranjene su. Namještenici ih mrze i ne daju im ni kakovih olakšica. Njihove ćelije podijeljene su izmedju ćelija kriminalaca, tako da jo svaki medjusobni saobraćaj isključen. Razlika, koja postoji izmedju kriminalnih i političkih kažnjenika u gotovo svim zemljama svijeta, u Italiji ne po-
pit neće izaći iz upravne zgrade, a ja ino-	_	.	_	_
ram stići prije nego upadne u oči izostanak i stoji. Ovi politički kažnjenici, ljudi od iskn odgovora. Takve kontrole su medjutim ta- j stva, odvjetnici, novinari, liječnici, inženjeri,
ko česte, da je jedva vjerovatno, da bi bilo nešto sumnjivo. Ovdje trebam samo srčanosti i drskosti. »Kapetan od KSpenicka« nije bez razloga gotovo poslovična figura u Italiji. Već tjedan dana traje moje dobrovoljno zatočenje. Nervozan sam.
I napokon...
Sve sam obavio. I sreća je što se sve ovako svršilo. Put od Rima do Portolongo-na produžio se u vječnost. Kod ukrcavanja u Piombina prisustvovao je mome odlasku jedan karabinjerski časnik. Na daleko se vide visoke peći, gdje rade ljudi, koji su najbolji u radničkoj klasi Italije. U Portolongonu očekujemo kod iskrcavanja direktora kaznionice sa odvratno Ijubeznom uslužnoš-ću. Ovakve kontrole mogu biti neugodne po njega. Njegova karijera zavisi o raspoloženju kontrolora. Naravno, obično se radi kod takvih službenih posjeta o praznoj formalnosti, koja se sa obje strane što prije objavi i svršava sa dobrim doručkom u zgradi uprave.
Portolongona jo malen gradić, na otoku Elbi. Nova tamnica leži odmah pored staro nadvojvodine Toscane. Kroz staru španjolsku kapiju ulazim u zavod. U obje tamnice nalazi se 600 kažnjenika. U novoj tamnici sjede kažnjenici osudjeni na samicu.
Tamnica u Portolongoni je najpoznatija u Italiji. Ima i drugih strašnih uza: San Stefano, Mastio di Volterà šire svoju žalob-
profesori. zastupnici, radnici i seljaci jaki su i nepobjedivi. Oni podnašaju svoje muke sa mirnoćom punom nađe. Poznajem lično mnogo od ovih političkih u Portolongonu. Sa jednim od njih mnogo sam godina u prisnom prijateljstvu. Sada mi je bilo moguće da jedan sat razgovaram s njim. Dao sam ga dovesti ; zatvoren u krletku, koja je uzidana u stijenu, pričao mi je sve što je znao o mojim drugovima ovdje u tamnici, i o o-nome što je bilo prije na slobodi. Moji razgovori sa ostalim kažnjenicima ticali su se samo dogodjaja u tamnici, mom prijatelju saopćio sam sve što su mi naložili da javim. On nije odao svoju uzbudjenost. Govorili smo stvarno i mirno. Ali kad sam kod rastanka dotakao njegove usne kroz šipke rešetke, osjetio sam da drhće.
Morao sam prenoćiti na otoku, jer parobrod jo odlazio tek drugog dana. Bilo je vruće i nisam mogao da spavam. Neprestano mi je bila pred očima tamnica. Kad će talijanski narod srušiti fašizam? Ima zemalja, gdje već grade nov život, a Italija propada sve dublje u barbarstvo.
Ovdje u Livornu, dočekao me prijatelj. Pričao mi je o lučkim radnicima, o radnicima iz pokrajine i okruga, o vjeri u budućnost i o bijednim okolnostima, u kojima žive. Ovaj grad je bio uvijek centar jakog duha i ostao je vjeran svojoj prošlosti. Čini mi se, da sa Korzike dopiru ovamo pjesme o slobodi.
PRETEČA VLADIMIRA GORTANA
Ljetna noi: 2. augusta 1896. Mali Lošinj. Nekoliko mladih ljudi ide ulicom pje-vajuii neke rodoljubne ili kako bi se danas reklo »romantične« hrvatske pjesme. Ujeda-red ih zaustaviše redari maloselske, taljana-ške općine i narede jednome izmedju njih, da ih slijedi u zatvor. Mladić ih upita: Zašto? Još nije pravo ni dorekao, i dvojica ga redara svezaše. Potom stadoše da ga guraju napred. On se otimao, veleči, da je mornar i da mora sjutradan da krene s brodom. Redari otsjekoše: — Uhapšen si, jer si pjevao hrvatski! A sada, ako ti je draga glava, pjevaj Jalijanski! On, razumije se, nije htio o tome ni da čuje, te jedan od redara uze da udara po njemu mačem tako ljuto, dok se mladić ne sruši na tle. Na to onaj drugi redar izvuče mač iz korica i — probode ga. Još su po njemu tukli, i pošto su ga odvukli jedno stotinu metara napred i vidjeli, da je mrtav,, pohitaše u društvo »Unione«, ondašnje leglo naših krvnih neprijatelja, i iska-zaše, Sto se dogodilo. Taj »junački« čin po-zdraviše Talijanaši s velikim zanosom.
Umoreni mladić zvao se Oktavij O str man.
Glas o mučeničkoj smrti Oktavija Ostr-mana raširio se munjevitom brzinom ne samo po Istri nego i po svim našim i stranim zemljama. Sva hrvatska i slavenska štampa iznosila je s gnušanjem pojedinosti onog zločinstva. Društva, klubovi dadoše svojem ogorčenju kao i sućuti svojoj izraza na razne načine. Tako je iz Zagreba brzojavljeno ondašnjemu austrijskom ministru pretsjed-niku Badeniju, neka se uvrijedjenom narodu zbog ove nečuvene, varvarske strahote dade zadovoljština. »Naša Sloga «završila je u-vodnik o tom umorstvu ovim riječima:
»Njegova nevino prolivena krv neka nas neprestano bodri na rad, na požrtvovnost i ustrajnost u borbi za slobodu i jedinstvo našega naroda«.
A pokojni Stjepan M i l e ti ć, ngš veliki. Miletič, koji je poslije više godina posjetio grdb našeg mučenika Oktavija, napisao je onom zgodom izmedju ostaloga ovo:
»Zar da narod, koji r a dj a t a-kv e junake, koji stvara mučeni-
ke svojoj pjesmi, izgubi vjeru u sebe? Nije li ova jednolična ploča trajni oltar, na kome treba da prvi sinovi sluie službu narodnosti?.,. Već se spušta i suton nad skromno groblje sv. Martina, a meni se još nekako ne da od nijemoga nadgrobnog kamena, na kome se jedva vidi i natpis. .. Ali mjesto blještavoga sjaja zagrebačkog Mirogoja, nad ovim se grobom savija aureola mučenika i nad njim se vječno zeleni lovor palom junaku. Do vijeka će se zato k njemu vraćati rodoljubne misli kao laste u proljeće«.
Krivo čine onome vremenu oni. koji ga smatraju prožetim nekom limunadnom romantikom! Stari borci iz onih dana mogli bt posvjedočiti, da je i u ono doba svaki naš javni radnik u Istri nosio glavu u torbi, da su kreševa bila na dnevnome redu, tako da su ponekad naši prvi ljudi bili prinudjeni. da mire uzrujane duhove, da bacaju vodu u vatru, da im se ne reče, da u zavjetrini gledaju, kako drugi gube glave. Imala je i predratna Istra svojih mučenika — imala ie svoga — Oktavija Ostrmana.
USPUT
Izmedju jugoslovenskog naroda s jedne i italijanskog j madžarskog naroda s druge strane, doklegod ta tri naroda po svom kolektivnom karakteru budu ono što su, izmedju ta dva politička fronta ne će nikada doći ni do intimne saradnje, ni do iskrenog prijateljstva. To zato. što je kolektivni karakter jugoslovenskog naroda potpuno suprotan onima italijanskog i madžarskog, koji su u bliskom karakternom srodstvu.
Naprotiv, ma koliko oprečnosti raznih interesa, stremljenja > shvatanja postoje u današnjici izmedju njemačkog i bugarskog naroda s jedne, a jugoslovenskog, čehoslo-vačkog, poljskog i ruskog naroda s druge strane, sasvim je izvjesno, da će izmedju te dve grupacije naroda u bližoj ili daljoj budućnosti doći j do trajne intimne saradnje i do iskrenog prijateljstva; a to zato, što su njihovi odnosni kolektivni karakteri u svojo! osnovi srodni jedni sa drugima.
Dr. Ivo Mogorovlć.
