ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA %
Izlazi svakog 1. i 15. n mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava o Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po cenika
God. XI.
Ljubljana, 1. juna 1929.
Broj 11.
Ljubljana, 1. juna 1929.
»Povijest Hrvatskoga Sokola u Zagrebu«, koju je napisao brat dr. La* zar Car, u »Sokolu« časopisu hrvat* skog Sokolstva u broju 1. od godine 19U4., počinje ovim značajnim rcčima za današnji naš broj, koji je posvečen uspomeni tir. Josipa Fona, čijc 30*go* dišnjice smrti se sečamo 7. juna o. g.: »Prvi dogovor glede o s n u t* k & »Sokola« b i o je, na p o t i* c a j d r a. Josipa Fona, u grad* s k o j v i j e ć n i c i kod n a č e 1 n i* k a Vončine.«
U prvoj rečenici dakle susrečemo več njegovo ime, kojega se danas i čitavo jugoslovensko Sokolstvo sa za* hvalnošču i s počitanjem seča, jer je njegova današnja snaga i kakvoča do* nekle vezana s preratnim hrvatskim Sokolstvom, a preko njega i s osobom dr. Josipa Fona, kojega možemo mirne duše nazvati osnivačem hrvatskog So* kolstva, iako su formelni osnivači Jo* sip Torbar, kao predsednik priprem* nog odbora za osnivanje sokolskog društva, koji je sastavio i prva dru* štvena pravila i Ivan Vončina, kao pr* vi starosta izabran na prvoj glavnoj skupštini društva 27. decembra 1874. Na toj skupštini bio je dr. Josip Fon izabran za podstarostu društva. Ujed* no bio je i vrlo dobar prednjak i kao takav dugi niz godina član prednjač* kog zbora. Iza smrti prvog učitelja te* lovežbe Singera, bila jc Fonu poverena važna zadača. da nade noVog sposob* nog učitelja, kojega je doista i našao u osobi Josipa Hochmana, koji je u dru* štvu uveo hrvatske zapovesti te je ta* ko telovežba počela odisati narodnim duhom, što jc znatno podiglo broj vež* bača.
Prvi put bio je dr. Josip Fon iza* bran za starostu društva na III. redov* noj glavnoj skupštini 14. maja 1877. On je bio ujedno prvi, koji jc predla* gao na IV, glavnoj skupštini društva, da se održi javna vežba sa utakmica* ma, iz čega razabiremo, kako visoko jc cenio i pravilno razumevao uzgojnu vrednost javnog nastupa i takmičenja za vežbače. A upravo ova javna vežiba, koja jc održana 30. maja 1878. dala je povod dr. Fonu, da jc na sastanku na slet dospelih društava i to ljubljan* skog, varaždinskog i zagrebačkog So* kola predložio načrt pravila Saveza sokolskih društava, koja je sastavio načelnik društva Hochman, a koja jc sastanak načelno primio s napomenom, da če se pojedina društva definitivno izjaviti na svojim glavnim skupština* ma. To nastojanjc dr. Fona palo jc u zaborav po izjavi staroste Ljubljan* skog Sokola Drenika na jednom Sa* Stanku u Ljubljani, koji je rekao, da se Ljubljansk; Sokol boji, da bi ga vlada raspustila, ako bi s hrvatskim Sokolima stupio u savez.
IX. redovna glavna skupština dru* štva u svom nastavku vršila se 9. de* cembra 1883, a otvorio ju jc zanosnim govorom starosta dr. Fon i istaknuo s naročitim zadovoljstvom, da je ova glavna skupština najznamenitija u istoriji društva Hrvatski Sokol, pošto je prva, koja se drži u vlastitom do* mu, pod svojim krovom. — Inicijator i predsednik gradevnog odbora bio je i opet dr. Fon. — Za te njegove za* sluge predložio je pre zaključka spo* menute skupštine Julio Šenoa, »da se starosta dr. Josip Fon, koji je potak* nuo ideju, da si »Hrvatski Sokol« sa* gradi vlastito gnezdo, svoj dom, te koji j c neumorno radio oko toga, da sc čim pre izvede ova ideja, danas u pr* voj skupštini, koja se drži u novoj vla» stitoj dvorani, pod vlastitim krovom, izaberc začasnim članom društva. Ovaj predlog bude naravno prihvačen sa burnim klicanjem i jednodušnim Živio!«
Naročito radostan bio je dr. Fon dočekavši 10*godišnjicu opstanka dru* štva, koje je s neobičnim poletom i uspehom pokročilo napred. Toplo se je zahvalio na X. društvenoj glavnoj % skupštini svim svojim saradnicima, ko* ji su pripomogli, da je »Sokol« tako sjajno napredovao.
DR. LAZAR CAR (Zagreb):
Dr. Josip Fon.
»Hrvatski Sokol« u Zagrebu osno* vali su doduše, bivši ravnatelj realke Josip Torbar i zatim prvi starešina Ivan Vončina, koji je ali bio posve kratko vreme. Doskora na to bio je izabran 'za starešinu prvi i najglasovi* tijii lečnik tada u Zagrebu, Slovenac Dr. Josip Fon. On je zapravo udario prave temelje društvu i ulio u ,nj’ či* tavu onu zalihu moralne energije, koja potiče od samoga Dr. Miroslava Tyr* ša, i iz koje se je zatim vatra raznosila u sva dalnja hrvatska sokolska dru* štva. Punim pravom ima se' dakle sma* trati Dr. Josip Fon za prvoga organi* zatora Sokolstva1 u hrvatskim krajevi* ma, i s toga doista zaslužuje, da se da* •nas, kad se je ono seme, koje je zasadio, razraslo u tako bujno stablo, setimo nakon tridesetgodišnjice njegove smr* ti, njega, kojemu po tome i današnje naše tako lepo rascvetano Sokolstvo u Jugoslaviji mnogo duguje.
Dr. Josip Fon rodio s>e jc u Studen* cima, na medi Štajerske i Hrvatske u Slovenačkoj 8. oktobra 1846. Girnna* ziju svršio je u Celju, a medicinu u Gra'zu. U početku služio je kao sekun* darnj lečnik na kirurškom odelenju prof. Rzehaczeka, koji ga je veoma cenio, i na čiju je preporuku došao god. 1871. u bolnieu Milosrdne braee (danas Zakladna bolnica) u Zagreb, kao primarni lečnik kirurškog odele* nja. Naskoro je podigao glas ove bol* nice. Prvi je ovde uveo Listerov način leoenja i postupka i izvadao operacije, kak ve sc, ne samo do tada nisu nikada pre izvadale u Zagrebu, nego i jednake s onima, kakve su se uopšto izvadale u svim bolnicama i klinikama u vanj* skom svetu. U toj bolnici radio jc ustrajno i nesebično, upravo »kavalir* ski« skoro kroz 18 godina, a i odgojio jc iza sebe opet prvoga zagrebačkoga kirurga Dr. Teodora Wickerhausera i više drugih. Napokon je bio imenovan za fizika županije zagrebačke. na što je ali doskora obolio na1 paralizi. Fon je imao v>;liku tehniku, bio jo brz 1 okretan, odvažan i samosvestan, nije dakle čudo, da je, po naravi genlalan, oduševljcn za kirurgiju, pun zanima* nja za sve opravdane novosti, doterao do velike savršenosti i izvrstnoga glasa.
I takav genialan i poduzetan čo* vjeik, upravo pod nekom sretnom zvez* dom, zaseo je stolieu staroste prvoga sokolskoga društva u Hrvatskoj; i sve, sve ono dobro i zdravo, i pravo sokol* sko, što ,se je, dalje iz toga vrela1 rodilo, potiče od njega i njegova je zasluga.
Bio je energičan, oštar i impulzi* van; razume se i poduzetnoga duha i srčan, a k tome još i ustrajan. U So* kolu je dakako vežbao; vežbali su svi pa i najstariji.-Nije tada bilo kakvih reprezentativnih ni idejnih Sokola, ne* go samo »pravih Sokola« — »vežbača«. Svi »izvršujuči« članovi bili su aktivni Sokoli, a uz to su samo, kako več u društvu treba, obavljali pojedinci još i ostale posebne funkcije. Ako je ta* kav čovek još k tome pronicava duha i zdravog razuma, pak sve to upravi kakovom pkmenitom cilju, mora da postizava i lepe uspehe. Hrvatskim Sokolom je tada provejavala ideja, da su Sokoli pozvani na nekakvo veliko nacionalno delo. i da1 se u tu svrhu imaju odgajati za prave hrabre i ne* ustrašive junake. Kao najbliži cilj imao je biti: oslobođenje Bosne. A kako slo* venska solidarnost sačinjava1 jednu od temeljnih erta Sokolstva, nije se imalo naravski stati pred kakvom ujedi* njenom i »velikom« Hrvatskom, nego s*e je imalo poči i dalje — što je ali dakako bila več glazba daljnje buduč* n osti. No pravac je bio odreden. U takvom milieu je živio Dr. Fon, koji je uz to bio i tvorac toga milicu*a. Da samo jednim primerom prikažem kako je on taj pothvatni i požrtvovni duh u Sokolu odgajao, spominjem kako je znao na izletima, kad se je išlo n. pr. na Sljeme, na podnožju gore izdati za*
Od 1888. godine dr. Fon poboljeva i napušta svoje važno mesto, čime je bio zadan udarac društvu, koji je uz* drmao temeljima njegovim, jer ga je napustio njegov starešina — duša nje* gova — dr. Fon. Tako ga naziva br. dr. Lazar Car kao pisac članka, koji smo u uvodu spomenuli, a u kojem je iz* rekao i ovu značajnu rečenicu: »Gu* bitkom toga velikoga duha potamnio jc i sjaj Ilrvatskoga Sokola!«
Na XV. glavnoj skupštini društva izabrali su neprisutnog dr. Fona doži*
poved, da se ide do neke najviše tač* ke, ali u ravnoj liniji, bez obzira, hoče li se nabasati na kakve klisure, užasne ponor,e ili strmine. Sve se to mora svladati. Dopuzali su do gore. како mi je znao pokojni več danas Fonov pod* starešina prof. Ivan Stožir pripove* dati, da im je htela duša ispasti. Ali poslušali su glas starešin1;, jer je u nje* mu bila inkarnirana ideja sokolska. — Na koncu vežbe znao bi u velikoj so* kolskoj dvorani zagrmit: kako to sve nije pravo, kako sc vežba premlitavo, kako nema dovoljne discipline itd. I u nijednoj vojarni nije pukovnik ’tako tresao sa momcima, kako je on znao disciplinirati' svoje članstvo. Ali na to ih je sve pozvao — a znalo ih je biti i preko pedeset — u kakovu gostionu, i sve bi počastio, te se je tu razvio pravi iskreni intimni bratski razgovor. On je uopšte mnogo trošio iz privat* n ih svojih sredstava na Sokol, jer mu se je baš posve posvetio.
Govoreči o Dr. Fonu ne može se, a da se ne spomene i njegova supru* ga. koja je igrala znatnu ulogu u So* kolu i za njegova života, a možda još i više iza njegove, smrti. Gospoda Ana Fon dete je austrijskog oficira (pukov* nika Pctrasa). Poznato je, da, iako se je u bivšoj austrijskoj vojsci odgajala čestitost i otmenost i možda još više toga lepoga, sigurno se nije odgajao pravi nacionalni osečaj. Taj se je na* stojao upravo zatomiti. Pak ipak se je uz Fona i njegova supruga znala po njemu isto tako oduševiti za ovaj i ovakav Sokol. Ona mu je do skrajno* sti ostala ^odana i verna. Kod svih za* bava, svečanosti i velikih priredaba u Sokolu; prigodom sletova, ili kod onih tada največih i najznamenitijih re= prezentativnih sokolskih plesova u Zagrebu igrala je ona kao prva patro* nesa i arangerica glavnu ulogU. Sa po* znatom svojom osobitom spremom i finim taktom umela je i do stotimi gospoda zadobiti, zaposliti i voditi, voje su jednakom ljubavlju i požrt* vovnošču služile Sokolu kao i ona sama. Mnogo je to, osobito kod go* spođa. Ali joj je i Hrvatski Sokol u Zagrebu iskazivao vazda največe po* štovanje i zahvalnost i počastio ju je sa svim mogučim počastima, koje su mu samo ,na raspolaganju stajale. De* set godina njegovala je ona besprimer* nom strpljivošču i nežnošču svoga su* pruga u n j egovo j teškoj i dugotrajnoj bolesti.
Kada je napokon taj toli zaslužni, ako i roe baš prvi starešina, a ono pra* vi organizator Sokolstva u Hrvatskoj dne 7. juna u 1 sat u noči god. 1899. umro, zavio se je dakako' Sokol u cr* ninu, ispratio je svog obožavanog sta* rešinu »in corpore«, pod vodstvom tadašnjeg starešine Julija pl. Halpeia mnogobrojnih članova i silnog mno* štva zagrebačkoga građanstva do hlad* ndga groba. Les je nosilo- šest Soko* lova, a šest sa bakljama i šest sa iz* vutcenim sabljama ga pratiše. Starešina položio je na k s venac u ime »Hrvat* skog Sokola«, a nad otvorenim gro* bom izrekao je tajnik Car ovo opro» štajno slovo:
»Spusti Sokole sivi tužno svoja :rila nad otvorenom rakom, » koju eto položiše tvoga roditelja, tvoga oea i majku.
Iako lučnička znanost, ta najpleme* nitija i najpožrtvovnija znanost ljud* ska, ta največa dobročiniteljica trpe* čega čo'vcčanstva u Hrvatskoj oplakuje u pokojnom Dr. Josipu Fonu svoga ponajboljega svečenika, koji je svoj vanredan dar i sposobnost rabio i iz* rabio da pomogne onim mnogim stoti* .nama i hiljadama, koji u njega ne sa* roo tražiše nego i nadoše svoj spas, svoje ozdravljenje, ipak je to još da* leko veči gubitak za ustanovu sokol« sku u Hrvatskoj, za koju je slavni po* kojnik ne samo toliko radio, nego joj je bio upravo zasnovatelj.
votnim začasnim starostom za zasluge, koje si jc stekao 16*godišnjim starosto* vanjem. — Do godine 1899. nije dr. hon mogao radi teške bolesti više sa* radivati nj' društvu, a to je ujedno i poslednja njegovog života. — 7. juna 1899 osvanuo je »najerniji dan« Hr* vatskom Sokolu u Zagrebu, jer je iz* gubio osnivača Sokolstva u Hrvatskoj, a koji je tom Sokolstvu bio, da i opet kažemo rečima, br. dr. Lazara Cara »i otac i majka«!
Dr. Josip Fon,
osnivač hrvatskog Sokolstva.
Nije, pako puki slučaj, da j,e on kao kčnik retkih sposobnosti Sokol* stvo zasnovao, nego jer jc baš kao ta* kav dobro shvatio svoju uzvišenu za* daču: ne samo da czdravljuje več obo> Ijgle, nego da nam i odgoji z d "a v i kre* pak naraštaj.
Isto tako nije puki slučaj, da je on kao rod.ni brat Slovenae ulio u svoju tverevinu i duh samosvesti i patriotskega ponos i, koji je jedini k a* dar iz Hrvata načiniti narod dostojan svoga imena, jer je on to t:m lakše i rade učinio, što je držai da je slove* nački i hrvatski narod jedan, kojemu je i zajednička budučnost.
No nc plač’mo b;ačo nad tim da je ono umrlo, što je umreti moralo', kad znamo, da za posudu od zemlje i onako može biti samo taj konac da se razbije; i ne jadikujmci' nad tim, da je taj sjajni duh još za svoga života
ovde na zemlji na nesreču svoju, još i više našu, potamnio, dok smo uw* reni, da je to moglo biti samo tako clugo, dok je bio vezan uz ovu i onaku prolaznu zemnu lupinju, i da se j,e u ovom času nje oslobodio i zasjao opet u prijašnjem sjaju ttf' da če za sve ono što je dobra u$nio mnogima, a naročito Hrvatskcmu Sokolu, tim pre nači uslišanje pred licem Sveviš* njega, gde če se sigurno opet za nas moliti kad nas je za života toliko lju* bio. Mi mu evo iskazujemo u tom naj* svetijem času poskdnju počast, pak se evo ujedno zaverujemo, da čemo na* staviti njegovo delo i uz to mu saču* v: ti zahvalnu uspomemi, neograničenu iubav i večno poštovanje. Slava Ti prvi starešino »Hrvatskog Sokola« —• Večna slava Dr. Josipu Fonui!« — Sla* v a mu!
BRANKO HOPE (Dubrovnik):
Takmimo se za dobrobit Sokolstva.
Močno je i silno Sokolstvo, kad ga posmatramo kao edinu. Idealan je cilj Sokolstva, za kojim svi težimo. Nepregledno je polje sokolskog rad:', na kom svi radimo. Oiganizovanjem »Slovenskog Sokolstva« 3. jula 191*). godine u Pragu, način jen j. značajan korak napred, koji če doneti mnogo koristi u zajedničkom radu na- ostva* renju užvišenog cilja.
Ali, ako čitavo Sokolstvo razglo* bimo na saveze. župe i društva, nc* čemo na žalost na svakom koraku za* paziti goirnju sliku; šta, više u nekim če momentima i pred nekim nezgod* nim činjenicama mnogi funkcioneri raznih društava i župa posumnjati u svoju savest, u svoju požrtvovnost : u svoju jačinu. Ima nekih društava i župa- (a možda i Saveza) koji se, uvi* dajuči svoju slabost, teš. time da ima mnogo i mnogo boi jih od njih; a tek kakvo razočaranje doživljuju onda kad iz statistika vid., da i m mnogo i mnogo, gorih. Sad tek nastaje ono pitanje: »dali smo tako močni i silni«? Sad se na čas pojavljuje ona dvojba i nepoverenje u samoga sebe — tad se na čas sami osečamo krivcima zbog našeg nemara — tad za čas obečamo da čemo sve popraviti i tad za čas opet — zaboravimo ono što smo obe* čali. Tom zaboravu doprinosi svaki sičušni uspeh u društvu i župi, koji nam podpuno zaslepi oči, j e r mnogo puta, izvršavajuči sa uspehom naj* običniju dužnost, uobražavamo si da smo napravili neko ogromno delo iza kojeg se možemo mirne duše odmo* rati.
Pored svega toga silni smo i moč* ni jer j». silna, uzvišena i plemenita
idej a kojoj dragovoljno služimo. Ali kakvi bi tek onda bili kad bi Kod svih bio podjednake razvijen osečaj duž* nesti?
Da b' svaki izbegao razne obrna« ne i da bi svaki znao, koja mu je naj* slabija strana, mora uvek imati pred očima sliku, koja pokazuje na kojem s,j mestu nalazi njegova župa u poje* dinoj grani sokolskog rada.
Gkdajuči ovu sliku mnogi če do* živeti razočarani, a mnogi radost, jer položaj pojedinih župa zna da u po* jedinim slikama vratolomno varira. Mnogo čemo neverojatnih slučajeva opaziti u ovim slikama, ali sve to mo* ramo^ intenzivnim radom izmeniti ta* ko da u propcrcijama budu jednake sve župe bez obzira na to kolik broj društava ima na svojoj teritoriji, jer su baš t<? ogromne razlike u mestima pojedine — župe u svakoj slici do* i"<az, da župe ne rade sistematski i jednako u svim sm.rovima i granama sokolskog rada.
Evo kako su župe smešteme u po* jedinim slikama, a prema stanju 30.* juna 1928.
I. Po broju društava. Ili, Po broju članova.
1. Ljubljana ... 36 Ljubljana . . . 3486
2. Maribor .... 31 vNovi Sad . . . 3315
3. Skoplje 29 Split.................... 2572
4. Novi Sad ... 28 Skoplje .... 2160
5. Mostar 25 Maribor .... 2093
6. Split ..........25	Mostar .... 2005
7. Rijeka*Spšak . 2f Rijeka*Sušak . 1700
8. Celje...........23	Tuzla ..........1689
9. Zagreb 23 Zagreb .... 1681
10. Novo mesto . 19 Šibenik .... 1538
II. Šibenik 19 Beograd .... 1520
12. Tuzla...........16	Osijek 1493
(Nastavak na str. 2. stupcu IV.)
ni samo socialno« i po* i duševnog rada, uspeha
ženskih ruku, litičkog, nego u beletristici i nauči.
