Šestoga au Dvor akova ’s/r?V°
EM,GR^Ue.,u1' J S * l * A
J M
TUA
ŠESTOGA AUGUSTA VELIKI EMIGRANTSKI TABOR U ČRNOMLJU
GLASI IO SAVIJA JUGOSIOVENSKIM EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
■ i..
TABOR U ČRNOMLJU
Sadašnje slanje našega naroda u Julij-skoj Krajini i nas ovdje nema analogije u čitavoj našoj povijesti. Sam fakat da se u Jugoslaviji nalazi veliki broj emigracije iz Istre,, Trsta i Gorice nije danas neka posebna pojava u svijetu pokraj tolikih političkih emigracija drugih naroda. No u životu našeg naroda to je ipak prva pojava ovakve vrsti. Emigracija sigurno ni za jednu drugu zemlju nema toliko posljedica kao za Julijsku Krajinu. Može se nekome činiti da se naš narod danas, bez političkih, socijalnih i kulturnih prava, nalazi u vremenu koje sliči onome dok je još kao kmet živio u feudalnim odnosima, tamo prije polovice prošloga stoljeća. Istina, ima neka sličnost, ali tek u toliko što je to bio period kada naš narod nije imao ništa kao što nema ni danas. No ni u onim feudalnim vremenima kmetova lična sloboda nije bila toliko ograničena i tako malo osigurana kao sloboda našega čovjeka u današnjoj fašističkoj Italiji. Za ono doba može se reći, da je naš narod živio u mrtvilu, ali danas kada se u Juhjskoj Krajini diže spontani otpor ne može se govoriti ni o prividnom mrtvilu. Današnja stvarnost je krvavija nego što je ikada bila i naš narod nije još proživljavao časove tako dramatične borbe koja se toliko^ ne ispoljava, jer se odigrava ispod površine svakodnevnoga zbivanja.
Naša emigracija posmatra tu borbu postrance; ona ne može zagrabiti u dogodjaje koji se zbivaju tamo preko, ali ona zato nije lišena nade da će ishod stvari zavisiti i od nje. Priprema zato jesu akcije, koje se sprovode unutar našega Saveza. One su već do sada pokazale rezultate kakvi se mogu postići prilikama u kojima živimo. Promjene, koje su se desile od unatrag nekoliko godina do danas, vidljive su. Treba samo pomisliti na našu organizovanu snagu koja je samo vanjski izraz jedne važnije promjene, koja se desila u našoj nutrini. Tu promjenu možemo jednostavno nazvati jačanjem. emigrantske svijesti.
Zborovanje, koje se u nedjelju 6 o. mj. održava u Črnomlju značit će bez sumnje korak naprijed u afirmaciji i daljnjem jačanju našeg emigrantskog duha. Na taboru U Črnomlju sjetit će se sigurno mnogi narodnih tabora iz političkoga podizanja našega naroda u današnjoj Julijskoj Krajini. Postoji sličnost u svrsi svih ovakvih zborova neka sličnost više unutarnja nego vanjska postoji izmedju ovih naših zborovanja ovdje i nekadašnjih tabora, koji su se obdržavali u našoj užoj domovini sedamdesetih godina prošloga stoljeća. No mi živimo daleko od vremena, koja nam se danas pričinjaju pomalo već patriarhalnim. Tabori u Šempasu, Kastvu, Bubedu, Lindam i po drugim mjestima sličili su velikim smotrama snaga naših najširih slojeva. Na te Tabore dolazile su hiljade naroda i iz udaljenijih krajeva da čuju govornike koji su na početku ustavnoga doba uvjeravali ljude o njihovoj jeđnakopravnosti s dru-tjima i isticali pravo na narodni jezik u školama, uredima i drugdje. Bili su to početci jednoga pokreta, koji je ulijevao pouzdanje u one što su bili na čelu. Pokret je krenuo jednim pravcem i nije bilo teško vidjeti njegov daljnji razvoj. Sa sigurnošću uioglo se računati na potpuni uspjeh. Uslovi
to bili su: Postojala je latentna snaga Pretežne mase, a postojao je i teren na ko-vie se nacionalna borba mogla razmahati. Trebalo je u ljudstvo ucijepiti poštovanje samoga sebe, svijest o vrijednosti pojedinačnoj i kolektivnoj. I tako u koliko je napredovao proces političkoga sazrijevanja u toliko su se javljali uspjesi — odmah na sumom terenu.
Današnja naša zborovanja u emigraciji imadu takodjer zadaću da učvršćuju svijest kakova je nama sada potrebna i da upozo-ruju na dužnosti pojedinaca i ćitave skupine. Sličnost dalcle postoji. No svega dru-Poga nema. Ne samo da toga ne može biti, fer je nestalo u vremenu od pedeset — šezdeset godina, nama fali i mnogo drugo, b ali nam nača zemlja, na kojoj bismo se kretali t fale naše najšire narodne mase. Pomanjkanje direktnog kontakta sa rodnom zemljom i ljudima na njoj mora imati neke posljedice. One su se već pojavile u negativnom obliku, naročito kod onih, koji su manje izgradjeni kao emigranti. ' Nisu bili sa-mo pojedinci koji su ovo malo godina naše Imigracije sve se više — i odviše — asimi-Nrali ovdašnjim prilikama. Desilo se to u Priličnom broju slučajeva. Sigurno se ovdje ne radi o takovima, koji bi inače bili oa °sobite koristi za našu emigraciju, kada su tako brzo podlegli uplivu okoline u koju su Pošli. Mnogi su ovdje zapadali u vrtlog svakodnevnog političkog života, i danas u svojem mjestu svatko sna koliko je to bilo štetno ili korisno. Mora se priznati da pn-[jke same traže, da im se ljudi prilago-PNu. I oni koji su slabijega otpora izgubi će se u ovdašnjem životu sasvim, ah ^gracija, ako neće da ima daljnjih gubi-aka, mora tome nešto suprotstaviti.
Naša emigracija to čini. činila je pone-lio još u početku otkada postoji Savez i od <id se u njegovu okviru osjetilo Jace gi-Pnje. Osnivanje novih emigrantskih orga
UPOR KMETOV V DOLINI PRI TRSTU
ŠTEVILNE ARETACIJE
Dolina, 1 avgusta 1933. Podeštat občine Dolina, renegat Leskovec, sedaj »cav. Leschi, ima za naš narod vse polno zaslug. Ni čuda torej, da ga ljudje tako »spoštujejo« in da ga imajo »tako radi«. Pred približno 15 dnevi se je imel vršiti v Dolini tradicijonaini ples, ki ga priredijo vaščani ob priliki praznika, domačega cerkvenega patrona. Ker ie cav. Leschi ta ples prepovedal, se je . prebivalstvo zbralo zvečer pred občinskim uradom, da protestira proti kršitvi te tradicionalne kmetske navade. Podeštat pa se je tega zbal ter se je vsled tega zatekel v šolsko poslopje, kj so ga ljudje obkolili prepevajoč slovenske narod-
ne pesmi. Ker je cela zadeva začela postajati resna, so pritekli miličniki, ki so s streli iz pušk razgnali protestirajoče vaščane. Par dni pozneje, pa so prišli na avtomobilih jz Trsta policijski agenti, ki so aretirali veliko število mož, mladeničev in žen, od katerih se jih še veliko nahaja v zaporih.
Takih dogodkov je pri nas mnogo. Ljudje so •naveličani in izmučeni od neprestanega preganjanja s strani pritepenih kultu-ronoscev. Zato nj čuda, da ljudje neprenehoma govore o vojni, ki da mora priti v najkrajšem času. da iim prinese končno svobodo. — (Ro b).
