**" I
шт
- ,
nesebič
.£5 ■.
Pešfemna plaćeraa u gotovu 11 c \ 5 уц tn<=
Cena Dln 3
SOKOLSKI GLASNIK
6LASIIO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoKolslca Prosveta«
£-. S	Izlazi svakog čcfvrlka • Gudisnja pretplata 50 Din tt Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska »lica 6, telefon broj 2177,
ji Utici.	uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 — Ljubljana O Račun poštanske štedionice broj 12.943 ® Oglasi po ceniku © Rukobisi se ne vraćaju
1§32	=	..	    ::........—.r..— ____
Triumf Tlrševe sokolske misli
Veličanstveni dani IX svesokolskog sleta u Pragu — Neopisive manifestacije slovenske sokolske uzajamnosll i bralstva — Armije sokolske dece, narašlaja i članslva — Divna organizacija, savršenost, red i disciplina — Prizori nedokučive lepole — Grandiozne sokolske povorke — Čudolvorna moč uzgojnog dela slovenskog Sokolstva snebiva pret-stavnike celog kulturnog sveta — IX svesokolski slet svojim sjajnim uspehom, značenjem, veličinom i lepotom obeležava neviden dogadaj u kulturno} istoriji — Sokolstvo kao
Dokončano je jedno veliko delo — opet samo jedna etapa u večitom sokolskom stremljenju i kreta-nju napred — delo, koje je mogla da stvori samo snaga jedne velike ideje, koja je u besmrtnom stvaraocu slovenskog Sokolstva našla jedno divno oličenje, a kojoj je izvor bio u duši samog naroda.
IX svesokolski slet u Pragu odmiče eto od nas nezaustavnim vremenskim hodom u prošlost, ali svojom veličajnošču, impresivnošću i apoteozovskom lepotom on če nam, u našim neopisivim utiscima i dojmovima, sačuvati jednu vizionarsku sadašnjost, jer če u nama večito živeti — toliko se upio u dubinu naše duše! Snažni emotivni momenti u životu čovekovom, pri se-čanju na nje, na prošlost, uvek se opet proživljuju kao u sadašnjosti — nezaboravni su. To je u prirodi ljudske psihe. A IX svesokolski slet dogadaj tolike emotivne sile, da če se ponavljati u najživljem sečanju svakog očevidca za čitavog života.
Da li bi mogli medutim da zahvatimo jednim pogledom sve te velebne sletske dane? Gde da počnemo? Gde da se zaustavimo? Gde je tome uopče konac? Od krasnih dana sokolske dece, toliko sugestivnih srednjo-školske omladine, divnih sokolskog naraštaja i neopi-?ivih. grandioznih glavnih sletskih dana pred nama izniču, vrve jedan za drugim nebrojeni prizori, koje tesko može da predoči i najživlja mašta, nižu se slike tolike krasote, da ne znamo kod bi zaustavili naš duševni pogled, koji bujica te čarobne lepote raznosi na sve strane. Ne, to sve nije moguče opisati; to se može jedino da vidi, da doživi. I kako da ta silna lepota sve-sokolskih sletskih dana ne bi mogla da zanese one tolike stotine tisuča gledalaca, medu kojima se nadoše i najodličniji pretstavnici čitavog kulturnog sveta! Ti jedinstveni prizori, koje je kadro da pruži samo sokolsko delo — delo istinskog, samopregornog, nog, ustrajnog i neprekidnog rada — mogu tek čoveka da dovedu do spozna je, kolika je to moč sokolske ideje, te žive, nepresahnjive dinamičke sile, koja disci-plinovanim fizičkim i moralnim uzgojem pojedinaca stvara jedan džinovski pokret.
Sjajni uspeh IX svesokolskog sleta, kojim je slovensko Sokolstvo najdostojnije i najveličanstvenije proslavilo trostruki jubilej: 100 godišnjicu rodenja svog osnivača dr. Miroslava Tirša, 70 godišnjicu ustanovi jenja prvog sokolskog društva i zatim 50 godišnjicu od prvog svesokolskog sleta, najočiglednije nam dokazuje, kako je Tirš intuitivnom veličinom svog geni-jalnog duha i proročanskim nadahnučem zagledao u dušu naroda, kada je davši mu Sokolstvo iz iskre mrle narodne svesti ražgao plamen, koji je buknuo svom svojom šilom i žestinom, ožarivši slovenskim na-rodima stažu, koja vodi u novi, preporodeni život.
Sokolska ideja — ideja je narodna; narod ju je prigrlio, jer je ona deo njegove duše, njegovih osečaja i njegovih težnja; to je ideja njegova života i njegove budučnosti — to je vera novog Slovenstva, koje se budi. Ta istina zalebdela nam je ponovno u mislima, kada smo videli i osetili u velikim danima IX sveso-
preporodilelj i stup Slovenstva
kolskog sleta, kako se slovenska metropola, starodrev-ni zlatni Prag, trese pod maršom triumfalnih sokolskih armija, čeličnih mišica, odvažna srca i svesnog duha; to je najsvetlije oružje, koje u miru i u ratu odnosi najsigurniju pobedu.
IX svesokolski slet u Pragu sjajno je posvedočio vrednost i veličinu sokolskog harmoničkog telesnog, duševnog i moralnog uzgoja, ali je isto tako onim dir-ljivim spontanim manifestacijama pred prestavnicima tolikih stranih naroda ponovno afirmirao več prokušanu slovensku sokolsku uzajamnost, ljubav i bratstvo. »Vernost pa vernost« nije samo bučna fraza več zbi-lja, koja neprijateljima Slovenstva ima da bude večiti memento! Medutim, i ovom faktu bratske slovenske uzajamnosti treba da Sokolstvo poda još puniju sadr-žinu. U svojim kulturnim i nacionalnim težnjama na-ime slovenski narodi treba da se još tešnje približe u cilju što bolje medusobne saradnje i pomoči. I upravo pri tome ne sme da se zaboravi, da je baš Sokolstvo, ako ne jedina, a ono zastalno jedna od najjačih duhovnih kopča, koja ima da što čvršče poveže sve krajeve širnog Slovenstva.
U kaotičkim prilikama koje danas vladaju u svetu, kada se ruše moralna i materijulna dobra, sokolska ideja slovenskim narodima ima i mora da bude spaso-nosna luč vere, koja če ih svojim zrakama uzdizati u vedre višine ideala i podavati snage za velika i korisna dela. I u ovom pogledu IX svesokolski slet pokazao je moč sokolske ideje, koja je, prestavljena u jednoj savršeno organizovanoj i disciplinovanoj celini, bila kadra da uz sve i najteže nedače današnjeg vremena odnese pobedu.
IX svesokolski slet je završen, ali sokolsko delo sc nastavlja, udvostručenim silama i bogatijim isku-stvom. I pristupajuči tom novom, daljnjem sokolskom radu, neka su i našem jugoslovenskom Sokolstvu u mislima divne reči jednog od največih narodnih bo-raca i prvaka češkoslovačkog naroda brata dr. Karela Kramarža, upučene Sokolstvu prilikom ovog sleta:
Draga bračo! Upučujem Vam samo jednu molbu. Kao i dosada gledajte da radite i unapred više nego to uspeva političkim strankama u dnevno j borbi; budite uvek iznad njih; samo narod i njegova sreča neka bude Vaše geslo. Ostajte svuda i uvek svctao primer trajne ljubavi za narod i otadžbinu, onako, kako nas je sve učio neumrli Tirš. A nadodu H opet teška vremena za narod i državu, koja neče ni nas mimoičf, onda budite opet Vi prvi u redovima te probudite svojim oduševljenjem i požrtvovnošču ceo narod na ju-iiačku obranu naše slobode i samostalnosti. Ne verujte zlobnim glasovima, da je u slobodnoj državi Vaša za-dača drugojačija te da je več dovršena borbom za slo-bodu. Ne! Narod če Vas ponovno pozvati, da svojim sokolskim duhom pridobijete i učvrstite i one, koji su ono krasno oduševljenje ti borbi za slobodu izgubili u kaosu posleratnog doba. Vi jeste narodna ljubav i uzdanica, a to i ostanite!
Prelsednik Republike braii '£. G. Kasari«i u pialnji oiatosiu ČOS brala dr. Bukovskog dolazi na slefi$(e —
Dole, levo: vežbe 17.000 članova, desno 17.000 članica pred 210.000 gledalaca
Str, 2,____________________________   »SOKOLSKI	GLASNI	K«_____________________ God.	III.	—	br.	27	i	28
Put fugoslovenskog sokolsko«?
naraštafa na slel
Oduševljen i srdačan doček kroz Češkoslovačku
i u Pragu
Dok se tako divimo ovom prekrasnem vidiku, brat načelnik ČOS daje več svoj znak sa zastavom za početak nastupa. Odmah za tim otva-raju se veliki zastori na ulazu nasuprot tribine i u isti mah začuju se iz sviju ampliona fanfare, a zatim marš izvršne vojničke kapele pod vodstvom potpu-kovnika brata Obertora, koji je več i na VII i Vlil sletu upravljao muzikom na sletištu. U tom času iz ulaza poma-Ijaju se kao reka mlada tela češkoslo-vačkog muškog naraštaja, da na svom sletu nastupi u lepim vežbama s bli-stafam palicama. Nakon ponovnih za-povesti brata načelnika, sav ovaj ogromni veletok najednom počne da se širi bočno u proštom rastupu preko celog vežbališta, desno i levo. Pogled s načelničkog mostiča u tom trenu je-dan je od najlepših, koje se može da vidi na svesokolskom sletu.
Muzičkl paviljon
Na svakom večem sokolskom sletu, a pogotovo na svesokolskom, bili smo naviknuti na muziku koja svira
su smešteni pojedini otseci sletskog odbora. Po jednim malim, uzanim, ali ipak dosta udobnim stepenicama, vodi put do stajališta načelnika. Posve gore na kraju stepenica nalazimo se na stražnjem malom paviljonu iza načelničkog mostiča, od kuda se pruža gle-daocu ne samo prekrasan pogled na sletište, nego i na skoro čitavi Prag ispod petržinskog brda.
Kako rekosmo, načelničko stajali-šte ima zapravo dva dela: mali paviljon s kancelarijom načelnika, odnosno onih lica koja vode nastup, malu verandu i nužnik. Ispred verande vodi jedan uzan prelaz na načelnički mostič, koji se nalazi odmah iznad ruba tribine u dužini oko šest te širini oko dva metara. I prelaz i mostič ogradeni su jednom željeznom pregradom. Kan-celarija je opremljena telefonom te svim potrebnim priborom. Na samom mostiču načelnika montiran je i mikrofon za davanje zapovesti, a pored njega su još i mali telefoni, koji služe kao veza s muzičkim paviljonom, svla-čionicama, mestima za sabiranje vež-bača te uopšte sa svim onim organi-ma, koji su u bilo kom pogledu pod-redeni saveznom načelništvu za vreme javnih vežaba. S načelničkog mostiča pruža se divan pogled na celo vežbalište i na prostor gde su garderobe. Ostraga, iza petršinskoga brda, vidi se kao jedna lepa pozadina čitav Prag, Vinogradi, Žižkov i sva ona pregrada, koja su istočno i južno od spro-menutih mesta, a koja su u poslednje vreme bila pripojena Velikom Pragu. Pa i na levoj i desnoj strani vidi se Smihov i vrhovi iznad Smihova, a na levoj strani opažaju se u nižini najpre oba renesansna tornja strahovske opatije, a iza zelenila niže Strahova vidi se i hram Sv. Vida na Hradčanima s dva gotska i jednim baroknim tornjem.
Pni narašiafsM dan
Preko 130.000 gledalaca - Naslupilo je 13.000 naraštajaca 1 14.000 narašlafka — Odllčan siasiup jugoslovenskog naraštaja — Pažnja pretsednlka brala Masarlka prema bolesnom bratu dr. Jindrt Vaničeku
Iz svih župa Sokola kraljevine Jugoslavije, oko 320 naraštajaca i naraštajki, stiglo je 23 juna o. g. oko pola noči u Maribor. Putem do Maribora neki su, čim se je smrklo, usnuli du-bokim snom, a da ih kod toga nije ni najmanje smetalo veselo pevanje ostalih. U Mariboru bio je naraštaj počaščen odličnim čajem i žemičkom. Sve je bilo budno. I oni največi po-spanci i pospanke ustali su. Oko 1.20 sati 24 juna ostavili smo Maribor uz vesele pozdrave Mariborčana i srdač-nog odzdravljanja naraštaja. Nešto što smo okasnili, nadoknadili smo putem kroz Austriju. Prevaljivali smo i 90 km na sat, da nadoknadimo žakašnenje. Posle putovasmo na sekundu tačno.
U vozu jenjava popevka mladih grla. Nastaje tišina. Sve spava dubo-kim snom. u svim mogučim i nemogu-čim položajima. Čuje se samo jedno-merno udaranje voza, pračeno šumom kiše.
Jutarnjim svetlom pomalo oživ-Ijuje voz. Svima je prvo otvaranje za-vežljaja s jelom. Sav je naraštaj okup-Ijen na prozorima, te posinatra, divi se i upozoruje jedan drugoga na lepote prirode kojom prolazimo. Interes nadvladao umor. Da je bilo toplije i da nije kišilo, svi bi bili još veseliji i zadovoljniji.
Nešto posle 11 sati prestaje kiša, vedri se, pojavljuje se sunce. U tom momentu prelazimo austrijsku granicu. Voz se zaustavlja. Zrakom se prolomi »Na zdar!« »Živili Jugosloveni!« Peron pun zastavica, dece, naraštaja. Sve, staro i mlado, došlo je na stani-cu, Horni Dvoržište, da prvi od Čeho-slovaka pozdrave jugoslovenski sokolski naraštaj. Kratak pozdrav, zahvala, pa »Na zdar«, »Zdravo« i polazimo. Odlazimo osveženi dočekom i okičeni mi i naš voz cvečem i zelenilom.
Čitavim putem, zaustavljao se voz ili ne, na svakoj stanici u češkoslovač-koj sve je okupljeno da pozdravlja Jugoslovene. A naš zlatni naraštaj nije ostajao dužan u otzdravljanju i za-livaljivanju.
U Hornem Dvoržištu dočekani smo po bratu iz Praga od COS. Po njego-voj uputi sve se presvlači u sokolski kroj, jer nam u Češkim Budjejovica-ma spremaju doček.
Evo nas u Budjejovicama. Još Staniču ne vidimo, ali čujemo glazbu i silno klicanje. I ovde nas obasuše cve-četn. Na velikom peronu glava do glave. Pozdrav i otpozdrav. Nije bilo osobe kojoj se nije primetila suza ra-tlosnica. Neki od brače i sestara Če-hoslovaka gušili se u suzama. Naraštaj je sve to dobro zapazio i to mu sc neizbrisivo zaseklo duboko u dušu. Sav naraštaj počaščen je s koliko je god samo hteo »parki s houskou«. Voz načičkan cvečem, zelenilom, ervenim košuljama naraštajaca, vanredno ukus-nim odorama naraštajki, te veselim mladim životima, bistra i vesela pogleda, činio je živu sliku, u kojoj se jasno odrazivala jedna volja, jedna misao, jedno jugoslovensko i slovensko srce. Svi smo žalili što se tako brzo rastajemo. Činilo nam se, kao da se oduvek poznajemo. Nažalost kre-čemo Zdravo«, »Na zdar«, »Živio« — lomi se zrakom i sljubljuje u divan akord sokolskog bratstva.
U Mezimostima-Veselim počaščen ic naraštaj kolačima. Razume se, bilo ie pozdrava, otpozdrava, klicanja, mahanja i kiša cveča. Natecali se jedni s drugima, ko če da bude srdačniji, ko če da snažnije dokaže, da sve zna i razume, što znači »Vernost za vernost«.
U Benešovu kod Praga dočekala nas je uz opčinstvo češkoslovačka vojna muzika 48 jugoslovenskog puka sa časnicima na čelu. Oni nas i pozdra-
više.
Tačno prema rasporedu, u 18.40 sati. stigosmo u Prag.
U program boravka našeg naraštaja u Pragu bio je pregled prostorija icolevke celokupnog slovenskog Sokolstva, Praškoga Sokola, osnovanog po Tiršu i Figneru 1862 godine. Ovaj po-set uzbudio je medu našim naraštajem ogromno zanimanje. Kad su saznali, da če vlastitim očima videti i soko-lanu, koju je prvom sokolskom društvu sagradio njegov prvi starešina, Jindržih Figner 1863 godine, a gde je vežbao svoje prve Sokole besmrtni Tirš, radosnog srca pošao je naš naraštaj pod vodstvom svojih vodnika iz svog konačišta u vežbaonicu u Sokol-skoj ulici, gde se je medutim sakupilo i pretstavništvo jugoslovenskog Sokolstva s bračom Ganglom, Paurikovičem, Bajžetjem i s. Skalarjevom na čelu. 1’risutan je bio i stari naš sokolski prijatelj, tajnik Savcza slovenskog Sokolstva br. Vincenc Štjepanek. U histo-
Več mnogo pre dolaska jugoslovenskog sokolskog naraštaja napunile su se sve praške ulice oko Vilsonove Staniče masama publike, koja je iz no-vina doznala za dolazak našeg naraštaja te želela da ga primi bratski i ot-vorena srca. Na trečem peronu ogrom-nog Vilsonovog kolodvora sakupilo se mnoštvo Sokola, i to: pretsedništvo ČOS i sletskog odbora sa starešinom br. dr. Bukovskim na čelu te tajnikom Saveza slovenskog Sokolstva br.Štjepa-nekom, zatim zastupnici našeg Saveza brača: Gangl, Bajželj, Brozovič, s. Skalarjeva i drugi. Tamo se razmestila i odlična sokolska muzika iz Vršovica te odred češkoslovačkog naraštaja, koji je imao zadaču da pozdravi svoju ju-goslovensku braču te da se pobrine za prenos njihovih stvari u konačište.
Tačno u odredeno vreme, u 18 ča-sova i 40 min., pojavio se jugoslovenski vlak iz vinogradskog tunela. Muzika intonira pozdravni marš i vlak ulazi u ogromnu stanicu. Prizori, koje je čovek tada video, ne daju se opisati, to treba sam videti, to treba sam doživeti. Barjacima okičeni prozori vagona puni su bili ervenih košulja i belih bluza našeg naraštaja, koji je raz-dragano te urnebesiio otzdravljao na poklike. Kada se vlak zaustavio, vodnik voza br. Prosenc javlja bratu saveznom načelniku dolazak i broj celokupnog naraštaja, i to 201 naraštajca te 77 naraštajki. Odmah tada otsvirana je naša i češkoslovačka državna himna. Posle silaska iz vagona uz burno klicanje i pozdravljanje, naraštaj se svr-stava u redove, da se spremi za povor-ku preko grada i zatim u svoje stanove. Pred stanicom saku pl jene mase od nekoliko desetaka hiljada ljudi burnim poklicima pozdravljali su naš naraštaj, čim se je pojavio na izlazu iz kolodvorske zgrade. U povorci, i to na čelu, stupao je odred češkoslovačkog naraštaja, za njim sletski odbor, a za ovim pretstavnici našeg i češkoslovačkog Sokolstva pod vodstvom brata načelnika Ivana Bajželja. Sledila je muzika, za kojom je stupao naš naraštaj sa 12 zastava, koje je publika naročito srdačno i burno pozdravljala. Na celom prolasku gradom, povorku su odu-š e vi j eno i srdačno pozdravljale hilja-de sakupljenog sveta. Tolika radost i ljuba v može da se oseti samo medu Čehoslovacima' i Jugoslovenima. Naravno, uz tople pozdrave i radosne poklike, naš naraštaj bio je obasut i ma-som cveča.
Kad je povorka stigla do konačišta, u dvorištu škole formiran je kare za pozdrav. Starešina ČOS br. dr. Bu-kovski uznositim rečima pozdravlja naš naraštaj sa željom, "da mu bude boravak u kolevci Sokolstva lep, da ponese sobom ne samo ugodne uspo-mene, več i oduševljenje za sokolsku ideju i rad te ljubav prema bratskom češkoslovačkom narodu. Njemu poe-tičkim rečima u zanosnom govoru od-govara I zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl, čije reči u kratko sadrža-vaju sledeče misli:	Naš naraštaj je
Vaš — mi Vam donosimo ova naša mlada srca, da vide Prag, majku Slovenstva i kolevku Sokolstva, da na tom vrelu Tirševe tvorevine crpe spoznanje veličine Sokolstva, da vide grandiozni slet i da se napoje bratske ijubavi, koju gaji češkoslovački narod prema Jugoslovenima. S rečima: Mi smo Vaši, završio je br. Gangl svoj govor. Oba govora saslušana su u pot-punoj tišini s puno pažnje i popračena gromkim klicanjem češkoslovačko-ju-goslovenskoj uzajamnosti. Kao poslednji pozdravio je naš naraštaj zastupnik grada Praga, brat prezident Martinek.
Posle pozdrava, naraštaj je pošao u odredene mu lepe i čiste prostorije, da se nakon dugog putovanja odmori i spremi za razgledanje zlatnog Praga kao i za svoju sokolsku dužnost, duž-nost na samom sletu.
rijskim prostorijama Fignerovog doma, u vežbaonfci, prireden je našem naraštaju veoma srdačan doček. Svoje mlade sokolske goste primio je na čelu postrojenoga odeljenja muškog naraštaja domačeg društva društveni starešina br. dr. Jaroslav Urban, bivši tajnik ČOS te stari prijatelj jugoslo-venskih Sokola Prisutan je bio i vodnik naraštaja matičnog društva br. Hajek, koji je istovremeno i načelnik praške sokolske župe dr. Josipa Šaj-nera. Nakon srdačnih pozdravnih reči društvenog starešine br. dr. Urbana i posle govora vode naraštaja br. Ha-jeka, na ovim pozdravima zahvalio sc savezni potstarešina br. Gangl.
Sledio je zatim pregled sviju prostorja velikog Fignerovog doma. Naši su se naraštajci mnogo zanimali za ovu, svojevremeno jednu od najmodernijih vcžbaonica Evrope, za koju je izradio
načrte sam Tirš. Kako je pak ova u toku godina, usled poraslog broja vež-bača, postala pretesna, društvo je uz pomoč nekoliko brače dogradilo pored stare i novu vežbaonicu, nazvavši je Tirševom dvoranom. Osim vežbaoni-ca, društvo ima i lepu svečanu dvora-nu u prvom spratu te sve potrebne prostorije za društveni rad. Naročito treba istaknuti, da Praški Soko ima jednu od največih stručnih (knjižnica od svih sokolskih društava. U staroj vežbaonici naraštaj je imao prilike da vidi stari načelnički sto za pisanje, za kojim je Tirš radio u časovima vež-banja.
Ogledavši sve prostorije, naraštaj je napustio zgrade matičnog društva i pošao preko puta na letnje društveno vežbalište, kupljeno posle rata, a koje se nalazi u neposrednoj bližini samog Fignerovog doma. Ovo letnje vežbalište koje se nalazi u samoj sredini grada, iako nešto manje od onih drugih društava, ipak pruža Praškome Sokolu dosta mogučnosti da razvije leti u punoj meri svoj rad, što pre rata nikako nije bilo moguče. Pored svla-čionica, ostalih potrebnih objekata i sprava za vežbanje, na jednoj strani vežbališta je i velika pozornica za pri-redivanje akademija i sličnog. Celo vežbalište (igtadeno je drvenom ogra-dom i liči jednom prilično velikom parku u sredini sa prostorom za vežbanje. Sve sprave postavljene su uz vežbalište, u sredini zelenila.
Posle ogledanja sviju prostorija matičnog društva, na letnjem vežbali-
štu obavljen je pregled prostih vežaba našeg muškog naraštaja, koji je nastu-pio na sletištu u nedelju 26 juna Posle izvršenog pregleda vežbi društvo je svojim mladim gostima priredilo za-kusku.
Razgovor sa bratom dr. Jindrom Vaničekom
Bivši načelnik ČOS i Saveza slovenskog Sokolstva, brat dr. Jindra Vaniček, koji je s tolikim uspehom vodio sve dosadašnje sletove, ali je prinuden bolešču morao pre dve go-dine da prepusti vodstvo češkoslovačkog Sokolstva drugoj brači, posetio je slet da i on vidi uspehe sokolskog rada, koji su i njegovi uspesi, pošto je baš on bio onaj, koji je kroz decenije s največom ljubavlju i nesustalom energijom vaspitavao čitava sokolska pokolenja. Njegov duh oseea se još i danas u češkoslovačkom Sokolstvu, osečače se i u buduče.
Več u nedelju 26 juna brat Vaniček došao je u Tiršev dom, da tamo vidi i pregleda vrstu češkoslovačkih vežbača za slovensko prvenstvo. Imali smo tada prilike da pozdravimo sedo-ga predvodnika celokupnog slovenskog Sokolstva te da s njim pregovorimo nekoliko reči.
Brat dr Vaniček, iako bolestan, živo se je interesovao za sokolske prilike u Jugoslaviji te je s velikim i na-ročitim zadovoljstvom primio izjavu I zamemka starešine br. Gangla o le-pom napretku sokolske organizacije u našoj zemlji. Dakako, interesovao se je i za našu ekspediciju na svesokolski slet te je primetio, da je veoma rado-stan, što čuje, da je stigao u Prag jugoslovenski sokolski naraštaj u znat-nom broju, te da če i članstvo u impo-zantnom broju od nekoliko hiljada članova i članica časno zastupati jugoslovensko Sokolstvo. U razgovoru dalje predočene su br. dr. Vaničeku prilike u našem Sokolstvu, gde postoji baš u poslednje vreme čvrsta tendencija da se celo j našoj sokolskoj organizaciji udare što čvršči temelji i po manjim varošima kao i selima naročito, da se tako što bolje i što uspešnije podigne sokolski duh u jugoslovenskom narodu.
Posle razgovora s br. Ganglom, predveo je bivšem načelniku brat dr. Miroslav Klinger, zamenik saveznog načelnika ČOS, vrstu najbolj ih češkoslovačkih boraca, koji su posle pozdrava odvežbali na svim spravama svoje takmičarske vežbe, te, držimo barem, svojom izvedbom zadovoljili najvišeg pretstavnika sokolske telo-vežbe,'koji je s naročitim zadovoljstvom pratio rad svojih mladih dru-gova na svim spravama u *^Pom te smišljeno uredenom krugu Tirševog doma.
Na sletištu
Pogled s načelničkog mosla
Stajalište načelnika namešteno je iznad zapadne, reprcnzentacione tribine. Pošto je baš ta tribina najpogod-nija i okrenua od sunca, tu je i zapo-četo definitivno uredenje stadiona. Sredina tribine nije više iz drveta nego pretstavlja jedan ogroman, visok, du-bok i širok masiv betona i železa U pojedine predele tribine, 'kao lože, mesta za sedenje, vode otraga tribine betonske stepenice. Razume se, da je taj definitivno podignuti deo zapadne tribine snabdeven več i električnim os-vetljenjem, vodom i svim mogučim komfortom. Tu je namešten i telefon, koji preko naročite centrale spaja sve strane vežbališta, barake i objekte gde
Nedelja 26 juna bila je zapravo jedan od prvih značajnijih sletskih dana, jer je toga dana na sletu učest-vovao i naš naraštaj, koji je odlično nastupio, a na sletištu su ^bili i istaknutiji pretstavnici našeg Sokolstva. Jutro je bilo kišovito i svako je misleo, da če dan biti pdkvaren, ali uskoro je kiša prestala i dopodnevm pokusi obavljeni su u redu
Naraštaj je ručao na samom sletištu, i u jedan sat i po bio je več pri-premljen za nastup. Sletište se medu-tim počelo da puni masama naroda, tako da je več u dva sata popodne bilo sletište posve puno. Došli su i zvanični prctstavnici vlade, i to ministri dr. Slavik i dr. Matoušek, pretstavnici vojske i parlamenta, japanska delegacija s poslanikom na čelu i mnogi dru gi odlični gosti. Na desnoj strani lože pretsednika republike nalazili su se u dve lože pretstavnici našeg Saveza i to brača potstarešine Gangl i Paunkovič, članovi savezne uprave brača Živko-vič, Brozovič i dr. Dragič. Kod brače Gangla i Paunkoviča sedeo je i starešina ruskog Sokolstva brat Manohin, a oko pola pet došao je još i starešina poljskog Sokolstva brat Žamojski, koji je bio baš na proputovanju iz Pariza. U ložu dolazili su izmenično starešina ČOS brat dr. Bukovski, a i sva tri potstarešine te i ostali članovi pretsed-ništva ČOS, 'koji su uopšte pretstav-nicima našeg Saveza posvečivali oso-bito veliku pažnju.
Tačno u pola tri dan je znak za
početak i burno pozdravljan ulazi u
širokim kolonama muški naraštaj oko 13.000 na broju. Rastup nije bas bio odličan, ali znači novitet u sokolskim nastupima, koji treba svakako izvesti s mnogo pažnje. Vežbe je sastavio brat Očenašek s bratom Perglom i veoma
iz otvorenog, naročito udešenog paviljona za glasbu u obliku školjke. Na IX svesokolskom sletu tog tradicional-nog muzičkog paviljona nigde ne vidimo. Na ovogodišnjem sletu, naime, muzika ne svira više direktno vežba-čima, nego se prenosi elektrofonički preko devet ampliona, koji su smešteni na istočnoj strani, dakle iza članske tribine na visokim stožerima, tako da se u jedan mah čuje glazba sa devet mesta po celom vežbalištu.
Muzički paviljon nalazi se iznad ulaza za vežbače, ali on je sa svih stra-na, pa i sa strane koja gleda na sletište potpuno zatvoren. Paviljon ima prilično velike prozore s mutnim staklom. Samo tamo, gde se nalazi kapelnik, ima obično staklo, da kapelnik može da vidi celo vežbalište. Velika sala muzičkog paviljona, u dužini od nekih 30 i širini oko 15 m, udešena je kao obični radio studio sa svim potrebnim aparatima i ostalim. Izolacija je pot-puna, te se i pred samim paviljonom ne čuje glazbu, koja svira u njegovoj unutrašnjosti. Dok medutim gledaoci na članskoj tribini takorekuč sede kraj same glazbe, te su od nje odvojeni samo jednom stenom, oni ipak glazbu ne čuju direktno, nego samo preko ampliona, koji se nalaze nad paviljonom.
Tamo, gde se nalazi mesto za kapelnika, podignut je mali podij s pultom za kapelnika. Ispred pulta smeš-tena je telefonska stanica, koja je direktno spojena s jedne strane s načei-ničkim mostičem, a s druge strane s centralom na zapadnoj glavnoj tribini, da se može u slučaju potrebe muzika od svuda izvestiti, kada i kako treba da svira.
Muzika sama smeštena je samo na jednoj strani kapelnika, dakle sas-vim drukčije nego obično. To je radi harmoničkog odavanja muzike u mikrofon, pošto je svakako potrebno, da se ona čuje lepo i čisto po celom sletištu.
Ipak moramo da kažemo, da ovaj način muzike ne pravi onog silnog utiska kao direktna, neprenašana glazba, izvadana makar od dvostrukog broja glazbenika na otvorenom prostoru, u poznatoj školjci za muziku Ovaj zvuk duvalačke muzike posle prenašanja sasvim se gubi i dobivamo utisak, da na sletišu igra jedan nešto bolji ali veoma jaki gramofon ili radio. Dok su se na predašnjim sletovima valovi muzičkih zvukova širili po sletištu nekako u obliku lepeze s centrom u samom muzičkom paviljonu, sa-dašnji uredaj s devet ampliona uzru-kuje samo širenje valova zvukova u jednom smeru prema glavnoj tribini. Čini nam se, da se time ipak malko gubi ona slika kod prostih vežaba. Bar takav smo imali osečaj na naraštaj-skom sletu pri vežbama muškog naraštaja s blistavim palicama.
su efektne, dok metalne svetle palice nisu napravile očekivani utisak. Ctlas-bena pratnja slikovita je, ali ponesto teška, i u njoj skoro nije prepoznati kompozitora sokolskih vežbi Matjejo-veca. Muški naraštaj uostalom svoje vežbe, koje su dosta teške, odvežbao je s mnogo elana i skladno, pa je pri odlasku s vežbališta bio zasluženo burno aklamiran.
Za muškim naraštajem dolazile su naraštajke, 14.000 na broju. Na ulazu u vežbalište pojave se kolone naraštajki ko plava reka, kojoj nema kraja. Rastup je bio veoma lep i potpuno je uspeo, samo je bio nešto predug. Ove vežbe naraštajka, koje su u nedelju postigle največi efekat, sastavila je sestra Hana Burgerova, dok je vanredno lepu muziku napisao dr. Franjo Siksta. Naraštajke pod vodstvom s. načelnice Provaznikove vežbale su odlično i odnele su pobedu dana Publika je svom divljenju i odobravanju dala punog izražaja i nije štedela s burnim priznanjem. Plavi talasi rasprostrti po čitavom sletištu pretvarali su se sas-tupom u više plavih tokova, koji se gube kroz izlaze za tribinama, da se onda uskora pojave na članskoj tribini medu gledaocima.
Dolaze zatim jugoslovenski, naši naraštajci, opaljeni suncem. Malo ih je i skoro se gube na ovom grandioznom vežbalištu, ali idu ponosno, s puno sa mopouzdanja. Izvode živo i tempera mentno svoje vežbe, a kad završiše jednako kao i kod nastupa publika skoro ne prestaje da ih pozdravlja pleskanjem i poklicima.
Nakon odvežbane vežbe muškog naraštaja, ulazi pod vodstvom zamc-nika saveznog načelnika brata Miroslava Vojinoviča jugoslovenski naraštaj sa zastavom i plaketom na čelu,
Jugoslovenski naraštaj u Praškom Sokolu
wf$k
lili'#!
жшштт^ш
ШшштШ
>S O K O l S.K I . O L A S N 1 K$
Dani ^rednfoškolske omladine:
1) Nasiup učenica 19 funa — 2) Počasi srednjoškolske omladine državno} zasiavl — 3) Nasiup doka višeg odeljenja
-
—
S leve strane češlcoslovački rnuški na-raštaj sa zastavom, a s clesne ženski. Stvara se živi četverokut, u čijoj sredini jedan naš naraštajac kratkim govorom predaje češkom naraštajcu dar našeg naraštaja čehoslovačkom nara-štaju, rad mladog jugoslovenskog u-metnika brata Mitje Šviglja. Nakon predaje dara, češkoslovački naraštajac zahvaljuje se svom jugoslovenskom bratu i tada se oba poljubiše u znak večitog pobratimstva obiju naraštaja. U to prilaze i pretstavnici našeg Sa-veza brača zamenici starešine Gangl i Paunkovič s članovima pretsedništva ČOS s bratom dr. Bukovskim na čelu, nakon čega su otsvirane naša i češko-slovačka himna. Ovaj prizor bio je veoma dirljiv i nezaboravljiv, te je publika burnim odobravanjem i pokli-eima.-' »Živeli Jugosloveni« davaia iz-ražaja svom oduševljenju. Muški na-raštaj s pretstavnicima SKJ i ČOS te češki naraštaj burno pozdravljanj od-lazi s vežbališta, na kojem ostaje grupa našeg ženskog naraštaja, koja je s puno elegance izvela svoje ljupke vežbe, koje je sastavila savezna načelnica s. Skalarjeva, uz glazbenu pratnju od br Verija Švajgara. Za vreme nastupa našeg naraštaja bili su na načelnič-kom mostu naš savezni načelnik br. Bajželj, koji je vodio nastup muškog naraštaja te savezna načelnica s. Skalarjeva, koja je vodila nastup ženskog naraštaja. Za vreme nastupa našeg naraštaja nad načelničkim mostom vila se je naša trobojka. Oduševljeno pozdravljene ostavile su nakon odvežba-nih svojih vežbi naraštajke vežbalište. Ovde bi se moglo primetiti, da je broj našeg naraštaja bio uistinu vrlo malen, i da ih je od svake kategorije bilo bar j oš jedanput toliko efekat bi bio još mnogo veči.
Kao, četvrta tačka bile su raznolikosti naraštaja, koje su izvedene veoma uspešno i pružale su publiei i lepu zabavu. Za vreme ove tačke došao je na sletište pretsednik republike brat T. G. Masarik, živo pozdravljen od
nepreglednog mnoštva publike i Sokolstva. Čim je stupio u svoju ložu, muzika je zasvirala državnu himnu. U njegovoj loži nalazila se i njegova kčer-ka dr. Aliče Masarikova, koja je več pre bila u jednoj drugoj loži, dalje starešina ČOS br. dr. Bukovski i III za-menik starešine ČOS, ministar br. dr. Juraj Slavik. Za raznolikostima naraštaja sledile su veoma interesantne i slikovite proste i skupinske vežbe ženskog naraštaja na gredama, zatim štafetno trčanje (52 štafete, u svakoj če-tiri mešane grupe muškog i ženskog naraštaja), koje je pobudilo u publiei čisto sportski interes.
Pretsednik republike ostao je na sletištu sve do kraja i pratio sve na-stupe vilikim interesom, a osobito se primetilo, da se i njega duboko doj-mila scena Tiršev san. Za vreme svog bavljenja na sletištu, pretsednik republike izišao je iz svoje lože da poseti u jednoj od susednih loža bolesnog brata dr. Jindru Vanička, koji je iako veoma teško bolestan ipak želeo da se nade na sletištu. Ovaj gest pretsednika republike učinio je na sve prisutne naj-dublji utisak.
U svojoj loži primio je pretsednik brat Masarik nadalje i sestru Renatu Tirševu, te pretstavnike našeg Saveza braču potstarešine Gangla i Paunko-viča, sa kojima je razgovarao duže vreme veoma srdačno. Pri odlasku sa sletišta pretsednik brat Masarik obe-čao je da če na narednu javnu vežbu naraštaja u sredu 29 juna sigurno doči i to več u tri sata, dakle pre samog početka.
Nedeljni nastup znači velik uspeh i sam po sebi, a i po tome, što je tada nastupila. takozvana ratna generacija, pri čemu se ipak pokazalo, da ni je slabija od predašnjih. iako je brojno nešto manja. A i vreme bilo je toga dana popodne upravo idealno, bez ni-malo vručine, pa i nezgoda nije bilo nikakovih, osim što je za čitavo vreme nastupa pozlilo samo jednoj naraštajki.
