Pošiarina plaćena u golovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoJcolsl&a Prosveta«
God. II. - Broj 46.
Ljubljana,
12. novembra 1031.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskar!, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopl.' se ne vrac^ju
Za Magopokojnlm bratom dr. Pavlom Mergenlhalerom
Njegov sokolski živoi i rad
Kračo i sestre!
lako je neumoljiva smrt i suviše | rano ugasila tu sokolsku dušu, tu riz- i nicu najlepših sokolskih vrlina, iako je neumitni usuel skrhao to do pred kratkog vremena tako zdravo i gibko, to smelo i junačko telo u naponu mu-ževne snage, ipak je život toga uzor-Sokola bio tako bogat sokolskim stva-ranjem, neumornim radom, a konačno obdaren i zamernim uspesima.
Brat dr. Mergenthaler prekoračio je kao 14-godišnji naraštajac prag vež-baonice i od toga vremena ostaje veran tom našem svetom hramu.
Školske godine 1904./1905. osno-vao je pokojni Ivan Krsto Dončevič prvo naraštajsko odelenje Hrvatskog Sokola u Osijeku, u koje je pokojni brat dr. Mergenthaler stupio kao gimnazij alac. Brat Dončevič odmah je opa-zio, da bi se iz toga dečaka mogao razviti vanredan Soko i dobar vežbač tc 4iu je posvećivao osobitu pažnju. I zaista, kada je Hrvatski Sokol u Osijeku pošao u septembru 1906. na I. hrvatski svesokolski slet u Zagreb, po-veo je pokojnog brata Pavla kao jedi-nog naraštajca na taj slet. Sečamo se vrlo dobro, kako je u kratkim hlači-cama i ervenoj košulji vežbao pred bratom Šulceom na ručama i kako je pok, brat Dončević bio radostan i po-nosan.
Ceo njegov boravak na tom sletu ostavio je trajni trag na njegovom daljnjem radu u Sokolu.
Odmah nakon povratka u Osijek dao se velikim marom na sokolski rad, pri kojemu je kasnije velikim uspehom sudelovao i to jednako na polju tehničkom, organizatornom i idejno-prosvetnom.
Spomenućemo samo neko je mar-kantnije momente iz toga svestranoga i bogatoga delovanja.
Svoj rad u Sokolu razvio je u glav-nom u vežbaonici. Gledajući ga kao pojedinca, vidimo kod njega stalni na-predak tako, da se je več na prvom sletu Hrvatske sokolske župe Stross-mayer u Osijeku u septembru 1908. natecao u višem razdelu, gde je polučio sa 78‘57% drugo mesto. Godinu dana kasnije na drugom župskom sletu u Vukovaru probio se je u višem razdelu na prvo mesto. Godine 1910. ulazi u reprezentativni odeo Hrvatskog Sokolskog Saveza sa ko j im vežba u Beogradu, Sofiji i Krakovu.
Na II. hrvatskom svesokolskom sletu 1911. u Zagrebu takmiči se opet u višem razdelu i polučuje sa 73.21% četvrto mesto. Godine 1912. nalazio sc je na študijama u Parizu, što ga nije smetalo da sc ipak u granicama mo-guenosti pripravlja za natecanje u Pragu i da na taj način omoguči sastav župskog višeg odela Hrvatske sokolske župe Strossmayer (jedinog višeg odela iz Hrvatskog Sokolskog Saveza), koji je polučio vrlo lepi uspeh.
Brat Mergenthaler stigao je izravna iz Pariza u Prag, pa jc polučio kod natecanja 65.94%, što j c, obzirom na vrlo teške vežbe, bio za njega vrlo lep uspeh, pa pogotovo ako se uvaži, da u ono vreme u Češkom Sokolu u Parizu nije bilo ni jednog boljeg vežbača, koji
bi s njim mogao sudelovati u pripre- | mama, tako da je bio prepusten sam sebi i u tumačenju i u uvežbavanju sa-stava.
Na trečem župskom sletu 1914. u Osijeku polučio je kod natecanja u višem razdelu opet prvo mesto. Posle toga nije se više natecao pošto je u prvom redu rat prekinuo svaki sokolski rad, a posle rata posvetio je sve svojce sposobnosti uzgoju drugih, te nije više imao vremena da se sam sprema za natecanja, koja su u tehničkom pogledu stavljala sve veče i veče zahteve na natecatelje.
Kao društvenog, župskog i savez-nog funkcionara vidimo ga skoro is-ključivo na tehničkim položajima.
Vrlo brzo postao je zamenikom, a kasnije i vodom društva. God. 1920. postaje načelnik župskog naraštaja, a godine 1921. bira ga Glavna skupština na predlog prednjačkog zbora za pr-vog zamenika načelnika župe. Od godine 1922. do godine 1924. on je voda župe Strossmayerove, a od 1925. do 1928. nalazi se na položaju zamenika vode Hrvatskog Sokolskog Saveza.
U celokupnom tome radu kao teh-nički uzgajatelj pokazuje sve odlike spremnoga prednjaka, koji savršeno vlada sa Tyrševim sustavom, dobrom metodikom i koji radi svojih odličnih fizičkih sposobnosti vazda zavidnom elegancijom izvada i najteže sastavc.
Sa svim tim odlikama, razume se, da je mogao razviti toliko svestran, uspešan i plodonosan rad u Sokolstvu. Svojom inteligencijom trajno smera napred, i kako je bio uvek pun stvara-lačkih ideja, iznenadio je na pokrajin-skom sletu JSS godine 1921. u Osijeku i nas i braču Čehoslovake sa svojim vežbama, koje je bio sastavio za žup-ski nastup izabranog članstva, u koji-ma je kao jedan od prvih u sloven-skom Sokolstvu kombinovao proste sa redovnim vežbama, koje su u uzornoj izvedbi pod njegovim vodstvom polu-čile vanredan uspeh. To priznanje oda-li su mu i Česi — što više — ČOS za-tražila je od tadanjeg župskog vode da joj te vežbe pošalje.
Kao sokolski učitelj propagirao je kod ženske i dečje gimnastike ritmiku, te su svakome od nas još u živoj uspo-meni uspesi brojnih akademija, koje su pod njegovim vodstvom bile prire-divane i koje još i danas, — kad njega više nema, i unatoc toga što je posle 1924. godine ograničio svoj rad više na prosvetno i savetodavno delovanje --ostavljaju duboki trag i pokazuju svoj indirektni upliv i na današnje izvedbe.
Ako još spomenemo, da je u du-gom nizu godina, što je delovao bilo kao tehnieki radnik u društvu ili u župi priredivao i saradivao u velikom broju prednjačkih tečajeva, koji su davali bezbroj prednjaka, onda možemo smelo ustvrditi, da jc svojim radom zadu-žio Sokolstvo i da je u našim redovima sam ostavio jednostavan ali najlepši i najtrajniji spomenik.
Kod osnutka Sokolstva kraljevine Jugoslavije bio je brat dr. Mergenthaler prvi iz redova H. S. S., koji je pri-javio svoje stupanje u novu organiza-ciju, ne obazirajuči se na to, što če
zaključiti organizacija u kojoj je do sada bio. Ispravno ocenjen po njegovom radu i njegovim zaslugama za Sokolstvo bio je postavljen na mesto IV. zamenika starešine Saveza SKJ te pr-vog zamenika starešine Sokolske župe Osijek. Nadalje je bio član T. O. Saveza, član T. O. župe Osijek i pretsed-nik ispitne komisije za polaganje župskog prednjačkog ispita župe Osijek. Kao takav sudelovao je u celokupnom radu obih instancija, a naročito u orga-nizacijsko-pravnom te tehničkom. Svojim bogatim iskustvom i velikim sokolskim znanjem mnogo je doprineo na izradbi raznih pravilnika u Savezu i župi. Kao zamenik savezne uprave bio je delegiran na razne priredbe u Sokolstvu, pa ga vidimo još tik pred svoj odlazak na lečenje kako zastupa Savez na sletu župe Osijek, dne 15. i 16. au-gusta u Vukovaru, kao i na proslavi otvorenja Sokolskog doma u Sibinju dne 6. septembra o. g. No več nekoliko dana iza toga istrgne ga teška bo-letica protiv koje se toliko borio iz sredine koju je toliko ljubio i on je otišao na lečenje sa kojeg mu nije bilo sudeno da se živ vrati medu nas.
Žalobne svečanosti
Dne 31. oktobra o. g. prestalo je u Lainzu kod Beča da kuca to plemenito sokolsko srce. Mrtvo telo brata dr. Mergenthalcra preveženo je auto-mobilom u Osijek, gde je stiglo u sre-du dne 4. novembra o. g. u 11.30. Tu je preneseno u Sokolski dom, gde je postavljeno javno na odar. Sokolska društva Osijek gornji grad i Osijek dolnji grad čuvala su izmenično počasne straže.
Još istoga dana stigli su iz Beograda brat Đura Paunkovič, II. zamenik starešine Saveza SKJ kao zastupnik Njegovog Visočanstva Kraljeviča Petra, brat Kosta Sretenovič, načelnik Ministarstva prosvete i zamenik Sokolske župe Beograd kao zastupnik go-spodina Ministra prosvete i brat Ante Brozovič, tajnik Saveza SKJ, kao jedan od zastupnika bratskog Saveza, dok je zam. starešine brat Lacko Križ stigao iz Zagreba sutradan.
Istoga dana uveče u 20.30 održana je žalobna sednica, koju je sazvala uprava župe. Osim skoro svih članova uprave, prisustvovali su to j sednici i brojni izaslanici Sokolskog društva Osijek gornji grad i Osijek dolnji grad te gore navedeni izaslanici- starešine Saveza, savezne uprave i ministra prosvete. Na toj je sednici starešina župe Osijek, brat Dimitrije Petrovič, toplim i biranim rečima komemorirao smrt pokojnog brata Mergenthalcra, svestra-no oertavajuči bogati rad i velike zasluge pokojnog brata, odajuči mu time toliko zasluženu i dostojnu počast.
Na toj je sednici zaključen osnu-tak »Fonda dr. Pavla Mergenthalcra« u svrhu dalnje izgradnje »Sokolskog doma« u Osijeku gornjem gradu, kako bi i tim vidnim i plemenitim načinom pokojniku ostala sačuvana trajna uspo-mena. Posle zaključka ove sednice prešli su svi prisutni korporativno iz sed-nične sobe u sokolanu i poklonili se mrtvom telu brata Mergenthalcra, za-državajuči se tamo nekoliko minuta čutanju.
U petak dne 6. novembra o. g. u
11.30 otpračen je brat dr. Pavle Mergenthaler velikim sokolskim poeastima te spontanim ogromnim učešeem gra-danstva na svoje poslednje počivali-šte u obiteljsku grobnicu u Valpovu.
Iza posvete zemnih ostataka otsvi-rala je fanfara Sokolskog društva Osijek dolnji grad žalobni koral. Za tim se sa stepeniea Sokolskog doma oprostit) od pokojnika u ime Saveza SKJ brat Lacko Križ, III. zamenik starešine Saveza, sledečim govorom:
Pokojnik na odru u Sokolskom domu u Osijeku — Pred odrom venac NJ. Vel. Kralja - Odličja
ci našli samo jednu malu grešku, koju če brzo otstraniti i posvema ozdraviti. Verujuči u tu nadu i mi smo sc za-jedno s njime radovali i ne sluteči, kakova če nas ubrzo sudbina stiči, a njemu prekinuti nit života. Pa je zato naša bol i žalost tim jača, jer nas je stigla neočekivano i nepredvidajuči. Tako se prorediše naše vrste za jednog uvaženog člana, za jednu vrsnu šilu i za jednog iskrenog i dobrog brata. Posvetivši se od mladosti Sokolstvu, u Sokolstvu je radio, u Sokolstvu je živeo i davao života i poleta Sokolstvu. U bivšem Hrvatskom Sokolskom Savezu bio je zamenik saveznog načelnika, a njegovi su sc saveti rado slu-šali, jer su bili puni znanja i posve stručnjački utvrđeni. Kada je nestalo plcmenskog Sokolstva i osnovan jedin-stven Soko za našu jedinstvenu drža-vu, onda je on, veran svojoj sokolskoj ideji, pristupio u to Sokolstvo, uvaživ nepobitnu činjenicu, da je Sokolstvo jedino i nepredobivo dobro celog Slovenstva. Tu je on, znan i poštovan, bio srdačno i bratski dočekan i počaščen odlikovanjem, koje je odgovaralo njegovom radu i njegovom poštenju, pa je on bez prekida nastavio svojim mirnim, ozbiljnim, nesebičnim i požrtvov-nim radom. Njegovi su se mirni i trezni govori rado slušali, a mudri i objektivni saveti rado uvažavali. Sada umu-košc usta njegova i ostade samo tužna uspomena na dobrog nam i milog brata dr. Pavla Mergenthalcra, koji od sada pripada samo uspomeni i istoriji. Plač i suze rodbine i dece, puni bola i čemera, pojačavaju i našu bol, koji
o.sečamo što smo s njime izgubili.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije oprašta sc, evo, od Tebe, dragi brate Pavle, pun pijeteta i zahvale za Tvoja dobra dela, učinjena Sokolstvu. Tvoja če uspomena medu nama ostati trajna i mi čemo Te se sečati sa pi-jetetom zahvalna srca.
Podi, dragi Pavle, voljom Svemo-gučega u večni mir i pokoj, i neka Ti bude večna slava! Slava bratu Pavlu Mcrgenthaleru!
Brat Lacko Križ jedva je mogao dovršiti svoj govor, toliko je bio dir-nut, toliko su ga gušile suze.
Mrtvo telo brata dr. Pavla Mer-genthalera prencla su zatim sledeča brača na mrtvačka kola: Lacko Križ,
III.	zamenik starešine Saveza, Dimitrije Petrovič, starešina Sokolske župe Osijek, Aleksander Kostnapfel, zamenik saveznog načelništva i T. O., inž.
Miloš Kvapil, načelnik Sokolske župe Osijek, Fran Schwarz\vald, L zamenik starešine Sokolske župe Zagreb i Stje-pan Vuičič, III. zamenik starešine Sokolske župe Osijek.
Po tom je krenula žalobna povorka i to ovim redom: Iza krsta, koji je nosio mali Sokolič Uglješa Maučević, išla je duga povorka školske mladeži i to sviju osječkih osnovnih i srednjo-školskih zavoda. Sledila su odličja te onda venci, koje su nosili Sokoli i So-kolice: Venac Njeg. Veličanstva Kralja, sa natpisom: Doktoru Pavlu Mergenthaleru — Aleksandar, venac Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Sokolske župe Osijek, Ministarstva prosvete i Ministarstva vojske i mornarice. Iza ostalih venaca, kojih je bilo u veoma velikom broju, išla je vojna muzika, a za njom počasna baterija 31. artilerijskog puka. Sledio je Advokatski klub, Udruženje trgovaca i in-dustrijalaca (kojemu je pokojnik bio dugogodišnjim tajnikom), fanfara Sokolskog društva Osijek dolnji grad, Sokoli-ce u odori, Sokoli-ce u gradan-skom odelu, svečenstvo, kola sa pokojnikom tc obitelj. Iza obitelji su išli iza-slanik Prestolonaslednika, izaslanici Ministra prosvete i Ministra vojske i mornarice, artilerijski brigadni general Radoslav Dunjič, pretstavnici Saveza i starešina Sokolske župe Osijek.