NAPADI NA NASA DEKLETA IN OTROKE
Reka, julija 1933 (Agis). Pred kratkem je naš list poročal o napadu na ženo, ki ga je izvršil neki vojak na polju blizu Zagorja. To ni niti prvi in niti zadnji slučaj, so pa čim dalje bolj gosti, zlasti v okolici H. Bistrice. Lansko jesen sta napadla dva vojaka dve učiteljici, prepričana, da imata pred seboj dve domači dekleti. Učiteljici sta se ubranili, stvar prijavili, in vojaka sta bila kaznovana. Malo kasneje je bil, tudi po vojaku, izvršen napad na neko dekle doma iz Podgore, ki je na Goman-cu nabirala maline in ki je kasneje umrla v reški bolnici. Potem je bilo napadeno neko dekle blizu Topolca, nedavno
pa na cesti, ki pelje iz Bitinj v H. Bistrico. V začetku t. m. se je vračala Kuret Štefanija, učenka trnovskega samostana iz šole domov v Podstenje v družbi neke sovaščanke. Deklici, ki imata komaj 12 let, sta šli po bližnjici vzdolž železniške proge in sta zapazili, da jima sledita dva vojaka. Stopili sta hitreje in ko sta zapazili, da sta jima vojaka, kljub temu, čim dalje bližje, sta se spustili v tek. Vojaka sta jima v teku sledila, dokler nista deklici zavili pod vasjo na nek travnik in se zgubili med revjem. — Tako varnost nam nudijo močni oddelki karabinerjev, ki so nastanjeni po naših krajih!
LJEPOTA NAŠEGA KONVIKTA 0 PAZINU I ODGOJ NOVIH GENERACIJA
Prema jednom talijanskom izvještaju
Pazin, augusta 1933. — Izašao je ovih dana izvještaj o pazinskom talijanskom konviktu »Fabio Filzi« za godine 1931 do 1933. U tom se izvještaju govori kako je osnovan taj talijanski konvikt. Kojemu sada pripada i lijepa zgrada našeg hrvatskog konvikta u Pazinu. U izvještaju se govori i. o toj našoj velebnoj ?gradi. koju su nam Talijani jednostavno ukrali. Hrvatski konvikt predan je na uporabu talijanskom od strane talijanskili vojničkih vlasti 10 augusta 1923. U izvještaju se kaže, da je zgrada našeg konvikta monumentalna, da je podignuta na vrlo lijepom položaju, da ima vrlo lijepo rasporedjene prostorije, koje su prostrane i pune sunca i svijetla, da je upravo najpodesniji za veliki i uredan odgojni zavod.
. Da je taj zavod tako lijep .s’^urno nije zasluga sadašnjih uzurptatora, nego našeg istarskog seljaštva, kojj ga ie svojim žu-
Ijevima stvorio s nadom u lijepu budućnost-
Ipak je danas ta zgrada dobro došla bogatoj i velikoj Italiji, U tom se izvještaju naime kaže, da se is.arska nova generacija mora tako odgajati, da po svemu osjeti veličinu Italije, ne samo po veličini njezine unutarnje kulture i latinskog duha, nego i vanjština mora djelovati na omladinu, da i po veličanstvenosti zgrada osjeti veličinu Italije. 1 baš je sadašnji konvikt u Pazinu (smješten u zgradu našeg, hrvatskog konvikta!) i u tom pravcu od jakog sugestivnog odgojnog utjecaja... Tako po prilici piše talijanski izvještaj. Ovo je najveći cinizam što se može zamisliti. Dječaci sinovi hrvatskog istarskog seljaka odgajat će se kao renegati u pazinskom konviktu, i taj će naš konvikt biti tim dječacima prikazivan kao djelo vebke majke Italije. Razbojnici!
IZPREMENJENA IMENA IN NAPISI NA GROBOVIH
Dolina, 1 avgusta 1933. Te dneve so bili vročeni dekreti o izpremembi priimkov. Tako so spremenili pri nas vse Kljune v Becchi, Žerjali se imenujejo Zeriali, Stranj v Strani, Petaros v Pettirosso. Mavra pa so kar poplemenitili, tako da se imenuje sedaj De Mauri. Renegat cav. Leschi pa se je zadnji čas spravil tudi na slovenske napise na nagrobnih spomenikih. Izdal je namreč nalog, da sc morajo vsi napisi na nagrobnih spominskih ploščah glasiti v bodoče le v kulturni italijanščini.
Ljudje se nad temi barbarskimi čini zgražajo in pravijo, da v bodoče sploh ne bodo de vali nikakih napisov na nagrobne spomenike razven imen, letnic rojstva in smrti umrlih. — (Ro b).	e
ŠE O IZPREMEMBAH PRE1MKOV. Senožeče. 1 avgusta 1933. V Senožečah se šopiri podeštat renegat Šturm, se-
daj sig. Sturmi. Tudi ta ima dosti zaslug za naše revne ljudi. Naj navedemo eno: Lepega dne pozove k sebi nekega kmeta ter mu predloži dekret o menjanju pre-imka zahtevajoč, naj podpiše potrdilo o prejemu. Prizadeti je podpis odklonil, ker se je dekret tikal tudi njegovih polnoletnih otrok. Čez par dni je dekret prejel po pošti. Podpisat; je moral povratnico. S tem ie odredba stopila v veljavo. Nekaj dni pozneje pa prejme od občine novo brezpomembno pismo s povratnico, ki jo ie revež podpisal še s starim preimkom. Ker je prekršil »zakon«, so ga obsodili na 500 lir denarne kazni. Omenjeno pismo je bilo poslano edino z namenom, da se prizadeti vjame y zanjko. Tako se verno izpoljnjuje Mussolinijev nauk: »Andate verso il popolo«. __ (Rob).
•acija u posljednje vrijeme znači proši-anje naše emigrantske svijesti Organi-Hje ustanovile su se gotovo u svim mjerna gdje imade nešto veći broj naših emi-mata. Trebat će pristupiti sada sve •iršćivanju našeg emigrantskog duha. orovanje kao što će biti ono u Črnomlju t najbolji način za to. Ništa drugo ne ie nadomjestiti osjećaj koji se stvara
i	se nadje na okupu velik broj emigra-’a is Julijske Krajine, jer je to osjećaj ige koji se javlja kod kolektivnih nastu-
a u takvim prilikama kod ličnog kon-:1a mnogih s mnogima i emigrantska ri-ima više uspjeha. Tim putem treba i '.ie ići jer iz našega Čovjeka treba stvoriti inicu, koja će u sebi posjedovati organi-ani otpor prema svim utjecajima, koji Inju štetno po našu emigrantsku stvar-Posao duhovnog organizovanja nije tale. oba se tu da se tako izrazima boriti pro-svakodnevnog života, protiv svih upliva,
ii	bi mogli oslabiti naše redove. Mnogi već podlegli tim utjecajima i utonuti u.
lašnje prilike zaokupljeni sami sobom u melikoj revnosti za vlastite interese. Gva-; ponajviše se dobro snalaze u životu, ah tem pitanju se ne snalaze nikako jer su
izgubili a možda i odbacili onaj idejni kompas koji je potrebno imati. Nije neznatan broj niti onih koji su, što dalje to više, obuzeti skepsom, kojom uostalom običavaju opravdavati svoju neinteresiranost. Ovakvi neće ni u našim zborovanjima, kao što je ono u Črnomlju, vidjeti mnogo, zato jer se rezultat ne može pokazati odmah i u konkretnom obliku.
Ah svrha zborovanja emigrantskih nije i ne može biti u tome. Rezultati bi se doduše smjesta pokazivali kad bismo imali domaći teren i domaće ljude, ali u lom slučaju mi nebismo bili ovdje i ne bismo vise bili emigranti. Naši zborovi posiigli su potpun uspjeh samim Ume, ako su duh emigracije ucjepili i u one, koji ga nisu mnogo imali ili su bili sasvim bez njega. Naša zborovanja samo su priprava za nešto što ima kasnije doći. To znači, da su ona sada uperena protiv svih skeptika i izgubljenih pojedinaca i da imaju stvarati uvjerenje, da je emigracija zato tu, jer ima u životu svoga naroda izvršiti ulogu, koja je jedino njoj namijenjena. U protivnom, naša emigracija otkinuta od narodne jezgre naličit će meteoru, koji je zalutao i negdje se izgubio. — Matko Ro jnić.
VELIKI EMIGRANTSKI TABOR V ČRNOMLJU DNE 6 AVGUSTA
Vse priprave za veliko emigrantsko manifestacijo so dovršene. Odboru je uspelo izposlovati polovično vožnjo. Pripravljalni odbor opozorja da je treba pri odhodu kupiti celo vozno karto, ki bo s potrdilom o udeležbi veljala tudi za povratek. Zato mora vsagdo žigosati legitimacijo na Taboru.
V sobota in nedeljo posluje na glavnem trgu izletniška pisarna, kjer bodo udeleženci dobili pojasnila glede hrane, prenočišča i t. d. Blagajna bo odprta od 8 ure na veseličnem prostoru. Odbor priporoča naj si za popoldansko akademijo udeleženci kupijo vstopnice že dopodne, da ne bo nepotrebnega navala. Isto tako se udeleženci naprošajo da kupujejo izletne znake.