NASA PROPAGANDA
»JULIJSKA KRAJINA V SLIKI IN BESEDI«
Org. jug. emigrantov v Trbovljah je priredila v soboto dne 18 t. m. javno predavanje z zgornjim naslovom. Predaval je naš tovariš Vekoslav Figar iz Ljubljane ki je v emigrantskih vrstah priznan in cenjen predavatelj. S svojo prepričevalno besedo je tolmačil občinstvu (ki pa ni bilo tako številno, kot bi bilo spričo zanimivosti predavanja pričakovati) krasne slike, ki so prikazovale lepoto naših izgubljenih krajev. Tudi Golgoto našega trpljenja nam je pokazal in občinstvo je bilo hvaležno predavatelju, ki je znal obdržati napetost zanimanja s svojo živo besedo do konca, če tudi je bilo predavanje precej dolgo. Saj nam je tudi pokazal nad sto lepih slik.
(o-j-e)
PREDAVANJA O NAŠEM ODNOSU FRAMA ANTIFAŠIZMU.
Naš saradnik Dragovan Šepič održao je 16. i 17. o. mj. u Ljubljani dva predavanja »O antifašističkoj koncentraciji u Parizu i našem manjinskom pitanju«.
Predavanje, koje je održao 16. o. mj. u društvu »Tabor« bilo je saslušano sa velikim interesom od brojnih članova toga društva
17. o. mj. održao je Šepič predavanje
0	antifašizmu i manjinama u »Starešinskoj družini primorskih akademikov«. Na predavanju, koje je bilo održano u prostorijama Hotel Slamniča, bili su prisutni najaktivniji članovi našeg pokreta u Ljubljani.
Predavač je ukratko prikazao talijanske opozicione stranke i historijat Antifašističke koncentracije u Parizu, potanje je analizirao mišljenja antifašističkih prvaka o problemu naše manjine pod Italijom a zaustavio se pogotovo na razgovoru koje je on imao sa prof. Salvemini) em obzirom na pitanje Jugoslovena u Italiji, koji odaje najjasnije mišljenje antifašističke Italije o nama. Predavač je zatim govorio o rješenju našeg pitanja, o potrebi češćeg kontakta sa protivnicima fašizma i istaknuo važnost jednog programa za naš pokret Iza ovog uspjelog predavanja razvila se dulja debata u kojoj su sudjelovali dr. Birsa, dr. Čermelj, dr. Furlan i ostali.
PREDAVANJE »O ISTRI JUČER DANAS I SUTRA« — U SARAJEVU
Naše mlado i agilno društvo »Gortan — Bazovica«, koje Je nedavno osnovano u Sarajevu počelo Je da provodi propagandnu akciju, pa je tako dne 9. o. m. priredilo prvo javno predavanje. Predavao je društveni pretsjednik Franjo Benčič. Pred punom salom »Narodnog univerziteta«, često aplaudirao govorio je o temi »Istra jučer, danas
1	sutra«.
PREDAVANJE O KUMIČIĆU U LJUBLJANSKOJ »SOČI«
U nedjelju dne 19. o. m. priredila je ljubljanska »Soča« predavanje u prostorijama kod »Leva«. Govorio je prof. Josip Bačič o našem velikom istarskom romanopiscu Eugenu Kumičiću. Predavanje je bilo vrlo dobro posjećeno i s interesom saslušano. Poslije predavanja pjevao je oktet pjevačkog društva »Hugolin Sattner«.
PREDAVANJE »NAŠI BRATJE IN MEJE« U MARIBORU
U nedjelju 19. o. m. priredila su mari-morska emigrantska društva predavanje (u Narodnom domu) pod naslovom »Naši bratje in meje«. Predavao je student iz Ljubljane Iskra.
PREDAVANJE O SLAVENSKOM KARAKTERU ISTRE U PETRINJI
Prof. Nikola Žic, koi je nedavno u zagrebačkom Pučkom sveučilištu održao predavanje o slavenskom karakteru Istre (opširno izneseno u našem listu) bio je pozvan, da to predavanje održi i u Petrinji. I tamo je predavanje imalo veliki uspjeh.
OTROŠKA PRIREDITEV »TABORA« V LJUBLJANI.
Nedeljska prireditev Podmladka dramskega odseka društva »Tabor«, ki se je vršila v dvorani »Delavske Zbornice« v Ljubljani, je prav lepo izpadla.
Sicer je bil program v poslednjem trenutku okrnjen radi nepredvedenih zaprek in sta bili dve točki nadomeščeni z nastopom mandolinistov in solistke, vendar je bila te prireditev izključno otroška.
Mali Ivo Kogoj je nastupil z deklamacijo Mare Lamutove: »Pesem izgnancev« tako dovršeno in lepo, kot od takega otroka ni bilo pričakovati. Tudi vse ostale deklamacije so bile dobre, dobra oba prizora. »Padel si« in »Vila z Učke gore«. Omombe vredne so lepe istrske narodne noše v katerih so naši malčki nastopili.
Da je prireditev tako dobro izpadla je zasluga načelnika dram. odseka tov- Fi-garja, ki se res požrtvovalno in vztrajno trudi z našim naraščajem.
Po prireditvi so bili otroci primerno postreženi, na kar so bile predvajane skiop-tične slike naših krajev in naših mučenikov s primerno razlago za naše male. Kakor smo imeli priliko videti, obeta naš naraščaj še mnogo lepega.
»TABOR« U RADIU.
9. aprila od 3—4 h bo pel v radiu pevski zbor »Tabora«. _____
DOKUMENTI
GRANICA BALKANSKOG POLUOTOKA NA SOČI
Neki istaknuti geografi, a naročito N o r-bert Kr eh s, profesor geografije na univerzitetu u Berlinu, smatraju da sjeverna granica Balkanskog polnostma ide Savom do Siska, zatim rijekom Kupom do Osilnice, sela na gornjem toku Kupe, a odatle ravnom linijom preko kršnih brda do riječkog zaliva.
Prema drugom mišljenju, koje zastupa poznati njemački naučenjak Alfred Fi-lipson, prof. geografije na univerzitetu u Bonu, sjeverozapadna granica Balkanskog polnostma ide od Siska uz Savu sve do Ljubljane, a odatle granicom izmedju Dinarskih Planina i Alpa do Soče i zapadno niz Soču do tršćanskog zaliva.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
KNJIGA DRA ČERMELJA O TESLI
Ljubljansko »Jutro« v daljšem poročilu piše:
»Prof. dr. Lavo Čermelj, ki je spisal knjigo o sodobnih fizikalnih problemih »Materija i energija«, dalje »Ljudsko astronomijo« in druge naravoslovne spise, ie slovensko poučno književnost obogatil z novo knjigo; »Nikola Tesla in razvoj elektrotehnike«. Pisec je spravil za slovenski kulturni krog to, kar za srbskohrvaškega, za tuji svet inž. Bokšan: pokazal je Nikolo Teslo v vsej njegovi človeški in znanstveni veličini. Njegov spis ima to prednost, da je bil pripravljen za mladino — kajpak ne za tako, ki je o elektriki povsem nepoučena. Čemer-Ijev spis ima potemtakem poljudni značaj, in sicer v onem smislu, ki je edino pravilen: da razloži neke probleme in pojave takim, ki že imajo o predmeti minimum znanja in da jih s preprostimi pripomočki pripelje do širših razgledov in globljih pogledov. Zato po njegovi knjigi ne bo segla samo mladina, marveč jo bo s pridom prečital tudi odrasel čitatelj, če si hoče osvežiti, odnosno izpopolniti znanje o elektriki. Literature te vrste imamo celo Slovenci vedno več. Po zelo poučni in lepo napisani knjigi dr. Milana Vidmarja smo sedaj dobili krajše, snovno bolj omejeno delo dra Čermelja. Obenem z monografijo o Tesli je dobil slovenski čitatelj kar kratek uvod v elektrotehniko.«
NJEMAČKA MONOGRAFIJA O STJEPANU KONZULU ISTRANINU
Rimokatolički vikar dr. Zimmermann iz Železnog (Eisenstadta), napisao je na temelju nove arhivalne gradje zanimljivu raspravu (životopis) Stjepana Konzula Istranina, o kojemu su od Hrvata pisali I. Kukuljević u knjizi »Glasoviti Hrvati«, F. Bučar »Povijest hrvatske protestantske književnosti za reformacije« i A. Fekonja (Slovan 1886.). Za raspravu dra Zimmermanna o spomenutom hrvatskom popu glagoljašu, za koju je autor dr. J. Mati (Graz) dao bibliografske podatke, vlada u naučnim krugovima velik interes.
USPJEH KARLA RUPELA U ZAGREBU.