Takmičenja naraštaja
Na vojničkom i civilnom stadionu održana su takmičenja naraštaja, za koja se je prijavilo oko 1500 narašta-jaca i naraštajki, medu njima i naši naraštajci. Uz opšta takmičenja, održana su na ovom mestu i peteroboj i boina takmičenja, dok su održana u igrama naraštajki na letnjim vežbnli-štima nekih praških sok. društava. Takmičenja su počela s malim zakaš-njenjem, ali su održana u najlešem redu. Osobito treba na ovom mestu pohvaliti discipliniranost takmičara i spre-inu te nepristranost sudaca. Novitet
0 kojem smo več pisali, da ženski tak-mičari saznaju za vežbe u kojima tak-miče tek na sletištu, je uspeo, što se ima zahvaliti uspešnom treningu i smotrenoj podeli vežbače materije Svi naraštajci taikmičari bili su i lekarski pregledani, a oko 250 njih pregledali su čuveni kapaciteti na medicinskom području u naučne svrhe i univerzitetni profesori braća dr. Hinek, Vajg-ner, Jirasek, Kral, Matiegla i Hanak. Utvrđivalo se prošlost takmičara, te-žina, višina, vitalni kapacitet, pritisak krvi i napravljeni su i rentgenovi snim-ci srca i pljuča. I kod zavoda bilo je pored voditelja Sokolstva još drugih znamenitih gostiju, medu njima prof. katarje, sekretar Medunarodne telo-vežbačke federacije. Takmičenja nara-štajaca obuhvačala su šesteroboj vrsta
1 pojedinaca i to: u prostim vežbama, palicama (štapovima), vežbama na konju u širinu, na krugovima, skoku u visinu sa zaletom, metanju (baeanju) kugle i trčanju na 60 metara. Rezultati ,su veoma dobri i pokazuju, da je i medu mladima mnogo i vrlo dobrog inaterijala iz kojeg če se moči da nade i budučih šampiona. Rezultat je sledeči: na prvom je mestu vrsta muškog naraštaja iz društva Brno I (župa Ma-luilova) sa 2883 tačaka (bodova) što iznosi 91'52%, na drugom mestu je vesta muškog naraštaja iz društva Vinohradi (sredočeška župa) sa 2881 bo-dova ili 91-48%, a na trečem mestu vrsta iz Prostjejova (župa ista) sa 2870 bodova ili 91'11%.
Medu pojedinciina na prvo mesto je došao naraštajac Dnebovski Bojan (Bubeneč-župa sredočeška) sa 588 bodova ili 98%, što je vanredno lep rezultat, na drugo mesto došao je nara-štajae Černi Jan (Smihov-župa Jung-manova) sa 587 bodova ili 97’83% a na treče mesto Matula Jaroslav (Brno
4	župa Jana Mahala) sa 585 bodova ili ‘>7-49% i Sindlcr Josip iz Prostjejova. Naši naraštajci takmičili su posebno, pa su postigli najbolj i rezultat naraštajci Tilih Zoran (Celje) i Tomič Jo-vo (Karlovac) sa 577 bodova ili 96'16%, dakle u primeri sa Čehoslovacima lep rezultat, a u zajedničkom takmičenju clošli bi na sedmo mesto.
kod opšteg takmičenja naraštajki takmičilo je u višem odeljenju 201 na raštajka, a u nižem 425.
U nižem odeljenju pobedile su sledeče vrste: vrsta praškog Sokola (župa Prag) sa 3024 bodova ili 96%, vrsta društva Nimburg (župa Tirševa) sa 2984 bodova ili 94’7% i kao treča vrsta ženskog naraštaja društva Lou ni (*upa Sladkovskoga) sa 2961 ili 94%.
Maribor, koja je brači Česima darovala pre početka utakmice lepo izve-zenu trobojnicu, a koja je svršila pohodom vrste iz Plznja sa rezultatom 2:1.
Prosti (slobodni) troboj naraštajki.
Na civilnom stadionu od ranog jutra pa sve do podneva vršila su se takmičenja u skdkovima u vis, baeanju lopte od 2 kg i trčanju na 60 m. Ako se uzme u obzir da je večina naraštajki takmičila u običnom telovežbačkom odelu, treba priznati, da su rezultati vanredno dobri. Takmičilo je 14 vrsta i 89 pojedinki. Na prvom su mestu Košiče sa 715 bodova, na drugom Hu-sovice sa 686 bodova a na trečem Hlu-boka sa 667 bodova. Kod pojedinki postignuti su sledeči rezultati: prva je naraštajka Božena Smrzlikova iz Pr-serova (župa sredomoravska) sa 315 bodova, druga Spačilova Marie iz Rže-pčina (župa Olomouc) sa 297 bodova, a treča Jankova Josipa iz Košiča sa 287 bodova.
Takmičenja u plivanju na Baran-dovu bila su veoma interesantna, te su pokazala kako sc več i ova grana intenzivno gaji u.Sokolstvu. Na ova tak-mičenja došao je i Jindra Vaniček, koji je za sve vreme sleta očevidno zdraviji. Takmičilo je 167 takmičara. Takmičilo se u višem i nižem odelje-nju. Mali naraštajci plivali su na 25 m, a veči na 50 m. Naraštajki je takmičilo 33. Najbolje su rezultate postigli u svim granama naraštajci iz Praga. Rezultati su sledeči: Niže odel jen je-prsno na 25 m prvi je Mareš iz Roudnica (župa Podržipska), drugi Taks iz Prag-žižkova, a treči Kalik iz Znojma. — Na £5 m prosti stil na prvom je mestu naraštajac Svoboda Alojz iz Praga 111, drugi Zan S. iz Brna I, a treči Kopeček iz Znojma.	t
U višem odeljenju postignuta su sledeča prva mesta: u plivanju na 50 m prsno prvi je Lacina iz Prag-Smihova, drugi Paržik iz Libercca, a treči Nosek Jaroslav iz Plznja, u plivanju na 50 m na ledima prvi je Rajnberger iz Brna
I,	drugi Nosek Jaroslav iz Plznja a treči Ctibor iz Praga Vil, u plivanju na 50 ,n prosti stil — na prvom je me-
stu Kohout Juraj iz Branika (župa Praška), drugi Kevo Radko iz Splita, a treči Maržik iz Opave.
U vodnoj štafeti 3X50 m pobedila je štafeta Praga I. U plivanju na prsno 50 m startovalo je 14 naraštajki, a pobedila je naraštajka Pavlisova iz Praga-Smihova. U plivanju na 50 m prosti stil takmičilo je 13 naraštajki od kojih je postigla najbolj i rezultat naraštajka Vitek Vera iz Praga VII. I kod sko-kova takmičilo se u dve grupe, u grupi mladih pobedio je Franjek iz Vino-hrada, u grupi starijih paik Brunclik iz Jičina Naraštajki je u Skokovima u vodu takmičilo 11, a pobedila je Leh-nerova iz Vinohrada.
Interesantna su bila takmičenja u kanoistici i veslanju, koja su se odr-žala na Vltavi. Ova grana jedna je od najnovijih u Sokolstvu, ali su ipak več postignuti veoma lepi rezultati. Od običnih sportskih takmičenja u ovoj grani, ova sokolska takmičenja razlikovala su se u tome, da se nije gledalo u prvom redu na rekorde pod svaku cenu, nego pre svega na izdržliivost i lep stil. U veslanju se takmičilo četvorkama, a pobedila je četvorka društva Praga-Smihov II sa 195 bodova u vremenu 3:48.3, na drugom je mestu četvorka iz društva Vinohradi.
Ne samo da su zanimljiva, več su i zabavna takmičenja u kanoistici u kojima je na 500 m sa zaprekama pobedio Sohorovski iz Praškog Sokola, a u dvojicama Sohorovski i Čermak, obojica iz Praškoga Sokola.
Od takmičenja treba još navesti utakmicu u odbojci izmedu naših na-raštajaca i čeških, u kojoj su naši vodili sa 13:11, ali su u poslednje vreme podlegli sa 13:15.
Sva ova takmičenja održana 27 i
28	juna pokazala su raznolikost sa-kolskog telesnog uzgoja, pokazala su da ima u sokolskim redovima odličnih takmičara, a pokazala su i još nešto, čega često nedostaje kod običnih spor-tista, naime, vanredna disciplina svih takmičara. Sa rezultatima se može zadovoljiti, jer pokazuju visoki nivo i u ovim granama.
Pojedinke u nižem odeljenju postigle su sledeče rezultate: na prvo mesto došla je naraštajka Božena Strakata iz društva Židenice (druga brnska župa) sa 498 bodova ili 99'6%, na drugo mesto naraštajka Jiržina Stranska iz društva Nimburk (župa Tirševa) sa 491 bodova ili 98-2% a na treče mesto naraštajka Jiržina Frantikova iz društva Smihov I sa 490 bodova ili 98%
U višem odeljenju prvo je mesto postigla vrsta ženskog naraštaja iz Hluboke ( župa Husova) sa 2826 bodova ili 89'7%, drugo mesto vrsta iz Piska (župa Jeronimova) sa 2798 ili
89 7%, a treče mesto vrsta ženskog naraštaja iz Mlade Boleslave (župa Fig,-nerova) sa 2773 bodova ili 88%.
Pojedinke u višem odeljenju postigle su sledeče rezultate: prva je Vera Opočenska iz Sokola Praškog sa 485 bodova ili 97%, druga Novak Jarka iz Vršovica sa 482 bodova ili 96’4% i treča Angela Žižkova iz žižkova sa 481 bod ili 96 %.
Bojna takmičenja veoma su interesantna i bez sumnje je, da žele naraštajci što više takovih takmičenja. Ovo su bila takmičenja u trčanju sa raznim zaprekama i to na pruzi dugoj
90 m. Prvo je mesto postigao Veseli Oldržih iz Znojma (župa pukovnika Švece), drugo mesto Cihlarž Josip iz istog društva, a treče Holer takoder iz istog društva i župe, dakle sva tri prva pobednika, a i četvrti Bakrčka iz jednog su društva.
Peteroboj naraštaja pokazao je lepu visinu ove grane takmičenja a i rezultati zadovoljavaju. Od vrsta prvo je mesto postigla vrsta muškog naraštaja Brno I, drugo vrsta društva Vinohradi, a treče vrsta župe Brno II, od pojedinaca došao je na prvo mesto Valoušek Slavoj iz Brna I sa 808 bodova ili 89-78%, na drugo Roztočil Vi-lim iz Brna I sa 754 bodova ili 83’78% i na treče Buček Rudolf (Kralovo pole-župa Brno II) sa 699 bodova ili 77’67%. Rezultati u takmičenjima u pojedinim granama su sledeči: punih lOO bodova u prostim vežbama postigao je Perži-na Rihard iz Brna I, u skoku u dalj skočio je isti takmičar 6 m 5 cm, metanje kugle 15*33 m bacio je Spurni, a pri skoku u vis skočio je 170 cm naraštajac Valoušek Slavomir iz Brna.
U takmičenjima u igrama muškog naraštaja pobedila je u hazeni vrsta Sokolskog društva Prostjejov I pro-tiv Vinohradi sa 13:1. U baeanju lopte u koš pobedila je vrsta Sokola Praškog protiv vrste Sokola Brno Г1 sa 20:5. Novitet je bio u takmičenjima igra »Gorodka« u kojoj je pobedila vrsta Sokola Plzenj V, dok je Jihlava došla na drugo mesto. Odbojka igrala se u dve grupe i to u prvoj stariji naraštajci, a u drugoj mladi. I ovde je prvenstvo odnela vrsta Sokola Plzenj pobedivši sa 2:0 jakog konkurenta vr-stu Sokola Brno I. Na drugom je mestu vrsta Sokola Brno I, a na trečem vrsta Sokola Košiče. U drugoj grupi t. j. mladih na prvo je mesto došla vrsta Sokola Brno I, koja je pobedila vrstu Sokola Nimburk sa 2:1. Kao zaključek odigrala se zaista bratski utakmica izmedu vrste Plzenj V i vrste Sokola
Drugi sjajni nastup sokolskog naraštaja
Kao što su palmu pobede odnele u nedelj u 26 juna češkoslovačke nara-tajke, tako se je u sredu 26 juna pored njih odlikovao svojim nastupom u prostim vežbama i muški naraštaj. Ceo javni nastup naraštaja uopšte izvršen je u znamenju divne pobede sokolske misli. Svi vežbači dali su iz sebe sve što su mogli, zato ni uspeh nije mogao da izostane. Mnogo je elektriziralo naraštaj i to što su bili obavešteni, da če nastupu prisustvovati opet president ČSR brat dr. Masarik, što je i drugom javnom nastupu naraštaja podalo još jednu naročitu poantu. uspeh dakle bio je potpun u svakom pogledu.
Več oko sata popodne počele su se pomalo puniti tribine, narocito one okrenute od sunca. A kada je tačno u 2.30 dan znak za početak javne vežbe, na tribinama bilo je sakupljenih, iako je bila sreda, radni dan, oko sto hiljada gledalaca. Odmah zatim zasvirala je i češkoslovačka državna himna, znak, da je prispeo sa^svojom prat-njom i brat president Republike. Uz oduševljeno klicanje hiljada naroda, brat president u potpuno belom odelu, sa slctskom značkom, stupio je u svoju ložu, da još jedanput posmatra uspešni rad uzdanice svojeg naroda, sokolskog naraštaja.
Nije se još bilo ni poleglo gromko klicanje ogromnog mnoštva prisutnom pretsedniku, a več je zapoceo javni nastup naraštaja. Čuje se nas jugosloven-ski marš i s ulaza za vezbace struji na vežbalište četa jugoslovenskih narasta-jaca, da još jedanput nastupe sa svojim prostim vežbama, koje su vec pro-šle nedelje imale vanredan uspeh. I zbilja, i danas, naši naraštajci bili su pravi pobednici. Ceo nastup i izvedba sama bila je vanredno dobra, sto sve-doče i kritike svih praških novina. Vežbe je vodio s načelmckog mosta opet savezni načelnik br. Ivati Bajželj, a na vežbalištu br. Prosenc. Posle od-laska s vežbališta naših narastajaca, opet su se otvorila ulazna vrata i elegantnim korakom stupilo je 76 jugoslovenskih naraštajka pod vodstvom s. načelnice Skalarjeve a uz pomoe se-stara Brozovičeve, Vojmoviceve i Tratarjeve. Svoj nastup i Proste vezbe iz-vele su naše naraštajke krasno, te su tako i one doprinele velikom uspehu naše naraštajske ekspedicije na sletu Posle kratkog odmora, otva^aju se potpuno ulazna vrata i u 72 stupima pomalja se kao tok reke muški naraštaj ČOS, da još jedanput izvede onaj svoj jednostavni ali ipak najteži nastup u vežbama s blistavim palicama. Kako prošle nedelje 26 juna taj nastup nije uspeo bogzna kako, sada, posle još jednog pokuša u utorak, izvedba je ovog puta bila mnogo bolja i uspeh potpun. Tek što su naraštajci stigli pred glavnu tribinu, več su izveli okret iz-nutra te mahom preplavili u veoma
teškom boenom maršu u odručenju ce-
lo	vežbalište. Taj rastup, onako jedno-stavan, traži od vežbaea mnogo više, nego oni stariji, iako komplikovaniji način rajalnih pohoda. Naraštajci su nato izveli veoma lepo i savršeno svoje ežbe s blistavim palicama na suncu, što je celoj to j slici podavalo još više lepote i čarobnosti.
Tek što su naraštajci otišli najkra-čim putem kroz izlazne dve kapije u svlačionice, več je kroz srednja vrata počeo velebni rajalni nastup preko 12 hiljada ženskog naraštaja za proste vežbe s malim zelenim vencima. 'I taj nastup izazvao je gromovito odobravanje a naročito zato, pošto je bio kao i prošle nedelje 26 juna opet izvršno i uzorno izveden. A sama pak vežba s vencima bila je zapravo jedna pesma češkoslovačkih naraštajki. One su po-
novno svojom izvedbom upravo očarale nepregledno more od stotine hiljada gledalaca.
Posle naraštajka nastupila su iza-brana odeljenja muškog naraštaja iz različitih župa u igrama, utakmicama, prostim vežbama, Skokovima i drugim izvedbama u manjim grupama. Za kratko vreme celo vežbalište bilo je preplavljeno naraštajcima, te je tako-rekuč u jednom trenu pokazalo veoma živu sliku svestranog sokolskog vaspi-tanja. Flodanje po buretima, prevažanje i utrke kolieima, veoma lepe piramide, prenašanje greda, različne vrst? štafeta, razne igre: kao odbojka, baca-nje lopte u koš, preskoči preko spra va, proste vežbe u skupinama, borenje vučenje užeta i još mnogošta drugog sve su to imali gledaoei najedanpui pred sobom, a stručna lica pretstavnika stranih gimnastičkih organizacija imala su prilike da objektivno presude sav taj ogromni rad .sokolskog naraštaja na osnovu sokolskog telovaspitnog sistema. Ta bilo je tu prisutnih zastupnika mnog h gimnastičkih organizacija iz sviju strana sveta. To se je naj jasni jc videlo po okičenoj glavnoj tribini sa zastavama dotičnih naroda. Da su biii na sletištu pretstavnici čitavog sloven-skog Sokolstva, razume se samo po sebi.
Posle igara naraštajaea sledila je jedna veoma efektna tačka: vežbanje 240 naraštajka na gredama, koje su bile postavljene u obliku križa u sredin; vežbališta; svaka greda bila je od su-sedne za 20 cm prema sredini viša. Vežbe za ovaj nastup sastavila je na čelnica ČOS s. Provaznikova, a muzi ku komponirao je poznati sokolski kompozitor br. Matjejovec. 1 ova tačka je postigla potpun uspeh, možerno da kažemo, još veči nego prošle nedelje.
Posle svršenog telovežbačkog ras-poreda, počela je opet sletska scena »Tiršev san«, koja je ovog dana provo-dena još bolje nego u nedelju, pošto su se svi koji su u njoj sudelovali potpuno uživeli u svoje uloge. Uspeh scene bio je potpun.
Konačno smatramo potrebnim da objavimo i mišljenje bivšeg načelnika ČOS br. dr. Vaničeka o nastupu nara štaja. Brat dr. Vaniček, koji je več pro šle nedelje prisustvovao javnoj vežbi naraštaja, nije mogao a da ne dode i drugi put na naraštajski slet. Posle dovršenih vežaba kazao je svoje mišljenje kratko i otsečeno, kao uvek-»Imam s njima veliku radost!« Ove reči iz ustiju oaako strogog vodnika kao što je bio za celog svog života sed savezni načelnik SSS važe više nego gomile reči.
Svršen je slet slovenskog naraštaja. Več nekoliko časova posle dovršene javne vežbe, naraštajci su veči-nom krenitli svojim kučama. S radošeu u srcima, oni če i nadalje raditi u sokolskim redovima, jer im je baš prašk' naraštajski svesokolski slet dao novog impulsa za rad, novih utisaka o ogromnosti sokolske misli i organizacije. Svi če se oni spremati i za buduče sletove, ali ne više kao naraštajci, več kao članovi, jezgra Sokolstva.
Njihova pobeda na IX svesokol-skom sletu biče im misao vodilja u daljnjem sokolskom životu, pa bilo da žive u Češkoslovačkoj. Poljskoj. Jugoslaviji ili bilo gde. Napred, naš nara-štaju!
Triumfalna povorka sokolskog naraštaja praškim ulicama
Praa ie pokazao svoi sokolski osećaj — 400.000 ljudi na ulicama pozdravlja uarodnu uzdanicu
Več od dolaska Amerikanaca, koji su kao prvi gosti došli na slet, praške su ulice okičene zelenilom i bar jadrna. Ali sve to još nije bilo tada potpuno gotovo; svakog dana pojavljivali su se novi barjaci, kitili prozori, skoro nije bilo izloga, u kojem ne bi bilo bar Tirševe slike, okičene cvecem i trobojkama. Mnogi su pak izlozi upravo umetnički dekorirani, a mnoge rad-njc izradile su i sokolske transparente, koji noču pozdravljaju Sokolstvo.
Divno sunčano jutro pozdravik) je sokolsku omladinu na njen glavni dan u sredu 29 juna. Toga dana je sokolska omladina pozdravljala zlatni Prag, a praška publika sokolsku omladinu, uzdanicu narodnog ponosa, narodne misli i sigurnosti otadžbine. Ovo nije bila povorka kakovu smo vikli gledati uz obično uzajamno pozdravljanje; ne, ovo je bio triumf nacionalne sokolske misli, ovo je bilo triumf omladine.
Več oko osam sati ujutro počele su dolaziti razne grupe naraštajaea i naraštajka iz svojih konačišta u bo-kolsku ulicu, iz koje je trebala da krene povorka. Lice ulica menjalo se svake minute i sve to veča je bila navala publike, koja je od raznih prodavačica kupovala barjačiče da s njima^pozdravlja sokolsku omladinu. Tačno u devet sati formirana povorka na. Ko-mandu podnačelnika COS br. dr. Miroslava Klingera, koji je; bio komandant povorke i njezin odhčan aranžer, krenula je prema Vaclavskom trgu.
Raspored povorke
Na čelu povorke stupao je njezin komandant prvi podnačelnik ČOS br. dr. Klinger, a s njime podnačelnik br. dr. Pehlat i načelnica s. Marija Provaznikova. Za njima stupali su članovi i članice načelništva ČOS i vode omla dinskog odbora ČOS, ispred kojih je nošen standart ČOS. Posebnu skupinu tvorio je naš naraštaj s članovima sa-vezne uprave i načelništva SKJ na čelu. Naš deo povorke vodio jc zame nik sav. načelnika br. Miroslav Voji-novič, dok je sam naraštaj vodio brat Prosenc, član STO. Spreda je stupao muški naraštaj, a za njim ženski Za našim naraštajem stupali su pobednici u naraštajskim takmičenjim, za kojima je sledio pretsednik omladinskog odbora ČOS brat Očenašek sa br. Per-glom. Zatim su sledili naraštajci po župama, i to kao prvi naraštajci iz čeških zagraničnih župa i austrijske župe, zatim naraštajci iz Slovačke, za ovima naraštajci iz moravskih župa, za kojima su opet išli naraštajci čeških župa, a kao poslednji bili su naraštajci praških župa. Istim redom kao naraštajci, išle su u povorci 1 naraštajke. Ispred svake župe nošeni su natpisi župe, župski i društveni naraštajski barjaci. Povorka je lsla iz Sokolske ulice preko Vaclavskog trga, gde se podelila oko spomenika sv. Vaclava, dalje Narodnom tršidom, po Nabrežju i pored parlamenti premi gradskoj večnici, pre ’
m #0'	•
- «sis
i i 'J&SPtg1!}
шшшвкш
' ■ ’ • •
*•*v5
шшшт
■ Ш
Мјјјимјјај
^•'>-Г^т f % X. ✓- >».. j č
Г ч<.
- :
|j •: ; ':-'..,Д;' ;
*	у	4 ј&Зј'!' - Jps .. V
ч ,;■' 4 'Ч *' ‘ 4' '
. ?И*к«ч
,	<	'i^	■
^ - ' . 5' -v ^lls '' -
л' i f *•
Nekoji prizori sa sfafnih dana sleia sokolskog naraštafa
1) DetalJ vežbe
slupilo 14.000
ih Je 13.000
Č0S
26 juna, kada ih Je 26 juna;
3) Naslup Jugoslovenskog (lero, naraštajke) i češkoslovačkog (
naraSlaifi z» predaju bralsko g dara 26 Juna
4) Jugoslovenski narašiaj pređefe
svoj dar čcškosiovačkom narašlaju
5) 16) Vežbe jugoslovenskog nara-
šfaja 26 Juna
Nalecanja narašlafa 26)una
7)
») i
10) Bacanfe lopte u koš M>
1
'Ч' ; ’	’	:V	’’	:	■■
:Ф/: ' ’	'	Ш	■	■	'
r; - • . *
'.Š$M "'	-	j	хЗ	"''	Ш
^	.	Ч'4-v-'	-	'•■:••	■....•!*•• .Д'	.	'	■■	*	V	\■	••	'	*■'■''
' ž? •	‘	к*	^'	*	*	3	-
'ii'.	v....>v	....	...f'	ugiSRV^;"	;^.
•	.	-	*	4&-f	•
poscbnoj tribini bili sakupljeni pret-stuvmc* vlado, parlamenta, senata, grada P;-.! razno dclcgacije, pret-scdm.štvn i OS, a za naš Savez brača C*angl. Paunkovič, Bajželj i s. Skalarjeva. Neopisive su scene iz praških prenapunjenih ulica, kojima je išla povorka. Svi pozdravi bili su samo je-dan veliki i glasni usklik: Prag je Vaš, draga omladina, Prag je sokolski! A i omladina uzvračala je podjednako pozdrave zlatnom Pragu. Razdragani, s očima koje su blistale od veselja, nasmejana lica klicali su naraštajci: Živio krasni slovenski Prag! Posebno živo i veselo pozdravljale su naraštaj-ke, koje su bile u svojim divnim kro-jevima, zbilja utelovljenje radosti, mladosti i lepote.
Pred odličnicima i pretstavnicima slovenskog Sokolstva povorka je de-filirala, a nakon toga jugoslovenski naraštaj se je razmestio na gornjem kraju Starometskog trga, te je mimo njega čitava povorka prolazila kroz puni sat i po. Ćovek ne može ni zamisliti, kako su se dirljivo pozdrav-ljali naši i češki naraštajci! Od silnog pozdravljanja mnogima i mnogima ne-stajalo je glasa. Povorka je išla u osmerostupima, a učestvovalo joj jc oko 35.000 svih učesnika, što znači im-pozantan broj i za sam Prag. U po-vorci bilo je oko 20 muzika, medu njima i jedna naraštajska. Da je naraštaj, osobito naš, bio obasipan i cve-čem ne treba posebno ni isticati. Prag je tog dana bio u ekstazi i toliko raz-dragan, da to može učiniti samo i je-dino Sokolstvo. Tek oko jedanaest sati povorka sc potpuno razišla, a na raštaj svestan svojih dužnosti, iako umoran, odmah je pošao na sletište, da bude na vreme pripremljcn da još jednom nastupi i pokaže u svom div nom nastupu pred 100.000 glcdalaca snagu sokolskog uzgoja.
Naraštajska povorka pozdravlja br. dr. Vaničeka
Sedi bivši načelnik ČOS i Saveza slovenskog Sokolstva hteo je na svaki način da i on vidi velebnu povorku slovenskog naraštaja po Pragu. Zato je rediteljski odbor odredio bratu •Tindri jedno vrlo zgodno mesto na Vaclavskom trgu i to tamo, gde je povorka ulazila u Narodnu tršidu. Tu na čošku bio je jedan prozor rezer-visan za br. dr. Vaničeka i njegovu pratnju. Naraštaj sam, kada jc do-znao, da če ga posmatrati i dandanas najviši tehnički radenik sokolski, idol sviju Sokolova, naročito je burno kli-cao bratu Vaničeku, stupajuči mimo njegovog prozora. Uvereni smo, da je ta manifestacija omladine sedome na četniku napravila ogromno veselje.
Boravak našeg naraštaja u Pragu
Kakav je bio'đefile na Slaromestnom trgu
Na Staromcstnom trgu, ispred Gradske večniee, bila je podignuta tri hina za goste. Tamo su zauzeli mesta ne samo najviši reprezentanti Sokolstva, grada Praga s primatorom dr. Baksom na čelu, nego i najvidniji pretstavnici češkoslovaških državnih vlasti te zastupnici nebrojenih raznih nacionalnih korporacija i društava. Prema tribini bile su smeštene dve sokolske glazbe, koje su naizmence svi-rale uz paradni takt razne marševe. Muški naraštaj, jugoslovenski i ogromna masa češkoslovačkog, lepo sredeni u osmeroredima, svi su tiho i dostojanstveno odali počast gostima na tri-binama. AH kada su došle naraštajke, one su svojim poklicima upravo elek-trizirale tamo sakupljene odličnike. One su s vencima, zastavicama, ma-ramicama i t. d. tako živo pozdravljale, da je mnogima to neopisivo odušev-ljenje izvabilo suzu radosnicu.
Put našeg naraštaja kroz Češkoslo-vačku sve od granice pa do samog Praga, pa doček u Pragu bio je ne samo bratski, nego upravo triumfalan. Ali s jednako dirljivom pažnjom ude-šen je i boravak našeg naraštaja u Pragu.
Sam program boravka ukratko je bio sledeči. U subotu 25 juna pre podne, tu je dan nakon dolaska, naš naraštaj je pod vodstvom vodiča raz-gledavao Prag i njegove znamenitosti.
O	podne toga dana prireden je bio ru-čak u Strakovoj akademiji, a popodne naraštaj je posetio Tiršev dom i odr-žao probu za nastup; naveče je u Ri-grovom parku priredeno pozdravno večc od Strane Vinohradskog Sokola.
U ime srednjočeške župc pozdravio je naš naraštaj njezin zastupnik. Ovome se na pozdravu i lepoj priredbi zahva-
lio	iskrenim rečima član savezne uprave brat Branko Živkovič, koji je sa još nekoliko članova savezne uprave te saveznim načelnikom i naSelnicom prisustvovao ovom uspelom večeru, koje se pretvorilo u novu manifesta-ciju češkoslovačko - jugoslovenskog bratstva. U nedelju 26 juna pre podne naš naraštaj imao je na sletištu po-kuse; tu je i ostao na ručku. Popodne je nastupio s velikim uspehom, nakon čega je gledao ostali deo programa sa članske tribinc; večera mu jc priredena u jednom paviljonu na sletištu. Kako je paviljon bio pun publike i Sokola, bili su naši naraštajci srdačno pozdravljam. Na ovoj večeri bili su i svi pretstavnici našeg Sokolstva, koji su do tada stigli u Prag. Nakon večere naraštajci i naraštajke povedeni su na sajmište, gde su ogledali vatromet i divnu fontanu. U ponedeljak 27 juna oni naraštajci i naraštajke koji su sc imali da takmiče otišli su na sletište, dok su ostali razgledavali samo ure-denje slctLšta i popeli se na razgledni toranj na Petršinu, s kojeg se vidi Prag i njegova okolica. Naveče odr-žano je pozdravno veče u bašti Tir-ševog doma. U utorak 28 juna pre podne pošao je naraštaj na Olšansko groblje, gde je uz prisustvo zastupni-ka našeg Saveza i ČOS položena krasna kita cveea na grob Tirša i Fignera. Tu je govorio naraštajac Duričič Živko iz Beograda 1, koji sc u ime jugoslovenskog naraštaja poklonio jseni velikog učitelja. Nakon govora održa-na jc jedna minuta šutnje. Za saveznu upravu prisustvovali su ovom činu pi-jeteta braca: Gangl, Brozovič, Živkovič i dr. Dragic, a za sav. načelništvo braca Bajželj i Vojinovič te sestre Skalar, Brozovič i Vojinovič. Vrativši se s groblja deo naraštaja pošao je u stanove, a drugi su pošli na sletište da odigraju utakmicu u odbojci.
U utorak popodne 28 juna imao je naraštaj zbor u prvom dvorištu na Hradčanima tačno u dva sata, pa jc nakon toga razglcdao Hradčane, gde su mu pokazane -sve prostorije i protu-mačeno njihovo istorijsko značenje. Ova poseta na Hradčanima, kojom su se prilikom naši naraštajci upoznali i sa slavnom istorijom Češke, bila je od velikog uzgojnog značaja, jer našem naraštaj u otvara pogled u prošlost češke brače. Osobiti utisak napravile su na naraštajce raskošne prostorije i umetničke slike drevnih Hradčana, kao i dragocenosti koje se tamo na-laze. Naravski, posetili su i crkvu Sv. Vida, prašku katedralu, u kojoj su i grobovi mnogih čeških kraljeva. Raz-glcdanje završeno jc oko 4.30 sati, pa se naraštaj postroj io i pošao u dvor-sku baštu Belvedera, gde su se več sakupili pretstavnici našeg Saveza i ČOS, pored zastupnika vojske i vlasti, da tamo pozdrave kčerku pretsednika republike gospodu dr. Aliče Masari-kovu, koja im je priredila prijem.
Tačno u 4.30 ulazio je uz sviranjc sokolskog marša sokolske muzike naš naraštaj i postrojio se pred odličnici-
Nekoliko brojeva o povorci naraštaja
Naše če čitaoce svakako intereso-vati, koliko je naraštaja učestvovalo u velikoj povorci. Muskih naraštajaca bilo je svega 11.155 s 1184 člana, koji su bili vodnici. Naraštajka bilo je 12.227 sa 1009 članica-vodnica. U povorci bilo je 28 muzičkih kapela, medu njima i jedna naraštajska iz Berouna, nadalje nošeno je svega 512 naraštaj-skih zastava. Sve jc to što sc tiče češkoslovačkog naraštaja. Jugoslovcn-skog naraštaja pak, koji je u povorci imao počasno mesto, na njcnom čelu, bilo je: 198 naraštajaca i 76 naraštajka pored vodnika i vodnica. Jugoslo-vensko odeljenje povorke vodio jc za-menik sav. načelnika br. Miroslav Vo jinovič, a Savez SKJ zastupali su članovi uprave brača: Branko Živkovič, Brozovič, dr. Dragič i sestra Brozovi-čeva. Odeljenje samo vodio je br. tvan Prosenc, član saveznoga tehnič-koga odbora.
ma, Napred je istupio naraštajac Knajžel Živko (Soko I Ljubljana), koji je u ime našeg naraštaja pozdravio visoku gostiteljicu i zahvalio joj se na velikoj pažnji i ljubaznosti. Nakon toga svi pozvani gosti i naraštaj, naš pomešan s češkoslovačkim, seli su za stolove i bili posluženi čajem, pecivom i hladnim bezalkoholnim pičem. Razvila se zatim neprisiljena zabava, i naši naraštajci i naraštajke veoma su se dobro razumeli s češkom bračom i sestrama. Zaorila je i pesma, pa kad j c muzika počela svirati kolo sve je ušlo u kolo: ministri i generali, pretstavnici našeg Saveza i ČOS, pomešani medu naraštaj. Oko 6.30 sati čajanka je bila završena i naraštaj je prodefilovao pred gostima i prestav-nicima, pa je zatim pošao u svoje stanove.
Sutradan, u sredu 29 juna, naraštaj je bio več rano na nogama, sprenv ljcn za veliku povorku, koja je kao pobednička vojska, koja se vrača ovenčana lovorom pobede, prolazila praškim ulicama u pravom triumfu. Našem naraštaju, kome su na čelu bili pretstavnici uprave i načelništva našega Saveza, priređene su nezapam-čene ovacije, koje se ne mogu nikada u životu zaboraviti. Utisak je bio za ove mlade duše toliko jak, da če se prava slika o svemu tomc u njihovim dušama stvoriti tek nakon nekoliko dana kada se povrate svojim kučama. Popodne toga dana bio je drugi veliki nastup naraštaja, koji je ovog puta bez i najmanje greške i u prisustvu pretsednika republike i mase od 100.000 gledalaca uspeo upravo divno. Naš naraštaj nastupio je prvi, da bi mogao tako da vidi sav ostali deo programa, koji je bio grandiozan i impozantan, jer nastup 14.000 naraštajaca i istog broja naraštajka pokazao je našem naraštaju, kolika je sila Sokolstvo i što može ono da pokaže svetu. Naveče bila je na sletištu priredena zabava, ali se ove večeri nakon velikog napora brzo otišlo na spavanje.
Poslednji dan u Pragu i odlazak u domovinu
Nadošao je tako i poslednji dan boravka 30 juna. Teško je to bilo našem naraštaju; toliko im je bio omilio Prag, toliko su ga zavoleli, toliko su u njemu videli lepog, velebnog i nc-zaboravnog, da nerado več idu svojim kučama. Pre podne razgledali su još sokolsku izložbu, a nakon ručka imali su do šest voljno, da se još malo prošeeu po praškim ulicama, da kupe po koju uspomenu iz Praga za sebe, a i po koji dar za svoje drage u domovini, i na koncu trebalo jc i spremiti se za put. Svi su u gradanskim odelima sa značkama; češki naraštajci pomažu im i odvoze prtljag i tačno u 8.30 sati svi su več bili sakupljeni na stanici, gde se sabralo i mnoštvo Sokola i prijatelja, da se oproste s našim naraštajem. Tamo su^ i zastupnici ČOS te našeg Saveza. Nešto iza devet sati svi su u svom vozu i par minuta usledio jc znak odlaska. »Zdravo« i »Na zdar« zaore velikim peronom Vilsono-vog kolodvora, i voz se izgubi u tam-noj noči, noseči sa sobom u mili za-vičaj našu nadu, punu najlepših uspo-mena i oduševljenja, punu volje za sokolski rad, jer sada tek naš naraštaj zna, što je Sokolstvo, na_ svoje je oči video, da je sve to, što je do sada čitao i čuo o Sokolstvu živa istina, a još i mnogo više, jer ni jedna živa reč, ni jedno pisano slovo ne može da prikaže ono što se jedino može da oseti u ličnom kontaktu i što je mogao jedino da pruži ovaj grandiozni slet. Mi pak na koncu možemo još jednom da požalimo što na ovaj slet nije došlo našeg naraštaja još jedan-put toliko, jer bi to bio ogroman moralni kapital za naše Sokolstvo.
Velika ekspeditivnost češkoslovaških željeznica
Za samo naraštajske dane stiglo jc ■ i šest minuta u veče istoga dana, sav
naraštaja s I eeškoslovački naraštaj, dakle preko
Sokolska izložba na sve-sokolskom sletu u Pragu
bilo u Prag na slet svega pratiocima i vodnicima oko 56.000. Da se vidi, kako su željeznice izvršile prevoz ovih velikih masa, treba znati, da su posebni naraštajski vozovi, osim jugoslovenskog, koji je prispeo več dva dana pre, stigli na praške stanice u Vremenu od devet časova i šest minuta. Na dan 25 juna tačno u podne, stigao je u Prag prvi naraštajski brzi voz iz udaljenoga Užhoroda, tamo iz Potkarpatske Rusije, a u devet časova
56.000, več je bio sakupljen u Pragu. Pošto u vreme od podne pa do devet časova naveče obična frekvencija na praškim stanicama iznosi ukupno oko
22.000, a broj naraštaja toga dana iz-nosio je više nego dvaput toliko, onda možemo da zamislimo kako je bila živa slika prometa na svim praškim stanicama za vreme dolaska pojedinih sokolskih posebnih vozova.