Pripravljalni odbor opozarja izletnike, ki potujejo z izletniškim vlakom, da vozi ta dan iz Črnomlja ob 20 uri 10 minut.
Program svečanosti je sledeči:
V	soboto 5 augusta sprejem došlih delegatov.
V	nedeljo 6 augusta sprejem gostov in bratskih društev na kolodvoru. Svečani sprejem naših primorskih zastav. Ob pol 10 h povorka po mestu, na to služba božja za padle žrtve. Po maši zborovanje na trgu: a) pozdrav pretsednika »Krna«, b) pozdrav gospoda župana mesta- Črnomlja, c) pozdrav in nagovor Sveznega predsednika g. dr. I. M. Čoka (ta izroči pozdrav v imenu vseh v Savezu organiziranih emigrantskih udruženj in otpadalo tako pozdravi posameznih delegatov), d) pozdrav zastopnika »Triglava« iz Karlovca, e) A, Gabršček bo govori! o Šempaskem Taboru pred 65 leti. Sledijo pozdravi zastopnikov »Krke« iz Ljubljane, Belokrajine, Fotokluba, učiteljskega društva za srez Črnomelj-Me-
Uika, »Sokola« Črnomelj, Gasilske župe Črnomelj in drugih zastopnikov narodnih in humanitarnih društev. (Naproša se posamezne govornike da se omejijo zgolj na pozdrave. Najdalši govor ima g. A. Gabršček).
_Ob do! 3 h popoldne slavnostna akade-mija. na kateri nastopajo s pevskimi točkami i pestrim kulturnim programom društva »Triglav« iz Karloma, »Tabor« iz Ljubljane, »Soča« iz Celjr- ter »Krn« iz Črnomlja.
Odbor vabi zavedne Primorce da pohitijo ta dan v Črnomelj, da tako v skupnem krogu manifestiramo za našo idejo. V nedeljo vsi v Črnomelj!	(»KRN«)
TABOR V ČRNOMLJU.
Društvo »Tabor« Ljubljana vabi svoje člane in prijatelje, kakor tudi vse prijatelje letfe Dolenjske, da se polnoštevilno udeležijo velikega emigrantskega tabora v nedeljo 6. t. mj. v Črnomlju. Odhod iz Ljubljane od 5 uri 9 minut zjutraj iz glavnega kolodvora z dolenjskim izletniškim vlakom. Odhod iz Črnomlja ob 20, uri 10 minut. S tem vlakom uživajo potniki ugodnost polovične vozne cene.
ORGANIZATORNO-PROPAGANDNI
ODSEK
• f?.ve?a iue°slov-emigrant. udruženj v Ljubljani vabi emigrante in prijatelje lepe Dolenjske, da se v čim večjem številu udeleže velikega emigrantskega tabora, ki bo v nedeljo, dne 6. t. m. v Črnomlju.
DRUŠTVO »ISTRA« U ZAGREBU I TABOR U ČRNOMLJU.
U nedjelju dne 6 augusta održat će se u Črnomlju veliki eligrantsk; zbor, pa se umoljavaju članovi društva »Istra«, kojima je moguće, da se pridruže društvenoj deputaciji, koja odlazi sa društvenim barjakom u nedjelju u jutro u 8.45* sati sa splitskim vlakom. Vozna karta, koja stoji 35 Din vrijedi i za povratak. Sastanak prije polaska na gl. kolodvoru.
»SLOVENSKO IN HRVATSKO GOLAZEN MORAMO UNIČITI,..«
Trst, julija 1933 (Agis). Meseca junija so si jugoslovanski študentje, ob priliki neke ekskurzije v Italijo ogledali tudi Ancono, kjer je povzročil njihov prihod pravo mobilizacijo. Prav gotovo . e to malo število naših študentov po-vzročilo tudi mnogo straha. Vojaštvo Je bilo vsih šest dni, ko so se mudili jugoslovanski študentje v mestu, oboroženo v pričakovanju posebnega povelja. Noč in dan so morali biti pripravljeni, v kolikor niso bili dodeljeni straženju.
Ob tej priliki je imel kapitan 93. pešpolka dolg nagovor v katerem je svojim vojakom razlagal slavo in moč Italije in fašizma in napadal Jugoslavijo. K zaključku svojega govdra pa je dejal, da je treba uničiti vso slovensko in hrvatsko izdajalsko golazen!
JADRANSKO VPRAŠANJE IN MI
Živimo v zelo pomembnem času, ki globoko posega v naše življenje. Nekateri slikajo pakt štirih za nepomembno tvorbo, lahko se pa zgodi, da bo v njem nož, ki bo globoko rezal. Mussolinija poznamo kot neumornega vrtača in v svoji negotovi poziciji mora on to tudi biti zato, da pride do uspehov, s katerimi bi rad tolažil svoje nezadovoljne množice. Ta misel in skrb sta ga tudi to tega privedla, da je ustvaril pakt štirih. In gospod Mussolini je že pridno na delu. Radi tega moramo biti zelo pozorni na njegovo delo, kajti Hrvati in Slovenci se dotikamo z Italijani in Mussolinijevo delovanje se bo v prvi vrsti tikalo nas, posebno še, če pride na razgovor jadransko vprašanje.
Primorci se bojimo, da se bo to vprašanje reševalo brez nas in sicer po tajni diplo-macijski poti. Med svetovno vojno in tudi potem so govorili, da odpravijo to starove-ško metodo, ki je zakrivila že nešteto krivic, iz katerih so se razvijali konflikti in vojne. Mi bi tedaj želeli, da bi odpravili tajno diplomacijo in da bi tudi mi imeli pri teh razgovorih svojo besedo. In Mussolini, ki je naenkrat postal tako velik zaščitnik miru, a vzlic temu še vedno meče silne milijone v fortifikacije proti Jugoslaviji, bi moral biti proti tajni diplomaciji, a kakor čitamo, on ne mara ribariti v bistri vodi, ampak v kalni ter bi bil celo za to, da bi vsa tajna diplomacija bila v eni sami roki in bržkone misli tu na svojo! — Ali bi bilo to v našem interesu in v interesu evropskega mira? Vsak razsoden človek mora odgovoriti z odločnim »nec. Ljudje nočemo biti več mrtva masa in tudi ne več kot živina, da bi en sam ali pa kopica »odgovornih* diplomatov, ki no odgovarjajo ter ne garantirajo nikdar, razpolagala z nami kakor s trgovskim blagom! Samo narodi so tisti, ki odgovarjajo, plačujejo ter delajo pokoro za diplomatske grehe, — diplomati pa se odtegujejo vsakemu odgovoru in garanciji. Poglejmo kozle Berchtolda, Viljema in tudi današnjih »nezmotljivih* diplomatov! Kaj se oni brigajo za trpljenje milijonov, ki je posledica njihovega »ženijalnega* delal Pač resnična je ivrditev, da je tajna diplomacija bacil za vse spore in nesreče!
Jadransko vprašanje, kakor že omenjeno, zadeva v prvi vrsti Jugoslovane, ki smo prav taki, če ne boljši, kot so Italijani, imamo popolno naravno in človeško pravo, da izvemo, kako misli Mussolini izvesti to vprašanje. Kot taki tudi odklanjamo tajne in zahrbtne dogovore ter zahtevamo jasne besede in čistih računov. Ni pa dovolj, da izvemo, kako misli Mussolini uravnati to zadevo, — pač pa moramo tudi mi imeti poleg svojo besedo in sicer glavno besedo radi tega, ker bomo na tem najbolj prizadeti. In če vse lepe besede o vrednosti človeka, o človečan-stvu in o demokraciji, na katero toliko bobnamo, niso samo gole fraze in pesek v oči, ako smo svobodni ljudje in ne sužnji, — moramo v tem prevažnem vprašanju priti do besede ter povedati, kaj hočemo zase in ne samo zase, ampak tudi zaradi ljubega miru, ki je v prvi vrsti odvisen od zadovoljnosti naroda in-od pravice, ki jo uživa in ne od bajonetov!
