KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11393
J. M. Voith, Heidenheim a. d. Brenz, Austrija.
Uredjaj za tresenje sitastih partija, prsnih valjaka i sl. delova mašina za hartiju, za karton
i sličnih mašina
Prijava od 1 maja 1934.	Važi od 1 avgusta 1934.
Traženo pravo prvenstva od 2 maja 1933 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na jedan uredjaj za trešenje sitastih delova, prsnih valjaka i sl. delova mašina za hartiju, za karton ili sličnih mašina i ima za svrhu da izazove trešenje, koje se lako prilagodjava svojom jačinom na odnose stvaranja lista, i koje oslobadja tresalicu i njeno postolje od naknadnih opterećenja.
Dosada su uredjaji za trešenje snabde-veni mahajućim pločama, postavljani neposredno povezani sa delom koji treba da se trese, a ne kao samostalan deo sa sop-stvenim elastičnim postavljanjem. Ako je potrebno, da se više delova na dužinskim sitima mašine za hartiju stave u mahajuče pokrete, onda se to vrši, n. pr. kod jednog poznatog načina izrade, pomoću jednog vratila, koje ide duž partije sita sa pojedinim polugama za trešenje, pri čemu setidelovi pokreću pomoću ekscentra od jednog zajedničkog, učvršćenog prouzrokovača treše-nja. Trešenje je pri tome regulisavano pomoću promene obrnutog ugla i broja obrnutih pokreta šipke i poluge.
Kod jednog drugog poznatog uredjaja za trešenje sitastih delova pokreće se od vratila pomoću krivaje i kulise jedna naprava, koja sprovodi tresuće pokrete dalje na delove sita namenjene trešenju. Sve te naprave su, naročito pri brzom trešenju, izložene velikom trošenju.
Pronalazak se sastoji u tome, što se pri-menjuje trešenje sa mahajućim ekscentrično postavljenim masama kod jednog prouzrokovača trešenja za mašine za hartiju, koji je postavljen nezavisno od partije sita i
kojim se može uticati proizvoljnjom jačinom koja se da regulisati, na delove namenjene trešenju. Prema pronalasku, može se taj prouzrokovač trešenja nezavisno od njegovog pogona upotrebiti na proizvoljnom mestu partije sita naizmenično, n. pr. na prsnom valjku ili na registru, pošto se on može lako prilagodjavati na sve odnose trešenja. On se može u više oblika izvo-djenja upotrebiti na raznim mestima partije sita, istovremeno kod pojedinačnog pogona i kod zajedničkog pogona pokretan jednim zajedničkim vratilom, pri čemu svaki prouzrokovač trešenja može za sebe da dejstvuje u proizvoljnoj jačini. Prema pronalasku moguće je da se registar, upotrebom više prouzrokovača trešenja postavljenih na raznim mestima istog, izloži jednom kombinovanom trešenju, koje se može prilagodjavati odnosima stvaranja lista kako pomoću promene tačke dejstva, tako pomoću jačine trešenja. Postavljanjem lančanih pogonskih sredstava n. pr. na zajedničkom pogonskom vratilu, osigurano je sinhrono kretanje prouzrokovača trešenja, taso da isti rade uvek u taktu trešenja na koji su jednom podešeni.
Jedan primer izvodjenja pretstavljen je u crtežu.
Sl. 1 pietstavlja jedan prouzrokovač trešenja, vidjen u pravcu hoda hartije. SI. 2 pretstavlja tlocrt jedne grupe prouzrokovača trešenja sa zajedničkim pogonom. SI. 3 pretstavlja tlocrt prouzrokovača trešenja koji se mogu pomerati duž registra.
Valjci registra A kreću se po šinama
Din. IO-—
registra B, koje se pomoću lisnih opruga b1 naslanjaju na nosače C. Prouzrokovač tresenja D koji takodje leži na oprugama d1 prenosi tresuće pokrete pomoću šipki b2 na šine registra B. Prouzrokovač trešenja postavljen je na temeljne šine E, duž čijih ureza e1 se može proizvojno kretati. Motor F namešta se u postolju temelja d2 prouz rokovača trešenja D ili na šinama E. Pogon se vrši pomoću lanca i*, a od vratila P, koje ide duž partije sita i može da služi za pogon više prouzrokovača trešenja.