U paviljonu za ženski duševni rad, koji jc sagradila arhitektica*žc-na, videčemu ženska dela s područja pra* va i medicine, prirodoznanstva i hu* manističkih nauka, žensku štampu i štampu redigovanu od žena, a i kom< plctnu biblijografiju ženskih duševnih produkata — prvo delo te vrste' na svetu — videčemo statistiku ločnica, inženjerica, . advokatkinja, arhitektica, profesorica, viših činovnica itd.1
Kad smo se tako našli -zajedno muška-rci i žene, kako bi mogli zabo* raviti ono, što je živi izraz tajanstve« nog našeg uzajamnog života svoju decu i zahoraviti školu, tu kovačnicu,
■u kojoj kuju nastavnici, duševni ko« vači, njihovu dušu? 2 — Barem da po« gledamo školsko pozorište — makar da je tamo daljo, u auli jedne gimna« zije —, gde če dačke grupe osnovnih, srednjih i stručnih škola, mlade izlet« ničke grupe iz čitav-e Poljske davati predstave i staroklasičnc i nove ad hoc složenih komada, živih slika polj« ske kulturne i?torije — uz pevanje na« rodnih pesama i igranje onog večno živog mazurka, krabowiaka i oberka...
D.
Utakmice.
I tako smo e to baš sa- decom, po« čeli da gledamo ne više produkte čo« vičeg rada i mara nego čoveka sa« moga, kako se kreče taj gospodar i formator materije.
I ne jedna 6e biti prilika, da na izložbi vidimo okretnost čoveču nepo« sredno.
Ko se nc bi divio sinovima rav« nina, poletnim jahačima na konjskim utrkama? A pogledaj u zraku te vrato« lomne okrete vazduhoplovaca, a pred sobom spretnost mačevalaca i lako« atleta i zdravlje skauta — i eto onaj Stre 1 jački Savez, koji je upravo stao. došavši u silnome maršu iz dakke Vžešnje u Poznanj!
Ne možemo se viš. suzdržati! I mi hočemo u život i. mi hočemo u re« de ve, ta dolazili su Sokoli, spoj snage i lepote...
E.
Sletovi i kongresi.
Biče dakle u Poznanju što da sc vidi, a biče dabome i ko da gleda. Ra« čuna sc, da če u četiri meseca, dok bude trajala izložba, tamo doči do 4 milijuna ljudi, dnevno dakle 20 hi« Ijada.
Doči če, razume se, iz Poljske sa« me pojidinci i izleti u masama, medu njima izleti školske mladtži. Doči če Pcljaci i/, inozemstva, iz 17 država, iz dakkog istočnog Harbina u Mandžu« riji a naročito iz Amerike, gde ima 3—4 milijuna Poljaka.
Prigodom izložbe održače se u Poznanju mnogobrojni kongresi, medu njima kao prvi zbor sveslovenskog Pevačkog Saveza te če slovenska- pes« ma — nadajmo se — sa poznanjskog poljsko- = nemačkog (poljsko = sloven« skog) fronta, još jače odjektnuti nego što j.e prošle godine odjekivala pesma nemačkog Siingerbunda- u \Vicnu, a biče i kongres slovenskih umetnika, poljskih kemičara, klasičnih filologa itd.
*
I tamo. gde su Sloveni, bič. mo i mi, jugosloveni. Doči čemo te 2—3 dana prosvesti u Poznanju, da vidimo sve to u zbilji, što sam ja sad hteo da predo« čim rečima, a nečemo propustiti da tom zgodom posetimo i Varšavu, mi« lijunsku prestonicu poljsku — a po« gotovo čete. sestre i bračo, poleteti u poiljsko Primorje i(Pomorje)), možda prcKO Gdanjska. na Baltičko more, na obalu, gde je u vreme Nemaca na n ščanoj obali stajalo samo nekoliko ribarskih koliba, a- gde sada n as ta j.e sa -upravo američkom brzinom poljska trgovačka i — severno odande — rat« na luka, a sa lukom zajedno grad koji broji več do 100.000 Stanovnika, luka i grad Gdvnia. Da nam u jakom aker« du zašume Baltičko i Jadransko slo« vensko more! Videčete taj primer od« važne poduzetnosti, koja hoče da bu« de gospodarica prirode, ne njezina fatalistički dumajuča robinja, primer, kojemu nema jednakoga u životu 20. stoleča — ta gde dtugde nastaje danas kao pričarana iz peska i zanemareno« sti jedna velika luka? I vi čete u svet legende poslati staru predrasudu. da Poljak nije radenik, n i je organizator, da je ostao samo šlahčič i vitez u vi« teško doba.
Vi čete videti da je Poljak obu« kao radničko odelo, kovačku pregaču, uzeo inženjerska metila, ogrnuo plast vajarski te u jednom deceniju izradio, iskovao. isklesao kip domovine svoje, kih Poljske.
Vi čete videti, da je Poljak dušu svoju prožeo načelom velikog proroka romantike, pe-sme, misli f čina, veli« koga Adama Mickiewicza, načelom, koje je on mladeži pre više od sto go« dina doviknuo: Merimo sile- prema el« ljevima, ne ciljeva- prema silama!
(Nastavak s	1.	str. stupea V.)	
13. Beograd . . .	. 15	Kranj 		1446
14. Bjelovar . . .	. 15	Sarajevo . . .	1400
15. Vel. Bečkerek	14	Cetinje . . . .	1396
16. Banja Luka .	. 13	Celje . .	1379
17. Kranj ....	13	Banja Luka .	1249
!8. Sarajevo . . .	. 13	Novo mesto .	1095
19 Cetinje ...	. 12	Vel. Bečkerek	1080
20. Osijek ....	12	Kragujevac . .	982
21. Niš		11	Bjelovar . . . .	736
22. Kragujevac .	. 10	Užice 		583
23. Užice		9	Niš 		499
III. Po broju članica. IV. Po broju članova i članica.			
1. Ljubljana . .	1490	Ljubljana . . .	4976
2. Maribor . . .	799	Novi Sad . . .	4010
3. Novi Sad .-.	695	Maribor . . . .	2892
4. Celje ....	602	Split		2802
5. Kranj ....	588	Skoplje . . . .	2487
6. Zagreb . . .	508	Mostar . . . .	2293
7. Novo mesto	424	Zagreb . . . ,	2189
8. Beograd . . .	384	Kranj 		2034
9. Skoplje . . .	327	Celje 		1981
10.'Osijek ....	297	Tuzla 		1969
11. Split		290	Rijeka*Sušak .	1945
12. Alostar . . .	288	Beograd . . . .	1904
13. Tuzla ....	280	Osijek . . . .	1790
14. Banja Luka .	258	Šibenik . . . .	1713
15. Kragujevac .	250	Sarajevo . . .	1627
16. Rijeka*Sušak	245	Novo mesto .	1519
17. Vel. Bečkerek	234	Banja Luka .	1507
18. Sarajevo . .	227	Cetinje . . . .	1473
19. Bjelovar . . .	203	Vel. Bečkerek	1314
20. Šibenik . . .	175	Kragujevac . .	1232
21. Užice ....	79	Bjelovar . . . .	939
22. Cetinje . . .	77	Užice 		662
23. Niš 		77	Niš 		576
V. Po prosečnom bro«VI. Po broju vežbača. ju članova i članica u društvima pojedine župe.
1. Kranj . . .	15(1-46	Novi Sad . .	. 715
2. Osijek . . .	14916	Ljubljana . .	. 563
3. Novi Sad .	14.3-21	Beograd . . .	. 549
4. Ljubljana .	138-22	Skoplje ....	547
5. Beograd . .	120-93	Maribor . . .	. 538
6- Sarajevo	125-15	Mostar . . .	. 403
7. Kragujevac	123-20	Split 		. 392
8. Tuzla . . .	123-06	Zagreb ....	. 359
9. Cetinje . .	122 50	Rijeka=Sušak	. 357
10. Banja Luka 115-92		Tuzla . . . .	. 311
11. Split ....	114 48	Vel. Bečkerek	. 309
12. Zagreb . .	95-17	Celje 		. 299
13. V. Bečkerek	93-85	Cetinje . . .	. 287
14. Maribor . .	93-29	Banja Luka .	. 280
15. Mostar . .	91-72	Osijek . . .	. 279
16. Šibenik i .	90-15	Kragujevac .	. 258
17. Celje . . .	86-13	Šibenik . . .	. 229
18. Skoplje . .	85-75	Sarajevo . .	. 221
19. Rijeka«Sušak 81-04		Novo mesto	. 220
20. Novo mesto	79-94	Užice . . . .	. 196
21. 1 žice . . .	73-55	Kranj ....	. 186
22' Bjelovar	62 60	Bjelovar . . .	. 178
23. Niš ....	52-36	Niš 		172
VIL po postotku vež« VIII. Po broju \			ežba=
bača:		čica.	
1. Beograd . .	. 36-1	Ljubljana . . .	. 325
2. Niš		. 34-5	Maribor . . .	. 248
3. Užice . .	. 33-6	Beograd . . .	. 207
4. Vel. Bečkerek 28 6		Zagreb . . . .	. 166
5. Kragujevac	. 26-3	Novi Sad . . .	. 163
6. Maribor . .	. 25-7	Celje 		. 15(>
7. Skoplje . .	. 25-3	Tuzla		. 145
8. Bjelovar . .	. 24-2	Novo mesto .	. 119
9. Banja Luka	22-4	Kranj		110
10. Celje . . . .	’ 21-7	Rijeka«Sušak .	. 97
11. Novi Sad .	. 21-6	Vel. Bečkerek	. 95
12. Zagreb . . .	. 21-4	Mostar . . . .	. 94
13. Rijeka*Sušak 21.=		Osijek . . . .	. 94
14. Cetinje . .	. 20-6	Skoplje . . . .	. 92
15. Mostar . . .	. 20-1	Split		. 75
16. Novo mesto	. 20-1	Kragujevac . .	. 67
17. Osijek . . .	. 18 7	Niš 		. 66
18. Tuzla . . .	. 18-4	Bjelovar , . .	. 64
19. Ljubljana .	. 16-3	Banja Luka .	. 61
20. Sarajevo .	. 15-8	Sarajevo . . .	. 55
21. Split	. 15-2	Užice		. 40
22. Šibenik . .	. 14 9	Cetinje . . . .	. 33
23 Kranj . . . .	. 12-9	Šibenik . . . .	. 31
IX. Po postotku vež«X. Po broju muškog			
bačica.		naraštaja.	
1. Niš . . . -.	. 85-7	Beograd . . .	. 809
2. Beograd .	. 53-9	Novi Sad . . .	. 765
3. Tuzla . .	. 51-8	Skoplje . . . .	. 759
4. Užice . . .	. 51-3	Mostar . . . .	. 452
5. Cetinje . .	. 42-8	Ljubljana . .	. 446
6. Vel. Bečkerek 40 6		Split		. 422
7. Rijeka=Sušak 39-d		Maribor . . .	. 370
8. Zagreb . .	. 32-7	Vel. Bečkerek	. 348
9. Mostar . .	. 32-6	Osijek . . .	. 300
10. Osijek . .	. 31-6	Tuzla 		. 298
11. Bjelovar .	. 31-5	Rijeka=Sušak	. 291
12. Maribor .	. . 31-=	Banja Luka	. 273
13. Novo mesto 28-1		Kragujevac	. 266
'4. Skoplje	. 28-	Niš 		. 262
15. Kragujevac	. 26-8	Šibenik . . .	. 243
16. Celje . . .	. 25-9	Sarajevo . .	. 237
17. Split . . .	. 25-8	Zagreb . . .	. 236
18. Sarajevo .	. 24-2	Cetinje . . .	232
19. Banja Luka . 23-6		Celje ....	. 163
20. Novi Sad	. 23-4	Užice ....	. 161
21. Ljubljana	. 21-8	Novo mesto	. 128
22. Kranj . .	. 18-7	Bjelovar . .	. 119
23. Šibenik . .	. . 17-7	Kranj ....	. 119
XI. Po broju ženskog XII. Po broju muške naraštaja.	dece.
1. Beograd . . . 486 Skoplje .
432 Ljubljana 401 Beograd 294 Novi Sad 283 Split
XIII. Po broju ženske dece.
XIV. Po prosečnom broju naraštaja i dece
1.	Maribor . . . .	603
2.	Skoplje . . . .	589
3.	Ljubljana . . .	581
4.	Beograd . . .	561
5.	Split		404
6.	Novi Sad . .	455
7.	Mostar . . . .	434
8.	Celje 		418
9.	Kragujevac	287
10.	Tuzla		274
1).	Cetinje . . . .	262
12.	Vel. Bečkerek	261
13.	Niš 		249
14.	Banja Luka .	242
15.	Kranj		235
lo.	Rijeka=Sušak .	232
17.	Zagreb . . . .	189
18.	Osijek . . . .	175
19.	Šibenik . . . .	154
20.	Novo mesto .	123
21.	Sarajevo . .	122
22.	Užice		102
23.	Bjelovar . . .	7o
XV. Po broju pripad«
1.	Ljubljana . .	6932
2,	Novi Sad . .	6217
J.	Skoplje . . .	501,
4.	Maribor . . .	4695
5.	Split		4549
6.	Beograd . . .	4304
7.	Mostar . . . .	3907
8.	Celje		3084
9.	Rijeka=Sušak	3035
10.	Tuzla . . . .	3006
11.	Zagreb . . .	2981
12.	Kranj . . . .	2728
13.	Osijek . . . .	2000
14.	Banja Luka .	2581
15.	Cetinje . . .	2504
16.	Šibenik . . .	2482
17.	V. Bečkerek	2366
18.	Kragujevac .	2310
19.	Sarajevo . .	2201
20.	Novo mesto	2014
21.	Niš		1584
22.	Bjelovar . . .	1298
23.	Užice . . . .	1099
u društvima pojedine	
župe.	
’ Beograd . . .	164—
1 Kragujevac .	107-80
Niš 		91-63
Skoplje .	87-24
1 Cetinje . . .	85 91
Banja Luka .	82-01
Novi Sad . .	78-89
V. Bečkerek	75-14
Osijek ....	72-50
Split		67-48
Tuzla ....	64-81
Mostar ....	64-5(i
Maribor . . .	58-10
Ljubljana . .	54-33
Kranj ....	53-38
Sarajevo . .	48-76
Užice ...	48-55
1 Celje		47-95
RijekasSušak	45-41
Šibenik .	40-47
Zagreb .	34-43
Novo mesto	26-20
- Bjelovar . .	23 93
XVI. Po postotku	
članova sa svečanom	
odorom.	
Niš 		26-2
Maribor . . .	24-2
Novo mesto .	21-9
Kranj		21-7
Ljubljana . .	18-7
Celje 		17-1
Mostar . . . .	10 6
Zagreb . . . .	16—
Rijeka Sušak	14-8
1 Vel. Bečkerek	13-98
Osijek . . . .	13-96
- Novi Sad . .	13-85
1 Split . . .	
Beograd . .	1309
Šibenik . . . .	12-93
' Sarajevo . . .	12-92
- Cetinje . . . .	11-4
1 Kragujevac	11-3
Tuzla		10-8
Bjelovar . . .	10-51
Skoplje . . . .	10-50
i Užice		9-0
1 Banja Luka . .	5-6
XVII. Po postotku članica sa svečanom odorom.
XVIII. Po broju
. domova.
1.	Niš 	1	1-6	Ljubljana . . .	. 19
2	Užice ....	7-5	Kranj 		. 9
3.	Mostar . . .	4-5	Maribor ....	. 7
4.	Osijek . . .	3-03	Celje		. 4
5.	Cetinje . . .	2-5	Kragujevac . .	. 3
6. Beograd . .		2-09	Mostar		. 3
t .	RijekasSušak	2 04	Split 		. 3
8.	Novi Sad . .	1-7	Banja Luka . .	2
9.	Tuzla ....	1-4	Novo mesto	2
10. Split ....		1-3	RijekasSušak .	2
11.	Skoplje . . .	1-22	Sarajevo ....	2
12.	Zagreb . . .	1-18	Skoplje ....	2
13.	Šibenik . . .	1-14	Šibenik ....	2
14.	Bjelovar . .	0 9	Vel. Bečkerek	. 2
15.	Vel. Bečkerek 0-8		Zagreb		2
16.	Banja Luka	0-77	Bjelovar ....	. 1
17.	Maribor . .	0-73	Cetinje		. 1
18.	Novo mesto	0-70	Niš		. 1
19.	Celje ....	0-6	Novi Sad . . .	. 1
20.	Ljubljana	0-53	Osijek 		1
21.	Kragujevac .	0-4	Tuzla		1
22.	Kranj ....	0-17	Užice		1
23. Sarajevo . . -				Beograd ....	. —
Zbrajajuči mesta pojedine župe u svakoj od ovih 18. slika dobijamo konačni rezultat prema k oje m proiz« lazi. da su župe, prema izloženom delu rada, dobile sledeča mesta:
13. Veliki Bečkerek
1. Ljubljana
2. Maribor
3. Novi Sad
4. Beograd
5. Skoplje
6. Mostar
7. Split Rijeka«Sušak Celje Zagreb Tuzla
.g. Osijek
Ovih voljno za tata
8.
o
11*.
11.
14. Niš
15. Banju Luka
16. Cetinje
17. Kranj
18. Kragujevac
19. Novo mesto
20. Šibenik
21. Sarajevo
22. Lužice
23. Bjelovar
slika nije do« konačnog rezul«
1 Kod prvog popisa državljana 1921. pokazalo se j-e, da je 44% svih stručnih radnih sila ženskih.
2 Školstvo če u jednoj palači na izložbi zauzeti teren u obimu 60 škol« skjh razreda.
(Nastavak na str. 3. stupcu I.)
Skoplje . . .
Novi Sad . .
Ljubljana Maribor . . . — RijckasSušak . 230 Mostar Split ...	**'■•u"
, Niš ....
, Osijek . .
, Kragujevac , Zagreb . •
. Mostar . •
. Tuzla . . •
. Banja Luka
750 635 604 586 574 570
227 Maribor .... 545
180 Cetinje 436
420 390 348 337 320
178	Banja Luka
177	Celje ..........
164	Kragujevac
158	RijekasSušak
157 Vel. Bečkerek  _________
139	Niš ...............317
Celje ..........132	Tuzla..............308
Vel. Bečkerek 123	Kranj..............299
П7	Šibenik 255
19. Sarajevo
95 Zagreb
20.	Novo mesto .	92	Sarajevo . . .	. 180
21.	Bjelovar . . .	69	Novo mesto .	. 152
22.	Užice		59	Užice		115
23. Kranj			41	Bjelovar . . .	. 95
osamnajst _ d-onošinje ili konačnog plačemmta pojedi« ne župe, jer ovde fali nekoliko zna« čajnih faktora kao. raspored župa prama broju prednjaka, prednjačica, prednjačkih pripravnika i pomočnika, raspored žune prama prosvetnom ra« du, -raspored župa prama broju žup« skih i društvenih pr-.dnjačkih te-ča« jeva, te napokon raspored župa pre« ma oceni agilnosti tačnosti i marlji« vosti p-c-jedinih župa, kao i o njiho« vom ispunjavanju novčanih obaveza. Ove bi ocene bratski Savez mogao vrlo lako da izreče na temelju žup« skih izveštaja i raznih statistiokih iskaza.
Ipak je za sada dovoljno i ov-o da bolje uvidimo naše slabe Strane te da, sa malo više ambicije i samo« pr-egora, prionemo k što intenzivni« jem i uspešnijem radu. koji če mn-o« gim župama u statistici za 1929. opre« deliti mnogo zavidnije mesto nego sto im je 'zapalo u ovoj.	,
Danas nam je naročito potreban intenzivan rad, jer nas vrlo- kratko vreme deli od II. jugoslovenskog sve« sokolskog sleta u Beogradu, gde čo naš trud biti izložen ostroj kri tiči stranih gimnastiča-ra. Poreci toga ova godina mora bezuvetno da odskoči radom prema sviro proslim, jer se ra* stajemo sa prvim dccenijem zajednič« kog rade i stupamo u drugi, koji če nam doneti mnogo više veselja, kori* sti i obilje ploda samo u tom slu« čaju. ako budemo mnogo više radili nego do sada.