Nečloveškim in nekrščanskim razmeram na Primorskem mora biti že enkrat konec! Zalo se pa primorski emigranti veselimo, da bo na taboru v Črnomlju tudi razpravljanje o primorskih grozotah in strahotah. Tabor naj izreče potem tudi resolucijo, v kateri naj bo tudi zahteva, da v delegaciji, ki se bo dogovarjala z Italijani, naj bodo tudi naši primorski gospodje, ki do pičice poznajo vse pitmorske razmere, kajti edino potem smemo upati, da bo dogovor kaj vreden, — če pa teh ne bo poleg, potem se bojimo polomije. Resolucijo naj potem nese deputacija našemu zunanjemu g. ministru, prepis te s primernim pojasnilom naj se takoj odpošlje gospodom Benešu, Titulescu, Becku in Boncourju, a morda tudi kakemu En-gležu. Ako hočemo dospeti do cilja, moramo v prvi vrsti takim gospodom predočevati neznosen položaj naših bratov na Primorskem, potem pa svetujem, da se tako rezolucijo s pojasnilom nemudoma odpošlje tudi vsaj nekaterim glavnim listom v inozemstvu.
Poseganje v področje drugih držav je neumestno, ali kadar gre za biti ali nebiti naših krvnih bratov, takrat prestanejo vsi obziri, kajti kri in narod je nad državo! Naši bratje so v tesnih sponah ter se ne smejo niti ganiti, — zato pa smo mi tu, njih prvi in ndjboljši zagovorniki, ki smo dolžni v svoji bratski vesti in pred zgodovino vse storiti, da ha Primorskem preneha nečloveška strahovlada, ki je največa sramota da-našnje civilizirane in kulturne Evrope.
Priznajmo pa, da so naše razmere do se daj bile take, da za naše nesrečne brate nismo mogli mnogo storiti, zato pa začnimo sedaj z novim elanom ter pomnimo, da če so naši nasprotniki premotili in pridobiti svet za svoje krivične zahteve z nemoralnim vikom in krikom, z zavijanj e m m lažjo ter s požrešno željo, da bi tuja ljudstva še naprej g nj aviti in nečloveško izžemali, — potem se mora posrečiti tudi nam naša sveta borba za odrešenje naše podedovane zemlje in za odrešenje naših bratov, ki so danes najbednejša bitja pod solnce m.
Posla smo imeli že s silnejšim nasprotnikom, kot je današnji, a pravica je konečno zmagala in tiranstvo se je sesulo v prah. Zato kvišku srca in pogumno na dela ne za podjarmljevanje in osvajanje tujega, — ampak samo za našo zemljo in za našo kri — in v tem svetem boju mora biti zmaga naša! V tej trdni nadi pozdravljam tabor v Črnomlju!
KOLIKO VELJA ITALIJANSKI KONKORDAT?
Nas jezik podijo iz cerkve
V	neki vasi na Goriškem, kjer sedaj nimajo duhovnika, so se pobožni domačini z dovoljenjem cerkvene oblasti sami zbrali v cerkvi k majniški pobožnosti. Učiteljstvo, hoteč otroke odvračati od molitve v materinščini, je tedaj na svojo roko začelo v cerkvi z laškimi šmarnicami. Pristojni župnik je to samovoljno poseganje v cerkveno stvar prepovedal. Seveda so oblasti vzdignile veliko reč, orožniki so dotično cerkev zaprli in prišel je neki komisar iz Gorice ter izsilil cerkveno dovoljenje za laške šmarnice. Seveda je hodila le majhna peščica otrok k tej oboroženi pobožnosti.
V	Tolminu Je laški kaplan vpeljal laške šmarnice. Ker občinstva ni bilo kaj prida, so gonili v cerkev dijake iz Skodnikovega konvikta.
Za procesijo sv. Ahaca v Idriji (22. junija) je rudniška uprava prepovedala vsako slovensko petje. Od škofije v Gorici, ki jo upravlja g. Sirotti, pa je prišel tudi ukaz, da se ne sme slovensko peti.
Neki župnik na Krasu je bil klican k orožnikom na odgovor, zakaj razdeljuje me'd otroke katekizme in molitvenike v slovenskem jeziku.
V	Trebčah pri Trstu je učiteljstvo priredilo birmo in povabilo škofa brez vednosti pristojnega župnika in dekana na Opčinah. Dotični učitelj je za nameček še član Katoliške akcije.
V	Istri je v neki fari bila za konec šole šolska maša. Učiteljstvo je zahtevalo od župnika, naj na koncu maše ne moli slovensko običajnih molitev po maši, da ne bi šolski otroci tako rekoč ex offo poslušali molitve v materinščini.
Naj samo pripomnimo, da je fašistična Italija sklenila z Vatikanom konkordat, ki daje katoliški Cerkvi pravico, da oznanja tudi slovenskim in hrvatskim vernikom Kristusovo besedo »v njihovem jeziku po predpisih Cerkve« (italijansko: »Allo scopo di prestare l’assistenza religiosa nelle lingua dei fedeli secondo le regole della Chiesa«). In konkordata ni podpisal samo kardinal Ga-sparri, temveč tudi Benito Mussolini.,.
(»Slovenec«)
KAJ BO S SIROTTIJEM?
V Gorici je letos opravil birmovanje nadškof Nogara iz Vidma. Pojavljajo se zopet glasovi, da bo v kratkem izšlo imenovanje nadškofa za Gorico. Domneva se, da utegne biti kaka osebnost iz diplomatske službe. Papeška bula o razmejitvi škofij je bila v Gorici objavljena šele o priliki birmovanja v juniju. Tr-biški dekanat pride pod Videm, vipavski pod Gorico, postonjski pod Trst.
Upravitelj goriške nadškofije msgr. Sirotti se vedno očitneje poteguje za škofijsko imenovanje iz Rima, čeprav čuti, da mu Vatikan, kljub izredno veliki podpori lokalnih oblasti in centralne italijanske vlade, vendar ni naklonjen. Sirotti je začel sedaj s pomočjo fašistične stranke in prefekture na Goriškem organizirati veliko romanje za sveto leto v Rim, nadejajoč se, da se s tem prikupi Vatikanu. To romanje so sedaj začeli propagirati po vseh župnijah na Goriškem. Do sedaj pa je odziv prebivalstva za romanje tako majhen, da bi se romanje trenutno ne izplačalo. Niti med furlanskim prebivalstvom ni našel Sir otti jev poziv odmeva.
(»Slovenec«)
---
REVIZIJA TRGOVINSKOG OGOVORA TALIJANSKO J UGOSLOVENSKOG
Trst, 27 jula. — Državni podsekretar u ministarstvu spoljnih poslova Suvich je uputio jugoslovenskom poslanstvu u Rimu notu, u kojoj upozoruje da trgovinski ugovor s Jugoslavijom ističe 1 decembra ove godine i da je želja talijanske vlade da bi se prije isteka tog ugovora zaključio .novi
trgovinski ugovor, koji bi bio revizija sa-danjeg, pošto taj ugovor nije dao one rezultate, koje je očekivala Italija. U noti se moli poslanstvo da se obrazuje jedna mješovita komisija talijansko-jugoslovenska, koja bi proučila novo stanje i zaključila
novi ugovor izmedju Italije i Jugoslavije. ---
ITALIJA JE OKUPIRALA JOŠ TRI GRČKA OTOKA
ČIJI SU OTOCI, NA KOJIMA JE ITALIJA IZVJESILA SVOJU ZASTAVU?
Poznato je na kakav je uzurpatcrski način Italija uzela grčki Dodekanez, trinaest grčkih otoka u Ezejskom moru, na koje nije imala nikakvo pravo, — a sad je okupirala još tri grčka otoka i izvjesila na njima svoju zastavu...
Šef generalštaba grčke mornarice, vice-admirai g. Dimulis, ovako je izložio situaciju okupiranih otoka:
Otočići: Kinaros Olakos i Makri nalaze se izmedju otoka Kalimnos (talijansko) d otoka Amorgosa (grčko). Jedino se na Ki-narosu nalazi malo paše. koju iskorišćuju grčki seljaci sa otoka Amorgosa. koji prelaze na Kinaros već-duži niz godina. Otoci Olakos i Makri nenaseljeni su i nikada jedrilice ne pristaju uz njihovu obalu.