SI. 2 pokazuje n pr. više prouzrokovača trešenja D za trešenje sita, prsnog valjka G ili skupljača materijal H, koji se mogu pokretati pojedinačno od pojedinačnih motora, ili od zajedničkog motora F, pomoću vratila f1 i lanaca f2.
Sitasti registar može se prema pronalasku pomoću više prouzrokovača trešenja staviti u jedno kombinovano trešenje, što pokazuje si. 3. Pošto se svaki mahajući prouzrokovač trešenja za sebe može podesiti na drugi hod trešenja, a pri pojedinačnom pogonu na naki drugi broj mahanja, sada je moguće da se sito napred trese nešto slabije, a u zoni stvaranja lista, nešto jače.
Hod trešanja i broj trešanja prouzrokovača trešenja može se jedan prema drugom proizvoljno podešavati prema potrebama vrste hartije. Isto se može uraditi i kod prouzrokovača tresenja prsnog valjka ili skupljača materijala. Tačka dejstva na sitasti registar, menja se pomoću pomeranja prouzrokovača trešenja po šini E duž sita, kada se šipke za trešenje b® pričvrste na nekom drugom mestu šine registra, Pri pogonu sa pojedinačnim motorima je pome-ranje naročito jednostavno, a pri pogonu pomoću jednog zajedničkog vratila, pričvr-šćuju se lančani točkovi na drugo mesto. Pogon pomoću lanaca potreban je za sinhroni rad prouzrokovača trešenja, pošto bi kajiši usled njihovog klizanja mogli da dozvole i neki drugi takt trešenja, koji ne odgovara podešavanju mahajućih ploča.
Pomoću pronalaska mogu se postignuti nova napredna dejstva na partiju sita mašine za hartiju. Pomoću sada mogućeg postavljenja prouzrokovača trešenja, blizu sita, može se u poredjenju sa poznatim uredja-jima za trešenje uštedeti mnogo mesta i zid zgrada može da stoji bliže. Namešta-njem prouzrokovača trešenja postavljenih na opruge i izjednačenjem snaga na ležaj-nom postoiu, mogu se graditi temelji prouzrokovača trešenja mnogo slabije i može se zaštedeti na armiranju. Regulacija mekanih i bezudarnih tresaja za vreme pogona i fino prilagodjavanje momentanoj brzini hartije i razredjenju iste, daje vodji mašine na raspoloženje jednu jednostavnu naprednu napravu za izradu bezprekornog fabrikata.
Patentni zahtevi
1)	Uredjaj za trešenje sitastih partija, prsnih valjaka i si. delova mašine za hartiju, za karton i sličnih mašina, naznačen time, što je prouzrokovač trešenja postavljen na oprugama za sebe i nezavisno od delova namenjenih trešenju i što i on čini pokretete trešenja.
2)	Uredjaj prema sahtevu 1, naznačen time, što se sitasta partija ili jedan deo koji sačinjava sitastu partiju, kao što su skupljači materijala, prsni valjak sitasti registar ili pojedini valjci istih, tresu pomoću više prouzrokavača trešenja, čiji se hod tresaja može nezavisno regulisati.
3)	Uredjaj prema zahtevu 1 i 2 naznačen time, što prouzrokovači trešenja sa pojedinačnim pogonom ili sa zajedničkim pogonom podvrgavaju registar na više mesta dopunjujući se uzajamno kombinovanom trešenju.
5) Uredjaj prema zahtevu 1 do 4, naznačen time, što su prouzrokovači trešenja spojeni sa ragistrom i sa pogonom navezano čvrsto, tako da se trešenje može vršiti na proizvoljnom mestu dugačkog sita.
F1G.1
A d pat.br. 1139 3
n g. 3















'