KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 61 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 juna 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10099
Marcille Maurice, lehar i Leseurre Jean, inženjer, Le Pare Saint—Maur
(Seine), Francuska.
Usavršavanja respiratornih aparata, naročito onih koji služe za zaštitu protiv škodljivih
gasova.
Prijava od 30 novembra 1931.	Važi od 1 avgusta 1932.
Traženo pravo prvenstva od 1 decembra 1930 (Francuska).
Pronalazak se odnosi na respiratorne aparate, a specijalno na one koji služe za zaštitu protiv škodljivih gasova.
Ci j je ovog pronalaska, naročito, da učini ove aparate prostijim i efikasnijim nego do sada.
Pronalazak se sastoji poglavito u tome, da se istovremeno aparati o kojima je reč, podese tako, da respiratorni gasovi mogu cirkulisatii u zatvorenom kolu, budući da su predviđena sredstva, da zadrže proizvode izlučivanja (ugljen-dioksid itd.), te da na taj način regenerišu gasove izdisa-nja, i da se ta sredstva sastoje od fiftraci-one materije, kroz koju mogu da prolaze gasovi izdisanja i u kojoj uože da cirkuli-še tečnost, koja sadrži u rastvoru ili u suspenziji telo podesno da zadrži pome-nute proizvode izlučivanja.
Pronalazak će se razumeti pomoću opisa koji s'leduje kao i pomoću priloženih nacrta, koji su poglavito dati primera radi.
Sl. 1 i 2 pokazuju u šematskom preseku, u dva različna položaja funkcionisanja koji odgovaraju udisanju i izdisanju respiratorni aparat prema pronalasku.
SI. 3 pokazuje odvojeno, u preseku i sa više pojedinosti, jedan od elemenata ovoga aparata.
SI. 4 pokazuje u perspektivi isti aparat načinjen prema šemama sl. 1 i 2.
SI. 5 pokazuje šematski aparat iste vrste
načinjen prema drugom načinu izvođenja ovog pronalaska.
Prema ovom pronajasku postupa se pri izradi aparata prema pronalasku kao što steduje:
Pomenuti aparat se udesi tako da se usta lica pre no što se upotrebi ovaj isti aparat mogu vezati na pogodan način za neki dobro zatvoreni prostor, poglavito promenljive zapremine, tako da se on može skupljati ili širiti u momentu udisanja ili izdisanja i da se izdahnuti vazduh u tom prostoru može uputiti kroz podesna sredstva da bude oslobođen od proizvoda ppućnog 'izlučivanja, naime od ugljen-đi-oksida; sva sredstva se mogu realizovati na ma koji podesan način, ali poglavito pomoću jednog iT više slojeva absorpci-one materije (vlakno ili opiljci od drveta, slama, pamuk itd.) koji se natopi nekim rastvorom, koji sadržava ugljen dioksid, na pr. kojim alkalnim rastvorom (poglavito krečnom vodom).
Celina koju smo opisali udesi se obično tako, da se količina tečnosti koja kvasi absorpcionu materiju može, stalno ili na mahove, obnavljati bilo pomoću naprava kojima se upravlja spolja ili iznutra, bilo kab što je uzeto u onome što sleduje, automatski samom činjenicom gasovitog po-meranja u trenutku udisanja ili izdisanja.
Za ovu svrhu može se postupiti prema
Din. 20.
jednom od načina izvođenja, koje ćemo navesti.
Prema prvom načinu izvođenja, pred-staV. jenom na sl. 1 do 4 upotrebljuje se ovaj raspored:
Aparat se sastoji od dna elementa koji čine klip i pumpu i koji se mogu, s obzirom jedno na drugo, pomerati u raziičnim pravcima u trenutku udisanja i izdisanja. Ova relativna pomeranja su iskorišćena za pokretanje pumpe, podesne za izazivanje cirkulisanja pomenute tečnosti, tako da je apsorpciona materija napajana iz-vesnom količinom tečnosti u svakoj respiratornoj periodi.
Dva rečena elementa realizuju se na pr. pomoću cilindričnih sudova a i b, koji uia-ze jedan u drugi, budući da su raspoređeni u suprotnom pravcu, tako da oni ostavljaju između sebe prostor promenljive za-premine, koji se potpuno zatvara upotrebom na pr. meha c koji spaja rečene elemente ili nekog hidrauličnog spoja.
Poprečnom dei'u ovih pojaseva daje se pogodan oblik, na primer oblik povijen od spolja ka unutra u slučaju kad aparat hoće da se utvrdi na trbuhu nekog lica.
U .gornje detove unutrašmee suda b, stavi se apsorpciona materija d. koju nose rešetke e, a tečnost f koja vrši čišćenje stavi se na dno spoljašnjeg suda g, koji može imati, ako ima mesta uzdignute delove podobne da smanje unutrašnji prostor, dakle zapreminu potrebne tečnosti, te da tako olakša težinu aparata.