Što se tiče suvereniteta ovdh otoka, nesumnjivo je da su od dana ustupanja Dodč-kaneza Italiji ova tri sporna otočića pripadala administrativno Kalimnosu. ali ih Talijani nikada msu okupirali. Na Kinarosu. gdje stanuju neke grčke porodice, Talijani nikada nisu vršili pravo suvereniteta. Ovo je bilo povod te su grčke vlasti sa Amorgosa, vjerujući da su otoci pod njihovom kontrolom, bile dznenadiene iskrcavanjem talijanskih mornara. Osim toga, od 1920. godine pa do 1928. godine izvršena su dva popisivanja stanovništva i stanovnici sa Kinarosa bili su uvijek ubrajani u grčke stanovnike.	Da se Italija interesovala za
ove otočiće, ona bi protestovaia. Najzad, i geološki sastav ovih otoka ie takav da na
prvi pogled svaki nezainteresovani bi uvidio da su ona produženja otoka Amorgos,
O toj aferi dnevna štampa donosi ove telegrame:
Atena, 29 jula. Okupacija triju napuštenih ostrva Kikladske grupe_ od strane posade jedne talijanske topnjače izazvala je najveće uzbudjenje u Grčkoj. Guverner Kikladskih ostrva telegrafski je o tome iz-vjestio pretsjednika ministarskog savjeta Caldarisa, koji je odmah sazvao vanrednu sjednicu ministarskog savjeta. Toj sjednici prisustvovao je i komandant grčke mornarice. Poslije sjednice vlade Caldaris je imao sastanak sa talijanskim poslanikom u Ateni, koji je izjavio, da mu o cjieloj stvari nije ništa poznato.
Pariz, 29 jula. Francuski list u vezi s okupacijom triju grčkih nenaseljenim ostrva od strane Italjje »Intransigeant« piše večeras: »Smatra se da ova okupacija ne može imati političkih posljedica. Italija smatra, da Grčka nije nikada isticala svoju suverenost nad ovim ostrvima i da je u ostalom iskrcanje talijanskih mornara izvršeno samo u naučne svrhe. Medjutirn grčki pretsjednik vlade Caldaris nesumnjivo će uložiti zvanični protest«
Sumnjiva ispitivanja
Agencija Havas javlja iz Alene, da su T ali juni posjetili nekolika malih pustih grčkih ostrva, izjavljujući, da su to učinili u cilju oceanografskih ispitivanja.

—	Hej, šta U to radiš na mojoj naranči!
—	Došao sam da ispitujem davanje vjetrova! (Politika, Beograd)
DOGODEK V R1HEM6ERGU IN PEN KLUB
Celjska »Soča« je poslala pred-sedništvu slovenskega Pen-kluba u Ljubljani sledeče pismo:
»V Rihembergu na Goriškem sedaj Ri-fenbergu, Italija, je bila na farovžu spominska ploča, ki je spominjala na bivanje pesnika Simona Gregorčiča v tej vasi.
Ta plošča ni bila nikomur na poti, nanašala pa se je na pesnika lirika, kateri gotovo ni imel s svojimi deli nikoli nika-kega političnega vpliva.
Italijanska oblastva so sedaj uradno dala otstraniti to ploščo, in niso niti vpo-števala želje ljudstva, ki je hotelo to ploščo ohraniti, ampak se je plošča kratkomala razbila in vrgla med staro šaro, baje na neko gnojišče.	•
Ta nekulturni čin, ki vsebuje celo vrsto nezakonitosti in ki poleg tega žali narodno čustvo Primorskih Slovencev ter onečašča spomin in slavo enega najvećih slovenskih lirikov, je na vso široko slovansko javnost napravil mučen vtis in izzval veliko ogorčenje.
Potpisano društvo »Soča« v Celju se je s tem dogotkom bavilo na svoji zadnji odborov! seji, ter je dalo izraza svojemu ogorčenemu protestu proti takemu nekulturnemu počenjanju italijanskih oblastev. Ob enem je sklenilo da ta dogodek naznani Vašemu predsedstvu z nujnim pozivom, da Slovenski Pen Klub uirene vse, kar je v njegovi moči, da se opisani grdi čin primerno ožigosa pred javnostjo sveta in da se našemu narodu na Primorskem, kakor tudi vsemu našemu narodu isposluje primerno zadoščenje«.
V SPOMIN NA HUGONA ROBLEKA.
ki je pred 13 let ob priliki požiga Balkana v Trstu postal žrtev fašističnega nasilja, nosi novootvorjena planinska postc-janka na Begunjščici ime »Roblekov dom«. Roblek je bil ustanovitelj, sotrudnik in podpornik podružnice Slovenskega planinskega društva v Radovljici. — S tem ie podružnica izkazala priznanje svojemu delavcu in postavila traien spomenik .eni izmed mnogih fašističnih žrtev. — (Agis).
»TRENI—VESPA« IN PIJANI ŽELEZNIČARJI.
Trst, avgusta 1933. Kakor znano, so uvedli v Italiji posebne brze vlake ali kakor jim pravijo ljudje »treni-vespa«. Časopisje je na vse pretege hvalilo redno delovanje teh vlakov, na drugi stran) pa je previdno zamolčalo o vseh nesrečah ki so na teh vlakih na dnevnem redu. Vsak dan se namreč sliši, da ta ali oni »treno-vespa« povozi kako osebo ali živino» kak voz ali avtomobil. Vseh teh nesreč pa je v večini slučajev kriva malomarnost železniškega osobja. Znano je, da so skoro vsi italijanski željezničarji veliki pijanci. Pred kratkim se je odcepilo od vlaka, ki voz) na progi Trst—Benetke par zadnjih vagonov. Seveda. pijani zavirač v zadnjem železniškem vozu niti opazil n)' tega in je mirno spal dalje. Ko je nekoliko pozneje pridrvel po isti progi brzovlak iz Benetk, je z vso silo trčil v ta dva odcepljena vagona. Pijani zavirač je Pri tem prišel ob življenje, nekaj potnikov je bilo več ali manj hudo ranjenih. Vlakovodja, ki je bil odgovoren za to nesrečo, je bil odpuščen iz službe, radi česar je znorel in se nahaja v umobolnici. Seveda. nesreča, mogoče bo kdo rekel, da se je zgodila po naključju, kar Pa ni res. ker se ie zgodila vsled pijanost) nastavljencev. Tudi znoreli vlakovodja je bil priznan pi' janec. Temu se pravi: »Treznost in pre* vdarjenost italijanskega naroda.« — (Robj.
INŽ. RUSTJA OBSOJEN.
Gorica, julija 1933. Obsojen je bil * * * * v Gorici 391etni inženjer Josip Rustia, ki ima
v Gorici trgovino kmetijskih potrebščin, i>a 150 lir globe. Policijska oblast ga je ovadila, češ, da ni vrsta nekega semena ustre^ zala predpisom kmetijskega urada. Na vsak način nenavadna strogost. O obsodbi P0* roča »II Popolo di Trieste«.
GORIŠKI KMET JE OB ZEMLJO.
Neka goriška banka, ki daje posojila go* riškim kmetom, je aala sestaviti podatke 0 zadolžitvi kmeta. Izvedenec je v ženili®' knjižnem uradu ugotovil, da so vknjižb® pokrile že 70 posto vsega premoženja n®" kdaj svobodnih goriških kmetov. Pri tem niso všteti dolgovi, ki jih ima kmet pri sv®' jih znancih in kj niso vknjiženi. Gorišk kmet dejansko ni več gospodar na svo! zemlji. To so posledice v prvi vrsti fa^.' stične gospodarske politike, ki gre doslej no za tem, da napravi iz samostojnega s|0' venskega kmeta italijanskega kolona. Spl°' Sna podjedeiska kriza je seveda tudi tega gorja, toda šele v drugi vrsti, kid®' stva se spričo takšnih razmer polašča nek čudna psihoza. Ne boji se ničesar več in splošno želi vojno! Postalo je tudi apat*5!? za še tako drakonske ukrepe fašističnih ® lastev. Da, zgodilo se je celo, da bi se m skupina brezposlenih fantov, ki so bili J* puščeni iz konfinacije, najrajši prostovolin vrnila v konfinacijo, kakor da strada v šistički svobod.1’	(»Slovenec«!