Da je Sokolstvo najjača organizacija medu Slovcnima, poznata jc stvar. To su dokazale, pored drugih prireda-ba, i sve sokolske izložbe prošlih sle-tova. Sokolska pak izložba na ovogo-dišnjem svesokolskom sletu dokazala je, da Sokolstvo nije samo to, što smo gore spomenuli, nego da pretstavlja i veliku gospodarsku jedinicu, preko koje sc, ni u veoma razvijenom privred-nom životu češkoslovačke, nikako uc može preči. Ovogodišnja izložba, na-ime, nije samo ekspozicija u užem sokolskom smislu, več nam ona prikazuje pored veoma dragocenih sokolskih predmeta, statistike, istorijata i t. d. u dva velika paviljona i sokolski pri-vredni život. — Pre svega, izložba, smeštena u starom praškom »Vistavi-štu« (izlagalištu) zauzima toliko prostora i mesta kao jedan srednje veliki velesajam. Naravno, da je i ova izložba kao i sve dosadašnje prenapunjcna samim sokolskim stvarima, ali kako vce spomenusjno, prviput dolazi u njen
sklop i gospodarski deo. Kako Sokolstvo slavi na svesokolskom sletu svoju 70 godišnjicu, a istovremeno i stogo-dišnjicu rodenja svojeg osnivača dra. Miroslava Tirša, promenjen jc na ovoj izložbi veliki srednji deo upravo ogromne »Industrijske palate« u 1 ir-šev panteon, gde su s velikim pietetom lepo sredeni svi radovi i drugi predmeti iz Tiršcvog života, iz života njegovog doba. Celo levo krilo spomenute palate odredeno jc u prvom redu Sa-vezu slovenskog Sokolstva, a zatim i svim 52 sokolskim županja ČOS. Гa-mo nailazi posetilac izložbe^na ogroman materijal, sakupljen iz čitave Češkoslovačke i iz svih slovenskih zema-lja osim Rusije i Bugarske. Rusko Sokolstvo za granicama izložilo je veoma mnogo dragocenog materijala iz svo-jeg rada i života. Izmedu izložaba slo-venskih sokolskih organizacija svakako je jugoslovensko odeljenje najbolje uredeno a po izloženom materijalu naj-bogatije. — Desno krilo Industrijske
palate nosi natpis »Sokolstvo i privre-da«. Tamo je ceo niz izložaba razno-vrsnih firma, čiji su vlasnici sami Sokoli, a koji dobavljaju sokolskoj organizaciji sve one potrepštine, koje potrebuje za rad, od vežbačkih sprava sve do najmanjeg dugmeta za svečane sokolske odore. — Konačno ne smemo zaboraviti ni veliki paviljon, poznat pod imenom »Strojovna«, koji pokriva ogromnu površinu od preko 4000 kvadratnih metara. Sav taj paviljon upravo je natrpan izložbenim materijalom, koji izraduju razna preduzeča, čiji su vlasnici Sokoli. Zato nosi to odeljenje naziv: Sokolsko bratstvo u privred-nom životu. Ako konačno spomenemo i sve ono, što je izloženo pred Indu-strijskom palatom i Strojovnom, možemo reči, da je ovogodišnja sokolska izložba jedan veoma velik pothvat. vredan i dostojan velikog sokolskog sleta.
Ovogodišnja sokolska izložba ima kudikamo mnogo veči areal nego ona VIII sleta. Tada je izložba obuhvatala oko 4000 kvadratnih metara, medutim iznosi sada više od 10.000 m2. Sto se tiče posetilaca moramo več sada da konstatujemo, kada još nisu glavni sletski dani ni započeli, mnogo veči po-set od poslednjega sleta; broj posetilaca nije tada premašio 100 tisuča, dok do danas, kako nas izveštavaju, bilo ih je več preko četvrt miljuna.
A sada još nekoliko detalja:
Več pri samom ulazu na izložbu, kroz veliku drvenu kapiju, opaža se, s kako je velikom savesnošču i brigom priredena sokolska izložba. Ispred samog izložbenog paviljona lepo ukra-šen park vanredno dobro upliva na po-setioce. Od tuda vodi put na prilično veliki trg, u čijoj se sredini nalazi paviljon za muziku. Tamo koncertiraju dnevno, u odredeno vreme, naizmence razne sokolske muzike velikog Praga.
Pri ulazu u Industrijsku palatu, ili kako jc možemo mirne duše nazvati, u Sokolski paviljon, u pretprostorijama je nekoliko stolova, gde posetilac može da nade i katalog izložbe i razne sokolske listove, uspomene i t. d. Stupiš li zatim u veliki srednji deo palate, visok oko 20 m, najpre padne u oko bista osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša. U njegovom smo panteonu. Ovo je svečanosna Tirševa dvorana. Osam stupova dižc se proti nebu, a medu njima je i deveti, viši od ostalih, koji nosi na svoj oj konici simbol Sokolstva, sokola-pticu. Ovih devet stupova u polukrugu tvori krasnu pozadi-nu Tirševoj bisti i pretstavlja devet dosadašnjih sletova, devet simbola sokolske veličine, veličine sokolskog bratstva...
Kroz ovaj, da tako kažemc>, centar izložbe, mora da prode svaki posetilac u odeljenje, koje jc posvečeno uspo-meni na osnivače Sokolstva i njihovo doba. Uz taj deo izložbe vezan je i onaj, koji govori o značajnoj reči i velikom radu supruge dra. Tirša, sestre dr. Renate Tirševe, jedinog još živog svedoka ogromnog Tirševog rada. Uz druge stvari izložen je tu i pisači sto dra. Tirša, onako, kako ga je napustio 1884 godine pre odlaska u Ec (Oetz) u Tirolu, otkuda se više nije povratio. Dalje vidimo veliki dvostru-ki mač, koji je poklonio Tiršu pred-njački zbor Praškoga Sokola. Velik jc niz raznih fotografija i slika Tirša samog, iz njegovog doba, njegovih sarad-nika, koji su mu kao verni pomočnici gradili velebnu zgradu sokolske organizacije. U malenom staklenom orma-ru vidi se svečane sokolske odore obi-ju osnivača: Fignera i Tirša, dalje su na jednom stolu položene dve sablje i t. d. Ispred Tirševog pisačeg stola vidimo njegovu ručicu za kučno vežba-nje, onda u bližini izložen srebrni vc-nac, poklon Sokolstva Tiršu prilikom I svesokolskog sleta u_ Pragu 1882 godine. Izložena jc i načelnička trublja, koju je Tirš istom prilikom primio od Kolinskog Sokolskog društva i t. d.
Ali najlepše, najdragocenije, ono što mora da gane svakoga pravog Sokola, to su Tirševi rukopisi, rukopisi njegovih nesmrtnih sokolskih radova, njegovih govora, rasprava i razmišljanja. Tamo se ponajbolje vidi, ko je bio Tirš. U velikoj toj skupini knjiga, koje su prošle ispod njegova vešta pe-ra, vidimo i spomenute rukopise, dalje razne knjige, koje je veliki esteta po-trebovao za svoj študij antike, grcke umetnosti, grčke kulturne istorije. Na rubovima ovih knjiga lepo se vide vlasnoručne primetbe, koje govore, kako je Tirš temeljito i svestrano pro-učavao antičnu umetnost i estetiku. Zasebno odeljenje čine svi naucmcki radovi velikog Osnivača.
Do Tirševog odeljenja izložbe jc onaj deo, koji nas spomin j e i uvada u doba njegovog vernog druga, prvoga starešine Praškog Sokola, Jindržiha Fignera, muža prirodenog demokratizma. Tu opažamo mnogo toga, što nosi u Sokolstvu ličnu notu tog demokrate. Figner, stvoritelj sokolskog bratstva, veliki prijatelj umetnosti i glazbe sa-kapljavao jc za čitavog svog života uiagocene predmete spomenutih stru-ka, dokazavši time svoje veliko zanimanje za tadašnji kulturni i prosvetni život Čeha.
I daljnji deo izložbe, deo s. R. Tirševe pokazuje posetiocu ogroman rad ove sokolske žene, a naročito njene uspehe pri izgradnji češkoga ženskog školstva, njezinih kritičkih spisa i njene radinosti kod Češkog Srca, organizacije, pune ljubavi do bližnjega. — Razume se, da se mora svaki posmatrač izložbe zaustaviti i u odcljenju Praškoga Sokola, matičnog društva našeg Sokolstva uopšte, gde su takorekuč Tirš i Figner počeli sa sokolskim radom, te mu po čitave deccnije davali i takt i pravac. 1 tamo nailazimo na mnogo uspomena na ova dva velika sokolska čoveka.
Sledi Tiršev salon. Tamo su izlo-ženi originali sviju onih čeških slikarskih majstora, kojima je bio Tirš ve-
ran prijatelj, kritik i savetodavac. Ne
samo slikarima, nego i kiparima je Tirš mnogoputa kazao koju reč, koju su svi uvažili, poznavajuči ga kao velik kapacitet na polju kulturne istorije i estc tike. Dalje se redaju u vanjskim kri lima Tirševog panteona, u nešto ma-njim bojama, slike tadašnje arhitekto-nike a posebno odeljenje prepušteno jc i glazbenoj i dramatskoj umetnosti iz Tirševog doba. Narodni divadlo (naredilo pozorište) imade tamo svoju veoma dragoeenu izložbu.
Uvereni smo, da nije Sokolstvo do-sada nikada izložilo tako ogroman, a i veoma dragocen materijal iz Tirševog doba, kao na ovogodišnjoj izložbi, pa je zato i poset Tirševog panteona na-dasve častan i veoma mnogobrojan.
U levom krilu velikog Industrij skog izložbenog paviljona zauzima ceo taj prostor Slovensko Sokolstvo sa ec-tiri prostorije, a onda dolaze sve 5-češkoslovačke sokolske župc, sokolska štampa, bioskopi. konjiča i t. d. U sredini ogromne šale, na samotn tlu, položena je ogromna karta Češkoslovačke, na kojoj sc vide sve sokolske jedi-nice. Tamo, gde sc nalazi Prag kao centar češkoslovačkog sokolskog života, postavljen jc nekoliko metara V1S^4 stup, okičen gore s državnom zasta-vom, što označuje Prag kao sediste ČOS Dalje su označena sva sedista 52 sokolskih župa sa po metar i po visokim motkama, koje su s belim traka ma povezane s velikim, praškim sto/'-
videti onaj bezbroj malih sipaka, društvenih značaka, kako su gusto nanizane naročito oko Praga i Brna te Plznja, koja tri grada tvore, takorekuč, tri centra Sokolstva. U ponemcenom ozemlju, broj sokolskih dostava naravno jc manji a u Slovackoj gledrtlac odmah opaža, da je i tamo Sokolstvo počelo sa svojim radom tek po svt-t
SkW'lzložbe pojedinih sokolskih saveza smeštene su u početku levog krila sokolske izložbe Najbogatija i najbolje uredena je, kako smo vec spomenuli, izložba našeg Sokolstva, onda sledi ruska i poljska. Kod pojedinih eeskih župa vidimo izležene veoma interesantne stvari o njihovom radu. U ffenju sokolskih bioskopa može se posmatrač na jednoj specijaino^karti uve-riti, da jc češkoslovačko Sokolstvo jc
dan zbilja silan faktor u toj štruc. Može sc kazati, da največ, broj b,o-’ „ „črnih i zvučmh, pripada u ce-škoslovačkoj republici Sokolstvu. Odmah iza bioskopskog odeljenja nalazi s.- izložba sokolskih jahaekih otseka, koii imaju u ČOS več lep istonjat. Kod te izložbe, kao i kod svih ostalih, vidi se da su uredene sa svom brigom
i marom.
Kod ulaza u desno krilo Industnj ske palate, najpre se opaža mnogo uspomena iz života češkoslovačkog naroda u Austriji. Tamo su nanizane slike i drugi dokazi njegove otpor-nosti i podviga protiv svojih tlačitelja, pa bilo to u samoj Češkoj ih drugi č, gde su se stvarale Češkoslovačke le-
6Ue-Odeljak ministarstva za javno zdravlje izložilo je mnogo dragocenih dokaza o svom radu na polju tclesnoM*
'ШШШШ
odgoja u češkoslovačkoj. Razume se da rad ovog ministarstva ide u mnogo-čem rame uz rame s radom Sokolstva i ostalih telovežbačkih organizacija. Ministarstvo pošta uredilo je svoj ku-tić na izložbi, koji pokazuje, da i ono mnogo radi u svojo j štruci na telesno-uzgojnom polju.
Veoma je lepa izložba ministarstva za narodnu odbranu. Poznato je, da je u češkoslovačkoj vojsci uveden Tiršev telovežbeni sustav kao obliga-tan, i da se u samoj vojsci mnogo radi i na sokolskom prosvetnom radu. Mnogo je toga, ali je teško u ovom opisu sve nanizati.
Sokolske organizacije, koje nisu članovi Slovenskog Sokolstva, izložile su isto tako u desnom krilu svoje veoma zanimljive stvari. Tamo je izložba ukrajinskih Solkola i Lužičkih Srba. Ove izložbe služe nam kao dokaz, daje sokolska setva i u tim slovenskim zemljama našla ugodan teren te da se i tamo ugodno razvija. Težak je njihov rad, ali on ipak uspeva uz požr-tvovnost i marljivost njihovih sokolskih voda.
Konačno je u desnom krilu i velika izložba crteža sokolskih domova iz čitave republike, koji nam prikazuju ne samo različite tipove sokolana ne-
go su i dokaz, da je Sokolstvo sa svojim zgradama uvek mnogo doprinašalo i polepšavanju pojedinih mesta.
Sav ostali deo desnoga krila izložbene palate zauzima privredni njezin deo, gde su izložene sokolske potrep-štine, sprave, sokolske odore, sportske potrepštine i t. d. Cela sokolska gospodarska izložba deli se u dva dela: do-bavljači Sokolstva i Sokolsko bratstvo u privrednom životu. Prvi deo smešten je sav u Industrijskoj palati, dočim drugi obuhvata, kako več spomenu-smo, sve prostorije Strojnice. Sokolskih dobavljača je oko 300. U Strojnici Sokolsko bratstvo u privrednom životu ima preko 500 izlagača a površina celokupnog prostora iznosi preko 6000 kvadratnih metara
Ne bi uspeli, kad bismo samo i pokušali da opišemo svu krasotu ovogodišnje sokolske privredne izložbe. Zato moramo od toga otstupiti, ali svakako moramo podvuči činjenicu, da je Sokolstvo uložilo u svoju izložbu toliko truda i mara, da se mora ova izložba smatrati kao jedan vanredno sređen i valjan velesajam, koji govori o svestranom radu i velikom značenju sokolske organizacije, ne samo za na-cionalnu stvar Slovenstva nego i za njegov privredni život.
Delalji vežbe češko slo vackin narašiajka dne 26
Prag — slovenski sokolski tabor
Tokom prvog i drugog jula stiza-vali su sokolski vlakovi jedan za drugim na sva tri glavna praška kolodvora, a i s redovitim, ojačanim vla-kovima, stizavale su čitave grupe Sokola iz raznih krajeva republike. No-vinski izvestioci nisu ni mogli svuda da stignu, iako su sve novine mobilizirale sve svoje izvestioce. I gdegod bi se pojavila koja povorka s bilo ko-jeg praškog kolodvora, Vilsonovog, Masarisovog ili Denisovog, bila je od naroda neobično srdačno dočekivana i pozdravljana. Praške ulice, več i tako osobito žive, bile su u tim danima još punije, te je skoro izgledalo, da su se neki na raznim tačkama za-državali po ceo dan da gledaju razne sokolske povorke. Dok su razni strani i udaljeniji gosti i Sokoli stigli več pre prvoga ili prvog jula, glavni dotok sokolskih masa bio je na drugoga jula, kada su stigli i naši Sokoli iz Jugoslavije i to dva transporta preko Kolina, a ostalih osam preko Benešova. Svi su bili dočekani muzikom i otpra-čeni лд zajedničke stanove, večinom u centru grada. Na ulicama čekala je Jugoslovene, koji su od stranih Sokola prispeli u največem a i zbilj a impo-zantnom broju, masa naroda, te nočemo nimalo preterati ako kažemo, a sto nam je neobično milo, da su baš
| venih šajkača, i baš po tome se je moglo videti, da je pored češkoslovač-kih Sokola u Pragu od svih ostalih najviše Jugoslovena. A i po spoljašnjem izgledu kroja moglo se je videti, da su Jugosloveni u svemu najsličniji Čeho-slovacima, što se svuda i komentiralo. Ali ne samo po tome, več i svemu dru-gom, te su nam govorili, pa mi smo ne samo u svemu najbliži, nego i pot-puno jedno.
Bugarslti Junači, ruski le češki Sokoli iz Bugarske
Naš naraštaj odlazio je 30 juna naveče u 9.12 s Vilsonovog kolodvora, ispračen i burno pozdravljen od mnoštva naroda i Sokola. Sva je onda ova masa otišla na prvi peron, kamo je u 9.18 stigla jaka delegacija bugarskih Junaka te čeških i ruskih Sokola iz Bugarske. Za ČOS bili su prisutna brača: potstarešina Truhlarž, Krejči, Kudela, Bartonj, Štjepanek, dr. Stranski, dalje prof. Mrkvička i Muha, knez Dolgorukov i zastupnici vlasti. Na pozdrav brači zagrmeli su uzvici: »Na zdar«, a silni »Ura« bio je odgovor. Stiglo je 168 Junaka i Junakinja, 44 ruska Sokola, i preko 100 čeških So-
koloniju knez Dolgorukov, za ČOS br. Krejči i za ruskog Sokola u Pragu starešina Viničuk. Švima se na pozdra-vima zahvalio starešina ruskog Sokola u Sofiji brat Tuljmenev. Ruskim So-kolima iz Bugarske priključila se još brojna delegacija ruskog Sokolstva iz Litve, koja je stigla nekoliko minuta kasnije vlakom iz Poljske. Nakon oduševljenih pozdravnih govora formirala se pred kolodvorom impozant-
svete br. Kosta Sretenovič, načelnik za srednju nastavu. Ministarstvo vojske zastupali su arm. general g. Milovanovič, šef general, štaba, gen. br. Kneževič i puk. Pavlovič.
Sa strane jugoslovenskog Narod-nog pretstavništva bili su delegirani i to: za Senat: senatori gg. Hribar, Ivkovič i Gaj, a za Narodnu skupštinu 10 narodnih poslanika na čelu s br. G. Miloševičem.
u kojoj su bili pored zastupnika fran-cuskih gimnasta još i privatnici i češki Sokoli iz Pariza. S istim vlakom do-putovalo je i 5 članova delegacije prve češke legije u Francuskoj sa svojim barjakom »Na zdar«. Ova delegacija, koju je vodio brat Jindra, donela je za spomenik pobede i zemlju sa svih^ ratišta u Francuskoj, gde su pali če-^ škoslovački borci za oslobođenje svoje otadžbine. Ovaj voz pri dolasku n
Iz guiske scene: Svečenice božice Dentelre
Delal) vežbe čeSkO' slovačkih narašfa Jaca dne 26
DetalJ Iz sleiske scene »Tiršev san« — živi relije!
na povorka, pračena muzikom Sokola Karlin. Povorka je bila od mnoštva ljudi, koji su eekali na ulicama več preko sat, veoma srdačno i bratski pozdravljana.
Češki Sokoli iz Vollnje
Dne 30 juna stigla je posebna delegacija čeških Sokola iz Volinje, njih oko 200, svi u odoraina. Na Vilsonc-vom kolodvoru pozdravili su ovu braču s granice Sovjetske Rusije zastupnici vlasti, ČOS i društva Čehoslovaka u inostranstvu. Sam doček bio je po svim stanicama od poljske granice pa sve do Praga veoma srdačan, a narav-ski najlepši u Pragu, koji jc osobitom ljubavlju pozdravio svoju braču koja su u tako časnom broju došla na slet iz dalekih krajeva.
Delegati jugoslovenskog Narodnog pretstavništva, vojske i nacionalnih udruženja
Jugoslovensku vladu zastupao je na svesokolskom sletu ministar za fi-zičko vaspitanje naroda br. dr. Dragan Kraljevič; Ministarstvo unutraš-njih dela zastupao je pomočnik ministra g. Predrag Lukič, Ministarstvo vanj-skih poslova peš. pukovnik Čedomir Stanojevič i gardijski potpukovnik Dimitrije Pavlovič, a Ministarstvo pre-
bili Jugosloveni najsrdačnije i najlepše primljeni, a i najburnije pozdravljanj, bilo od Strane zvaničnih i sokolskih pretstavnika, bilo od samog praškog pučanstva. Osobito lep bio je doček žu-pa iz Dravske banovine, koje su išle ulicama s razvijenim barjacima, pra-čeni jednom češkom sokolskom glaz-bom i muzikom Sokola 1 1 abor. I Prag se je bio zaervenio ne samo od erve-nih košulja Sokola, več i od naših cr-
kola iz Sofije i Orehovice. Ovom transportu išli su do Bratislave u su-sret brača Fridrih i Benda. Na Vilso-novom kolodvoru braču jc pozdravio prosvetar ČOS br. Krejči za ČOS, za bugarsko poslanstvo_ otpravnik poslova ilr. Miler, za češkobugarsku uza-jamnost prof. Muha, a za »Sedjanku« g. Sis i Aladzov. U ime Junaka zahvalio se je Fatimov. Posebno ih je u salonu I klase pozdravio za rusku
S leva na desno: Načelnik Praga dr. Baksa, star. ČOS br. dr. Bukovski, zamenici star. 9KJ brača Ga ti gl i Paunkovlć, nač. 9K.I br. Rafželf, minister ViSkovskl i franc. gen. Toše pred sfaroniesnom zlomicom za vreme narašlajske povorke
ruzenje rezervnih oficira i rat-nika odaslalo jc naročitu.delegaciju na čelu sa svojim pretsednikom g. M. Radosavljevičem, a Savez dobrovoljaca zastupao jc njegov pretsednik br. Lujo Lovrič, potpukovnik, ratni slcpac.
Pretstavnici slovenskih gradova
Na slet bili su stigli pretsednik grada Krakova Vladislav Pražmovski s članovima gradskog zastupstva Har-tom i Kubalskim, iz Ljubljane grado-načelnik dr. Puc sa savetnicima Tav-čarem, ing. Bevcem, Čotarom, Likoza-rom, ing. Pavlinom, Lombarom i dr. Pipcnbaherom, a iz Zagreba senator šarič Dane, narodni poslanik i starešina Sokolske župe Zagreb br. dr. Oton Gavrančič, dr. Hofer, Andrija-ševič i starešina Sokola III br. dr. Ivan Ražem.
Bccgnvisku opštinu zastupalo je 6 odbornika s potpretsednikom opšti-ne g. V. Krstičem, na čelu.
T.
Strani gosti
H0 GOSTI.JU IZ FRANCUSKE
Dne prvog jula stigla je na Vilso-nov kolodvor delegacija iz Fraacusko,
Prag bio je osobito lepo dočekan i iskreno pozdravljen. Pored zastupnika ČOS i vlasti na dočeku je bio i pret-stavnik francuskog poslanstva.
*
ZASTUPNIK AMERIČKIH LEGIO-NARA NA SLETU
Na slet u Prag stigao jc avionom kao zastupnik američkih legionara generalni sekretar Američkog kluba u Parizu g. Žems M.. Donohue, koji je položio i venac na grob Neznanog junaka.
Ogroman promet na sletištu
Prag ima pored velikog broja auto-busnih linija normalno i 23 tramvajske linije, a za slet bile su uvedene još tri; od ovih su 23 iz raznih predela grada vozile prema sletištu. Za vreme sleta medutim ni to nijc bilo dovoljno tc su bila stavljena u promet i sva stara kola kao pomočna s oznakom S (sletište), pa ipak su u danima velikih nastupa sva kola za vreme od 1.30 do 2.30 sati popodne bila sva prenapu-гојсла.а do ne govorimo o hUjadama koj'. su išli pešicc, automobilima ili preko Pctršina takezvanom Lanovkom (uspinjaeom).
Javni nastup praške sokolske
omladine
u subotu 2 jula
iVeoma je bila srečna misao vodstva ČOS, da pre samih glavnih slet-skih dana izvede na sletištu, kao ne-ku sletsku meduigru, još jedanput, razume se u malom opsegu, glavne tačke sletskih dana sokolske dece i naraštaja. Time je stvorena moguč-nost sokolskoj omladini Praga, da još jedanput pokaže gostima svoju izvež-batiost, a na drugoj strani je vodstvo sle ta omogučilo gostima da prate na taj način ceo sokolski vaspitni sustav, od sokolske najmlade dece pa sve do odrasle omladine. Nema sumnje, da je taj nastup praške sokolske omladine, iako izveden u miniaturnem opsegu, napravio na sve gledaoee, a naročito na one koji su tek bili prispeli na slet, velik i dubok utisak. Vreme nije bilo sasvim sklono, ali ipak, glavni deo programa bilo je moguče da se završi.
Tačno u 16 sati dan je signal za početak vežbe. Kao prva tačka bila je krasna vežba naj mlad ih Sokoliča, sokolske dece iz Praga od 6 do 9 godi-na. Još pre početka same vežbe opazili smo na vežbalištu ceo niz samih skupina muške i ženske dece, koji su čekali na početak vežbe. I netom su se čuli prvi akordi muzike, te nakon toga kratak poziv deci: »Deco, hajte da igrate!« sva su se prisutna mala dečica odazvala urnebesnim: »Hočemo!« I tako su započele lepe, radosne igre malih Sokoliča i Sokoličica, kako smo to več opisali još pre sleta u našem »Sokolskom glasniku«. Vežbe, odnosno igre, sastavila je načelnica ČOS s. Marija Provaznikova, a muziku ovoj odličnoj vežbi napisao je br. Modr I šta su nam sve samo pokazala naša dečica! Pokazali su nam, kako se sun-ce kreče, kako teče potočič po zelenim travnicima, kako se igrajn zečiči, psiči, kako raste žito i kako se na vetru njiha tamo amo, i još mnogo sličnih lepih stvari. Istovremenojsu am-plioni prenosili po celom vežbalištu sokolskoj deci priču od br. Jana Pelikana o matom dečku, koji je živeo tamo negde u Češko j i koji je posle osnovne škole pohadao i srednju te visoku škoiu i konačno kao doktor i zreo čovek osnovao češkoslovačkom narodu njegovo Sokolstvo. Cela ta pri-povest sokolskoj deci bila je puna miline i srdačnosti, da se je mnogima orosilo oko. Nastup ove najmlade dece bio je ptin milja i ljupkosti, te je odmah ti početku osvojio sva srca gledaiaca, kojih je bilo više od 60.000
Posle najmladih, nastupila su »sta-rija« sokolska deca, i to najpre muška, a posle ženska iz sviju društava u Pragu. Ponosnim korakom ušlo je na vežbalište oko 5400 dečaka od 9 do 14 godina, koji su po vanredno do-brom rastupu odvežbali svoje proste vežbe tako lepo, skladno, pokriveno i sravnano, da su se gledaoci ujedno čudili i divili. Ogroman aplauz, koji su zaslužili u obilnoj meri, sigurno je još više podignuo sokolsku svest i radost za nadaljnji rad svim tim mladim srcima sokolskog Praga.
Odmah za muškom decom, kroz srednji itfaz nastupa oko 4600 ženske dece, iste dobe kao i muški. I one su izvele besprikorno svoj dosta kompli-kovani rajalni nastup i isto tako krasno odvežbali svoje proste vežbe, koje je sastavila s. Galusova uz muziku od br. Harfela, dok su medutlm vežbe muške dece sastav br. Tahorika uz muziku otl br. Jaroslava Kršičke. Izvež-banost sokolske dece u Pragu je uisti-nu nešto divnoga, te moramo i na ovotn mestu da istaknemo, da je uz-goj sokolske dccc po svim praškim sokolskim društvima u rukama naj-boljih i najsvesnijih prednjaka i predrl j ačica.
Daljnja tačka programa bio je opet nastup muškog naraštaja s blistavim
palicama. Pošto je naraštajski slet bio več završen u sredu, razume se, da su nastupili samo naraštajci iz Praga. 1 ovaj nastup izvršen je i izveden na način kao i na naraštajskom sletu, ali, naravno, u daleko manjem opsegu, jer ih je nastupilo samo 1480, i to nara-štajaca iz najboljih društava. Možemo da kažemo, da je taj nastup bio veo-ma dobro izveden, iako je imao da svlada sve one teškoče kao i na nara-štajskim danima. 1 vežbe same izvedene su odlično.
Nakon muških došle su na red naraštajke. Nastup k prostim vežba-ma s venčičima bio je sada zbog ma-njeg broja — nastupilo ih je oko 1800 — nešto drugačiji od onoga na naraštajskim danima, ali u glavnom ipak sa svim njegovim prvinama. Naraštajke su ga izvele opet odlično. 1 još jednom su odjeknuli zvuci odlične Sikstove muzike za proste vežbe s ven-cima, koje je sastavila s. Duhova, te su naraštajke i ovoga puta vanredno sigurno i dobro ispunile svoju zadaču i dokazale odličnu izvežbanost.
Medutim na nebu su se počeli da pojavljuju črni oblači i u daljini se čula grmljavina. Bližao se je veliki vi-hor i pljusak. Ali našu omladinu to nije ni najmanje smetalo pri njenim igrama. Na dani znak, napunilo sc vežbalište velikom masom muške dece, koja je bila na redu da i ona pokaže, što je osim prostih vežaba naučila u sokolskoj vežbaonici. I da bi svi roditelji naše sokolske dece, pa i svi prednjači i prednjačice videli, kakve se sve igre mogu da izvedu u Sokolu! O tome je uostalom naš »Sokolski glasnik« več pisao prilikom dana sokolske dece u junu, ali to sve videti vlastitim očima: ono takmičenjp, igranje, trčanje i t. d., to je jedan uži-tak, koji svačije srce napunja radošču, a naročito svakog koji svoju decu šalje u sokolanu.
Kako je pak udarilo nevreme, morala je otpasti tačka muškog naraštaja sa skokovima, igrama, skupinama, utrkama na buretima i kolicima, a ni naraštajke nisu mogle zbog velikog pljuska da nastupe na gredama. Medutim bilo je ipak moguče da se program završi barem sa zadnjom tač-kom, pozdravom sokolskoj zastavi. Iako je več padala jaka kiša uz grmlja-vinu i sevanju, ipak su kroz srednja vrata stupala na vežbalište četiri ode-1 jen ja i to muškog i ženskog naraštaja te muške i ženske dece s njihovim prednjacima. Odmah zatim je u sredini vežbališta podignuta na Standard državna češkoslovačka zastava uz svi-ranje državne himne, koju su gledaoci saslušali stoječi.
Time je bio završen program omladinskog dana praških Sokoliča i Sokoličica s potpunim uspehom.
Na kraju pripominjemo, da su ovaj nastup videli i mnogobrojni jugoslovanski Sokoli, dalje korporativno celokupna bugarska junačka ekspedicija, ruski Sokoli iz Rige i drugih kra-jeva, japanska delegacija i velik broj stranih telovežbačkih stručnjaka i t. d. I ovoga puta bio je prisutan i sedi načelnik ČOS brat dr. Jindra Vaniček, koji je na svaki način hteo da vidi igre i nastup najmladih, pošto nije mogao da dode več na dečje dane iz Šumave, svog letnjeg boravišta. S vidnim zadovoljstvom pratio je brat Jindra nastup najmladih sokolskih redova. Pored najvidnijih reprezentanata češkoslovačkoga i našeg Sokolstva, na počasnim tribinama opazili smo i pret-stavnike poljskog i ruskog Sokolstva, medu njima saveznog starešinu br. Za-mojskog u pratnji nekolicine drugih funkcijonera, te potstarešinu ruskog Sokolstva br. Viničuka i načelnika br. Nikolaja Manohina.
Glavni slelski dani
Prvi glavni slelski dan
Nedelja 3 jula
Prvi nastup češkoslovačkog Članstva — Največ! koral na svetu — Nastup Lužičkih Srba — Veliki uspeh fugoslo-venskih Sokola i Sokoiica — Sjajni nastup čsL članica u vežbama s čunjevima — Sletska scena
Na velikom sokolskom stadionu vladala je opodne srazmerno velika tišina, kao pred silnom burom, koja ima da dode. Tribinc su još bile prazne, bez skoro ijednog čoveka na celom pro-stranom "vežbalištu. Samo tu i tamo opažalo se, da se radi na poslednjim pripremama, poslednjim radovima, da bude za nastup posle podne sve blago-vremeno gotovo. Ta skoro čitavo pre-podne održani su na vežbalištu poku-šaji za nastupe članova, Jugoslovena i mnogih drugih skupina, ali tada je vežbalište bilo prazno. Članstvo, naraštaj, sve so je steklo bilo u ogromne go-
stionc kraj sletišta, na Svečanoj cesti, ili pak otišlo u grad, da tamo brzo ru-ča te da se u zakazano vreme opet vrati na svoje zbiralište iza vežbališta.
Nedeljsko prepodne nije bilo bog-zna (kako prijatno. Posle nešto snaž-nije bure i pljuska prošlog večera, nebo je ostalo naoblačeno i jedan ili dva puta nas je htelo da upozori, da ima još mnogo vode u oblacima ... No, pošto se je več na pretsletskim danima pokazalo, da je zaista i nebo sa svojim najvidnijim pretstavnicima u sokol-skom taboru, bili smo svi uverenja, da če do početka javne vežbe, največe
dosada na svetu, i vreme pokazati svoje najsvečanije lice. Tako je i bilo. Več posle podne, kad su se počele sokolske mase vežbača i vežbačica sa-kupljati u svlačionicama, oblači su se razdvojili te se je tu i tamo pokazalo i modrilo nebeskog svoda.
Več oko 13 časova počeo je veli-čanstveni pohod naroda na sletište sa sviju strana velikog Praga, da tamo vidi kolektivan nastup 17 tisuča Sokola i istog broja Sokoiica u prostim vežbama. Več sam broj vežbača i vežbačica mora da pobudi poštovanje pred Sokolstvom. Do danas uopšte nijedna telesnouzgojna organizacija nije bila ni u stanju, ni sposobna da sprovede nešto slična.
Ogromni ulazi na sletište, opremljeni s bezbrojem blagajna nikako nisu mogli da prime ovu masu posetila-ea, koji su gurnuli sa sviju strana sveta prema Strahovu. Potpuno zauzeti tramvaji od preko 26 pruga dovažali su jedan za drugim upravo mnoštvo sveta; autobusi praškog mesta, privatni autotaksi, sve je bilo do kraja isko-riš jeno, da dovede blagovremeno masu od preko četvrt miljuna naroda do početka javne vežbe na sletište. Ne treba da spominjemo sve one tisuče po-setilaca, koji su došli pešice na sletište. Jedan nepretrgan lanac svih mo-gučih prometala i pešaka micao se je s ubrzanim korakom dalje i dalje,, dok nije štigao do sletskih ulaza. Samo po-žrtvovnost sviju sokolskih redatelja i mase redara bila je kadra da raspore-di ovu masu po ogromnoj prostorij! tribina i ophodišta, iza barijera vežbališta, na kojem je još uvek vladala praznina.
Oko dva časa posle podne oživelo je i vežbalište. Ceo kadar iskušanih prednjaka pod vodstvom bivšeg načelnika praškog Sokola, brata inž. Vaclava Vorla zauzeo je svoja mesta da tačno sa zastavicama označi put onim ti-sučama vežbača, koji su imali da tačno u pola tri nastupe. Tako je zalepršalo po čitavom stadionu mnoštvo belih, ervenih i plavrh zastavica, putokaza za vodnike velike mase ...
Divna je bila slika, pogled na vežbalište. tik pre sam početak nastupa. Tribme natrpane mnoštvom, okičene s nekoliko stotina češkoslovačkih državnih zastava, a na glavnoj tribini, iznad reprezentativnih loža radosno su se vijale zastave sviju zastupnika naroda i država, koji su došli kao gosti češkoslovačkom i slovenskom Sokolstvu. Na tribinama i stajalištima videlo se krasno šarenilo sa svom svojom privlačnošču. Sav taj narod nestrplji-vo je očekivao početak sokolskog nastupa.
Međutim u garderobama za članove i članice bilo je još življe- Mase češkoslovačkih vežbača, odredenih da nastupe ovo posle podne dolazile su sa sviju strana na odredena mesta, gde je svaka župa imala svoje svlačionice. A tamo, gde je bila povučena granica izmedu muških i ženskih garderoba, tamo je bilo smešteno jugoslovensko sokolsko članstvo, da i ono nastupi sa svojim prostim vežbama kao druga naj-jača sokolska organizacija Slovenstva.
Pošto je bilo oglašeno, da če doči na ovu javnu vežbu i brat dr. Toma Masarik, prezident Češkoslovačke republike, sakupilo se je na Svečanoj cesti toliko mnoštvo naroda, koji je hteo da vidi svog »tatičku Masarika«, da su redatelji svim svojim snagama jedva zadržali ogromni ljudski talas .,. A kad je nekoliko časaka pre dva i po prispeo gospodin prezident na dvori-šte, pozdravio ga je vihor oduševljenja ogromne ljudske mase. Pružnim korakom napustio je Masarik svoj auto, te posle pozdrava po starešini ČOS br. dr. Bukovskom zauzeo mesto u svojoj loži, koja se je nalazila na najvišem mestu, baš u sredini glavne, betonske tribine. Stadion je medutim več bio is-punjen do poslednjeg mesta. Odmah posle dolaska prezidenta, zaorila je po ogromnom prostoru velebna češkoslovačka himna »Gde dumov muj« i »Nad Tatrou«, koju je otsvirala sletska glaz-ba pod vodstvom brata potpukovnika Prekopa Obertora. Sav auditorij poča-stio jc stajanjem svoj sedog pretsed-nika.
Netom je otsvirala himna, dan je signal da počinje javna, vežba prvog glavnog sletskog dana.
Na vežbalištu je preko 50 sanduka s golubovima iz različitih krajeva i pokrajina. Na dani znak otvorili su naraštajci preko 1000 ovih ptica i pustili ih u vazduh, da odnesu sa sletišta sokolski pozdrav na sve strane lepe češkoslovačke zemlje. I digli su se golubov; da za nekoliko časaka odlete svaki svojoj kuči...
U to je dan signal velebnog sletskog marša Josipa Suka: »U novi život« i naše je oko zagledalo kod samog ulaza na vežbalište jedan neprodoran zid, masu sokolskih muževa spremnih da na znak -saveznog načelnika brata Age Helera poenu s nastupom prostih vežaba.