Za ovim izaslanicima išao je oficirski kor sa generalom Belimarkovi-čem na čelu, rezervni oficiri, zatim mnogobrojno gradanstvo, dok jc odred vojske zaključio povorku.
Stigavši na kolodvor Slavonske Podravske Željeznice bilo je mrtvo telo brata Mergenthalera prenešene sa kola u vagon po sledečoj brači: dr. Matija Perič, II. zamenik starešine župe Osijek, A. F. Stanetti, prosvetar župe Osijek, M. A. Dimitrijevič član uprave župe, Nikola Teodorovič, starešina Sokolskog društva Vukovar, dr. I. Kcn-felj, starešina Sokolskog društva Da-kovo, Ferdo Deszathy, starešina Sokolskog društva Valpovo.
Tu se od pokojnika oprostio osje-čki advokat dr. Nikola Tolnaucr u ime Advokatskog kluba i drugova advokata, oertavši njegove vrline u zvanju, nje-govu veliku savesnost i ispravnost, te njegovu duboku spremu. Sudelovanje na tom zadnjem ispračaju do stanice bilo je veliko. Veoma veliki broj iza-slanika župskih jedinica sudelovalo je na sprovodu.
Venci I odred vojske u pogrebnoj povorei
Bral Lacko Križ oprašl« se sa pokojnikom pred Sokolskim domom
Tužna i žalosna dužnost sakupila nas je, da sprovedemo mrtve ostanke dragog i milog jednog brata k večnom počinku. Izgubismo dragog našeg brata dr. Pavla Mergenthalera. Još pred par meseci veselo je pričao, kako su lečni-
A/LoVEH/Ko
Ш/oKoL/TVo
Saucešča povodom smrli brala dr. Pavla Mergenlhalera
Sednlca sokolskih redaktora ČOS
Redaktori sokolskih listova ČOS održali su 24. i 25. oktobra u Pragu sed-nicu pod pretsedništvom br. dr. Do-soudila, pretsednika tiskovnog odbora ČOS, koji se je u svom govoru lepim rečima setio umrlog prvaka sokolskih novinara br. dr. K|rla Hellera. Po uvodnom govoru br. dr. Dosoudila, po-zdravio je zbor u ime ČOS zamenik staroste br. Josip Truhlar, našto je bio svim delegatima podnešen izveštaj o radu saveznog tiskovnog odbora. Za-tim se prešlo na pojedine referate. Iz izveštaja br. Križa razvidno je, da je od 52 župe priredilo izveštajne škole njih 19, a ove godine če te škole prirediti još 18 župa, u 11 župa pak bar se je predavalo o važnosti sokolske iz-vestiteljske službe i tek samo 4 župe nisu^se time pozabavile. Po izveštaju br. Krejčija, redaktorski zbor ČOS bro-ji ukupno 10 urednika centralnih listova, 50 urednika župskih vestnika, 12 urednika sokolskih rubrika u dnevnim novinama te 4 privatnika, koji izdaju sokolske listove.
Ovoj sednici učestvovali su u pu-nom broju skoro svi redaktori i još mnogo novinskih župskih izvestitelja, svih preko 100. O prednostima i slabim stranama župskih vesnika izvestili su brača Prochaska i Bima, o gospodar-skoj strani izdavanja župskih vestnika govorio je br. Jandasek, koji je poraz-delio listove na dve skupine: skuplje i jeftinije. Honorari se načelno ne pla-čaju. Inserati pokrivaju skoro polovi-nu izdataka. Glavni cilj sednice je bio, da se sokolski redaktori upoznaju sa svojim dužnostima u pogledu propagande i duhovnog pripremanja članstva za pretstoječi svesokolski slet u Pragu 1932. U tom su se smislu bavili raznim temama referenti brača Jandasek, Otava, Bima i t. d. Zatim je izvršen izbor zastupnika sokolskog tiska u tiskovni odbor ČOS. Za pretsednika izabran je br. dr. Dosoudil, za zamenicu s. Styb-lova. Župsku štampu zastupaju brača Jandasek iz Brna, K rejci iz Smichova, Otava iz Parbubica i dr. Weit iz Praga. Redaktori sokolskih rubrika u tom odboru imaju svoje zastupnikc br. Šu-mana od »Narodnih Listy« i br. Jaroslava Borotinskog-Zyku od »Venko-va«. Privatni izdavači sokolskih listova imaju s. Taborsku. Naredna sednica redaktora održače se po sletu 1932. godine.
(Nastavak sa 1. strane.)
U 13 sati krenuo je voz u Valpo-vo, noseči sa sobom mrtvo telo pokojnika, te opet veliki broj brače, prijatelja i poštovaoca. Na kolodvoru u Val-povu dočekali su voz jedinice Sokolskog okružja Dolnji Miholjac i to korporativno sa svim svojim kategorijama. Iza postrojenih sokolskih vrsta na-grnule su mase naroda. Več odavna ni-je bilo toliko sveta na ovoj stanici, kao što se ov*j puta sjatilo na sletu tuge, bola i čemera. Sa vozom iz Osijeka sti-gli su ne samo Sokoli i lični prijatelji, nego i korporativno odbori Advokat-skog kluba, te Udruženja trgovaca i industrijaca, veliki broj sudaca i mnoštvo gradanstva, da do tihog i od mesta udaljenog groblja otprate posmrtne ostanke pokoj nog brata.
Nad otvorenim grobom rekao mu je u ime župe Osijek i u ime njegovih najbližnjih saradnika zadnji tužni, topli i iskreni Zbogom starešina župe Osijek brat inž. Dimitrije Petrovič, izreka vši ovaj čustveni govor:
Pavle brate! Neizmerna bol steže mi grlo, stojim shrvan pred Tvojim grobom, jer treba da Ti kažem poslednji Zbogom! I suviše prerano ostavljaš naše redove, ostavljaš ih u momentu najlepše i muževne dobe, zavijaš u tu-gu i crninu sve Sokolstvo onda, kad si najpotrebniji. Polaziš na dalek put, put sa kojega se nečeš vratiti, da ispuniš, evo, za nepunu godinu dana sokolski trolist nezaboravnih pokojnika naše župe. Posle sestre Đurđice, brata Ka-rela, dosudio je udes da danas ispra-čamo i tebe, Pavle.
Čitav svoj život posvetio si radu i Sokolstvu, bio uzor i primer svima u ispunjavanju svojih sokolskih dužno-sti. Nisi znao za odmor kada je so-kolsku njivu trebalo obradivati, nisi /nao za umor knda te je pozivala sokolska dužnost. I sada u naponu čo-večje snage, u doba kada si bio pozvan da Sokolstvo, u punom smislu reči, vodiš, Ti,. Pavle, ostavljaš nas ojadene da oplakujemo gorku sud-binu, kojom si otrgnut iz našeg kola.
Ti ne vidiš, Pavle, kako su se sle-tila brača i sestre iz sviju krajeva naše župe, a i iz ostalih krajeva našega
Sednlca prednjačkog zbora žena (OS
Prednjački zbor žena ČOS održače svoju sednicu u subotu 14. i nede-lju 15. novembra u Pragu. Dnevni red obuhvatače, pored običajnih izveštaja načelnice i ostalih referentkinja, naro-čito debatu o rasporedu sleta i slet-skih takmičenja, priprave i pregled sletskih prostih vežaba te uopče teh-ničku stranu sleta, ukoliko se tiče žen-skog načelništva. O samoj sednici iz-vestičemo u jednom od narednih bro-jeva lista.
Gradnja vežbališta za slet u Pragu
Za gradnju vežbališta za praški slet raspisala je svojedobno ČOS naročiti konkurs, na koji su se prijavile ukupno 33 tvrtke, od tih 22 sa ponu-dama za izgradnju svih potrebnih ob-jekata, a ostale za izgradnju pojedinih delova vežbališta. U jednoj ponudi predlagalo se je izgradnja železnih tri-bina i t. d. Najskuplja ponuda tražila je 7 milijona Kč za čitavu izgradnju, a najjeftinija pak samo 3.024.000 Kč, da-kle više nego polovicu manje. Odluka o tome još nije pala, jer gradevni odbor COS još nije pregledao sve načrte.
Pokrajinski slet poljskog Sokolstva
Pokrajinski slet poljskog Sokolstva održače se naredne godine u Gdynju, mladoj poljskoj luci zapadno od Gdan-skog, koji je svojom protupoljskom politikom odbio od sebe sve poljske krugove i tako omogučio silan porast grada Gdynja, koji sada ima preko jedne trečine prijašnjeg prometa Gdanskog. Da se tamo, medu potpu-no poljskim stanovništvom, učvrsti poljska nacionalna misao, poljsko Sor kolstvo priprema pokrajinski sokolski slet, kojemu če po svoj prilici uče-stvovati takoder i pretstavnici slovenskih sokolskih organizacija. Pretsed-ništvo ČOS u tom smislu donelo je več svoj zaključak.
Sokolstva na ovaj tužan slet, na slet boli, na rastanak s Tobom.
Suzama u očima stoji brat uz brata, stoji naraštaj do članstva stoji Seljak i radnik do intelektualca svi u cr-venim košuljama, u ovim ervenim ko-šuljama, koje su nama svima simbol čitavog našeg bivstvovanja i ispod ko-jih smo sanjarili na j lepše snove o bu-dučnosti našega naroda, verem, da če se ista postiči samo putem Sokolstva.
A danas Tebe, Pavle, nema, nema više ni u sednicama ni u Sokolani, ne* ma Tebe ni na peru ni na delu.
Usud je tako hteo, a mi nemočni moramo da mu se pokorimo.
Svetao i čist, kao što si bio u životu, stupaš danas pred našeg velikog učitelja, da položiš račun o svome radu, koji je u svakom pogledu bio uzo-ran.
Na rastanku, Pavle, obečajemo Ti, da čemo Tvoju uspoinenu čuvati i ostavki je u naslede i amanet svojim mladima kao primer nesebičnog i požr-tvovnog rada.
Na putu u večnost neka Ti je slava i hvala od Sokolstva naše župe, koje Ti ovim odaje poslednji bratski po* zdrav!
Slava bratu dr. Pavlu Mergentha-leru!
U toj jezivoj tišini tada, koju su prekidali jecaji jedne duboke bratske i sestrinske boli, boli sokolske, spušte-no je telo pokojnog brata dr. Mergen-thalera u naručaj rodne grude na večni počinak.
Fond brata dr. Pavla Mergenthalera
U fond brata dr. Pavla Mergentha* lera za dalnju izgradnju Sokolskog doma u Osijeku u mesto venca na njegov odar položiše:
Sokolska župa Osijek 1.000 Din; Komora za obrt, trgovinu i industriju Osijek 500 Din; Tennis klub Osijek 500 Din; Sokolsko društvo Belišče 350 Din; Dlouchy Franjo 300 Din; Wil-cheim Robert 250 Din; Paunkovič Du-ro 200 Din; Petrovič Dimitrije 200 Din; Vuičič Stjepan 200 Din; Hinič Dušan 200 Din; Rosija-Foncier, osig. društvo Osijek 200 Din; g. Mergcnthaler Adam 100 Din; g. Gomboš Iso 100 Din.
Saučešče Saveza SKJ pokojnikovoj porodici
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, povodom smrti brata dr. Pavla Mergenthalera, uputio je pokpjnikovoj porodici sledeče brzojavno saučešče:
Gospoda Mira Mergenthaler
Osijek.
U golemoj Vašoj tuzi saučestvuje-mo s Vama. Vaš gubitak i naš je, jer izgubismo vrednog brata i iskrenog pobornika sokolskog bratstva. Slava bratu Pavlu!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije:
II. zamenik starešine:	Tajnik:
Dura Paunkovič. Ante Brozovič.
*
Saučešča Savezu SKJ
Povodom smrti IV. zamenika starešine Saveza SKJ primio je Savez brojna brzojavna i pismena saučešča iz redova slovenskog Sokolstva, kao i od strane naših župa, društava i pojedine brače.
Medu prvim Savez je primio
SAUČEŠĆE ČEHOSLOVAČKOG SOKOLSTVA.
Čast i slava uspomeni brata Mergenthalera! Saučestvujemo s Vama.
Čehoslovenska obec sokolska, Bu-
kovsky, zamenik staroste — Prag.
#
Bračo! Žalim s Vama smrt Vašeg zamenika starešine Saveza brata dr. Mergenthalera, ustrajnog i požrtvov-nog radnika na polju našeg sokolskog rada. Njegovom imenu sačuvaču za-uvek uspomenu, kako je to u punoj meri zaslužio svojim sokolskim živo* tom. Sa ponovnim srdačnim i iskrenim izrazom saučešča rukujem se s Vama i ostajem u bratskoj ljubavi Vaš odani.
Josip Truhlar, zamenik starešine i prosvetara ČOS — Podžbrady.
*
Tugujem s Vama nad smrču brata Mergenthalera.
Marija Provaznikova, načelnica ČOS — Prag.
#
Bračo i sestre! Molim izvolite pri-miti izraz mog iskrenog i dubokog sa-žaljenja nad smrču zamenika starešine dragog brata dr. Pavla Mergenthalera, koga ču se uvek blagodarno sečati kao dobrog i uzornog Sokola. Molim da moje sažaljenje izvolite saopštiti takoder i bratskoj župi Osijek.
Jen Pelikan — Prag.
«
SAUČEŠČE POKRAJINSKOG SAVEZA RUSKOG SOKOLSTVA U JUGOSLAVIJI.
Beograd. Draga bračo! Povodom prerane smrti plemenitog sokolskog radnika i vrednog sina ujedinjenc kraljevine Jugoslavije, IV. zamenika starešine, brata dr. Pavla Mergenthalera, starešinstvo Pokrajinskog Saveza ru-skog Sokolstva u Jugoslaviji moli brat-sku upravu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije da primi izjavu našeg iskrenog saučešča u ovom teškom gu-bitku. Sa bratskim Zdravo! Starešina Saveza Artamanov, tajnik Nikola A. V.
SAUČEŠČA SOKOLSKIH ŽUPA I DRUŠTAVA.
Sokolska župa Banja Luka. Uče-stvujemo u našoj zajedničkoj tuzi za IV. zamenikom starešine Saveza bratom dr. Pavlom Mergenthalerom. Laka mu bila rodna gruda! Vječna mu uspomena medu nama! Zdravo! Stare* šina dr. Moljevič, sekretar Puvač.
Sokolska župa Bjelovar. Primite toplu i iskrenu sučut nad gubitkom IV. zamenika starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije brata dr. Mergenthalera Pavla. Zdravo! Starešina Fili-čič, tajnik Lubičan.