Dne 9 o. mj. priredio je Karlo Rupel, mladi violinski virtuoz, naš zemljak iz Trsta, koncerat u Zagrebu. Taj odlično posjećeni koncerat vrlo je dobro uspio i Rupel je dobio priznanje čitave zagrebačke kritike, koja je inače dosta stroga. Zagrebačke »Novosti« pisale su naprimjer me-dju ostalim i ovo:
Medju jugoslovanskim umjetnicima na violini ide Karla Rupela, koji djeluje u Ljubljani, bez sumnje istaknuto mjesto. On vlada odlično svojim instrumentom i kao solidan, u svem dotjeran tehničar i kao vrstan interpretator. Njegov je ton mekan, Ijubak i zaobljen, ako i ne doseže one impozantne veličine, koju poznamo od drugih velikih majstora ovamo i koja bi u danim momentima bila potrebna. Svirka mu je čista, izbrušena, ođ neposredne ljepote. U interpretaciji, koja je oplemenjena jednom očito velikom muzičkom kulturom, polaže važnost na izražajnost, pjevnest i plastičnost melodijske fraze. Tu dolazi i ona čista ljepota njegovog umiljavajućeg tona
potpuno do izražaja. Rupel nije majstor velikih linija, ali za to tim jači i izražajniji u malim formama, više lirski nastrojena, smirena natura.
GOLOUHOVA »KRIZA« U ZAGREBU.
Radnici, kazališni diletanti prikazali su u Zagrebu u dvorani Music-Halla dramu »Kriza«, koju je napisao slovenski socijalni pisac Rudolf Golouh, naš »primorski rojak« iz Trsta. 0 drami i piscu govorio je poznati publicista dr. Mirko Kus Nikolajev, a govorio je i sam Golouh, Kritika je bila povoljna.
NAŠI U »LJUBLJANSKOM ZVONU.«
U februarskom »Ljubljanskog Zvonu« objavljuju svoje radove slijedeći naši pisci: Ivo Bračič opširan esej o Miroslavu Krleži, France Bevk zastupan je prozom »Obraz u medaljonu«, Alojz Gradnik objavljuje neke prevode lirike, Andrej Budal piše jednu književnu kritiku. O Alojzu Gradniku, povodom njegove antologije »Svetle samote«, piše kritiku B. Borko.
IZVEDBA DRAME »ZA NAŠU GRUDU« U SISKU.
Diletanti Istarskog akademskog kluba u Zagrebu primili su poziv od »Jadranske Straže« u Sisku da na njezinoj priredbi u subotu 1. aprila izvedu poznatu dramu »Za našu grudu«, koja je u zagrebačkom Malom kazalištu dvaput prikazivana s velikim uspjehom. Kako se stvari povoljno razvijaju, sigurno je da će doći do ovog gostovanja u Sisku. Na taj način će Istarski akademski klub, poslije Krka. opet iednom proširiti svoj djelokrug izvan Zagreba. GLEDALIŠKA PRIREDITEV »SOČE« V CELJU
Ciani celjske »Soče« bodo uprizorili v nedeljo 26. t. m. ob 16. v Narodnem domu burko »Vražja misel« v režiij g. Cirila Ve-luščkći
»KULTURWEHR« NE IZHAJA VEČ
Iz Berlina poročajo, da je tamkaj prenehala izhajati manjšinska revia »Kultur-wehr« Revija je bila glasilo v Nemčri živečih manjšin: Lužišk.h Srbov. Litvancev, Dancev Poljakov in Frizov Glasilo *e bil' privatna last grofa Stanislava Scerakov-sky-a, ki je bil znan kot bogat veleposestnik v vzhodni Prusiji »Kulturwehr« je izhajal mesečno, zadnje časa pa le četrtletno. dokler ni izdajatelja kriza zajela v svo* vrtinec	Agi.»
POTPUNA GIMNAZIJA U KRKU.
U prijedlogu novog nnansijskog zakona ovlašćuje se ministar prosviete da državnu četverorazrednu gimnaziju u Krku pretvori u potpunu osmorazrednu gimnaziiu s tim, da izdržavanje postojećih viših razreda pada na teret državnog budžeta.
■	Ig. Sr ex at I k ar |
D Trgovina kave i čaja — Vlastita S
■	elektropržiona i elektromlin za a
a	mljevenje	H
ZAGREB. ILICA BROJ 65 O Telefon 7657
toas«
L. LEGIŠA:
SLOVANI NA APENINI!
(Nadaljevanje)
II.
Sicer je prišel nov dotok, a to pot iz čisto drugačnih razlogov in tudi usmeril se je drugam. Novi naseljenci so bili po večini pribežniki pred Turki, ki so začeli podirati stare in trhle balkanske države. Nevarnost je bila tudi za Italijo, da ne bi posegli s svojo drzno roko tudi čez morje, zato so se jim Aragonci, ki so tedaj vladali v kraljestvu obeh Sicilij, dobrikali in si dali po Dubrovčanih skrbno poročati o dogodkin na Balkanu. Iz ogroženih krajev so zbežale trume Slovanov in Albancev, teh posebno veliko. Okoli 1. 1419. je ustanovilo večje število kraj Castrum S. Viti de Sclavis ob Trontu- Januarja 1451. so prijadrali v Recanati v Markah Albanci in mestni svet je ukrenil, radi njihove zlobnosti, kakor piše poročilo, ki ga je poleg ostalih, ki se tičejo tudi Slovanov, izpisal in v italijanščino prevedel pesnik Leopardi, da se vsi popišejo in si v enem mesecu poiščejo delo, ali pa izselijo, razem rokodelcev in hlapcev, ki so bili v službi do-mačimov. V sledečih letih so prihajali novi begunci, in ker je bila nevarnost, da ne bi prinesli s -seboj kuge, so mestni očetje določili, da ne morejo sprejeti novih Slovanov in Albtr.ev in da je treba izgnati vse tiste, ki so prišli od božiča 1453. sem. Prepovedali so jim, da se ne smejo vmešavati v nikakršne opravke mestnih bratovščin. Da bi se izognili bolezni, ie veliki svet gospodov, starešin in zbor dvestotih iz ljudstva 1479. izdal proglas, da ne sme nihče sprejeti nikakega priseljenca in zloba ie presegala tfaset liber za došleca. Kdor pa je sprejel so ga še po vrhu še 4 krat nategovali z vrvjo. Junija, ko se je zaradi vročine bolezen zelo širila, so predlagali, naj se zbere zunaj mesta kraj, kakor bi odnašali obolele Slovane in Albance in naj se postavi straža in določijo skrbniki- ki naj pridno prelzkujejo po mestu in naznanjajo. Skupščina se je odločila za gostišče sv. Lucije in ustanovila se je tudi lekarna z dišavami, ki je izdajala potrebno na občinske stroške. Spričo novih domnevanj so
sklenili, da bo v primeru okuženja albanska bratovščina stregla in pokopavala Albance. Slovane slovanska, obe pa Italijane Za svojo skrb so hoteli imeti tudi plačilo.
Kal je bilo z nadaljno usodo teh ljudi, ni znano. Kar je rešil Leopardi, ni samo dokaz, kako se je tedanja Evropa plašila črne smrti, da celo beguncem, ki so pripluli v zimskem času, ni dovoljevala naselitve in jih kaznovala marveč tudi, da je tudi ta emigracija imela primerno omiko (mojstri) in da so morali biti zelo podjetni, če so se začeli utikati v opravke mestnih družb in imeli tudi svoje, ki so jih domačini izrabili.
Recanati je razmeroma visoko proti severu, zato je čisto možno, da so pribežniki zadeli tudi ub druge kraje vzdolž obale. L. 1461. je privedel albanski vojvoda Ivan Gazuoli 60 Slovanov v pomoč kralju Ferdinandu. Naselili so jih v Castellucera degli Schiavi v Kapitanatih. V tem časp so bili tudi v Gfnestri degli Schiavoni v okraju S Bartolomeo in Galdu, (Benevento). Kralj Ferdinand je 1. 1488. daroval privilegije Slovanom v Brindisiju. kjer se je do danes ohranila Contrada degli Schiavoni. V Vastu (Abruzzi) je I. 1522. bilo petdeset slovanskih družin z duhovnikom. Ker je kuga v Molisah precej razredčila prebivalstvo, je 1. 1562. naselil komendator jeruzalemskega reda don Antonio Pelletto v Acquavivi Collecroce ljudi iz Dalmacije, enako v S. Felice in Montemitru. Bili pa so tudi drugod. Zakaj še 1591. so živeli v Monte Malu blizu gore Ariano in tačas le bilo v okrožju Larino (Molise) več naselbin: Montelongo, Castellunio degli Schiavi, Colonia, del Montevagana, Ropalta, S. Bia-se, Cervitello, Acquaviva, S. Filicc, del Montemitra, Tavenna. Casale de! Petaccio, Vasto, Palazzo, kjer so si zgradili tudi cerkev.
Preseljevanje se je tedaj v glavnem ustavilo in ker ni bilo novih moči, ki bi krepile odpornost teh osamljenih otokov, je naravno, da je morala njihova zavest polagoma ginlti. Slovanskega jezika 1805 —1864 je ohranilo tu le 60 starčkov v razgovoru med seboj, ob pregledu pa so se izjavili za Italijane, da jih ne bi šteli za inozemce, kar bi jim utegnilo povzročiti sitnosti. Slovanski jezik sta ohranili le 2 občini: S. Felice Slavo z delom Montemitra in Acquaviva Collecroce. L. 1862. so našteli vseh 3.971, kar bo nekoliko premalo, prof. Iscoli (Rivista ita-
liana Torino 1864) pa jih je cenil na okoli 20-000, vendar gotovo pretirano. Morali so biti tudi drugot, zakaj Legnane profesor primerjalne književnosti na Rapelski univerzi, je v prejšnjem stoletju trdil, da v Abruzzih še pojejo srbske pesmi.