Udu u 72 redima kao ogromna reka, jedan veletok prema glavnoj tribini. Posle prvog odreda od oko 7500 članova sledi nekoliko koraka iza njih isto tako velika masa ljudskih tela. — Kad je stiglo čelo ovih 15 tisuča is-pred glavne tribinc, razdelila se je struja jednom jedinstvenom voljom na desno i levo, da tako učini mesta još i trečoj koloni od 2000 vežbača, koji su zauzeli svoja mesta po sredini vežbališta. Sav taj ogroman nastup tra-
jao je oko 15 minuta te je tirne posti-gnut jedan rekord, jedno remek-delo rasporedenja od 17010 vežbača. Sam nastup izradio je brat Vorel, član saveznog načelništva i bivši dugogodiš- i nji načelnik Praškog Sokola, poznati i stručnjak za ove stvari. Posle upravo uzorno izvedenog nastupa, vežbači su uz burno klicanje i odobravanje mase od preko 200.000 tačno zauzeli svaki svoje mesto. Što se tiče pokrivanja i ravnanja moramo istaknuti, da je sve bilo odlično. Muzika počinje s vira njem prostih vežaba. Velebno se sire krasni akordi kompozicije prof. Kličke po prostranom vežbalištu, nato se začu ogromnom prostorijom i koral sviju 17 tisuča vežbača: »Ustajte, bračo, voda nas zove«. Moramo naročito da spo-menemo, da je vežbe za ovaj slet za članove sastavio načelnik plzenjske žu-pc brat Strune, a reči korala starešina iste župe, brat dr. Šip. Proste vežbe s koralom, to je nešto, što do sada nismo videli ni na jednom sletu, a naročito ne u takovoj masi, gde peva zaje-dno himnu Tirševoj misli preko 17.000 momaka. Otpevali su. Odmah iza toga počinje prva vežba, koja je sa svojim kretnjama, sa svojom ogromnošču napravila na gledaoee nadasve velik i jak efekat. Posle prve vežbe sledi opet drugi stav korala a isto tako i posle treče i četvrte vežbe. Nakon dovršenih četiriju sastava prostih vežbi, članovi ponovno zapevaju: »U novom svetu, krasna zemlja«, te završe, nakon ponavljanja trečeg dela u šestericama, je-dnu od najlepših prostih vežbi, što smo ih videli. Uspeh nastupa članova bio je vanredan i po svojoj tehničkoj strani i po moralnom efektu na sve pri-sutne. Nama zapravo nedostaje reci kojhn bi mogli opisati celokupan uspeli prvog nastupa članova. Kritika praških novina, sklonih Sokolstvu, u tom pogledu je sasvim jedmstvena: Ogroman uspeh! Inostrani stručnjaci u teiovežbi izrazili su se u pogledu nastupa, otstupa i same izvedbe vežaba tako ljubazno i u svim smerovima pozitivno, pa možemo i njihove izjave povezati opet u jedno te isto: Ogroman uspeh!
Čuli su se akordi iz večno lepog sokolskog marša »Lavskom snagom, i sva se ova velika masa vežbača počela opet da sakuplja i odlazi sa sletišta. 1 opet je za ne celih deset minuta vežbalište prazno. Sve ove hiljade otišle su kroz dvoja stranska vrata.
Sledio je nastup članica. Njihov je broj kao i brače. Posle nastupnog marša od br. prof. Modroga počinje veoma komplikovani pohod sestara na vežbalište; izveden je dobro,' unatoč svoje (kompliciranosti, ali jedna struja je malo pogrešila, što je bilo odmah na mestu ispravljeno, tako, da je i nastup članica izveden sasvim dobro Ono, što se nije kod nastupa sasvim posrečilo ženama, nadoknadile su pu-nom merom kod vežbanja njihovih prostih vežba, sastavljenim od poznate stručnjakinje sestre Božene Matjejov-cove, a sa muzičkom pratnjom od br. Karla Matjejovca, koji je isto tako s« svom finočom izvršio svoju zadaču.
Vežbe članica su imale takoder zadatak, kao i članske, da proslave velikog Tirša svojim kretnjama, različitošču i tehničkom vrednošču. Sestre su izvršile vežbanje s odličnim uspehom. Ne samo da je sam sastav prostih vežaba, kao takav, imao vanrednog uticaja na gledaoee, več je i izvedba ogromne mase od 17010 članica, u upravo uzornom stilu, povukla sa sobom sve oduševljene posmatra-če, te izazvala nakon svršene četvrte vežbe, posle zaključnih skupina, orkan odobravanja i oduševljenja, koje se je produljilo i kad su sestre več počele uzornim otstupom da napuštaju vežbalište.
Kao treča tačka rasporeda nastupili su članovi našeg Sokolstva pod vodstvom saveznog načelnika br. Ivana Bajželja. Po (kratkom, veoma dobro izvedenom nastupu 1120 članova zapo-čeli su jugoslovenskim, za slet prepisanim vežbama od brata Staniča a po muzici br. Katica, te su izvršili svoju zadaču uz tako veliko zadovoljstvo gledaiaca, da su odneli svako priznanje. Čim su se naši vežbači pojavali na ulaznim vratima, nastao je na vežbalištu orkan oduševljenja, kao najbolji dokaz češkoslovačko - jugoslovenske uzajamnosti i vernosti. Sa sviju tribina padali su našim junacima pozdravi, na sve moguče načine davali su po-smatrači jugoslovenskim Sokolima znakove, kako ih vole i ljube. Novine pišu, da su »Jugoslavci« sa svojim borbenim, živim vežbanjem prostih vežaba postigli potpuni uspeh. Pojedini novinski referenti s naročitim zadovoljstvom potertavaju, da je broj naših vežbača premašio sva očekivanja, kad ih je nastupilo preko 1100. Nijedna skupina slovenskih gostiju ne može da pokaže tako velikog broja vežbača.
Sledili su Lužički Srbi, poslednji ostaci nekada tako močnog naroda po-lapskih Slovena. Za njihovu ekspediciji! bila jc velika opasnost uputiti se u »Slovensku Meku«, u zlatni slovenski Prag, da i oni tamo zapoju svoju tihu, ali ipak odanu sokolsku pesmu slovensko j majci. Zato ih je opčinstvo primilo tako bratski, tako srdačno i tako predano. Po sviranju »Rjane Lužice«, njihove himne, odvežbali su, njih dvadeset pet, veoma lepe, naročito za svesokolski slet sestavljene vezbe s potpunim uspehom. I oni su dosli na
slet da se poklone uspomeni besmrt-nog Tirša i da saraduju u bratskom zagrljaju s ostalim slovenskim narodi-ma na velebnom sokolskom radu. Njihove vežbe sastavio je njihov saveznl načelnik Mjeltka, a muzifiku pratnju komponirao je br. Karel Matjejovec.
Zastupnici najmanjeg slovenskog naroda nisu još ni napustili stadion, a vežbalištem zaori burno klicanje skupini oko 500 jugoslovenskih članica, koje su nastupile, da odvežbaju svoje sletske proste vežbe, sastavljene od s. Anuške Jugove, a s muzikom od brata V. Švajgara. Vežbe je vodila na načel-ničkom mostiču savezna načelnica s. Skalarjeva. — Po lepom nastupu, sestre su po sviranju fanfara za proste vežbe veoma efektno, lepo i s radošču odvežbale svoje vežbe. Ni tu nije publika štedila u odobravanju.
Tačka, koja je sledila za vežbanjem jugoslovenskih žena, bila je je-dinstvena. 2300 ponajboljih vežbačica ČOS došlo je na vežbalište, gde su sa-stavile 95 krugova po 24 vežbačice, te posle nastupa sa svom odličnošču odvežbale u raznim oblicima efektne, prekrasne vežbe s čunjevima, koje je sastavila s. Hana Bugrova uz muziku od dr. Fr Sikste. Beli čunjevi tvorili su u sunčanom sjaju veoma lepu sliku, a i promene tvorbi pojedinih krugova vežbačica doprineli su mnogo k tome, pa možemo smatrati i ovu tačku kao jednu od najboljih na sletu uopšte. — Prošlo je več 25 godina od poslednjeg nastupa žena s čunjevima na svesokol-skim sietovima. Poslednji put, na V svesokolskom sletu 1907 godine, njihov je nastup bio još sasvim primitivan i nesigtiran, dok moramo sada naročito da naglasimo, da su ovaj put sestre njihovim nastupom s čunjevima odlično zaključile program vežbanja prvog sletskog dana.
Nakon vežba s čunjevima iz ulaz-nih vratiju izlazili su na vežbalište pod vodstvom staroste dr. Bukovskog, načelnika Helera i načelnice Provazniko-ve pobednički odredi utakmice za slovensko prvenstvo. Zatim je preko sletskog radia objavljen rezultat utakmica za slovensko prvenstvo u svim kategorijama takmičara, što je opčinstvo pratilo s naročitim zadovoljstvom i odobravanjem, a br. starešina ČOS pružio je svakom pojedincu-po-bedniku ruku, da mu čestita u ime celoikupnog Sokolstva.
Kao svršetak programa, posle ma-njeg odmora, počela je, u nešto skračenom obliku, sletska svečana igra »Tiršev san«, gde je saradivalo oko 5800 lica iz svih praških sokolskih društava. I ovog dana postigla je scena svoj potpuni uspeh u svakom pogledu. Naročito je bio lep deo: »Olimpijada«, gde su mogli gledaoci u skračenoj formi videti celokupne antičke olimpijske igre stare Helade u svoj svojoj krasoti i lepoti. Svakako je igra »Tiršev san« najdostojniji zaključak sletskog jav-nog nastupa.
Posle javnog vežbanja odigrale su se na sletištu opet interesantne scene. Sva ona ogromna masa gledaiaca, koja je upravo preplavila ne samo sve tribine nego i sve ulice sletišta, ispraznila je u najkrače vreme, blagodareči mno-gobrojnim izlazima, stadion, te delo-mično nagrnula k svim izlazima prema Pragu, a delomično ostala je još neko vreme na sletištu. Tamo je preplavila
i	sve ogromne gostione u Svečanoj ulici, na Tirševom trgu, u Ulici vežbača, svuda. Veliki poštanski ured na sletištu imao je za vreme sviju dana tako ogroman posao da su činovnici uz sav pokret njihovih snaga jedva izdržali ogroman pritisak ljudi na njihov ured. Uopšte je pružalo sletište posle vežbe jednu sliku ogromne narodne veselice u svim nijansama. Bilo je muzika, koje su svirale po raznim gostionama, zapravo velikim paviljonima s preko 3000 mesta; drugde smo opet videli čitave skupine Sokola, koji su, uz pratnju vlastite muzike, posedali na svobodna mesta te uživali u svojoj skromnoj večeri, jer su i na sletu morali biti skromni. Da ste videli na samom sletištu sve one dučane i dučančice s raznim uspomenama na slet; naraštajce i mušku decu kako prodavaju svečani broj sletskog lista! Bila je to prava slika jednog velegrada sa svim svojinj atributima zdravlja, krasote i života.
Sokolstvo je doživelo sa svojim prvim slavnim sletskim danom triumf, kojega se nije ni očekivalo u toliko j meri. To je bio tek prvi dan, uvod u naredne dane pobede!
Nekoliko detalfa Iz prvog dana — Što kažis brojevi?
Na osnovu policijskih računa i re-
dateljskog otseka, POset,^e(^ta;, b-'z vežbača, iznosu) je oko -10 0>K) gledaiaca Samo sletište bilo je prepunjcno, tako da se jc moralo zatvoriti blagajne pošto nije bilo više niti jednog mesta, pa sii se stoga morale mnoge tisuče ljudi, posle napornog puta na Strahovo, vratiti kuči, a da nisu videli sleta. Kao dokaz, da je bilo sletište prenatrpano neka nam služi konstatacija, da jc bilo mesta samo za oko 180 hiljada gledaiaca, bilo ih je daklc sko--ro 30.000 više, koji ^u se delomično smestili medu ostale posetioce, a dd°-mično su ostali na ulicama oko vežbališta. Lckarsku je službu medu javnom vežbom obavljalo svega 75 lekara uz pomoč sokolskih samaritana i narasta-jaca. Doduše^nljc bila baš takova vru-
čina, ali za celo vreme nastupa, bilo je u lekarskoj nezi preko 1810 lica. I taj broj je dokaz, kakav je bio poset sleta. AH dalje ... U našem opčenitom izveštaju rekosmo, da su posetioci do-lazili svim mogučim sredstvima na statiste. Evo daljnjeg dokaza: Ispred samih ulaza na sletište policijsku saobra-ćajnu službu vršilo je u jedan mah 120 redara pod' vodstvom četiriju oficira saobračajnog odeljenja policijskog ravnateljstva u Pragu. Kroz njihov la-nac prošlo je od jutra pa do pola 13 časova »samo« 700 motornih vozila, a od pola 13 do 15 časova preko 3500.
Isto tako bila je zaposlena i pošta na sletištu. Na prvi glavni sletski dan otpremila je preko 110.000 dopisnica i pisarna, a putem poštanskih uputnica upuceno je 237.000 Kč. Zanimljivo je t dejstvo, da se taj poštanski ured služi za pronadenje adresata hitnih telegrama i sletskim radiom. Tako izmedu svake tačke programa razglasi radio sve ono, što bi moglo intcreso-vati publiku, a osim toga i hitne vesti, koje se tiču pojedinaca.
Audijencije na sletištu kod prezidenta republike
U svojoj elegantnoj loži, u sredini glavne tribine, prezident dr. Masarik primio je na prvi glavni sletski dan mnoštvo zastupnika sokolskih i tu-dih telovežbačkih organizacija, diplomate, razne nacionalne radnike i t. d. Posle audijencije češkoslovaških sokolskih voda, br. prezident primio je zastupnike SSS brata Zamojskoga, dalje pretstavnike našeg jugoslovenskog Sokolstva br. Gangla i Paunkoviča, a posle njih zastupnike Medunarodne te-lovežbačke unije pretsednika Kazale i Franciaza Dalbana. zastupnika švajcar-■ikili gimnasta Igenena i Luksemburžana klemana. Svi nabrojeni delegati i pretstavnici, bili su kod prezidenta republike več pre samog početka javne vežbe. Za vreme vežbe, pa i kasnije, predvedeni t>u prezidentu republike i mnogi od ostalih rcprezentanata. 4zmc-du Jugoslovena, <koje je vodio naš poslanik u Pragu dr Grizogono, zastupa-ni su bili gradovi Zagreb i Ljubljana. Zastupnici grada Beograda stigli su u Prag tek u utorak 5 jula. Zagreb su za-stupali zamenik gradonačelnika Šarič i član gradskog savctn br. dr. Hofer, a
Ljubljanu njezin načelnik br. dr. Puc i gradski savetnici br. inž. Bevc i br. dr. Pipenbaher. Posle jugoslovenske delegacije primio je prezident i bugarske Junake.
Uzorna disciplina i po~ žrtvovnost češkoslovaških Sokolica
Članice su imale zakazane pokuse za oko 6 sati ujutro. Pošto su morale biti u garderobama naj kasnije do 5 i četvrt, to su one, koje su imale stanove u udaijenijim predelima Praga, morale ustati več pre četiri ujutro. I ako su morale postrojane čekati skoro pola sata pre nego su počeli pokusi, ni jed-na nije kritikovala niti se bunila, ni-jedna nije ostavila svoga mesta. Mnoge od njih imale su da nastupe još u vežbama s čunjevima i one su opet, nakon dovršenih pokuša oko dvanaest sati, mesto na odmaranje — na pokus, na brzu ruku su ručale, a u dva i četvrt bile su opet postrojene za nastup. Neke su tek u sedam na večer mogle da ostave garderobe i da odu svojim kučama. Kakav je to štrapac za žene od četiri ujutro pa recimo do devet na večer, treba iskusiti sam. ali one su ipak izdržale i održale dobru volju, vedrinu i potpuuu disciplinu.
Izjave o prvom nastupu
Pre odlaska sa sletišta brat pret-sednik republike rekao je starešini br. dr. Bukovskom: »Dobro, veoma lepo su vežbali, a osobito mi se svidala vež-ba s čunjevima. To je bila divota i preciznost. Najviše mi je imponiralo, da nisu kod nastupanja, kada se pri rastupu pokazala g roška izgubile gla-vu, nego su grešku brzo i posve hladnokrvno ispravile.«
Jedan ugledni Jugosloven kazao je: »Dobro je, što je ovde toliko stra-naca, jer mogu videti, šta znadu Sloveni.« Profesor Latarje iz Liona rekao je: »Divota i ako sam vidio savršenost i preciznost, ipak je u svemu život, a ne mehaničan, automatski dril.« Ind. dr. Maitra, koji je bio prisutan s po-rodicom prosto nije mogao nači reči da izrazi svoje divljenje, jednako i varšavski profesor fiziologije Dibovski i mnogi drugi odličnici.
Dragi glavni sletski dan
Ponedeljak 4 Jula
Za drugi glavni sletski dan bilo je ođređeno, da se Sokolstvo po svojim pretstavnicima pokloni glavi Češkoslo-\acke republike, sedome bratu prezi-deutu dr. Tomi Masariku. Ova manifestacija bila je odredena za 10.30 ča-.Pre Podne Na sletištu medutim pilo je več sve od rana isto tako živo kao i na prvi sletski dan. Vršili su se pokusi za nastup starije brače ČOS s vežbama, koje je sastavio za prvi sve-sokolski slet 1882 godine dr. Tirš. Dalje su bili potrebni pokusi članica, ju-goslovenskih sokolskih četa, poljskih Sokolova i Sokolica, Rusa, što je sve trebalo da bude obavljeno ovog pre-podneva jer je bilo određeno nekoliko novih tačaka za poslepodnevnu javnu vežbu.
U starodrevnoj »Vladislavovoj šali«, velikoj dvorani na Hradčanima, sa-kupili su se, da se poklone prezidentu, zastupnici sviju slovenskih sokolskih udruženja, Junaka, pretstavnici tudih telesnouzgojnih organizacija, na čelu sa starostom ČOS br. dr. Bukovskim, pretsednikom poljskog sokolskog Saveza bo\ Adamom Zamejskim, s potsta-rešinama našeg Sokolstva br. Gang-lom i Paunkovičem i br. Šajbom kao pretstavnikom Lužičana; pretstavnici slovenskih i ostalih organizacija zauze-
ii	su mesta na jednoj strani dvorane, a zastupnici sviju 52 češkoslovačkih župa na na drugoj strani. U sredini bila je postavljena bista osnivača Sokolstva dra. Tirša, delo vajara prof Ma.ržatke, koju je poklonio prezident Sokolstvu. — Tačno u 10.30 stupio je u dvoranu prezident br. Masarik, u pratnji svojcg kancelara dra. Šamala i šefa protokola Strimpla. U taj tren za-orio je po celoj dvorani gromki sokolski »Zdar« sedom pretstavniku češko-slovačke republike. Posle pozdrava uzeo je u ime Sokolstva reč starOsU ČOS br. dr. Bukovski koji je zanosnim rečima pozdravio brata prezidenta, naglašujuči, da se može češkoslo-
vačka republika uvek pouzdati u svoje Sokolstvo, koje« je bilo kadro da u ovom nesigurnom vremenu priredi svoj IX slet. Posle svog govora pre-dao je br. starosta prezidentu poklon ČOS, tri uspomenske medalje ČOS za deveti svesokolski slet: jednu zlatnu, jednu srebrnu te jednu brončanu Osim toga ČOS je poklonila prezidentu i sve do sada izišle spise svojeg osnivača Tirša. Na reči br. dr. Bukovskog, brat prezident odgovorio je u kratko ovo: »Bračo! Zahvaljujem Vam za prekrasni dar i pozdrav. Primite za uzvrat moj poklon, bistu muža, čiju stogodiš-njicu rodenja slavite ovih dana. Sada polažete račun o svom radu i veoma sam radostan da vidim na okupu sve slovensko Sokolstvo. Stožite se svi za-jedno u smislu Kolarovih reči: A svaki put, kad usklikneš Sloven, neka Ti se odzove čovek! — Rad ujem se što mogu ovde da pozdravim i pretstavnike tudih telesnouzgojnih korporacija i Medunarodne gimnastičke unije. U ovoj teškoj privrednoj krizi neka bu du Tirševe reči naša lozinka: Tamo se svet pokrene, gde se u nj upre snaga!
—	Opažam napredak na sletu, kod utakmica, u vežbama, u uređenju stadiona. Zato neka se Sokolstvo u prvom redu postara za bolje buduče pokole-nje. Novo pokolenje treba da bude bolje od sadašnjeg, od nas samih. Ko-načno sečam se i pokojnog starešine brata dr. Šajnera «
Gromki »Na zdar!« popratio je upravo sokolske reči brata prezidenta, kome je nato br. dr. Bukovski pretsta-vio sve zastupnike Sokolstva i ostale goste. Neki izmedu njih pozdravili su kratkim rečima dr. Masarika u ime svojih organizacija. Posle zahvalnih reči br. dra. Bukovskog ispred poklonjene biste, br. prezident je napustio dvoranu, te se povukao u svoje apartma-ne. Zastupnici velike sokolske deputa-cije izišli su na dvor Grada, gde se u to vreme sakupilo nepregledno mno-
štvo Sokola i Sokolica, manifestujuči za prezidenta republike. U tom je dvoru kroz celo vreme svirala jaka voj-nička kapela, večinom narodne pesme sviju slovenskih naroda.
I pored toga, što je ponedeljak bio običan radni dan, na sletištu se je ipak posle podne sakupilo oko 130.000 gledalaca, da vide velebnu telovežbe-nu epopeju. Veliki uspeh predašnjeg dana ponukao je mnoštvo Pražana, koji nisu mogli da idu več u nedelju na vežbalište, da iskoriste ponedeljak i da prisustvuju javnoj vežbi. U reprezentativnim ložama opazili smo isto tako mnogo gostiju, koji su došli, da još jedanput vide one krasne neza-pamčene prizore svesokolskog sleta. U raznim utakmicama bilo je zaposleno mnogo članstva, ali se je ipak i ovog dana članska tribina upravo cr-venila od ervenih košulja, a medu njima bilo je i veoma mnogo belih, svečanih odela češkoslovačkih Sokolica. Ve-likom uspehu je pripomoglo i krasno vreme, koje je ponukalo mnogo od njih, da vide na tribinama krasnu igru boja. Od videnih ličnosti prisustvovao je opet javnoj vežbi bivši načelnik ČOS i SSS sedi brat Jindra Vaniček, koji uopšte nije propustio ni jedne prilike, a da ne bi svuda pokazao svoje zanimanje za sve, što se dešava u telesnouzgojnom pogledu na sletu. Čudno se nam je činilo, kad nismo videli, kao na dosadanjim sletovima, brata načelnika na svom načelniđkom mostiču, nego u počasnoj loži kao posraa-trača. U njegovo j bližini opazili smo i bivšeg ministarskog pretsednika ČSR gospodina Švahlu, koji je po dogoj bolesti ipak došao da i on vidi uspehe Sokolstva na sletu.
U nedeljnom rasporedu nastupa bio je najpre velebni nastup članova ČOS u prostim vežbama. 1 tada je nastupio potpuni broj vežbača, iako su ito bili sasvim drugi borci nego oni od dan pre. Prijavljeno je naime bilo toliko vežbača, da ih vežbalište, sa samo 170Ш znakova, nikako nije moglo pri-miti Zato je načelništvo ČOS razdelilo preko 30.000 prijavljenih vežbača u dve polovine, da tako naizmenice svi prijavljeni apsolviraju svoj program. Vežbe su bile odvežbane s potpunhn uspehom, odlično. Tom prilikom kon-statovao je čuveni anatom i profesor na praškom sveučilištu, brat dr. Vajg-
li	er, da su muške vežbe ovogodišnjeg sleta sastavljene upravo sjajno i po fiziološkem momentu, pošto nijedan izmedu 300 svalova ne ostaje u miru nego dolaze svi, pored ovog bogatstva kretnji, na red. Iza članova došle su na red članice. I njih je bio potpuni broj. Vežbanje prostih vežbi ispalo je opet sa svom sjajnošču, odlično, iako je nastup zbog pogrešnog odbrojanju nekoliko zapeo u jednoj struji na des-noj strani vežbališta Pogrešku je od-mah ismavila načelnica sa svojeg mo-stiča tako, da su proste vežbe moL>lc odmah početi. Uspeh samih vežbi bio je svestran, neosporan.
Nakon članica počeo je nastup ju-goslovenskih sokolskih četa, oko 520 članova, sa svojim prostim vežbama od br. Jankoviča, a sa glazbenom prat-njom od br. inž. Hana, koja je svojom jednostavnošču mnogo pripomogla veoma dobrom uspehu naših četa. Zanimljivo za gledaoce bilo je svakako i raznolično odelo članova naših četa: narodne nošnje dotičnih mesta, otkuda su pohrlili na slet. Kako moramo da, sa stanovišta folklore i slikovitosti, pozdravimo ova narodna odela kod vežbanja, moramo opet na drugoj strani da podvučemo, da su za vežbanje nepraktična, nehigijenska i da smetaju vežbača kod izvadanja vežbe. O tome treba svakako voditi računa, te nasto-jati da u buduče i ti vežbači nastupe u jedinstvenom vežbačkom^ odelu. Inače je njihov nastup bio odličan.
Sledile su poljske Sokolice, koje su izvadale proste vežbe s. Fazanovi-čeve uz muziku Sicinskoga. Табка je bila savesno naštudirana i veoma dobro izvedena od preko 60 Poljakinja.
Naredna tačka bila je posvečena gostima nesokolskih saveza. Najpre su nastupili Rumuni. Izvađali su, 12 muževa i 3 članice, jednostavne proste vežbe i onda vežbe s dugim motkama, a posle toga razne skupine na ručama. Videlo se je, da su se i Rumuni savesno spremili na slet. Moramo znati i to, da je u Rumuniji telovežba takorekuč još u prvom stadiju razvitka a da su oni, koji su zastupali na sletu rumun-ske gimnaste, pokazali veoma lep napredak. — Skoro u isto vreme ulazilo je na stadion nekoliko zastupnika Fi-naca s njihovom državnom zastavom.
*■*
^. >\<' '■-v4
| ^
Ш
J 'rn( -.ral
Levo: Prefeednlk br. Masarik u loži sa star. ČOS br. dr. Bukovskim
—	Dalje vide se braća Pauiiković i G angl — Desno: Br.dr.Neme-ček, zam. slar. SKJ br. Paunkovie I br. Gangl, slar. poljskog Sokolstva br. Zamejski 1111 zam.star.ČOS dr. Sla vik na sleflSta
Nastup finske vrste bio je svakako od- J ličan. Najpre su izveli nekako teatralen nastup sa zastavom, ali posle raz-vrstanja, u sredini vežbališta, su njihove veoma teške proste vežbe zadivi-le sve gledaoce. Posle prostih vežbi izveli su s krasnim uspehom nekoliko vežaba na konju u šir s hvataljkama i ubrali ogromno odobravanje posma-trača. Zaista su njihove vežbe bile prvovrstne. isto takvim uspehom pokazali su i svoju savesnu spremu za slet u preskocima i vežbama s kratkom motkom. Uopšte ostavili su utisak, da se telovežba, a ne samo šport, gaji u F insko j savesno i s razumevanjem. U mnogočem smo videli sličnost vežbi sa sokolskim sustavom, ali se je moglo opaziti i tragove švedskog vežbanja.
Sasvim je razumljivo, da su nastu-pili i poljski Sokoli. Pod vodstvom svog saveznog načelnika, brata Faza-noviča, nastupilo je u prostim vežbama oko 120 Poljaka. Same vežbe, koje je sastavio savezni načelnik, dosta su teške i zahtevaj u mnogo istraj-nosti i dobre spreme. Unatoč duga trajanja mije interesovanje publike prestalo.
Рополт^о se otvaraju ularaa v ta. Muzika intoniru još uvek sveži sokolski maTŠ od Kmoha: »Lavskomu sna-fam« a na stadionu počinje nastup starije brače s Tiršovim prostim vežbama ir. 1882 godine za I svesokolski slet u Pragu. Masa od preko 5<J0U članova, »stare ijaa-de«, nastupa u trim velikim odeljenjiraa, te po nešto dmgom, ali le pom rastupu zauritna svoja mesta. Starija brača nustupiia jsu u sveča-noj odori bez »kajd*« tako. da bila je cela slika veoma lepa i prijatna za oko. Na sletu 1882 godine vodio je Tirš ove proste vežhe, koje jc v c »balo 720 vežbača, ali bez muzičke pirate j c, več se je poslužio za davanja takta železnom molkom kojotu je udarao o železnu ploču. Za ovogodišnji aastup starije brače, s o v im istorijskim veitbama, sa-Btavio je profesor brat Modi veoma lepu muzičku pratnju, koja jc svojim tempom napravila vežbanje još pr^at-nijitn i za same vežbače i za gledaoce. Pred samim vežbanjem, održano je u sredini vežbališta, u ptisirtnosti stare 1
garde, odlikovanje zastave ČOS od
poljskog sokolskog saveza u AmericL Toj svečanosti prisustvovali su i brat dr. Bukovski za ČOS te br. Zamojski kao zastupnik poljskog američkog Sokolstva., koji je izvršio odlikovanje. Posle svečanog akta zaorili su po sle-tištu akordi Modrove muzike i sva ta množina ervenih košulja odvežbala je sa savesnošču, koja je bila neki simbol > njihove predanosti sokolskoj stvari, , svoje proste vežbe. Buran aplauz, na kraju vežbanja, od hiljada gledalaca nije bio upučen samo vežbačima, nego i genijalnom Tiršu, koji je več pre po sltoleča izradio ovako sistematske proste vež.be. Im ali smo zaista prilike da vidimo baš kod ovih prostih vežbi ce-log Tirša u svojoj jedinstvenoj formi. Iako jednostavne, sve tri proste vežbe sastavljene su iz tri dela. U prvom je pokazano samo vežbanje ruku, u dru-gom pak nogu i ostalog tela, a trečl deo tvore prvi i drugi zajedno.
kao zadnja gimnastička tačka programa bio je nastup sokolske žuipe iz Zagreba, pod vodstvom načelnika br. Jankoviča, s kombinovanim prostim vežbama članova i članica. Uspeh ovog nastupa bio jc svestrano lep i častna
7.Л zagrebačku župu. To moramo naro-čito da podvučemo. da je zagat bačka župa bila j edina izmedu sviju jugosio-venskih i češkoslovačkih iupa, kojoj je bilo dozvoljeno da nastup i s poseib-monr tačkom. Častan nastup opravdao je 1 ovu izniinku- I vrli Zagrepčani još su više utvrdili dobar glas jugoslovon-skog Sokolstva.
Nakon vežbanja, sledila je po šesti put sJeiska igra Tir še v san, koja je izvedena s j»uivo zanosa i uspeha.
Uveže, odrr.ani eu širom Praga, e svim večini restorani*a, puč’ki kon Cc-rti sokolskih muzika, od kojrli nekoje upravo odlično svita ju. Sva ova velike sokolska masa preplavila je uveče či-tav Prag, da iposle javne vežbe čuje jjoš koju bnat^u reč, pevanje, sokoi-sku muziku i t. d.
Opčenito tnožemo da kažemo, da fle i drugi sletski dan za vršen u potpu-tnom redu i s velikim uspehom.
Treči glavni sletski dan
Utorak 5 jula
Na rasporedu svesokolskoga sleta | bio je odrede« za treči jjhmii sletski dan najpre nastup članova a posle njih članica ČOS. Posle ovih velikih nastupa trebali su da nastupe sokolski gosti iz Saveza slovenskog Sokolstva, onda češkoslovački Sokoli iz Severne Amerike, te nakon njih ipanjolska vojničba škola iz Toleda. Razume se, da se je nameravalo da se još jedanput ponovi nastup starije brače s Tir-ševim prostim vežbama, i da se zaključi čisto sokolske dane ponovnim vežbanjem, odabranih vežbačica, s čunjevima. Za zaključak je bila odredena kao svakog dana, opet sletska svečana igra »Tiršev san«.
Več ujutro sc je govorilo, da če ovog dana broj po^etilaca sletišta pre-mašiti sve dosadasnje. Zbilja, mnogo pre samog početka javne vežbe sakupilo se je toliko sveta na sletištu, da je bilo načelništvo prinudeno da za-moli sve vežbače, da nakon svojih vežbi stvore sve naokolo vežbališta, se-dečke, jak kordon, kako ne bi opčin-stvo prelazilo barijere. Na svim tribinama i na samom ophodištu, pa i na Svečanoj cesti i svim stranskim ulicama sletišnog grada vladala je za celog vremena javne vežbe ncopisiva gužva, tako, da su imali redatelji i policija pune ruke posla da zadržc preko četvrt miljuna ljudi u odredenim grani-cama. Reprezentativne lože na glav-noj tribini bile su zaposednute s naj-višim pretstavnicima civilnih i vojni-čkih vlasti češkoslovačkih, opazili smo ponovo sve reprezentante tudih telesnouzgojnih organizacija i korporacija. Naročito mnogo bilo je prisutnih ofi-
cira MaJe antante, a ne smemo zabo-raviti ni na diplomatske zastujmiko skoro svih evropskih država osim Ne-mačke, Austrije i Madžarske, koji su svoju otsutnost ispričali iz poznatih razloga. U kratko, treči glavni dan, češkoslovački praznik Čirila i Metodija, moramo smatrati kao najsvečaniji zaključak čisto sokolskih priredaba na sletištu, pošto za četvrti dan nije više dolazilo Sokolstvo toliko u obzir radi javnih telovežbenih nastupa češkosh-vačke, jugoslovenske i rumunske vojske.
Prezidenta Masarika zastupao jc tog dana pretsednik čsl. ministarskog saveta brat Udržal, koji je zauzco svoje mesto u prezidentovoj loži. Njemu na poeast otsvirsme su na početku vežbe državne himne češkoslovačke.
Pre nego što predemo na opis samih javnih vežbi moramo naročito podvuči dejstvo, da je ovaj dan i mu-ško i žensko članstvo izvelo svoje proste vežbe odlično, kao još nikada. Sve, nastupi, vežbanje i otstupi, sve je bilo izvedeno savršeno.
Članstvo je nastupilo sa svojim krasnim vežbama uz čuveni Sukov marš: »U novi život!« Grandiozna masa 72 stupa uzbudila je kod gledalaca izraze spontane radosti, koja je po nekoliko puta našla izraza u gromovitom pljeskanju i klicanju sokolskoj armiji. Preko 17.000 vežbača s vanrednom tat-nošču i spremnošču zauzelo je, nakon nepornog nastupa, svoja mesta i zapo-čela je poslednja repriza grandioznih sletskih prostih vežbi. Poslednji put gledamo ovu neopisivu sliku kolektiv* noga sokolskog rada, rada tisuča i ti-
Izgled lože pretsednika republike
suča Bezimenih prednjaka i prednjači-ca, vežbača i vežbačica! A za vreme vežbanja jednog kolektiva od 17.000 duša misli su nam išle u bližnju bu-dučnost i zaustavile se na pitanju: kakav će biti naredni, deseti svesokolski slet?!
Članovi su odvežbali svoje vežbe i več odlaze s vežbališta, da naprave mesta za potpuni broj članica. Njihov uspeh je bio potpun, zato smo znati-žeijno očekivali nastup sokolskih žena, da li če se i po treči put poremetiti njihov nastup na desnom krilu. Bili smo uvereni, da je vodstvo članica po-duzelo sve, da se one male greške pro-šlih dviju glavnih dana nikako više ne ponove. I zaista, sav veoma komplicirani nastup izvele su sestre odlično, bcz i najmanje greške, što sc je moglo videti i iz velikog aplauza gleda-laca. Šta imamo još da kažemo o odlič-nom nastupu žena? Samo što smo več jednom rekli. Najbolje i najkrače je, da kažemo: sestre su disciplinom i sa-mozatajom dokazale, da se može i naj-komplikovane stvari izvesti s velikim uspehom, ako pos'toji za to čvrsta volja.
I to je ono, što je najviše vredno: moralna strana sokolskog uzgoja slavila jc baš kod sokolskih žena jedan od svojih največih triumfa.
Slovenski gosti su bili reprezento-vani na trečom glavnom danu i po Sa-sezu ruskih sokolskih društava za gra-nicama. Kolika je šteta, da nismo ni na ovom velikom, svestrano važnom i značajnom sokolskom prazniku pozdravili i zastupstvo one prave slovenske Rusije, majke Slovenstva. Tada ne bi bila Rusija reprezentovana samo sa 64 članice i 136 članova, nego bi bio nastup sigurno mnogobrojniji. Članice zagraničnih Rusa odvežbale su zadovoljivo vežbe br. Tota sa žutim šerpama uz muziku pokojnog br. Karla Po-spišila. Ove vežbe bile su sastavljene za I ruski svesokolski slet, ko ji je bio več sazvan za 1914 godinu u Petrograd, ali se zbog rata nije održao. Ruske sestre su ipak, obzirom na veliko rastojanje pojedinih društava te radi nemogučnosti jedinstvenog uvežbava-nja, te svoje vežbe izvele s dobrim uspehom. Ruski Sokoli vežbali su tri sastava vežbi s kopljima. Več 1926 go-dine svtruski sokolski kongres zaklju-čio je da mora članstvo svuda i uvek vežbati samo vežbe s kopljima, sve dok ne bude opet spašena njihova otadžbina. Iako je taj zaključak možda iz propagandističkih razloga pravilan, iz sokolsko-metodičkih nikako nije is-pravan, jer postaju na taj način ruski nastupi suviše jednolični i jednostrani.
Izvedba ovih vežaba bila je po našem mišljenju slabija od ruskih sestara, što se tiče skladnosti. Razume se, da je baš s kopljima, koja spadaju u razred du-gih sprava, veoma teško postiči što veču skladnost. Brača Rusi otišli su posle odvežbanja pevajuči sa sletišta, da na taj način pokažu njihov duboki smisao za lepo pevanje medu maršem. To moramo svakako podvuči te prepo-ručiti i svim našim vežbačima, da mnogo više gaje pevanje sokolskih i junačkih pesama po vežbaonicama i letnjim vežbalištima.
•
Posle Rusa nastupilo je 20 pitoma-ca spanj olske vojničke gimnastičke ško-le iz Toleda. Najpre su pokazali u obli-ku, uobičajenom i kod čsl. vojske, po satno vežbanje ujutro, onda su vežbali dosta lepo jednostavne proste vežbe, vežbe na spravama i preskoke preko nekoliko sprava. Posetioci na tribinair.a veoma su ih srdačno pozdravili, videv-ši, da se i u Španjolskoj sprema temelj za neke vrste romansku sokolsku orga-nizaciju.