Sokolska župa Celje. Podpisana župa izreka na izgubi, ki je "zadela bratski Savez s smrtjo njegovega IV. namestnika starešine brata dr. Pavla Mergenthalera, svoje najotkritosrčnejše sožalje. Težak udarec je zadel vso organizacijo, ker ji je bil sredi svojega plodonosnega dela iztrgan brat v dobi, ki bi bil naši skupni stvari doprinesel še mnogo dobrin. V naših srcih ostane pokojni brat v hvaležnem spominu. Starešina Jože Smertnik, tajnik Čepin.
Sokolsku župa Ljubljana. Dragi bratje! Neizmerno nas je potrla pre-tresujoča vest o smrti našega predragega brata dr. Pavel Mergenthalera,
IV.	namestnika staroste SKJ, ter Vas
prosimo, da sprejmete o tej priliki naše iskreno in globoko sožalje. Ko smo v tem trenotku v globokem sočustvovanju z Vami nad izgubo predobrega brata, se spominjamo njegovih velikih in neprecenljivih zaslug za Sokolstvo, na katerega oltar je položil blagopo-kojni premnogo žrtev. Bil je vseskozi svoje plodonosno življenje vedno zvest sokolski misli, skratka, bil je Sokol v pravem pomenu besede, ki ga bomo težko pogrešali v naših vrstah. Ko Vam pošiljamo tudi ob tej priliki naše iskrene pozdrave, Vam kličemo bratski sokolski Zdravo! Starosta dr. Josip Pi-penbacher, tajnik Stane Flegar.
Sokolska župa Maribor. Duboko ožaloščeni smrču cenjenog i dragog brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine našega Saveza, molimo Vas, da izvolite primiti naše iskreno bratsko saučešče, a dragome pokojniku neka je večan spomen! Zdravo! Za župsku upravu, za starostu dr. M. Kovačič, tajnik Dojčinovič.
Sokolska župa Mostar. Najiskreni-je učestvujemo u najnovijem teškom gubitku našeg Sokolstva, koji ga je za-desio preranom smrču našeg odličnog i iskrenog sokolskog saradnika brata dr. Pavla Mergenthalera. Slava mu! Uprava župe.
Sokolska župa Novi Sad. Tužna vest o smrti brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine Saveza, duboko je potresla čitavo članstvo naše župe, koje u njegovoj smrti gubi ne samo jednoga od največeg svojih učitelja i ideologa, več i brata, čije je ro* doljubivo srce snažno i besprimerno kucalo za velike sokolske i nacionalne ideale. Uprava Sokolske župe u svoje ime i u ime svoga članstva učestvuje u velikoj žalosti i moli bratski Savez da bude tumač naše boli kod ucvilje-ne pokojnikove porodice. Za upravu župe starešina dr. Pavlas, sekretar Kne-ževič.
Sokolska župa Sarajevo. Duboko ožaloščeni smrču brata Mergenthalera, izjavljujemo bratsko saučešče, a pokojnikovoj uspomeni slava! Župa Sarajevo.
Sokolska župa Split. Izrazu jemo bratsko saučešče nad smrču zaslužnog brata Mergenthalera. Župa.
Sokolska župa Tuzla. Povodom smrti brata potstarešine dr. Mergenthalera, primite izraz našeg iskrenog saučešča. Zdravo! Starešina župe Jovan Petrovič.
Sokolska župa Užice. Bratsko saučešče za izgubljenim vodom bratom tir. Mergenthalerom Pavlom šalje župa Užice uz sokolski pozdrav Zdravo! Tajnik Nešović, starešina Draškič.
Sokolska župa Varaždin. Povodom smrti dragog brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine sokolskog Saveza, izvolite primiti naše bratsko iskreno saučešče. Slava bratu dr. Pavlu Mergenthaleru! Zdravo! Starešina Belčič, tajnik Šuligoj.
Sokolsko društvo Beograd I. Izve-šteni o preranoj smrti našeg vrlog brata i IV. zamenika starešine Saveza SKJ, dr. Pavla Mergenthalera, starešinstvo ovoga društva shvatilo je teži-nu ovog udara, koji je zadesio našu čelu sokolsku porodicu i bratsku saveznu upravu, te je na svojoj sednici od
6.	novembra t. g. odalo u ime svoje i celokupnog članstva ovoga društva dužnu postu pokojniku i rešilo istovre-meno da bratskoj saveznoj upravi kao pretstavniku naše sokolske porodice izrazi svoje najdublje saučešče. Zdravo! Uprava društva.
Sokolsko društvo Biograd na mo-ru. Prilikom smrti našeg uzornog brata i IV. zamenika starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije dr. Mergenthalera Pavla, izrazujemo s ovim bratskem Savezu naše duboko saučešče. Uprava društva.
Sokolsko društvo Kotor. Bratskom Savezu izričemo svoju žalost nad ranim gubitkom brata dr. Pavla Mergenthalera, kojim je pogodeno cijelo naše jugoslovensko Sokolstvo. Zdravo! Starešina B. Marčič, tajnik J. Hruš.
Sokolsko društvo Kumanovo. Iskreno žaleči prerani gubitak brata Mer* genthalera, bratskom Savezu izjavljuje svoje saučešče Sokolsko društvo Kumanovo.
Ljubljanski Sokol. Vest, da je po dolgi in težki bolezni preminul brat dr. Pavao Mergenthaler, IV. zamenik starešine sokolskega Saveza, nas je vse, ki smo ga poznali, globoko pretresla. Uverjcni, da je tudi v vrstah savezne uprave nastala zevajoča verzelj, ki jo bo le težko ispolniti, izrekamo naše iskreno in globoko občuteno sožalje. Blagopokojnika bomo hranili v najčistejšem spominu. Zdravo! Starešina Kajzel, tajnik Ahčin.
Sokolsko društvo Pirot. Bratsko saučešče za preminulim zamenikom starešine Mergenthalerom. Slava mu! Starešina Nešič.
Sokolsko društvo Subotica. Duboko dirnuti smrču brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine sokolskog Saveza, izjavljujemo iskreno saučešče. Sokolsko društvo Subotica.
Sokolsko društvo Sušak. Istaknuv-ši na našem domu žalobnu zastavu za bratom zamenikom saveznog starešine dr. Mergethalerom, sažaljujemo njegov prerani gubitak. Sokolsko društvo Sušak.
Sokolsko društvo Šid. Povodom smrti potstarešine Saveza brata dr. Mergenthalera u izrazima žalosti primite naše saučešče. Za Sokolsko društvo Šid dr. Hegovič, starešina.
Sokolsko društvo Vukovar. Za
odličnim bratom dr. Mergenthalerom mnogo žali Sokolsko društvo Vukovar.
Sokolsko društvo Zagreb III. Žalimo gubitak sokolskog prvaka i nacio-nalnog pionira. Slava bratu Mergenthaleru. Dr. Ivo Ražem.
OSTALA SAUČEŠČA.
Mostar. Duboko dirnut tužnom vešču o preranu gubitku IV. zamenika saveznog starešine brata dr. Pavla Mergenthalera, vrlog sokolskog radnika, hitam da izrazim bratskoj saveznoj upravi svoje iskreno i duboko saučešče, a milom bratu Pavlu neka je večna uspomena medu nama! Slava mu! Zdravo! Milivoj Jelačič.
Novi Sad. Povodom smrti brata br. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine Saveza, ovim izjavljujem moje najtoplije saučešče. Zdravo! Milan Teodorovič, načelnik župe.
Zagreb. Izrazujem sažaljenje nad smrču brata starešine dr. Mergenthalera. Luiza Palčič.
Šibenik. Povodom smjrti brata Mergenthalera iskreno saučestvujemo. Montana Ladenhauser.
SAUČEŠČA SOKOLSKOJ ŽUPI OSIJEK.
Sestre i bračo!
Bolno me se dojmila žalosna vest, da je nakon duže patnje umro u mladosti svog sokolskog života zamenik starešine Vaše župe i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije brat dr. Pavao Mergenthaler. Zato hitam da Vas umolim, da izvolite primiti iskrene izraze čistog saučešča i da budete uve-reni, da s Vama delim Vašu bol. Bila bi Vam veoma zahvalna, kad bi bili tumačem mojega saučešča i ožalošče-noj obitelji. Čast i slava uspomeni pokojnika! Na zdar!
Načelnica Československe obce so kolske M. Provaznikova. — Praha.
*
Bračo i sestre!
Duboko potresen smrču Vašega starešine brata dr. Mergenthalera izrazujem Vam bratsko i srdačno saučešče. Žalimo za radinim Sokolom, koji je morao da u tako mladom veku osta-vi Vas i nas.
Bratski stisak ruke svima Vama, u bratskoj ljubavi Vam odani.
Josip Truhlar, zamenik staroste ČOS — Podčbrady.
*
Lacko Križ, Zagreb. Potresen žf losnom vijesti o nenadanoj smrti drt gog brata Mergenthalera moje najduL lje saučešče Vama i ožaloščenoj fami liji.
Sokolska župa Celje. Težak udarec, ki je zadel bratsko Sokolsko žu-po smrtjo saveznega in župnega pod-starešine brata dr. Pavla Mergenthalera je zadel v isti meri tudi nas. Ločil sc je od nas odlično delaven brat v dobi, ko je bilo stavljenih na nj še mnogo nalog, je izguba tem hujša. Prosimo, bodite tolmač našega iskrenega sožalja ožaloščeni rodbini in sorodnikom. Zdravo! Jože Smertnik, starešina.
Sokolska župa Ljubljana. Ob priliki, ko je zadela Vašo župo težka uso< da s smrtjo br. dr. Pavel Mergcntha-ler-ja, sprejmite naše iskreno in globoko sožalje.
Predragega nam pokojnika, ki so ga krasile vse vrline pravega Sokola in ki je sko/.i vse svoje življenje posvetil mnogo svojega dela in truda sokolski misli in ideji, bomo ohranili v trajnem spominu, kateremu kličemo »Slava!«
Prosimo Vas, da ste tolmač našega iskrenega sožalja tudi rodbini blagopokojnika in Vas ob tej priliki iskreno in bratsko pozdravljamo. Zdravo! Dr. Pipenbacher, starosta, Flegar, tajnik.
Sokolska župa Zagreb. Nad prera nim gubitkom brata dr. Pavla Mergenthalera i požrtvovnog Sokola, Vašega zamenika starešine, izvolite primiti na še duboko, bratsko saučešče. Zdravo! Dr. Gavrančič, starešina, H. Nagler tajnik.
Sokolska župa Banja Luka. Sokolska župa Banja Luka učestvuje u Va šoj tuzi za vrednim zamenikom starešine bratom dr. Pavlom Mcrgcntha lerom. Zdravo! Dr. Moljevič, starešina, Puvač, sekretar.
ROSUA-FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE i REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Sokolska župa Bjelovar. Molimo Vas, da primite našu iskrenu sučut nad gubitkom našega brata, a zameni-ka starešine Vaše župe. Zdravo! Pot-pukovnik Filičić, starešina, Lubičan, tajnik.
Uprava Sokolske župe Maribor.
Nemilo iznenadeni vešču o preranoj smrti odličnoga Sokola, dragog brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zameni-ka starešine našega Saveza, mi Vas molimo, da izvolite primiti naše naj iskreni je bratsko saučešče, a milome pokojniku neka je slava i večan pomen! Zdravo! Dr, M. Kovačič za starešinu, Dojčinovič, tajnik.
P. s. Veoma žalimo, što nismo bili obavešteni o prevozu posmrtnih osta-naka pokojnikovih kroz Maribor, usled eega nemogosmo pokojniku odati našu poslednju počast na teritoriju naše župe.
Sokolska župa Novi Sad. Tužna vest o smrti brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine Saveza, duboko je potresla čitavo članstvo naše župe, koje u njegovoj smrti gubi ne' samo jednoga od največih svojih učitelja i ideologa, več i brata, čije je rodoljubivo srce snažno i bezprimerno kucalo za velike sokolske i nacionalne ideale. Uprava Sokolske župe u svoje ime i u ime svoga članstva učestvuje u velikoj žalosti i moli bratsku župu, da budc tumač naše boli kod ucvi-Ijene pokojnikove porodice. Dr. Pavlas, starešina, Kneževič, sekretar.
Sokolska župa Užice. Bratsko saučešče šaljemo bratskoj župi za izgubljenim bratom dr. Pavlom Mergen-thalerom uz sokolski pozdrav Zdravo! Draškič, starešina, Nešković, tajnik.
Sokolska župa Sarajevo. Duboko ožaloščeni smrču brata Mergenthalera, izjavljujemo bratsko saučešče, a po-kojnikovoj uspomeni Slava! Župa Sarajevo.
Sokolska župa Mostar. Prilikom smrti uglednog našeg sokolskog sarad-nika brata dr. Mergenthalera iskreno učestvujemo u sokolskoj žalosti. Molimo da naše saučešče izrazite njegovoj porodici. Uprava župe.
Sokolska župa Split. Izrazujemo bratsko saučešče nad smrču zaslužnog brata Mergenthalera. Župa.
Sokolska župa Tuzla. Povodom smrti brata dr. Mergenthalera primite izraze iskrenog saučešća i izjavite is-pred naše župe saučešče porodici po-kojnog brata potstarešine. Zdravo! Starešina župe Jovan Petrovič.
Sokolska župa Veliki Bečkerek. Molimo da primite naše iskreno i sokolsko saučešče za brata Mergenthalera Pavla. Slava mu! Bog da mu du-šu prosti! Saučešče rodbini.
Sokolska župa Varaždin. Povodom smrti našeg dragog brata dr. Pavla Mergenthalera, IV. zamenika starešine župe, izvolite primiti naše bratsko iskreno saučešče. Slava bratu dr. Pavlu MergenthaleruJ Zdravo! Starešina Bels čić, tajnik Šuligoj.
Sokolsko društvo Vukovar. Za dragim bratom Mergenthalerom mnogo žali Sokolsko društvo Vukovar.
ĐURO P. BRZAKOVIĆ (Beograd):
I pre nove formacije našeg Sokolstva zapažena je u našim redovima jedna — više manj e — čudna pojava, naime privremenost članstva.
I sva starija brača, koja se naiaze na vodečim mestima, te su mogla iz-bliza pratiti razvoj Sokolstva i prilike u njemu, zapazila su, da naše članstvo ne ostaje stalno u organizaciji — bar do svoje zrele dobe — več samo pri-vremeno.
U svakom društvu pošto ji znatan i zadovoljavajuči broj dece i naraštaja, ali koji se do prelaska u članstvo stalno smanjujc. To smanjivanje produ-žuje se docnijc sve jače i jače, i gotovo svuda broj članstva iznad doba oba-veznog za vežbanje, tako je mali, da takovih članova retko gde i ima, oni prosto isčeznu. Ovo isčezavanje članstva iz društava ima vrlo značajnih posledica za naše Sokolstvo, jer je to jedati veliki gubitak, koji utiče da naša organizacija ne postane još veča i močni j a.
Ni j e ovde u pitanju samo broj izgubljenog članstva — što je, razume se, velika šteta — nego je važno to, što je to članstvo pretstavljalo našu moralnu snagu. To je bio obraden ele-menat, koliko toliko upučen u Sokolstvo, koji bi mogao, da je ostao duže u društvima. valjano da.posluži, učeči one nove, koji dolaze.