ENGLEZI REVIZIJA
I MANJINE
Propaganda za reviziju ugovora, koju je revizionistička štampa tako bučno razvijala pred nekoliko mjeseci, utišala se u nekoliko u posljednje vrijeme. Sveopća privredna kriza i ekonomska depresija još uvijek hara Evropom i svijetom, i ako se već u nekoliko navrata naglašavalo da je prešla svoju kulminaciju, (pia desideria lakovjernih optimista a la Hoover), i nagnala je narodne i odgovorne političare da rnomentano obuzdaju svoje strasti. Bauk neminovne privredne katastrofe djelovao je u pravcu trenutnog smirenja raznih imperijalističkih težnji i teritorijalnih prohtjeva.
Vidjeli smo evoluciju, koju je doživio prvobitni projekt Mussolinijevog pakta u četvero. Od energičnog naglašavanja principa revizije u prvobitnom tekstu došlo se do blagih aluzija na član 19. Pakta Društva Naroda u konačnoj redakciji pakta, koji je potpisan nedavno u Rimu. Pakt je čak prihvaćen i smatran kao sredstvo pozitivnog sre-djivanja prilika u Evropi i od strane njegovih prvih ogorčenih protivnika, kao što je Mala Antanta.
Protiv revizije, koju bi provodio g. Mussolini ustala je i naša emigracija, kako u li-stu »Istra*, tako i na usta predsjednika saveza g. Dr. Ivan Marija čoka na antirevi-zionističkom mitingu u Beogradu, naglašu-jući da mi, istina, tražimo reviziju, ali reviziju u duhu pravde i principa samoodre-djenja naroda, a nipošto ne pristajemo na reviziju, koju bi diktirao Mussolini i njegovi trabanti.
Dalnji znak spomenute težnje smirenja i straha pred ekonomskom sutrašnjicom je nedavno sklopljeni sporazum izmedju Sovjetske Rusije, njenih susjeda i Male Antante o definiciji napadača, sporazum od diplomata o-Rršten kao »dragocjen insirumenat mira«.
Sve se to dogodilo iza one bučne revizio-nistiike kampanje, koja je bila u jeku ove ‘lime.
Doživjeli smo zatim konferenciju za razoružanje i sad zadnju svjetsku ekonomsku Konferenciju u Londonu, koja je, budi nuz-gred rečeno, ovih dana svečano i pomalo komično sahranjena, ali svi ti medjunarodni dogadjaji jedva da su uspjeli da zasjene manjinske probleme i problem revizije ugovo-ra, koji sad više sad manje latentno uvijek Postoje.
Nepravde učinjene narodnim manjinama mogu, doduše, uslijed raznih okolnosti pasti rnomentano u drugi red pitanja, ali kao što svaka nepravda Bogu vapi, tako će i nepravde učinjene narodnim, manjinama uvijek i, vapili i znati će si prokrčiti put do osjećaja 'ljudske pravde, do svog konačnog pravičnog rješenja.
To pitanje, osim što ga postavljaju nesretne narodne manjine, direktno zaintere-sovane, nije prestalo zanimati i jedan narod Velike političke kulture i slobodarske prošlosti kao što je engleski narod. I danas, u do-teških medjunarodnih kriza, engleska se fovnost nije prestala zanimati za manjinske Probleme. Teškoće ekonomske naravi nisu sasvim skrenule pažnju engleskih javnih radnika sa nepravda koje se dnevno čine Manjinama, nego obratno, oni to pitanje, kad su ga već jednom uzeli u razmatranje, ne °dbacuju, već ustrajnošću i dosljednošću, svojstvenom engleskoj rasi, nastoje naći rje-senje.
r Bitanje revizije medjunarodnih ugovora u Engleskoj posmalra se realnijim očima nego *. na Kontinentu. Dok Mussolini traži re-v'*iju da bi zadovoljio svoj imperijalištički i dok je Francuska svakoj reviziji apso-vtiio protivna, Englezima je jasno da su od srsailleskog ugovora do sada ostale nelak-
ute samo teritorijalne klauzule i zato nji-® * nije nepristupačna ideja da se i ovaj Kdnji neoskvrnjeni dio mirovnog ugovora Prezno uzme u pretres, u cilju da se popra-učinjene nepravde i tako osigura mir ka-.° ovom starom kontinentu tako i Engleskoj lrnPeriji.
, U engleskim velikim listovima, kao što »Times«, nije teško naiči na članak tog 1 onog javnog radnika, u kome se naglaša-Potreba ispitivanja manjinskog problema, 1 na pismo čitave grupe potpisnika u kome * tretira isti próblèm. U novije vrijeme čita-^ jeifna skupina članova Donjeg Doma, so .^tonikom Moore-om na čelu, potakla je to . anje i u samom parlamentu. Kaže se, da « Orupa nije postupala bez znanja Sir Johna n'n°na, ministra spoljnih poslova Velike j j'onije. Tako štampa javlja »da bi Sir ci,.n Simon dobio podrobna obavještenja o talU,?ve opcije i da je on sa svoje strane <lnt°Der naredio intenzivno prikupljanje po-u ’aka u cilju raščišćavanja pitanja revizija tZ^ora o miru. Na ovaj način je, dakle, pi-Pr,.!* revizije prešlo iz svoje početne u jednu iJttivm fazu i postalo je tema engleske po-n'Ce- koja se ne može odbacili b.ez konač-a rješenja«.
9; ne samo engleski političari nego i en-tan- nauka zauzela se za rješenje ovog pi-tesn GosPodin Seeton Watson poznati pro-hist°rije centralne Evrope na london-hlf*! Univerzitetu i jedan od priznatih spedirai, ea historijska i politička pitanja cen-'Hani Evrope objavio je 8 jula u News-Leter tora / u home tretira pitanje revizije ugo-U 0i 1 problem narodnih manjina. Listajući (I. ,,:ann pravedne stvari narodnih manjina čanifc S0M Prije svega traži ispunjenje sve-(sjeij °hećanja danih narodnim manjinama *« izjava talijanskog kralja i od-Pawn H l talijanskih državnika u talijanskom %dl,yntu), i zatim poštivanje postojećih *e /“"orodnih manjinskih ugovora. Italija
DA LI ĆE ARNALDOVA STABALCA DONIJETI PLODA?
Fašistički učitelj: — Ovo će Mussolinijevo drvce za dvije godine roditi plod i... Istarski seljak: — Ma ča vas ne će vrag prije odnesti?
PROPAGANDA PROTI JUGOSLAVENSKOG TURIZMA U ITALIJI
Interesantan doživljaj švicarskih turista
Novine donose ovaj dopis iz Sušaka: Jedan značajan primjer propagande koja se vršj^ protiv jugoslavenske rivijere u Italiji pružila su dva švicarska turista, koji su ovili dana doputovali na Sušak. Onj imadu na Sušaku prijatelja jednog našeg uglednog liječnika, pa su mu ispričali ovo: »Neko su vrijeme proveli u Italiji i to u Veroni i Veneciji, pa su izrazili želju da putuju na jugoslavensku rivijeru. Na to su im rekli Talijani neka ne idu na jugoslavensko primorje. jer da ie tamo revolucija i da na mostu izmedju Rijeke i Sušaka oružnicj nikoga ne puštaju i tko pokuša preći pada pod batinama, te da su svuda tučnjave, pucanje i da u kupališnim mjestima jugoslavenskog primorja haraju zarazne bolesti, kolera i malarija, pa da su konačno sva kupališta prljava, da hrana ne valja i da samo
stanovništvo nema šta jesti'. Švicarski turisti zbunili su se na ovo pripovijedanje, a kako su namjeravali pohoditi Opatiju odlučili su doći na Rijeku da vide što je od svega toga istina. Javili su se svom prijatelju liječniku na Sušaku, te su u njegovoj pratnji prešli na Sušak. Ovo što su mu ispričali iznenadilo ga je i on ih je proveo Sušakom i bližom okolicom, gdje su se na svoje oči uvjerili o prilikama na jugoslavenskom Primorju. Posjetili su potom neka kupališna mjesta, napravili nekoliko izleta, i oduševili se ljepotama tih kupališnih mjesta, Ijubaznošću našeg svijeta, č/stoćom i vanrednom ishranom, niskim cijenama i svim ostalim što strance može da privuče na jugoslavensku Rivijeru Švicarci su ostakli na Rabu, gdje im se vanredno svidja.