Veoma krasan uspeh postigli su daljnji gosti, uzorni odeo Saveza češko-slovačkog Sokolstva u Americi pod vodstvom saveznog načelnika brata Je-lineka. Četa od 90 vežbača i vežbačica izvela je najpre u lepom sastavu nekoliko indijanskih kretnji, prelazila je onda nakon lakih vežbi na teži sastav, a konačno nam je pokazala u četvrtom odeljenju najteže proste vežbe s velikim uspehom. I brača i sestre potpuno su zaslužili ogromnu pohvalu gledala-ca. Posle četvrte vežbe, cela je četa, uz muzičku pratnju na melodiju poznate slovenske pesme »Zašto sam Sloven«, izvela još nekoliko krasnih piramida. Uspeh brače s one strane mora bio je na celoj erti vanredan, ne samo po telovežbenoj, nego i po moralnoj strani, te je opet duboko ve-zao češkoslovačku braču iz Amerike uz otadžbinu u starom svetu.
Posle gostij u nastupilo je oko 4590 starije brače u svojim istorijskim prostim vežbama, koje su s isto tako velikim uspehom odvežbali kao i na II slet-skom glavnom danu. Isto tako vežbanje odabranih, bolj ih vežbačica, s čunje-vima u 96 krugova bilo je ponovan dokaz ne samo istrajnosti i volje kod svake pojedinke, nego i dokaz sposobnosti kompozitorke ovih vežbi, sestre Burgrove-Dubove. Kako u nedelju, tako su i ovog dana sestre postigle naj-bolji uspeh.
Nakon sletskih vežbi izvedena je po sedmi put sletska svečana igra »Tiršev san«.
«38»
Čelvrli I poslednji slelskl dan
Sreda 6 jula
Povorka
Kao sastavni deo svakog dosadaš-njeg svesokolskog sleta izvršena je manifestacijska povorka i poklon Sokolstva zlatnom slovenskom Pragu. Ove sokolske povorke bile su, takore-kuč, spoljašnji izraz sokolske snage na praškim ulicama, tc su pored svoje tradicionalne svečanosti imale i ogromen propagandistički karakter. Mnogi su prosudivali, iako pogrešno, sokolsku snagu samo po brojevima, koje jc moglo da istupi u povorci ne obazirajuči se kod toga na odlične vežbe na sle-iištu, kod utakmica i t. d. Ovogodišnji svesokolski slet, kako je nadmašio po broju vežbača i vežbačica sve dosa-dašnje, tako je premašio i po broju manifestanata sve dosadašnje sokolske povorke kroz Prag. Još nikada nije korakalo praškim ulicama jedna sokolska armija od preko 64.000 lica, i to u naj-težoj privrednoj krizi, kad je morala izostati zbog nestašice sredstava velika množina Sokolova i Sokolica. U normalnim prilikama, na sletu bi se bilo skupilo još mnogo više sveta, broj članstva u povorci bio bi još veči.
Put, odreden za povorku čitavog Sokolstva bio je zaposednut od gleda-laca več u ranim jutarnjim časovima. Na osnovu novog načrta sakupljanja, Sokolstvo se je počelo da sakuplja tek posle 7 časova ujutro, na odredenim mestima, a mnogo je bilo župa, koje su imale odredeno zborno vreme sat, pa i dva posle početka povorke. Bez toga bi moralo članstvo uzalud čekati na sabiralištu, a ovako se je lepo od-maralo u svojim konačištima te je sveže moglo da nastupi u povorci. Time se je mnogo prištedilo na vremenu i na članskoj snazi. Ali gledaoci, oni su morali zauzeti svoja mesta bezuslovno što ranije. Mnogo prc 7 časova ujutro, od sokolskog doma u Sokolskoj ulici, gde jc počela povorka pa sve preko Vaclavskog trga i ostalih ulica do Sta-romesnog trga bio je zaustavljen svaki saobračaj, a policija sa sokolskim re-dateljima počela je da drži u sredini ulica prosti put za povorku. Špalir op-ćinstva postajao je od časa do časa sve jači i jači a i pritisak mase na re-datelje. Najopasnija je bila svakako situacija kod Narodnog muzeja, dalje kod Narodnog pozorišta i oko Karlo-vog mosta, gde su ulice najuže. Me-dutim bilo je dovoljno mesta na samom Staromestnom trgu, gde je bilo ispred gradske kuče postavljena za časne goste jedna ukrašena tribina, a za pre-
zidenta republike rezervisano mesto na balkonu gradske kuče. Protiv običaja na prošlim sletovima, da bi se članstvo sakupilo na spomenutom trgu, ove go-dinc je bilo odredeno da sve Sokolstvo prode posle defileja pred prezi-dentom, odmah dalje, da se ne bi na taj način nepotrebno kočila velika povorka.
Početak povorke bio je odreden za 9 časova prc podne na IV glavni sletski dan. Razume se samo po sebi, da jc bilo Sokolstvo i ovaj put sasvim tačno. Brat savezni načelnik Heler dao je tačno u devet časova trubaču znak da zatrubi stari sokolski signal: Na-pred, napred, natrag ni korak! U istom trenu, kad je dan taj signal, več je da-ta i zapovest za početak povorke, ko-joj je na čelu jašio br. načelnik Heler uz pratnju br. Milera. Njima je sledio zastavnik s državnom zastavom češko-slovačkom, a onda jedna između mnogih sokolskih muzika. Za njom po redu išla su izaslanstva tudih, neslovenskih gostiju iz Engleske, Belgije, Estonske, Finske, Francuske, Holandije, Litve, Lotije, Rumunije i Španije. Gledaoci počeli su da pozdravljaju inostrane goste iskrenim poklicima »Na zdar«. Ali kad su posle neslovenskih gostiju sledili češkoslovački Sokoli iz daljnje Amerike, počelo je burno klicanje, mahanje zastavicama, maramicama, bura oduševljenja. Posle Američana kora-kli su u povorci oni Sloveni, čije te-lesnouzgojne organizacije nisu još ma iz kojih razloga učlanjene u SSS. Ta oni su bili isto tako i naši gosti. Videli smo dosta jak odeo bugarskih Junaka i Junakinja, onda poljske Sokole iz čcškoslovačkc republike, dalje Lu-žičke Srbe u narodnim nošnjama i sokolskim odorama, a iza njih ukrajinske sokolske čete.
Na čelu Saveza Slovenskog Sokolstva stupalo je, iza zamenika načelnika br. Šmiržaka, pretsedništvo saveza s pcslcvodcčim potstarešinom br. Zamejskim, dr. Bukovskim, Ganglom, Paunkovičem i Viničukem na čelu. Odmah iza starešinstva sledio jc veoma silan odred Jugoslovena, koji su bili uopšte na sletu u Pragu pored Če-hoslovaka najbrojnije zastupani. Po našorn računu, Jugoslovena jc bilo u povorci oko 4000, od toga 2582 člana u svečanoj odori, te oko 1500 članica delomično u odorama, delomično u krasnim nacionalnim nošnjama iz sviju krajeva naše lepe otadžbinc. Na čelu jugoslovenskog dela povorke išao jc savezni načelnik br. Bajželj, iza njega
savezni tehnički odbor i izvršni odbor, a posle njih sve sokolske župe, najpre članstvo, onda članice, po abecednom redu. Kad je došao jugoslovenski odred medu masu gledalaca, poklicima i pozdravljanju nije bilo kraja. Imali smo prilike da vidimo, kako su ljudi pružali Jugoslovenima ruke, da se s njima ruku ju, što naravno brzi tempo povorke, koja je bila preračunata, da če trajati preko 4 časa, nije dopuštao. Posle Jugoslovena koračali su Poljaci u broju od preko 350, a za njima su stupali Rusi, udruženi u n j ih ovom za-graničnom savezu. Kao poslednja, ČOS je zauzela največe učešče u povorci. Dok su medutim svi gosti i s našim jugoslovenskim Sokolstvom brojili 6494 lica, češkoslovačkog Sokolstva bi-
lo	je u povorci 35.640 članova u odori sa 732 zastava i 69 muzika sa 2268 članova, večinom su bile sokolske kapele. Članica je stupalo u povorci 18.976 sa 157 zastava i 16 muzika. Sokolske konjiče, na kraju povorke bilo je 872 članova i članica s vlastitim trubačima. Povorka je dakle imala svega 63.972 lica, što pretstavlja jednu veoma snaž-nu sokolsku armiju.
Mogao bi neko da primeti, da je povorka u Pragu bila kao i svaka druga povorka, koju prireduju Sokoli, samo što je ova bila veča, i po broju učesnika i po broju gledalaca. Takova bi primetba međutim bila skroz ne-osnovana, a i zlobna. Povorka posled-njeg dana IX svesokolskog sleta jedan je jedinstveni prizor, koji sc nc može da uporedi ni s povorkama sviju pri-jašnjih sletova, a niti je Prag ikada još doživeo slične manifestacije, a ni ije-dan drugi slovenski pa ni ostali gradovi na svetu.
Napisali smo več, da su se počeli ljudi sakupljati po ulicama, koje su bile odredene za povorku, od najranijih časova. Tako je ta opšta mobilizacija Praga počela več u 6 sati a nije prestala ni do početka same povorke, jer su još uvek dolazile nove skupine, koje su htele da vide ogromnu povorku. lntere-
Povorka prolazi Vaclavskim trgom
Jugoslovenske Sokolice u povorci
santna je bila slika, kako te skupine dolaze na ulice s lestvama, malim san-dučičima, stolicama i svim mogučim sredstvima, samo da se mogu uzdignu-ti nad glave ostalih gledalaca. Svi kro-vovi automobila, sve kučice javnih telefona, stabla, kandelabri, sve je bilo zauzeto od oduševljenih posmatrača povorke. A što tek da kažemo o velikim palatama na Vaclavskom trgu? Ne samo balkoni, krovovi, dimnjaci, i svi ostali delovi zgrada, gde je ma na koji način još moguče da sc stanc, sedne
ili	čučne, sve je bilo prosto zauzeto od muškog i ženskog sveta. Svi hoče da vide impozantnu sokolsku povorku. A mislite li pak, da je sva ova masa cutke gledala sokolske armije i da su opet ove čutke stupalc praškim ulicama. Ovaka, opšta mobilizacija citavog^ naroda osim onog sičušnog najzagriženi-jeg dela protivnika Sokolstva bila je obuzeta pravim delirijem oduševljc-nja. Možemo da kažemo, da jc u Pragu za vreme povorke Sokolstvo po-zdravljao sav narod, a Sokolstvo opet narod. Sve je to bilo kao jedno telo, jedna duša, jedno srce, koje je veziva-la jedna misao, jedan oseeaj, jednaka radost, oduševljenje, zanos opojnost.
Praška sokolska povorka je belo-dani dokaz sjajnc sokolske pobede, koju nije moguče opisati rečima. Jedi-no učesnici mogli su da osete njenu veličinu i lepotu; njima če ona ostati zapisana u srcu za čitavog života.
Na Staromestnom trgu izvršen jc velik delile sviju sokolskih odreda pred pretstavnicima Medunarodnc gimnastičke unije, zastupnicima tudih gimnastičkih udruženja, celokupnom diplomacijom, reprezentacijama Praga, Pariza, Beograda, Zagreba, Ljubljane i mnogo drugih slovenskih gradova, vojnim delegacijama Jugoslavije i Rumunije, izaslanstvom jugoslovenske Narodne skupštine i t. d. i t- d. Izmedu ostalih ličnosti videli smo tu i prima-tora praških gradova dr. Baxu.
S	balkona gradske kuče promatrao je povorku prezident republike brat Masarik, u pratnji pretsednika skup-štinc Malipetra i pretsednika senata dr. Soukupa. Sedi prezident, vesco, nasmejan, pun mladenačkog života i vedrine istrajno je i bcz vidnog umora
posmatrao celu prekrasnu povorku koja je trajala preko četiri sata i koja je dubokim poštovanjem prolazila ispred tribine. I dok su članovi defilo-vali u strogom koraku uz pratnju muziki. Sokolice nisu mogle a da ne dadu oduška svom unutarnjem raspolože-nju. Nebo se je prelamalo od oduševljenja i burnog klicanja bratu prezi-dentu. Sav taj ogromni šaroliki, živi cvctnjak oduševljenih Sokola, Sokolica i gledalaca, složio se je u jedinstve-noj misli, jedinstvenoj želji i pokliku u čast velikom mužu i velikom bratu Masariku.
Po dovršenoj povorci, brat prezident je napustio svoju ložu na balkonu, pohitao u Grad da ga posle ručka opet vidimo na sletištu.
Povorka bila je nešto jedinstveno-ga. Mnogo jc Sokola, koji su videli i doživeli nekoliko svesokolskih sletova u Pragu u preratno i posleratno doba, ali nikada još nije Prag doživeo jednu ovako oduševljenu manifestacij u slovenske svestij snage, kao na IX ju-bilarnom sveifokolskom sletu. Šta bi kazao naš obožavani osnivač Tirš, ka-da bi mogao sam da posmatra vcli-čanstveni napredak sokolske misli, sokolske organizacije, discipline i rada?!
Vežbe vojske
Slika sletište bila je četvrtog dana, po svojim tribinama, ista kao i prošlih dana, s tom razlikom, što se jc opažalo, da je sokolska članska tribina mnogo šarenija. Tog dana, naime, nisu Sokoli imali da nastupc, več su i oni bili posmatrači javnih vežbi češkoslo-vačke, jugoslovenske i rumunske vojske. Po garderobama, koje su prošlih dana bile odredene za sokolsko članstvo, čekali su vojnici praškog garnizona da nastupc.
Pošto jc veličanstvcna povorka za-vršena tek nekoliko minuta prc 14 časova i kako su malo zatim počeli nastupi vojske na sletištu, nastao je pravi juriš na tramvaje i automobilc, koji nisu mogli, za tako kratko vreme, da prenesu na sletište toliko mnoštvo sveta. S tog razloga opažalo se jc jedno ogromno mnoštvo naroda, koje se, pe-
šicc, sve više približevalo sletištu. Več
četvrt časa prc samog početka javne vežbe bile su sve tribine potpuno za-uzete. Kažu, da j c bilo i na četvrti dan prisutnih preko 200 tisuća gledalaca. To je i razumljivo, kad se zna, da se nastup jedne čitave divizije i pored toga još jednog jakog odreda jugo-slovenskih i rumunskih vojnika ne vidi svaki dan. Zato su se svi požurili, da stignu blagovremeno na vežbalište
Još pre dolaska najvišeg komandanta češkoslovačke vojske, brata pre-zidenta Masarika, koji j c stigao na sletište pre 15 časova, vojska je izvršila veoma lep nastup i to tako, da su sredinu ispred glavne tribine zauzeli, na desnom krilu, Jugosloveni, na levom Rumuni a četiri češkoslovačku puka postavili su se desno i levo od gostiju. Artiljeriski puk Jana Žižke zauzeo jc mesto u sredini pozadine, a još dalje, na kraju vežbališta, bila je biciklistička četa i jedan eskadron dra-guna. Jugoslovenski odred, koji je bro-jio oko 300 lica, sastojao se iz čete pitomaca Niže vojne akademije, čete Pomorske vojne akademije i čete pe-šadijske podoficirske škole tc vojne muzike, sve pod komandom br. pu-kovnika Živanoviea. Rumunskom voj-nom deputacijom komandovao jc pu-kovnik. Badulesku, generalni direktor vojničke gimnastične škole u Bukarc-štu, a cco odred bio jc sastavljen iz omladinskc vojničke muzike od oko 80 lica, te iz desetina 15 raznih rodova oružja. Rumunski vojnici nastupili su u paradnim uniformama, sto je spram jednostavnih uniforma Če-hoslovaka pa i Jugoslovena dalo toj skupini mnogo više odražaja. Čitavom sakupljcnom vojnom šilom komandovao je komandant mesta divizijski general br. Vladimir Klecanda. Cim je na sletište došao prezident republike, u pratnji ministra ČSR za odbranu dr. Viškovskog i načelnika glavnog štaba jugoslovenske vojske generala Milovanoviča, sva im je vojska odala i. zdrav, a muzika je otsvirala najpre češkoslovačku, onda rumunsku i jugo-slovcnsku državnu himnu. Po otsvira-nju drž. himni, klicanju sedomc prezi-dentu i vojsci nije bilo ni konca ni kraja. Medutim je čitava vojska na-puštala sletište, da napravi mesto za javne nastupc pojedinih vojnih formacija.
Kao prva tačka programa bio je nastup 28 pešadijskog puka Tirsa i Finncra s odabranim vojnicima, koji su nastupili u vežbama s puškama s natakni, tim bodovima. Cco puk stupio najpre do sredine vežbališta, a nakon razlaza pojedinih grupa na sve stranc, započele su osnovne vežbe borenja s noževima, koje su pokazale posmatra-čima javne vežbe čitav jedan sistem ove borbe. Svi su vojnici izvršili svoju zadaču veoma časno i tačno te pokazali u izvadanju retku preciznost i razumevanje. Kod tih vežaba mogli smo opet da vidimo visoku kakvoču Tirševog telovežbačkog sistema, ko-jeg je češkoslovačka vojska potpuno usvojila. Ceo puk je posle krasno lz^e“ denih vežbi uz burno klicanje i odu-šcvljenjc odlazio kroz stranska izlazna vrata, pozdravljen od tisuča i tisuca gledalaca.
Goti. III. — br. 27 i 28
»SOKOLSKI OLASNIK«
Str. II.
Slcdio je vanrcdno posrečen nastup jugoslovenske vojske. Kroz srednja ulazna vrata stupio je na sletište jugoslovenski odred pod vodstvom pu-kovnika br. Živanoviča, a pod tehni-čkim vodstvom profesora Pomorske v«jne akademije brata Ivana Kovača, koji je najpre izveo proste vežbe, sa-stavljene od brata Kovača uz poznati motiv: Hej trubaču, s bojne Drine. Izvedba je bila odlična, preeizna i sve kretnje tako istovremene, da su proste vežbe naših vojnika ostavile na gledaocima neopisiv utisak. Proste vežbe izvadali su istovremeno na desnom krilu pitomci akademije, u sredini pe-šadijska podofieirska škola s puškama, a na levom krilu mornarica, svaki odreti po 80 momaka. Posle ovih veža-ba, svi su odredi izvadali raznolikosti iz lake atletike, prostih vežaba bez puške, bacanju lopte, vučenju užeta, ba~ canju mornara u vis iz ponjave i t. d.
I ta eetvrtina časa odvežbana je veoma dobro. Nakon toga opet su se sredili sva tri odreda u jednu celinu, te po kratkom maršu, uz nekoliko brzih kretnja, napravili najpre monogram p rezidenta republike, veliko slovo M, a posle toga monogram Nj. Vel. kralja Jugoslavije, veliki A I. Taj njihov čin izazvao je medu gledaocima gromko odobravanje i klicanje Jugoslaviji i njenotn vladaru, što je bio opet jedan od mnoštva dokaza, kakvo prijateljstvo vlada izmedu obiju bratskih slovenskih naroda. Posle dovršene, odlično odvežbane svoje tačke, jugosloven-ski vojnički odred napustio je sletište uz ogromno odobravanje i klicanje sto tisuea. A na glavnoj tribini mogli su se vojni atašeji raznih evropskih država uveriti, da zbilja vlada između vojsaka češkoslovačke i Jugoslavije jedan ne samo prijateljski, nego šta više. potpimo bratski odnošaj i ijubav.
Odred rumunske vojske na-stupio je pod vodstvom pukovnika Baduleska sa zastavom i vlastitom mu-zikom. Najpre su vojniei izveli proste vežbe s puškama, a oni od garde istovremeno f vežbe sa sabljama. Vežbe same nisu bile teške te su se u tom pogledu znatno razlikovale od veoma napornih prostih vežbi jugoslovenske vojske. Kao drugi deo svog nastupa, rumunski su vojniei uz pratnju muzike odigrali nekoliko nacionalnih kola, koja su u mnogočem slična jugo-slovenskim. Prvo kolo zaigrano je u
•	jednom velikom krugu, a ostala u dva sporedna manja kruga. Publika je s velikim zanimanjem pratila igranje gostiju te ih je na svršetku nagradila s pljcskanjem i odobravanjem. Konač-no su Rumuni po kratkom sakuplja-ve°m lep monogram n ir’ Jv' ^ 0ma O. Masarik) i posle ■ (Karol II). Dok su Jugosloveni
oba
jgosloveni
svoja monograma izveli u klečečem stavu, Rumuni su sasvim polegli na tlo i time je njihov monogram do-sao više do izražaja, iako jc jugoslo-venska vojska i tu vežbu izvela mnogo bolje i preciznije. Opčinstvo bilo Jc i s nastupom Rumuna veoma zadovoljno.
Naredna tačka bio je nastup odreda sviju češkoslovačkih divizija i brdskih brigada. Svakako moramo ovu tačku smatrati kao jednu od naj-odličnijih od celog vojničkog nastupa, pošto smo baš u izvedbi pojedinih grupa videli, kako je Tiršev sistem ušao u praktični vojnički život ee-škoslovačke vojske. Ovim se vide plodovi rada brata dr. Jindre Vanička i njegovog naslednika br. dr. Miroslava Klingera u ministarstvu narodne odbrane. Pod vodstvom spomenu-te brače jedno čitavo odeljcnje voj-nog ministarstva započelo je več od-mah posle prevrata primenom sokol-skog sustava u vojsei. I ti plodovi odlično su se sada videli kod nastupa divizija i brdskih brigada. U jedan mah celo vežbalište promenilo se u jednu veliku vežbaonicu, gde su nam pojedine grupe pokazale sve one vežbe iz Tirševog sustava, koje su potrebne da svaki pojedini vojnik po-stigne pružnost tela, istrajnost za pojedine i teže pokrete, za različite igre s loptama, sitnim spravama, puškom i t. d. Jedna je divizija izvela oko cc-log vežbališta ustrajno trčanje, druga opet trku preko različitih prepreka vojničkog značaja, kao raznih barijc-ra, zidova, kosih površina i t. d. U trceoj diviziji vežbali su vojniei elemente prostih vežbi, u narednoj opet odbojku, onda hazenu, bacanje lopte u koš, bacanje ručnih granata, voza-rcnje na dvokolima, prenašanje ranje-nika, hrvanje i t. d. U sredini vežbališta pitomci su vežbali krasne proste vežbe. Jednom reči, ovaj nastup odreda divizija i brigada bio je veoma sistematska slika Tirševog sustava u češkoslovačkoj vojsei.
Daljnja tačka, nastup vojničke konjaničke škole iz Pardubica, poka-zao je gledaocima sistematski rad u. spomenutoj školi, gde se mora svaki pojedinac tako da priuči jahanju, da mu baš njegova izvežbanost može da najbolje posluži u svakom slučaju za vreme rata. Ali ne samo to; kod ovih vežbi mora se postiči takova spretnost i pružnost. da u raznim prilikama vojnik zna kako če najbolje upo-trebiti sve svoje znanje. Pardubička je škola najpre izvela pojedine elemente svojci« programa vežbanja, po-eam s najlakšim i postepeno preiazeć k najopasnijim i najtežim vežbama.
Nakon toga izveo je celi eskadron kozačku džigitovku veoma lepo i s punim uspehom.
Sasvim je razumljivo, da kada je več pokazala pešadija i konjaništvo svoje znanje, nije smela da zaostane ni artiljerija. Celokupan topnički puk Jana Žižke nastupio je u sastavu od četiri baterije po četiri topa te je krasno, u lakom kasu izveo svoju kvadrilju na veliki? radost gledalaca. Zaista su ovc četiri baterije izvele svoju zadaču s takovim pokričem i ravnanjem pojedinih topova, da smo se ovomu retkome i tačnome vežba-nju morali upravo da čudimo. Vež-banje kvadrilje čini se inače na prvi pogled jednostavno i lako, a to na-ročito iz visokih tribina, gde se je uopšte ceo puk s topovima pričinjao kao dečja igra. Ali ako se pomisli, tla su za svaki top zapregnuta tri para konja te da tvore s topom jednu veoma pružnu celinu, s kojom je vrlo teško držati ravnanje, onda moramo nastup vrlih topdžija da toplo pozdravimo, jer su svoju vežbu izveli krasno. Ova briljantna kvadrilja ostače svakako u dugom sečanju svakom učesniku četvrtog sletskog dana.
Po odlasku topništva nastupilo je k vežbam s kopljima na konjima 300 Sokola, koji su bili razdeljeni u tri eskadrone po 100 brače. Prva eskadrona imala je na kopljima bele, druga modre a treča ervene zastavice, što je davalo celome nastupu naro-čitu živost. Sokolski su konjanici najpre izveli u tri kruga različne rajalne vežbe s konjima te su u ravnanju pokazali jednu veoma veliku spremu. Kako je svaki eskadron imao po tri voda, rajalno jahanje polako sc razvilo i porazdelilo na vodove i vodovi su onda izveli i konačni nastup k prostim vežbama. Relativno dobro naz-meštenje konja u širinu i dubinu, op-čenito dobro pokriče i ravnanje, sve je to oduševilo publiku. Najpre su konjanici srednjeg eskadrona izveli svoje vežbe, a docnije im se pripojio desni a zatim i levi eskadron, te su tada svi vežbali proste vežbe s kopljima veoma lepo pogotovo kad se zna, tla se vrlo teško može svih 300 konja tako da umiri, da sc ne bi micali i time narušavali osnovni razmeštaj vežbača. Po izvedbi, svi su sokolski konjanici defilovali pred glavnom tri-binom, pozdravljajuči pri tom brata prezidenta. Nakon defileja u trku na-pustili su vežbalište.
Sletska vojnička scena na ovom sletu nije imala naročitog smisla da bi pokazala nešto iz vojničkog života, služeči sc pri tome raznim bojnim mo-mentima, nego je bila sastavljena tako, da je gledaocima u kratko, s prostim vežbama ČOS za 1912 godinu, pokazala, kako je sokolska misao več pre rata imala jakog uticaja na češkog čoveka, a naročito na one rodoljube, koji su u ratu osnovali češkoslovačke legije dobrovoljaca, i to u Rusiji. Francuskoj i Italiji. Na sletište je ulazilo ukupno 64 vežbača. Od tih 16 članova matičnog društva Praškog Sokola u sokolskim vežbačkim odeli-ma odvežbalo je uz pratnju sletskc muzike prvi deo prostih vežbi za članstvo čOS za VI svesokolski slet u Pragu. Drugi deo ovih vežbi izveli su francuski, treči deo ruski, a četvrti deo italijanski legionari, razume se svako odeljcnje u svojoj uniformi. Posle četvrtog dela, sva četiri odreda izvela su uspešno u sredini stadiona još i peti tleo vežbe te su nakon toga ostavili vežbalište. Publika je veoma dobro razumela simboliku ovih vežbi te je sa simpatijom i odobravanjem pratila ju-načke borcc pri izvadanju njihovih vežbi, a na koncu ih jc nagradila s gromovitim pleskanjem i klicanjem. Vežbe ovog odeljenja dakako nisu pokazale ništa novogaf ali su ipak spadale u okvir vojničkih vežbi baš radi njihove simbolike.
Jedna nova stvar pak bilo je ve/banje jednog dela praške posade s puškama bez muzike i bez davanja ma kojih znakova. Oko 2000 vojnika zauzelo je po kratkom rajalnom nastupu svoja odredena mesta, te je na dani znak počelo vcžbanjc. Sam nastup izveden je precizno i dobro, a i vežbe uz tiho brojanje svakog pojedinca, bile su odvežbane savršeno. Vrednost prostih vežbi je bila svakako visoka. U prvom delu bili su prikazani elementi vežbanja s puškom, u drugam vojniei su več pokazali primere ovih pokreta za vojničku službu, a u trečem delu kompozicija proste vežbe je obuhva-tala same pokrete rukovanja s puškom u ratu.
Uz gromko odobravanje publike, vojniei su stvorih na krilima vežbališta dve velike skupine po dva bataljona te pričekali, -dok nije opet na-stupila i sva^ ostala vojska kroz glavni lila/, da još jedanput prtzdravi svog najvišeg zapovednika tc izvede svečani defile ispred njegove lože. U kratko vreme opet je cela divizija i s jugoslovanskim i rumunskim gostima zaposela celo vežbalište kao na počet-ku javnih vežbi, tc ponovo iskazala iast bratu prezidentu republike kao naj višem, zapovedniku češkoslovačkc vojske. U tom tremi dignuo sc i pre-zident, tc jč jasnim glasom putem mikrofona pozdravio vojnike rečiina: Dobro ste to izveli Na zdar, vojniei! Trokratni »Zdar« zapovednika divizije i iednokratni »Zdar« iz ustiju svih
vojnika bio je odgovor sedome prezidentu ...
Medutim več su rasporedeni voj-nici u paradnoj formaciji, da izvrše defile. Još nekoliko zapovesti i onda počne muzika. Idu Jugosloveni paradnim korakom, da kao prvi počastc brata prezidenta. Defile naših vojnika bio je odličan. Isto tako su i Rumuni dobro defilovali, iako oni drže posve drugačiji korak od naše i češkoslovačke vojske. Opazili smo naime, da vojske Mate antante imadu svaka svoj posebni korak, a najbliži je sokolsko-me, vežbačkome, svakako češki. Posle gostiju, defilovala su četiri pešadijska puka s 28 pukom Tirša i Fignera na čelu, onda je sledilo konjaništvo i topništvo te odeljenje biciklista* Ovaj defile, posmatran sa visoke glavne tri-bine bio je nešto vanredno lepoga, baš radi krasne i precizne izvedbe svih kretnja i samog marša. Besprekorno ravnanje i pokrivanje pojedinih odeljenja, čak celih bataljona, i lepo sre-den mimohod topničkog puka s krasno uravnanim topovima, ostavio jc na sve gledaoce nezaboravan utisak. Po tome se ujedno videlo, da i Češkoslovačka, kao i njeni saveznici, ima jednu dobro izvežbanu i predanu vojsku, na koju se može da pouzda kao i na pobratim-sko joj Sokolstvo. Ova saradnja Sokolstva i vojske vidi se najizrazitije kod brače Čehoslovaka, iako ni kod nas Jugoslovena kontakti medu Sokolstvom i vojskom nisu više tako ret-ki kao svojevremeno. Što više, to bolje za nas!
Posle odlaska vojske sa stadiona napustio je i brat prezident svoju Io-žu i zadržavši se kratko u svom salonu, sišao je s tribine na cestu i uzja-havši na konja s velikom suitom ostavio sletište, da jašeči napravi još mali izlet u okolicu Praga. Time je br. Masarik, iako več u dubokoj starosti, po-kazao divnu svoju istrajnost i energi-ju. Pre podne naime promatrao je preko četiri časa velebnu povorku Sokolstva, odmah iza toga stigao je na sletište, gde jc skoro tri časa i po promatrao vežbanje vojske, a onda, a da se nije odmorio, pošao je na svoju redovitu dnevnu šetnju na konju u okolicu Praga. Razume se, da je nepregledno mnoštvo naroda oduševlje-no pozdravljalo svog ljubljenog prezidenta kad je napuštao sletište.
Na stadionu jc pak u to vreme bio još jedanput objavljen preko sletskog radia rezultat sviju sokolskih utakmica, i to za članove i članice.
Konačno jc po osmi i poslednji put izvedena sletska svečana scena »Tiršev san«, koja je bila kao i svakog puta izvedena savršeno i impozantno. I kad su se čuli poslednji akordi kras-nog zaključnog marša scenske kompozicije brata Ladislava Prokopa, onda su sc poslednji put za vežbačima i vežbačicaina zatvorila široka ulazna vrata u stadion. IX svesokolski slet bio je završen ... Živeo deseti svesokolski slet 1938 godine!
Zdravo! Na zdar! Czolem! Bud zdrav!
Utakmice Saveza Slovensko
Sokolstvo
U Pragu održanc su u okviru ve-likog i nezaboravnog IX svcsokolskog sleta utakmice Saveza »Slovensko Sokolstvo«, u kojima su se natecali i izabrani pojcdinci i odeljenja Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
POJEDINCI ZA PRVENSTVO
Utakmica pojedinaca i pojedinki za prvenstvo Saveza »Slovensko Sokolstvo« održana je 1 jula na vojnič-kom vežbalištu kraj sletišta i u dvo-rani za utakmice tog vojničkog vežbališta. Utakmice članova vodili su bra-ča iz muškog načelništva ČOS, a članica sestre iz ženskog, načelništva COS.
ČLANOVI
su se takmieili u 17 vežbi: zadana i slo-bodna vežba na ručama, preči, krugo-vima, konju s hvataljkama; dva preskoka konja uztluž; skakanje u visinu, u daljinu, s motkom; zadana i slobod-na prosta vežba; penjanje konopom 7 m dužine; trčanje 100 m; bacanje kugle levom pa desnom rukom.
Za slovensko prvenstvo članova prijavilo se 15 takmičara, i to po dva Jugoslovena i Poljaka, jedan Amcri-čanin i 10 Čehoslovaka. Naši pretstav-nici bili su slabi, jedan pak najslabiji od svih takmičara ovog prvenstva, pa tako na ovim utakmicama nije došla tlo izražaja vrednost naših najboljih vežbača.
Rezultati utakmice članova:
1. Jan Gajdoš (Brno I, župa Ma-
chalova) bodova 1977, dakle 96’44 pošto.
2. Jindrich Tintera (Praha Vil, župa Podbelochorska) 1799, 8775 pošto.
3. Alois Hudec (Brno 1, župa Ma-chalova) 1797, 87'65 pošto.
4. Stanislav Nastoupil (Bratislava IV, župa Masarykova) 1756, 85-65 pošto.
5. Jan Sladek (Bratislava IV, župa Masarvkova) 1469, 71'65 pošto.
6. František Hospodka (Njemecki Brod, župa Havličkova) 1454.
7. Jan Tobiaš (Mlada Boleslav, župa Fiignerova) 1453.
8. Bedrich šupčik (Praha Nusle, župa Pražka) 1384.
9. Jan Mrkvička (Kralupy na Vlta-vi, župa Podripska) 1363.
H). Janko Pristov (Jesenice, župa Kranj) 1284 bodova dakle 62'63 pošto.
11. Jan Briickner_ (Njemecki Brod, župa 1 lavličkova) 1258.
12. Thcodor Dolovy (Z\viazek To-\varzyst\v Gimnastivcznich Sokol u Polsce) 1224.
13. Edmund Kosman (Ziazek To-warzystw Gimnastycznich Sokol u Polsce) 1211.
14. Oldrich Kudrnovsky (Sokol Slavsky, Američka Obec Sokolska) 1151.
15. Stjepan Boltižar (Zagreb II, župa Zagreb) 969, dakle 47’27 pošto.
Propisanc vežbe takmičara za slovensko prvenstvo bile su iste kao i one za olimpijske utakmice u Los Andelesu, a čitav program takmičenja mnogo teži i potpuniji od onoga za Los An-delcs. Tim uslovima mnogi od takmičara nisu bili dorasli, pa su tako bile vrlo ceste ocene s nulom.
Izvršni su bili Gajdoš, Tintera i Hudec. Ali jedino Gajdoš majstor besprikorno spremljen i sabran. Tintera je dobio 0 za propisanu vežbu na
konju u šir s hvataljkama, a Hudec, svetski prvak iz Pariza, prilieno je slab u atletici a i na konju s hvataljkama (od 150 mogučih dobio je za slobodnu vežbu 135). Nastoupil je iz-jednačen vežbač, nije dobio 0, ali sc nije ni naročito isticao doteranim vež-banjem. Sladek ima dve nule, na ru-čama i na preči za zadane vežbe, Hospodka takoder dve: zadana na konju s hvataljkama i u skakanju u daljinu. Tabiaš ima nule na preči i na konju s hvataljkama, Šupčik na preči, konju, u propisanoj prostoj vežbi i u skakanju u daljinu.
Naš Pristov ima ovc ocene: zadana vežba na ručama 0; slobodna na ručama za sastav 61 (od 100), za iz-vedbu 38 (od 50), dakle 129 od 150 mogučih. Na preči: zadana 87, slobodna 97 -f- 45, dakle 142. Na krugovima: zadana 84, slobodna (84 -j- 43) 127. Konj u šir s hvataljkama: zadana 0, slobodna (81 -f- 40) 121. Preskok konja uztluž: prvi skok 0, drugi 68; zadana prosta vežba 92 (od 100 mogučih), skok u visinu 100, slobodna prosta vežba (sastav 96 izvedba 49) vrlo dobro 145 od 150 mogučih, penjanje 30, skok u daljinu 29, bacanje kugle 100, trčanje 60, a skakanje s motkom 0, makar je Pristov vrlo elastičan i talentiran skakač. Ali još ne zna skakati!
Za početnika Pristova rezultati zadovoljavaju. Bio je i on, kao i svi drugi, koji se prvi put takme na tako teškoj i važnoj utakmici, žrtva počet-ničke nesigurnosti i uzbudenja. LI nekim vežbama (preča, prosta, krugovi) pokazao jc mnogo lepog stila i ele-gancije. Da jc malo više vremena po-svetio atletici Pristov bi bio, za par mesta napred uz sjajne svoje telesne sposobnosti baš za skakanje, bez nule u skakanju s motkom, i s boljom oce-nom u skakanju u daljinu.
Ali dok jc i ovaj uspeh za Pristova dobar, za najboljeg Jugoslovena na ovogodišnjem prvenstvu je deseto mesto vrlo slab uspeh!
Stjepan Boltižar bio je još slabiji. Za njega još nisu utakmice za slovensko prvenstvo. Njegove su ocene: ruče zadana 0, slobodna (40 + 35) 75 od 150 mogučih; preča zadana 0, slobodna (35 -j- 35) 70; konj s hvataljkama zadana 0, slobodna (65 + 29) 94; krugovi zadana 89 (od 100 mogučih), slobodna (83 -)- 41) 124; preskok konja 84 + 82; zadana prosta vežba 72; skakanje u visinu 0, slobodna prosta vežba odlično, (sastav 94, izvedba 47) 141 od 150 mogučih, skok s motkom 20, penjanje 0, skakanje u daljinu 58, bacanje kugle 30, trčanje 30.
Opčenito se može reči da su tak-mičari za slovensko prvenstvo 1932 mnogo slabiji, i po broju i po vrednosti, od takmičara 1930 godine u Beogradu. i da su ono najbolje, što sokolski vežbači mogu, pokazali samo Gajdoš, a Hudec samo na nekim spravama.