Zato bračo ozbiljno na posao i takmimo se za dobrobit Sokolstva.
Sveopšta izložba Republike Poljske u Poznanju godine 1929.
(Prigodna reč na »poljskoj večtii« u Sokolskom društvu I. u Zagrebu 11. maja 1929. k o ju je održab brat Dr. Fr. Ilešič, kac predsednik »Polj« skodugoslovenskog društva« u Za« grebu )•
*
Poljske- prireduj-e ove gedine sve« opštu izložbu u Poznanju kao prikaz čitavog svog kultuinog i gospodarskog razvoja u 1. deocniju svoga opstanka.
Izložba- če trajati od 16. maj do 30. septembra o. g.
Prvu pobudu za priredenje izlož* be dao je g. Ciril Ratajski, bivši mi« nistar. sadašnji »prezvdent miasta Pozncnia« (načelnik grada Poznanja).
A.
Organizacija izložbe.
Izložbu prireduje diuštvo, koje ie zato osnovano te kao taivo kod suda registrovano.
Poslove vodi Uprava, kojoj je na čelu dr. Stanislav Wachowčak, bivši vojvoda i minj^star kao gospodarski organizator poznanjske Poljske vrlo zas'užan ješ iz pruskih vremena... Rad Uptave prk nadzire Glavno Ve6-, kojemu je na čelu načelnik g Ciril Ra* tajski, a članovi su mu (40 po broju) na jodlični ji reprezentanti kulture i gospodarstva čitave Poljske. -— Kao treči vf-žan faktor dolazi komisar dr« žavne vlade, -o-vlašt.ni ministar iz ml* nistarstva inostranih dela g Karlo Bertoni.
Protektorat izložbe preuzeo jc Prezident Republike Ignacije Mošcicki, a počasno predsedništvo ni ar šil Josip Pilsudski.
B.
Teren izložbe.
U drugim državama, i to u drža« vama, koje su u tom pogledu več ima« le iskustva, znala je organizacija iz* ložbi sa dimenzijama, kakve ima iz* ložba poljska, trajati 5—6 godina, ne uračunavajuči pripromnih študija, ko* je su za uredenje izložbe potrebne. Poljska je tu svoju izložbu pripremila u toku od 2 godine.
Poteškoče koje su organizatori kod toga imali da savladaju, bile su, razume se, velike bile su one i teren* skc*pravnt i terensko*fizičke.
Tiren izložbe nalezi se tik grada Poznanja, -zapadno od njega, nedaleko od glavne Staniče. Obuhvata 600.000 km2 te se deli u 5 kompleksa, od kojih se četiri zovu istočni, jedan zapadni, a s vi su parkovima spojeni u jednu celinu. Kraj Poznanja na taj se je na* čin .podigla čitava nova jedna varoš.
»Ni Rim ni Krakov se nisu osno* vali bez muki«, kaže poslovica, pa nije nastala bez muke ni nova poznanjska va-roš.	.
Da samo pomislimo! *Tamo, gde se sad diže sjajna hala teške indu* strije stajale su još pre godinu dana stare zgrad-e iz kojih je trebalo uklo*
1 »Poljsko veče« bilo je zajedno proslava poljskog narodnog blagdana. Poljski je narodni blagdan 3. maj kao uspomena na ustav (konstituciju). koji je poljski Sejm 3. maja 1791 prihvatio, da- spasi državu. Taj je ustav tako reči testament, koji je nekadašnja Poljska ostavila budučnosti; zato je predavač u uvodu kratko karakteri* zovao taj ustav, koji je ponos Poljaka te onda prešao na poznanjsku izlož* bu, koja ima da pokaže, kako i ko* liko je današnjoj Poljskoj uspelo da ostvari plemeniti1 tendencije sporne* nute »oporuke«.	•
niti stanare a tim stanarima dati dru* ge stanove.
Za izrav-nanje terena trebalo je navoziti 150 000 m3 z.emlje (15.000 va* gona), trebalo je za gradnji 10 mili* juna opeka, 200 vagona cementa. Iz* radilo si 8 km pešačkih puteva izvelo se 13 km vodovodne mfeži. 11 km ka« nalizacije, položilo 15 km kabla.
A gde su novci za sve to!
Novac je va-žan, važnije pak je božanstvo, a božanstvo- neče da biva medu nama, dok mu mi ljudi na ovoj svojoj z.mlji nismo sagradili dolična hrama t. k onome, što je kerisno do* dr-li ono. što je lepo, teškoj zbilji dali sjaj lepote.
Zato su s. pobrinuli Pcljaci da na izložbe.nom prostoru u Poznanjn lepota dobije svoja prava, i to več -u arhitekturi zgrada, od koj:h če 60 estati trajno u gradnji paviljona, pa bio njihov stil empirski ili staropolj* s-ki ili moderan. osobito ta lepota sja sa palače umetnosti i palače vlade, i c o j e Sćc kasnij. služiti po-znr.njskom univi rzitetu.
C.
Odelenje izložbe.
Sve pi'ipreme su svršme, teren je ureden i ja mogu da vam pred dušev* mm očima otvorim izložbu!
Izložba nije samo izložba duševne kulture, .<ao što j, bila prošlogodiš« nja č.hcslcvačka izložba u Bjnu, niti je samo izložba narodnog gospodar*' stva, nego ona obuhvata čitav život poljske države, kakav se je razvio u 1. d.eeniju njezina c-pstanka, naime: 1. duševnu kulturu 2. narodno gospo* darstvo, 3. fizieko vaspitanje, higijenu, spoit i socialna ur.denja. 4. emigra« cij-u, a sve to je terenski razvršte-no u več sporninutih 5 kompleksa, svaki kompleks sa mnogo odelenja.
Kamo da idemo najpre bračo? Kuno enda? Jedni bi htili pre svega da vidite, što su to tamo u Palači Vlad, i-zložila ministarstvo vojno 'i ministarstvo inostranih dela* Posma* trajte istorijske ratne uspomene, re* liefne prikaze razvoja i činova arma* de, dogodaje iz poljsko*boljšcvičkog rata, simbole ustanka Slezi j e ustanka V-Nikcpoljskog i osvojenja- Vilna, rad Pilsudskoga pre rata i u vreme rata. internacionalne ugovore, traktat ver* sajski itd.
Drugi bi voleli videti to. što Je d.ošlo posle rata voleli bi videti rad. Po,smatrajte onu tešk-u šlezijsku ž-e* leznu industriju, ono ogromno stvara* nje tekstilnih tvorniea u Lodzi, polj* skom Manchestru, "i dobivanje nafte i kemijska čudesa.
Tamo na zapadnom terenu sme« stila se poljoprivreda, koja zna-či 70% indukcije Poljske te več po prirodi stvari same zauzimlje veliki deo te* rena. Sretni smo, što- smo na izložbu došli baš u vreme, kada široke hale posetioeima pokaz-uju do 700 komada konja, 600 komada stoke, 350 svinja, 400 ovaca...
U.morni smo več od hodanja i gledanja govorite mi. No pa hajdemo na- neko vreme u »wesole miasteezko« u taj prater gde vozi — usred poznanj* ske- ravnine — gorska železnica, gde padaju kaskade, lete fotelji, a u dan* cin,gu Lepršaju suknje, ili u Vilsonov park u Centralnu rtstauraciju.
Odmoreni mož-emo sad da pri* mamo živi je i jače i trajnije utiske od toga, po čemu se Po-ljška između sviju slovenskih zemalja odlikuje, na* ime od razvoja i uspeha ženskog rada, ne samo ručnog, te poetični- muke
Američku vrstu ČOS, o kojoj smo opširnije izvestili u poslednjim broju posetio jc 9. maja t. g. za vreme vež* banja president republike brat T. G. M a s a r y k. Od leve spram d.isne stoji, brača:	Pokornv, Effenberge:,
Lofler. Vesely, Dr, Krovak, president Г. G. Masarvk. Dr. Klingir, voda vr* ste, Miill.r. Karafiat Bruekner, Supčik i Vaeha. — Danas donosimo uspelu sliku tih najboljih propagatora Sokol* stva.
(Nastavak s 2. str. stupca III.)
Pred glavnim ulazom na izložbu pozdraviče vas kip »2niwar'kt«, kip »2etelice«, simbol žetve, kojom se žanju plodovi desetogodišnjeg sejanja.
Ta žetva je ovih dana počela sa šumnom pesmom Slovenskog Pevač« kog Saveza — iza p-esme če doči snaga i lepota sokolska — želim iskreno, da bi se ta žetva- u jesen mogla svršiti opet pesmom, pesmom uspeha, pes« mom pobede.
1 Poljak če dobiti veru u svoje vlastito snage, i svaki drugi Sloven če verovati u tu snagu poljsku. a* time početi da veruje i u snagu slovensku uopšte, pa time i u svoju vlastitu snagu.
Sestre i bračo, gospode i gospodo, trgovci, radnici, industrijalci, poljo« privrednici. Sokolice i Sokoli, — haj« demo na put, na hodočašce, na hadži« luk slovenski!
Ali da ste mi, setre i bračo, una« pred pripremili dušu za to slovensko hodočašče, kako bi mogle zrake bo* žanske milosti raspaliti vaše duše te ih ogrejati u dubokoj ljubavi za tu slovensku zemlju, za našu Poljsku ... (u dubokoj ljubavi, Ikoja 'ni j o (Samo trcnutačna zabava, nego trajno vrelo slovenskih činova, 'koja n. ostaje sa» mo kod pukih reči o »slovenskoj mi* sli« nego svaki čas deluje na svaki naš čin...
Sednica odbora ČOS.
Odbor ČOS sastao se k redovnom proljetnom zasedanju u dane 11. i 12. maja t. g. U subotu posle podne bile su o dr Žan e, i zaključene sedniee zbora župskih načelnika, načelnica f prosvetara, koje su se ograničile samo na raspravljanje podastretih referata.
Sedmcu odbora vodio je zamenik staroste ČOS br. Mašek, .a' prisutnl su bili zastupnic: svih župa i svi članovi starešinstva. Sednici odbora prisustvo« vali su i zastupnici Jugoslovenskog So« kolskog Saveza starosta br. Gangi, na* čelnik br. dr. V. Murnik i član stare« šinstva br. Čohal, koji su bili vrlo sr« tlačno pozdravljeni. Starosta br. Gangl isporučio je čehoslovačkorn Sokolstvu pozdrave jugoslovenskog Sokolstva . pozvao ga na slet našeg Saveza u Beo« gradu g. 1930. Ujedno im se toplo za« hvalio za bratsku pomoč, koju su iška« zali ljubljanskom Taboru.
Starosti br. dr. Scheineru i načel« niku br. dr. Vaničku, koji se leče u ku« palištima, odaslani su ispred odbora brzojavni pozdravi, koji izražavaju želju, da bi se obojica čim pre opet vratila na čelo čitavog Sokolstva.
Prcdsedajuči br. Mašek setio se u kratkom govoru svih zaslužnih.sokol« skih radenika i funkcionara, koji su umrli od prošle sednioe. Počast odana im je ustajanjem.
Zaključeno je da če ČOS učestvo« vati kod svetovaclavskih svečanosti zajedno sa društvima koja sarađuju u t. zv. Svenarodnom odboru, koji je sasvim odeljen od .klerikalnog. — Od« ličja ministarstva narodnog zdravlja bila S'U odbijena, odnosno odbor je odobrio postupak starešinstva, koje ih ni je primilo.
S radošču bila je spomenuta dese« togodišnjica najmlađe grane Obce so« kolske, bratskog Sokolstva slovačkog, koja se u tako kratko vreme krasno razvila. — Iza toga podnesen je refe«
rat o ,pokraji'nskom sletu ČOS u Plznju i govoreno o IX. svesokolskom sletu 1932. g., o I. medusletskim naraštaj« skim utakmicama, o po.krajiinskom sle« tu u Orlovu, o dčestvovanju zastup« nika ČOS na sletu francuskih gimnasta u Orleansu te o ekspediciji u Poznanj. — Največe odlikovanje ČOS, velika Suchardova medajla, bila je podeljena dugogodišnjem načelniku sokolske žu« pe Srednjomoravske, bratu Josip>u Po« lamemu iz Prerova.
Kod delomičnog izbora1 bili su po« novno izabrani za tri godine stari čla« novi starešinstva, samo mesto br. Karla Dvoraka unišao je na novo br. Vladimir Miiller. Za revizore bili su izabrani brača Novak i Jelinek.
•
Ko je dao više a ko manje.
Pod tim naslovom donosi »Vest« nik Sokolsky« u svom 19. broju pri« kaz zajma i darova za Sokolski dom •na Taboru u Ljubljani, koji je vlasni« štvo1 Sokolskog društva I., & iza koji je bila po odboru ČOS u prosincu 1927. raspisana pomočna zbirka. Zaključe« no jc bilo ako zbirka ne doneso 500.000 Kč, ubrače se iznos u obliku poreza. Trebalo je dakle ubrati po« prečno na 17 članova 50 Kč. — Preko svakog očekivanja ubralo se mnogo više. List donosi tabelu svih 53 župa od koji h je 13 župa dalo manje nego je otpalo na njih. Preostalih 40 dalo je više nego 100%, izmedu njih pak skoro polovina (19) više nego 50%. Od tih 19 župa> treba naročito da spomenemo župe, čiji doprinos je za 100% veči nego što se približno oče« kivalo. To' su župe: Stredočeska (-f-128%), Miličovai {+ 133%), Pohro.n« ska + 150%), Sladkovskeho (+ 150%) i Považska (+ 180%). Tako je ispala titakmica župa u sokolskoj požrtvov« nosti i u slovenskoj ljubavi — zaklju« čuje list. — Ukupno. je ubrano Kč. 792 640-10.
U Poznanj i Plzenj.
S obzirom na to. da su mnoga društva i župe izrazile želju, da se produlji termin za prijave za Poznanj i Plzenj do 1. juna, je starešinstvo JSS taj termin produljilo do 2. juna 1929. Ponovo upozoravamo sva dru« štva, da pouzdano pošalju prijave do toga roka1, jer se na kasnije prijave ne možema obazirati. Starešinstvo JSS mora imati sve te prijave, jer je to hitno potrebno za uređenje prevoza preko stranih država, što zahteva do« sta’ mnogo vremena.
Svi oni, (k o j i su prijavili svoje učestvovanje za slet u Poznanj i Pl« zenj moraju do toga roka uplatiti pro« pisane iznose za vožnju. Oni, koji to neče učiniti, neče biti pušteni da uče« stvuju. Svaki učesnik neka pribavi putni list sa svim potrebnim vizama. Oni pak, koji žiele putovati na zajed« nički putni list te su se- pravilno pri« javili JSS i uplatili vozarinu, neka od« mah jave JSS, podatke svog rodenja ' nadležnu opštinu. Bolje pak je da svaki sam pribavi poseban putni list. Svi prijavljeni skupljaju se u Ljub* ljani, ili u Židanom mostu, ili paketi
Mariboru. Vreme odlaska vlaka biče svima na vreme javljeno. Svi učesnici neka poniesu sobom sokolske odore, koje moraju odgovarati svim propi« sima. Članice, koje nemaju svečane odore, neka ponesu sobom narodno odelo.
Sva ostala uputstva biče uoesni« cima na vreme razaslana. Naporni« njemo pak, da iza 1. juna ne vračamo nijednom učesniku vozarine, j'ur če JSS odmah kupiti vozne karte. — Zdravo!
Starešinstvo JSS.
IZ PROSVETNOG ODBORA JSS.
Svoj brači predsiednicima župskih i
društvenih prosvetnih odbora!
U poslednjem broju »Sokolskog Glasnika« objavili smo programatsKi članak brata dr. ViiKtora Murnika »Prosvetni rad u Sokolstvu«, koji je bio kao referat ondašnjeg predsednika Prosvetnog odbora JSS, predložen zboru župskih prosvetara i glavnoj skupštini JSS 23. marta 1923. u Beo« gradu te je bio usvojen kao'okvirni program svemu sokoiskomu prosvit« nomu delu u budučnosti. — I. savezna prosvetna škola je u namjeri, da pro« motri smer, metod i cilj sokolske pro« svete ponovo naglasila važnost ovog članka i zaključila, da se nanj sikrene pozornost svih prosvetnih fukcionera u župama i društvima. Buduči je onaj broj (3.-—4.) »Sokolskog Glasnika« iz g. 1923., u kojem je bio spomenuti čla« nak prvi put obelodanjen, rasprodan, objavili smo ga u poslednjem broju ponovo, a (kasnije čemo ga u obliku male brošuricč razaslati svim župskim i društvenim prosvetarima. Molimo vas, da ga pažljivo pročitate i na psno« vu toga vodite prosvetno delovanje u pojedinim društvima.
U jednom od narednih brojeva »Sokolskog Glasnika« objavičemo uputstva Prosvetnog odbora JSS glede minimalnog prosvetnog programa u župama i društvima za tekuču poslov« nu godinu, odnosno, onaj najbliži cilj, koji si neka stave društveni prosvetari za tekuču godinu u svom delovanju, Koji ali moraju i postiči, da udovolje svojim dužnostima. U sledečem ob« javljujemo za nuždu ono, što smatra« mo za potrebno, da se izvrši več do Vidov dana.
Proslava lOgodišnjice JSS.
Na Vidov dan 1919. bio je na I. jugoslovenskom sokolskom saboru u Novom Sadu ostvaren davni san svih jugoslovenskih Sokolova: Tri bratske sokolske organizacije, združene u oslo« boclenoj domovini deklarisale su svoje jedinstvo i osnovale zajednički »Ju« goslovenski Sokolski Savez«. Na ovo« godišnji Vidov dan slavimo lOgodiš« njicu tog značajnog i za čitav narod važnog dogodaja. Iza stogodišnjeg ropstva, patnja i borba narod je po* stigao slobodu i ujedinjenje, a u slo« bodi i ujedinjenju jedinstveno Sokol« stvo.
Desetogodišnjicu opstanka JSS m°ramo proslaviti u svim sokolskim društvinrm na svečan način i tom pri« likom s čitavim članstvom ponovo u srcu svalkog Sokola učvrstiti ljubav za Sokolstvo i svest sokolskog poslanstva
u narodu, kojemu su posvečene sve naše misli, sva naša dela i nastojanja u neprestanom vežbanju naših teles« nih sila a istodobno duševnih i čudo« rednih vrlina.
Po zaključku zbora župskih pro« sve tara .i starešinstva JSS izdaje sa« vezni prosvetni odbor svim sokolsikim društvima sledeči program, u čijem okviru neka prirecle u svom području mesnim i krajevnim prilikama odgo« varajuce proslave.
Na \ leiov dan ili u predveče ne« ка svaxo društvo priredi za svoje član« stvo i naraštaj predavanje o Sokol« stvu, na ikoje pozovite i vansokolsku javnost. Kao teme za predavanja pre« poručamo: 1. Istorija jugoslovenskog Sokolstva. 2. Sokolstvo, sokolska ideja i sokolsko vaspitanje. 3. Uzroci osni« vanja Sokolstva, značenje i važnost sokolske telovežbe. 4. Ideja narodnog jedinstva u isto r i ji jugoslov.enskog So« kolstva. 5. Sokolstvo i slovenska ideja.
Sva veča društva neka po moguč« nosti prirede proslavu lOgodišnjice JSS u večem opsegu, eventuelno spo« jeno s akadtmijom, javnom vežbom ili propagandnim izletom članstva i naraštaja na selo i u prirodu.
U toku meseca juna održite u vežbaonicama pred vrstama članstva i naraštaja primerne kratke nagovore-sa sadržajem ikao što smo ga gore predložili za predavanja, pa i o orga« nizaciji JSS, o sokolskim osnivačima (Tyršu, Fiigneru) te o vodama sadaš« njeg Sokolstva itd.
Poiznanj i Plzenj.