Zamislimo samo, kako bi to sjajno i idealno bilo, kada bi svuko naše društvo moglo da zadrži u svojoj sredini sve ono članstvo, koje godinama do-lazi i prolazi kroz vežbaonicu. Koliki bi sokolski kadar bio za deceniju, dve? Mi bi postali vrlo važan faktor, čiji
Sokolsko društvo Dakovo. Nad
preranom smrču brata Mergenthalera Pavla duboko tugujemo. Njegove vrline i dobra sokolska svojstva neka slu-že primerom pokoljenjima. Slava milom pokojniku!
Sokolsko društvo Pleternica. U velikoj žalosti prigodom smrti brata Mergenthalera primite naše najdublje saučešče. Starešina Priča.
Sokolsko društvo Đurđenovac.
Prigodom smrti našeg odličnog brata i Sokola dr. Pavla Mergenthalera, I. zamenika starešine, izražavamo bratskoj župi, a preko nje i cenjenoj obi-telji milog nam pokojnika, naše bratsko saučešče. Slava bratu Pavlu Mer-genthaleru! Zdravo! Starešina Radas novič, tajnik Deprato.
Sokolska četa Privlaka. I ova četa priključuje se naslovu u pogledu ža-lenja nad gubitkom zaslužnog brata zamenika starešine dr. Pave Mergenthalera, te mu želi večnu slavu sa poslednjim bratskim pozdravom. Lahka mu zemljica bila! Ujedno se moli i od strane ove čete njegovoj obitelji izru-čiti saučešče na njegovom gubitku. Zdravo!
Brača Montana i Ladenhauser. Šibenik. Potreseni smrču dragog brata delimo bratsku žalost.
Dušan M. Bogunovič, školski nadzornik, Zagreb. Molim da primite bratsko saučešče na gubitku člana Vašega sokolskog brata u Osijeku i sokolske župe. Zdravo!
Generalno zastupstvo u Osijeku Rosie-Foncier. Prigodom smrti veoma poštovanog gospodina dr. Pavla Mergenthalera, podstarešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, izvolite primiti izraz našeg najdubljeg saučešča. Mesto venca na odru pokojnikovu čast nam je priložiti Vam 200 Din na cij. uporabu.
Rosia-Foncier, sekretar Gombosz Izso. Osijek. Prigodom smrti veoma poštovanog gospodina dr. Pavla Mergenthalera, podstarešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, izvolite primiti izraz mog najdubljeg saučešča. Mesto venca na odru pokojnika čast mi je priložiti Vam 100 Din na cij. uporabu.
Adam Mergenthaler Osijek. Prigodom smrti veoma poštovanog gospodina dr. Pavla Mergenthalera, podstarešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, izvolite primiti izraz mog najdubljeg saučešča. Mesto venca na odru pokojnikovu čast mi je priložiti Vam 100 Din na cij. uporabu.
IZ UPRAVE LISTA
Svaki pretplatnik, koji prome-ni adresu, neka nam to odmah javi, da mu se list može uredno dostavljati. Pokraj nove adrese neka uvek pošalje i svoju s t a r u adresu.
bi uticaj bio od velikog značaja za svekoliku budučnost našega naroda. Naš bi rad tada zaista označavao jc-dan od onih velikih pokreta, koji sc javljaju u važnim momentima istorije i stvaraju preporode u životu naroda. Izgleda, kao da se kod nas još dovolj-no ne procenjuje značaj Sokolstva, iako je vrlo dobro poznato, što je ono učinilo kod bratskog čehoslovačkog naroda u jednom najkritičnijem času — u času njegovog oslobodenja!
Nameče se pitanje, zašto mnogo-brojni članovi naših društava napušta-ju ne samo vežbaonice več i samo Sokolstvo, u kome su proveli najlepše doba svoga života i imali toliko veselih i radosnih dana? Da li ih nije oda-tle nešto oteralo, ili ih je nešto lepše i uzvišenije privuklo? O ovome bi valjalo razmisliti, jer je to vrlo važno pitanje, koje može zainteresovati sve nas.
Svakako je nemoguče očekivati, da u društvu ostane za sve vreme broj dece, naraštaja i članova stalan i nc-promenjen, ali se može očekivati, da te promenc ne budu u tako velikim razmerama kao dosada. Jedan procent, to valja priznati, ode iz društva po nuždi, iz domačih i drugih raznih nezgoda, no taj je broj vrlo mali, mnogo je pak više onih, koji nemaju stvarnih razloga da napuštaju Sokolstvo. Na njima se valja zadržati i potražiti torne uzroke. Tu može biti više uzroka, ali je kako izgleda ponajglavniji ne-dovoljno sokolsko vaspitanje. Za ono vreme dok su bili u društvu, oni nisu mogli steči tačan pojam o Sokolstvu ni oceniti njegovu pravu vrednost, ni
uvideti onu lepotu, kojom ono blista i očarava. Nisu bili u stanju da se nji-ine zagreju i oduševe tako, da ih ono potpuno osvoji. Oni su mislili, da se Sokolstvo sastoji samo u vežbama, da se završava na spravama, da je cilj postignut, ako su uspeli da izrade sa lakočom neku vežbu, koja im je u po-četku izgledala nedostižna. U Sokolstvu videli su samo gimnastiku, pa dok ih je držala izvesna ambicija da se sa ponečim istaknu, oni su dotle ostajali u društvu, dolazili revnosno u vežbaonicu, a čim su tu malu ambiciju zadovoljili, gubili su dalje interesova-nje i napuštalj društvo zauvek. Drugi pak, nemoguči za kratko vreme da po-stignu one rezultate, koje su pokazali njihovi drugovi, a misleči kao i oni prvi, da je Sokolstvo samo u vežbanju, gubili su nadu, da če moči da postignu one uspehe i napuštali su društvo sa klonulom verom u sebe.
Shvatanja i jednih i drugih o Sokolstvu bila su vrlo površna i jedno-strana, pa nisu mogli da ga. zavole i da mu se predadu svom dušom. Za njih nije bilo jasno, da je vežba samo sret-stvo, a ne cilj, pa nisu mogli saznati ni da ih Sokolstvo pravi ne samo zdra-vijim i snažnijim, več i boljim i savr-šenijim, da se pored pravilnog i har-moničnog razvijanja tela, jačanja mi-
Svojedobna poznata okružnica bratske župe Sušak-Rijeka protiv upo-trebe stranih reči i stranog govora u sokolskim redovima bila je ne samo potrebna, več je i jasan dokaz, da nije svagde medu sokolskim redovima što se nacionalnosti tiče sve onako, kao što bi trebalo i moralo biti. Tu i ta-mo opaža se nacionalni nehat. Pre sve-ga, treba jedamput biti na čistu s time, da je u našim redovima mesta samo nacionalnim i jugoslovensko is-pravnim ljudima, neokaljanim ni u pro-šlosti, niti u sadašnjosti. I svi obziri, a katkada možda i naredenja nepozva-nih, morali bi se otkloniti kod prima-nja takovih lica u našu sredinu.
Uzmimo slučaj. U nekom se so-kolskom društvu prijavi za člana čo-vek, koji je možda u svom zvanju potpuno ispravan, ali po svom nacional-nom osečanju nije Jugosloven. Zbog položaja, zvanja, obzira ili česa drugo«, biva primljen. Takav, recimo, jer ne oseča jugoslovenski, razume se, da nema ni ljubavi za sokolski rad. Prima-njem ovakovih ljudi pravi se u sokolskim redovima balast, a i greši se prema nacionalnim Sokolima, pa i prema samoj okolini, jer se zbog ovakovih osečaju kojekakvi obziri, koji nacionalnosti možda nimalo ne koriste. Uprava društva stoga ima dužnost da najstrože vodi računa o primanju no-vog članstva.
Ne mislim time vredati strane narodnosti u našoj državi, ali kao član
Kako i kod skoro svih naroda, tako i u našem pošto ji lep običaj, da se u raznim prilikama, pa bila to krsna slava, rodendan ili imendan, o Božiču pa i inače, daje rodacima, prijateljima i znancima razne darove, koji su često skupoceni i zbilja lepe uspomene, ali više puta i posve obične i nepraktične stvari, za koje je šteta izdavati novac, jer ne pretstavljaju niti stvar od vrednosti, niti bilo kakvu uspomenu.
Na ovo se setismo baš sada, kada sc približavaju božični praznici, Nova godina i vreme mnogih krsnih slava, pa mislimo, da možemo u svrhu širenja sokolske ideje i svesti iskoristiti i ovaj lepi običaj davanja poklona. Ta zar nije pametnijc kupiti umesto neke stvari bez vrednosti ili značenja jednu le-pu sokolsku knjigu ili sliku? Zar nema i sokolskih razglednica, sokolskog papira za pisanje i drugih predmeta? I kada pojedina društva darivaju prigodom značajnijih praznika svoju decu i naraštaj, zar nebi bilo sokolski, da pored drugih stvari, prilože i sokolske kalendariče, brošure i slike? Bar mi Sokoli, kada medu sobom ili svojim prijateljima dajemo poklone, mogli bi davati ono, što za nas znači neku vrednost i dragu uspomenu. A, evo, da na-brojimo samo knjige i brošure, koje nam mogu biti ne samo ukras naših biblioteka, nego i od koristi, jer čitajuči ih usavršavamo sami sebe. Od brošura u izdanju Sokolske knjižnice ima-demo do sada sledeče: E. Gangl »O sokolskoj ideji«, inž. L. Bevc »Sokolsko prosvetno delo«, dr. M. Tyrš »Naš zadatak, smer i cilj«, V. Bučar »Dr. Ivan Oražen«, dr. M. Tyrš »Sokolska gesla«, J. Pelikan »Dr. Miroslav Tyrš«, J. Kren »Cilj Sokolskih težnja« i E.
šica, izdržljivosti i otpornosti telesne u isto vreme razvija i moralna snaga sa svim onim lepim osobinama duše, koje krase i uzdižu svakog čoveka i koje zovemo vrlinama. Oni su daklc pojmili Sokolstvo samo upola, pa kad su tu polovinu postigli, mislili su, da nema više što da nauče i sa takvim uverenjem napuštali su vežbaonicu laka srca i raskidali sa društvom za svagda.
Razume se, da su svi ti u velikoj zabludi i da greše, i stoga je potrebno, i to vrlo potrebno, obratiti što moguče veču pažnju na prosvečivanje našeg članstva, kako bi ga zadržali u društvu što duže. Ova je potreba utoliko veča sada, kada je nastao tako jak priliv novih članova. Dosada smo u glavno m obračali pažnju na pridobijanje članstva i svi smo goreli od želje da steknemo što veči broj članova, a pri tome smo propuštali da obratimo pažnju na zadrževanje članstva.
Obratimo stoga veliku pažnju što jačem vaspitanju naših članova. Stva-rajmo prave Sokole, koji če ostati takvi celog života. Neka nam posluže kao lep primer ona naša starija brača, koja i sa sedom kosom još uvek istraj-no stoje u našim redovima i rade sa punom voljom.
*
sokolske zajednice imam pravo prime-titi, da se još uvek na javnim priredbama neki članovi ili članice u sokolskoj odori tako lepo razgovaraju tu-din, katkada i dvima tudim jezicima. Ako se več i primaju u naše redove mladi druge narodnosti, trebali bi ti biti barem toliko Sokoli i ujedno toliko obzirni, da se na javnim priredbama služe našim jezikom. Sokolima moraju ostati idealom predratni Soko-
li.	Svaki član sokolske zajednice mora biti pre svega dobar i idealan Jugosloven, uzor patriota! Ne biti fanatik i šoven, kao što ima organizacija u drugim zemljama, ali da svaki od nas mora voleti najčiščom ljubavlju svoju otadžbinu i svaki kutič svoje zemlje. To je naša sveta dužnost, dužnost prema istoriji našoj, sadašnjosti i buduč-nosti našoj!
Da napomenem, da je škola za privremene članove neophodno kori-sna. Predavanja, koja se održavaju pripravnicima u pojedinim društvima, od velike su važnosti. Na koncu, u svim našim društvima trebalo bi pri-redivati što češče nacionalna predavanja namesto n. pr. o upotrebi radia i slično! Samo nacionalno svesni, čisti i neokaljani članovi naše zajednice, biče garancija, da če i naš podmladak i naš naraštaj krenuti tim pravim sokolskim putem. Nije se Leonida borio kao lav samo zato, što je bio toliko hrabar, več zato, što je osečao neiz= mernu ljubav prema svojoj domovini.
Gangl »Tyrševo Sokolstvo«. Dakle dosada osam svezaka.
Dok su ove knjige idejnog karak-tera, imamo za prednjake mnogo lepih i korisnih dela brače dr. Lj. Pivka, dr. Bučara, dr. Murnika i t. d., te naj-novija dva dela u nakladi Jugosloven-ske Matice: Fr. Mačus »Odbojka« i M. Ambrožič »Metodika sokolske vzgoje«.
Pored več navedenog, takoder i prosvetni odbor Saveza izdaje posebno svoju knjižnieu, koja donaša ne samo rasprave čisto sokolskog karak-tera, nego i razmatranja o opčim aktu-elnim pitanjima. Kao prvi svezak iza-šla je brošura od br. dr. V. Novaka, prof. univerziteta »Sveslovenska mi-sao«, br. V. Popoviča »Uputstva za sokolska taborovanja« i kao treči svezak od br. Fr. Malina »Praktički ud-žbenik češkog jezika«.
Da su pak knjige kao što su »Organizacija«, »Putcvi i ciljevi« svakom Sokolu, a naročito sokolskom funkci-oneru neophodno potrebne, nečemo naročito naglašavati, jer se na žalost često dogada, da su mnogi Sokoli u samim fundamentalnim pitanjima ideje i organizacije posve neupučeni, pa je posledica toga loš i pogrešan rad, a i često i ponašanje, koje nije sokolsko.
Ako pak hočemo remek-dclo, koje če biti vanredan ukras naših kučnih biblioteka, onda kupimo za sebe ili prijatelju na poklon »Spomenicu sveso-kolskog sleta 1922., Ljubljana«, van-redno lepo delo sa krasnim ilustracijama.
Sve ovo, što smo nabrojili, može se dobiti kod Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana, i za malen novac imačemo lep i koristan poklon.
Daklc, bračo i sestre, kadgod da-
vate svojoj brači, sestrama, i ostalima poklone, setite se da ima i mnogo lepih sokolskih predmeta, koji če svako-me biti drage, sokolske uspomene.
AAXA>0M*AAAAAAAAAАЛААЛ
Svečani broj »Sokolskog Glasnika« za 1. decembra
Za državni i sokolski praznik
1.	decembra iziče, kao i svake godine, svečani broj »Sokolskog Glasnika« u povečanom opsegu.
Molimo svu braču naše saradnike, župske i društvene izvestitelje, da svo« je članke i dopise za broj od 1. decembra izvole poslati uredništvu lista (Učiteljska tiskarna, Frančiškanska ulica) najdalje do 20. novembra; oglase pak i narudžbe za taj broj upravi lista (Narodni dom) najdalje do 24. no* vembra.