V	Molisah so se še dolgo oblačili po dalmatinsko, proti zadnjemu pa so ohranili le plašč. So visokega in krepkega telesa, črnih las, izraz lica je ponosen in zamišljen. Možje so lepši od žensk. Po značaju so molčeči, vzdržni in gostoljubni, odlikuje jih možtvo. Ohranili so slovanske običaje ipri pogrebu in ob sejmu, od pesmi pa je ženske (ljubavne); junaških ni. Opisal jih je Giovenale Veggezzi-Ruscyollo (Le colonie serbo-dalmate nel circondario dl Larino, prov- Molise, Torino 1864.). ki je podal tudi primere njihovega jezika, v novejšem času pa Milan Rešetar (Die serbokro-atischen Kolon/en Siiditaliens, Wien 1911).
V	teh krajih je bilo 1. 1921. od 4.328 prebivalcev 3.543 Slovanov. V dveh imajo absolutno večino, (v Acquavivi je 1911 med ljudmi le 14 Italijanov, v Montemitru komaj 6), v S. Felice Slavo pa Hrvati le neznatno presegajo Italijane.
Tudi ta del, ki je pribežal pred Turki ali ki so ga Italijani sami privedli v svoje opustošene kraje, je po večini utonil v tujem morju. V primeri z albansko manjšino, ki doseže skoraj 100.000 je slovanska neznatna. Albanci žive v precejšnji strnjenosti, kar varuje njihovo samobitnost, imajo svojo duhovščino po zhodnem obredu, svoje običaje, in bogato nošo. V novejšem času je pričelo italijanstvo silneje pritiskat nanje s šolo, ki tudi našim Hrvatom ne bo prizanesla. Vendar doli ne bo tako hitro potujčevala, zlasti ne med pastirji, in upati je, da bo ta peščica še dolgo vztrajala na svojih postojankah. Tudi fašizem menda nima interesa, da bi se vrgel manje, saj Je rekel Mussolini nemškemu življenjepiscu Ludwigu, da so tujerodci nevarni samo na mejah, v notranjščini bi se jih ne dotikal. Kljub temu oa so v zadnjem času prekrstili S. Felice Slavo v S. Felice del Littorio. Aii so se višji zbali za čistočo .itali-janstva te pokrajine, da so se spotaknili ob pregrešno slovansko ime, ali pa je seglo neopravičeno sovraštvo do nas že tako daleč in so hoteli domačini. Italijani seveda s tem dejanjem pokazati Rimu svojo vdanost in pravovernost, kdo ve. Jasno pa je. da so nas imeli Italijani priliko spoznati
zelo zgodaj in to ne s slabe strani. Kultura in zmožnosti, ki so jih pokazali priseljenci, so morale vzbujati spoštovanje in so jih morali upoštevati. Če je poznejši rod zašel med pastirje, je kriva tega okolica, kateri so se morali prilagoditi.
Niti štiri tisoč ni Hrvatov, ki imajo že od nekdaj domovinsko pravico v pravi Itd-jiji in zato se zdi smešno, da bi se jih bali in prekrščevah. Zaradi njih ne bo nihče bobnal po svetu, da je tista zemlja slovanska, nihče si je ne bo lasti) in segal z roko preko morja po njej. V prej imenovanih krajih, razen v onih treh, kjer še govore hrvaško, najbrž živa duša ne ve, da so bivali tam ljudje z Balkana, da so včasih dobili po njih tudi ime. ki se ga jim nikakor ni bilo treba sramovati. Ne pomnijo, da so jih ti ljudje včasih upravljali, jim razsojevali. jih učili in da so se sploh v kratkem času čudovito na vse plati razmaknili in da je bila svoi čas tudi slovanska kri dobra, da jih je branila in jim poživljala zamrle Kraje. Morda bi se hoteli spomniti razburjenja, ki so ga povzročili v Recanati, svečanih sej, resnih govorov in ukrepov častitljivih mestnih očetov, pa še to težko. Sicer so tudi to malenkosti, a zanimivo je, da so se takrat ljudje, vsaj Italijani in Slovani, med soboj v glavnom prijazno in še nekam brez predsodkov gledali. Saj za neprijaznost in predsodke takrat ni bilo povoda in bi ga tudi danes ne bilo treba biti. če se ne bi nekaterim zdelo bolj primerno, da morajo svojo veličino in kulturo kazati z zatiranjem in preganjanjem popolnoma nedolžnega naroda.
Glavno zgodovinsko gradivo o slovanskih priseljencih v Italiji je zbral že v preteklem stoletju Rus Vikentij Vasiljevič Ma-kušev (Italijanskije arhivy dlja slavjanskoj istorii II. Neapel in Palermo in Monumenta Slavorum meridionalium, Varšava, Beograd) o recanatskih Slovanih Archiv f. sl. Ph. 1905; Slavische Fragmente aus S. Giacomo della Marca, v novejšem času je pisal o njih obširneje in jih obdelal tudi z jezikovnega stališča vseučiliški profesor dr. Milan Rešetat v prei omenjeni knjigi: Die serbo-kroatlschen Kolonien Siiditaliens I. 1911.), ki pa nisem megel do nje. a bi bilo dobro, če bi jo kdo v Zagrebu, kjer je na razpolago, proučil že zaradi drugih podrobnosti in predvsem zaradi raziskovanj in ugotovitev.
(Konec prihodnjič).
MISLI
Bog je donosioc i izvršioc večnih i neumitnih zakona božanskih.
Po odredbama tih zakona stvorena je va-siona i po njima su upravljani celokupan život, sve sile i svi odnosi u njoj.
*
Kolektivni život, to je večita borba, venta akcija i reakcija, vedilo kretanje i vevito menjanje forme vedilo jedne suštine.
*
Individualni život, to je poprište besprekidne borbe suprotnih snaga u njemu, od njegovog rođenja do njegove smrti, koja znači samo nastavak starog života u novoj formi.
•
U svakoj borbi, koja se zameće sukoborn suprotnih polova, vrednost ili snagu dualističkog sistema, (na kome počivaju vasio-na, snage, odnosi i život u njoj), pobeda je osigurana onoj strani, na kojoj je prevlast. Samo u borbi, u kojoj se sukobljuju moralne snage sa nemoralnima, krajnja, kolektivna pobeda uvele je osigurana saveznicima Morala, kao najjače snage i najveće vrednosti u životu čovečanstva.
*
Sve što je Bog stvorio, sve je dobro i sve je u službi Dobrog Cilja.
*
Od rezultata ljudske aktivnosti, dobro je sve ono, što je učinjeno dobrom slobodnom voljom, individualnom ili kolektivnom.
*
Zla u užem smislu ima samo u rezultatima ljudske aktivnosti pokretane slobodnom zlom voljom, ukoliko ta aktivnost dolazi u sukob sa principima i odredbama Moralnog Zakona, odnosno ukoliko vređa čistu savest ljudsku.
•
Zla u užem smislu samo su zato tu, 'da bi odredbe Zakona Pravde našle svoju pri-menu i ova čovečanstva naterala u borbu za vaspitanje individualne i kolektivne volje, odnosno na savesno vršenje moralnih dužnosti vezanih sa službom Dobrom Cilju.
«■
Opasnosti i štete od elementarnih nepogoda, životinjske aktivnosti i raznih bolesti i nedaća, kao i opasnosti i štete od ljudske aktivnosti pokretane neslobodnom voljom, to su samo zla u širem smislu, nužna sia.
Da nužna zla nalaze svoj razlog postojanja u kategoričkoj nuždi, koja se nameće u cilju, da bi se izazvala reakcija zdravog razuma i čiste savesti ljudske, individualne i kolektivne, i čovečanstvo nateralo na traženje, pronalazak i primenu leka protiv zla uopšte.
Svaki novi pronalazak leka protiv «lo znači napredovanje u kulturnoj evoluciji, a na stazi večnoga progresa, koji neodoljivo teži privlačivom, ali nedostiiivom savršen-s*tvu Boga,
Zla, koja su u opreci sa moralom, »orno su zato tu, da bi protiv sebe izazvala reakciju dobra i u zametnutoj borbi podlegla; da bi bila savladana, nemilosrdno pregažena i najzad u svom korenu satrvena, kako bi vrednost i snaga pobedničkog dobra sa lešine oborenoga zla što više odskočila, m
Svaka presudna borba između dobra i zla, kao pola moralnog i pola nemoralnog, prolazi kroz sve one faze, kroz koje prolazi i borba dnevne svetlosti sa nočnim mrakom, u razdoblju od zore do izlaska sunca.