*
Utakmice članica nišam mogao pratiti detaljno, jer sam bio zauzet sudenjem na utakmicama članova.
ČLANICE
su izvršile svoje utakmice mnogo lak-še i brže, s mnogo boljom organiza-cijom i sa više disctplinofanog staranja vodstva utakmice. Kod utakmice članova bilo je mnogo ftepotrebnih malenkosti, koje su razvuklff i odugo-vlačile natecanje.
Za slovensko prvenstvo članica
takmičilo se po 4 Jugoslovenke i Američanke, i 7 Čehoslovakinja.
Rezultati su za nas vrlo dobri:
1. Vlasta Dekanova (Žižkov, župa Stredočeska) bodova 1019, 88-60 pošto.
2. Ana Hrebrinova (Vinohrady,
župa Stredočeska) bodova 933, 81* 13 pošto.
3. Vera Kovač (Celje, župa Celje) bodova 857, 74’52 pošto.
4. Zdenka Vernuzovska (Koprivnice, župa Palaekeho) 844 hoda, 73-39 pošto.
5. Milada Holečkova (Chicago, Američka Obec Sokolska) 834 boda, 72’52 pošto.
6. Marta Podpae (Ljubljana I, župa Ljubljana) 828 bodova, 72 pošto.
7. Milena Šcbkova (Vinohradv, župa Stredočeska) 801 bod, 6965 pošto.
8. Ana Jelinkova (Praha III, župa Podbelohorska) 791 bod, 6878 pošto.
9. Maria Konečna (Sokol Slavsky, A OS) 782 boda, 68 pošto.
10. Marija Križmanič (Celje, župa Celje) 737 bodova, O4'08 pošto.
11. Zorana Lužnik (Celje, župa Celje) 710 bodova, 6173 pošto.
12. Maria Beranova (Chicago, AOS) 707 bodova.
13. Carrie Vodeehnalova (Sokol Slavskv. AOS) 696.
14. Ana Markova (Souš, župa Krušnohorska) 608.
15. Ana Janovska (Miehle I, župa Pražka Seheinerova) 568.
Naše natjecateljke bile su mnogo bolje na spravama nego li u atletici, i tako su u prvom delu utakmice po-stigle mnogo bolje mesto,_ nego na kraju, katl su mnogo bodova izgubile u trčanju, bacanju i skakanju.
To se našim takmičarima i tak-mičarkama opetuje več nekoliko go-tlina redom, pa ipak ne opažamo ni-kakvog poboljšanja!
Članice su se takmičile u ovim vežbama: zadana prosta vežba, zadana i slobodna vežba na krugovima, na brvnu i na ručama, bacanje lopte 2 kg, skakanje u visinu i trčanje na 60 mc-tara.
Vera Kovač, najbolja Jugoslovcn-ka polučila je u skakanju u visinu 0. a u bacanju lopte samo 7 od 100 mogučih bodova!
Isto je tako vrlo slaba u atletici i Marta Podpae, inače odlična na spravama, jer je u bacanju lopte dobila 0, a i sve druge su ocene vrlo slabe.
Marija Križmanič je u atletici.još najbolja od naših, ali je u zadanoj vežbi na brvnu dobila samo 8. Lužnik je dobra na spravama a u atletici: trčanje 0. bacanje lopte 0, skakanje u visinu 30!
Kraj svega toga, ipak rnožemo biti zadovoljni s uspehom članica. Kod nas je takmičenje članica na spravama i na ovakvim teškim i potpunim utakmicama manje rasprostranjeno, i manje odgovafa našem načinu rada u telovežbi žene. Pa su ipak naše tak-mičarke postigle počasno treče mesto, i vrlo dobro šesto, deseto i jeda-naesto mesto kod petnaest takmičarki. Mnogo bolje od članova.
•
UTAKMICE ODELJENJA
održavale su se istovremeno kad i utakmice pojedinaca.
Odeljenja članova postavili su če-škoslovački i naš savez, a poljski samo pola odeljenja, četvorieu koji su se takmičili kao pojcdinci.
*
ČLANOVI
u odeljenju natecali su se u ovim vežbama:
zadana i slobodna vežba na ručama, preči, krugovima, konju s hvataljkama, preskok konja uzduž, zadana prosta vežba (IV sletska), slobodna prosta vežba, skakanje u daljinu, trčanje 100 metara, bacanje diskosa, pc-njanje konopom 7 metara dužine, pli-vanjc 50 metara.
Utakmice odeljenja članova vrlo su slabo organizovane; svršile su noeu u 10 sati na plivalištu vojničkog kupa-tila na Vltavi, natecanjem u pliva-nju, u prisutriosti jednog jedinog suca (potpisanog).
Postignuti rezultati odeljenja nas ne zadovoljavaju:
1. češkoslovačka sa 9954 boda, a to je 88 48 pošto od svih mogučih.
2. Jugoslavija sa 9067 bodova, 80-59 pošto. Naši vežbači su mnogo bolji od polueenih ocena i pokazali su na ovoj utakmici, da su mnogo slabiji takmičari nego što su vežbači. Skoro ni jedan od njih nije na utakmici dao maksimum vrednosti i znanja, svi su radi nervoze i treme bili slabiji. A neki su upropastili i najsigurnije svoje vežbe.
Sušta protivnost bili su eeškoslo-vački takmičari. Oni su mirnoeom i sigurnošču postigli na utakmici maksimum onoga, .što mogu pokazati.
Dok su neki od naših vežbača mogli biti pojedinačno pred svima, ocene 0 su ih potisnulc na osmo i na deveto mesto, a s tim oslabili su 1 na-šu vrstu za par stotina bodova.
Pojcdinci iz odeljenja su postigli:
1. Jaroslav Baroch (ČOS) 1752 boda, 94-70 pošto.
2. Jožef Samochyl (ČOS) 1685,
91-08.
3. Bohumil Ponyšil (ČOS) 1638,
88-54.
4. Zdebek Kocholaty (ČOS) 1628,
88.
5. Vojtech Sam6chyl (ČOS) 1553,
83-94.
6. Jaroslav Kolinger (ČOS) 1544,
83-45.
7. Vilko Perdan (SKJ) 1543, 83 40.
8. Konrad Grilec (SKJ) 1519,
8210.
9. Neli Zupančič (SKJ) 1511,
81-67.
10. Ing. Kajetan Kavčič (SKJ) 1496, 80-86.
11. Janko Sket (SKJ) 1467, 79-29.
12. France Borko (SKJ) 1387, 74 97.
13. Františck Vitula (ČOS) 1383, 74-75.
14. Ivan Ivančevič (SKJ) 1367, 73-89.
15. Bernard Radojevski (Z. Pol-skog S.) 1344, 72-64.
16. \Vincent Pietrzyko\vsky (ZPS) 1285, 69-45.
17. Josip Flcgo (SKJ) 1085, 58"64.
18. Jeny Lcwicky (ZPS) 1079, 58-32.
19. Henrvk Szafransky (ZPS) 655, 35-40.
Medu češkoslovačkim vežbačima bilo je nekoliko vrlo dobrih pojedina-ca, odeljenje je bilo uravnoteženo i bolje od našeg, ali nikako ne možerno biti zadovoljni što je naš najbolji u odeljenju još uvek slabiji od najsla-bijeg u ČOS vrsti!
~ ČLANICE
u odeljenju takmičile su se u ovim vež-bama:
Zadana prosta vežba, zadana vež-ba na ručama, na krugovima, na brvnu, i na konju u širini s hvataljkama, u trčanju 60 metara, u metanju kugle od 4 kg i skakanju u daljinu.
Naše članice su bile kao celina dosta slabe, prve tri za čitavih sto bo-dova bolje od ostalih triju u odeljenju, pa su tako treče iza Čehoslovakinja i Poljakinja (koje nisu postavile ni jedmi u pojedinačno prvenstvo, več sve u odeljenje!):
1. ČOS sa 4259 bodova, 86 04 pošto.
2. Poljska sa 4031 bod, 81-43 pošto.
3. SKJ sa 3807 bodova, 76-90 pošto.
Pojedinke iz odeljenja su se pore dale ovako:
1. B. Hochmann (ČOS) 753, boda, 94-12 pošto.
2. Milena Sket (SKJ) 747, 93-37.
3. J. Benešova (ČOS) 738, 9>25
4. J. Skizlinska (ZPS) 734, 9175
5. D. Podjuklova (ČOS) 704, 88.
6. E. Szkudlarska (ZPS) 699,
87-37.
7.
8.
84.
9.
80-62.
10.
642, SO-
11.
638, 79
12. 78-87.
13.
14.
15.
16. 563, 70
17. 69-75.
18.
19.
20. 21. 22. 23.
55-62.
H. Kučerova (ČOS) 686, 8575. N. Warcholowna (ZPS) 672,
Milka Vrtačnik (SKJ) 645,
W. Noskicwiczowna (ZPS) 25.
S. Ga\vatkie\viczowna (ZPS) 75.
Milka Blaškovič (SKJ) 631,
M. Jaromilova (ČOS) 628, 78-50. V. Lemonova (ČOS) 610, 76-25. J. Bayerova (ČOS) 609, 76-12. Grozdana Atanackovič (SKJ) 37.
N. Hrejsemnova (ČOS) 558,
Paula Philips (SKJ) 553, 69-12. Dana Ročnik (SKJ) 531, 66"37. J. Adamczyk (ZPS) 511, 63-87. S. Mikulska (ZPS) 504. 63. Mila Nikolič (SKJ) 476, 59-50. Milena Engelman (SKJ) 445,
Savez »Slovensko Sokolstvo« priredilo je i takmičenje odeljenja u lakoj atletici:
TRČANJE ŠTAFETA SSS
Članovi 4 po 100 metara:
1. ČOS u 44-6 sekunda.
2. ZPS u 44'6 sekunda, o prsa.
3. SKJ u 45 sekunda.
4. Ruski Sokolski savez u 48.
Naša štafeta trčala je ovako sa-
stavljena: Alfons Kovačič (Ljubljana I), Marjan Martinec (Zagreb IV), Ferdo Skok (Celje), Vladimir Bičanič (Zagreb II). Do poslednje predaje naši su vodili, ali u poslednjem delu štafete nismo mogli da suprotstavimo^ odličnim protivnicima (Svaboš za ČOS, a Novvosad za ZPS) jednako brzog tr-kača. Naša štafeta je postigla jugoslo-venski sokolski rekord, koji je za 6 desetinka sekunde slabiji od jugosloven-skog sporskog rekorda. Ipak nismo zadovoljni, jer bi u našem moralo biti još bolj ih trkača.
Članice 4 po 75 metara:
1. ČOS u 38’6 sekunda.
2. SKJ u 39-8 sekunda.
3. ZPS.
Naša štafeta trčala je u postavi Ljubica Smerdu (Maribor-matica), Zu-lejka Stefanini (Zagreb II), Anita Ba-telkova (Zagreb II), Marija Padovan (Tivat). Rezultat postavljen od^ Čehoslovakinja je novi češkoslovački rekord samo za 4 desetinke sekunde slabiji od svetskog rekorda. Rezultat naše štafete je bolji od jugoslovenskog rekorda, pa je to najviše što su naše članice mogle postiči.
*
Kad se ovim utakmica pribroje i one u smučanju, koje su održanc u februaru u Tatrama, gde smo bili mnogo iza Čehoslovaka i Poljaka, moramo iskreno priznati, da ove godine na utakmicama Saveza »Slovensko Sokolstvo« uspesi jugoslovenskog Sokolstva ne zadovoljavaju. — Hrvoje Maca-novič.
podrobno ocenio i Tirševa dela histo-rijsko umetnička i estetska.
Treči govornik bio je poznati sokolski radnik i profesor Karlovog uni-verziteta br. dr. Vajgner, član pret-sedništva ČOS, koji je govorio o Tir-ševoj naučnoj baštini i problemu ma-log naroda. Sudbina jednoga naroda nikako ne zavisi samo o njegovom broju, blagostanju i pogodnom geo-grafskom položaju, te o drugim spo-ljašnjim prilikama, nego i o njegovoj unutrašnjoj vrednosti: telesnoj izdaš-nosti, duševnoj snazi i kulturi. Zato moderna znanost teži za tim, da se narod vaspitava i telesno i duševno, u punoj harmoniji, što svakako pret-stavlja jedan neobično bogat nacionalni kapital. Baš Tirš postavio je onu važnu tezu, da treba stvoriti novu če-šku i slovensku generaciju uopšte, te na taj način regenerisati ceo narod. Sa svojim Sokolstvom Tiršu je uspelo u znatnoj meri da postigne svoj cilj i to je baš njegova velika zasluga. Tirš nije osnovao jednu običnu gimnastičku organizaciju, jer je svojem Sokolstvu zgradio čvrst, nerazrušiv idejni temelj, na kojem Sokolstvo postizava ogromne uspehe, i u češkoslovačkom i u slovenskim narodima uopšte. Tirš .je bio prvi, koji je u celini tačno razumeo eugenički i narodno gospodarski problem nacionalnoga zdravlja te je baš torne problemu posvetio i sve svoje životne snage.
Poslednji govorio je profesor dr. K ral, koji je izneo životnu i nacional-nu filozofiju Tirša. Potanko obrazložio je predavač najpre obeležje onog doba, kada je Tirš počeo sa svojim študijama i radom, te je na kraju svojeg
veoma interesantnog predavanja naro-čito podvukao, da Tirš kao mislilac i naučenjak, a na prvOm mestu kao organizator nacionalne snage i energije, zaslužuje neminovnu blagodarnost i hvalu cele nacije.
Pri koncu je rektor tehničke visoke škole u Pragu prof. Anderlik iz-razio svoje zadovoljstvo, što je Tirš bio i član profesorskog kolegija češke tehnike. Svakako je potrebno, naglasio je prof. Anderlik, da se narod u sa-dašnje nesigurno doba, kada niko ne zna što če mu doneti sutrašnjica, oku-pi oko najodličnije tvorbe Tirševe, oko njegovog Sokolstva, uvek spre-man da sam odredi svoju budučnost
Fanfare i pevanje čcškoslovačke državne himne po pevačkom zboru vinohradskoga »Hlahola« završile su ovu značajnu i velebnu svečanost i proslavu Tirševog jubileja najviših pretstavnika češkoslovačkih znanstvenih institucija.
Naše čitaoce zastalno če intere-sovati i to, da su na ovoj svečanosti bili prisutni svi rektori, prorektori, dekani i prodekani praških visokih škola u njihovim svečanim, historij-skim ornatima, pračeni od svih predela visokih škola. Svi pretstavnici češko-slovačkog naučnog rada nosili su na svojim ornatima i insignije njihovih akademskih časti, zlatne lance. Prisutni su takoder bili i dekan i prodekan teološkog fakulteta praškog Karlovog univerziteta, koji su isto tako s odobravanjem pratili izlaganja svih govornika. Proslava je bila dakle potpuna, izvršena po svim pretstavni-cima duhovne elite češkoslovačkog naroda. I to znači mnogo.
Češkoslovačke nauka uspomeni dr. Miroslava Tirša
Svečana sednica Karlovog univerzileia, Tehnike i Akademije nauka
I
Ime osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša tesno je spojeno s histori-jom češkoslovačkog naroda poslednjih generacija, a njegov naučenjački rad poznat je ne samo medu Česima, nego svuda gde postoji zanimanje za umetnost. Tirš je poznat ne samo kao osni-vač jedne od najjačih telesnouzgojnih organizacija na svetu nego i kao veliki umetnički kritik i esteta. lako nije u svom životu napisao u tom području mnogo, ipak i ono što je napisao o umetnosti, o estetici u umetnosti uzbu-dilo je veliko interesovanje u naučnim i umetničkim krugovima.
Imenovan 1880 godine za privat-nog docenta praške tehničke visoke škole, a več dve godine nakon toga za redovitog profesora historije umetnosti na Karlovom univerzitetu u Pragu, Tirš je do svoje smrti, u kratkom raz-doblju, razvio veoma plodonosno delovanje medu akademskom omladinom kao uzgojitelj nove generacije. Zato i univerzitet i tehnička visoka škola u Pragu počastili su njegovu uspo-menu s jednom veoma značajnom i velebnom svečanošču zajedno sa Če-škom akademijom nauka i umetnosti.
Na dan 25 juna u svečanoj dvorani Karlovog univerziteta sakupili su se pored profesora obiju visokih škola j pored članova Akademije nauka mnogi odlični gosti, medu njima kao zastupnik prezidenta Masarika kance-lar dr. Šamal, pretsednik senata dr. Soukup i skupštine Malipeter, od Strane vlade pak minstri Hula i dr. Slavik, starešinstvo ČOS i zastupnici jugoslo-venskoga Sokolstva s br. Ganglom i Živkovičem, dalje reprezentanti raznih češkoslovačkih organizacija i društa-va, da na akademskom tla zajedno s češkoslovačkim pretstavnicima nauke proslave uspomenu velikoga dra. 1 irša.
Na ulazu u aulu stajala je fanfara, koja je svečanom svirkom dočekivala
goste. U samoj dvorani, ispred podija, bila je postavljena krasna Tirševa bista. Za stolom nalazili su se predavači dr. Vajgner, dr. Birnbaum i dr. Kral. Efekat dostojno za ovu pri-godu ukrašene dvorane znatno su po-jačavale i zastave praških sokolskih društava te zastava ČOS, koju je pri-godom VIII svesokolskog sleta poklo-nio češkom Sokolstvu pretsednik Ma-sarik, na balkonu aule lepršala je velika zastava Češkoslovačke Republike.
Svečanu sednicu otvorio je veoma značajnim govorom rektor univerziteta prof. dr. Pekarž u ime sviju akademskih korporacija, naglasivši, da je svrha ove proslave odavanje počasti junaku Tiršu i njegovom radu, koji je danas več svetskog glasa. Največa je zasluga Tirša, rekao je dalje dr. Pekarž, da je razumeo i znao praktično da provedc praktični narodni program, da je osnovao narodu njegovo Sokolstvo te da je na taj način narodu uz-gojio armadu nacionalne energije. Ko-načno, naglasio je govornik, i saglas-nost osnovnih ideja Tirševih s reformnim težnjama, koje su iznikle na kraju XIX veka na praškom univerzitetu, a čiji su pretstavnici Masarik i Gol.
Drugi predavač, univ. profesor dr. Birnbaum, govorio je o Tiršu kao o teoretiku umetnosti. Tirš beše pripadnik idealizma u umetnosti, a do česa je došao dubokim študijem antike. Ali u umetnosti nije nikada hteo kopiranje, nego je naglašavao, da umetnost ima da bude izraz svakog svojeg doba. PoTirševim nazorima, velika umetnost može iziči samo iz naroda, i zato je naglasivao u svojim spisima, da češka umetnost treba da bude zaista češka, da tako uzmogne imati svoju vrednost. Konačno je govornik podvukao i zna-tan upliv Tirša na umetničku generacija Narodnog pozorišta u Pragu te je
Kako je bila organizovana povorka članstva
Radi što boljeg sakupljanja i svr-stavanja ogromne mase od preko 64.000 sokolskoga članstva koje je na-stupilo u povorci 6 jula, načelništvo ČOS bilo je več unapred odredilo nov način sakupljanja, tako da je bio odre-den vršni red župa i tačno izračunato i vreme i mesto gde ima svaka župa svoje zbiralište. Time je bilo vodstvo povorke vrlo rasterečeno, a rasterečeno je bilo i samo članstvo, koje nije tre-balo da čeka po cclcv časove, što je do sada uvek bilo i što je kvarilo disciplini! i red.
Kako se sve prsiovalo na slet
Jcdna od slctskih zanimivosti i znaka sokolskog pregaralaštva bila je i ta, što su u Prag prispela dvojica ruskih Sokola iz Rige i to biciklom kao glasnici tamošnjeg ruskog Sokolskog društva. Njihov je put trajao oko dve nedelje. Prevalili su put od oko 1600 km koji vodi preko Kenigsherga, Drezde-na u Dječin, rodno mesto Tirševo, odakle su prosledili za Prag. Sobom su bili doneli pismene pozdrave ru-skoga Sokolstva iz Litve svesokolskom sletu.
 ----------------------
Glasovi o slelu I Sokolstvu
Češkoslovačka šlampa o sleta
Razume se, da prilikom svesokolskog sleta, a naročito za vreme nara-štajskih dana, češkoslovačke novine pozdravljaju naraštaj u vehkom mnoštvu raznih članaka i notica. Razumljivo je i to, da ovo ne čine one češkoslovačke novine, koje bilo po svojom programu ili po programu političkog pravca, koji zastupaju, nisu sklone Sokolstvu. Ali ipak vodeči hstovi s velikom simpatijom prate baš nara-štajski slet, slet uzdanice celoga naroda. Tako na prim. piše u dnevniku A—Zet g Fr. Klatil u clan<cu: »Budučnost naroda pred našim očima na ulicama Praga«, da je na ovom s.ctu prviput nastupila jedna sokolska generacija, koja nije rođena za vreme au-strijskog ropstva pre rata, nego dtli-mično za vreme rata, u dosta zalosnim vremenima, a delimično posle rata, vec u slobodnoj republici, u prvljp godi-nama njezinog života. A omladina, koja nije videla našeg života pre rata, gleda s potpuno drugog,^ pozitivistič-kog stanovišta na ceo naš sadašnji život, te je puna dobrog optimizma za budučnost naroda. Stoga ona u mnogo-čem može da stvara i svoja vlastita mišljenja, ali glavno je, da i omladina gleda sa pozitivnog nacionalnog stanovišta u budučnost, tc na taj način radi i za budučnost svoju i svojeg naroda.
Drugi praški dnevnik »Venkov«, glasilo češkoslovačke republikanske agrarne stranke objavio je u svojem broju za 27 juna isto tako mteresan-tan članak: »Omladina neka nam bude uzor!« U njem je pisac najpre osvrnuo svoj pogled na sadašnji moralni stav odrasloga stanovništva te je nato pokazao na optimizam omla-dine, koja je u broju od više nego 30 hiljada duša pohrlila na svesokolski slet u Prag, da položi, takorekuč, pred očima čitavog naroda te i pred samim
prezidentom republike svoj račun o radu po sokolskim vežbaonicama. Po-stojala je velika bojazan, da ovog puta naraštajski dani neče uspeti onako, kao što su na obim prošlim sletovima posle rata. Ali je sam naraštaj svojim nastupom na Strahovskim Lomima, na stadionu, potpuno raspršio ove bojazni tc dokazao, da se može Sokolstvo u nj potpuno pouzdati, iako polazi baš sa-dašnja naraštajska generacija iz naj-umornijeg doba češkoslovaškoga naroda, iz ' doba ratnog i posleratnog, dakle iz dobe samih nesredenih prilika.
Češkoslovačka šlampa o nasiupu Jugoslovenskog naraštaja
U nedelju 26 juna, kada je po prvi put na sletištu nastupio pored ostalih naraštajaca i naraštajki i jugosloven-ski naraštaj sa svojim prostim vežba-ma, postigli su naši naraštajci i nara-štajke zaista velik uspeh. To se vidi i po pisanju same češke, štampe, što ovde donosimo u izvatcima.
• *
Lidove Novini kažu, da je nastup jugoslovenskoga naraštaja bio centar ociuševljene pozornosti svih gledalaca na sletištu, kojih je bilo, prema stati-stici redateljskog otseka, u nedelju 26 juna preko 130 000. Nastupilo je 198 naraštajaca 72 naraštajke. Proste vežbe naraštajaca od br. H. Kebera s provežbavaju celo telo, te su upravo provežbavaju celo telo, te su veoma krasne i na kraju tvore slikovitu skopimi. Proste vežbe za ženski naraštaj od s. Skalarjeve s muzikom od brata Švajgara dele se u tri sastava s medu-vežbom te su istotako veoma žive i imadu ponegde plesni ritam. Izvedba i nastup Jugoslovena, naraštajaca i na-raštajka, uspeli su veoma lepo te se videlo, da su se dobro spremili. Oduševljeno aklamiranje posle nastu-pa tomc je najbolji dokaz.
Večerni Češke Slovo naglašujc, da je nastup jugoslovenskoga naraštaja bila posebno privlačna tačka prvog dana sleta naraštaja. Isto tako je veoma dubok utisak napravila na sve prisutne predaja poklona našeg naraštaja češkoslovačkom.
*
Narodni politika piše, da su jugo-slovenski naraštajci odmah, kada su se pojavili na ulaznim vratima vežbališta postali predmet oduševljenih ovacija sviju gledalaca. Kad su se ustavili u sredini vežbališta prema glavnoj tribl-ni, izveli su živo i tačno svoje proste vežbe, skladbu punu okreta i živog gibanja Zato su i požnjeli burno priznanje sviju prisutnih, od članske tri-bine pa do reprezentantnih loža. Nastup 72 jugoslovenskih naraštajka pod vodstvom s. načelnice Skalarjeve bio je upravo krasan. S puno smisla i lepote izvele su naraštajke svoje proste vežbe od tri sastava te isto tako ubrale puno priznanje celog sletišta.
A-Zet kaže u svom broju od 27 juna, da je nastup jugoslovenskih Sokola postao več radosna tradicija sokolskih sletova. Kada god dolaze Jugoslovani, svaki put ih prima prasko opčinstvo oduševljeno, i s največom radošču. Kod nastupa Jugoslovem m-kad ne zataje. I sadanje njihovo vez-banje, naraštajaca u kratkim hlacicama te naraštajke u tamnim suknjama i belim bluzama, imalo je potpun uspeh. Vežbalo je 198 naraštajaca i 74 naraštajke.
Brnske »Lidove Novini« pišu o dirljivom prizoru prilikom predaje poklona jugoslovenskoga naraštaja češkoslovačkom sledeče:
»U programu je bilo napisano: Vežbanje gostiju. Ali u realnosti ta-kove se mrtve reči uvek promene u podavanje i stiskanje tisučerih ruku slovenskih prijatelja. Ruke su same pljeskale dvema stotinama jugoslovenskih naraštajaca, koji su izveli svoje krasne proste vežbe u četiri sastava.
Po vežbanju naraštajaca sakupila su sc na sletištu četiri izabrana odeljenja: jedno jugoslovansko i jedno naše iz naraštajskih vrsta, te po jedno jugoslovansko i jedno naše iz vrsta naraštajki. Jugoslovenski je naraštaj po-klonio našem naraštaju na uspomenu jednu brončanu plakatu usadenu u kvadru mramora, a naraštajci su se, u ime celokupne omladinc obiju država Češkoslovačke i Jugoslavije, pozdravili svojim, zastavama. Zastupnik jugoslovenskoga naraštaja progovorio je nekoliko pozdravnih reči češkoslovač-kome naraštaju. Bile su to sigurno ot-vorene i lepe reči — na tribinama ih se, zbog udaljenosti nije- moglo razumeti — ali srdačnO grljenje obiju naraštajaca, te poljubac bratske ljubavi mo-gao je da razume svaki pojedinac od gledalaca. To je bio dokaz bratstva om-ladine istog veka dviju bratskih naroda. Ovde su se pozdravili,ljudi, koji znaju i koji se radu ju s toga, što sc i kod nas i u Jugoslaviji izvršuje isti sokolski rad, rad za bolju budučnost, te da jedna sama misao spaja miljune srdaca jedno uz drugo. Himne obiju nacija završile su ovaj velebni trenu-tak, koji je jedan izmedu najsveča-nijih i najintimnijih celoga naraštaj-skog sleta ...«
»Narodni listi« od 29 juna o. g. donose također lep oduži članak, u kome medu ostalim veli, da je na do-tadanjim nastupima bilo več prek® pola milijona posetnika. Kako i kod rani j ih sletova, tako su i za ovogodis-nji neki »proroci« kazali, da slet nece uspeti ni u kom pogledu, pa da je najbolje da ga se odgodi. Ali poseta dosa-danjih sletskih priredbi, a i kolosalni f nastupi mase raznih kategorija naj-bolji su demanti tih »proročanstva« elemenata, koje boli svaki uspeh Sokolstva, jer ni izdaleka ni jedna od ostalih organizacija ne može postiči takove uspehe kao Sokolstvo. A ovo-godišnji slet i nastup preko 30 000 naraštaja. o mladine rodene u ratu i uzra-sle u teškim posleratnim godinama, najlepši je dokaz, da bar u Sokolstvu ima na desetke hiljada omladine, koja je dobra, i kojoj nije samo do uživanja i zabava, kako se.to opčenito misli o današnjoj omladini, nego da je to omladina, u koju se može pouzdati i Sokolstvo i narod. I tu omladinu slet je svojom veličanstvenošču zauvek po-vezao sa Sokolstvom.
Izfave odličnih ljudi
PROFESOR M. LATARJE O NASTOPU NARAŠTAJA
Od mnogih stručnjaka na polju telesnog vaspitanja, bio je prisutan prvom sletskom nastupu naraštaja i profesor anatomije medicinskog fakulteta na bonskem univerzitetu, poznati franeuski stručnjak telovežbe Latarje. Uz pratnju univ. prof br.- dr. Vajgnera, člana starešinstva ČOS, s temeljitim poznavanjem i razumevanjem promatrao je sve vežbe na slc-tištu, te je po svršetku javne vezbe kazao sledeče:	»Lepo, krasno, pre-
krasno! Divno!« Nastup naraštajaca bio je dobar, iako veoma težak. Što se tiče nastupa naraštajka, kazao je samo to, da su ga devojke iznenadile svojom mirnočom i clegancijom. Pri njihovim vežbama pokazalo se je nadalje, da su na svaki način još discipliniranje od naraštajaca. Profesor Latarje gledao je takoder vežbe i s načel-ničkog mostiča iznad glavne tribine, te je nakon toga rekao, da je pogled na rad vežbača s tog mesta vanredno pregledan i zaista čaroban. Konačno je izjavio, da ovakovog nastupa omladine nema nigde na svetu!
DR. N. MAREJ BATLER, PRETSEDNIK COLUMBIJSKOG UNIVERZITETA U NJUJORKU
— Značenje atletskih priredaba i telesnog vežbanja cenilo sc još od doba stare Grčke. U Engleskoj i Americi smatra se, da ima vežbanje vec samo po sebi i dovoljan cilj i zbog toga se i postizavaju posebni rezultati, koji ne mogu zadovoljavati. Ali Sokolstvo na-protiv popclo sc do današnje zavidne višine time, da je Sokolstvu bio telesni uzgoj samo jedno od sredstava za op--šte i nacionalno vaspitanje naroda. Sokolstvo je niklo u doba, kada češki narod još nije bio politički slobodan, odmah je počelo raditi na nacionalnom budenju naroda učeči ga ujedno složnosti i pozitivnom radu, da ga na taj način pripremi za velike zadače i do-godaje koji su ga čekali. Time je Sokolstvo imalo jednu od največih zasluga za stvaranje češkoslovačke samo-stalnosti. Iz čisto telovežbačke organizacije stvorili su pokret, čije je značenje i položaj u narodu jedinstveno
Rosif£i - Fonsier ♦ društvo га osiguranje 1 reosiguranfe ♦ Beograd
as
u čitavom svetu, a koji još i danas u slobodi vrši veliku zadaču uzgoja naroda u nacionalnom, moralnom i te-lesnom pogledu.
BRAT ANTUN ČERMAK, GRADO-NAČELNIK ČIKAGA
— Smatram Sokolstvo za naj važni ju nacionalnu i kulturnu organiza-ciju, koja medu nama Česima u ino-stranstvu održava tradiciju naših pre-daka. Biti Soko znači voleti jezik i običaje naroda, iz kojeg proizlazimo i kojitn sc ponosimo, pa bilo kamo da nas životni put povede po svetu. A šta znači Sokolstvo tek za naš nara-štaj i njegovo očuvanje češkom narodu?! O tome moglo bi se napisati mnogo divnih primera. Upravo je radost posmatrati današnju našu gene-raeiju, kako oduševljeno i ustrajno stoji i radi u redovima Sokolstva ame-ričkog i ako nije poznala i videla rod-nu zemlju svojih roditelja. Cenim zbog toga važnost sokolske ideje, jer je za nas same i za očuvanje mladih generacija učinila neprecenjive zasluge Ja sam stupio prc 32 godine u redove Američkog Sokolstva i ponosim se time, da sam još i danas njegov član i ako sam kao sasvim malo dete došao sa svojim roditeljima u Ameriku, ali ipaik me je sokolska misao pronašla i na meni izvršila svoju zadaču. Zbog toga joj želim što večeg razmaha i ovde kod nas u Americi i u Evropi i želim da nas sve ovogodišnji sveso^ kolski slet nadahne novim radom- S toga: Na zdar!
I. K. GOIĆ JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI RADNIK U ČILE-U
— Sokolstvo je bilo i biče najzna-čajnija institucija ne samo Čeha, nego i ostalih slovenskih naroda, a to u nacionalnom, moralnom i telesnouzgoj-nom pogledu.
Bilo je: jer je u trenutku, kada se je u duši besmrtnog Tirša rodila misao da osnuje ovu organizaciju, počela buditi nada u oslobodenje Čeha i ostalih slovenskih naroda, koji su živeli pod tuđim jarmom;
je: jer kada je bio postignut prvi cilj — oslobodenje naroda — Sokolstvo još ide dalje i priprema narod moralno i fizički na odbranu izvoje-vane slobode, za slučaj da bi ko poku-šao đa istu napadne;
i biče: jer praktički sprovada u život Tirševu misao, radi na fiziokom i kulturnom napretku i razvoju slovenskih naroda te postizava divljenje citavog sveta.
K. C. LEVELAHTI, PRETSEDNIK TELESNOUZGOJNOG ODELJE-NJA FINSKOG GLAVNOG ŠTABA I STRUČNI PISAC
— Lično znam mnogo voditelja češkosk>vač:kog Sokolstva, a i njegove najbolje vežbače. Znam, da su prvo-klasni borci i ljudi silnog karaktera, ali snaga Sokolstva ne počiva samo na njima, nego na činjenici, da je Sokolstvo zbilja i neosporivo opšte nacionalna institucija. Duh i srce više su od tela i fiziokih uspeha. Zdravo IX sve-sokolskom sletu!
Proslava Vidovdana u Pragu
Umetnički koncert u gradskom domu
Na Vidovdan, održan je u počast slovenskoga naraštaja i tkao uspomena na Kosovo svečani koncert u Gradskom domu u Pragu, koji je bio van-redno posvečen a po svojoj umetnič-koj višini dostojno je proslavio jugo-slovenski narodni praznik. Pevačko udruženje praških učitelja nastupilo je s nekoliko umetničkih pesama, medu njima i kompozicijom M. Cvrčanina: Beogradu 1918. Na koncertu je nastu-pila i poznata virtuozkinja na violini Kiti Červenkova. Prigodni govor odr-žao je jugoslovenski poslanik dr. Gri-zogono, koji je u svojem govoru lepo rastumačio značenje Vidovdanske proslave kod Jugoslovena. Pored zastup-nika raznih vlasti i korporacija, pri-sutni su bili i izaslanici češkoslovačkog Sokolstva, starešina ČOS br. dr. Bu-kovski, sva njegova tri zamenika dr. Slavik, dr. Flajšman i Truhlarž, a Sa-vez Sokola kraljevine Jugoslovije za-stupao je I zamenik starešine br. Gangl te članovi savezne uprave brača Živ-kovič i Brozovič.
RABLJENE ČLANSKE RUČE
prodaju se uz cenu od 1200 di-nara — Ponude na Sokolsko društvo Koška — župa Osijek.
1,500.000 ljudi poselilo slelišle
Na svim javnim nastupima, po-čam od 5 juna do 6 jula, na sletištu je bilo 1,220.000 gledalaca. Dne 5 juna, na dan dece, bilo je 50.000 gledalaca, a 12 juna bilo je 150.000 gledalaca; dne 18 juna, na dan srednjoškolske omla-dine, bilo je 80.000 gledalaca. Prvog dana sokolskog naraštaja, dne 26 juna, bilo je 130.000 gledalaca, a drugog dana, 29 juna, 92.000, dne 2 jula, na dan nastupa daštva i naraštaja praških župa, bilo je 40.000 gledalaca.
Največa navala na sletištu bila je u glavnim sletskim danima. Tako je u nedelj u 3 jula, na prvi glavni dan, bilo na sletištu 200.000 gledalaca; na drugi glavni dan, u ponedeljak 4 jula, bilo je 130.000 gledalaca, na treči glavni dan, u utorak 5 jula, bilo je 200.000 gledalaca, a poslednjeg sletskog dana, dan vojske i sokolske konjiče dne 6 jula, bilo je 150.000 gledalaca. Svega ukupno dakle posetilo je sletište 1,220.000 gledalaca. Ako se k tome pribroje^ i svi vežbači, koji su učestvovali vežbama svih dana i nastupa, to se suma uspi-nje za daljnjih 300.000, koliko je u svim nastupima bilo vežbača, tako da svcukupan broj ljudi, koji su u sve dane bili na sletištu, bilo gledalaca bilo vežbača iznosi 1,500.000, ne ubrajajuči tu ni gledaoce a ni vežbače, koji su učestvovali prepodnevnim kušnjama i takmičenjima.
Zahvala našeg Sokolstva ČOS i češkoslovačkoj javnosti
Brat dr. Miroslav Klinger, prvi podnačelnik ČOS, o odnosu Sokolstva prema vojsci
Organ čsl. podoficira »Glas Narodne odbrane« donosi u jednom od svojih poslednjih brojeva, koji je sko-ro isključivo bio posvečen IX sletu i Sokolstvu kao uvodnik značajan čla-nak I zamenika načelnika ČOjg*br. dr. Miroslava Klingera, čije su glavne misli sledeče:
— Sokolstvo kao telesno uzgojna organizacija moralo je stvoriti izvesni odnošaj spram vojske; za vreme Aust-rije bio je ta j odnos svakako negati-van, jer je Sokolstvo bilo od svog po-četka protiv Austrije. lako su austrij-ski vojni krugovi ovo znali i bili uve-reni, da neće moči nikada za sebe isko-ristiti tečevine postignute sokolskim uzgojem, ipak su — iako nisu bili pozivam — na sve veče sletove slali svoje najviše pretstavnike, kao posmat-rače.