UREDNIŠTVO I UPRAVA. WVWWWVWVWVVW
Sokolska radio* predavanja
Sledeča sokolska radio-predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 13. o. m., predaje br. dr. Mi' lorad Dragič, o temi: »Sokolsko shva-tanje naših nacionalnih i državnih problema«;
dne 20 o. m., predaje brat dr. Mi= ša Matič, o temi: »Sokolstvo u bivšoj Austro-Ugarspoj monarhiji«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20‘30 sati.
KNJIGE I LISTOVI
JOSEF MULLER: JINDftlCH FUGNER KOT STAROSTA.
Sa češkog originala preveo je brat dr. Maks Kovačič na slovenački živo-topis suosnivača Sokolstva i prvog staroste Praškoga Sokola — Jindrika Fugnera. (Tisak i naklada Mariborske tiskare. Str. 46. Cena 5 Din.). Ako kažemo »životopis«, nismo posve pravilno označili to delce, jer je Miiller-Kovačičevo delo mnogo više od suhog navadanja životnih podataka. U knjižici je prikazana jasna i iserpna slika rada, požrtvovanja i života tog izvan-rednog muža, jer nakon njegove smrti — a osobito što se tiče pravilnog pojmovanja sokolskog bratstva i sokolske demokracije — nema mu više jedna-kog u slovenskom Sokolstvu. U svojem prevodu brat prcvodilac u prvom delu strogo se je držao originala upravo nam je time zorno pokazao uzoritu ličnost tog odličnog pretstavnika veličine i lepote sokolske ideje, želeči da time uspešno prinese produbljenju sokolskog mišljenja, čuvstvovanja i rada. U tome je i uspeo. Knjižica se može naručiti također i kod Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana.
-eg-
MANICA KOMANOVA: KRST JUGOVIČEV.
Pučki igrokaz u tri čina s poseb* nim gledom na Sokolstvo. — Ljubljana 1931. — Tisak i naklada Učiteljske tiskare. Str. 72. Cena 8'— Din. (Slovenački.) Snažan nacionalni duh prove= java ovom živo prikazanom radnjom, koju je priznata književnica prikazala u snažnim i živopisnim prizorima od početka do konca. Glumeu daje ovo delo mogučnosti da u reči i igri ista-kne svoje sposobnosti, a gledaocu pak, pored ugodne razonode i zabave, nacionalna tendenca, koja igra vodi do efektnog zaključka, budi osečaje odu* ševljenja. Sestri Manici Komanovi to je najnovijc delo posve uspelo, a u samoj izvedbi ono če biti od još jačeg učinka. Mislim, da če ovu igru rado priredivati sve naše (naročito sokolske) pozornice, jer im obeeaje odličan moralni uspeh. — —eg—.
ZAGREBACKI DNEVNICI I »SOKOLSKA RUBRIKA«.
Na poticaj prosvetnog odbora Sokolske župe Zagreb, zamoljem: su sve redakcije zagrebačkih dnevnika da po-svečuju veču pažnju sokolskom pokre-tu, te da otvaraju posebni! rubriku za Sokolstvo. Tome je naročito izišao u susret zagrebački dnevnik »Narodne Novine«, koji dnevno donaša razne vesti iz celoga Sokolstva. Rubrika je dobro informirana, a list donaša i ove-če na polju razvoja i organizacije Sokolstva. Dužnost je sviju nas Sokola da podupremo ovaj lep gest pomenute redakcije te sa eitanjem i naručiva-njem lista koristimo sebi i našoj sokolskoj stvari.
Tom pokretu treba da se priklju-če i ostali naši dnevnici, pa da u bu-ftuče daju više mesta sokolskim vesti-rna i da posvečujti veču pažnju našem Sokolstvu.
Naše članstvo
(Tema za razmišljanje.)
ANTE MODRUŠAN (Erdevik):
Više nacionalne aktivnosti!
r
Sokolski darovi
Povodom idučih praznika.
Ist načelništva
odbora Sa vesta SKJ
Zbor Sokola sokolskih čela u Sv. lli]i kraj Varaždina
Iz sednice saveznog TO
od 10. novembra 1931.
Rešili su se neki sporovi i lična
pitanja.
Na kongres Saveza sportskih Save* za, koji če se održati 21. novembra o. g. u Zagrebu, učestvovače kao delegat saveznog TO br. Mačus iz Maribora.
Pravilnik o vojnim olakšicarna stu-pio je na snagu. Sva društva, imaju da do daljnega postupaju tačno po pro-pisima pomenutog pravilnika.
Zamenik saveznog načelnika br. Ambrožič izvestio je o župskim pred-njačkim ispitima, koji su se održali dne 24. i 25. oktobra o. g. u Sokolskoj župi u Zagrebu. K tim ispitima prijavilo se je 8 kandidata, i to četvero bra-če i četvero sestara. Jedna sestra se je pred početak ispita povukla te je ispit polagalo 7 kandidata, odnosno kandi-datkinja. Kao odlično sposoban bio je ocenjen kandidat br. Tončič Stanko, a
Župa Beograd
VANREDNA SEDNICA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA.
1. ovog meseca održana je sednica u proetorijama Saveza.
Sednicu je otvorio uz kratki pri-godni govor brat Franjo Žic, načelnik župe.
Posle otvaranja sednice prešlo se na dnevni red.
1. Izveštaj načelnika župe o dosa-dašnjem radu načelništva i TO župe.
2. Izveštaj načelnika društava.
3. Buduči rad:
a) slet u Pragu,
b) društveni tečajevi,
c) župski tečajevi,
d) načelnički tečaj,
c) župski slet ili okružni sletovi,
f) župski prednjački ispit,
g) eventualije.
Iz izveštaja brata načelnika župe vidi se da je prema organizaciji stvo-ren otsek za naraštaj i decu, na čijem je čelu brat B. Koutek. Da je Župa održala utakmice. Da je održana žup-ska akademija. Da je obračcna velika pažnja na stvaranje večeg prednjač-kog kadra po društvima. Od Strane župe poslani su članovi i članice na stranu zbog stručnog usavršavanja. Da su održani sastanci zbog pregleda vežbi za takmičenje i slet u Pragu. Da su obi-lažena društva radi pregleda tehničkog rada i administracije. Sem toga, slati su delegati na sve društvene priredbe. Da je održavana veza sa prosvetnim odborom. Prema izveštaju brata načelnika, koji je bio iserpan, može se zaključiti, da je rad zadovoljavajuči, a po daljnjem programu može se računati na jedan plus redovnog rada.
Izveštaj načelnika društava.
1. Arandelovac.
Buduči je dom u izgradnji, ne mo-gu se srediti prilike za redovan rad.
2. Batajnica.
Osrednje društvo, rad normalan.
3. Beograd Matica.
Jako društvo dovršuje Sokolski dom. Rad je normalan. Zbog velikog broja članova oseča se potreba za ve-čim prostorijama. Prednjački tečaj je održan.
4. Beograd I.
Rad bi bio potpuniji da se pre rešilo pitanje letnjeg vežbališta. Ustu-panjem terena od strane beogradske opštine rešeno je pitanje letnjeg vežbališta na opštu radost članstva.
5. Beograd II.
Veliko društvo, radi dobro i tiho.
6. Beograd III.
sposobnima bili su ocenjeni: s. Sagrak Smiljka, br. Molk Vladimir, s. Matijevič Katja, s. Bručič Mira, br. Mitič Dimitrije. Jedan kandidat morače ispit ponoviti. Utvrdilo se je, da u prak-tičnom pogledu, t. j. za vodstvo telo-vežbe, kandidati nisu pokazali onoga znanja i onih iskustava, kojih se mora tražiti od pravoga prednjaka. U drugim predmetima kao »Sokolskoj misli«, »Metodici«, »Organizaciji« i t. d., bili su svi baš dobro pripravljeni. Ne-koji su odgovarali upravo odličnp.
U slučajnostima raspravljalo se je o nedisciplini i neredu, koji se opaža u sokolskim povorkama. Članstvo, ko-je ne poznaje redovnih vežaba, ne sme u sokolske povorke niti na druge svečanosti, pa takoder niti na sprovode, gde Sokolstvo treba da nastupa do-lično i dostojanstveno. Brača prednja* ci treba da u tome sami prednjače.
Naručuju se četiri stručne publikacije o telesnom uzgoju.
Društvo je vrlo mlado, osnovano na jačim temeljima, čimc je pozitivan napredak osiguran. Na tečaju, koji se održava, predaju večinom članovi TO župe. Dom je u izgradnji.
7. Beograd V.
Mlado društvo, puno ambicije, osnovalo seosku četu u Barajcvu, koja radi uz pomoč stalnog prednjaka, koji je poznati sokolski radnik. Inače društvo oskudeva u tehničkom osoblju, zbog čega je rad otežan, prem su uslo-vi povoljni.
8. Beograd VI.
Ovo naj mlade društvo pomalo di-še unatoč nedostatka prostorija, sprava i tehničkog osoblja. Interesova-nje za tehničkim usavršavanjem jc uobičajeno. Izgloda da je osnivanje ovog društva malo preuranjeno.
9. Valjevo.
Rad teče normalno. Tečaj je odr-žao putujuči prednjak župe. Zdravstvena zadruga je ustupila neke prostorije za vežbanje što su članovi primili sa blagodarnošču. Na taj način rad je olakšan.
10. Veliko Gradištc.
Rad je normalan.
11. Vrdnik.
Tehnički rad je zapostavljen. Prostorije su nehigijenske. Prosvetni rad, unatoč velikog broja učitelja, je na mrtvoj tačei.
12. Dobanovci.
Radi se bez kategorije naraštaja, zbog toga j er dači »putuju u školu«. To baš nije tako velik razlog. Moglo bi sc organizovati naraštajce iz redova zanatlija, kao što to radi Sokolsko društvo u Pančevu.
13. Zemun.
Ovo je takoder vodeče društvo, u kojem je rad potpuno zadovoljavajuči. Spomena su vredne utakmice, koje su spojene sa tri pitanja i to iz higijene, istorije i ideologije. Uopšte rad deč-jih grupa je dobro organizovan. Uspo-stavljcna je jaka veza tehničkog i pro-svetnog rada. Letnje kupatilo je u izgradnji. Broj vežbača dostižc cifru 1650.
14. Indija.
Rad je normalan. Vežbalo sc na više priredaba.
15. Ložnica.
Dom jc u izgradnji, te se očekuje redovan rad. Prednjači su večinom kvalifikovani, ali ne rade predano. Ovo je, može se reči, nedostatak prosvet-nog rada, ili loša organizacija društvenih tečajeva, na kojiina se daje samo znanje bez ideologije, bez sokolskog vaspitanja. Oseča se indiferentni rad prosvetnih radnika u mestu, što ne od-govara pozivu.
16. Obrenovac.
Rad je zadovoljavajuči.
17. Pančevo.
Staro priznato društvo. Mnogo radi oko organizovanja naraštaj skih grupa iz svih slojeva. Ima otsek u Sefke-rinju i čete u Starčevu i Banatskom Novom Selu.
18. Petrovac.
Tečaj je održan. Rad je prekinut zbog nedostatka prostorija.
19. Požarevac.
Društveni tečaj održao je župski putujuči pradnjak. Broj članova opa-
da.
20. Ruma.
Rad teče normalno. Održan je kratki tečaj za učitelje. Primečuje se da ovaki kratki tečajevi ne vrede mnogo i to zbog toga, što se u tako krat-kom vremenu ne može u potpunosti shvatiti važnost telesnog vaspitanja, a
0 ideološkom ne može biti govora.
21. Smederovo.
Rad bi bio potpuniji da starešinstvo shvati potrebe tehničke prirode. Društvo ima čete u Lozoviku i Milo-ševcu.
22. Smederevska Palanka.
Staro predratno društvo, koje je opet oživelo. Usled pomanjkanja prostorija, rad nije tekao uredno.
23. Sremska Mitroviča.
Održan jc tečaj. Rad je redovan. Vredno je spomenuti, da su nastupili na jednoj akademiji sa 162 vežbača. Ovako nastupanje je potrebno. Inače se praktikujc uže odabiranje, što nepo-voljno utiče na pojedince, a društvima se to osvečuje. Potrebno je celokupno članstvo zadovoljiti, a ne da se stvara »trupa bolj ih«.
23. Stari Banovci.
Tehnički rad je dobro organizovan, što sc pripisuje tehničkom osoblju.
24. Crepaja.
Dobro malo društvo, koje lepo radi.
25. Šabac.
Meseca septembra rad je obustav-ljen prem sc po mišljenju načelnika moglo raditi na pozornici nedovršenog doma, koja je vrlo velika. Održan je kratki tečaj za vodnike seoskih četa.
Izveštaje nisu podnela sledeča društva: Bežanija, Beograd IV, Debaljača, Ljubovija, Nikinci, Stara Pazova.
Iz izveštaja izlazi, da su župa i društva radili i da je rad potpuno zadovoljavajuči. Uzmimo u obzir, da svako društvo radi na tehničkom usa-vršavanju, u čemu i župa pomaže društva i cela če župa dobiti drugu sliku u skoroj budučnosti.
Buduči rad.
Za slet u Prag svi su prvi radovi svršeni, a koji su bili tehničke prirode. Na slet u Prag treba da idu samo oni vežbači, koji su sve dužnosti tehničke prirode izvršili.
Društveni tečajevi.
Kako se vidi, društveni tečajevi su održani gotovo u svim društvima. Veči broj tečajeva držao jc stalni putujuči prednjak župe. U nekim društvima dr-žani su tečajevi po dva puta. U nekima su se održali i ispiti.
Dobro je što se ispiti ne polažu odmah, več nakon dužeg vremena, da bi se pojedinci i detaljnije upoznali sa radom u sokolani. To je jedna vrsta odabiranja i potrebnog ideološkog usavršavanja.
Obrazovanjem otseka za decu i naraštaj počeče sc sa prednjačkim točajevima za decu i naraštaj, na taj če sc način stvoriti kvalifikovan kadar za vodenje dcce i naraštaja.
Župski tečajevi.
Posle tečaja, o kojemu smo več javili, da svi uslovi govore u prilog dobrog rezultata, donečemo opširniji izveštaj.
Program če biti biran i najnovijeg datuma.
Načelnički tečaj.
Na sednici je pregledan program
1 dopunjen.
Župski slet ili okružni sletovi.
U glavnom preovladalo jc mišljenje, da se održe okružni sletovi sa programom, u kojem su zastupljene vežbe raspisan jc konkurs od otseka za naraštaj i decu.
Zbor je organizaciju okružnih sle-tova poverio T. O. župe.
Po tim sletovima moči čc se oceniti uspeh na tehničkom i organiza-torskom polju.
Komisija za polaganje župskog pred-njačkog ispita.
Od strane Saveza imenovan je za pretsednika komisije brat Miroslav Vojinovič.
Zbor je ostavio župskom T. O. da izabcrc ostale članove komisije i da komisiju po mogučnosti brojno poveča.
Eventualije.
Palo je pitanje, da li če sc moči na slet u Prag u propisnim narodnim nošnjama. To čc pitanje rešiti do sleta
Savcz.