*
Od časa svoje pobede nad zlom, dobro nastavlja da se sopstvenim snagama penje ka svom zenitu, — (kao i sunce od svoga izlaska do podneva) — gde njegova veličina, vrednost i korist dolaze do punog izražaja, da bi zatim postepeno, slabile i najzad kao islužene nestale; (kao i dana što nestaje, kad mu određeni vek prođe i noč zahvati, da bi o određenom roku svoje mesto ustupila novom danu, pa se takova smena do « beskonačnost ponavljala).
Žestina i vek svake pojedine borbe između zla i dobra, individualne i kolektivne, zavise od količine i jačine suprotnih snaga angažovanih u toj borbi, pozitivnih s jedne i negativnih s druge strane.
Kad su grupe suprotnih snaga srazmer-ne, jake i složene, borba biva žestoka i duga; kad su u nesrazmeri ili slabe i raspar-čane, borba biva blaža i kraćeg veka.
*
Kao što svaki pojedini život prevaljuje putanju sličnu onoj, koju prevaljuje sunce °d svog izlaska do zalaska, (putanju dužu Hi kraću, već prema zdravlju i otpornoj snazi nosioca odnosnog života), sličnu putanju prevaljuje i svaka ideja-vodilja, kao stritja kolektivnih (ili individualnih) težnji l napora, ustremljena svome krajnjem cr-Iju; ostvarenju kolektivnog (ili individualnog) ideala.
Kad je kolektivni ideal pozitivni pol, koji Privlači struju moralnih stremljenja, njego-je ostvarenje neumitno i trajne vrednosti. Kad je kolektivni ideal negativni pol, koji Privlači nemoralna stremljenja, njegovo ostvarenje nema izgleda, dok su svi eventualno postignuti uspjesi bez stvarne vrednosti * kratkog veka.	_____
dr. ivo mogorović
* '
0 posljednjem broju »Istre* u feljtonu 1° karakteru* uvukla se greška, koja kva-1 značenje čitave jedne rečenice. Umesto
‘Jjoluoija karaktera* treba da bude »evolu-lja karaktera*.
GLASOVI ŠTAMPE
DOBAR ODGOVOR MUSSOLINIJU U AMERIČKOJ ŠTAMPI
Oštećenje par venecijanskili lavova u Trogiru izrabila je talijanska propaganda do najvišeg stepena, osobito u štampi Sjedinjenih Država, pred neupućenom američkom javnosti. Treba priznati da im je to ,- lako bilo, bez ustuka . . .
U ocrnjivanju Jugoslavije istupio je i sam gosp. Mussolini sa punim svojim imenom u Hearstovoj štampi, koja mu je uvijek na službu protiv Jugoslavije.
Cikaška »Hrvatska«, izdanje od 16 februara, donosj odgovor g. Mussoliniju na engleskom jeziku iz pera g. V. S. Vlahovi-ća, vrijednog urednika časopisa »Zora and Istrian Word« (»Zora i Istarska Riječ«), koji na engleskom jeziku informira američku javnost o nasiljima koja snose Jugoslaveni u Julijskoj krajini. Odgovor g. Vlahoviča nosi naslov »Ovi čini se odrazu-ju na talijansku »kulturu«, a sadržaj odgovora je slijedeći:
»Na uredničkoj stranici »New York Ame-rican-a« (Hearstovog), nedjeljno izdanje od 15 Januara, ugledao je svjetlo članak iz pera Benita Mussolinija, zloduha svih narodnih manjina pod talijanskom dominacijom. U ovom članku se napada i žigoše Jugoslavene kao barbare radi oštećenja nekoliko lavova Sv. Marka u Trogiru u Dalmaciji Mussolini kaže da. ma kako inače stvari stojale, kulturne i historijske ostatke treba pustiti na miru. Samo barbari su kadri počiniti onakova djela, kaže U Duce. Mi ćemo sada odgovoriti ovom velikom »zaštitniku« 1 »borcu« kulture, citiranjem nekojih činjenica iz jedne interpelacije Dra. Angielinovića upravljene ministru spoljnih poslova, Dr. Jevtiću.«
Gosp. Vlahovič sada navodi pod devet tačaka vandalizme koje počiniše fašisti na njemačkim spomenicama u Tirolu i Trstu, pak nastavlja:
»Ovo je samo nekoliko spomenika velikog njemačkog naroda koje uništiše odgovorni faktori fašističke Italije. I niko se nije usudjivao protestirati niti dizati galamu koju diže il Duce, jer je par bijednih venecijanskih lavova u Trogiru ostalo bez repa. Skrivati se iza kamenog lava jedne stare i pokojne države, koja je pravila robove od našega naroda, i osjećati se toliko uvri-jedjen radi jednog nevažnog incidenta, ne-pristoji ni najmanje ovom »velikom« vodji fašističke Italije, jer postoji neoporeciva činjenica, da je on znao, i da zna danas, za svaki čin koji se zbiva u zarobljenim njemačkim i slavenskim zemljama. Zaključujući, zapitat ćemo »kulturnog« Benita Mussolina: Tko je uništio spomenik slovenskom pjesniku Prešernu u Postojni i po čijem nalogu? Tko je uništio spomenik kompozitoru Volariču u Kobaridu i po čijem nalogu! Tko je zapalio i porušio slavenske narodne domove u Trstu, Pazinu, Sv. Ivanu i Barkovlju i po čijem nalogu? Tko je naredio da se zatvori 546 škola, u kojima se učilo hrvatski i slovenski jezik? Tko je uništio 617 slovenskih i hrv. zadruga u Julijskoj krajini? Tko je uništio drugih 117 gospodarskih ustanova? Tko je rasputio iugpsl. zadružne saveze? Tko je naredio mijenjanje slavenskih u talijanska prezimena? Tko je zabranio narodu da govori svojim jezikom? Tko je zabranio ju-gosl. narodu da se i Bogu moli u svome jeziku?
Ovo je naš odgovor g. Mussoliniju, koji sadrži same činjenice, a rie prazne fraze. Vlastodršci fašističke Italije odgovorni su za sva stradanja Slavena i Nijemaca pod Italijom. Rad; svih ovih razloga stvoreno je novo Kosovo, nametnuta dužnost svim Jugoslavenima da nezapuste progonjenu braću i da jednog dana učine kraj njihovom stradanju.«
IZ NASE ZGODOVINE
KOZLOV ROB
Naša zemlja hrani mnogo zgodovinskih spominov. Večinoma so ti za nas žalostni. Iz vseh zija groza in smrt — a iz njih gleda tudi želja in borba naših očetov po svobodi. Danes, kot nikoli poprej, je zato potrebno, da pogledamo v našo zgodovino in jo primerjamo z današnjimi težkimi dnevi naše zemlje. Iz vsega nam odmeva le eno: Zidovi nasilstva so se zrušili, borba za pravico je ostala in zmagovala.
Naj posnamemo iz mladinskega lista »Naš rod«, zgodovinsko sličico Cirila DrekonJe o »Kozlovem robu«:
Razvaline srednjeveških gradov niso vesele priče naše preteklosti. Strto gledajo z gričev in hribov v doline. Na njih leži pečat vseh strahot, vsega gorja, katerega so bili deležni našj pradedi. Trdo kamenje nalikuje trdim srcem graščinskih/ gospodarjev in njihovih pomagačev. Otem-nela barva zidin prispodabija smrt in njeno grozo. Debela surova zidovja spominjajo na težk) čas, v katerem ni bilo mehkega čuvstva in usmiljenja.
Dolga stoletja so gradovi pisali trpljenje in smrt siromakom tlačanom; čas jo je zapisal tudi njim. Kamenje se kruši in pada v globine, kjer so bile nekdaj ječe. Zidovi se sesedajo v družbo okostnjakov in svetega prahu naših očetov. Vse mine. Noč mine. minula je tema stoletij; človek ostane, človek v boju za prostost in pravico.
Tolmin, v medrečju Soče in Tolminke. Iznad trga se dviga hribček z lepo okro-glasto kopo. Danes ga ljudstvo imenuje Grad, nekdaj ga je imenovalo Kozlov rob (rob — skala). Zgodovina pravi, da je bil na tem hribu sezidan najbrž že v času. ko so gospodarili tod Franki. Grad ie moral
biti zgrajen vsekakor že v precej zgodnji dobi srednjega veka. Naj ga je zidal kdorkoli, resnica je, da je trpelo in tlačanilo pri gradbi naše ljudstvo.
V lepi legi pod gradom ie pričela rasti naselbina, Tolmin Na varnem kraju v dolini so si oglejski patrijarh! dali sezidati letni dvor. To je še pospešilo rast naselbine.
Za srednji vek si ne moremo misliti bolj naravne trdnjave kot ie bio Kozlov rob.