U dane 27. juna do 1. jula prire« duje poljsko Sokolstvo svoj veliki svesokolski slet, a odmah iza toga, 5. do 7. jula održače se u Plznju pokra« j inski slet čehoslovačkog Sokolstva. Obim sletovima piisustvovače i jugo« slovensko Sokolstvo. Sva brača dru« štveni prosvetari neka skrenu pažnju odbora, prednjačkih zborova i član^ stva na obe priredbe- bratskih sokol« skih organizacija. U toku meseca maja i juna priredite u svakom društvu pre* davanje o čshoslovačkom i poljskom Sokolstvu s kratkim prikazom istorije obaju bratskih naroda i lepota njihove zemlje Isti sadržaj upotrebite i za kratke nagovore u vežbaonicama pred članstvom i naraštajem. — Župski prosvetni odbori neka na to upozore sve društvene prosvetare te im pruže u slučaju potrebe za sastavljanje pre« davanja odgovarajuča uputstva i lite« raturu. u Ikoliko im ne bi bilo dovolj« no gradivo izneto u ranijim brojevima i godištima »Sokolskog Glasnika«.
Prosvetni odbor JSS.
Sokolski dan 1928.
(IX. iskaz):
a) potpuno su uplatila:
Planina, Komin, Glina, Gornja Radgona, Stražišče, Šoštanj, Št. Ru« pert, Sombor, Sv. Lovrenc na Poh.
Do danas uplatilo je potpuno od« nosno delomično. tek 261 društvo, dok je prošle godine u isto vreme uplatilo 286 društava. Da lepše zvuči 'krstiče« mo tu pojavu sa »negativni napredak«.
IZ UPRAVE
2UPE, DRUŠTVA, SESTRE I BRAĆU PRETPLATNIKE MOLIMO, DA NAMIRE ZAOSTALU PRET. PLATU, A ZA TEKUČU GODINU DA DOZNAČE BAREM DIN 25 UNAPRED NA RAČUN PRETPLA« TE (DIN 50). NAŠ RAČUN KOD POŠT. STED. JE 10.932.
Do lO. juna poručite svečani Vidovdanski broj Sokol. Glasnika!
... -	•	•	'k".	\	*	*	■	.-*■
ж ' %Ф
 ■    ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Slovenački i hrvatski Sokoli u Zagrebu fiod!- 1882. — U sredini dr. Ivain Tavčar i dr. Josip Fon.
'.	27., 28. i 29. maja 1882. učestvovao
je »Ljubljanski Sokol« na svečanoj proslavi 20«godišnjice pevačkog dru«
štva »Kolo« u Zagrebu. Tom prilikom bili su članovi' »Lj-ubljanskog Sokola« gostovi »Hrvatskog Sokola«, koji im
je priredio jedan banket i zajedniSki izlet u Pantovčak, a priredili su i za« jedničku javnu telovežbu u Maksimiru.
Iz uredništva.
Na temelju zaključka starešinstva JSS izači če za Vidov dan ove godine svečani broj »Sokolskog Glasnika« u proslavu lOgodišnjice opstanka Jugo« slovenskog Sokolskog Saveza u poveča« noj nakladi i opsegu.
U prošlom broju (10.) »Sokolskog Glasnika« pozvali smo sve bratske žus pe, društva i pretplatnike, da živo agis tiraju za taj svečani broj i da nam tačs ne i obvezatne prekobrojne prijave pošalju naj kasnije do 10. juna t. g., da se ne bi dogodilo kao prošle godine, da nam je radi prekasno stiglih prijava nedostajalo oko 1000 primeraka sveča« nog deacmbarskog broja. Dakle u pri= javama budite tačni i jasni, a upus tite ih na:	Upravu	»Sokolskog	Glas*
nika«, Ljubljana, Narodni dom.
Svi naši stalni pretplatnici dobiče taj broj automatski. a za prekobrojne potrebna je subskripeija. Svečani broj stajače u kolportaži Din 3.
Ujedno pozivamo i molimo sve bratske društvene odbore, da nastojle u svom mestu ili okolini pribaviti kas kav oglas za »Sokolski Glasnik«. Čis tava jedna strana tog svečanog broja biče posvečena naročitim oglasima pod naslovom: »Sa sunčanih obala našeg Jadrana, naša kupališta i letovališta.« Uprava »Sokolskog Glasnika« obratila se naročilom ponudom na društva iz koje vadimo, da stoje oglasi do 30 ree daka višine po Din 2 petitni redak, a preko 30 po Din 3. Od kakve propas gandne vrednosti je takve vrste rekla« ma za sva naša kupališta i letovališta, držimo, da nije potrebno potanko tus mačiti. Držimo se i u život provadajs mo geslo »Svoj svome«.
Ponovo vas i bratski molimo ulo« žite sav svoj trud i ugled za svoj »So* kolski Glasnik«, koji želi svečanim svojim izdanjem proslaviti desetogo« dišnjieu svog gospodara. a našeg Ju* goslovenskgg Sokolskog Saveza.
Na poeao, da postignemo nakladu od 12.000 primeraka, što znači. da bi tek svaki četvrti član našle sokolske zajednice morao nabaviti ovaj svečani vidovdanski broj »Sokolskog Glas« nika«.
Pročitaj.
NOTE za proste veižbe, odredene za II. jugoslovensiki svesokolski slet u Beogradu godine 1930, a i za ovogodiš« nje župske i društvene nastupe, dobi« vaju se kod JSS u Ljubljani (Narodni dom) po sledečim cenama (poštarina se zaračunava posebno);
1. proste vežbe za muški naraštaj: a) glasovirsiki izvadak Din 12; b) glaz« ba Din 35;
2. proste vežbe za ženski naraštaj: a) glasovirski izvadak Din 15; b) glaz« ba Din 55;
3. proste vežbe (štapovima) za sta« riju braču: a) glasovirski izvadalk Din 17; b) glazba Din 55.
Narudžbe pišite čitljivo i tačno.
»
Sve sokolske župe i društva brat« ski obaveštavamo, da su izašle iz štam« pie proste vežbe za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. za članstvo i naraštaj. Narudžbe prima i iiztvršuje Pisarna JSS, Ljubljana, Na» rodni dom. Javite tačno, koliko pri« meraka poručujete. Cena pojedinom svesku Din 10—. Sveska su četiri. — Ujedno poručite Red natecanja za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu.
*
Da se olakša uvežbanje za II. ju« goelovenski svesokolski sleit u Beogra« du 1930. godine protpisajnih prostih vež« bi članova i članica, odlučili smo se izdati GRAMOFONSKE PLOČE, ako če se javiti dovoljno društava da ih poručuje. Četna bi bila 60 Din po ko« medu (bez poštai-ine).
*
Ko si hoče nabaviti GRAMOFON, župa, društvo ili pojedinac neka se obrati' na svaki način pre nego kupi na nas, da mu stavimo ponudu, da ga na taj način očuvamo pred evientual« nom šteiom, a ujedno mu omogučimo doči po konkurenonoj ceni do dobrog aparata.
♦
Došlo je vreme za izlete i pribli« žava se vreme letovanja. Ajkioi -treibaš nepromočivo, preparirano platno za šator, plašt za kišu, nahrptnik, ilf ča« mae koji se može sldžiti itd. obrati se na savezni Gospodarski odsek za po« nudu. Isto važi za KONZERVE.
Za društvene javne vežbe i aka« demije, kao i za župske i okružne sle« tove ima JSS u nakladi novi bianco plakat (bez teksta) skučka vežbača sa preče u dve boje. Zahtevajte ponude od Gospodarskog odseka JSS za pla« kat bez teksta i sa tekstom. — Veli* Čina plakata je 63 X 95 cm.
♦
Dopisujte, čestitajte i t. d, jednJ drugima uvek samo na sokolskim raz* glednicama. Upotrebljavajte pogranič* nJ biljeg!
•*
Bianco diplome za takmičen ja član* stva i naraštaja imal u nakladi JSS u z cenu Din 2*50 komad. Zahtevajte ofer* te od Gospodarskog odseka JSS i za diplome s tekstom.
Str. 4.
i
t
Geslo nase g II. sleta: U Sokolstvu je moć i budućnost Slovenstva.
red i disciplina!
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagreb):
Slet u Beogradu i naša organizacija.
Delo,
»Sokolski Glasnik« broj 9. od 1. maja 1929.: Za tu rubriku očekujemo i molimo, da nam se javi što veči broj saradnika i ,	dopisnika,	da	naše članstvo što
bolje spremimo /a slet, upozna* ' vajuči ga sa svim pripremama, zaključeima, radom, | njegovim dužnostima i pravima sletskim.
Slet u Beogradu je slet jugoslo* venskog Sokolstva i to drugima ujcdno je i slet sveslovenski, t. j. i slet slo* venskog Sokolstva, jer će prisustvo* vati i organizacije udružene u sloven* skom Sokolstvu — prema tome prven* stveno moramo imati na umu da je to slet eeloga jugoslovenskoga i sloven= skoga Sokolstva.
Uz jugoslovenske Sokole, k o ji su domačini i slovenski Sokoli, koji su i gosti i domačini, jer je to i njihov slet, dolaze nam i ostale gimnastičke orga* nizacije udružene s nama u Meduna* rodnoj Gimnastičkoj Uniji, imače svoje nastupe i manifestacije — pre* ma tome moramo imati na umu, da taj slet ima i međuniarodno gimnastičk« enačenje.
Dok u prvoj tvrdnji moralnu od* govornost nosimo mi jugoslovenski Sokoli prema slovenskom Sokolstvu, dotle u drugoj tvrdnji nosimo mi kao celina, t. j. slovenski Sokoli (svi za* jedno) moralnu odgovornost prema medunarodnim gimnastičkim organi; začijama.
Osim toga, a to je vtoma važno sa stanovišta, sokolskog i državnog slet se održava u prestonici naše dr* žave u
Beogradu, na teritoriju beogradske sokolskie župe,
daklem ne na sedištu Saveza, več do* sti^ d.aleko od sadašnjeg sokolskog sre* dišta — Ljubljane.
Zato što se održava u prestonici, gde do danas nije bilo sleta ovakvog broja i karaktera, gde javni život poli* tički, ktilturni i ostali nije do danas shvatio duboko etičko značenje So* kolstva za sve grane državnog i na* rodnog života, več Sokolstvo posmatra sa stanovišta više manifestaciono —. vanjskoga gde još nemarno jake i brojne sokolske sredine, gde po mo*
me mišljenju mora da bude središte našeg Saveza, a nema još dovoljan broj sokolskih radenika — slet ima veliku važnost
sa sokolskog stanovišta.
Zato što se održava u prestonici države, te če s nama i u našem radu učestvovati pripadnici škole i vojske, doči delegacije stranih država, održati se mnogobrojne konferencije i stvo* viti veze ekonomskog, političkog i kulturnog značenja, što če strane de« legacije posmatrati naš desetogodišnji razvoj, gledati nastupe naše vojske, kult fizickog odgoja u školama, pra* viti izlete u razne krajeve itd. itd. slet ima veliku važnost
i sa državnog stanovišta.
I kad ne bi ništa drugo bilo nego ovo što napred nabrojih onda se samo iz toga vidi kolika:
a) moralno*sokolska
b) državnoenacionalna odgovornost leži na nama jugosloven* skim Sokolima, iz dva razloga:
I. što čemo pred slovenstvom i inozemstvom položiti ispit svoje so* kolske svesti, organizacije, rada i zna* čenja nas u slovenskom medunarod* nom svetu.
II. što čemo pred celom javnošču pokazati, koliko je istine u našoj idec** logiji i organizaciji, koliko ji& snage, a da Sokolstvom obuhvatimo i zavla* damo celokupnim narodnim životom, a time delujemo na preporod i snagu države.
Svaki(a) od nas, koji(a) smo čla* novi(ice) sokolske organizacije treba da ima na umu, da je to slet svakoga od nas, uspeh njegov, uspeh je naš i obratno i da slet u Beogradu posmatra sa stanovišta gore izložen'h misli a prema tome suodgovornosti i suaktiv* nosti u slctu. Pobudi li se u nama ta odgovornost, ta saradnja i osetimo Ii značenje sleta., e onda možemo govo* riti o uspehu sleta, jer kolektivni ose* čaj saradnje, odgovornosti i značenje, prvi su temelji za uspeh ovakvog pot* hvata.
Kako, da se ovo provede?
Prvo i glavno ishodište neka je ovo:	Upravni	odbori naših društava
sa prednjačkim /borom, prosvetnim
odborom i naraštajskim odsekom, sa* zovu zajedničku sednieu, kojoj neka se stavi na dnevni red tačka:
Slet u Beogradu i naše društvo.
Starosta društva neka otvori sed* nicu i naglasi važnost i glavne mo* mente sleta, pozvavši prisutne da te* meljito i stvarno pretresu slet.
Posle toga neka tajnik i blagajnik društva iznes. potrebna* materijalna sredstva za put i boravak, potrebu odela vežbačeg i svečanog, organiza* ciju društva za polazak na slet, način prijava i slično, a prema tome neka so stvore zaključci i otpočne rad.
Načelnik društva neka iznese teh* nički deo sleta' i prema tome uvežba* vanje i spremanjc članstva i to prvo u opštim tačkama (zajedničke proste vežbe), a onda o nastupu župe, kojoj društvo pripada. Zatim neka- govori naročito o poznavanju i izvedbi redov* nih vežbi o bezuslovnoj disciplini, takmičenju itd. Prema tome neka otpočne rad.
Prosvetar društva neka iznese du* hovno spremanje članstva za taj slet, poznavanje Beograda, propagandu medu članstvom i javnošču, redovnim izveštavanjem članstva u obliku na* govora a javnosti u novinstvu. raspa* čavanje edicija za slet i mnogo1, mno* go toga ima duhovnog — unutrašnjeg, što može prosvetar, prosvetni odbor da dovrši u zajednici s prednjačkim zborom, a da slet bude odraz svesti, discipline ljubavi, pažnje, organiza* cije. — Voda naraštaja, neka iznese svoje mišljenje, kako sve ovo provesti medu podmlatkom i naraštajem.
Posle toga neka se stvore jasni i odredeni zaključci, pa neka se otpočne s radom i videčete, da če sasvim drugi duh zavladati, kako u sokolani, tako i u radu, a i medu nama. — To je unutrašnji rad.
Da bi gradanstvo i članstvo, k oje ne vežba> bilo spremno za slet, neka se održi u svakom društvu
»Sletsko vleče« sa programom: predavanje o slctu a zatim neka se izvede ceo tehnički pro* gram za slet i to: proste vežbe svih kategorija, na spravama vežbe za tak* mičenje u sokolani ono što je za soko* lanu a vani onaj deo takmičenja, koji zahteva igralište. Toliko je te grade, da bi se moglo prirediti neko* liko večeri i javnih vežbi.
Godina (školska) od 1. IX. 1929. pa do doba polaska na slet neka bude potpuno
sletska godina,
u kojoj če se ceo rad društva tako staviti u sistem, da je to rad za slet i da taj rad za slet u isto vreme podu* dara se potpuno sa priredbama i po* trebama društva.
Ne zalazim u detalje, koji su po* trebni i koji če se pojaviti ovakvim radom, ali je ji dno tačno, da bi ovo trebao da bude početak rada za slet, koji bi se razgranjivao sve dalje i dalje, uputama i radom župa i Saveza, koji vodi slet.
Isto tako, kao što je društvo ođr* žalo sednieu, koja je imala za cilj dru* štveno pripremanje za slet, tako i sta* rešinstvo župe, neka sa svima odeL* njima održi
sednieu župskog odbora za beogradski slet I
na kojoj neka pretrese ona. pitanja, koja je pretresivalo i društvo s tim, da čuje i izvtštaje delegata društava. Župa akciju za slet treba da vodi u tri pravca i to:
a) kako pomoči društvima u svim pravima za učestvovanje na slctu.
b) kako i na koji način i s čime d<; se župa kao celina reprezentira na sletu.
c) podeliti poslove oko organiza* cije, priprema, otpreme i ostaloga na poj<.dince za slet u Beogradu.
Time bi u članstvu jugosloven* skog Sokolstva stvorili svest, tehniku, organizaciju, disciplinu i ostalo po* trebno za uspeh sleta, jer uspeh sleta zavisi od dva faktora:
1. .od nas koji dolazimo, da se mi spremimo.
2. od one brače i sestara, koji vode pripreme za slet, a to su brača i sestre beogradske sokolske župe.
Da završim: Slet u Beogradu je slet ne beogradski, več jugoslovenski slet svih nas od najzabitnijeg mesta do prustonicc. Slet ima veliko sokol* sko i državno*narodno značenje i pre* ma tome odgovornost je velika, on nam može podiči ideju. a može da se dogodi i obratno. Slet je sokolski, a ne državni, t. j. treba da se odrazi or* ganizacija Sokolstva u pripremama i radu za slet, a ne organizacija države. Država, opština u Beogradu i gradan* stvo u Beogradu imadu interesa, da ovaj slet potpomognu, jer ono štoi če i u materijalnom i moralnom pogledu dobiti Beograd i država*, nema novaca s kojima bi to koja druga pa i dr* žavna organizacija mogla učiniti (pri* mer proslava solunskog fronta). Pre* ma tome treba Sokolstvo kao jedan faktor i država kao drugi faktor ovo ravnopravno da rešavaju i da se mol* be, tražnje i slično od države prema Sokolstvu posmatraju sa toga stano* višta, da se državi vrača sve to u ve* likim kamatima. To naročito treba da imaju na umu oni, koji vode slet a državni faktori da znaju, da sve što radimo u sokolskoj slobodi, radimo za državu. Slet če biti sokolski onda. ako svaki od nas čini da on bude sokolski i ako mi svi (blizu 100.000) zaista svojim radom, materijalnim pomaga* njem, učestvovanjem dajemo snagu našoj brači i sestrama u Beogradu, da oni mogu na osnovu te moralne i ma* terijalne snage svih nas da rade i go* vore tako, da iza njih stoji 100.000 svesnih sokolskih pripadnika.
A kad se pokrene 100.000 pripad* nika jednog pokreta, e onda se čine i veči uspesi, nego što je beogradski slet.
Ne bi li i mi mogli učiniti, da tih dana stvorimo sokolsku državu, ne prevratom, več obnovom celoga života prestoniee
u duhu sokolske kulture!
A za to i treba da idemo na slet, kao što smo išli i u Južnu Srbiju (Skoplje).
Zato na rad, na intenzivno veižba* njo, na organizatorsko spremanje i duhovno prosvečivanje za
slet u Beogradu i našu organizaciju.
Dopuna uvodnika u posleds njem broju »Sokolsk0g Glasnika«. 11.
o.	m. navršilo sc deset godi n a, odkako je poginuo u Koruškoj na fronti kod Vuzenice brat Milan K v ar tič, pot* poručnik u bivšem slovetiačkom pla* ninskom puku (sada 40. p uk triglav* ski). Posle junačke smrti dobio je brat Kvartič orden Belog orla.
— Umro je brat Janko Golob, školski upravitelj u Št. Jerneju, župa Novo mesto, nakon dugog bolovanja. Svuda gde je bio name.šten kao uči* t e 1 j. radio je vrlo uspešno i u našim redovima.
— Jugoslovenski klub u Buenos Airesu ima sedište u ulici Bolivar 1101. Predsednik kluba je Josip Barbič.
—.-.V0110 'e u Ljubljani brat Ru= dolf Bi n ter, preglednik poreske uprave za grad Ljubljanu, star 53 go* dinc. Godine 1904. bio je' medu osni* vačima sokolskog društva u Kamniku, župa Ljubljana.
— Novi sokolski dom. Bratsko društvo u Murskoj Soboti, župa Ma* ribor, počelo jc sa gradnjom svog doma, koji če- biti otvorcn več meseca novembra o. g.
— Osamdesetogodišnjicu rodenja proslavio je u potpunom zdravlju u Novom mestu brat Viktor Nifer* g a 1, koji je bio pre 42 godine medu osnivačima sokolskog društva 'u ovom kraju. Bratske čestitke!
—• Statistika invalida. U našoj zemlji ima 42.416 invalida, članova in* validskih >norodica ima 210.550. Go* dišnjc pri maju invalidi i članovi nji* havih porodica 462 392.427 Din držav* ne potpore.
OBJAVA.
Sokolsko društvo v Črnomlju je sklenilo na izrednem občnem zboru z dne 12. t. m. izplačilo brezobrestnega posojila v nominalnem iznosu 100.000 Din z dne 1. julija 1924'.
Imetniki deležev se pozivajo, eia predlože deleže društvenemu blagaj* niku v izplačilo v smislu točke 3. »Do* ločil glede posojila« tiskanih na hrbtni strani delnih zadolžnic.
Črnomelj, dne 12. maja 1929.
Sokolsko društvo v Črnomlju.