Posle rata, pre organizovanja vla-stite vojske, Sokolstvo je bilo nekakva nacionalna garda, koja nije samo pazila na red u zemlji, nego je i pošla na front da brani Slovačku pred madžarskim napadom. Čim se počela organi-zovati naša narodna vojska posle povratka legija. Sokolstvo je odložilo oružje, koje je prihvatilo u nuždi i predalo ga vojsci, jer ono neče da bude samo vojska, nego sila, koja uzgaja narodu omladinu takoder i u ljubavi prema otadžbini. pa time priprema i daje vojsci svesne, jake, dobre i di-sciplinovane vojnike, te je baš u tome glavni momenat odnosa Sokolstva prema vojsci! Vojska pak, jer je narodna, primila je — kao najbolji — sokolski uzgoj, pa i uvek rado suraduje na sokolskim sletovima, na kojima se manifestira nacionalna sloga i spremnost.
Gdinja nad Baltikom — sila i ponos Poljske
Povodom pokrajinskog sleža polfskog Sokolstva u Gdinji
Svršio je sveslovenski sokolski slet |
SOVJETSKA ŠTAMPA O SVESO-KOLSKOM SLETU U PRAGU
Kao što se je moglo i očekivati, sva sovjetska štampa piše protiv so-Ikolskog sleta, navodeči, da je to kongres češkoslovačkih i ostalih slovenskih šovinista, prireden uz potporu čsl. vlade, u doba, kad vlada medu radni-štvom velika beda i nemaština. Sovjetske novine pišu o Sokolstvu kao o nekim udarnim četama buržoazije protiv proletarijata, iako i boljševici dobro znadu, da je baš u sokolskim redovima sakupljen u prvom redu mali čovek češkoslovačke, koji nikako ne može da pretstavlja buržoaziju, nego da rade u Sokolstvu rame uz rame svi slo-jevi naroda za moralno i telesno vas-pitanje pojedinaca i cele nacije. Od boljševističkih listova nismo mogli oče-Ikivati Jaoljeg prikaza Sokolstva.
NEMCI PROTIV SVESOKOLSKOG SLETA
Sasvim je naravna stvar, da je i Nemce zaboleo veliki uspeh sokolskog
kongresa sviju Slovena osim Sovjetske sprniTm oul™c	~__________
Rusije, koji je odrzavanovih dana u ““r™cd ,{'ama puče 5iroki Baltik, ve-Pragu. Nemacki nacionahstički listo vi, | ]јкј zaliv izmećju Gdanska i poluotoka
u Pragu. Jedan deo Sokola Čehoslova ka i Jugoslovena pošao je u pohode bratskom poljskom Sokolstvu, koje je dne 10 o. m. priredilo svoj pokrajinski slet u Gdinji. Ja sam ih pratio svojim duhovnim očima preko Bratislave u današnjoj političko pruskoj Sleskoj u Poznanj, iz Poznanja kroz Bidgošč i kraj Visle ravno na sever. Nad uščem Visle je Gdansk, »slobodna varoš«, staro trgovačko mesto, u kojem te po-zdravljaju kipovi poljskih kraljeva, a čije nemačko gradanstvo danas svaki čas demonstrira protiv Poljske, svoje jedinc hraniteljice. Spoljnjom politikom, željezničkom direkcijom, delomi-ce postom i carinama, Gdansk je pravno vezan s Poljskom i njegova je luka izvozna luka Poljske — toliko je »slobodna« ta varoš, da u njemu Poljaci nisu sigurni za život, te da je i Hitler hteo da tamo postavi svoj glavni lo-gor. Hoče li Poljska da bude odvisna od šikana Gdanjščana?
Naš je voz krenuo sa stanice u Gdansku (opazili smo da mnogo Poljaka ima tamo svoju poštu) i s desne strane nam sc nedaleko pokazalo vec more _ Baltičko more. Još smo bili na teritoriji Gdanska; u Olivi i Orlovu sečamo se poljske istorije; samo malo
.	^	.	*	i _ z.:__тгл
a naročito oni Hugenbergovi, pisali su još pred slet svašta o Sokolstvu, o njegovem nacionalnom radu, koji je navodilo uperen protiv Nemaca. No, sasvim je bilo jasno, da sc Sokoli neče oduševljivati za nemačke načrte po-novnog podjarmljenja Slovenstva, za to je i njihovo pisanje o svesokolskom sletu bilo obično »mlačenje prazne slame.«
Hcla. Bili smo na stanici Gdinja..
Dakle to je ona Gdinja, o kojoj se danas, hvala Bogu, i kod nas često piše!
Tamo dole je luka, s desne strane trgovačka, s leve raftia. Pred njom velike, nove zgrade s pomorskim uredi-ma; nešto dalje čitavi parkovi teretnih vlakova, koji tovare i istovaruju robu.
Pa da vidimo samo mesto! Neo-bično širokom ulicom silazimo od že-ljezničke stanice; s leva i desna izgra-duju se nove ulice, nekoje duge i široke kao da hoče da budu ulice vele-
IZ UREDNIŠTVA
Želeči da u celini donesemo što
iserpniji prikaz o naraštajskim i glav- I roK® Kao	Cf>kolo	Tledaiu^^hi
nim danima IX svesokolskog sleta u I	,	■	„invii	kraljice	šuma	kit
Pragu, nije naš list izišao 7 o. m., kako buducu moč i slavu kraljice šuma. kit-
je to bilo inače javljeno, več izlazi sa- njaste vile ...	.
da kao dvobroj. Narednl broj Izlći će	Kažu,	da	Gdmja	danas	ima	oko
redovito.	I	40.000	Stanovnika.
Zlatnom slovenskem Pragu! Bratskom češkoslovačkom narodu!
U času kada zamiru poslednji akordi velikog sletskog slavlja, u času kad zatvorismo naše odeljenje na
impozantnoj sokolskoj izložbi, presta-je učestvovanje jugosiovenskog Sokolstva na veličanstvenom IX svesokolskom sletu u Pragu, a priređenom u čast proslave stote obletnice rodenja velikog tvorca Sokolstva dra. Miroslava Tirša.
Naša brača i sestre vratili su se u svoju domovinu Jugoslaviju, pone-savši sa sobom najdublje i najlepše uspomene na sam slet, na zlatni slovenski Prag, na bratski eeškoslovački narod i na bratsku Češkoslovačku re-publiku.
U ovom času, punom najsnažnijih osečaja za Prag, eeškoslovački narod, češkoslovačku državu i bratsko češko-slovačko Sokolstvo, smatramo ne samo svojom dužnošču, več zapovešču svoje savesti i iskrenih osečaja, da na rastanku zablagodarimo čitavom brai-skom narodu i njegovim pretstavnici-ma, a u prvom redu bratskoj češkoslovačkoj Obci Sokolskoj i glavnom gradu Pragu, nada sve srdačnom za-hvalom za neizmerno spontane dokaze največeg gostoprimstva i bratske ljubavi, a kojih su bili, u tako obilnoj meri, deonicima naš sokolski naraštaj, naše sokolsko članstvo i naša vojska.
Plamteče oduševljenje koje nas je svuda pratilo, a koje je tako iskreno izviralo iz češkoslovačkih i naših sr-daca, novim je dokazom naših dubo-
kih i celičnih veza, koje spajaju oba naša naroda.
Svesni smo, a i sa zadovoljstvom i ponosom naglašujemo, da je toj stvarnosti bratske slovenske medu-sobne uzajamnosti najviše doprinelo naše sokolsko bratstvo.
Jugoslovensko Sokolstvo, koje se oseča srečnim, da je i ono moglo uzetl učešča sa svojim najboljim snagama u grandioznim priredbama IX svesokolskog sleta, kao i do sada, tako če ^ i od sada temeljem stečenih spoznaja ovde u slovenskom žarištu, u svojoj domovini ojačati i povečati svoje^so-kolsko delo, a sve u cilju sveopšteg napretka vlastitog naroda, u velikoj i nesalomivoj veri, da samo Sokolstvo podiže Slovenstvo!
Ovakovim i samo takovim radom hočemo trajno u svojim srcima da po-dignemo večan spomenik tvorcu Sokolstva dru Miroslavu Tirsu, a kojeg nam rad, nastojanja i ciljevi pokazuju pobedonosan put do ostvarenja velikih sokolskih ideala i onih težnja, koje proizviru iz naše nesebične domovinske ljubavi.
Opraštamo se od Vas! Opraštamo se od prave i iskrene brače, a s vru-čom željom, da nam se šta pre dade mogučnost, da Vas pozdravimo u našo j Jugoslaviji.
Od nas Vam na svemu hvala I primite svi naš iskreni, bratski, sokolski
Zdravo!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
I Zamenik stareSine: E. G a n g l s. r.
Takvu sam ju još video prošle godine. Video sam ju jedanput več i ranijo, bilo je to 1923 godine. Onda nišam imao o njoj što da pišem. Bilo je to obično selo sa par vila na brdi-ma. Luke uopče još nije bilo; jedva se je nešto bilo počelo da radi.
U toku od nekojih 5 do 6 godina Poljska je sebi stvorila veliku luku, kojoj jc dala život. Čitavom svetu im-ponira taj »američki« uspeh poljske radinosti i preduzetnosti.
Gdansk se žali, što mu Poljska stvara u Gdinji konkurenciju. Poljska može da svojom trgovinom hrani i Gdinju i Gdansk (zbilja je Gdansk sada u svojoj naravnoj vezi s Polj skom kao luka procvao, dok je u ne-naravnoj političko j vezi s Nemačkom bio zanemaren). ali čast i korist Poljske zahteva da bude neodvisna od bru talnog n-emačkog nacionalizma Gdanj ščana...
Gdinja je ponos Poljske, a i deo njezinc sile. Onoga čega našim lukama na Jadranu nedostaje, naime slobodne pozadine za smeštaj skladišta, toga Gdinja ima u obilnoj meri: široka i duboka kotlina, koja se vuče od obale unutra u zemlju kašubsku, odredena je da bude nastavak same luke.
Znadu Poljaci što za njih znači Gdinja. U pitanju Gdinjc, u pitanju čitavog Primorja, nema u^ Poljsko j od-vojenih mišljenja; to mišljenje je samo jedno: Da se niko ne dotakne Primorja i Gdinje!
Pre rata čitavo je poljsko Primorje bilo deo Pruske. Uz sve germaniza-cione napore Pruskoj nije uspelo da tu zemlju germanizuje; Primorje je biralo Poljake kao svoje poslanike u pruski sabor.
Poljska spisateljica Helena Dumi-nowna ovih je dana objavila dirljiv dogadaj, koji je doživela pre rata u Gdinji (u ono doba službeno: Gdin-gen). Deca su se, priča spisateljica, igrala na pesku nad obalom; iskopala su jamu, napunila je vodom te kana-lima spojila s morem. »Sto če to biti« — pitala je ona. »Luka!« — odgovo-riše dečaci. »Kakva luka?« — »Kako
to: kakva! Poljska luka, kakva ima da bude!« — samosvesno će deca. I ona je onda s decom dalje izgradivala tu poljsku luku ...
Ondašnja dečja igra postade mu-ški čin.
Gdinja je ujedno i letovalište; ona je tako u sebi spojila utile cum dulci — korisno s ugodnim.
Slovenska je bila to zemlja od pamtiveka, slovenska je sada i slovenska če ostati.
1’uror teutonicus (nemačko besnilo) hujao je preko nje i slomio se nad poljskom stvarnošču, a sada provalju-je opet s naoružanom šakom i luka-vom diplomacijom da pograbi oteti mu plen.
Sve su nemačke sile danas upere-ne protiv Poljske; bile da rade u »§tal-helmu« i »Šturmbataljonima« ili pri zelenim stolovima u Ženevi i Lozani: »Drang nach Osten« ... Nemci dobro znadu, da bi u Poljskoj pogodili čitavo Slovenstvo.
Da uspe »Drang nach Osten«, »Drang nach Suden« bi imao lak po-
sao — tim lakši, što bi ovde našao sa-veznika u našem zapadnom susedu ...
Oči svesnog Slovenstva moraju zato da budu okrenute u Poljsku ... Tamo se kroji budučnost sviju nas.
Češkoslovački Prag sve to više razume tu istinu, a moraju da ju razume i Jugosloveni.
Sokolsko oduševljenje u Pragu moralo se svršiti u Poljskoj, jer tamo su bedemi Slovenstva ...
U Gdinji več stoji, negda na Ka menitoj Gori, stup — spomenik Slovenstva nad Baltikom..-.
Taj stup mora da bude jači. I sa-danji pohod Sokola Čehoslovaka i Jugoslovena u Gdinju podaje tora stupu, simbolu Slovenstva, veču silu.
češkoslovačka nema mora i okre če se na jug prema našem Jadranu 1 na sever prema poljskom Baltiku... Naš slovenski trojni savez.
S tim mislima gledamo danas na Gdinju.
Dr. Fran Ilešič — Zagreb.
OPOZORILO
Brat Kocuvan Ferdo, včlanjen pri
Sokolskem društvu Tivat, je izgubil člansko legitimacijo, izdano 13. novembra 1928. pod tekočo št. 36 po Sokolskem društvu Celje.
Legitimacija se s tem razveljavlja.
Sokolska župa Celje.
TRAžr NAMEŠTENJE
Trgovački pomočnik specerajske
struke, apsolvent savezne prednjačke škole, traži odgovarajuće nameštenje makar u kojem kraju naše države. Pripravan je preuzeti administrativni i tehnički rad u društvu.
Za adresu obratiti se na upravni Sokolskog Glasnika.
Znake dobavlja
za sokol, zlete, slavnosti, društva, športne klube itd. najhitreje in najceneje po lastnih ali pa vposlanih načrtih slikane ali plastične tvrdka
VILEM PEČINA, Turnom ĆSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in JSM v Ljubljani
Klišeie
(fl
& o o o c X- 7C 7Г U O 0 0
vseh vrsti enobarvne in večbarvne izdeluje klišama
JUG0GRAF1KA
LJUBLJANA
8V. PETRA NASIP &T, 23
T »i • (ob II»t. 24»!
X
(0
a -o %
m
X
D
ф
(0
D
K
s
i
B
o
5Г
K
C
»
fsž
3
o
e
Str. l£.
»SOKOLSKI GLAS NIK«
God. III. — br. 27.
tm i m
Župa Banja Cuka
SOKOLSKA ČETA SVODNA
Dne 12 juna o. g. priredila je naša četa veliku javnu vežbu, koja je u stvari bila smotra i slet svih okolnih društava i četa i na kojoj su učestvo-vala društva Prijedor, Bosanski Novi, Dvor, Dobrljin, Ljubije i čete Omar-ska i Radomirovae.
Na vežbalištu pre javne vežbe prosvetar čete održao je lep govor, istaknuvši napore uprave čete, da u ovoj opštoj krizi održi četu na višini sokolskog dostojanstva i da se ovaj javan čas prireduje lih radi toga, da se pomogne siromašnim članovima čete. Nakon toga je počeo javni nastup.
Nastupila je najpre sokolska četa s praškim vežbama; članice s praškim vežbaina; m. deca Dvor s ritmičkim prostim vežbama; ženska deca Dvor sa slikovitim prostim vežbama; muški naraštaj Svodna s vežbama sa štapo-\: .a; članice Prijedor s posebnom tač-konr m. naraštaj s praškim vežbama; ir. naraštaj s praškim vežbama; članovi s praškim vežbama; ž. deca s prostim vežbama; m. deca s prostim vežbama; m. i ž. dcca s kombinovanim vežbama; Sokolska četa Radomirovae izvela je piramide; zatim su nastupili članovi društva Dvor, m. deca čete Svodna izvela su piramide.
Posle programa nastalo je narodno veselje s igrankom uz zvuke sokol, tamburaškog zbora iz Prijedora. Sokolska četa Svodna priredila je zajed-ničku večeru svima gostima članovima sokolskih društava i četa.
U 21 sat počela je akademija u velikoj dvorani narodne osnovne ško-le. Na programu bile su deklamacije »Otadžbina« i »Ne diraj u naše srce«. Osim toga pozorišni komad »Naša de-
oga _
ca« od Br. Nušiča. Kod sledeče tačke
Župa Beograd
PRVI OKRUŽNI SLET U SMEDEREVU
Beogradska župa odredila je da se u Smederevu održi prvi okružni slet.
Zakazani dan sleta bio je 9 juni, za koji je sve pripreme učinilo Sokolsko društvo Smederevo.
Na sam dan sleta počeli su stizati gosti, kao i sokolska društva i čete, koja su odredena da prisustvuju sletu. Prvo je stiglo Sokolsko društvo iz Smederevske Palanke; zatim se organizo-vala povorka, sa muzikom i zastavom na čelu, radi svečanog dočeka društa-
nastupa, iz blagonaklonosti prema so-kolskoj četi Svodna, kao gost naš poznati guslar br. Aleksa Radošević, koji je otpevao nekoliko narodnih pesa-ma na guslima i bio burno pozdravljen. Recitacije dvoje ženske dece od 4 godine naišle su na toplo odobravanje. Kao poslednja tačka nastupio je tamburaški zbor sokolske dece iz Svo-dne s jednim koncertnim komadom Ostali deo programa kao:	pozorišni
komad »Pod starost« od Nušiča i ale-gorička živa slika »Sokolski slet« iz tehničkih razloga su morali izostati.
Naša četa je več pola godine postavljena na čiste trezvenjačke temelje, a otvaranjem sokolskog »Zdrav-ljaka« br. starešine Trivuna Zujiča to je i dokumentovala, tako da je ovaj slet i akademija bila ujedno i velika manifestacija sokolske svesti bratstva, jednakosti i trezvenosti. Inače je ova četa poznata kao jedna od najbolje organiziranih četa u župi Banja Luka, što je bez sumnje zasluga prosvetara br. Ivana Katiča, načelnika br. Sveto-zara Simiča i tajnika br. Tatomira Zagorca, te se mnogim može staviti kao primer sokolskog pregaranja i požr-tvovnosti. Jedino nam je žao što na ovoj velikoj sokolskoj manifestaciji ni-je bi prisutan baš niti jedan član žup-ske uprave.
Na sednici održanoj dne 14 VI o. g. odlučila je uprava čete, da se sav čisti prihod ove priredbe upotrebi za odevanje četvorice naj siromašni je dece pripadnika sok. čete, a ostatak če se upotrebiti za 'kupovanje žita i razdeliti Sokolima, j er se u ovom kraju oseča nestašica hrane do nove žetve. Ovim svojim aktom pokazuje uprava visoku- sokolsku svest i moralnu vrlinu, da u ovim teškim vremenima priskoči u pomoč bratu koji je u ne-volji.
br. Paunov.ič, pukovnik u penziji, toplo i bratski pozdravio sve goste i Sokole, poželevši svima dobrodošlicu.
Iza njegovog govora muzika je ot-svirala državnu himnu, a zatim je uzeo reč g. dr. Robert Flider, poslanik Če-škoslovaeke republike, koji je odušev-ljeno pozdravljen sa sokolskim pozdravom: »Zdravo!«
Zatim su vežbači u povorci kre-nuli u grad radi držanja generalne probe, a ostali gosti razišli su se po varoši da razgledaju znamenitosti isto-rijskog grada Smedereva, gde su pro-veli sve do podne.
Po podne u zakazano vreme, br.
‘ki ' ' '
1
"V
S prvog okraznog slela u Smederevu
va i četa iz Požarevca, Čirikovca, Lo-zovika i Miloševca na željezničkoj slanici. Odatle je povorka krenula s prispelim gostima na pristanište, radi dočeka sokolskih društava iz Beograda i Grocke. Istovremeno prispeli su iz Beograda automobilom g. g. dr. Robert Flider, poslanik češkeslovačkc republike, dr. Satmarn, sekretar Ceško-slovačkog poslaništva i dr. Milan Gla-vinič prets. župskog prosv. odbora s gospodama. Dočeku su prisustvovali g. g. Dinič okr. inšpektor, Vidakovič prets. opštine i Kosnič sreski načelnik.
Po formiranju svečane povorke otišlo se jc u sokolanu, gde je sa balkona starešina smederevskog Sokola
SOKOLSKO DRUŠTVO CREPAJA
Dne 19 juna priredilo je ovo društvo akademiju u Svctosavskom domu. Program jc izveden na opšte zadovoljstvo svih pnsutnih. »Sokolsku pesmu« od I. Bajiča i »U ranu zoru stajah ja«, pevao je muški zbor društva »Soko« reeitovao je naraštajac Sava Šedeljak; proste vežbe izvela su muška, a vežbe s venčičima ženska deca, te naraštaj i članice. Posle ovih vežbi članovi i članice su odigrali pozor. komad »Povratak«. Izmedu svake tačke svirao j c sokolski orkestar. Sve vežbe izvedene su uz pratnju klavira. Naročito precizne bile su vežbe čla-
dr. Milan Glavinič, prets. župskog prosv. odbora, održao je konferenciju sa svima prisutnim prosvetarima i članovima prosv. odbora, na kojoj su utvrdene direktive za što intezitivniji rad na prosvetnom polju. Posle toga priredene su sokolske vežbe u gradu, pred velikim brojem glcdalaca, u ko-jima su učestovala sva prisutna društva i čete. Vežbe su, na opšte zadovoljstvo svih glcdalaca, potpuno uspele, blagodareči stručnoj spremi u energiji tehničkog vodstva svih društava i četa.
Posle sletskih vežbi ispratjlo se je goste, koji su otputovali u 6 časova vozom i brodom.
nica i ženske dece. Moramo napome-nuti, da su skupine bile vrlo spretno sastavljcne i spojene sa samim prostim vežbama. Ovo društvo naročito pokazuje veliki napredak, od kako su mu na čelu starešina br. Lazar Ilijevič i prosvetar br. Dušan Ilijevič. Osnovano jc posle oslobodenja 1919 god. od Mite Olčana.
SOKOLSKA ČETA U BANATSKOM NOVOM SELU
Dne 19 juna u 4 časa popodne održan je javan čas ove čete.
Četa jc osnovana 1930 god. kao društvo, ali je u 1931 god. pretvoreno
u četu. Pre javnoga časa starešinstvo je sa svima kategorijama članstva, na čelu sa sokolsko-tamburaškom muzikom prodefilovalo kroz glavnu ulicu, te je na ovaj način zainteresovalo gradan-stvo.
Javan čas otvoren je »sokolskom pesmom« od I. Bajiča, koju je pevao mešov. zbor sokolske čete. Zenska deca nastupila su u prostim vežbama s obručima; muška deca u prostim vežbama s palicama; ženski naraštaj u vežbama s velovima; članovi na raz-boju. Naročito je zapažena disciplina ženskog naraštaj a i muške dece. Po-seta je bila zadovoljavajuča. Uspeh do-bar.
Župa Celje
K OTVORITVI SOKOLSKEGA DOMA V GORNJEM GRADU.
Gornji grad, julija 1932.
Prihodnji mesec bo otvoritev sokolskega doma v Gornjem gradu, ki bo služil vzvišeni in nesmrtni Tyrševi ideji.
Pobudo za gradnjo Sokolskega doma v Gornjem gradu sta dala brata dr. Rak Janko in notar br. Košenina Fran, ki sta položila temelj s prispevkom vsak po 20.000 Din, kar je za sedanje čase res velika požrtvovalnost. Stavbi-šče s telovadiščem v izmeri okoli 56 arov, pa je po premostitvi številnih zaprek razlastila Škofijskemu veleposestvu mestna občina, ki je zemljišče potem odstopila društvu brezplačno.
Z občudovanj o vredno energijo sc je brat starosta lotil težavnega dela zbiranja nadaljnih prispevkov in je v teku enega leta nabral med tukajšnjim uradništvom med Gornjegrajčani ter prebivalstvom Zadrečke in Gornjesa-vinjske doline toliko darov, da se je lahko pričelo misliti na skorajšnje zidanje. S svojo živo in zgovorno besedo je pridobil lastnike konj in vozil, da so mu obljubili brezplačne vožnje materi-jala. Posrečilo se mu je dobiti tudi brezplačno precejšnjo množino losa. Večina je obljubljene prispevke bodisi v denarju ali materijalu in vožnjah po potrebi takoj izvršila, nekaj jih je svoje obljube preklicalo, nekateri pa so za vse prošnje društva, da naj svoje obljube fzpolnijo, do sedaj ostali gluhi.
Načrt doma je napravila po navodilih brata Slavka Vidmarja tvrdka Nerat iz Celja. Po proračunu bi bil potreben kapital nekaj nad 400.000 Din. Ker pa društvo ni imelo toliko denarja, se je uprava odločila, da zida Sokolski dom v dveh etapah, kakor bodo pač na razpolago denarna sredstva. Sklenilo se je najprej postaviti samo dvorano z odrom. Avgusta 1. 1. se je pričelo z delom in je bila stavba v surovem do jeseni izvršena. Polaganje temeljnega kamna pa se je izvršilo 16. avgusta. Sredi maja letos se je z delom nadaljevalo in bo stavba v prvi etapi skoro že dogotovljcna. Dolžina dvorane meri 16 m, širina 10 m, višina 6 m 75 cm. dolžina odra 8 m, globina 10 m. Pod odrom sta dve garderobi. Stavbo je zgradil domač podjetnik g. Golob Martin iz Savine. Večino materijala se je nabavilo pri domačinih, zaposleni so bili domači ljudje. Gradnjo je vodil brat starosta
sam.	л _.
Stavba velja okoli 200.000 Din in ie dolga lc četrtino, ostalo pa je plačano. Ker je bilo v sedanjih težkih časih nemogoče najeti posojilo pri kakšnem denarnem zavodu, je zopet razbremenil upravo velikih skrbi in težav in rešil sokolski dom požrtvovalni naš starešina.
Vse prizadevanje nasprotnikov razbiti Sokola, odvzeti mu mladino in onemogočiti gradnjo doma, so ostala brezuspešna.
Otvoritev Sokolskega doma se bo izvršila prvo nedeljo v avgustu. Na ta velepomembni sokolski praznik se Gornjegrajčani zelo veselijo In vneto pripravljajo, da slovesno proslavijo ta dan in dostojno sprejmejo goste. — Pričakuje sc, da se bo ta dan zbralo v prijaznem Gornjem gradu lepo število Sokolov in Sokolic ter Sokolstvu naklonjenega občinstva. Za vsakega Sokola iz Savinjske in Šaleške doline je dolžnost, da prisostvuje otvoritvi prvega Sokolskega doma v Savinjski in Gornjesavinjski dolini. — Upamo pa, da bomo zamogli ta dan bratsko stisniti roko tudi bratom in sestram iz sokolskih gnezd onstran Črnivca in bele Ljubljane. Bratje in sestre, 7. avgusta na svidenje v Gornjem gradu! Zdravo! — P. S.
Župa Kranf
TEKME IN ŽUPNI ZLET
Kot prvi del župnega zleta so se dne 5. junija vršile tekme Sokolske žu-pe Kranj na Koroški Beli, ki so prav lepo uspele. Tekmovalo je^ nad 100 oseb iz vrst članstva in naraščaja, torej mnogo manj kot lansko leto, ko je tekmovalo 215 oseb. Pri članih v srednjem oddelku ni bilo vrst, tekmovali so le posamezniki. V nižjem oddelku pa sta postavili vrsti krepkih telovadcev le društvi Bled in Škofja Loka. Največ tekmovalcev je postavila Škofja Loka, zelo malo pa društva Jescnice, Kranj, Radovljica in Tržič. Pri tekmah članic, moškega in ženskega naraščaja pa so
bila z dobrimi tekmovalkami in tekmovalci zastopana društva Radovljica, Škofja Loka, Kranj in Koroška Bela. Pri članih so bili doseženi najboljši rezultati na krogih in na bradlji, slabši na drogu in na konju na šir z ročaji, naj slabše pa v skoku v višino ob palici in v prostih vajah.
Tekme je vodil župni načelnik br. Vinko Bernik iz Radovljice ter župna načelnica sestra Nada Šega z Jesenic. Savezni TO pa je zastopal brat Dušan Podgornik iz Ljubljane. Tekmovalo se je po novem tekmovalnem redu ČOS, po katerem je kvalifikacija lažja in bolj natančna.
V	nedeljo 19. junija pa se je vršil župni zlet v Stražišču, na katerem so nastopili vsi sokolski oddelki. Krasnega jutra so se zbirali na slavnostno okrašenem telovadišču močni oddelki članstva in naraščaja ter dece, kateri so dospeli z vlaki in avtobusi iz vseh smeri. Telovadišče je bilo izredno lepo okrašeno ter obkroženo z mlaji, na katerih so plapolale državne trobojnice
Dopoldne od 9. do 12. so se vršile skušnje vseh oddelkov za popoldanski nastop. Skušnje so nudile zelo slabe izglede za javno telovadbo, ker so bili nekateri oddelki slabo izvežbani, za nekatere oddelke pa so bile vaje pretežke.
Opoldne se je formirala na telovadišče slavnostna povorka, katera je krenila skozi vas in končala pohod zopet na telovadišču. Na čelu povorke je jezdila konjenica, nato je sledila vojaška godba, za njo 13 praporov, sledili so zastopniki saveza in ljubljanske župe ter starešinstva sokolske žu-pe Kranj. S strumnimi koraki je sledila četa 120 vojakov planinskega polka iz Škofje Loke, nakar so se vrstili močni oddelki ženskega naraščaja, članice, člani v kroju, člani, članice in moški naraščaj v civilu, narodne noše in kmetski fantje na konjih. Vmes pa je igrala vrla godba gasilnega društva iz Šenčurja pri Kranju ter sokolske fanfare z Bleda in Kranja, več sto glav broječa sokolska deca pa je tvorila skoraj skozi vso vas gost špalir.
Po povratku je bil stik sokolstva na telovafeišču, ki je tvoril zelo pestro sliko. Z načelnikovega mosta je pozdravil vse oddelke župni starosta br. dr. Šemrov. Njegovi pozdravi so velja-
li	Nj. Vel. kralju Aleksandru in visokemu kraljevskemu domu, naši hrabri vojski in mnogobrojnemu prisotnemu občinstvu. V lepih besedah je brat starosta pozdravil zastopnike saveza in ljubljanske župe ter domače prebivalstvo, ki je sokolstvo lepo sprejelo in mu napravilo navdušen sprejem. Pozdrave ljubljanske sokolske župe je prinesel tajnik brat Stane Flegar, brat Križnar, župan Stražišča, pa je pozdravil sokolstvo v imenu občine. V lepih zanosnih besedah je v imenu saveza pozdravil vse sokolske oddelke Savezni načelnik brat Ivan Bajželj ter vzpodbujal vse navzoče na še bolj intenzivno sokolsko delo ter poudaril, da brez telesnih vaj ni Sokolstva.
Ob 16. uri se je pričela javna telovadba Slavnostni prostor so napolnile tisočere množice ljudstva, katero je došlo v Stražišče iz vseh krajev Gorenjske, a tudi iz Ljubljane. Prireditvi so prisostvovali predstavniki oblasti, vojske, občin, raznih nacionalnih in kulturnih korporacij, zastopniki saveza in ljubljanske sokolske župe.
Javno telovadbo je otvorilo 236 dečkov, ki so lepo izvedli slikovite skupinske vaje. Sledila je ženska (236) deca, katera je zelo lepo začela svoje, zanjo preveč komplicirane proste vaje, radi česar je proti koncu prišla preveč iz kritja. Moški naraščaj (96) in ženski naraščaj (83) sta izvedla precej dobro proste vaje, pričakovala pa se je od teh oddelkov boljša izvedba, a tudi število nastopajočih je bilo za kranjsko sokolsko župo mnogo prenizka. Viharno pozdravljena jc nastopila strumnih korakov _ četa vojakov planinskega polka iz škofje Loke, katera je eksaktno izvedla 4 vaje s puškami Sledile so lepe vaje sokolskih čet, katere je prav lepo izvajalo 96 krepkih kmetskih fantov na glasbo z narodnimi motivi. Veliko zanimanje jc vzbu dil štafetni tek s trikratno predajo, ki pa radi kratkega telovadišča, žal, ni mogel priti do prave veljave.
Po slikovitem rajalnem nastopu so članice (162) izvajale proste vaje, določene za nastop Jugoslovenk v Pragi Vaje so bile lepo izvedene, žal pa je bilo kritje jako slabo. Člani (146), ki so imeli zelo kompliciran rajalni nastop k prostim vajam, so vaje izvedli odlično. Treba pa bo v bodoče paziti, da bodo imele kolone vse enako število telovadcev, da jih ne bo treba na samem telovadišču premeščati iz ene kolone v drugo.
Sledil je nastop 11 vrst na vseh glavnih orodjih in v nekaterih panogah lahke atletike. Vsa orodja so bila postavljena tako, da so tvorila dolgo prečno vrsto preko celega telovadišča, tako da je bila telovadba z vseh strani lahko pregledna. Pri telovadbi na orodju se je po sestavah in izvedbah vaj odlikovala vrsta iz Šk. Loke na bradlji. Program je zaključila savezna vrsta, ki bo v Pragi tekmovala za slovansko prvenstvo. Vrhunške vaje na drogu in bradlji s krasno izvedenimi seskoki so zadivile vse občinstvo. Telovadbo sta vzorno vodila župni načelnik ^brat Beznik in načelnica sestra Nada Sega
Organizacija župnega zleta je bila zelo dobra. Župno načelništvo in Sok. društvo Stražišče sta izvedla vse predpriprave do potankosti naravnost odlično. Toda v splošnem s prireditvijo ne smemo biti zadovoljni. Število nastopajočega moškega in ženskega naraščaja bi bilo primerno za 5 društev, ne pa za 34 edinic, ki jih šteje župa. Motilo je zelo, da nista bila naraščaj in deca razvrščena po velikosti, tako da so bili spredaj manjši telovadci, za-daj za njimi večji, potem pa zopet ma-
li.	Kritje je bilo pri vseh oddelkih slabo, najbolje so krili telovadci novinci, ki so izvajali seljaške proste vaje. Nekateri vodniki kolon so imeli čepice, drugi istega oddelka pa zopet ne. Mnogo telovadcev je bilo, ki so imeli predolge lase, katere so v pozoru popravljali, ali pa so radi predolgih las nazaj stresali glave. Lepa temeljna postava je pri nekaterih telovadcih neznana stvar, pažnje na gibe, na godbo, na odkorake in na kritje pa se ni polagalo skoraj nobene, osobito pri telovadkah, tako da so nekatere begale med izvajanjem iz ene kolone v drugo. Vse to se zelo dobro vidi ter napravlja zelo slab utis. Pri orodni telovadbi, osobito na drogu, nisem opazil niti ene same sestave, izvedene v celoti tako, kot jo je telovadec izvajati nameraval. Nastopili so dobri telovadci, toda po izvedbah sodeč, vežbali niso redno in najbrže šele zadnji čas. Članov v kroju je bilo 225, za 34 edinic zelo malo število. Opazil sem več društvenih načelnikov, a tudi članov župne uprave, ki so bili v civilu. Neko društvo ima 72 slavnostnih krojev, a na župnem zletu jih jc bilo 9. Med gledalci sem videl zelo mnogo bratov in sester, ki so v najlepših letih 20—25 let, zdravi in lani še tekmovalci, letos pa niso nastopili nikjer. Če bi vsi člani, vsi prednjaki, vsa društva in čete izvršili svojo dolžnost, potem bi bila v Stražišču res prava sokolska manifestacija. — M. Sušnik.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRANJSKA GORA
Z lepo manifestacijo in z vsem oduševljenjem je proslavil tukajšnji Sokol Vidov dan. Na predvečer so na »Rutu«, »Vitrancu«, na Brvojih, na Robeh in na Lomiču zažareli velikanski kresovi, katerih sij je bil viden po vsej dolini. Pred šolo pa se je formira! veličasten sprevod Sokolov, zastopnikov uradov in množice občinstva. V temno nebo so se v vseh barvah odbijale svetlobe lampijončkov, bakelj in raket. Slovesno je odmevala po vasi sokolska fanfara. Pred spomenikom padlih vojakov, ki je bil ves okrašen s šopki in venci, se je br. dr. Grašič v jedrnatem govoru spomnil mrtvih junakov in zaključil z željo za edino in močno Jugoslavijo. Težko in zamolklo so odmevali streli v zvezdna-no noč; občinstvo pa je odkrito poslušalo pesem »Oj Doberdob«. Krajši postanek je bil še na kolodvoru, ki je bil ves čarobno razsvetljen. Pa Je zopet odmevala državna himna in vzklikov kraljevskemu domu in Jugoslaviji ni bilo konca. Pred spomenikom se je br. načelnik Lavtižar zahvalil za obilno udeležbo in tako lepo uspelp manifestacijo. Ob zvoku fanfar se je sprevod razšel. Pozno v noč pa je še odseval v noč žar kresov in se razlegal odmev strelov.
Na Vidov dan pa je priredil Sokol lepo akademijo.
Župa CjuMfana
SOKOLSKO DRUŠTVO »LOŽKA DOLINA«
Dne 12. t. m je imel Sokol »Ložka dolina« v Starem trgu svoj letni nastop. ki je v splošnem, ako upoštevamo še sedanje prilike — dobro uspel.
Razpored nastopa je bil posrečen ter skoz in skoz zanimiv.
Takoj po 16. uri se je prireditev otvorila z obhodom, ki so se ga^ udeležila poleg domačega društva še društvo iz Prezida, četa iz Novega kota in nekaj bratov iz Ribnice. Telovadba sama se jc otvorila z nastopom moške dece, ki je izvajala zelo Jjubko prosto vajo pod vodstvom br. Čebohina prav dobro.
Za temi je nastopila deveterica ženske dece in jc izvajala vajo z rutami na godbo. Vajo so tudi same spremljale s petjem na melodijo »Otok bleški.. .« Vaja jc bila zelo dobro podana, posebno gibi rok so bili dovolj elastični. Oddelek je vodila s. Vebrova. Kot tretja točka je bil nastop zenske dece pod vodstvom s. Zmavec. Izvajale so dve vaji, eno od teh z obročem, obe pa na godbo. Obe vaji sta bili izvajani v splošnem pmv clonro.
Pri vseh treh oddelkih dece se je opazilo, da ima ista v svojih učiteljih tudi zelo dobre sokolske voditelje, ki z razumevanjem in neprisiljeno vršijo telesno vzgojo mladine.
Za deco domačega društva je nastopila ženska in moška deca iz Prezida pod vodstvom br. Mataiča Nastop moške dece z zastavicami je bil skladen, v splošnem prav dober. Ženska dcca pa je v pričetku grešila, ker jc polovica iste prehitro počela z izvajanjem ter ni upoštevala predtakta. No, pozneje je dcca sama popravila in vajo izvedla do konca še dosti dobro. Očividno deca ni bila naučena na god-
bo in bi bilo bolje, da se je br. voditelj posluževal samo štetja ali pa da je vsaj s štetjem označil predtakt.