Tu se je torej razvilo središče tolminske deželice. Gospodarje ie menjala večkrat. Oglejski patrijarhi in goriški grofi so se bojevali zanjo in si je izmenoma lastili. Vojne so prinašale ljudstvu gorje in smrt. Poleg desetine in tlake deželnim gospodarjem je moralo ludstvo dajati davke tudi čedadske-mu kapitolu. Revna gorata pokrajina je bila preobložena z dajatvami.
Leta 1511 je zdivjal po naših krajih hud potres, ki je močno poškodoval tudi grad na Kozlovem robu. Gradu niso več popravili. Odslej je razpadal. Mah je prerasel ruševine. Drevesa so se strnila nad njimi. Tako so se zabrisali sledovi težke preteklosti. Le v jeseni, ko odpade listje, se pokažejo vrhu hriba ostanki zidovja.
Spomin na Strahote tistih dni. ko je Kozlov rob še stal, je še vedno živ med ljudstvom. Od rodu do rodu gre glas o globokih ječah, o trpinčenju revnega in nemočnega človeka, o tlaki in vseh križih, ki so bili deležni te dobe.
Danes gleda ljudstvo hrib in ruševine vse drugače Lot nekdaj. Debelo zidovje ie razpadlo, minila ie oblast trde srednjeveške pesti, rod je ostal. V tei resnici je vera. Minulo bo tùdi gorje, ki je prišlo sedaj; rod bo ostal in se rešil v svobodo.
OBLJETNICA SMRTI DRA MATKA LAGINJE
KOMEMORATIVNI SASTANAK ISTARSKE OMLADINE
Povodom treće obljetnice smrti dra Matka Laginje. 1S. IH. održala je Omladinska sekcija društva »Istre« izvanredni sastanak, koji je u prvom svom dijelu bio posvećen uspomeni nezaboravnog »oca Istre« Sastanak, koji je bio dobro posjećen, većinom od omladine, otvorio ie pročelnik sekcije Vidmar naglašujući značenje komemoracije i razloge, radi kojih istarska omladina komemorira dra Laginju. Iza njega je učitelj g. Iskra predavao o životu i radu dra Laginje, ističući veličinu ličnosti i zasluge pokojnika za naš narod u Istri. Predavač g. Iskra popratio je svoje predavanje na nekim mjestima uspomenama na Laginjinu ličnost u kojima je ilustrirao par važnijih zgoda vezanih o La-ginju iz doba njegova djelovanjà u Istri. Poslije toga je Ante R o j n i ć održao kraći govor u kojem je podvukao gkivnije značajke Laginjiue ličnosti i njegova rada. Predavač se naročito osvrnuo na Laginjin rad u mladim danima. Na koncu je prisutnima prikazan film sa sprovoda Matka Laginje prije tri godine u Zagrebu.
Osim omladine, ovom komemorativnom sastanku prisustvovali su i članovi uže pokojnikove rodbine, nekoliko odbornika društva »Istrč«, Jugoslavenske matice i dr Isti dan prije podne odslužene-su u crkvi sv. Marka zadušnice. Na taj je način,
iako skromno, odana počast dru Matku La-ginji, na dan treće obljetnice njegove smrti
NOVI ODBOR OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«
Na izvanrednom sastanku omladinske sekcije društva »Istra« održanom u subotu 13. III. u društvenim prostorijama, poslije Laginjiue komemoracije riješavana su or-ganizacijona pitanja sekcije. Glavna točka dnevnog reda bio je izbor novog odbora, jer su neki članovi izabrani na izvanrednom sastanku 12. XI 1932. podnijeli svoju ostavku. Pročelnik Vidmar održao je najprije govor u kojem je izložio prilike unutar sekcije i društva »Istre«, poslije čega su podnešeni tajnički i blagajnički izvještaji. Za pročelnika je ponovno izabran Jože Vidmar, a osim njega ušli su u odbor: Donizeti, Lipušček. Edo Kocijančič, Zvonimir Prodan, Joško Udovič i Danilo Race. U nadzornom su odboru: Žrjal, Terpin i Tanković. Kao prva zadaća novom odboru nameće se dužnost da probudi i podigne interes brojnog članstva za ciljeve sekcije
NOVE PROSTORIJE DRUŠTVA »OCRTAN -J BAZOVICA« U SARAJEVU
Naše novo društvo u Sarajevu »Gortan Bazovica« preselilo se u nove prostoriie u Mis Irbinu ulicu 2. l
JELKA PL.VRANYCANY-DOBRINOVIÓ
Veliki dobrotvor Jugoslovenske Matice Prva godišnjica smrti.
Dne 24 marta 1932 preselila se je u vječnost dobra patriotkinja i velika dobro-činiteljica bijednih i nevoljnih, gospodja Jelka pi. Vranyczany Dobrinović.
Blaga je pokojnica volila vanredno našu Istru. Dokaz je tome njezin zapis u pismenoj oporuci, koji glasi:
»Družbi sv. Cirila i Mitoda za Istru, ima se razumevati nakon što su nam Talijani oteli diplomatskim putem Istru našu, njenu naslednicu u Zagrebu Jugoslovensku Maticu, iznos od pet hiljada dinara.«
Ovršiteljem oporuke imenovala je gosp. Dra. Ivu Packa, kr. sudbenog vijećnika u m. u Zagrebu, koji je još prošle godine potpuno isplatio Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu ovaj zapis, da njime najbijednijim istarskim patnicima ublaži trpljenje.
Tim je svojim zapisom blaga i plemenita pokojnica postala velikim dobrotvorom Jugoslovenske Matice i istarskih patnika.
Blagopokojna gospodja Jelka pi. Vranyczany Dobrinović rodila se je u Karlovcu godine 1851. Otac joj je bio Dr. J. Fabeck, gradski fizik u Karlovcu. Iza njegove smrti (1853) preselila se je njezina majka, rodjena Kralj, sa djecom, svom ujaku posvećenom biskupu Ivanu Kralju u Zagreb.
Godine 1870 udala se je za veleposjednika Emanuela Vranyczany Dobrinović u stari Frankopanski grad Severin na Kupi. Godine 1890 umre joj je suprug, a ona se je onda vratila u Zagreb i ovdje živjela do 24 marta 1932, kada ju je Svevišnji pozvao u svoje Kraljevstvo, da je nagradi za mnogobrojna dobra djela domovini i narodu. Slava joj!
DR. L M. COK POČASNI CLAN NOVOSADSKE »ISTRE«.
Prosvjetno i potporno društvo »Istra« iz Novog Sada je prilikom svoje V redovne glavne skupštine od dne 5 t. m. uputilo pismo g dru Coku pretsjedniku Saveza slijedeće sadržine:
Mnogo cijenjeni gospodine pretsjedniče! Čast nam je ovime izvijestiti Vas, da Vas je naša V. redovna glavna skupština od 5. marta 1933 g., u znak zahvalnosti i priznanja za neprocjenjive usluge, koje ste učinili za našu potlačenu braću u Istri, Trstu 1 Goričkoj, kao i za sveukupnu našu emigraciju u Jugoslaviji a posebno pak za naše društvo kao i za pojedine naše članove, sa aklamacijom izabrala svojim p r-vim počasnim članom te se smatramo vrlo sretnima i počašćenima, što Vam ovu odluku naše V. skupštine možemo saopćiti. Gospodine pretsjedniče! Mi Vas molimo, da izvolite primiti ovo skromno priznanje i počast, koje Vam naše društvo može pružiti za Vaš neumorni 1 požrtvovni rad u borbi za našu svetu stvar, jer je ono od srca i iskrena želja sviju naših članova.
Primite gospodine pretsjedniče, izraz našeg osobitog poštovanja i odanosti, a uz to i naš bratski istarski narodni pozdrav!
Dr. Čok je novosadskoj »Istri« odgovorio ovako:
Neobično me je obradovalo Vaše cijenjeno pismo od 8. o. mj., kojim mi javljate, da me je Vaša V. redovna glavna skupština dne 5. o. mj. izabrala svojim prvim počasnim članom. Moja radost u prvom redu je u tome. što Vašim zaključkom dajete priznanje radu i napom Saveza jugoslo-venskih emigrantskih udruženja, kojem imam čast stajati na čelu, da okupi oko jedne centralne organizacije sve žive snage naše emigracije, da ih poveže u jednom složnom radu za onaj ideal, koji mora svima nama, pravim sinovima Istre, Trsta i Gorice biti najveći, najviši, najsvetiji, a to je sretnija i pravednija sudbina našeg namda u Julijskoj Krajini
Pored toga Vaša me je vijest obradovala i s toga, što sam ponosan biti počasnim članom, jednoga od najboljih, upravo uzPrnog, udruženja, začlanjenih u našem Savezu.
Ne treba, da Vam opetujem, da ću i od sada. kao i do sada, sve svoje najbolje sile posvetiti radu za sreću i bolju udubć-nost našega naroda, koji živi u Trstu i na Soči,, a Vaša odluka, kojom ste me izvoljeli počastiti, biti će mi u ovom radu novi i jaki potstrek, pobuda, novi dokaz naše jednodušnosti, naše zajedničke snage, naše neodoljive volte da pobijedimo, jer pobjedi! moramo, pošto se borimo za pravdu i poštenje. Hvala Vam! Živjela slobodna Julijska Krajina! Živjela novosadska »Istra«!