Mg. Ph. Šp|iro Vrankovič m. p.,
t. č. starosta.
Lojze Marič m. p.,
____________ t.	č.	tajnik.
JOSO ZIDARIČ (Ljubljana I.):
Ustanovitev sokolskih IHutkovih gledališč.
(Nadaljevanje.)
Scena.
Govoriti nam je o najzanimivejši in najhvaležnejši točki naše ustanove,
o	sceni.
Scena je prostor, v katerem se vrši dejanje.
Sccna sestoji iz ozadja (prospek* ta), stranskih sten (kulis), podkrovnic (sufit) in manjših delov.
Ti štiri deli morajo predstavljati celoto in zbujati scenični vtisk prave oddaljenosti, oziroma globine. Ta učinek dosežemo s perspektivo, po* polnostjo risb in pravilno razporedbo barv.
Scena je ločena od proscenija sa* mo od zastora. Na prosceniju je spod* nja svetlobna rampa. Ko dvignemo zastor, postane proscenij in scena en sam prostor.
Za vsako sceno”je treba vnaprej razpolagati z osnutki, ma podlagi ka* terih izdelamo ozadje, stranske ste* ne itd.
Prospekte naslikamo — zaradi trpežnosti in praktičnosti, kakor bo* mo spodaj videli — na platnu, ki naj bo že v svoji zgornji in spodnji dol* žini prešito v obliki dolge nožnice za toliko cm širine, za kolikor je široka latva. Tako prešito platno je potem* takem na obeh straneh porabljivo. Imamo hkrati dva prospekta. (Glej obrazec 1.!)
“tl		
4	: : ;b; mm	j
ЕГ	i	cT
* Aon	t TjTmcnt.	
		
Obrazec 1.
A = latva
B = nožnic£ C •= kavelj • = žreblji
Raztopimo dalje1 barvo v vodi, pomešamo malo mizarskega kleja, da se barva trdno oprime platna! Raz* tegnemo platno im ga z žreblji na* pnemo, najbolje na tleh. Platno pa ni še prirejeno za slikanje prospekta ker mu moramo najprej dati barvni temelj v poljubni sivi barvi, da za* mašimo vse v njem se nahajajoče luknjice. Ko je temelj gotov in dobro posušen, šele potem prestopimo k sli* kanju gozda, dvorane, sobe itd.
Slilka jei tedaj izgotovljena. V zgornjo in spodnjo možnico vtaknemo po eno latvo, ki mora ven moleti za 4cm zaradi priklopitve h kavlju.
Stranske .stene, kakor tudi pod* krovniee in druge manjše dele našli* kamo na lepenke, ki so bolj prikladne zaradi večje stabilnosti na prakti* kablu in ker se lože pripogibajo.
Povsod, kjer se bo začela gojiti ta umetnost, se bo prav gotovo našel kak poklicni slikar ali pa talentiran član, ki bo naslikal potrebno scenerl* jo. Treba pa imeti na umu, da — tako kot zgoraj navedeno — prirejene bar* ve> izgube precej ma jakosti, ko se po< suše. Zaradi tega je potrebno, da se vlije in primeša gostejšo barvo. Nje* no jakost ugotovimo in preizkusimo na kosu platna ali lepenke.
V	svojih navodilih navajam vedno le tako prirejanje raznih predmetov, ki so praktične uporabe, oeni in takoj izgotovljivi. Samo ob sebi se ume, da prospekte naslikamo lahko z oljna* timi barvami, kar je pa drago.
Od iznajdljivosti posameznega scenografa je precej odvisno sestav* ljanje raznih scen.
Pri vsakokratnem montiranju pro* spektov je paziti, da so napeti brez najmanjše gube.
•
IV.
Pritikline in njih učinki.
Zvon ali ddbela plošča za zname* nje pričetka vsakega dejanja teT za bitje ur.
Boben zaradi posnemanja groma in streljanja s topovi. Če mu še vo* doravno dodamo vrsto naniz,amih kro* gel v premeru 3—4 cm (Glej obrazec
2.!) in zraven tresemo še veliko tenko
ploščo, dobimo popolno iluzijo ne*
vihte.
Obrazec 2.
Ploščo udarjamo pa, kadar pri* stopi ali odstopi parkelj, čarovnik ali okostnjak.
Priprava za posnemanje šuma ključavnice pri odpiranju in zapira* nju vrat. (Glej obrazce 3.!)
Obrazec 3.
Umetni vodopad. Na dveh valja* rih belo platno. Sem ter tja nalepiti košček bele in modre svile ali papirja, vmes kako srebrno mit ter vrtimo vzvod. (Gkij obrazec 4.!)
Obrazec 4.
Valovanje morja. Najprej posta* viti prospekt kulise in podkrovnice.
Nato lepenke na nitih, predstavlja* joče valove. (Glej obrazec 5.!) Le* penkc imajo zadaj latvo, da se ne bi mogle upogniti. Prvi val naj se po* stavi takoj za svetlobno rampo, drugi za 10 cm dalje' in tako zaporedno ostali, pa vedno više. Zaradi perspek* tive se priporoča, da se med svet* lobno r.ampo in prvim valom stavi barvano lepenko, predstavljajočo obal* sko kamenje. Videti je potemtakem prvi val le deloma. Ko se dvigne za* stor, se valovi že vsestransko gib* ljejo. Liho število od desne proti levi. Parnik, prirejen na kolesih, se- počasi pomika od leve proti desni. Dim pro* izvajamo z vžiganjem papirja.
Obrazec 5.
Premikajoči se mesec. Odstrani* mo iz prospekta toliko platna, da do* bimo sliko oblakov. Na to mesto pri* lepimo tenko belo platno. Priredimo iz lepenke premikajoči mehanizem, na katerem je prerezana oblika seca. Zadaj postavimo še električno žarnico in polagoma potegnimo me* hanizem. (Glej obrazec 6. a in b !)
Obrazec 6. (a, b)
Preinačba gornjega obrazca je obrazec 7. Ta mehanizem uporablja* mo, kadar hočemo predstaviti sceno z vzhajajočim ali zahajajočim soln* eem. Isto velja tudi za luno.
<3___________________
»4
O
-'(jf
/
Obrazec 7.
Obrazec 8. nam kaže pripravo, s katoro nam je omogočeno obešanje statistov. Ti so one lutke, ki ne go* vore in predstavljajo na odru narod, vojsko itd.
To pripravo nameščamo kjerkoli ob straneh, blizu proscenija ali pa pred prospektom na parapetu.
Obrazec 8.
. д = vilice B = parapet ali latva C ■= mehanizem lutke 1,2 — vijaka
(Nastaviče se.)
H
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO STUDENCI PRI MARIBORU
proslavi dne 2. junija t. 1. desetletnico svojega obstoja. Ob tej prilik:i priredi velik telovadni nastop, 'ki se ga ude* leži tudi mariborski Sokol in nekaj okoliških društev. Razmere, v katerih se je društvo rodilo, so bile vse po* prej nego rožnate. V Studencih — de* lavskem in železničarskem predmestju
telovadnico, uredili Sokolski dom in letno telovadišče ter začeli s sistema* tičnim delom. In iz tega semena je vzklilo društvo, ki gleda lahko danes z mirno vestjo nazaj na vso ogromno delo, ki ga je izvršilo1 tekom tega de* setletja; ki je vztrajalo na svoji jasno začrtani poti vkljub vsem viharjem, ki so vihrali okrog njegovega ponos* nega zidovja.
Da je slovenska in jugoslovenska misel našla svojo pot v to zaslepljeno in zavedeno ljudstvo, da rastejo da*
Upravni odbor Sokolskega društva v Studencih pri Mariboru.
Maribora — so gospodarili pred de* j setimi leti še mogočno: Deutscher i Turnverein in Bauernrundc ter Siid* marka, ki so imeli večino prebival* stva za seboj; ostanek je trobil v in* ternacionalni rog in le na prste rok si mogel sešteti vse one, ki so se čutili in kazali tudi takrat za zavedne Slo* vence. V to sršenovo gnezdo je prišla potem peščica narvdušenih Sokolov* borcev (bratje: Hren Anton, današnji starosta, Vokač Joško društveni pod* starosta, Ciril Hočevar, dolgoletni še aktivni župni podnačelnik, in Pero Cestnik). Ti so' prevzeli od Turnve* reina vso imovino, nabrali v kratkem času potrebne vsote in poplačali sko* to vse dolgove*. Popravili so razdejano
NARASTAJSKI SLET U VARAŽDINU.
Za naraštajski slct, koji če sc održati 8. i 9. juna 1929 vlada znatan interes. Umoljavaju se ona društva, koja još nisu prijavila svoje sudelo* vanje, da to učine najkasnije< do 1. juna 1929.
Rešcnjem Generalne direkcije dr* žav.nih željeznica od 9. maja 1929, broj G. D. 27.762 odobrena je povla* stica u pola cene za putničke vozove, a važi od 7. do 11. juna ov. godine.
Za 'zajedničke nastanbe te jeftinu hranu je poskrbljeno.
Za nastup na svečanoj akademiji, koja če se održati 8 juna prijavio se je veći broj naraštajskih vrsta.
KOROŠKO OKROŽJE MARIBOR* SKE SOKOLSKE ŽUPE,
Dne 12. maja 1929 se je vršila druga redna' seja zbora društvenih načelnikov »Koroškega okrožja« v Dravogradu.
Prisotnih je bilo 14 zastopnikov (ic). Seje so ni udeležilo društvo Vu* zenica.
1. Brat okrožni načelnik Veljak je otvoril sejo s pozdravom na vse na* vzočne ter prešel takoj na dnevni red.
—	Iz poročil društvenih načelnikov smo posneli, da večina društev dela ‘in se z vso vnemo pripravljajo na letos* nje prireditve. — Osobito se vrše po* drobne priprave za okrožni zlet v Črni dne 16. junija.
2. Glede okrožnega zleta je poro* čal br. Zupan iz Črne. — Vse upravno delo prevzame društvo v Črni, tehnič* no stran nastopa pa izvrši vodstvo »Koroškega okrožja«.
Prehrana bo v lastni režiji dru* štva v Črni. — Polovična vožnja jje za* prošena.
Spored za nastop sestavi T. O. Kor. okrožja. — Sporeda se je točno držati, opozarjamo, da sporeda pred nastopom ne bodemo izpreminjali.
Določijo se tudi vodniki posamez* nih nastopov. — Društva, osobito dru* štvene načelnike' in načelnice opozar* jamo, da poučijo svoje telovadce, da se je navodil in naredb, ki jih izdaja okrožje ali vodniki posameznih oddel* kov. točno držati. — Vodniki posa* meznih oddelkov so sledeči:
Člani: br. Stanko Vončina iz Me* žice. Članice: s. Drašlerjeva iz Maren* berga. Star. člani: br. Hartman — br. Stopar. Moški nar.: br. Jezeršek — br. Stopar. Ženski nar.: s. Ivančeva — br. ^tanko Vončina. Moška' deca: br. Les dertik iz Črne. Žen. deca: s. Šijančeva iz črne.
Orodno telovadbo vodi br. Vinko Vidmar iz Prevalj.
ne« v Sokolskem domu namesto prejš* njega hrasta mlade lipe, da se počasi trga v pomladanskem, svežem vetru rdeča zastava, je zasluga teh mladih Sokolov. Malo jih jo sicer bilo vedno, a močni in složni so bili v svojem delu.
In danes — ob priliki prve deset* letnice — jim lahko kličemo: na pravi poti ste, vedno tako naprej, v procvit in dobrobit svojega naroda, domovine in Slovanstva!
«P
Opomba uredništva:	Bratskemu
društvu Studenci k temu slavju iskre* no čestitamo! Pogumno naprej v brat* ski slogi in v trdem, toda uspešnem sokolskem delu! Zdravo!
Vodnik vsega zleta je okrožni na* čilnik, za ženske oddelke posebej s. okrožna načelnica Vida Ivančeva.
Pri nastopu sc vadijo sledeče va* je: Člani 1.. 2. 3. — Članice: 1„ 2. 3. — Star. člani: 1., 2. — Moš. nar.: 1. a b c,
2.	a b c. — Ženski nar.: 1. a h c, 2. a b c.
— Moška dcca: 3 vaje; ženska deca: 3 vaje.
Opozarjamo vsa društva, da poš*
1 j e j o čimpreje »Prijave« (1 izvod na okrožje, 1 izvod društvu v Črni).
3. Igra v podbijanju se mora iz* vršiti v določenem redu.
4. Glede nastopa v Marenbergu se poveri br. okrož. načelnika, da stvar uredi.
5. Proslave ob Malgajevem spo* meniku se udeleži odposlanstvo župe.
— Članstvo naj se udeleži proslave v civilu z znakom.
6. Br. prosvetar Milan Gorišek poroča, da se vrši 19. in 20. maja pro* svetna šola okrožja v Dravogradu, ki je obvezna za vse prosvetarje.
Po triurnem stvarnem in živahnem razpravljanju zaključi br. načelnik sejo s pozivom, da stori jo društva vse. da bo nastop pod našo Peco čim do* stojnejši.
SOKOLSKO DRUŠTVO V LJUTOMERU.
V	soboto, dne 4. maja 1929, ob 20. se je vršila v sokolskem domu pomla* danska telovadna akademija z izbra* nim in pestrim sporedom. Večer je obsegal same češke, telovadne kompo* zicije, ki so bile z malimi izjemami vse dobro podane. Kot uvodno točko je zapel mladinski sokolski zbor ognje* vito in ubrano Fr. Kmochovo »Za ges* lom Tyršovim«, nakar je 20 članic do* mačega društva in okoliških z elegan* co izvajalo efektne »Rajalne vaje z lampijoni« (Božena Holečkova) pri po* polni temi. Sledil je skrbno naštudiran nastop 6 naraščajnic. ki so ljubko in Cibčno podale zanimive »Vaje s siti« (Jen da Plamička). Motili so le slabi poskoki. V belih krojih je nato odte* lovadilo 18 ženske dece sebi primerne »Vaje z veternicami«, ki so ugajalo (Božena Holečkova). V treh trojicah je nato ostro predvajalo 9 moške de* ce skupine mornarjev. Motila je izva* jajoče le obleka, ki naj se v prihodnje primerno uredi. Sicer lepo. Kot gostje so nato nastopili bratje iz Maribora in pod vodstvom br. Primožiča podali na bradlji lepe in posrečene vaje. Zlasti se je ocjjikoval »po stari navadi« br. Tošo. ki je s svojim bravuroznim iz* vajanjem žel salve pohvale. Člani do* mačega prednjačkega zbora so pod vodstvom br. Ljubcja odtelovadili težke Erbenove »Vaje gojencev češke vojne akademije za zlet v Ljubljani
1. 1922.« tako eksaktno, da sc morejo kosati z vrhunskimi tclovadci marši* katerega društva v Ljubljani. Le tako naprej! Višek telovadne akademije je bil nastop 8 naraščajnic s »Češko na* rodno besedo«, izvajano v pristnih čeških narodnih nošah. Izvedba je ugajala tako, da so jo morale gibčne plesalke ponoviti. Zadnja točka je bila nastop članov gostov in doma* čega prednjaškega zbora na drogu, kjer so pokazali i gosti i domači ve* 1 i ko izurjenosti. Seveda nas je zopet presenetil z novimi vajami br. Tošo. S tem je bila akademija izvršena. Ves večer je vodil vse točke in tudi sam naštudiral agilni br. Franjo Ljubej, ki si je pač nadel težko nalogo, katero je izvršil s toplo pohvalo občinstva, ki je do poslednjega sedeža napolnilo prostrano dvorano. To bodi br. Lju* beju v zahvalo, društvu pa v čestita* nje. Priporočal pa bi, da v prihodnje pokaže še kdo drugi kaj zna in zmo* re. saj vemo, da ima ljutomersko brat* sko društvo tudi druge dobre in agilne sokolske delavce. Preveč obremenje* vati enega — ne sme in tudi ne more biti pri pravilno razvijajočem se so* kolskem društvu. Tudi sem čul, da materijalna stran ni ustrezala prire* ditvi, zato v prihodnje z manjšimi stroški, pa tudi pojde. Sicer pa — da* lje po začrtani poti za »geslom Tyr*
sovim:«
2Г.
ŽUPA ZAGREB
OB 25LETNICI SOKOLSKEGA
DRUŠTVA V BREŽICAH.
Dne 9. junija 1929 obhaja sokolsko društvo v Brežicah 251etnico svojega obstoja m sc v svrho te proslave vrši istotam okrožni zlet sokolske župe. za* grebške. Vsem nam, ki smo preživljali v zadnjem deceniju pred svetovno vojno gnenke čase našega nacionalnega poniževanja in se obenem utrjevali v trdi nacionalni borbi zoper vse tedanje tlaoitcljei našega plemena, ki smo ka* s ne je med vojno doživljali dobo naj* hujšega-tlačenja naših nacionalnih pra* vic, vzporedno s tem pa že tudi čase globokega upanja in zaupanja vse do takrat, ko je konec svetovne vojne z enim udarcem presekal večstoletno na* šo borbo z germanizmom, se porajajo pri tej priliki reminiscence na vso to 251etno dobo.
Brežice so tvorile med svetovno vojno in 10 let preje nedvomno poleg Celja, Maribora in Ptuja' eno najbolj ognjenih tal. Nikjer v Sloveniji morda se ni vršila med Slovenci in Nemci ta* ko ostra nacionalna in politična borba, kakor v Brežicah, ki so jih smatrali Nemci za izključno in nekako dedno nemško posest na skrajnem jugo*vzho* du, že tik ob meji Hrvatstva, kamor le bil tudi nemštvu dostop nemogoč. In čimbolj so Sudmarka, Schulverein tc» Roseggerjev fond sipali denar, da pre* kvasijo z njim Brežice v nekako ultra* germansko naselbino tembolj so Slo* venci v Brežicah in okolici strnili svoje vrste, da vzdržijo vse te napade.
Takrat v aprilu 1904 je vznikla med brežiškimi Slovenci ideja da se ustanovi čimprej telovadno društvo Sokol, da sc bo zamoglo z organizira* nim in odločnim nastopom in udejstvo* vanjem v okvirju tega društva pari.T-t1 icmško prepotenco. Ta ideja »e bil** toplo pozdravljena od vseh rodolju* bov in pripravljalni odbor, ki so ga tvorili že pok. bratje dr. Strašek, Be* njamin Kumeij, Miško Balon ter še ži* veči bratje Josip Holy. Anton Umek, Josip Uršič in Josip Boecio, je že v juliju 1904 mogel pristopiti k ustanov* nerau občnemu zboru, ki je potekel v največjem navdušenju. Prvim staro* stom je bil izvoljen nepozabni brat dr. Strašek, ki je umrl že po svetovni voj* ni, potom,, ko mu je bilo še usojeno videti lepe sadove dela in udejstvova* nja brežiškega Sokola. Odlično sta se udejstvovala pri ustanovitvi tudi seda* nji starosta celjske sokolske župe br. Jože Smertnik, ki je sta1 društvu, predvsem v prvih letih vedno ob strani z nasveti in smernicami ter brat Josip Holy, ki jiei bil društvu prvi načelnik ln kasneje vse do danes požrtvovalen okrožni načelnik.
Brežiško sokolsko društvo je bilo
v	celem Posavju ustanovljeno kot prvo in je kot matično društvo odlo* čilno in uspešno sodelovalo pri usta* novitvi drugih bratskih društev v Po* savju. ki so se kmalu na to ponosno začela porajati drug za drugim. Naj* ožje zveze je obdržavalo viedno z biv* šim hrvatskim Sokolom, predvsem z zagrebškim Sokolom, katerega duša Je bil takrat brat dr. Srdan Budisavljevič.