TEČAJ ZA NAČELNIKE I NAČELNICE.
Tečaj je otvorio načelnik župe br. Franjo Žic. Izmedu ostalog rekao je, da je stub Sokolstva tehnički i idejno usavršen kadar, koji sačinjavaju načelnici.
Posle toga govori o smernicama tečaja i podvlači, da su sastanci ovc vrste neophodni, i da je samo takav put naj krači, koji vodi do homogenog bratskog sokolskog rada i napredka.
Na završetku zaželeo je svima da se na tečaju bratski osečaju.
Uzeo je zatim reč starešina župe brat Branko Živkovič, koji prigodnim govorom pozdravlja prisutne i govori o punom poverenju, koje naša župa dokumentuje podnošenjem materijal-nih žrtava za načelnički tečaj.
Iza toga prešlo se na redovan rad, po sledečem programu:
Ovde donosimo isključivo nove predmete, kojima se popunjuje redovan raspored.
To su:
Češka terminologija, vodenje sednice načelništva i prednjačkog zbora, izveštaji (mesečni i godišnji), dečje vežbanje, taborenja i posela, seoske čete, Sokolstvo i vojska, pevanje, pli-vanjc i skokovi u beogradskoj piscini, sudenje, asistencija, škola tela; r a s-pravljanja: kako da se predaje terminologija za proste vežbe na tečaju, važnost strojnih vežbi i postupak kod obradivanja istih, o svestranosti kod vežbanja, kako se sastavlja raspo-red časova, gradivo za društvene tečaje ve.
Na prvi pogled izgleda, da je program preopširan prema kratkom vremenu, što nc stoji, jer sc pretpostav-ljalo, da na tečaj dolaze načelnici Sokolskih društava, sa izvesnom teh-ničkom spremom i rutinom, koji če moči potpuno iskoristiti pripremljenu gradu. — Z. P.
FIRMA
Jotef Udi u Brnu
Pre svega moram Vam saopštitj, da su instrumenti, kojima ste opremili naš društveni orkestar, stigli u redu, te Vam se moram zahvaliti na veoma solidnoj posluzi.
U ime glazbenog otseka Sokolskog društva Rudnik=Rtanj naročito mi je pak čast izraziti Vam našu pohvalu i priznanje, jer su Instrumenti zaista vanredno lepi, te u pogledu izradbe i kvalitete upravo savršeni, a da ne isti* čem njihove ostale odlične strane. što Vam može itistinu služiti na ponos. Naše zadovol jstvo kao i radost naših svirača ne može se ni opisati, što sve dokazuje, kako dobar instrumenat pri-jatno deluje sa svirača.
Primite dakle ovo naše priznanje kao dokaz našeg potpunog zadovoljstva i budite uvereni, da čemo biti Vaša stalna mušterija, šireči dobar glas Vašoj firmi, te se nadamo, da čete nas i u buduče tako solidno posluži* vati kao što ste i dosada.
UPRAVA RUDNIKA kamenog
uglja Rudnik „Rtanj“, Boljevac.
Župa Kragufevac
ŽUPSKA TAKMIČENJA.
Obavezne župske utakmice obav* ljcnc su u ovoj župi na dan 11. okto* bra u Kruševcu. Odziv za ove utakmice, koje su trebale da budu priprema i pregled vežbača za utakmice prili* kom sleta u Pragu, nije bio velik. Izo* stala su i pojedina društva za koja se zna da imaju dobrih vežbača.
U utakmici članova takmičili su se samo društva Kragujevac, Kruševac, Čuprija i Senski Rudnik. Kod članica i ženskog naraštaja samo Kragujevac i muškog naraštaja Kragujevac, Kruševac i Čuprija. Ukupno se takmičilo: članova u srednjem odcljcnju 4, u ni* žem 9, članica u nižem 4, ženskog na-
raštaja u nižem odeljenju 7, muškog naraštaja u višem 4 i u nižem 22.
Od propisanih vežbi u časopisu »Soko« br. 1 izvučene su ove vežbe: za članove u srednjem i nižem odeljenju na krugovima i konju I. vežba, za članice na razboju I. i na gredi 4, za ženski naraštaj na krugovima i konju 1., za muški naraštaj više i niže ode* ljenje na vratilu II., na jarcu za niže odeljenje prednoška i za više pripetka. Ocenjivanje iz lake atletike vršilo se po pravilniku Jug lakoatletskog Saveza.
Utakmice otpočele su u 6 i po ča* sova Vr jutru prostim vežbama sviju grupa (2 naraštajca su odbijena zbog slabe ocene) i trajale su, sa prekidom u podne, do 5 časova po podne.
Najbolji rezultat kod članova u srednjem odeljenju postigao je br. Daškijevič Nikola iz Kragujevca (43.87 b.), u nižem odeljenju br. Pilinger Bo* židar, Senski Rudnik (43.86), članica s. Mitrovič Radojka, Kragujevac (31.35), ženskog naraštaja Gavrilovič Vera, Kragujevac (39.80), muškog naraštaja više odeljenje Vasič Vule, Kragujevac (34.—), niže odeljenje Krajča Antonjin, Čuprija (38.55).
Najbolji rezultati u lakoj atletici: kod članova, skok u visinu br Krunič Miodrag, Kragujevac 150 cm, kod mu* škog naraštaja: Dokovič Miodrag, Kragujevac i Plašič Lazar, Kruševac 145 cm, kod članica s. Vukosavljevič Dušanka, Kragujevac 110 cm, ženskog naraštaja Gavrilovič Vera, Jovanovič Lcposava i Jovanovič Branislava iz Kragujevca 110 cm. Skok u dužinu: br. Krunič Miodr., Kragujevac 505 cm. Bačan je kugle: kod članova br. Krunič Miodrag, Kragujevac 920 cm, muškog naraštaja Vasič Vule, Kragujevac 1090 cm, ženskog naraštaja Gavrilovič Vera, Kragujevac 1090 cm. Bacanje diska:	Vrhovec Milan, Kragujevac
2525 cm. Bacanje kopija s. Mitrovič Radojka, Kragujevac 1720 cm. Trčanje: članovi 200 m: Stefanovič Borivojc, Kruševac 25“/io, na 1500 m Pavlovič Boško, Čuprija 5 min. 75/to sek. Članice: 100 m s. Mitrovič Radojka, Kragu* jevac 17*/in, muški naraštaj -100 m Plašič Lazar, Kruševac 13 sek, ženski naraštaj 60 m Jovanovič Leposava, Kra* gujevac 92/io sek.
Prilikom ovih utakmica dogodio se jedan slučaj, koji treba javno zabeležiti, da bi poslužio kao primer mno* gim takmičarima, koji zbog raznih uzroka (zbog nezadovoljstva sa occ* nom ili u znak protesta) napuštaju takmičenje. Slučaj je ovaj. Br. Daški* jevič Nikola (po narodnosti Rus) iz Kragujevca, pri saskoku iz krugova padom na patos povredio je levu ruku tako, da mu je morala biti od strane lekara stavljena u utege. Ali i preko toga, ma da sa bolovima i nesposob-nom rukom, br. Daškijevič jc nastavio utakmicu u svim propisanim grana-ma lake atletike i završio utakmicu u srednjem odeljenju sa najboljim re> zultatom. Kako je več napred navedeno, ovaj primer br. Daškijeviča treba da posluži za ugled.
ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPITI.
Na dan 24. i 25. oktobra obvaljeni su u ovoj župi župski prednjački ispiti po redu drugi u ovoj gćdini. Za ispit sc prijavilo 6 kandidata Pošto su svi kandidati ispunjavali uslove za ispit, to su svi pušteni na polaganje pismo* nog ispita, koji se obavio u subotu 24. od 4 časa popodne. Kao i na prošlim ispitima, i ovoga puta svaki jc kandidat izvukao pitanje, po kome je imao izraditi pismeni zadatak. Pošto jc komisija pregledala pismene zadatke, to je odlučila, da sc svi kandidati puštnju na usmeni ispit. Usmcni ispit počeo je u nedelju 25. u 8 časova pre podne i završio se, sa prekidom u podne. u 5 časova popodne. Posle toga komisija je održala sednicu i rešila je, da su svi kandidati položili ispit kao spo-sobni za prednjaka. Ispit su položili: s. Obrenovič Vera iz Kragujevca (ukupna zbir ocena 65), s. Stanišič Branislava iz Čačka (64), s. Vukosavljevič Dušanka iz Kragujevca (63), br. Dimitrijevič Aleksander iz Ravne Rc* ke (58), br. Golič Tanasije iz Kragu* jevca (55) i br. Stevanovič Dragutin iz Jagodine (55) Kandidatima su odmah, uz prikladen govor pretsednika komi* sije br. Vojinoviča Miroslava, predata svedočanstva.
Za ukras sokolskih pisarna, dvorana, vežbaonica i privatnih domova preporučamo slike:
Vldovdan
Veličina 50 X 65 cm, u čelično-plavoj ili fotografski-smeđoj boji; komad po Din 15’—.
Kosovo
■■■■■■■■■■■■■■■■■
Veličina 32 X 45 cm, u čelično-plavoj ili fotografski-smedoj boji; komad po Din 10*—.
Jugoslovanska Sokolska Matica
LJUBLJANA / NARODNI DOM
imm i тшк
Komisija bila je sastavljena ova-ko- za misao i istoriju br. dr. Krstič Milan, župski prosvetar, za sistem br. Đorđevic Vasilije, član T. O. župe, za metodiku i uredenje vežbališta br. Obrenovič Milorad, zamenik načelnika župe, za praktično vežbanje i vodstvo
Župa Ljubljana
ŽUPNA PREDNJAŠKA TEČAJA SOKOLSKE ŽUPE LJUBLJANA.
Sokolska župa Ljubljana je priredila letos dva prednjaška tečaja. V dneh od 17. do 30. avgusta se je vršil štirinajstdnevni prednjaški tečaj za vodnike in vodnice naraščaja in dece. Namen tega tečaja je bil predvsem pokazati način in metodo vzgoje naše sokolske mladine. Izkušnje nas uče, da le premnogi vodniki naše sokolske mladine ne razumejo mlade sokolske duše in ne znajo ravnati z našo mladino tako, da bi ji bila telovadnica v resnici sokolsko ognjišče in sokolska šola za vse življenje. Pri tem pa se ne sme misliti, da se mora mladina le igrati in delati samo to, kar jo goni močni
Župa Maribor
PREDNJAŠKI TEČAJ V SLOVENJ-GRADCU.
Prvi župni prednjaški tečaj v okrožjih župe Maribor se je izvršil v »Koroškem okrožju«. — Tečaj je trajal od 15. do 28. oktobra 1931. — Udeleževalo se ga je 11 čl&nov in 11 članic. Ves tečaj se je vršil v Sokolskem domu v Slovenjgradcu. Zastopana so bila skoro vsa društva okrožja. — Člani nekaterih društev niso dobili dopusta (načelnik in načelnica v Prevaljah že drugič nista dobila dopusta!).
Po poklicu je bilo učiteljstva 12 (5 moš., 7 žen.); držav, uslužbencev 1; priv. urad. 1; trgovcev 1; delavcev 4 (3+1); obrtnikov 2 (1 -|- 1); zasebnikov 1.
Iz tega razvidimo, da so bili zastopani najrazličnejši poklici. Po sposobnosti bi vse tečajnike delili v tri skupine, in sicer: 1. v take, ki so v društvu že vadili; 2. telovadce(ke) in 3 začetnike. — Radi tako različnega materijala sc je že v prvih dneh pokazala velika razlika v napredovanju. Iz vseh opazovanj smo posneli, da je predpogoj za posečanje tečajev, da so tečajniki(ce) telovadci. — Društvena
br. Prohaska Josif, načelnik župe, za organizaciji! br. Pavlovič Ilija, sekre* tar župe, i za lekarska pitanja br. dr. Kostič Miodrag.
LT mesecu decembru održače ova župa u Kragujevcu župski prednjački tečaj.. — J. P.
tečaju vse svoje znanje pa tudi vso svojo ljubezen. Krepko pa so stali v pomoč pri praktični vadbi tudi absolventi in absolventinja savezne predli jaške šole.
V dneh od 19. do 31. oktobra se je vršil župni prednjaški tečaj namenjen predvsem za vaditelje in vaditeljice novoustanovljenih društev in čet. Župna uprava se tu ni ustrašila ma< terijelnih izdatkov in je sprejela večje število tečajnikov na svoje stroške ter tako omogočila poset vsem onim, ki radi gmotnih težkoč ne bi mogli priti v ta štirinajstdnevni tečaj.
V ta tečaj se je priglasilo 68 bratov in sester iz 32 društev. Kakor v prejšnjem, tako se je tudi v tem tečaju vršil pouk redno vsak dan po 8 do 9 ur. Celodnevna vadba, skoraj
telovadba je že osnova. Disciplina je bila ravno radi tega v začetku krhka. Vse pa se je kmalu popravilo tako, da je vladala ves čas najlepša harmonija. Pri vseh tečajnikih(cah) je bilo opaziti resno voljo za napredovanje. Pri začetnikih je bilo to združeno s fizičnim naporom. (Da telesnih vaj ni bilo preveč, je znak to, da telovadci niso čutili nikakih posledic.)
Tečaj je vodil okrožni načelnik brat Veljak Miroslav. Kot stalni predavatelj je bil dodeljen br. Apih Milan, župni potovalni prednjak. Kot predavatelji so še sodelovali: br. Sovič Karel, dr. Železnikar Vinko, Šentjurc 1'erdo in Mrovlje Slavko iz Slovcnj-gradca; br. Vončina Stanc iz Mežice; br. dr. Kovačič, Lintner in Lavrenčič iz Maribora in br. Komac iz Ptuja.
Društvo Slovenjgradec je storilo vse, da napravi tečaj čim boljši. Nudilo je vsako ugodnost.
Razen rednih ur so imeli tečajniki priliko ogledati si 2 lutkarski predstavi. Društvo Slovenjgradec je za to priliko povabilo župni lutkarski odsek na sodelovanje. Vsa stvar je napravila na tečajnike najboljši vtis. Brat Lavrenčič je imel nato v tečaju predavanje o pomenu lutkarstva v Sokolstvu.
21.	oktobra se je vršil pešizlet v Gornji Dolič, kjer so si tečajniki ogledali znamenito »Hudo luknjo«.
23.	oktobra je tvrdka »Agfa« poslala v Slovenjgradec na ogled mali filmski aparat, ki so si ga tečajniki ogledali.
25.	oktobra pa je razkazoval filmski aparat firme »Pate« brat Komac iz Ptuja. S tem v zvezi je imel tudi kratko predavanje o pomenu filma v Sokolstvu.
Da dobijo upogled v upravno poslovanje društva, so vsi tečajniki prisostvovali odborovi seji društva Slovenjgradec.
Tečaj se je zaključil 28. oktobra ob 12. uri. Zvečer je bil interni poslovilni večer v Sokolskem domu, katerega se je med drugimi udeležil kot zastopnik župne uprave br. župni tajnik Dojčinovič.