Predviđeni su odbojnici h, i, od kojih jedan za odvođenje izdahnutog vazduha na pr. u gornji deo aparata da bi ga proveo kroz filtar d, a drugi koji upušta vaz-duh za disanje iz mase regenerisanog vazduha koja se na’azi u prostoru što razdvaja tečnost f cd spomenutog filtra. Odvodnici su snabdeveni ventilima h1 i i1 i spoieni su u cev j, čiji slobodan kraj treba da bude podešen za usta dotičnog lica (nos će se zatvoriti u ovom slučaju na pr. nekom štipaljkom).
Najizad što se tiče pumpe, ona se namesti u osovinu aparata i to se realizuje na pr. tako, što su njen cilindar k i njen klijp 1 vezani respektivno za dna sudova a i b, i mogu zajedno raditi sa ventilima ili kuglama m. Kompresiia se vrši nomoću stuba !P koji se nal'azi na klipu i koji je snab-deven na svom gornjem delu rupicama 1°.
Tako se dobija jedna celina, čije je funkcionisanje takvo, da za vreme izdisanja (si. 2) pokvaren vazduh prolazi kroz filtar d, gde se prečišćava, pa zatim prečišćen tflazi u srednji prostor aparata, što izaziva povećavanje pritiska, koji teži da
rastavi dva elementa a i b, i koji stavlja pumpu a i 1 u položaj za disanje.
Za vreme udisanja, vazduh je uvučen izvan pomenutog prostora, što izaziva opadanje pritiska, a što opet teži da približi elemente a i b. Pumpa k, i počinje tada da vraća natrag kroz stub i, tečnost f, koja je napajala filtar d u njegovom gornjem delu.
Po sebi je jasno, da se mogu upotrebiti sredstva pomoću kojih se rukom može izazvati primicanje ili udaljavanje elemenata a i b istovremeno s respiratornim pokretima, a to da bi se izbegao zamor dotičnog lica.
Isto tako može se upotrebiti ventil n pomoću kojeg se može evakuisati vazduh u slučaju kad bi pritisak u unutrašnjosti aparata bio prekomeran.
Prema drugom načinu izvođenja, predstavljenom na si. 5, filtraciona masa b stavi se, kao i tečnost f, u donji deo jednog jedinog elementa d, koji je snabdeven zidom a1 koji može da menja oblik, tako da se unutrašnja zapremina rečenog elementa može varirati u isto vreme s udisanjem i izdisanjem. Rečena masa d nalazi se pod nekom vrstom zvona p, koje je potopljeno u tečnosti f i koje se oslanja na rešetku e a za ulaz tečnosti obično se nalaže ka-'iibrisani bočni otvori p°. Dovod h za dovođenje izdahnutog vazduha ulazi pod rešetku e, tako da napon vazduh'a koji se proizvodi u momentu izdisanja teži da potisne tečnost koja kvasi u tom momentu filtracionu masu d i da je izbaci, na pr. kroz gornji centralni otvor q, odakle se ona vraća ka rezervi tečnosti. Najzad se otvori za disanje i, u prostoru svojstvenom za ovaj aparat. Naravno da su ventili h1 i i1 predviđeni na odvodima h i i kao u prethodnom slučaju.
Lako je uvideti, da se kaio i u prvom načinu izvođenja postiže statno obnavljanje tečnosti, koja natapa filtracionu masu d.
Najzad, u svakom slučaju predviđena su sredstva pomoću kojih se, stalno ili na mahove, mogu uvoditi količine kiseonika, potrebne da naknade gubitke koji potiču usled sagorevanja u unutrašnjosti pluća. Pomenuta sredstva realizuju se na pr. bilo pomoću boca tečnog ili gasovitog kiseonika kombinovanih s rečenim aparatom, bilo pomoću uređaja za proizvođenje kiseonika, koji se montira, bilo na spoljnjem delu, bilo kao što je predstavljeno, u samoj unutrašnjosti aparata.
Ovaj "redaj se realizuje na pr. pomoću leđne kutije r, koja sadrži telo pomoću kojeg se može proizvoditi kiseonik, koje se obično sastoji od natrium-peroksida, koji kad mu se voda d^da, daje u isti mah
kiseonik i natrium hidroksid, tako da se u ovom siučaju može obnoviti u isti mah i koiičina alkalne tečnosti. Voda ulazi u gornji deo kutije r kroz rupu r°; ova se voda može dovoditi po volji pomoću ma* le pumpe s (si. 4). Kiseonik i natrium-hidroksid ulaze kroz centralnu cev t, (sl. 3) ulazeći u aparat kroz donji otvor koji se može zatvoriti, kad ne funkcioniše, za-pušačem u. Eventualno su predviđena sredstva za regurisanje količine kiseonika.
Na taj način može se obezbediti potpuno funkcionisanje za vreme od više časova, jer 100 gr natrium peroksida dovoljni su da dadu k oj i činu kiseonika, koji je potreban za jedan čas.
Prema tome bez obzira koji je način izvođenja usvojen, dobija se celina kojia funkcioniše dovoljno opisano, da je beskorisno insistirati na tom predmetu i koji predstavlja s obzirom na vrstu aparata u pitanju, koji već postoje, mnogobrojna preimućstva.