Brežiški Nemci so odgovorili na to hjim nevarno slovensko gibanje z idejo zgraditve nemškega doma, ki so ga v letu 1906. v resnici tudi postavili1 v ostentativno — nurnberškem slogu. Na njegovem pročelju se jo pojavil v frankfurterskih barvah napis: »Deu* tsches Heim«. Slovenci so parirali ta udarec z nakupom in razširitvijo »Na* rodnega doma« in z ustanovitvijo lastne slovenske »Posojilnice«. Poli tič* no in nacionalno gibanje Slovemcev v Briežicah je z vsemi temi dogodki sto* pilo v novo ep oho. Dočim je nemška in nemškutarska ideja takrat v Breži* cah kulminirala v njenem simbolu — nemški hiši, pa je vzklila istočasno med brežiškimi Slovenci in obmejnimi Hr*
vati. predvtem Zagrebčani ponosna ideja skupnosti in bratstva ter so se med njimi navezali ožji bratski stiki, kakor kdaj prej. Korporativno so se hrvatski Sokoli in predvsem njihova sokolska konjenica udeleževal' zletov in pohodov v Brežice, kjer pa jim je bivša avstrijska oblast skoro vedno s celimi kompanijami vojakov in orožni* kov prepovedala vstop v mesto. Ne* štetokrat so ob takih prilikah pod okri* ljem avstrijskih bajonetov navalili na Sokole najeti nemškutarski plačanci in nekajkrat je pomočila ognjena bre* žiška tla sokolska kri. Takrat je tudi bilo, ko je izrekel brat dr. Srdan Bu* disavljevič, zroč na čelu hrvatskih in slovenskih Sokolov na nemški »Deu* tsches Heim« one znane proroške be* sede: »I ova kula mora da padne«.
Med veliko vojno je moralo dru* štvo formalno prestati. Začele so se persekucije. Zaprli so brata Holyja, odgnali brata Boecia in številne druge. Obdržavala pa se je med članstvom, kolikor ga je ostalo doma, predvsem pa med članicami sokolska vez vse do preobrata, ko je društvo s svojim de* lom zopet stopilo na plan.
Smotreno in preudarno so vodili društvo vseh 25 let staroste br. dr. Strašek, dr. Schmirmaul, . že pok. dr. Stiker in sedaj dr. Zdolšek, ki staro* stvuje društvu z veliko vnemo in uspe* hom že deset let. Delokrog društva sc je po vojni znatno razširil in kljub neki neumljivi letargiji, v katero je po preobratu in predvsem v zadnjih letih zapadel velik del naših sonarodnjakov, tvori vprav ves sokolski živelj v Brezi* cah veliko in iskreno sokolsko familijo, ki z ljubeznijo dela na sokolsklem pro* gramu.
Vsi gori navedeni težki časi so se* daj za nami in z veseljem ter ponosom lahko zremo brežiški Sokoli na prvih 25 let svojega dela. Na okrožnem zletu se nadejamo sestati z vsemi onimi šte* vilnimi sokolskimi brati in prijatelji ter sestrami tu in onstran Sotle, s ka* terimi smo svoj čas tako uspešno in bratsko — vzajemno — kovali naša bojna kopja. Naj bo ta okrožni zlet časten zaključek te borbene epohe in zajedno uvod v novo dobo. v kateri bo treba nam skupno z vsemi drugimi delati na čim večji ekspanzivnosti in na čim globljem razumevanju naše na* cionalne ideje in našega sokolskega pO* slanstva.
•
SLOVENSKO VEČE SOKOLSKOG DRUŠTVA I. U ZAGREBU.
Sokolsko društvo I. (Zagreb, Bo* govičeva ul. 7) održava svake godine »Slovenske večeri« u počast sloven* skih naroda. Svrha je ovih večeri, da se članstvo upozna sa kulturnim živo* tom Slovenstva, te tako stvaramo ko* lektivni osečaj kulturne slovenske ce* 'ine. Time ujedno sokolska društvo skuplja oko sebe ostali slovenski svet i postaje sokolsko društvo središte slovensko g gibanja.
Takvo je slovensko veče bilo 11. V.
o.	g. u počast poljskoga naroda, kao proslava dcsetogodišnjice razvitka i slobode bratskog poljskog naroda. Veče je otvorio brat starešina E. Mar* kovič, naglasivši našu ljubav prema Poljacima, koja ne zaostaje za ljubav* lju drugih delova Slovenstva — po* zdravivši ujedno predstavnike kultur* nih ustanova. O Poljskoj a u vezi sa ovogodišnjom izložbom, govorio je poznati prijatelj i veoma dobar po* znavaoc kulture i duše poljskog na* roda brat dr. Fran Ilešič, koji je i predsednik poljsko * jugoslovcnskog društva. On jc detaljno i stručno opi* sao sve momente izložbe1, kao i zna* čenje dolaska našega Sokolstva. •
Gosp. A. Griff (Poljak) pevao je uz pratnju gosp. Smodeka, bas*solo poljske pesme. Gosp. Griff, koji je u operi medu prvim umetnicima i ove večeri otpevao je s toliko, ljubavi i osečaja pesme, da je zn vreme celoga nastupa bio burno i trajno pozdrav* Ijan. Sokolsko društvo I. če mu ostati zahvalno za ove ugodne časove. Na* rsuštajac Prašek, recitovao je pesmu »Rozikaz«. koju je protumačioi brat Dr. Fran Ilešič, a željezničko pevačko dru* štvo »Sava« pod vodstvom g. Dobro* niča, otpevalo je skladno nekoliko poljskih pesama. Na kraju je jedan par (brat Kramerich i gospoda Hudy) p les a o poljski »Mazur« tako, da su ga morali ponoviti.
Na kraju je brat dr. Ilešič zahvalio prisutnima, a posle toga razvila se iz* medu poljske kolonije i članstva So* kolskog društva I. prijatna i slovenska zabava'.	D.	M.	B.
*
ŽUPA BEOGRAD
OTKRIVANJE SPOMEN PLOČE BRATU BOŠKU KOUTEKU.
Stara sokolana pančevafikog So* kolskog društva, ista sokolana, koja je1 prošle godine bila svedolk tragičnog dogadaja, koji nam je oteo iz bratskog zagrljaja brata Boška, bila je 7. aprila ove godine svedok jedne tihe, ali do* stojanstvene manifestacije sokolskog bratstva i ljubavi. Prilozima članova i članica, naraštaja i dece, vežbača pan* čevačkog Sokola postavljena je u so* kolani, koju je brat Boško za života toliko voleo, spomen ploča sa sledečim natpisom:
Ovu ploču podigli su bratu
BOGDANU — BOŠKU KOUTEKU
svome prednjaku, maturantu koji je rod. 10. X. 1910. g. u Trebiču ,
—	[čehoslovačka] a poginuo 6. IV. 1928. godine1 na sokolskom radit u sokolani
Pančevo 7. IV. 1929. g.
Vežbači.
Ova če ploča biti za svu braču, koja su poznavali i voleli uvek nasme* janog, vrednog i savesnog, uzor druga i Sokola, brata Boška vidan iznalk da je njegov duh još uvek tu medu na* ma. Ova če ploča biti najveličanstve* niji dokaz, da jc ideja Sokolstva još uvek močna, jer se veličina i moč ne* ke ideje meri žrtvama Ikoje su polo* žene na frltar njen. Ova če ploča biti jasan dokaz svima onima, koje je po* nela struja materijalizma, da je brat* ska ljubav, koju neguje Sokolstvo, iz* nad svih materijalnih dobara i da jc jedino ljubav kadra da stvori mir u duši i da nas uzdigne do višine, sa koje kad se posmatra život postajo pun harmonije i vefičanstveno lep. Ova če ploča biti dokaz svima onima, koji nas dovoljno ne poznaju da su Sokoli sinovi sunca, sunca koje svojim zra* cima obasjava i najsitniji kutak ove zemlje i mami iz njega tihi osmejak dobrote i ljubavi.
Tačno u 10 časova sakupili su so brača i sestre. Sokolana je ličila .na hram u koji svaki ulazi čiste duše ostavivši na pragu sve ono što je sit* no u nama. Ploča je pokrivena našom i češkom zastavom. Pored ploče brat starešina, brat Bogdan Koutek, uzor Soko, ikoji i posle gubitka svoga jedin* ca i nadalje služi velikoj ideji Sokol* stva, sestra Marija Koutek mati bra* ta Boška, sva u črnini povučena u sa* mu sebe, noseči skrušena velitki bol, predstavnik župe, i ostali članovi sta* rešinstva. Sve prisutne kao da su jed* no biče obuzima jedno te isto oseča* nje, velika tuga za voljenim bratom.
Brat Miroslav Milin pristupa bra* tu starešini i u ime vežbača i vežbači* ca. koji su svojim skromnim prilozima podigli ovu ploču, predaje mu ploču na čuvanje uz nekoliko toplih reči, ko* je su iskren odjek bratske ljubavi ce* lokupnog članstva prema svom pogl* nulom bratu.
Brat starešina odaje poštu bratu Bošku, mladom uzor Sokolu iz Češke, koji jo u bratskoj Jugoslovenskoj zemlji odano i verno služio Sokolstvu, iyna pragu pravog sokolskog rada, on* da kada je trebao da da ono što je toliko želco, sav plamen svoje mlada* lučke duše, tragično je završio svoj život u sokolani, onako kako je on to sam želeo. Jer brat Boško je više pu» ta govorio kako bi želco da umre u so* kolani, na sokolskom radu, ova želja mu se eto ispunila, ali na žalost pre* rano. Ova ploča neka služi kao pod* strek svima nama na pravi sokolski rad.
Posle brata starešine brat Doka Ilič, izaslanik župe, izlaže veliki vas* pitni značaj ovakvih svečanosti. So* koli se u ovim trenutcima udubljuju u sebe, preosečaju svu veličinu i zna« čaj sokolske ideje, i u velikom ose* Čanju bola i ljubavi kupaju svoje1 du* še da dzadu1 čisti i svetli i ojačani za dalji rad.
Brat Bogdan Koutek zahvaljuje svoj brači na iskrenom saosečanju. Iz glasa mu izvire prigušeni bol, stari i odani sluga sokolske ideje savladuje k o mučenik i div junak teška oseča* nja, koja mu razdiru dušu. i kao vi* zionar, koji veruje, slepo veruje u So* kolstvo, poziva braču na rad i borbu, koja treba da nam donese uzor Soko* la i čoveka.
Na to brat starešina skida češku zastavu sa ploče i pojavi ju ju se zlatna slova 'imena Brata Boška, dok celo* kupno članstvo odaje poslednju poštu svome bratu sa: Slava mu! Slava mu! Slava mu!
Posle pomena izvršen je zavet no* voprimljenih članova. Zavet je polo* žilo 26 člana i 12 članica. Zbog Ikiše se nijc moglo otiči na grob bratu Bo* sku, pa je ovo odloženo za drugi put.
Posle podne održana je svečana akademija koja je i moralno i materi* jalno uspela.
•
Svečana akademija.
Publika se ovoga puta odazvala u Iepom broju što je vidan dokaz da ideja Sokolstva sve više i više osvaja srca naših gradana, a i Sokoli su se svim silama trudili da zasluže simpa* ti j e pučanstva. Sve su vežbe bile briž* ljivo pripremljene pa je prirodno da uspeh nije mogao izostati. Na početku akademije razdeljene su diplome po* bcdnicima župske utakmice u Šapcu. Ovom prilikom su brat starešina i brat načelnik održali kratak govor o zna* čaju utakmica.
1.	Igra sa lutkama uz pes* m u ženske dece (vežbalo 16) požnje* la je najviše aplauza. Ova odlično komponovana vežba prikazuje žensku dečicu u 'njihovom ekmentui pri igri sa lutkom. Deca su se potpuno uživela u vežbu i bila prirodna u tolikoj meri da se cela publika i nehotice prenela u svoje sretno detinstvo, odatle onaj oduševljeni aplauz i ona ljubav pu» blike koja se tako burno manifesto* vala. 2. Vežbe trojice s a jed*
nim štapom muške dece (vežbalo 9). Odsečeni precizni pokreti povezani sa štapom davali su savršen utisak celine. Vežba je odlično uvežbana a mališani su je odvežbali sa mnogo volje i oduševljenja. 3. Dečji g i m « n as tički rukovet, ženske dece (vežbalo 9). Meki i graciozni pokreti ove vežbe bili su u potpunoj harmo« ni ji sa mentalitetom i spoljašnošču malih devojčica. Devojčicc su vežbale sa mnogo ljubavi i predanosti unoseči se potpuno u vežbu. 4. Slepa baba, ritmička igra ženskog naraštaja (vežbalo 5). Ova odlično komponova« na vežba prikazuje igru poznatu kod nas pod imenom žmura, zahteva od vežbačica temeljno razumevanje. Male vežbačice odvežbalc su je sa mnogo temperamenta i iskrenog oduševljenja dajuči joj savršen čar igre. 5. Vežbe na vratilu, Prednjačkog zbora mu« škod naraštaja (vežbalo 7) odvežbane su vrlo dobro. Vežbe su komponovane iz osnovaka koje odgovaraju stepenu uvežbanosti naraštaja, bez uobičajenih preterivanja i hvalisanja sa teškim osnovcima, k oj i se obično odvežbaju nepravilno i pogrošno. Videlo se da je vežba rezultat ozbiljnog rada. 6. Vež« be na razboju muškog prednjač« kog zbora (vežbalo 6) bile su na do« stojnoj višini. Muški ptednjački zbor dao je- ono što može da da. 7. M i s t i« č k i ples vežbačkog zbora ženskog naraštaja (vežbalo 9) izveden je savr« šeno. Meki i graciozni pokreti bili su u potpunom skladu sa dubokom mi« stikom ove dobro komponovane vež« be. Naraštajke su vežbale sa' mnogo rutine i razumevanja. 8. Rapsodija, ritmička vežba muškog naraštaja (vež« balo 8) odvežbana je precizno i sa« vesno. Vredni naraštajci bili su na vi« sini. 9. Lis o® j era, ritmička' vežba članica (vežbalo 6) uspela je potpuno. Članice su vežbale sa puno gracije i razumevanja. 10. Vrbniče nad mo« rem muškog prednjačkog zbora (vež« balo 8) odvežbano jo savršeno. Člano«
vi	obučeni u mornarsko odelo, divna pesma pevačkog hora Ruskog Odseka i svirka sokolskog orhi-stra učinili su najdivniji utisak. Publika se potpuno uživela u smisao ove dobro kompono« vane simboličke vežbe, što se u prvom redu može zahvaliti odličnom vežba« nju prednjačkog zbora. Ova vežba stavljena je na kraj programa na naj« zgodnije mesto, da ostane kao odjek u dušama onih koji su sa velikim uži« vanjem gledali ovu akademiju.
Milenko S. Milič.
*
ŽUPA CELJE
Iz starešinstva:
Sokolska župa je pozvala društva, da ji prijavijo javne nastope, ki jih nameravajo prirediti letošnje poletje. Dogajalo se je pogosto, da sta bila en in isti dan v župi po dva nastopa, do« stikrat celo v 'enem in istem okrožju. Ti nastopi so bili slabeje obiskani, ker se občinstvo ni moglo vezati na obe strani hkrati. Da se taki slučaji koli« kor mogoče preprečijo, se je uvedel turnus v prireditvah.
Doscdaj so napovedala svoje pri« reditve naslednja društva: 9. junija je zlet Ljubljanskega Sokola na Vran« sko, katerega se udeleže tudi sosednja društva naše župe; 16. 'junija je javni nastop v Celju; 30. junija v Zagorju; 14. julija v Št. Juriju ob južni žel., spojen z razvitjem prapora; 12. julija v Št. Pavlu pri Preboldu; 4. avgusta na Polzeli; 11. avgusta v Laškem; 15. av« gusta v Braslovčah; 18. avgusta v Rim« skih toplicah; 1. septembra v Št. Petru v Sav. dolini in 15. septembra župni zlet v Trbovljah.
Župni zlet je starešinstvo spo« razumno z načelništvom in društvom v Trbovljah preložilo na september, da more članstvo priti na zlet dobro pripravljeno'. V juniju bi to ne bilo mogoče, kajti mnogo društev čez zimo radi pomanjkanja telovadnic ni moglo telovaditi. Pričela so s telovadbo šele spomladi večinoma sredi aprila. Do septembra je dovolj časa in pričaku« jemo, da bodo društva te mesece mar« ljivo izrabila in skrbela, da bodo vsi oddelki za župni nastop vsestransko pripravljeni.
Sokolsko društvo na Vranskem, ki je v jeseni 1927. prenehalo' z delo« vanjem, je zopet oživelo in prijavilo svoj pristop k župi. Župno starešin« stvo pozdravlja novega sodelavca in mu želi v naših vrstah mnogo uspeha.
Iz načelništva:
Načelništvo je sklicalo po krajev« nih skupinah s, Stanke telovadcev in telovadk, kjer so se predelale proste vaje za vse oddelke. Tak sestanek je bil za posavsko- okrožje 5. in 26. maja v Trbovljah; 12. in 23. maja v Šmarju pri Jelšah; 30. maja je bil sestanek v Št. Petru v Sav. dolini. Nekatera dru« štva so te sestanke omalomaževala, posledice s» bodo kmalu pokazale.
Tekme slovanskega Sokolstva v Poznanju.
V	nedeljo 19. maja je bila v Celju štafetna tekma članov in tekma po«
Avg. Megušar, poj...,
LJUBLJANA, KARLOVŠKA CESTA br. 2
Sokolskim druStvima preporuča se za narudžbe čavljiča (žebljičkov) i ptice sokola za zastave. Cene skrivno solidne —m д Oferte zahtevajte pravovremeno ■■■■■■■
edincev in poedink v teku na hitrost. Štafeta, sestoječa iz bratov Jože Ja« vornik, Slavko Cijan, Adolf Urbančič in Ferdo Skok, je dosegla cilj v 484/s sek. Vsi štirje so tekmovali tudi kot posamezniki, razun teh še bratje Mii« nar Stanko, Gobec Zdravko in Tkalčič Rudolf. Največ je dosegel brat Skok Ferdo, ki je pretekel progo v lP/ssek.. Javornik Jože v lP/ssek. in Urbančič Adolf v 12 sek. Kot poedinke so se udeležile tekme sestre Križmanič Mil« ka, Kovač Vera, Križmanič Marija, Diehl Mira. Lužnik Zorana in Proselc Valerija. Prvi dve sta pretekli progo v 15 sek., ostale le z neznatno zamudo. Vsled večdnevnega neprestanega de« žc-vja je bila proga zelo slaba in niso mogli tekmovalci in tekmovalke dose« či uspeha, kakor bi ga sicer dosegli na lepi, suhi progi.
*•
ŽUPA BJELOVAR
Rad naše župe je osredotočen na pripreme za ovogodišnji župski slet u Podravskoj Slatini, 29. juna 1929. — Kako če se na torne sletu vežbati isto vežbe, koje i na II. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Beogradu 1930. god., to je ujedno priprema i za taj slet.
Kako sada izgloda, taj rad nije otišao daleko, j er na žalost ima i tak« vih društava, koja tim radom nisu ni započela. — Ovo je opet znak. da žup« sko starešinstvo u svomc radu nije još uspelo uvesti sistematski rad u dru« štvima. — Znak, da za taj rad treba odgajati pokolenja. Gde nema toga rada ne rnogu se očekivati ni veliki uspesi.
Po nekim društvima se radi još uvek od zgode do zgode. No ova po« java nije samo naša, pa nas u toliko ispričava.
Sam slet u Slatini, nadamo se, da če biti na dostojno) višini, j er za vanjski izgled sleta — kako je kod nas uobičajeno — često i ne treba si« stematskog rada. Da li se takvim sle« tom dobiva, to je druga stvar.
Načelništvo kao i samo starešin« stvo je poduzelo obilazak svih društa« va. Krajem maja biče taj obilazak do« vršen. Ličnim dodirom se mnogo više može da* stvori.
Zrinjsko«Frarikopanska proslava je proslavljena i ove godine po svim društvima. Nc gde kao nutarnja sve« čanost društva, a negde kao vanjska manifestacija. Sokolsko društvo u Kri« ževeima priredilo je uspelu akademiju. Prisustvovala su i brača iz B jelo vara sa svojim naraštajem. Sokolsko dru« štvo u Daruvaru je priredilo diletan« sku večer, ali ne znamo do sada sa kakvim uspehom. Bjelovarsko društvo priredilo je1 12. maja naraštajski dan sa javnom vežbom i akademijom. Vežbe su dobro izrađene, pa čitavom priredbom rukovodi naraštajski od« sek. Naraštaj ovoga društva je svetla tačka naše župe, jer ne samo da je tehnički dobro izraden, več i idejno mnogo obečava.
Sokolsko društvo u Hercegovcu sprema ove godine gradnju vlastitog doma, pa kako smo informirani več je skupljena oveča svota za tu grad« nju.