LAŽ FAŠISTIČKE ŽITNE BITKE
U starom Je vijeku Neron zapalio Rim, u*» 01 se nispinsao »ljepotom« požara. Mussolini je preuzeo pjesničku liru od Nerona i pjeva nad razvalinama »nove« Italije . . .
Apeninsko poluostrvo nikad nije bilo bogato zemljištem koje bi bilo prikladno za kultiviranje pšenice. Poznato je, da su još stari Rimljani bili prisiljeni da za ishranu pučanstva polu-ostrva dovažaj u žito, pogotovo samu pšenicu iz svojih žitorodnih kolonija. Tijekom stoljeća prilike se nisu u tom pravcu popravile, već samo pogoršale. Današnja Italija nužno je upućena na
Istina je, rezultat »battaglie« je taj, da se iz inostranstva uvezlo pšenice milijuna kvintala manje na godinu ali isto tako stoji činjenica, da je kroz to vrijeme uvoz kukuruza povećan točno za 3.2 milijuna kvintala.
Dnevna fašistička štampa, kad glo-rifikuje rezultate 7-gonišnje »battaglie« propušta da iznese ovu Činjenicu. Ona mudro šuti, baš kao što se realne či-inostrana tržišta, bilo to ruska ili ame-Jnjenice zvanično’naduvavaju, pogotovo rička, madžarska ili rumunjska.	i	kad se radi o statistikama. Katkada to
Još predratne vlade, uočivši ovu či-j prelazi svaku mjeru i tada se mora de-.njenicu, nastojale su da povećaju do-' mantovati. U službenom komunikeju od maću produkciju, kako bi što manje ; 6 augusta 1927 izričito se ističe, da se bile ovisne od inostranstva. Bili su po- i kod procjenjivanja žetve pretjeruje. Ta-stignuti lijepi rezultati, no još uvijek ko na pr. za žetvu od 1926 god., koja
ne takvi da bi se moglo sanjati o- potpunoj emancipaciji od inostranstva.
Mussolini se ponadao da će, raznim mjerama, postići taj veliki cilj. I u toj nadi, bolje rečeno vjeri, najavio je u jednom velikom govoru 30 jula 1925 »battagliu del grano«, koja će osloboditi talijanski narod od robovanja »tu-djinskom hljebu«, pozvavši talijanske zemljoradnike da se vrate svojim zemljama, »jer će talijanska zemljoradnja poći u susret epohi velikog sjaja«.
Da vidimo koliko je to odgovaralo istini.
Uvoz pšenice:
kvintala
1900—1914 godišnje, (medija) 11,990.000 1921—1925 (prije nego što je
počela »battaglia«) 23,900.000 1926—1927 (nakon »battaglie«) 20,640.000
Produkcija pšenice:
1890—1896 ukupno produkcija (medija) iznosila je 35.8 mil. kvintala; produkcija po hektaru 7.9 kvintala;
1904—1914 ukupna produkcija (medija) 49 milijuna kvintala; produkcija po hektaru 10.4 kvintala;
1925—1932 ukupna produkcija (medija) sa novim granicama države 63 milijuna kvintala, produkcija po hektaru 13 kvintala.
Valja uzeti u obzir da je površina zasijane zemlje otkako je otpočela »batta-
je donijela 60 milijuna kvintala, Musso' lini je rekao, da je to prva velika pobjeda, a kasnije se moralo priznati da se pogriješilo za punih 5 milijuna kvintala. (Mortara u »Prospettive Economiche«).
Kao opravdanje »battaglia« fašistički prvaci ističu rekordan uspjeh žetve od 1932. Te je godine žetva donijela 75 milijuna kvintala pšenice; što bi značilo, da je samo u jednoj godini produkcija bila jača za 7 milijuna kvintala.
Zvanični podaci iz onih zemalja, koje su bogate pšenicom, dokazuju, da je žetva bila rekordna u svim tim zemlja-
ma. Evo statističkih dokaza: Milijuni kvintala
Fran-	Špa-	Ita-
cuska	nija	lija
73	36	68
90	49	75
23	34	10
da će	iko biti	tako hai-
Žetva 1931 žetva 1932 Bogatije u %
Sumnjamo, van pa ustvrditi, da se rezultati ove bogate žetve mogu pripisati politici dotičnih zemalja, a nad je li se i takav, tad će valjda uviditi da je u tom slučaju politika demokratske Francuske i Španije isto toliko doprinijela koliko i talijanski fašizam.
Kao daljnji, a možda i najteži dokaz, ne samo neuspjeha »battaglia«, već i njihovih štetnosti, neka posluže cifre koje pokazuju koliko su stajale te »battaglie«.
Talijanska vlada, u svrhu favorizi-ranja kulture tla i njene intenzifikaci-
glia« povećana za 250.000 hektara; go- je, povisila je uvoznu, carinu na pšeni
mai	~ i r,»,	od/ ■	~ „ s.. ; „ t „i..* i no/ ,, i r ;    „.
dine 1931 povećanje je iznosilo 8% (4,952.000 hektara prema 4,630.000 u 1921—1925 godini).
Napredovanje povećanja kultiviranog zemljišta je, kako vidimo, konstantno, vidi se da je takva tendenca postojala još i prije rata, sve do danas, a bez nekih vještačkih sredstava i mjera.
»Sjajna epoha« koju je pompozno najavio Duce izgleda malo drukčije, nego šta se govori. Talijanska zemljoradnja nalazi se u teškoj krizi, koja datira od revalutacije lire, dakle od 1927, ova se očituje u ogromnim dugovima (cca 10 milijarda), u velikim porezima (poresko opterećenje iznaša cca 34%), u 50% sniženju nadnica zemljoradničkih radnika, u stotinama hiljada neuposlenih zemljoradnika-nadničara
»Battaglia« se vodi punih sedam godina, a da nije pokazala očekivanih rezultata. Italija se nije oslobodila robovanja tudjinskom hljebu, a, isporede li se sadašnje prilike s predratnima, izlazi da je danas situacija još gora. Od ukupne potrebe uvoz pšenice 1910 do 1914 pretstavljao je 21.5%. a danas 25.5%.
cu, iako ju je isti režim 1924 ukinuo, na 75 lira po kvintalu. To znači na 20 milijuna godišnjeg uvoza, milijardu i pol.
Povrh toga nastupilo je i povišenje cijene pšenice u zemlji. Ista stoji u zemlji oko 110 lira t. j. za 30—40 posto više od svjetskih cijena.
Na produkciji, koja se kreće u visini oko 8 milijarda lira, pretstavlja to razliku od nekih 2 i po milijarde lira!
Zbrojivši: 1 i po milijardu od uvoznih carina, 2 i po milijarde na povišenoj cijeni, dobije se 4 milijarde.
»Battaglia del grano, koja je počela 1925, iako nije talijanski narod oslobodila robovanja tudjinskom hljebu, stajala je konzumente u zemlji 3 do 4 milijarde lira na godinu.
Može li se to smatrati uspjehom? I to onako grandioznim kakvim ga prikazuju talijanski vlastodršci i njihova štampa?
Potpuno osiromašjeli talijanski narod »dalekovidnom i realnom« politikom, doveden je na to, da mora danas, u vrijeme kad proživljuje najteže časove, plaćati kruh skuplje nego što ga je plaćao ikad ranije.
Da izidjemo u susret našim cijenjenim kupcima u ovoj krizi»
ponovno smo snizili cijene
za predstojeću sezonu: Hlače od štofa Din 39.— Hlače končane Din 35— Proljetni ogrtač Din 350.—. Sport odijelo Din 260.—. Šeširi Din 29.—. Čarape muške Din 2.50.—. Čarape ženske Din 5.—. Košulie Din 20.—. Diečti kostimi Din 80.—. — Clpqle ručni rad: Polucipele muške Din 90.— Polucipele ženske Din 75.—. Dječje cipele Din 19.—. Za proljeće i ljeto prispio ogroman izbor štofova muških, damskih, svile, konfekcije, rublja Koristite se gornjim cijenama.
Trgovačka kuća R. MARČELJA
Hetrinjska ul. broj — / A (ì K E B — leleton broj 62-52
WILSON VJEŠAN „IN EFFIGIE"
Medju raznim sjećanjima, što nam ih izazivlje desetgodišnjica oslobodjenja Sušaka zamjerno mjesto zauzimlju i one slavne riječke harlekinade. Na Rijeci zvali su ih »fešte«, »cortei«. U samoj stvari bile su to glupe »karnevalade«, često i vrlo neukusne. Jedna nam je osobito ostala u pameti, jer je mnogo naličila povorkama, što su ih naši mornari vidjeli kod urodjenika na otočju Salomon, u Pacifiku.