Tako ima aparat prema pronalasku pre-imućstvo što osigurava efikasnu zaštitu protiv ma kojeg tipa gasa, ma kakva bii’a njegova priroda i njegova otrovna moć, jer se disanje vrši u zatvorenom kolu. Dalje aparat prema pronalasku zauzima ma|1.o prostora, manipulacija mu je prosta i dopušta da se održi higrometrijski stepen i pogodna temperatura vazduha time, što s jedne strane natrium hidroksid ne absor-buje vodenu paru, koju luče pluća, kao što se to dešava sa aparatima koji postoje, i u kojima se upotrebljava ka^ium-hidroksid, natrium-hdroksid ili neki drugi proizvod u čvrstom stanju i što s druge strane kemijska: reakcija, koja oslobađa toplotu, je ograničena na proizvođenje alkalnih karbonata ne dajući hidrokside. B'iminovanje kalorija osigurano je na savršen način cirkulacijom, tečnosti po zidovima koji su u dodiru sa atmosferom.
Dalje aparat prema pronalasku dopušta da se upotrebi slab rastvor, ograničavajući time opasnost u slučaju apsorpcije čestica tečnosti. Aparat dobro funkcioniše u ma kom porožaju, zahvaljujući činjenici, što vazduh prodire u sredinu aparata, te tečnost nikada ne može doći u dodir s njim (mogli bi se u ostalom predvideti ventili da se poveća sigurnost, ako je potrebno), i uvek je gotov za funkcionisanje, dok kod poznatih aparata, za koje se u-potrebljavaju čvrsti proizvodi, funkcionisanje od nekoliko minuta, posle koga do-'azi prekid od više dana, čini potrebnim potpuno zamenu upotrebljenog filtratora.
Kao^ što je jasno po sebi j kao što u o-stajom Izlazi iz onoga što je rečeno pronalazak se ne ograničava ni na jedan od
ovih načina izvođenja, koji su specijalno opisani, već obuhvata naravno i sve variante.	i
Patentni zahtevi:
1.	Respiratorni aparat, naročito za zaštitu protiv škodljivih gasova, one vrste kod kojih respiratorni gasovi mogu da cirku-fišu u zatvorenom koju, naznačen time što se sastoji iz jednog suda koji sadrži neku apsorpcionu materiju kroz koju moraju da prođu izdahnuti gasovi, pri čemu se pomenuta materija kvasi u nekoj tečnosti ' koja sadrži u suspenziji ili u rastvoru teta što vezuju proizvode lučenja izdahnutih gasova.
2.	Respiratorni aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što su predviđena sredstva, kao na primer unutrašnja pumpa, koja o-mogućavaju da tečnost cirkuliše kroz apsorpcionu materiju.
3.	RespTatorni aparat prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se sastoji od dva elementa (a i b) koji ulaze jedan u drugi i koji se mogu relativno pomerati u različnim pravcima u momentu udisanja i iz-disanja i što su ova sredstva iskorišćena za pokretanje pumpe podesne za: izazivanje cirkulacije regeneratorske tečnosti, tako da je apsorpciona materija napajana, na primer u svakoj respiratornoj periodi izvesnom količinom te tečnosti.
4.	Aparat prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što se rečeni elementi (a i b) sastoje od dva suprotno okrenuta suda, koji se nalaze jedan u drugom i koji su mehom spojeni jedan za drugi.
5.	Aparat prema zahtevima 1 do 4, naznačen time, što se s jedne strane, apsorpciona materija stavlja u gornji deo aparata, a rezerva: tečnosti na dno aparata, što s druge strane, izdahnuti vazduh ulazi Iznad rečene materije, a regenerisani vazduh zauzima centralni deo aparata i što se pumpa pokreće tako, da posTe svakog udisanja daje izvesnu količinu tečnosti.
6.	Aparat prema zahtevima: 1—5, naznačen time, što odvod za udisanje vazduha (i) ulazi u centralni deo aparata tako, da makakav bio položaj aparata, tečnost ne može doći do pomenutog odvoda.
7.	Aparat prema zahtevima 1—5, naznačen time, što se s jedne strane apsorpciona materija nalazi na dnu suda (a), kao i rezerva tečnosti i što s druge strane, dovod za dovođenje izdahnutog vazduha u-lazi ispod pomenute materije, tako da o-mogućava da se pri svakom izdisanju može isteratj tečnost u kojoj se kvasi apsorpciona materija: a ta tečnost se odmah zamenjuje novom tečnošću.
8.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen
time, što su predviđena sretstva koja omogućavaju, da se stalno ili na prekide, uvodi kiseonik, kojim se nadoknađavaju gubitci proizvedeni unutrašnjim sagoreva-njem, pri čemu se za rečena sretstva upo-
trebljava na primer natrium-peroskid (ili drugo analogo telo), koji se nalazi u kutiji (r) montiranoj na primer u unutrašnjosti aparata, a dolazak vode se reguliše pumpom (s).
^ Ji j A ^Patent broj10099,
Iltf. Z. z e Ji
JJicf.3.
Adpatent broj 10099.