Ako se oeeni celokupno stanje u našoj župi vidi se, veliki napredak u sanaciji finansijskih obveza, dok teh« nički rad nešto zaostaje. Mnogo je torne uzrok pomanjkanje tehničkih radenika, koji nam jedan za drugim odilaze. Kako su finansijske obveze društava privedene kraju i stavljene u normalni tok, to če sada verojatno otpasti mnogo proslave bez naročite idejne strane. Sad može da otpadno dosadanji razlog priredaba — platež poreza. Materijalna- strana je postalo pitanje drugoga reda — neka oprosti Gospodarski odsek JSS — pa treba forsirati čistu ideju.
Ove ideje često bez ideje izgleda nisu samo naša' osebina, več su i druge župe s njima opterečenc.
Prosvetni rad je sada zastao usled forsiranja tehničkih priredaba.
Prosvetni rad mora uvek da- pad« ne za vreme tehničkih manifestacija, gde nema sistematskog rada. Eto za« što su vanjske manifestacije s druge strane gledane, često puta nezgodne. Kada so delegati župe vratc sa obi« laska, moči če se dati iserpnija slika
0 radu društava, a za sada ovoliko.
Baš kako izgleda!	V. K.
*
NARAŠTAJSKI DAN U BJELO« VARU.
Doista naraštajski dan u pravom smislu reči. Zamislite sokolsku pri« redbu, na kojoj vežba samo naraštaj, vode čitavu priredbu isključivo sami naraštajci i naraštajke, zapove« daju, upravljajo celom priredbom sami.
1 naročito tehničkim delom. Ovdepo« kazuju čak i izvesnu rutinu. Pa i same vežbe, koje Izvode uglavnom su delo naraštajaca samih, odnosno jednog od njih. radinog brata Sagraka.
Popodne, 12. maja, održana je javna vežba, a uveče akademija. Deca muška i ženska nastupila su na javnoj vežbi s igrama. Muški i ženski naraštaj nastupio je s posebnim, živahnim pro« stim vežbama, sastavljenim baš za taj dan. .Muški naraštaj odvežbao je do« bro, ženski bolje. Na spravama poka« zao je muški naraštaj »buduče« vež«
bače, a ženski naraštaj — da i isestre »smiju« vežbati na spravama, samo ako prednjak zgodno odabere vežbe. »Naprej« brata Sagraka izvoli su na« raštajcii prilično. Uzorni odio na ruča« rna bio je dobar i vrlo dobar. Neki malo nesigurni, jer odabiru preteške slobodne vežbe, koje onda ne mogu glatko izvesti. Još su nastupili kao gosti križeivački naraštajci na kozliču, kombinovanim sa daskom u vis.
Uveče na akademiji održao je pro« slov naraštajac brat Milič. Na progra« mu bio je »Triglav« od brata Sagraka, nadalje »Barcarola« brata Pichlera, uzorni odio muškog naraštaja na kari« kama, a ženskog na dvoručama, 5:ja je preciznost iznenadila. Konačno »Vrb« niče nad morem« križevačkih narašta« jaca, te »Oj Slaveni« od brata Mudri« niča, koji su bjelovarski naraštajci iz« veli vrlo dobro.
Priredba je bila vrlo posečena i po« podne i uveče; uspeh materijalan i mo« ralan potpun. Naročito, ako uvažimo to, da je čitava priredba delo vlastite rnicijative naraštaja. a ne insceniranu, ili došaptavano, dakle iz vlastite sna« ge. A to se mora ceniti. Još nešta. To hoču da naglasim: kroz celu sc je pri« redbu provijalo kao ervena nit simpa« tično i izrazito otimanje šabloni i tež« nja za novim. Ti naši naraštajci mo« rade mnogo ničiti, a još više radi ti, dok postignu ono, što hoče, ali ova ten« dene a njihovog razvoja daje tim prvim koracima naročito jako obilje« ž j e. — Na celoj priredbi disciplina od« lična, dakle temelj siguran. R. B.
•
ŽUPA KRAGUJEVAC
Kod svih društava ove župe oseča se živ i intenzivan rad na pripremama za III. župski slet, koji če se obaviti u Ćupriji 10. i 11. avgusta t. g. Vredno br. društvo u Paračinu priredilo je 14.
IV.	t. g. uspelu akademiju sa bogatim programom. Gradani varoši Paračina poznavajuči Sokole kao prave i osve« dočene rodoljube i ceneči njihov rad, kojim se lagano 'ali sigurno ide ka definitivnom sredivanju odnosa u našoj državi, brojno su ispunili salu
Rad članova na vratilu je zaslužio lepu pohvalu, što se izrazilo odušev« Ijenim odobravanjem za vreme izvo« tlenja slobodnih vežbi. Muški naraštaj je svoje vežbe palicama izve o složno i lepo. Ženski naraštaj je u skladnoj ritmici i sa urodenom eiegancijom iz« veo vežbe maramicama. Muška i žen« sku deca su radila složno i u potpunom skladu sa glazbom. Mnogobrojna pu= blika jč oduševljeno izražavala svoje puno zadovoljstvo.
Rad Sokolskog društva u Paračinu z,; poslednjih nekoliko godina je za svaku pohvalu. U pr. g. jula meseca pristupilo je podizanju svoga doma a u novembru dom je bio ozidan i po« kriven. Izgradnja doma do sada je iznela 230.000 dinara. Ova obilna sredstva društvo je dobilo putem pri« loga darežljivih i sokolski svesnih gradana. Za završne radove potrebno je još novih sredstava. Ne sumnjamo u to, da če darežljivi građani do kraja ispuniti svoje dužnosti prema svome najdražemu društvu i pružiti mu što pre mogučnost potpunog osiguranja uspeha u radu u svome lepom domu.
*
ŽUPA VELIKI BEČKEREK
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRU« ŠTVA U VEL. BECKEREKU.
Sokolsko društvo u Vel. Bečke« reku priredilo je 5. maja o. g. svečanu akademiju, koju je otvorio prosvetar brat Dr. Miša Matič sa predavanjem
0 sokolskoj ideologiji.
Daljni sadržaj programa — teh« nički deo — bio je forte akademije, po svome sastavu, a svojom izvedbom ■u celosti, središto neprekidnog zani« manja, kod svih posetilaca, izraz viso« kog uzgojnog rada u Sokolstvu. Pro« gram se sastojao iz dvanaest tačaka, od kojih pet otpada na sokolski hor
1 orhestar.
Opazili smo protivno no dosada, da je gradanstvo pod utiskom sokol« ske telovežbe, koja je odisala sveži« nom i krepošču telesno g zdravlja, me« sto da se razide kao obično posle pro« grama, ostala na igranci. Ujutro su krenule kategorije muškog i ženskog članstva u svečanim odorama na dur« devdanski uranak skupa sa vojskom i muzikom.
Sve tačke programa bile su izve« dene precizno, a oduševljenje kod gradanstva postiglo je. kulminaciju.
Za uspeh ove akademije ima se zahvaliti načelniku, bratu A. Pavlo« viču. koji je sastavio vežbe, i neumor« no pripremao sve kategorije, takode i h o r o vod i«k a p tl ni k u bratu M. šipošu, koji je vežbao orhestar i hor, i stare« šini društva bratu M. Stanojeviču, jer je sa svojim organizatorskim duhom doprineo mnogo uspehu akademije.
Svečani Vidovdanski broj SOKOLSKOG GLASNIKA, poručite do 10. juna 1929,
ŽUPA MOSTAR
OSNIVANJE SEOSKE SOKOLSKE CETE U DUŽIMA.
Staro gnezdo sokolova, ustaški lo« gor za vreme hercegovačkog ustanka istorisiai manastir Duži u pitomoj tre« binjskoj šumi, bio je oduvtk, a naro« čito pod Austrijom, ognjište nacio« nalne svesti i rasadnik prosvete. Još od turskih vremena postojala je u njem srpslka škola, a pre svetskog rata osno« vano j. Pobratimstvo i Srpska Zem« ljuradnička Zadruga, koje su ustanove osnovane medu najprvim u Bosni i Hercegovini. Šta su značile te ustano« ve za srpski narod u tudinskom rop« stvu dovoljno je poznato, a kakav su bauk bile u očima austrijskih vlasti, najbolje pokazuje taj fakat. da su od« mah po Vidovdanskom atentatu ra-sturene. imovina zaplenjena i članovi internirani i pozatvarani.
Po Oslobodenju obnovljen je naj« pre rad u Zadruzi, i to je danas jedna od najboljih zadruga Sarajevskog Sa« veza Srpskih Zcmljoradničkih Zadru« ga. Docnije je obnovljeno i Pobratim« stvo Trezvenost, koje i danas uspeš« no deluje i broji okd 50 članova. Ima i svoju Citaonicu i Knjižnicu sa preko 700 knjiga.
U nedclju 21. aprila tek. god. vredni članovi Pobratimstva prirediše svečani pomen svojim izginulim i po« mrlim drugovima za vreme svetskog rata. Tom parastosu prisustvovao jc korporativno Odbor Sokolskog dru« štva iz Tribinja, koje j. toga dana pil« redilo izlet u manastir Duži radi osni« vanja svoje prve seoske čete.
Posle parastosa pristupilo se osni« vanju Sokolske čete u koju se- odmah upišaio oko 30 članova, a zatim je iza« brano starešinstvo čete: Pošto je ova Sokolska četa uglavnom sastavljena od članova Pobratimstva, opravdana je nada, da če produžiti svetlim tragom svojih saslužnih pokojnika i budućirn svojim radom u duhu jugosloveriskc sokolske ideje dostojno s. odužiti njo h o c nn svetlim sen ima. Na taj .način če i dalje da prednjače u celom ovom kra« ju. kao što su i u prošlosti prednja« čil'. Ima nade, da če' se i ostala ssla junačkog Trebinja probuditi i ugleda« t. u svesne pobratime iz Duži. koj' eto pokazaše da su dostojni potomci i nasljednici svojih dičnih predaka.
ANKETA
O	*
SOKOLSKOM GLASNIKU.
L
Dubrovnik, 3. V. 1929.
LIzimljcm učešča u anketi sa ov.im skromnim mišljenjem:
I.	Protivno rešen ju prošle ankete bezuvetno bi se morala ukinuti sva župska i društvena glasila a njihove saradnike uputiti na saradnju u So« kolskom Glasniku. Koristi od ovog bile bi izražene:
a) U obilju lepih članaka za sve rubrike od uvodnika do oglasa, jer bi sve do sada' razasute sile bile končen« trisane.
b) Steklo bi st toliko materijala da bi »Sokolski Glasnik« mogao izla« žiti sedmično.
c) Povečao bi se broj pretplatnika a izbegli bi sc oni nelepi slučajevi, da su brača prttplaoena na župska i dru« štvena glasila — dok centralno službe« no glasilo zanemaruju. I napokon
d) Imačemo i tu korist, da brača pretplaćena samo na župska glasila, neče čitati samo članke«jadikovkc koji ispunjuju stupee glasila naročito onih župa čiji rad je u opadanju, več če imati prigode da se upoznaju i sa> radom uzornih župa i društava te da prema njima udešavaju i svoj rad.
II.	Župe naročito, a tako isto i društva moraju da bezuslovno imaju svog poverenika za štampu i stalnog dopisnika (po mogočnosti i više njih), koji su lično odgovorni za redovito izveštavaoje i rasturanje »Sokolskog Glasnika«, a tako isto za šahiranje oglasa i redovito šil jan je pretplatai. — Korist od ovoga, pored gore navede« nih, jc ta, da če »Sokolski Glasnik« steči mnogo više svojih prijatelja i pretplatnika, jer samo prave Sokolo« ve, koji žele da prate rad i razvitak citavog JSS interesira život ostalih društava u Savezu, dok je nažalost mnogo v oči broj onih Sokola, a naro« čito prijatelja Sokolstva, koje samo interesira život i razvoj društva u nji« hov.im mestu.
ili Za prepo'ruku bi bilo, dai članci budil popračeni slikama iz ži« vota i rada župa i društava, jer se rade čita onaj čluoak, koji ima i sliku nego onaj bez. To vidimo i u dnevnoj štampi. Ali ovde dolazi u obzir bolji papir — prema torne i skuplji. pa tu ima glavnu reč — redakcija.
IV. Da »Sokolski Glasnik« bude tednik mora biti i jeftiniji, a i to bi se po mom nestručnom mišljenju ipak moglo ostvariti, ako se poveča broj pretplatnika (koji plačaju pretplatu) i broj 'Oglasivačai.
V. Da sc i nadalje odobrava sta« novita provizija za raspačavanji »So« kolskog Glasnika«.
Krače nišam mogao, a jezgrovitije nišam 'umeo. Zdravo! — Branko Hope.
II.
Ivanič g rad, 8. maja 1929.
Današnji način uređivanja »So« kolskog Glasnika« vrlo je dobar. Pri« metiti mi jc, da> bi rubrika »Iz naših župa« morala biti opširnija, da se vidi rad sv.ih župa. odnosno društava, i zato bi br. starešinstvo Saveza, trebalo izdati naneđenje, da tajnici sokolskih društava redovno iz vest a vaju žup« skog novinara o svim društvenim pri« rodbama, a župski novinar neka šaljo sabrane podatke- iz cele župe u »So« kolski Glasnik«. LI rubrici »Slovensko Sokolstvo« treba ispuniti vesti iz ži« vota čchoslovačkog. poljskog, ruskog, lužičko«srpskog i jugoslovenskog So« kolstva u Americi i zato je dužnost uredništva »Sokolskog Glasnika«, da prati pisanje slovenskih novinai, koje izlaze u Americi. Dobro bi bilo, da se uvede stalna rubrika za zdravstvo, jer Sokolstvo unapreduje f.izičku i moral« nu kulturu, koja je u vezi sa zdrav« ljcm pojedinnea i narodne celine.
Za širenje »Sokolskog Glasnika« potrebno je nači što više pretplatnika, i uprave Sokolskih društava, treba da se u torne povedu za primerom br. Sokolskog društva u Dubrovniku. Bez čitanjai sokolske štampe. nema prave sokolske svesti medu članovima. Zato si ne mogu zamisliti, da imade brače i sestara. koji ne čitaju sokolsku štam« pu i koji nisu pretplatniči bar jednog sokolskog lista.. U mnogim mostima
—	gde je likvidirano Sokolsko dru« štvo, t. j. gde je prestao1 svaki sokol« ski rad — ima još uvek toliko brače, koji bi hteli i mogli biti pretplatniči »Sokolskog Glasnika« i dobro bi bilo. da župska starešinstva vode računa' o toj brači, da dodu s njima u vezu i da im skrenu pažnju na podupiranje so« kolske štampe. Uveren sam, da bi rad u tom smislu bio od koristi za sokol« sku štampu, a danas sutra rezultat toga bio bi obnova bkvidiranog dru« štva. Uz dobru volju i malo više rada, društveni i župski funkcioneri, mogli bi mnogo doprineti za širenje i na« pridak »Sokolskog Glasnika«. Zdravo!
Zlatko Najman.
III.'
Bihač, 15. maja 1929.
Na ra-spisanu anketa dajem svoje mišljenje:
Držim da je sadržaj lista suviše suhoparan, služben, kao da je pisan samo za tajnike sokolskih društava i župa. Trebalo bi što više popularnih članaka za propagiranje sokolsko ideje.	...
Trebamo' misliti i na seljaka, na« ročito na kulturno zaostalog bosan« skog seljaka, te pisati članke da i on shvata i zagrejava- se za sokolsku ideju.
Trebalo bi u listu što jače propa« girnti trezvenost. j na zgodan način (i popularan) pisati -o štetnosti alko« holizma. Zdravo! Vaso Stupar.
restauracija
Gradjanski Podrum
SUŠAK/SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Veeernji koncerti u prostranoj bašti. / Največa i najpodes-nija restauracija za izletnike i putnike kroz Sušak. /// Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
Glavni zgoditak od Din 400.000—
vueen je na jednu celu srećku broj: 114756, prodanu kod
Toše Janjanina ♦ Zagreb
HHHHi Šenoina ulica 17 + Telefon 2S*11 Sretni dobitnik nrimio novce.
Vufenje Irajc do 6. juna, svakog ladnog dana, pa se mogu kupovati i zamenjivati vutene srečke. Narudžbe za sledeče kolo primaju se več sada. Preporučuje se brači Sokolima.
: Od zadnjeg centimetra
ovisi uspjeh, kad se radi o skoku u vis, trčanju
tuče i ponova ispravi za nekoliko centim« tara tr<*ba da natjecatelj sto bolje razvije svoje sposobnosti i da stekne Sto veće iskustvo u vjež-banju. Osim moguenosti izvedbe, jake volje > ustrajnog treninga imade i ishrana odlučni upliv na rezultat gimnastiekog pothvata. \
Čitav niz svjetsl ili poznatih sportaSa uzima redovito kao najprikladniju sportsku hranil naravni okrepni proizvod
knji pruža sportašu u malom obujmu vrlo veliku hranivu vrijednost i izvor snage za mišice i za živce, u prijatnoj, lako probavljivoj fornpi. F?*«!
2 — 3 žličice Ovpmaltine ujutro i -popodne dostaju, da pruže vježbaču onaj dodatak tjelesne i duševne snage, ko.ji mu je potreban.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18 50 po kutiji.
Tražite besplatni uzorak, pozivajući se na ovaj list od
Dr. A. WANDER d. d.,
ZAGREB
ŽUPA MOSTAR
JUBILARNA VEČERA SOKOLSKOG DRUŠTVA U DUBROVNIKU.
Dvadcsetsedmog aprila o. g. so* kolska je dvorana ponovo dobila nc= obično svečan izgled. Nije ju kitilo lovorovo granje ni umetno cveće, nisu ju kitili papirnati venci ni razkošno pokuestvo več su ju rešila iskrena srca, vedra čela i topli sokolski ose* oaji'brače i sestara, koji su se sakupili da u jubilarnoj godini dobiju novog poleta i nove snage' koja im je potreb* na za ustrajnost u dosta teškom ob* radivanju bogate i plemenite sokolske njive. I ni.su se prevarili. — 'Njih oko stotinupediset brače i sestara raznog zanimanja i raznog staleža ali prožiti jedinom uzvišenom Sokolskem idejom bratstva i jednakosti, našli su sc okup* ljeni za jednim stolom tu na ognjištu bratske liubavi, na žarištu Jugoslo* venstva u hramu Sokolstva. 1 videli su sakupljene najuglednijc ličnosti: gg. Vtlikog Župana, Komandanta Mesta, Komandanta Pom. Vojne Akademije Komesara dubrovačke oblasti, Opčin* skog načelnika i druge predstavnike vojnih i civilnih vlasti. Ali to nisu ukočeni predstavnici, to nisu naši gosti— ne — to su domačini ovc pri* redbe jer su — što s osobitom rado* šču ističemo — svi do je c! noga članovi Sokolskog društva u Dubrovniku.
Pa tu su se našli i stari ji članovi, osnivači Sokolstva u Dubrovniku. Po* red njih bilo je i nekoliko brače i se* stara iz Čehoslovačke — izvora So* kolstva — sa uvaženim bratom stare* sinom Karlom Černijem iz Jablonca na Orli. Mnogo Sokola*of:cira. Pa predstavnici lokalne, provincijalne i prestonicke štampe, koji uvek s brat*, skom ljubaznošču otvar.aju stupce' svojih uglednih listova za dobrobit Sokolstva.
Jednom reči sve najbolje sakupilo se te večeri i u najlepšoj zabavi pro* velo nekoliko nezaboravnih časova.
Uvaženi starešina sokolskog dru* štva u Dubrovniku, prokušani nacio* nalni radenik, brat Niko. Sutič, koji radi svoje plemenite sokolske duše. uzorno=P'OŠtenog kara'ktera, nevero* jatne agilnosti, radinosti i volje sva* Komu blista kao svetli primer, izrekao j. prisutnima ovaj topli govor:
Draga biačo i sestre!
U nizu svečanosti proslave dva* desetpetogodišnjice opstanka Sokol* stva u Dubrovniku, zamišljena je i ve« čeras ostvaren.i ova intimna večera sokolske brače i uzvišene sokolske misli.