Bilo je u početku maja 1919., poslije onog čuvenog Wilsonovog nianifesta, kojim je Talijanima osporio svako pravo na Rijeku kao i na dio Istre. Talijani da pomahni-taju. U raznim gradovima priredjene su bučne demonstracije protiv Amerike i Wilsona. Jedna takva inscenirana je i na Rijeci. Dječurlija. brojni regnicoli, talijanski vojnici i riječki aneksionisti, u svemu oko 2000 glava, poredali su se u povorku i uz ropotanje gomilarske glazbe uputili se prema Gu-vernerovoj palači. Na čelu povorke, okružen ruljom zelenića, koji su na sebi imali natpise: »flalia o morte!« — išao je neki čupavac noseći na sohama Wilsonovu sliku. Neki su se grohotom smijali, drugi su se užasno derali vičući: »Abasso Wilson!« (Izgovarali su: Wiiilson budući da rodjeni Riječanin ne može jedno takvo ime da izgo- j vori sa jedno samo i).
Protiv Wilsona demonstriralo se i u kazalištu. Jedne večeri davala se opera »Andrea Chenier«. Kad je pjevač zapjevao onu: »Quel furfante di. .« svi tadašnji aneksionisti upadaše: ...Wilson... Ta duhovita upadica morala se nekoliko puta ponoviti, a aneksionisti bi je bez prekida popraćali sa: Morte! Crepi Wiiilson! i sve tako. Zatim se izmedju čina pojavio na pozornici poznati huškač Pedrazzi i nazvao Wilsona: Capo dei Pellirosse. I ta duhovitost popraćena je mahnitim pljeskom.
Karikature o Wiìsonu dolazile su iz Milana i širile se po Rijeci. Jedna je od tih karikatura bila tako nepristojna, da je neki francuski časnik idući Korzom izrazio svoje negodovanje sa »C’est une cochonneriel« Nato ga okruži rulja, što se okupila oko »Giovine Fiume« i bila bi ga dotukla da mu nije u pravi čas pritekao u pomoć drugi jedan francuski časnik. Od talijanskih karabinjera, koji —? kako vele »Primorske Novine« od onoga dana — »ima na Sušaku više negoli naranača« — nigdje nijednoga.
Odmah poslije sloma prekrstili su bili Hotel Deak u Hotel Wilson. Nije potrajalo dugo, te oni od Hotela Wilson stvoriše Hotel Orlando, a pošto je i taj njihov ministar pao u nemilost, skinuše mu ime, i na njegovo mjesto prikeljiše drugu ploču s natpisom: Testa di ferro ...
I sve tako redom...	(B. 3.)',
DOKUMENTI
PIO IX O TALIJANSKOJ NACIONALNOJ IDEJI.
Glasoviti njemački političar i diplomata knez Billovo napisao je u svojim »Memoarima«, u 4. knjizi na strani 325—326, medju ostalim i ovo:
»Od mog prijatelja kneza Franz Ahrem-berga, dok smo zajedno radili kod Zemalj. suda u Metzu, čuo sam da mu je stric, grof Friedrich Merode, papinski ministar rata od 1860—1864 jednom prilikom povjerljivo ispričao slijedeći dogodjaj, karakterističan obzirom na odnose izmedju Crkve i države:
Pine IX., iza čije stolice je stajao Merode, primio je nekog njemačkog grofa, katolika. Ovaj se papi žalio za sve jade, koje je morala podnijeti Crkva radi ujedinjenja Italije. Papa ga je pozorno slušao i tu i tamo mu povladjivao. Kad je njemački grof bio milostivo otpušten, papa Pius IX, zaboravivši da se grof Merode još nalazi iza njega, reče svom dvorjaniku, Talijanu, koji je stajao kraj njega:
»QUESTO BESTIONE TEDESCO NON CAPISCE LA GRANDEZZA E LA BELLEZZA DELL’ IDEA NAZIONALE ITALIANA«.
(Ova njemačka životinja ne shvaća veličinu i ljepotu talijanske nacionalne ideje).
Iz ovih i sličnih Ahrembergovih pričanja razabrao sam već davno prije nego li sam došao u Rim., da su odnosi izmedju Kurije i nove Italije kud i kamo kompliciraniji, nego li što to može jedan Talijan shvatiti«.
»»iu» »i»«»«-- -
Vi sigurno niste medju onima, koji neplaćanjem pretplate upropaštavaju naš list ?
OBČNI ZBOR
DRUŠTVA »TRST-GORICA-REKA«
V SKOPLJU.
Prosvetno in podporno društvo »Trst-Gorica-Reka« v Skoplju vabi vse svoje člane na 2. redni občni zbor, kateri se bo vršil v nedeljo dne 2. aprila 1933 ob 10 uri predpoldne v restavraciji hotela »Pariz«, Kralja Petra ulica, s sledečim dnevnim redom: 1) Pozdrav predsednika 2) Volitev dveh overovateljev zapisnika 3) Čitanje zapisnika 4) Poročilo tajnika, blagajnika in nadzornega odbora 5) Podelitev apsoluto-rija 6) Volitev novega odbora 7) Slučajnosti. — Za slučaj nesklepčnosti se vrši občni zbor v istem prostoru dne 9. aprila ob 10 uri predpoldne in to ob vsaki udeležbi. — Odbor.
PRAVO DARILO!
Zlato polnino pero od Din 50.— dalje dijaška peresa od Din .7.5,— dalje Popravlja peresa vseh znamk:
A« IPIRtElL©^
LJUBLJANA - MARIJIN IR G (vogal VVolfova)
GRBOVI JUGOSLAVIJE
Grana nauke, koju je nažalost naša generacija jako zanemarila je heraldika, poznavanje grbova. Malo ih je, koji umiju da čitaju, bogato izražajni jezik grbova, nji-govu povjesnu, kulturnu i geografsku vezu. Jugoslavensko društvo Kava Hag steklo je sebi stoga izdanjem zbirke grbova naše zemlje veliku zaslugu. Djelo je daleko iznad nivoa sličnih reklamnih publikacija. Marke grbova (256 na broju) su umjetnički i heraldički besprikorne, izra-djene s poletom u crtežu i krasnom tisku u bojama. Tako je svaka pojedina marka sama za sebe vrijedan i zanimljiv predmet Osobitu vrijednost imadu grbovi za školsku nastavu, u po vješti, zemljopisu i crtanju. U nacijonalnom odgoju mladeži oni su izvrsno sretstvo poduke u poznavanju domovine. Za dostojno čuvanje taoraka sluii album od 72 strane, koji sadržaje historijski i heraldički opis grbova. U izvedbi ovoga djela saradjivali su Emilij Laszowski, ravnatelj Državnoga arhiva u Zagrebu, koji je napisao heraldički tekst, nadaJje prof. dr. Rudolf Horvat, Zagreb, koji je pridonio povjesne podatke. Crteži su od heraldičke slikarice Vjere Bojničić-Zamola. Kako nam je saopćeno, može svaki album (bez maraka) da primi od Kave Hag d. d., Zagreb, Kaptol 10, uz reklamnu cjienu od Din 25.—. Grbovi su besplatno uloženi u pakete kave Hag. Škole i zbirke mogu iznimno povući kompletan album (zajedno s markama).
U FOND „ISTRE”
Ova rubrika nastavlja se t ove godine pod devizom:
»Da bi »Istra« izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.«
Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Matkovič Eugen, Split .	.	.	Din	50.—
Ujčič Tugomil, Senta .	.	.	Din	10.—
Piego H. Franjo, Dimije	.	.	Din	16.50
Delavsko potp. in prosv. društvo »Tabor«, Ljubljana . Din 100.— Ivan Kravos, Maribor	.	.	Din	50.—
Sokolsko Društvo, Solin, sakupljeno medju članovima prigodom »Istarskog Dana« Din 53.— U prošlom broju objavljeno Din 16.8$7.50
ukupno Din 17.167.-
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
a
»
i
ZAGREB
Mesnička olica bi. I. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIS1E NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA
laNM«
L'iWfflWlq IJUJHWU
»ISTRA« islazt ftvakoe tjedna u netak — Uredni fttvo i aprava nalaze «c o Zagrebu Maaarvkova allea 28. U — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata:	Za olfeln godinu 5r dlrnra za pol
goditi^' 25 dinara: *a Inozemstvo dvostruko: za Ameriku . dolara no godinu — Oglasi *?c računalu po clonlku, - Vlasnik » Izdavač: KONZORCIJ »ISTRA« Maaarykova ul. 28/11. - Urednik: Iva Mlhovllovtč Juklćevp ul. 38 — Za uredništvo odgovara: Dr Pran Brnčić. advokat SamostanskaB, — Tisak: Stečalnlna JagoaTovenake štampo đ d Zagreb Mnaarvkov« 2«a. — Za tlakam odgovara Rudolf Pofaoovlč Zagreb Ilica h -o« 131