NOV DAVEK
Reka, julija 1933. (Agis). V Reški pokrajini so nekatere občine uvedle novo občinsko dejatev — davek na pohištvo. Na kakšni podlagi se bo ta davek odmerjal, ni znano. Govori se, da bodo morale plačevati davek od pohištva le neveste, drugi zopet to drugače tolmačijo. Vest o tej novi dajatvi je davkoplačevalce zelo razburila in pričakovati Je, da se bo uprlo ljudstvo v prizadetih qD-činah. Saj prošenj in pritožb fašistični režim nikjer ne upošteva. Edino upor še nekaj zaleže, kar je pokazal slučaj v občini Knežak, kjer so črtali davek na družino, ker so se žene dvakrat uprle. Občinska gosposka se boji uporov predvsem ker se po navadi razvpijejo med svet in ne delajo niti njim in niti njihovem gospodarstvu dobrega slovesa. Take upore in ljudsko nezadovoljstvo pa
skušajo prikriti tudi pred svojimi predstojniki, ker ti vedo, da je naše ljudstvo mirno in se upira le, kadar se mu godi res velika krivica. Vsled tega je bil tudi občinski podešta v Jablanci proti vsakemu novemu davku, zlasti proti družinskemu, ker se boji posledic. — Zdi se pa. da nameravajo uveljaviti ta nov davek na pohištvo one občine v Reški pokrajini, v katerih je bilo v letu 1924-25. veliko število goveje in druge živine, katero pa so morali kmetje prodati glavo za glavo, da so zadostili raznim davkom, zlasti davku na živino, ki je bil največji. Danes pa, četudi bi na vsako glavo živine v občini naložili TO.— in več lir letnega davka, ne bi več dosegli skupno toliko, ko pred sedmimi | Vse Je pač znak dobro urejenega 1 fašističnega gospodarstva!
za zaštitu elementarnih ljudskih prava. Vidjeli smo kako se la »kultura« pokazala kasnije na djelu.
G. Seeton Watson spominje dalje da ima u Evropi šest zona na koje se mogla primje-niti revizija. Tako u drugu zonu ubraja
»Sjeverna Italija u kojoj ima 349.000 (?!) Jugoslavena i 199.000 Nijemaca, i jedni i drugi u kompaktnim masama. Ironijom sudbine, samo u s luč a'j u ove dv e manjine može se izvršiti p ra v e d n a i odred jena izmjena granice, ali baš glavni pobornik revizije Mussolini je odlučno protivan ma kakvoj promjeni u pogledu tih ma-
na.«	,	,	.
I zaključku članka g. S. Watson pn-e da se svi manjinski problemi ne mogu ti na bazi autarkije, radi ispremješanih nih i narodnih zona. U tom slučaju avo rješenje leži u smanjenju nos ti granica, kako bi se
0	g u čio slobodan kulturni sunčaj preko granica, da se osi-•a ju pozitivne garancije P r o-
politike asimilacije. Medjulim :vo rješenje iziskuje obezbeđenje medu-dnog mira i isključenje politike bru-
j sila 4
1	a »slobodni kulturni saobraćaj« g. Wal-: imamo primjetiti da se je za isti za-i i dubrovački kongres PEN-kluba i to
na predlog bugarskog delegata i gospodina Marinetti-a, i ovaj posljednji premda futuristički otac i propagator kuraže ipak nije imao smjelosti da u Italiji brani ideje za koje se je tako živo zalagao u Dubrovniku.
Ali svrha ovog članka je, u prvom redu, da se skrene pažnja našoj emigraciji na raspoloženje engleske javnosti prema problemu narodnih manjina, pa da se zatim zapitamo koja je naša dužnost. Zar nemamo i mi prava da apeliramo da se plemenita akcija engleskih političara i javnih radnika, koja pokazuje toliko razumijevanja sa probleme drugih manjina, protegne i na naš krvavi položaj? Naša propaganda trebala bi uvjeriti englesko javno mnijenje, da ako ima jedna manjina u Evropi, koja je lišena svih najelementarnijih čovječjih prava, to ie onda sigurno naš potlačeni narod u Julijsko/ Krajini. Osjećaj pravde velikim engleskim sinovima ne bi sigurno dozvolio da se zalažu samo za nepravde učinjene jednoj od narodnih manjina.
Trebalo bi postići da sami Englezi lako uvide lažnost talijanske propagande i slabost talijanskih argumenata, koje im na primjer servirà g. Luigi Villari u posljednjoj scesci »English Revieio« u članku »Italia e Jugoslavia«.
Od nas u prvom redu ovisi da objektivnost i pravednost engleske javnosti prido-bijemo za našu pravednu stvar.
.Vjeko P.rimuž.
BOG NE PLAČUJE VSAKO SOBOTO
Postojna, julija (Agis). Malo je takih med našim ljudstvom, ki so prodali svojo dušo črnemu fašizmu, a še ti so izločeni iz domače družbe. Tako je Fedel Franc, p. d. Kanjal, — posestnik iz Nove Sušice bil prvi v naši fari, ki je stopil v vrsto črnosrajčnikov in to že takrat, ko ni bil nihče primoran. Njegovi otroci so bili prvi v košanski fari, ki so se vpisali v organizacijo ballile. On je edini v Sušici, ki je upoštevan od oblasti. Pri njem iščejo informacije, k njemu na dom zahajajo karabinerji in miličniki. Pasjo zvestobo mu plačujejo z raznimi priznanji in nagradami, kot n. pr. z žitno nagrado (dobil je celih 200 lir), z umetnim gnojilom, ki ga Je dobil brezplačno in z drugim.
Toda tudi njemu kot vsem takim, je zapisano plačilo. Fedel je bil še pred leti blagajnik vaške mlekarne. Kmalu pa so ugotovili, da si je iz mlekarske blagajne pridržal 3.000 lir. Zgubil je nato blagajniško mesto in ker ni hotel priznati dejanja in vrniti pridržano vsoto, ga je mlekarska zadruga tožila. To-zadevan tožba se je vlekla cele dve leti, Z rešitvijo tožbe pa je bil Fedel obsojen na plačilo primanjkljaja in stroškov, kar znese skupaj 17.000 lir. Vložil je priziv, vendar so mu pa že zarubili posestvo, ki je sicer mnogo več vredno, a je dvomljivo, da se bo na lep način znebil tega dolga.
že to nepošteno dejanje kaže v kakšne vrste spada Fedel. Fašizmu pa je vsakdo dobrodošel, saj jih je itak zelo malo iz naših vrst!
PROPADANJE NAŠEGA GOSPODARSTVA
Gornje L e ž eč e pri Divači, avgusta 1933. (A g i s). Gospodarski položaj je v krajih okoli Gornjih Ležeč zelo težek. Zla-stt pa občutno trpijo mlinarji ob rekj Reki. Včasih so imeli ravno ti mlinarji vzorno urejena gospodarstva, lepe vinograde, sadovnjake itd. Vinograde je že prej zelo poškodovala trtna uš, za sadnjo druge se pa malokdo briga, ker ni kupca za sadje. Mlini in žage pa ne nesejo skoraj nič. posebno še, ker morajo plačevati ogromne dajatve. Le redko kdaj se zasluži kaj malega s kakim prevažanjem.
Za letos se obeta mnogo sadja in to je edina tolažilna* misel po dolgem času. Saj že morda dolgo niso bila drevesa tako obložena kot letos. Če zopet kaj ne pride...
BEDA POBIRA NAŠE LJUDI.
Trst, julija 1933 (Agis). Prve dnj v juniju je odšel z doma na njive 211etni Anton Zerjul iz Prebenega (Osapeška dolina). Štiriindvajset dni so ga zaman iskali. Končno so našli truplo, ki je že razpadalo ob nekem potoku. Vzrok smrti ni znan. Sklepajo, da ie postal žrtev glada, ki vlada v Trstu in okolici, ali pa, da si je vsled velike bede, ki vlada v njegovi družini sam vzel življenje.