Mene osobito veseli što večeras ovde vidim mnoge naše prokušane po* bornike »stare garde« preratnog So* kolstva u Dubrovniku a medu njima ističem agilnog načelnika br. Dr. Miču Mičiča i staru koreniku br. Dr. Luka Dražiča.
Misli mi lete daleko 25 god. nazad i pred očima mi je još slika, kad smo u ovoj istoj dvorani — koja je bila u primitivnem stanju, na dva sprata razdeljena a služila /a magazin soli i sušenih koža — ziadojeni sokolskim samopregorom vežbali u prašini, sko* ro svake večeri, služeči ciljevima vo* dili i doveli oslobodenju i ujedinjenju cclokupnog našeg naroda.
Pohvalna je činjeniea da je krasni spol u ovakvom broju zastupljen na našoj slavi, da nam dad„ još jačeg podstreka da ustrajemo u borbi za visoka sokolska načela jedinstva, bratstva i sloge. Naše društvo treba Vaše saradnje i mi računamo na Vas.
Oduševljeni konstatujemo, da ovoj slavi prisustvuje lepi broj brače oficira. koji svojim prisustvom hoče da posvedoče da je Sokolstvo i Voj* s<a najbliže. — Mi smatramo Vojsku narodnom ustanovom. koja radi upo* redo sa Sokolstvom, te smo svesni, da uzgojem u našoj organizaciji podupi* remo delo vojske jer dajemo jak, okretan i moralno sil, n materijal, što je na opču korist Vojske i Naroda. Vojska i Sokolstvo j ono žarište odakle vrcaju iskre i bukti plamen bratske jednakosti, jer i u našem dru* štvu kao i u vojsci ima i Hrvata i Srba i Slovenaca, svi se potpuno sla* žemo a posebno ne ističemo ni hrvat* ski ri sr.pski ni slovenački karakter jier nam je to sve potpunijc -u jugo* slovenstvu. — Mi ide mo dalje i stva* ramo novi tip pravog Jugoslovena koji Če zaboraviti na plemensku oznaku i iči savremenim putem velike buduč* nosti koja nas čeka. Mi smo sigurni da čemo prodreti jer zdrave misli mo* raju pre ili kasnije da pobede. Mi se i Vojsk:	razumemo, te se smatram
dužan da zahvalim predstavnieima junačke vojske na njihovom podupi* ranju i saradnji, te pozivljem prisutne da kliknu »Živela naša uzorna Voj? ska«.
Pozdravljam predstavnika držav* re vlasti g. Vclikog Župana br. Dr. Antuna Perkoviča, jugoslovena od glave do pete, čoveka koji sokolski misli i oseča i kakvoga smo ncophod* no u Dubrovniku trebali. — Istodobno pozdravljam predstavnika dubrovač* k c samoupravne oblasti br. Dr. Milo* rada/ Med ima. kojemu je sa najvišeg mesta, radi njegove stručne spreme i jugoslovenske orjentacijc povercn največi položaj.
Zapala me čast da pozovem na ovu večeru i br. Vasa Stajiča, tajnika Matice Srpske iz Novog Sada, koji se ovde nalazi na odmoru te ga srdačno i bratski pozdravljam.
Da Sokolstvo nije prazna fraza dokaz su ova naša prisutna brača Ce* hoslovaci, koji su culi da se nešto so* kolskoga sprema. — Predstavnike če* hoslovačkog sokolsko^ naroda, prve pionire sokolske misli najiskrenijc pozdravljam. Najistaknutijem Sokolu
starosti Slovenskog Sok. Saveza br. Dr. Scheineru kliknimo »Živio«. Naše su oči uprte u kolevku Sokolstva zlat« nu Prahu, na celi čehoslovački narod, koji je silan nepregledan Sokolski ta* bor i u kojtm je tako jako ukorenje* n ■ Sokolstvo, da u istim redovima vežba i otac i majka i sinovi i kčerl te to sokolsko saradivanje tradicio* nalnc. pr .lazi od deda na oca od oca na sina i take uvek dalje, a najlepši i najvcseliji dan za sokolsku obitclj jie onaj kad stupa u redove dece naj* mladi njezin član. Kamo sreče da bi i mi mogli jednako reči. Nema organi* zacije na svetu u kojoj bi bio tako
99
DECVA“
Novo dečvino blago!
Uporabno razen za „Dečvo“ tudi za vsako poletno obleko. Zahtevajte ga pri vseh trgovcih! Bombaž meter 18 Din, svila meter 35 Din, slikana svilena ruta 50 Din.
Kroj Din II'— pri Propagandi „Dečve", Ljubljana, Pražakova 15/11/.
Slovensko ženstvo dokaži svojo narodno samozavest z nošnjo domačega oblačila
Nagelj na
Roženkravta
Rožmarina,
iskren i odan odnošaj između član*
stva, naiaštaja i dece kao što je upra* vo u našim redovima.
Preporućam Vam bračo da se svi uhvatinn; ješ j a č e u isokolsko 'kolo, da zbijemo još tesnije naše. redove i što smo do sada bili kompaktni u svim našim pitanjima i težnjama, jed* nako da nastavimo i u buduče sa još intenzivnijom snagem 1 poletom u radu za postignučem velikih sokolskih ciljeva. Najpiipravnije se odazovimo pozivu našeg Kralja i živo saradujmo na konsolidovanju prilika u našoj dr* lavi i ne sustanimo u tom našem radu dokle god ne vidimo u jednoj državi iedan jedinstveni, jednakim mislima prožeti narod, a po tom i jedno’ Sc* Kolstvo. »Živela isvima nama mila i nedeljiva Jugoslavija.«
Veliki župan brat Dr. A. Perko* vič zahvaljuje toplim rečima predgo* vorniku i pozivlje prisutne da sledi reči i dela društv.noga starešine. Ističc značaj jakog i močnog Sokolstva i Ju* foslovenstva,.
Podstarešina dubrovačkog Sokola puko'vnik brat Dušan M. Nedeljkovič kao najstariji prisutni oficir,, zahvalio je starešini od strane junačke vojske i pozdrayio Sokolsku vojsku koja nije jednog plemena kako‘ je to pre izveš* nog vremena istaknuto na jednom plemenskem Sokolskom sletu, nego Vojska Kralja i Države što dokazuje prisustvo svi h državnih funkcionera i najvidenijeg dubrovačkog gradanstva na ovom skupu. Posle ovoga zamolio je da svi i dalje negujemo i viso'ko ističemo Sokolsku ideju — ideju brat* stva, ljubavi i narodnog i državnog jedinstva.
Uvaženi brat Dr. Miče Mičič — gradonačelnik Dubrovnika — ne slaže se sa rečima brata staroste, koji nje* ga i njegove vrsnike označuje kao »staru gardu«. »Čovek — kaže brat Dr. Mičič — u dvadesetpetoj godini života stupa u muževno doba. Za nas sad tek nastaje muževno doba rada. Kroz prvih 25 godina stvorili smo ovo što sad imamo, a muževno če doba rada biti ovenčano jačim uspesima.«
Priča nadalje o svojoj ulozi u ra* du oko uredenju ove Sokolane, pa po* što mu je i pre 25 god. bila poverena finansijska strana, moli prisutne da svojim prilogom pomognu ostvarenje želje svih Sokolova — podizanje nove Sokolane u Dubrovniku. — Govor br. Dr. Mičiča primljen je sa velikim odu* še vi j en jem i sakupljeno je tom pri* godom oko 3500 Din u fond gradnje doma. — Brat Čehoslovak Karlo Černi starosta Sokola iz Jablonca na Orli bratski se zahvalio u ime svoje i sve prisutne brače i siestara iz ČSR, na srdačnosti i ljubaznost:	koja im je
iskazana od sve brače, a naročito od brata starešine. Preporuča i nadalje što tesni ju saradnju izmedu ova dva velika Sokolska i junačka naroda.
Sestra Milena Gruborova. načel* nica ovog društva, biranim rečima se* tila se one braoe, kojima najviše du* gujemo kao prvim osnivačima i učite* Ijima Sokolstva, Dr. M. Tyrša i J. Fiig* nera. U glavnim črtama opisala je nji* hovo delovanje i zasluge — uspore* dila naš rad sa onim ČOS — upozorila nas na naše nedostatke i zamolila pr.^ sutne da uvek i na svakom mestu pri* čaju o Sokolstvu onoliko koliko znadu
i	koliko za nj osečaju, jer de tek onda kad budemo tako vaspitani biti mnogo više rada za veliku Sokolsku ideju.
—	Brat .Toša Miloslavič se sa pijete* tom seča brata J. Skerliča i ostale preratne omladine koja je sokolski odgojena i zadojena idejom bratstva
i	jugoslovenstva u teškim danima au* strijske tiranije sa pesmom »onamo onamo za brda ona« nagoveštala oslo* bodenje i očekivajuči bele orlove — oslobodioce — uzidala svoje živote u temelje, močne, jake i nedeljive Jugo* slavi je. — Napokon se brat Veljko Maričič zahvalio u ime najmlade pri* sutne brače enima koji su udarili prve temelje Sokolstva u Dubrovniku, mo* leči ih da-i nadalje svojim primerom
i	savetom davaju mladima podstreka, obečavajuči najsavesniji sokolsiki rad svih mladih za dobrobit uzvišene so* kolske ideje. — Svi su govori bili paž* Ijivo saslušani i završeni uz burne po* klike pomešane sa zvukovima naše i čehoslovačke himne.
Ova je intimna zabava potrajala u najboljem raspoloženju i ostavila najbolji utisak na sve prisutne. H.
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U TREBINJU.
Sokolsko društvo u Trebinju iz* gubilo je u poslednje' vreme nekoliko yrlo agilnih članova. Tako su nedavno premeštena brača: brigadni general Panta Gjukič i poglavar sreza Radeta Rakuš, članovi užeg odbora za grad* nju Sokolskog doma, a zatim veoma
zaslužni i vredni član upravnog odbora pukovnik Milovan Jekič.
Odlazak o>ve brače j.e osetljiv gu* bitak za Sokolsko društvo u Trebinju. Naročito je brat pukovnik Jekič svo* jim predanim radom i obilnim prilo* gom vrlo mnogo zadužio Sokolsko društvo, koje mu je 'U znak osobitog priznanja' i pažnje priredilo srdačno oproštajno veče. Brat pukovnik Jekič ne samo da je bio omiljen u sokolskim redovima več je uživao ncpodeljene simpatije cclokupnog gradanstva. što je najbolje pokazao srdačni i dirljivi ispračaj na Staniči prilikom njegovog odlaska, kad nije bilo oka. koje nije zasuzilo. — Sokoli iz Trebinja žaleči odla'zak pomenute brače iz svoje sre* dine teše se uverenjem da če i u svo* jim novim mestima produžiti korisnim
i	patriotskim radom u duhu sokolskih načela i ideje.
Na mesto brata pukovnika Jekič a ušao je u upravni odbor brat Uglješai Radojčič, novi poglavar sreza, te je opravdana nada, da če ga dostojno zi meniti.
•
Prošle. nedelje Sokolsko društvo u Trebinju uz učestvovanje svoje prve seoske sokolsko čete iz Duži pri* redilo je izlet u manastir Tvrdoš.
Divno je bilo videti Sokole, a naročito seosku sokolsku četu, kako pod jugoslovenskom zastavom ponos* no stupaju uz zvukc vojne muzike.
Tome izletu je prisustvovao i sta* rešina sokolske župe »Aleksa Šantič«, koji je za' to naročito1 došao iz Mo* stara-, tc koji je u Tvrdošima pred masom 'iskupljenog naroda održao oduševljeni govor O' Sokolstvu i nje* govim ciljevima.
•
»Sunčanica«, literarno društvo uči* teljskih pripravnica ženske učiteljske škole u Sarajevu učinilo je 18. o. m. radi upoznavanja Hercegovine eks* kurzi ju u Trebinje i tom prilikom — uz izdašnu potporu Sokolskog društva u Trebinju — priredilo vrlo uspelo zabavno veče sa biranim programom.
Naročito vredi da se istakne pre« davanje g. prof. Miletiča »O Sokol* stvu« i predavanje gospodiče Tafro »O muslimanskoj ženi«. — Ovakav rad Ženske Učiteljske Škole u Sarajevu, a naročito uska saradnja sa Sokolstvom, zaslužuje svaku pohvalu i treba da bude primer ostalim našim školama.
POMOČ GLADNOJ BRAĆI!
Starešinstvo sokolske župe pri* milo je za gladnu i siromašnu braču još ove priloge:
Sokolsko društvo Brod n. Savi Din 300, Sokolsko društvo Pale Din 624. Ukupno Din 924.
Svima darovateljima bratska hva* la. — 'Zdravo!
Starešinstvo Sokolske župe Mostar.
Spremajmo se za II. jugoslovanski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
Odlikovana veletrgovina vina
ŠPIR0 KUZMANIČ sušak
GLAVNI DOBU KLJUČ „JADRANSKE PLOVIDBE D. Г
Brzojavi: KUZMANIČ - SUŠAK TELEFON Br. 231.
Tekofi tafun: KR. POŠT. ŠTED. ZAGREB Broj 35.706 Tekufi račun kod „UNION" BANKE Podružnice SUŠAK
Poslovnica i skladište DELTA, parcela 46.
Soln£en]e
se zove knjiga z ilustracijami, priporočljiva vsakomur v vsakem letnem času za očuvanje in okrepitev zdravja Napisal s priporočilom med dr. Živka Lapajneta Ivo^ Zor. Spoznavajte pravilno moč solnca! Izvod Din 12’—. Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
H
n
H
VI
H
■J
K
vseh vrst po foto* orafijahalirizbah izvršuje za vsatora sten tisk najselidnei!
KL.1SARNAST- DEU
PISARNA Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište strutnih knjiga, diploma, nota, tiskanlca I t. d. Cenik u Sokolskom 1	= kalendaru 1929.	=
Pristni tirolski loden za turiste, smučarje, lovce itd. nudi tvrdka
Franio Maier
MARIBOR, GLAVNI TRG 8
SE PRIPOROČA. DOMAČA KUHINJA, SENČNAT VRT IN LASTNA PRE-KAJEVALNICA, GOSPO SKA ULICA ŠTEV. 7. -SOLIDNE CENE. — NA DEBELO. — NA DROBNO.
nudi cenj. gostom izborno pristno kapljico kakor tudi prvovrstno gorko in mrzlo huhinjo. Vsako nedeljo in praznik dopoldanski in popoldanski koncerti. Ob sredah in sobotah koncerti od 17. ure naprej. Priporoča se PERO ŠTERK, hotelir in restavrator.
f
Prodaja tehnitkih proizvoda o dtuštvo s o. j.
11
HAMAG
tt
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BROJ 4
Geodetski instrumenti i pomagala — —= sviju vrsti.
Trbovci, obrtniki, mesarji!
Ali že tehtate s Schulz Univerzal tehtnico ?
Prepričajte se o njenih vrlinah!
Zahtevajte prospekte in neobvezen poset zastopnika!
Jugo Schulz, d. z o. z.
Ljubljana
•••••••••
SLADOLED
SLASTIĆAUN4 I BAlt
KAUZLARIĆ I RADMAN \ SUŠAK
Kaćkoga ulica 10-13. .
Kao čokolada, gianduja, kava, limun, vanilija itd-
mala porcija . . . Din 2 velika porciia sa šlagom Din 4 mala porcija sa šlagom „ 3 ledena kava „	„	„4
Po narudžbi dostavlja se i u kuću u naročitim- posudama. Svaki dan sveže poslastice kao: torte, kreme, indianeri, itd. Primaju se narudžbe svih vrsti poslastica i torta za društvene i kućne zabave^
Expres kava
Hladna jela. L||te^°?t^bačl<0 plwo'
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO »иомох
FRANJO BIIHEŠ
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž.železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
g
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice - Avtogaraže
===== TELEFON 110*2
TEOD. KORN, Ljubljana
POLJANSKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne ===== naprave in centralne kurjave.	■
Bruni s Fr. Rebernik
pleskarja iu ličarja
se toplo rriporočata vsem cenj. naročnikom — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana.Kotnikova ulica
»E1EKTRA< p. p. sušak
Izradnja i projektovanje električnih centrala, mjestnih i gradskih mreža, nadzemnih parnih. — Dieselovih postrojenja, umformera, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti. / Dobava svih artikla za električne kučne instalacije i centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. Skladište svih artikla za jaku i slabu struju itd, itd, itd.
=j Proračuni I informacije |»o /olji. e=
Zajtrkovalnica Al. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže de-likaUsne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Restauracija »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna  : domača kuhinja.	= =
MODNA KROJAČNICA
CELJE
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA Gradišče štev. 10.
Solidna in točna izvršitev.
Znake dobavila
za sokolske zlete, slavnosti, društva, športne klube i. t. d najhitreje in najceneje po lastnih ali pa vpo-slanih načrtih, smalovano ali plastično — tvrdka
VILEM PEČINA, TURNOV ČSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in JSS v Ljubljani
FRAN IGLIČ
KROJAŠKI ATELJE
LJUBLJANA, KOLODVORSKA UL. 28
=t= Priporoča se =
R. Pl AVC
trgovina z mešanim blagom CELJE, VRAZOV TRGI
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
Ј. Оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске цене. — Ценик и прорачум франко.
IZVOR
«
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. št 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
MEDIĆ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA LAKOV IN BARV, D. Z O Z. CENTRALA V LJUBLJANI * LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR - NOVI SAD
LA.8TJVI DOH AĆI PROIZVODI!
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in olnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MliKAHL za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo m zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE.
HBP
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in
ličarska delavnica
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, N1RNBERŠKE = 1 KRATKE ROBE =-=
SUŠAK
ŠETAL1ŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul.92
Stolarna v Sodraiici
(Slovenija)
nudi uz tvorničke cijene, sve svoje proizvode, kao: obične, jeftine, politirane stolice za gostione, kavane, kina i društvene dvorane, zaklopne stolice i stolove za bašču, rastezne naslonjače sa platnom, stalke za cviječe itd., itd, itd.
Zahtjevajte cljenik i uzorak!
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7
UTEMELJENA GOD. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. I. 1889. (Gradskn itedionlca).
TELEFON ŠTEV.2016
POŠTNI ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 365 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tucii na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrekovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu naj višje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hianilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
Rentni davek
Odlučite sami
kod slijedećeg
popravka cipelal
Ne kožnatu petu
nego samo Palma petu!
RazlozI: štednja i zdravlje.
To Je razum i napredakl
od vložnih obresti plačuje hranilnica sem «, tako da vlagatelji dobe polne obresti brez odbitka.
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
K«
сл
<
—i
LL
a.
o
o
i-
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske,mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ llustrfrane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/LastnafVornicašolskih zvezkov, Šolski zvezki za osnov., mešč., sred. šole /Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, УЈ1ИЦА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ 6p. 13
Главни добављач Југослопенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем све врстн сокслских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова, чланица, нараштаја и деие тачно по пропису J C. С. Надаље преузимам израдбу сваковрсне трикотаже за властити п туђн рачун. Надаље препоручам се браћн за нзрадбу најмодернијих цивилних одела, која по најновијем кроју израђујем у властитој радионици.
HOTEL UNION
V PALAČI CELJSKI DOM
V CELJU. / Telefon št. 59
Elegantno opremljene tujske sobe, prvovrstna restavracija in kavarna /Točijo se le pristna izbrana ljutomerska vina -vedno sveže pivo / Dobra postrežba, solidne cene / Obsežen in pokrit prostor za stfjališče tujih avtomobilov / Avtotaksa v hiši. / Shajališče avtomobilskega sveta. / Bencin, olje, avtoparaža, naprava za pranje avtomobilov. / Senčnat vrt — kopalnica v hiši. —^=—- Priporoča ee A. St. 1II.AV1(. hotelir in restavrater ^
|
Posojilnica v Mariboru
ZEUEZARAVAREt
Poslanska i željeznička stanica: Vareš — Majdan
Brzojavna adresa; Željezara Vareš Telefon interurban broj: 2, 3, 4 i 5
Salonska pat *■ ugljaa.
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na vise. Prženi siderit i limonit.]
Proizvodi Visokih peći: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i beseinersko željezo
za Čelik. K
Metalni Odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strolni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne
transmisije itd. j
Odijevl. od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko
Fux. - UredujTRedakcijski odsek. - Za oglase odgovara Vlado Simončič. - Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani, za nju odgovara France Štrukelj.