Moški in ženski naraščaj domačega društva, prvi pod vodstvom brata Benčine, drugi pod vodstvom s. Mlakarjeve, je nastopil s prostimi vajami za Prago. Oba naraščaja sta izvajala vaje na godbo sicer brezhibno, le pri gojenkah bi bilo pripomniti, da v bodoče op-us te preglasno štetje.
Tem prostim vajam je sledila orodna telovadba in štafetni tek naraščajnikov. Pri orodni telovadbi je bilo opaziti znaten napredek Posebno častni so bili rezultati skoka v višino s palico. Na orodju je nastopila samo domača vrsta s sodelovanjem br. Puclja iz Ribnice.
Kot poslednji točki sta bila nastopa članic in članov s prostimi vajami za IX. vsesokolski zlet.
Župa Maribor
SOKOL. DRUŠTVO MARIBOR I.
V	našem društvu se je pod vodstvom br. načelnika Cilenška vršil od januarja pa do konca maja t. 1 pred-njaški tečaj, kjer so predavali sledeči bratje: Cilenšek (sestav, praktična telovadba), dr. Pivko (sokolska metodika), Lintner (slovstvo, organizacija),
Posebno moramo podčrtati nastop članic, 'ki so izvajale svoje vaje dovršeno ter je bila ta točka programa — najboljša in najlepša. Oddelek je vodila s. Janeževa. Domača vrsta članov je bila pomnožena z vrsto iz Prezida, dveh članov iz Ribnice in enega iz Novega kota. Vaje bi bile lahko bolje izpadle.
Člansko vrsto, kakor tudi celo tehnično stran prireditve je vodil vzorno in disciplinirano br. društveni načelnik Janežič.
Pri vsem sporedu je sodelovala mestna godba iz Loža, ki je svojo nalogo rešila častno. Sploh moramo zaznamovati pri tej godbi od lanskega leta lep napredek, kar nas zelo veseli. Ako bo imela godba tudi v bodoče takega kapelnika, kakor ga ima sedaj, upamo, da bomo imeli doma solidno godbo, ki bo ustrezala vsem zahtevam.
izpitom se je prijavilo vseh 12 pred-njaških kandidatov(inj), izvršili so izpit sledeči bratje: Klima, Kert, Kerenčič, Štok, Pupis, Gorjup, Golob, Klojč-nik ter sestri Margučeva in Terglavč-nikova.
V	nedeljo 19. junija smo izvedli društvene tekme Tekmovale so 4 vrste in sicer 8 članov, 8 članic, 4 naraščajniki in 4 naraščajnice. Doseženi so bili lepi rezultati. Člani: (visok drog,
S prednjačkog tečaja Sokolskog društva Maribor I
Kenda (zgodovina), Matelič (ideja, organizacija), Pirc (anatomija, fiziologija higiena, prva pomoč), Lavrenčič (mladinska telovadba), Cestnik (lahka atletika).
prvi polovici junija so se vršili društveni prednjaški izpiti. Župa je sestavila sledečo izpitno komisijo: br. Cilenšek (predsednik), ostali člani komisije bratje:	dr.	Kovačič,	Kenda,
Apih, Lintner, Lavrenčič, dr. Sekula. K
SOK. DRUŠTVO MARIBOR III
(Krčevina-Košaki)
bo 11. jul. 1932 ob 16. uri svečano otvo-rilo svoje letno telovadišče, katero si je v kratkem času svojega obstoja uredilo.
Razun lastnega članstva bo nastopilo tudi članstvo sosednih društev.
Sodelovalo bo tudi vojaštvo s svojimi vajami.
Pri izvajanju telovadnega programa bo svirala vojaška godba 45. p. p.
Prosta zabava bo nudila vsakemu posetniku dovolj vsakovrstnega razvedrila. Nastopil bo tudi priznani pevski zbor »Luna«. Poskrbljeno je za prvovrstno postrežbo.
•	Vabljena so vsa bratska društva ter vsi prijatelji sokolstva.
Društvo Maribor III je bilo ustanovljeno meseca maja 1931. 1. ter si je vsled agilnosti posameznih članov in prijateljev sokolstva nabavilo najpotrebnejše telovadno orodje, postavilo v krčevinski šoli gledališki oder ter uredilo letno telovadišče.
Sedaj šteje društvo: 120 članov, 56 članic, 30 moš. nar., 27 žen. nar., 37 moš. dece, 55 žen. dece; skupaj 325 pripadnikov.
Prvi starosta je bil šol. upravnik bi- Cvetko, podstarosta prof. br. Struna. k i pa sta v drugem poslovnem letu zamenjala mesti vsled preobloženosti prvega. V prvem letu je bil načelnik društvu br. Hrovatin, v drugem pa br. Majhen.
SOKOLSKO DRUŠTVO STUDENCI PRI MARIBORU
V	našem delavskem centru, kjer so zadele sokolske ideje spočetka na velik odpor, je Sokolstvo v teku 13 let od ustanovitve doživelo velik in časten razmah. Tako smo videli pri tem nastopu ljudi vseh slojev, delavce, uradnike, zasebnike in druge
Vrli Sokoli in Sokolicc, ki so večinoma iz delavskih vrst, ki se morajo sedaj trdo boriti za vsakdanji kruh, iščejo v Sokolskem domu razvedrila, iščejo pa tudi družbe in sredstva za zdrav in harmoničen razvoj svojega telesa.
Nastop v nedeljo 19: junija 1932. je pokazal, s kakšno vnemo so se okle-
konj, skok v višino, krogla, tek 100 m,
4.	prosta vaja): 1. Kert (93'33%), 2. Kerenčič (89-58%),	3. Štok (88-33%).
Članice: 1. Tomazini (99%),	2.	Ter-
glavčnik (96%), 3. Leban (95-5%) —• Moški naraščaj: 1. Zadnik (95%), 2. Jenšac (94-11%. — Ženski naraščaj: 1. Pivkova (100%), 2. Štok (95-5%). Vsak oddelek je. tekmoval v 6 disciplinah. Med oddelki je prvo mesto zasedla vrsta članic.
nili studenškega sokolskega hrama, hrama ideje, ki je v teku 70 let prerodilo ves slovanski svet. Na vzorno urejenem telovadišču so predvajali vsi mnogoštevilni oddelki vaje, ki so marsikoga zadivile in poleg tega pokazale nekaj novega, nekaj svojevrstnega, kar smo pri drugih nastopih pogrešali.
Točno ob napovedani uri je godba »Drave« zaigrala sokolsko koračnico, ki jo jc občinstvo sprejelo z burnim aplavzom, nakar je ženska deca otvo-rila program z zanimivimi tekalnimi igrami in štafetami. Zatem sta nastopili dve vrsti zagorelih članov z raznoterostmi, ki so pokazale spretnost in skupnost izvajanj. Jako zanimive, sploh najbolje izmed vsega, so bile po-snemovalne vaje moške dece pod imenom »Gasilci«. Jako primitivno orodje, voz lestva, vrv je predstavljalo gasilsko orodje, s katerim so posnemali malčki gasilce pri požaru. Tudi reševanje ponesrečencev so uprizorili.
Sledila je skupna orodna telovadba vseh oddelkov. Poudariti moram, da imajo Studenčani izvrstne moči, ki se lahko merijo z vsemi drugimi društvi. Simultane vaje članic in naraščaj-nic na gredah so bile izcajane silno precizno in skladno. Tekma v koških med črnimi in belimi je potekla v živahnem tempu in lepi kombinacijski igri, ki so jo beli odločili v svojo korist v razmerju 5:2. Mnogo smeha je vzbudilo metanje s plahto, ki ga je pripravil moški naraščaj. Vzorna vrsta je nastopila na visoki bradlji z doskoč-no desko. Brez skrbi lahko rečemo: Vzorna vrsta! Vaje so bile popolne in izvajane z naj večjo eleganco. Lepe in zanimive so bile tudi igre moške dece, vzbujajoče mnogo smeha. Kot zaključek so nastopili še člani s prostimi vajami »gladijatorji«, ki se odlikujejo po krepkih in izrazitih gibih.
Ob koncu je župni podstarosta br. dr. Kovačič v jedrnatih besedah obrazložil delo sokolskega društva Studenci in bodril k vztrajnemu napredku in še večjemu razmahu — K. V.
SOKOLSKO DRUŠTVO GUŠTANJ
Ob proslavi 1. decembra 1931. je bil otvorjen v Guštanju Sokolski dom, temu je sledila v zvezi z okrožnim zletom v nedeljo 19. junija otvoritev let-
nega telovadišča. Prostor, ki so ga člani s kulukom prav lepo izravnali, odgovarja kakor telovadnica krajevnim potrebam za daljšo dobo v vsakem pogledu. — Ob 9. uri so se začele skušnje za popoldanski nastop, ob 11. uri se je pa vršil štafetni tek na 1500 m, pri katerem je izšel kot zmagovalec Slovenjgradec. Ob 12. uri je bila povorka, v kateri je korakalo blizu 400 pripadnikov v krojih, javna telovadba pa se je začela ob pol 16. uri. V splošnem smo konstatirali še dovoljno uve-žbanost, tudi skladnost z godbo je bila povsod dosežena, čeprav je tempo bil — zlasti pri obeh naraščajih — v nekaterih delih prehiter, zato tudi izvedba gibov površna. Orodna telovadba je pa pokazala več pomanjkljivosti, kakor bi bilo treba, — prihodnjič to bolje organizirati. Glede posameznih točk bi pripomnili, da je bil krožni tek prijetna izprememba v sicer enoličnem programu, tudi posebna točka nara-ščajnic iz Vuzenice je bila prilično dobro izvedena. — Sodelovala so, kolikor se je konstatiralo, vsa društva in okrožja, le Dravograd ni bil zastopan. Celo mlado in oddaljeno društvo Rib-nica-Josip dol je poslalo lepo število članov in članic, zato je odsotnost Dravograda še tem manj opravičljiva.
SOKOL. DRUŠTVO DRAVOGRAD-MEŽA
V nedeljo 12. junija 1932. je priredilo Sokolsko društvo Dravograd-Meža svoj letni telovadni nastop.
Nastopili so v glavnem mladinski oddelki. Nastop se je vršil na občinskem dvorišču v Dravogradu.
Uvodoma je pozdravil navzoče br. društveni starosta dr. Erat, orisal namen Sokolstva ter bodril telovadee-Sokole k nadaljnjemu uspešnemu delu za telesno in duševno povzdigo naroda.
Za njim je poždravil v imenu TO župe Maribor in načelstva koroškega okrožja br. Vončina Stanko iz Mežice. Nato je sledil nastop.
Na sporedu je bilo 10 točk, ki so bile vse dobro izvedene. Vidi se, da sta br. Nabergoj in s. Vreševa skrbno in temeljito naštudirala posamezne točke
Občinstvu so posebno ugajale raznoterosti — igre naraščaja in dece; posebno skoki naraščaja so bili dovr-šeni.
Bradlja, kjer so nastopili člani skupno z naraščajem, ni povsem zadovoljila. Treba bi bilo izbrati samo najboljše in teh manj, ne pa 11 v eno
vrsto.
Kar je treba posebno pohvaliti, pa je skladnost, ravnanje in izvedba prostih vaj. Vsi oddelki brez izjeme so precizno izvajali proste vaje.
Pri prostih vajah ženske^ dece jer sodelovala tudi deca čete iz Št. Janža, dvajset po številu.
Skupno je nastopilo 108 telovade-čih, na vsak način za obmejni Dravograd lepo število. — V. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE
V nedeljo, dne 19. junija je priredilo Sokolsko društvo v zvezi s Sokolsko četo v Konjiški vasi veličasten praznik kmečkega dela »Tekmo koscev«, ki se je izpremenila v veliko manifestacijo sokolske misli. Takoj popoldne so se začeli zbirati kosci v Narodnem domu, kjer se je formirala krasna povorka in krenila na tekmovališče. Ob ogromni udeležbi občinstva je pozdravil kosce in gledalce br. starešina Ajdnik v imenu čete in brat dr. Mejak v imenu društva. Društveni prosvetar brat Nemec je^ v globoko zasnovanem govoru poveličeval kmečko delo in sokolsko misel.
Po navdušenih besedah brata pro-svetarja se je pričela tekma; po glavni tekmi so tekmovali »škrici«. Prireditev se je zaključila z malico koscev in grabljic na prijetno dišeči travi.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAPLJINA
Dana 19 juna održana je javna ve-žba Sokolskog društva Čapljina, koja je u svakom pogledu uspela vrlo dobro.
Uspehu je pored odlične organizacije doprinelo i to, što su bratska društva Stolac sa svojom muzikom, Mostar sa svojim naraštajem i Ljubuški sa četom Klobuk, dobrovoljno sudelo-vali i ovu sokolsku priredbu podigli na stepen okružnog sleta. Smatramo potrebnim, da se navedenim bratskim društvima toplo zahvalimo na potpori koju su nam pružila svojim brojnim učeščem.
Javna vežba izvedena je nastupom društvenih kategorija te članova i na-raštaja sokolskih četa iz područja društva Čapljina, a uz pratnju muzike 32 p. puka iz Mostara. U veče je održana akademija, koja se posle programa pretvorila u pravo narodno veselje. Sve vežbe izvedene su dobro, a naro-čito se mora istaknuti nastup narašta-ja i članova sokolskih četa, jer su sa svojim uzornim vežbanjem požnjele veliki aplauz. Četa Tasovčičisa26vež-bača nastupila je s vežbama za slet u Prag tako precizno, da je bilo milina gledati seoske momke, u jednakom odelu disciplinovane i uvežbane.
Iako je i naš kraj osetio križu, po-seta je bila kakva se odavno u Čaplji-
ni ne pamti, što potvrduje i moralni i materij alni uspeh. Pored velikog broja gostiju, prisustvovao je t komandant Jadranske divizijske oblasti g. đefleral Savič.
Čapljina je i ovoga puta dokazala, da je u njoj sokolska svest budna i da ima ljudi koji mogu i hoče da vode Sokolsko društvo kako treba. — D. Š.
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ Naraštajski dan
Dne 29 maja t. g. naše je društvo proslavilo »naraštajski dan« na sledeči način:
29	maja ujutru u 4 sata pošli su naraštaj i podmladak — predvođeni svojim prednjacima, starešinom i nekim članovima upravnog odbora, te sokolskom glazbom — ispred sokolane na uranak u Doljane. Iza malog odmora u Doljanima, priredene su Iako-atletske utakmice naraštaja i pod-mlatka i to: skok u dalj, skok u vis s motkom, trčanje na 100 m, bacanje diska, bacanje kugle, trčanje na 60 m, hodanje na hodaljkama i t. d.
Uz opče raspoloženje, sviranje glazbe i pevanje izletnika povratili smo se oko 8 sati.
Oko 9 V sati bila su završena na-tecanja najboljih.
Popodne u 17 sati priredena je akademija s biranim programom.
Prvu nagradu t. j. pozlačenu naraštaj. značku dobio je Granič Rato, a drugu nagradu t. j. posrebrenu na-rašt. značku dobio je Vukša Miljenko.
Ruski ples »Kozaček« tako se je svideo publici, da je na sveopče tra-ženje bio ponovljen. Između tačaka i preko pauza svirala je sokol, glazba. Moralni uspeh »Naraštajskog dana« bio je odličan.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO CRVENKA
12	juna o. g. održana je javna vežba Sokolskog društva Crvenka uz učešče Sokolskog društva Kula i društva Stari Sivac.
Ovo mlado društvo uzelo je na sebe velik i težak zadatak da smelo i čvrstom verom u ovom mestu zasi-gura uspeh, kako moralni tako i ma-terijalni. Iako su u ovom mestu гЛ sta-novništva Nemci, koji možda nisu još dovoljno upoznati idejama Sokolstva, ipak nas je njihov ogroman broj pri-jatno uzradovao i iznenadio, dodavši k torne još i njihovo iskreno raspoloženje i oduševljenje kojim su pratili svaku izvodenu vežbu.
Ova javna vežba na kojoj je istu-pilo članstvo društva Crvenke, Kule i St. Sivca ostavilo je utisak jednog solidnog okružnog sleta. Vežbanje je održano na ukusno dekoriranom vež-balištu (igralište Šport kluba), pred mnogobrojnom publikom. Svc vežbe svih kategorija izvođene su skladno i lepo uz pratnju sokolske fanfare društva Sombor, koja je toga dana u rano jutro defilovala ulicama i budila me-štane.
Pre početka vežbanja izvršen je defile celokupnog muškog i ženskog članstva, naraštaja i dece.
Uveče toga dana priredena je akademija u kantini fabrike Šečera, uz sudelovanje bratskih društava Ku-lc, Starog Sivca i Crvenke.
Akademija je nadopunila ono, što javni čas nije učinio. Sve vežbe koje su izvođene, primljene su od glcdala-ca, koji su bili oduševljeni i razdra-gani, jer je svaka vežba izvodena živo i lepo.
Svi oni, koji su uzeli učešča u ovoj lepoj i pohvalnoj bratskoj zajed-ničkoj saradnji, poneče i čuvače u svojim srcima najlepše uspomerjv na ovo mlado društvo, koje se strogo pridržavalo one sokolske: istrajnost, vera, uspeh. — B. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN
Sokolsko društvo Apatin priredilo je 19 Juna javan čas u Apatinu sa svim svojim kategorijama vežbača. Vežbalo je 345 vežbača, podeljenih u 7 odeljenja sa po 30—80 vežbača. Vežbe su izvodene uz mesnu vatrogasnu mu-ziku. Po disciplini pri nastupu, skladnosti i jednoobraznosti pokreta i pravilnosti pri izvodenju svih prostih vež-bi, može se reči, da su sva odeljenja i svi vežbači dostojno i u svemu pravilno izvršili svoj zadatak, da su dostojni sokolske ideje koju nose u sebi, kao i da mesto, u kome se obavio čas, ima puno smisla za razvitak Sokolstva.
Kao gosti ovom času prisustvovali su i učenici osnovnih škola iz Prigre-vice, Kupusine i Sonte sa svojim na-stavnicima i večim brojem roditelja. Učenice iz Prigrevice, obučene u narodno odelo svoga mesta, izvele su sa-vršeno jednu vežbu s venčičima, a učenice iz Kupusine, takoder u narodnoj nošnji, uz pesmu i muziku, odigrale su nekoliko narodnih kola.
Sva su odeljenja pri nastupu, a poneka i za vreme vežbe, bila burno pozdravljena od gradanstva. Bila je zastupljena i laka atletika i vežbe na razboju.
Gradanstvo je u velikom broju posetilo čas, a bilo je u priličnom broju i gostiju iz Osijeka i Sombora, te je čas uspeo i u materijalnom pogledu.	.	;	. ,
Župa Sarajevo
I OKRUŽNI SLET U GORAŽDI .
Dana 5 juna održan je 1 Okrutni sokolski slet u Goraždi. Grad je bjo sav okičen zastavama i zelenilom. Na sletu učestvovali su Sokoli i Sokolice, sokolski naraštaj i deca iz društava: Sarajevo, Pale, Renovica, Prača, Mesiča, Ustiprača, čajniče, Višegrad, Go-ražde i Foča.
Po probnoj vežbi na sletskom stadionu u Banovinskom vočnom rasad-niku u Goraždi, organizovana povorka Sokola prošla je kroz grad. Napred je jahao na konju barjaktar seoske sokolske čete iz Renovice, a iza njega muzika, zatim starešinstva društava i ostalo članstvo. Na kraju povorke jahali su seoski sokolski konjanici.
Kroz grad Sokoli su burno pozdravljeni, a osobita pažnja poklanja-na je seoskoj četi iz Renovice, te iz Mesiča; iako su članovi ovc čete došli pešice, prevalivši put od 40 km, ipak su svojim držanjem zadivili i oduše-vili ovdašnji seoski svet.
Pred opštinom Sokole je ispred gradanstva pozdravio banski večnik i gradski podnačelnik g. Vlada Stojanovič.
U podne održan je banket, kome su prisustvovali izaslanik g. bana, narodni poslanici ovoga kraja, članovi starešinstava sokolskih društava, pret-stavnici vlasti te ostali pozvati gosti i ugledni seoski domačine. Pozdravni go vor održao je u ime župe brat Starče-vič te nazdravio procvatu sokolske ideje u ovom kraju. U ime sokolskog društva iz Goražde zahvaljuje mu br. starosta Sladeček, koji veli, da su bra-ča iz Goražde učinili sve da ovaj I sokolski slet bude što veličanstveniji, iako se je kod priprema nailazilo na velike poteškoče. Starešina društva iz Foče, stari sokolski borac brat Milan Hadživukovič, opisuje istorijat sokolske predratne delatnosti i seča se sokolskih mučenika pokojnog Lazara Drocc i Jove Pešuta-Klariča.
Več u 2 časa popodne mnogobroj-ni seoski svet okupio se na stadionu. Ovoliki odziv i skup seljačkoga i gra-danskog sveta posle oslobodenja Go-ražda ne pamti. Od videnih gostiju prisustvovali su sletu pomočnik bana br. dr. I. Hadžiomcrovič, g. g. narodni poslanici Husejn Kadič i dr. Duro Ostojič, profesor beogradskog univer-ziteta i izaslanik Ministarstva prosvete g. Nikola Pušin, prestavnici sreskih i ostalih vlasti iz ovog kraja sa činov-ništvom i obiteljima. Komandanta U Armiske oblasti zastupao je konjički kapetan I klase br. Sladeček Mirko, koji je jednovremeno i starosta Sokolskog društva u Goraždi.
U 4 časa popodne brat starosta Sladeček pozdravlja postrojene Sokole na stadionu, prisutne prestavnike vlasti i goste iz gradova i sela. U svome govoru naglašava specijalnu misiju Sokolstva u ovomc verskom i plemen-skom heterogenom kraju. Ističe visoke moralne osobine našeg seoskog sveta, koji se je i pored današnjih ekonomskih teških nedača odazvao u ovako velikom broju i svojim prisustvom dao dokaza svoje nacionalne svesti; poziva prisutne da pozdrave Nj. V. Kralja, Nj. Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednika Petra kao starešinu SKJ i celi Kraljevski Dom, našto svi prisutni ustaju i burno kliču: Živeol, a muzika intonira državnu himnu.
Izaslanik bana i istovremeno iza-zaslanik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije br. dr. Hadžiomcrovič zahvaljuje starosti bratu Sladečcku i celoj upravi na trudu koji su uložili oko or-ganizovanja ovoga sleta i pozdravlja prisutne Sokole te sa zadovoljstvom konstatuje uspešno organizovanje sleta, a osobito ga veseli da vidi seljakc u ovako lepom broju. Zatim načelnik brat Aleksandar Gan pozdravlja pri-sutnu braču Sokole i otvara slet.
Javni čas trajao je neprekidno do 6V časova popodne.
Najpre su nastupila muška i ženska deca sa svojim prostim vežbama, a iza njih muški i ženski naraštaj, se-oska sokolska četa iz Renovice i članstvo s prostim vežbama praškog sve-sokolskog sleta i vežbama na spravama. U svemu je bilo 16 tačaka, koje su odvežbane sa potpuno zadovolja-vajučim uspehom. Vežba zenske dece s vencima, muške s palicama sokolskog naraštaja iz dečijeg doma u Foči, vežbe seoskih Sokola iz Venovice, vežbe Sokola kadeta iz Donskog kadet-skog korpusa u Goraždi s kopljima i mačevima, odlične vežbe na vratilu pod vodstvom samoga župskog načelnika brata Lavrača ostavile su dubok utisak na gledaoce. Organizacija na-stupa bila je strogo prema programu i bez ometanja. U vežbama je sudelo-valo 527 članova sviju kategorija. Po završenom programu svet se razišao veseo i raspoložen.
U 9 časova naveče održana je sokolska akademija, kojoj su prisustvo-vale sve ugledne ličnosti sa sleta.
Moralni uspeh ovoga sleta bio je neočekivan. Svi prisutni bili su oduševljeni postignutim uspehom, te su odni-jeli ubeđenje, da je ovaj vehki uspeh Sokolstva dao čvrst temelj njegovom daljnjem razvijanju i napredku u ovhn krajevima. — V. D. G.
Župa Skoplje
SOKOLSKO DRUŠTVO RADO-VIŠTE
Na dan Sv. Ćirila i Metodija 24 V' ov. god., priredilo je u svom domu ovdašnje Sokolsko društvo kulturno-nacionalnu manifestaciji!, na kojoj je nastupila prviput u Kadovištu novo osnovana pozorišna diletantska sekcija Sokol, društva s poznatim Nušiće-vim komadom »Sumnjivo lice«, koji su članovi iz veli veoma dobro i s mnogo umetničkog smisla, pobravši od mnogobrojne prisutne publike srdačne on acije.
Ovim prvim nastopom otpočinje rad ove sekcije, kojoj je cilj, priredi-vanjem pozorišnih komada iz naše bogate, nacionalne, dramske literature, pridignuti i ojačati nacionalni nivo cvdašnjeg gradanstva i ostalih sused-nih mesta.
Nadati se je, da če brača diletantske sekcije nastaviti svoj rad s puno agilnosti i sokolske solidarnosti i do-prineti da se, naročito u ovom kraju, naeionalno-kulturni rad pridigne na dostojnu visinu.
Moralni i materijalni uspeh priredbe postignut je iznad svakog oče-kivanja. Ing. M. F.
iupa Sušalc - RijeJka
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA
Dne 19 juna priredilo je Sokolsko društvo u Baški akademiju u hotelu »Velebit«. Program od 12 tačaka bio je izveden lepo i s puno discipline. — Prisutne goste braču Cehoslovake oso-bito je zadivila izvedba naraštajka »Pralje« i po članicama izveden narodni ples »Bodulka« u starim baščanskim narodnim nošnjama. Sestra N. Bone-fačič uložila je mnogo truda i zasluženi uspeh nije izostao — Vežbe je na klaviru pratila s. M. Tudor.
'I ovom prilikom kupališni gosti brača Cehoslovaci držeči se gesla »vernost za vernost« mnogo doprinese, da je priredba moralno i materijalno lepo uspela. Osobita hvala brači Aloi-
su Jelineki i Rudolfu Sobotki, koji nas veoma zadužiše propagirajuči akademiju medu gostima i sakupljajuči doprinose za nabavu odora siromašnoj muškoj deci našeg društva. Sakupiše lepu svoticu pa ovim putem darovate-ljima srdačno i bratski blagodarimo.
C. M.
Župa Varaždin
JAVNA VEŽBA U JALŽABETU
Četa Jalžabet matičnog društva Varaždin priredila je 19 juna o. g. svoju drugu javnu vežbu i posvetu barjaka. Uz matično društvo prisu-stvovale su toj slavi i čete iz Scmovca, Bartolovca, Trnovca, Svibovca, Kučan-Zbelave, Martijanca i Kaštelanca.
Pred crkvom obavljena je posveta barjaka, koju ceremoniju je obavio mesni župnik g. Pažur. Kum barjaka, brat dr. Vlatko Milkovič, poslao je četi lepu vrpcu za barjak. Pevačko društvo »Gaj« iz Martijanca pratilo je posvetu lepim pesmama. Prigodne govore održali su izaslanik župe brat Vlado Pongračič i zam. starešine čete i opštinski načelnik, brat Madarič. Posle posvete krenula je povorka na vežbalište, gde je sakupljene pozdra-vio prosvetar čete brat Marijan Dun-dovič, a u ime gostij u mu zahvalio na pozdravu, održavši lep nacionalni i sokolski govor, starešina varaždinskog društva, brat Stjepan Novakovič.
Javnu vežbu započela je četa Svi-bovec simboličkom vežbom »Dolazak Hrvata«. U praškim vežbama nastu-pilo je 56 članova četa. Zatim su sledila muška i ženska deca te ženski naraštaj čete Jalžabet; odeo članova iz Jalžabeta na ručama; naraštaj i deca iz Kaštelanca; četa Martijanec, vrsta iz Varaždina, naraštaj iz Bartolovca, članovi iz Svibovca. Nastupom naraštajki iz Jalžabeta završena je ova uspela javna vežba, kojoj je prisustvovao veliki broj seljaštva iz mesta i okolice.
JAVNA VEŽBA U DRAŠKOVCU
12	juna održana je javna vežba Sokolskog društva Draškovec. Vežbu je posetio lep broj seljačkog sveta iz mesta, a sudelovala su i društva iz
Preloga, Kotoribe i Donjeg Kraljevca. Nastupile su sve kategorije, a odigrana je i odbojka, u kojoj je pobedila postava iz Draškovca.
JAVNA VEŽBA ČETE ŠEMOVCE
Tek pred par meseci osnovana četa u Šemovcu održala je dne 12 juna posle podne svoju prvu javnu vežbu. Nastupile su razne kategorije četa Šemovce, Bartolovec i Martijanec te matičnog društva iz Varaždina. Sve vežbe vrlo su se svidele seljačkom svetu, koji je prisustvovao vežbi u ogromnom broju te naročito pozdra-vio odlično izvedene vežbe varaždinske vrste na spravama.
Nakon svršene vežbe sakupilo se je sveukupno članstvo, ispred kojeg je tajnik čete, brat Sitar pozdravio goste, zamolivši ih, da i nadalje po-dupru rad ove mlade čete. U ime matičnog društva pozdravio je sakupljene brat dr. August Engelhart, koji je naročito pohvalio uzorni nastup i di-sciplinu čete, dočim ih je u ime župe pozdravio brat Miča Kovačevič. Nakon toga razvila se je zabava.
JAVNA VEŽBA I POSVETA BARJAKA U SV. ILIJI
12	juna ov. g. posvetila je četa svoj novi barjak, kome je kumovao brat dr. Vlatko Milkovič. Tom prigo-dom održali su govore zastupnik ku-ma, brat Anton Majcen, okružni inšpektor, brat dr. Vilko Fajfer i tajnik čete brat Božo Turzan.
Nakon posvete krenula je povorka, pračena sa mnoštvom naroda, na vežbalište, gde je održan pod vodstvom načelnika brata Stankusa uspeli javni nastup, na kome su vežbale razne kategorije domače i susednih četa, matičnog društva Varaždin te vojnici 14 artileriskog i 36 pešadiskog puka uz pratnju sokolske glazbe društva Varaždin. — Župu su zastupala brača Šifman i Zima.
JAVNA VEŽBA U VINICI
Sokolsko društvo Vinica održalo je 19 juna svoju prvu ovogodišnju javnu vežbu, koja je bila odlično po-
sedena od meštana i seljaštva iz okolice. Župu je zastupao zam. starešine, brat dr. Oto Šantel. Na vežbi su nastupila društva Vinica, Ivanec, Maru-ševec te Ormož iz Mariborske župe, a od četa Petrijanec i Strmec. U po-jedinim vežbama nastupili su: ženska deca Vinica (24) vežbe sa zastavicama, ženska deca Petrijanec (22) sa župskim prostim vežbama, zatim muška deca Vinica (20) i Petrijanec (20), odbojka Vinica-Ormož, pobedila Vinica,muški naraštaj Vinica (6) izveo je svoju vežbu odlično. Sledi četa Petrijanec (16) u praškim vežbama, članovi (12), odbojka Vinica-Petrijanec (15:12
i	9 ; 15), tri vrste na spravama, ženska deca Petrijanec s vencima. U natezanju užeta pobedila četa Strmec četu iz Petrijanca. Odbojka izmedu Ormoža i Petrijanca ostala je neodlučena.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA Proslava desetogodišnjice društva u Bregani
Sokolsko društvo u Bregani proslavilo je u nedelju dne 19 juna deset-godišnjicu svog opstanka. Več rano ujutro bila je Bregana u svečanom ruhu. Na kučama izobešene zastave, a preko puta postavljeni slavoluci s napisima »Zdravo« i »Dobro došli«. Glavni program počeo je posle podne
i	to povorkom, koja je išla do Jesenica i natrag, gde su uzeli učešča po-red domačeg društva, takoder i brojni Sokolovi zagrebačkih i posavskih dru-štava. Posle povorke pozdravio je pri-sutno Sokolstvo brat starešina Rajčc-vič, a prve je reči uputio Nj. Vel. Kralju Aleksandru I, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, kao starešini SKJ, kao i celoj Kraljevskoj kuči, što su svi prisutni prihvatili s poklikom »Živeli«. Zatim jc sokolska fanfara otsvi-rala drž. himnu. Potom je brat prosvetar Dolinar kratkim ali jezgrovitim rečima ocrtao desetgodišnji rad društva. Posle ovoga počela je javna vežba, koja se sastojala iz 12 gimnastič-kih točaka, koje su vrlo dobro uspele. Javnu vežbu završio je nastup svih vežbačih kategorija Sokolskog društva
Bregana točkom »Podajmo si ruke Sokoli«, uz pratnju pevačkog zbora. Sve točke bile su nagrađene pljeskom. Nakon svršenog programa razvilo se sokolsko veselje uz ples i sviranje sokolske fanfare kao i domačeg tambu-raškog zbora.
SOKOLSKO DRUŠTVO POPOVAČA
Sokolsko društvo Popovača, na-vršavajuči jedanaest meseci svoga opstanka, priredilo je javnu vežbu dana !9 Ј una uz sudelovanje bratskih dru-štava iz Kutine, Lipovljana i Ludine.
Ova priredba uspela je iznad svakog očekivanja kako moralno, tako i materijalno.
Nastupile su sve kategorije društva veoma !cpo i tehnički doterano i to: muška deca osnovnih škola Gor. Jelenska, Gračenica, Potok, Stružeč i Volodcr u ukupnam broju 200; ženska deca istih škola u ukupnom broju 152. Ovo je bila jedna od najefektnijih tačaka, pošto su deca nastupila u svojim živopisnim narodnim nošnjama. Muška i ženska deca iz Popovače bila su također predmet pažnje, jer je svaka vežba bila izvedena vrlo lepo i precizno, što se ima zahvaliti neumornom radu sestre Mare Đurić. Vežbe na spravama: nastupilo je muško i žensko članstvo iz Popovače, te brača iz Ludine i Kutine. Članovi: praške proste vežbe. Članice: praške proste vežbe. Zatim su 2 učenika IV razreda osnovne škole iz Strušca deklamovali: »O sjeni Kralja Tomislava« i »O Istri«, što jc popračeno burnim aplau-zom. Članice i članovi: župske proste vežbe. Na koncu jc bio mimohod svih kategorija.
Brat Ivan Tudovič, starešina, u krupnim potezima ocrtao jc rad društva i značaj ove sokolske manifestacije, pa je završio svoj govor sa klicanjem Nj. V. Kralju i starešini Sa-veza SKJ Nj. Kr. Vis. prestolonasledniku Petru, nakon čega je mešoviti dečji zbor osnovne škole iz ^гиЛс;а’ pod vodstvom brata Ivana Dediča, učitelja, otpevao državnu himnu.
Javnom vežbom rukovodio je brat Srečko Biluš, načelnik i setra Evica Pavlič, zam. načelnice. — S. B.
TMtfFP Sokolske га$1ау e po propisima
M A/m Л	Po originalnim nacrlima - Umelnlčk! rad!
SKJ
LJUBLJANA - PRISOJNA 3 (TABOR)
Tražlle neobavezno oferte i reference!
Veoma snižene cene!
4АААААААААААААААААААААААААААААААЛАААААААААААААА
‘Preporučamo tvrtite, Ko je oglašuju u »Solf-OlsKom GlasniKu«!
yyyyyyVVVVVVVyVVVVyVVyVVyyWV>V>AWVYVVV¥VyVVVy
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolska knjižnica
!. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav TyrS.
1/У__Г!1!__1__l.K!L
II. Ul. IV.
v.
VI.
VII. vin.
Vin. a IX.
jan Kren: Cilj sokolskih teženj. E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
^)u go slovenska Sokolska Matica
Xjub/jana, ^Narodni dom ‘Ge le fon 25-43 / Siačun Doštanske štedionice JCjubljana 13.831
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
РИБНИЦА (Долењско)
Израђује све соколске веж-баће справе, опреме читавих друштвсних и школских веж-баона, спортске потрепштине за лаку атлетику, справс за летна вежбалишта , к у п а-лишта и башКе, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна, по-служба најсолиднија, цене најумереније. — Илустро-вани сеник бесплатно.
ОСНОВАНА 1881. ГОДИНЕ
В Ценик галази се у Соколско.ч Календару год. 1932.
ШМ liun UMU
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 480,000.000 Din
Za vse vloge jarr.či ljubljanska mestna občinami vsem svojim premoženjem in z davčno močjo
Vse naložbe obrestuje kar najbolj ugodno. — Posojila dovoljuje na posestva, menice in vrednostne papirje čim najceneje
Za male trgovce in obrtnike ima posebno kreditno društvo, za pupilne naložbe oa sodni depozitni oddelek. — Za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po pošti pa svoje položnico
Telefon št. 2016 in 2616	Pošt.	ček.	račun št. 10.533
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
II lllllll II Ul       ............
FRANKOPANSKA ULICA 9 llllllllVIlllllllllllll
izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. — Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
Friporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
1У&Н BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajskacesta 15
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
ati 	.
ncyictidn$t;
KUšARNAfT-DEII
l ВММДПКбУлИ
CaKoatletslte sprave!
za sokolska dr šiva
________________________	Odbojlka!
Specijalnc sokolske cijine.'~]„
c spin tno/
M. nUUCSCER ”
Zagreb, 3lica 39 Beograd, [Knez M i h <; j i o o 35
tPcisaž Sftkadenii'e £\rauka
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
UGTEUfKA
TISKARIlI
V UUBlJANi
je najmoderneje urejena in IzvrSuje vsa tiskarska dela od najprcpro9tejšega do najmodern?j&ega.
Tiska Šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige. — llustr.knjigeveno-barvnem in večbarvnem tisku. Brošure in knjige v malih in največjih nakladah.
— časopise, revije in mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih katalogov, c nikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šolski zvezki za osnovne, me§6. In srednje šole. Risanke, dnevniki In beležnice.
Vse tiskovine za druStva In šole (lepake, letake. Izpričevala Itd.) dajte v tiok Učiteljski tiskarni)
UČrSHJtK A KNJIGARNA
Ima v zalogi „Galerijo naših mož": 1. Trubar, 2. Vodnik, 3. Slomšek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8. Gregorčič, 9. Aškerc, 10.Tavčar, 11 .Levec, 12.Erjaveot 13.Jenko, 14.Cankar, 15. Gangl, 16. Parma, 17. Kersnik, 18. Maister, 19. Župančič, 20. Strossmaver. Slika 10 Din.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik SIjepan f.elar • Ureduje Redakcijski olsek
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani
Za upr a v ji i oglase odgovara Mica Koščeva