29. oktobra so se nato vršili društveni izpiti, ki so jih delali sledeči bratje in sestre: Kokalj Adolf iz Rib-nice-Josipdola s prav dobrim uspehom. Z dobrim uspehom pa sledeči: br. Močilnik Janko iz Žerja; br. Gumpot Konrad in Črešnar Anton (oba iz Rib-nice-Josipdola); s. Starc Vida iz Josip-dola in s. Stifter Tonka iz Žerjava.
Vsem bratom in sestram k uspehu čestitamo! Ti; primeri naj bodo vzgled za ostale, -s!
Ostalim bratom pa polagamo na srce sledečem Vaše delo naj ne bodo le prazne besede. Skromnost in samo-zatajevanje sta dika vsakega sokolskega delavca. Vaše geslo bodi: Posameznik nič, celota vse! — Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ* GRADEC.
Pri 10. redni seji društvene uprave 27. oktobra t. 1. so bili kot gostje navzoči vsi bratje in sestre, ki so od
15.	do 29. oktobra obiskovali župni prednjaški tečaj u Slovenjgradcu. Na seji so se obravnavala naslednja poročila: tajnikovo, blagajnikovo, gospodarjevo, načelnikovo, prosvetar j evo, matrikarjevo ter gradbenega in prireditvenega odseka.
Iz poročila gradbenega odseka je razvidno, da je splošna gospodarska kriza povzročila odpoved nekaterih kreditov, vsled česar se nahaja prvi Sokolski dom koroškega sok. okrožja s sedežem v Slovenjgradcu brez lastne krivde v obupnem gmotnem položaju. Ako društvo no dobi v najkrajšem času resnih dokazov, da se tudi SSKJ in-teresira za ohranitev te važne nacionalne in sokolske trdnjave na severni državni meji, bo morala društvena uprava že na eni prihodnjih sej sklepati o izvajanju posledic. V prepričanju, da Sokolski dom ne sme postati tovarna ali skladišče, ampak da mora ostati torišče sokolske uzgoje, se pošlje br. Savezu potom župe Maribor ponovna in nujna prošnja za podporo, kakršnokoli pomoč ali nasvet, kaj naj se ukrene.
Za prosto stanovanje v Sokolskem domu je prejel odsek več ugodnih ponudb. Oni bratje, odnosno sestre, ki so pred sejo z izredno vnemo trosili omalovažujoče vesti o tem stanovanju in previsoki najemnini, sc pač ne zavedajo, da s takim početjem pljujejo v lastno skledo. Pomislijo nd£ v bodoče, da so tudi sami solastniki Sok. doma, ki je skupna last slovenjgraške sokolske družine. Kdor hoče biti Sokol (ica), mora vedno in povsod varovati sokolske interese.
Na seji je bilo rešenih še mnogo drugih tekočih poslov ter odobrenih več sklepov in predlogov posameznih odsekov in referentov. Tudi to je omembe vredno, da sc je prireditveni odsek (doslej zabavni) preobrazil v »odsek za proslavo Tyrševe lOOletni-ce«. In tudi uspehi se že kažejo. Tyr-šev fond za Sokolski dom M. Tyrša v Slovenjgradcu je za prvi mesec tekočega leta pobran in izkazuje 1880 Din.
Na sestanku članstva dram. odseka 20. oktobra t. 1. je bil za sezijo
1931./32. sestavljen program dramat-skih prireditev. V smislu § 6 pravilni* ka dram. odseka Sok. društva, ki ga je izdal savezni PO, se pošlje program župnemu PO v odobrenje. Od ž. PO odobreni, izmenjani ali izpopolnjeni program bomo priobčili v »Sokolskem Glasniku«. Režijske posle so prevzeli bratje in sestre: dr. Schreiner, Mrovlje, Debelak, Kranjc, Permetova, Kopač in Jenko.
Župa SušaU - RijeRa
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB. Godišnjica oslobođenja brače Čeho-slovaka. — Redovite vežbe starije brače.
Dana 28. oktobra o. g. na godiš-njicu oslobodenja brače Čehoslovaka i obrazovanja slobodne nacionalne države čehoslovačke održana su u Sokolskom društvu Rab predavanja. Predavanja održao je br. prosvetar Žuklič i to na sam dan godišnjice 28. oktobra brači članovima vežbačima i naraštajcima, a 29. oktobra sestrama članicama iaiaraštajkama. Br. Žuklič iz-neo je u svojem govoru robovanje slovenskih naroda u tudoj Austro-Ugar-skoj državi. Izneo je borbu slovenskih naroda pod tudinoin sve do pred sam
rat 1914.—1918., pa borbu u vreme rata * sve do konačnog oslobodenja i ujedinjenja slovenskih naroda, podjarmljenih pod tudinom. Izneo je borbu brače Čehoslovaka na čelu sa svojim pr-vacima, a pod upravom i vodstvom prvog i sadašnjeg prezidenta brata Masaryka. U celom svojem predavanju br. Žukič je iznašao naročitu ulo-gu Sokolstva u borbi za nacionalno oslobodenje i ujedinjenje Čehoslovaka. — Predavanja su pazljivo saslu-šana i na poziv br. Žukiča te večeri velikom sokolanom u Rabu orili su se poklici bratskoj čehoslovačkoj i bratu prezidentu Masaryku. Tako je sokolsko društvo Rab ovim predavanjima na godišnjicu oslobodenja bratske Čehoslovačke obnovilo uspomene na robovanje, borbu i oslobodenje brače Čehoslovaka, koje obnavljanje treba da je redovito svake godine i radi po-ticaja na daljnji ustrajan sokolski rad i starijih i mladih. — Pitamo se tek ovom prilikom, zar se nije moglo odr-žati jedno predavanje za sve članstvo, za društvo pa i ostalo gradan-stvo na sam dan godišnjice 28. oktobra, kada sada u novom Sokolskom domu Miroslava Tvrša u Rabu ima zato mogučnosti?
U rapskom Sokolskom društvu uvele su se redovite vežbe i starije
SEDNICA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA I NAČELNICA.
Dne 31. oktobra i 1. novembra
o.	g. održan je u Sušaku zbor društvenih i okružnih načelnika i načelnica. Od 7 župskih okružja zastupanih je bilo njih 5, od 36 društava 26, a od 9 četa samo dve. Odaziv je bio obzirom na veliki teritorijalni opseg župe vrlo dobar, a prigovoriti treba samo nekim bližim društvima, koja su uzmanjkala na ovom godišnjem zboru, tako Zamet* Kantrida, Omišalj i Maruniči. Na dnevnom redu je bio praktički pregled vežbi za Prag, uputa u igri odbojci, te izveštaj o tehn. radu župe, okružja i društava. Osim toga, povedene su rasprave o župskim i okružnim prednj. tečajevima, o sudelovanju na praškom sletu, te o organizaciji skijaških otse*
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA. Proslava trinaestogodišnjice oslobodenja i ujedinjenja čehoslovačkog naroda.
Sokolsko društvo u Subotici svečano je proslavilo 28. oktobra, dan ujedinjenja bratskog čehoslovačkog naroda. Koncertna sala Gradskog po-zorišta bila je puna odličnih poseti-laca, i govornici su bili vrlo pazljivo saslušani. Sokolska muzika je svirala nekoliko klasičnih stvari od čeških kompozitora i odmah zatim otvorio je svečanost br. Rajič Nenad, prosvetar, sa ovim rečima: »Svake godine proslavljamo ovako javno, svečano, 28. oktobra, istorijski datum oslobodenja drage nam brače. Mi Sokoli jed-nako volimo sve Slovenc, ipak ta lju-bav, koja nas vezuje sa bračom Čeho-slovacima, naročito je prisna. Koliko bi mogao citirati primera iz istorije, osobito iz svetskoga rata, kada se brat Čeh borio u zagrljaju sa bratom Srbi-
brače pod vodstvom brata načelnika Bačiča. Nastupati u odori moči če samo ona stari j a brača, koja polaze i vežbe, da svaki nastup odoraša bude i sokolski.
U društvu uvelo se je i dežurstvo starije brače kod vežbe raznih kategorija. Tako starija brača članovi uprave društva naizmence dolaze na satove vežbe pojedinih kategorija. Ovo je dobro, a bez sumnje pospešite ovaj dolazak u Sokolski dom starijih i bratsku sokolsku društvenost.
Broj sprava u novom Sokolskom domu Miroslava Tyrša stalno se množi, a to zahvaljujuči darežljivosti članova: Mahača, koji je darovao konja, Seršiča, koji je darovao kozliča, Ba-štijančiča, koji je darovao disk, koplje i kuglu, a pored toga br. Mahač i jednu strunjaču, a jednu rapska op-čina. — Znademo, da ova brača nisu sprave darovala da bi se javno iznašala njihova imena, ali je potrebno naglasiti požrtvovnost i darežljivost sokolske brače! Pored redovitih vežbi svih kategorija, nastojanjem brata starešine Mahača uskoro davače se i jedna pretstavica sa lutkama (marionetama).
Rabljani skupljajte se u lepom Sokolskom domu Miroslava Tyrša!
su predvidene veče priredbe na žup-skom teritoriju sve održane, te su uspele moralno vrlo dobro, a tehnički zadovoljavajuče. Te su priredbe bile u Kastvu, Krku, Aleksandrovu i Rabu. Sledili su izveštaji okružja krčkog, bakarskog, goranskog, kastavsko*grob-ničkog i vinodolskog, dočim je^ izostao izveštaj okružja ličkog i uskočkog.
U ovim je izveštajima predočeno stanje pojedinih okružja i njihovih jc-dinica kritički i programatski, te se je o njima povela živa, stvarna i poučna debata. U pogledu tečajeva zaključuje se, da če se i ove zime prirediti oveči župski prednjački tečaj, te je svaka jedinica (društvo ili četa) dužna da u tečaj pošalje po jednog svog prednj. pripravnika (pripravnicu) i da ima u tu svrhu položiti kao jamčevinu Din 300‘—.	„
nom i Hrvatom protiv zajedničkog neprijatelja. Ali naše veze nc treba da su čvrste samo zato, što je ista krv, što su nas stopili istorijski motivi, nego i stoga, što se brača Čeho-slovaci odlikuju vrlinama, koje i u nas treba da presadimo: to su sposobnosti štednje i sposobnost organizo-vanja. Jedan je od velikih zadataka nas Sokola da se staramo, da što pre naučimo lepi češki jezik, da doprinc-semo što skorijem i što življem kul-turnoin i ekonomskom saobračaju iz-medu nas i čehoslovačkog naroda.« — Brat Rajič Nenad predao je potom reč br. Mihajloviču M., profesoru ženske gimnazije, koji je održao o temi »Čehoslovačko-jugoslovenske veze u borbi za oslobodenje i održanjc« jedno vrlo opširno i uspelo predavanje, iserpivši sve važne političke literarne i kulturne momente iz istorije, koji su bili od uticaja za izgradnji) jednog zajedničkog slovenskog duha za večito zbliženje i sponu izmedu Čehoslovaka i Jugoslovena. Posle burno pozdravljenog govora sledile su lepe
Nastavnlcl i polaznlcl župskog predujačkog tečaja u Ljubljani od 19.—31. okt. o. g.
prirodni nagon do gibanja. Treba jo je tudi navajati vaditi to, kar je proti sili in miku ter ji tako igraje vzgajati krepko voljo in trden značaj.
Pouk v tečaju je bil dnevno po 9 ur. Teoretičnemu pouku je sledila praktična vadba. V glavnem so je pre* delala vsa snov, ki jo neobhodno potrebuje težki vaditeljski posel. Seve, največ se je posvetilo predvsem onim panogam, ki so za mladino najprikladnej-še in najkoristnejše.
Tečaj je obiskovalo 46 bratov in sester iz 24 društev. V tečaju so predavali sposobni in najizkušenejši naši sokolski vaditelji, tako poleg župnega načelnika br. Vrhovca, br. dr. Murnik, br. I. Lavrenčič, br. VI. Šuklje, br. Gregorka, br. E. Antosiewicz, br. dr. F. Mis in br. dr. C. Arko. Največ ur in največ dela pa je odpadlo na br. Lavrenčiča iz Maribora, ki je vložil v tem
brez odmora je zahtevala mnogo požrtvovalnosti in sokolske ljubezni do stvari same ne samo od predavateljev, temveč od slehernega udeleženca tečaja. Veliko zanimanje in navdušenje so kazali tečajniki in so vkljub vsemu naporu, strogi disciplini vztrajali in vzdržali veselo razpoloženje, ki je le omogočavalo uspešnejše delo predavateljev. Tudi v tem prednjaškem tečaju so predavali isti bratje kakor v mla* dinskem in vsak za sc podal svojo snov kar najbolj izčrpno in razumljivo, v kolikor je to dopuščal kratek čas.
Z vso opravičenostjo smemo pričakovati, da je padlo seme na rodovitna tla in bližnja bodočnost mora pokazati sad setve. Z budnim očesom bomo zasledovali delo novih sokolskih oračev, saj na njih in na njihovem delu sloni ves uspeh ali neuspeh Sokolstva.
  .......................................
Ф naši založbi je izšla gledališka igra:
Manica Komanova:
Krst Jugovičev
Narodna igra v treh dejanjih s posebnim ozirom na Sokolstvo.
(12 os e b: 8 m o s ki h, 4 ženske).
Cena izvodu Din 8.
Ugra ima odlično nacionalno in sokolsko propagandno vsebino. Priporočamo vsem sokolskim odrom.
Učitelfska lisicama v Ljubljani.
lliiiilllliiiilllliiiilllhiiilllliiiilllliiiilllliHilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiillllniilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilltliinlllliiiilllliiiilHliiiHHiiiiiilliiiiiilliiiiiiiliiuni
Učesnicl sednice zbora društvenih načelnika - ica Sokolske župe Su&ak ~ Rijeka
ka. Prvog dana popodne prisustvovali su mnogi načelnici praktičkoj vežbi jednog odelenja sušačke sokolske dece pod rukovodenjem načelnika br. Bo« rasa, a na večer proveden je praktički deo programa osim odbojke.
Drugog dana u 8 sati započela su večanja, kojima je prisustvovalo preko 50 prednjaka i prednjačica. Zbor je otvorio župski načelnik br. Boras, koji je pozdravio delegate starešinstva župe br. Bačiča, zam. starešine, te br. Omerbegoviča, tajnika. Prosvetni odbor zastupao je br. Bačič. Načelnik br. Boras, načelnica s» Giotti i tajnik br. Vasič opširno su izvestili o radu žup’e u tekučoj godini. Na celom župskom području opaža se porast sokolske de* latnosti, koja bi još više uznapredo* vala, da dostaje tehničkih radnika. Iz navedenih izveštaja razabire se:
a) dobar uspeh župskog prednjačkog tečaja, koji je održan u minuloj zimi,
b) uspela i doterana saradnja naše župe na velikom sletu u Splitu, c) da
Osim župskog tečaja prirediče se više kračih tečajeva po okružjima. Za narednu godinu spremiče župsko na-čelništvo: a) plivačka natecanja, b) opča natecanja za kategorije naraštaja i članstva. Zatim je održao br. Brelovec referat o skijaškim otsecima u našoj župi, te je preporučio, da se zavede organizacija istih po društvima goranskog i ličkog okružja, a i po ostalima, koja su blizu želj. pruge. Brat načelnik izveščuje o pripravama za slet u Pra* gu. Obzirom na velike prijave za slet koje se očekuju od sokolskih župa moči če poči na slet samo Sokoli i So-kolice u odorama, odnosno potonje u narodnim nošnjama. Sokoli i Sokoliee do 26. god. morače da učestvuju na sletu u vežbama. Naše sudelovanjc u Pragu treba da nosi karakter dobro izvežbane i disciplinovane organizacije.
Još je govoreno o nekim manjt važnim predmetima, te jc zatim brat načelnik zaključio ovaj uspeli zbor sokolskih tehničara naše župe. — Jc.
recitacije br. Jegera Mirka na češkom i br. Filipoviča Jovana na našem jeziku. Sokolska muzika je najzad ot-svirala čehoslovačku i jugoslovensku himnu i time se završila ova lepa proslava.
ZAKLJUČCI SEDNICE ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA-CA OD 1. NOVEMBRA 1931.
Na sednici zbora društvenih na* čclnika-ca prisustvovali su načelnici i načelnice iz 46 društava i 1 čete župe. Nisu prisustvovali na ovoj sednici načelnici ovih društava: Bajša, Bačko Gradište, Gložan, Deronje, Ilok, Kas menica, Pačir, Ričica, Silbaš, Svetozar Miletič, Čib i načelnici ovih četa: Bikovo, Bajmok, Žcdnik, Stepanovičevo i Sonta. Svi ovi pozvače se na odgo* vornost da opravdaju svoj izostatak.
1. Izveštaji načelnika i načelnice župe o tehničkom radu u ovoj godini, koji su več ranije objavljeni, uzeti su na znanje. Usvojeni su predloži načel* ništva župe za preduzimanje strogih mera protiv nesavesnih i nemarnih društava i tehničkih funkcionera i stvoren je zaključak, koji če se pod* neti upravi župe na odobrenje.
2. Primljen je predlog načelništva župe o priredivanju prednjačkih teča-jeva. Prema ovom prredlogu župa če iduče godine prirediti dva 15-dnevna župska prednjačka tečaja, i to jedan za članove, a drugi za članice. Na ovim tečajevima primiče se do 30 učesnika i učesnica na trošak župe. Tečajevi če se održati, ako se prijavi 20 učesnika* ca. Primljeni če biti oni, koji su svr-šili društvene prednjačke tečajeve i imaju društveni prednjački ispit; osim toga, dobri vežbači i vežbačice, koji polože propisani prijemni ispit i koji su vežbači za srednja odeljenja, da se tako dođe do dobrih prednjaka. Sa te* čajevima za početnike neče se župa više baviti i neče ovakve priredivati, več je zaključeno, da ovakove tečajeve prireduju društva, odnosno okružja, za koje če načelništvo župe tražiti po-treban kredit od uprave i propisati ras-pored rada.
3. Uzeta je na znanje okružnica načelništva Saveza o raznim priredba* ma u idučoj godini, kao što su razni savezni tečajevi, učestvovanje na sle-tovima i na utakmicama, o kojima se inače i niže spominje. Ujedno je za* ključeno, da se učestvuje na svima saveznim tečajevima. Načelništvo žu* pe predložiče kandidate, koji su dobri Sokoli i od kojih če župa imati koristi.
4. Zaključeno je, da se prijavljeni
kandidati pripuste polaganju župskih prednjačkih ispita, za koje če načelni* štvo župe odrediti rok. U koliko bude naknadno novih kandidata, isti če se pripustiti, ako se prijave načelništvu župe do 15. novembra 1931.
5. Ustanovljen je po predlogu načelništva župe raspored za župski slet
1932.	godine, koji če se održati u St. Bečeju. Prema ovom rasporedu, slet če trajati jedan dan i to ujutru, u 6 sati biče glavne probe, u 11 sati sletska po* vorka, a u 4 sata posle podne sletska javna vežba. Priredba za uveče ostav* lja se Sokolskom društvu St. Bečej. Za ovaj slet obavezna su sva društva i sve čete župe dati najmanje po 10 vežbača i vežbačica u propisanim vež-bama članova, članica, muškog i žen* skog naraštaja i seljaka. Na sletu če se izvoditi sve vežbe, koje su propisa-ne od načelništva Saveza za svesokol-ski slet u Pragu. Vežbe za mušku i žensku decu propisače načelništvo okružja Stari Bečej, koje če ovo i or* ganizovati, jer če na sletu vežbati samo deca iz starobečejskog okružja. U vežbanju na spravama moraju sva dru* štva župe, koja imaju sprave i vežba* če, za ove vežbe postaviti odelenja. Organizovanje ovog ostavlja se tehni* čkom odboru župe. Uzorni vežbači svih društava izvodiče vežbu kopljem, koja je po predlogu načelnika župe primljena. *Msigfeu*.	•	»»avlti
6. Uzet je na znanje izveštaj načelništva o zaključcima načelništva Saveza u pogledu učestovanja na sve* sokolskom sletu u Pragu 1932., prema kojima če na ovom sletu moči uče-stvovati samo dobro disciplinovani Sokoli i Sokolice i to koji imaju isprav* ne odore i vežbačka odela, odnosno one članice, koje imaju narodnu nošnju. Na sletu če vežbati oni članovi, članice i naraštajci muški i ženski, koji su kod pregleda	postigli	60	%. Na
ovom sletu učestvovače odeljenja čla* nica ove župe zajedno sa beogradskom župom u posebnoj tačci sa narodnim kolima, koja če se prijaviti načelni* štvu Saveza. Naraštaj če učestvovati u ograničenom broju, kako je to za* ključeno iz svake	župe	po	10.	(Ostala
uputstva o sletu	vidi	u »Sokolskom
Glasniku« i u »Sokolu«.)
7. Zaključeno je da se po moguč-nosti učestvuje u svima utakmicama na sletu u Pragu kao i u utakmicama za slovensko prvenstvo u smislu pred* loga načelništva Saveza, za koje če utakmice načelništvo župe izdati po* ziv za prijavu utakmičara i održati izbirne utakmice.
8. Zaključeno je, da se iduče go* dine pr e saveznih utakmica, prirede župske 'utakmice u plivanju i u igri odbojci za sve kategorije vežbača. Utakmice u igri odbojci obaviče se prvo po okruzima, a potom župske. Sva društva župe moraju vežbati i postaviti skupine za igru u odbojci. Utak-mičare za plivanje pak ona društva, koja su na vodi i imaju za to pogod* nost terena.
9. Zaključeno je da se izradene slike svih položaja prostih vežaba članskih za slet u Pragu umnože i po dva primerka pošalju društvima uz na* platu. Ujedno da se ove dostave i sa* veznom načelništvu, da ih nabave sva društva.
10. Upučuju se načelnici društava da društvene mesečne izveštajc za me* sec oktobar ove godine pošalju načelništvu župe najkasnije do 15. novem* bra 1931.'i ove u buduče uredno šalju, a u koliko načelništvu župe ove do ovog dana ne dostave, upotrebiče se pooštrene mere u smislu predloga na* čelništva protiv dotičnih načelnika. Upučuju se brača okružni načelnici da još posebno ovo saopšte društvenim načelnicima. Izveštaj ovaj treba pod-nositi samo u tehničkom delu, a pro* svetni deo treba izostaviti i potpisače ga samo načelnik društva, da se nebi zbog drugih potpisa čekalo.
Tokom sednice i rada na istoj, konstatovano je, da su pre završetka sednice načelnici ovih društava bez razloga i opravdanja napustili sednicu i to: Protič Momčilo, Bački Brestovac; Petkovič Milutin, Kač; Flok Stevan, Obrovac; Matijaševič, Petrovaradin; Stojkovič Kuzman, Mošorin; Barjakta-rov Milivoj, Titel i Marič Slavko, Torza. Ovim činom su ovi načelnici poka* zali da su nedisciplinovani i da ih sokolski rad nimalo ne interesira. Protiv ovih nesavesnih načelnika povešče na* čelništvo župe postupak d saopštiče ovaj slučaj dotičnim društvima.
Župa Split
SOKOLSKO PROSVETNI TEČAJEVI.
U svrhu propagiranja Sokolstva i jačanja sokolske misli, održao se prosvetni tečaj u Solinu. U naj lepšem sokolskom domu na Jadranu, tečaj je tra-jao pet dana. Predavali su istaknuti sokolski radnici i to brača: Petar Mrkič, župski tajnik o temi: Historija Sokolstva; Lhotsky, župski načelnik: Utecaj telovežbe na čovečji organizam; Ing.
Anžlovar, društveni prosvetar: Ideologija Sokolstva i pravila Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Mirko Buič, župski starešina: Organizacija Sokolstva, njegova zadača i dužnost svakog pojedinog člana; Prof. S. Roca: župski prosvetar: Sokolske seoske čete i njihovo značenje za privredni i prosvetni preporod sela.
Po uzoru ovog prvog tečaja, odr-žače se i ostali po okolnim mestima, gde ima sokolskih društava.
čehoslovački narodni blagdan.
Da se iskaže ljubav i vernost če-hoslovačkoj brači, naša župa pozvala je sva društva da proslave 28. oktobra, najznačajniji dan u najnovijoj istoriji čehoslovačke. Brat župski prosvetar sastavio je prigodno predavanje, u kojem je prikazao rad največih umova, koji su spremali čehoslovačko narodno oslobodenje. Predavanje je umnoženo i poslato društvima.
Proslava u splitskom Sokolskom društvu, i po bogatom programu i po izvedbi, bila je dostojna velikog dana. I po ostalim društvima održale su se proslave i predavanja.
Sokolski kino.
U preuredenoj dvorani Sokolskog doma u Splitu ovih dana postavljen je kino aparat, koji če pratiti i ilustrirati predavanja za odrasle i za decu.
Dečje zabave.
Kroz prošli mesec splitsko Sokolsko društvo priredilo je nekoliko deč-jih zabava, u kojima su igrala sama deca. Uz pesmu, deklamaciju i sokolske vežbe, gledali smo i male glumce u raznim pozorišnim komadima. Pri svakoj priredbi dvorana je bila dup-kom puna dece i njihovih roditelja.
Predavanje župskog starešine.
Župski starešina br. dr. Mirko Buič svršetkom prošlog meseca održao je predavanje u Kaštel Lukšiču. Predavao je o moralnim vrednotama u društvu.
Učenje češkog jezika.
Naša župa upravila je okružnicu svim društvima, da se uvedu tečajevi: češkog jezika za onu braču, koja na-meravaju učestvovati sletu u Pragu. U tu svrhu preporučila je delo br. prof. Malina. Sokolsko društvo u Splitu prirediče dva tečaja: za one koji žele da se upoznaju najobičnijim rečima
i pitanjima, i za one koji žele da se nauče slobodnoj češkoj konverzaciji.
Sednica zbora društvenih načelnika.
Polovicom prošlog meseca održa-la se je sednica zbora društvenih načelnika, na kojoj se raspravljalo o proslavi 100-godišnjice Tyrševog rođenja (kao i o pripremama za svesokolski slet u Pragu.
Župa Zagreb
DRUŠTVENE IDEJNE ŠKOLE.
Dne 1. decembra 1931., kao i svake godine toga dana, mora sve novo članstvo, t. j. svaki onaj, koji je tokom godine primljen kao stalan član u sokolsko društvo, da položi sokolski zavet (vidi »Putevi i ciljevi« str. 36. i 37-)-
Tim zavetom svaki novi član javno pred članstvom obečaje, da če se držati sokolskih načela. Za taj svečani čin, kojim član javno stupa u sokolsko bratstvo, treba članstvo i pripraviti. Zato mora biti dužnost svih društvenih uprava, a naročito prosvetara, da novo članstvo upozna s onim na što se zavetuje. I zagrebačka župa posvetila j c veliku brigu novom članstvu i njegovom svečanom zavetu. Kao pri-prema za taj čin i u svrhu sokolskog uzgoja članstva uopče, zaključila je župska uprava da se održe u svim društvima i četama idejne škole tokom meseca oktobra i novembra. Te škole oba-sižu četiri predavanja i to: istoriju Sokolstva, organizaciju i sadašnje stanje sokolskog pokreta, ideologiju Sokolstva i zadatak telcsnog vežbanja.
Ova predavanja dužni su redovito polaziti svi novi članovi, koji još nisu položili zavet, a osim toga, jer se ta škola održava prvi put, svi vežbači i vežbačice te društveni funkcioneri.
Pozvati valja sve članstvo da pola-zi tu školu. O samom polasku vodiče se tačna statistika. Izveštaj o tome podneče župi društvena uprava uz pot-pis starešine, prosvetara i tajnika, koji treba da taj zaključak provedu. Predavanja če sastaviti pojedini članovi pojedinih sokolskih društava i četa. Dispozicije za predavanja poslane su društvima od župskog prosvetnog odbora. Polažemo veliku važnost na idejne škole, pogotovo ove godine, kad je broj novog članstva vanredno velik. Po uspehu te škole sudičemo i ocen j i-vati rad brače prosvetara i po polaže-nju jačinu sokolskog uzgoja u našim društvima i četama.
Kniigarna
v Ljubljani
Franilikanska
ulica e
Učiteljske tiskarne
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne! Postrežba točna 1 Zahtevajte ceniki
Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovanja Življenja
Z a v ar viite^se^ri^^dncin^iugc^IovMn^elovanskeTn^zavodu
~ »SLAVIJA«
Jugoslovanska zavarovalna banka d.d.
Centrala v Ljubljani
Peiminitr. Beograd. Zagreb. Sarajevo. Nov! Sad, Osijek, Split
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj
Змапммвп
Smuči
■ P|||l in vse potrebščine ku-H 1111 Pile strokovno najbolje le pri tvrdki
A. Goreč J: l. Ljubljana
(Palača Ljubljanske kreditne banke) Zahtevajte cenik s praktičnimi navodili brezplačno!
ŠIRITE SOKOLSKU ! j 1 ŠTAMPU:	III
„SOKOLSKI GLASNIK* „SOKO“t „SOKOLIĆ” i „NAŠU RADOST"
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko
LJUBLJANA
Tražite cjcnik!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Zagreb, Kraljice Marije 6
Branko Palčič
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb * Telefon interurban 26-77
L
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN« SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Tvornica gimnastičkih 1 = eportskih sprava =
J.Oraiem
Dobavljač Saveza Sokola	Ц|Ки1#а DnlAniskO
kraljevine Jugoslavije	КШШСЗ* »ОввПЈВКв
O
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče Iju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte cjenike i prospekte. — Cijene vrlo ■■■■■■■■■■■■■i umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
II.
1П.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer ! cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din________________
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tv r dom pove tu 20 Din ______________
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
ŽJugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom Zete/on 25-43 / Račun poštanske štedionice £jubljana 13.831
m
Izdaje Save/ Sokola kraljevine Jugoslavije ф. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica K Tiska Učiteljska liskama (predstavnik France ŠlrukelJ); sv. u Ljubljani