II. Bistrica, avugusta 1933. (Agis) Fašizem Je naš neomejeni gospodar, njegovi funkcijonarji so pa biriči, ki neusmiljeno bijejo po našem izmozganem gospodarstvu. Beda razsaja pri nas, še večja pa v okoliških vaseh. Vendar pa, če te zanese korak v znano kavarno »Roma«, se boš začudeno spraševal od kod toliko razpoloženja, toliko smeha, toliko — denarja. Za malimi kavarniškimi mizami sedijo razne osebe: odvetniki, sodniki, komisarji, oficirji, razni uradniki in tu pa tam kak domačin. Igralne karte se vrstijo z rok v roke, ki tolčejo po mizi, po desetakih in stotakih. Na kavarniških stenah visijo tablice, ki prepovedujejo igre za denar. Toda komisar Javne varnosti g. Ottavio Zecchino, njegova sopraga in razni drtlgi vazni politični funkcijonarji v našem mestecu, se ne zmenijo za te predpise. Ni jim mari za denar, saj fašizem bogato plačuje svoje zastopnike. Ne zavedajo pa se, da zapravljajo denar, ki so ga izvlekli iz rok našega ubogega ljudstva kateremu dan za dnem pridigajo o varčnosti. Ni jim mar za stotine naših ubogih otrok, ki nimajo več kruha in vse po zaslugi fašizma!
ZAPLENJENA »TRŽAŠKA BURJA«
., . * r s,t, 1 avgusta 1933. Znano je. da se italijansko časopisje in propaganda za tuj-u1 ,oromet zelo trudila, da bi dovedla v obubožano državo čimveč tujcev, ki naj puste lačnim nekaj denarja. Ker pa število posetnikov Trsta, kljub vsej širokopotezni propagandi, znižanju železniške tarife itd. stalno nazaduje, so bili vlastodršci mnenja", da so temu krive za Trst značilne razglednice, ki predočujejo posledice tržaške burje Zato so izdale oblasti nalog. da se morajo vse te razglednice vzeti iz prodaje in za-pRniti. Kljub tej odredbi pa tujski promet v Trstu še vedno nazaduje. Tržačani ne vedo sedaj, a!j bodo oblasti zaplenile tudi Pravo burjo ali pa da prihajajo do spoznanja. da so temu nazadovanju vzrok šikane obmejnih oblasti, ki preiščejo tujca na meji od nog do glave. — (R 0 b).
/ITFrfivfP 7AA«TTmLJiiNSK,M UNIVERZITETIMA ZA STUDENTE IZ KRKA I
DALMACIJE.
»Gazzetta Ufficiale« donosi naredbu, da . se studenti talijanske narodnosti u Krku i Dalmaciji, koji su upisani HI se misle upi-sah na univerzitete i druge visoke škole u Ital«! opraštaju svih školskih taksa do završetka njihovih studija.

KOROŠKI OBISKI
Ljubljana, jula 1933 (Agis)
Kljub oviram, ki jih delajo oblasti, se vendar dogaja, da prihajajo veije skupine s Koroške in tudi obratno obiskujejo nekateri, povedki sicer, njih deželo in skušajo dobiti in vzdrževati ter poživiti zveze, ki so jih meje novih držav pretrgale. Mi iz Primorske nimamo sicer niti te milosti. A tudi koroška svoboda je bolj navidezna, niti od dalei ne moremo reši, da bi nas zadovoljevala in da je položaj naših ljudi tam gori zaradi podobnih malenkosnih popustov dostojen svobodnega človeka, pa naj si bi bila njih pripadnost k drugi državi začasno ali kakorkoli neizbežna. Tudi v tem primeru bi jim priti-kala pravica, da se svobodno orientirajo po kulturnem središču, ki je izven meje, ki jih uklepajo, ter se neovirano vežejo z rojaki in sodelujejo ž njimi v skupnem kulturnem delu, ne da bi jim zaradi tega kdorsibodi mogel očitati prevratnih ali izdajalskih namer.
Tudi zanimanje z naše strani še malo ni razveseljivo. Oni, ki prihajajo na Koroško in si jo koliko toliko ogledajo, navadno Korošcev samih niti ne spoznajo in mislijo, da so opravili svojo dolžnost, če so v nekaj dnevih malodane predirjali toliko in toliko krajev in toliko kilometrov, pregledali glavne znamenitosti, poslali od tam nekaj razglednic. Marsikaterim je kar dovolj, če se izletniško udobno pripeljejo z avtomobilom do Celovca in od tu v Gospo Sveto, se povzpnejo hologije ljudstva in posameznika, ki jo. je du na lepo pokrajino, ob znanem spominu na davno slavo spričo starega, z gosto železno ograjo zadelanega vojvodskega prestola, ki sameva na goli ravnini. Navdušenje pa, izpodbujevanje, sklicevanje na zgodovino, o-čete in dede in kočno še na svet, vse tako narodno delo, ki se ga kdo loti, navadno ne poganja sadov ali celo dosega nasprotne u-činke. Morda bi bilo primerno za sedemdeseta leta prejšnjega stoletja, danes se človek v to ozračje ne more vračati. Ob neupoštevanju gospodarskih momentov, ki so pri kmetu in delavcu odločilni in zmerom na dnevnem redu, spričo pomanjkanja poznanja psihologije ljusdtva in posameznika, ki jo je treba vedno jemati v obzir, ni čuda, da se zelo odtujujemo, da pride često do usodnih nesporazumljenj in do prepada, ki so ga in ga še ustvarjajo neprijazne razmere, ne manjšamo in se oni zaradi tega pogrezajo vase, v svojo vdanost in nezaupljivost.
Letos so poleg drugih obiskali Slovenijo pevski zbori. S svojim gostovanjem, ki so si ga priborili z velikimi sitnostimi, so želi po raznih mestih, predvsem pa v Ljubljani veliko navdušenja, povsem iskrenega in povsem neoficielnega. Njihova pesem je v okviru slovenske zaključenatcelota, lepota jase. Barvitost,otožnost, mehkota melodije in svoje vrstna razgibanost ritma ne le da je morala užgati, človek je moral ob njej občutili bogastvo in intimnost življenja, ki se odkriva v teh ljudeh, ko se prosti, neovirano gibajo v svoji sredi.
Pred kratkim pa so se mudili teden dni v Ljubljani celovški abiturienti. Bili so zadnji, ki sta jim bili dodeljeni na gimnaziji dve tedenski uri slovenščine in njih kratki obisk bi moral biti nekak dopolnilni tečaj, ki bi jim v zgoščeni obliki vsaj nekoliko nadome-stih pomanjkljivo ali celo krivo vzgojo, ki so je bili doma deležni. Poživitev zvez je potrebna zlasti danes, ko je Avstrijo preplavil val šovinističnega hitlerjanstva, ki ima prav v Celovcu svoje središče, kjer je izhajalo njih glasilo, in ker je ta nacionalistični pokret izredno vabljiv za meščansko in malomeščansko mladino, v katero utonejo pogosto tudi študirajoči podeželni sinovi. In avstrijski hitlerizem bi v krutosti in barbarstvu gotovo dosegel nemškoga in ga celo prekosil, vsaj v naših krajih, ko bi imel razklenjene roke. Danes ga sicer kroti Dollfuss, ki skuša znova zasaditi in utvrditi avstrijsko miselnost nasproti vsenemški, razkopava in iz povojenih razvalin domoljubno tradicijo, vpliva na sentimentalnost in katoliško čustvovanje proti nemškemu plemenskemu poganstvu. V tej notranji avstrijski napetosti je položaj za naše Korošce ugodnejši, stranke lomijo kopja med seboj, glavna ost ni več naperjena proti njim, Dollfuss in krščanski socialisti so nehote njih zavezniki. Vendar je hitlerizem zelo močan, nemško vojaštvo se je brez razsodnosti vrglo vanj in pričakuje od njega rešitve in sijajne bodočnosti — zato je razumljivo, da mora biti našim fantom spričo navdušenih nemških tovarišev hudo, ker nasproti privlačni sili lega pokreta ne morejo postaviti svojega in celo zavidajo Nemcem da si upajo privoščiti toliko mladostnega navdušenja in objestnega razmaha. Zato ni napačno, da v pogovoru s tovariši, ki opazujejo gibanje iz nekolikšne daljave, korigirajo svoje mnenje nasproti sličnim nesodobnim in za solidarno delo med narodi škodljivim vznikom raznih nacionalizmov.
Mislim, da je bilo kratko bivanje med nami za nje tudi v tem pogledu zelo koristno. Ljubljana jim ni pokazala samo svojih zbirk, lepe nove Narodne galerije z deli, ki jih je ustvarila naša umetnost, in raznih zanimivosti, ki so se zbrale v tem središču kakor okrepčujoči žlahtni sokovi v dozorelem sadu, ne le grobov in spomenikov naše borbe ter življenjske sile malega naroda. Njim, ,lin od vseh strani obkroža nemški duh in slišijo le o njem v knjigi, šoli in družbi, je morala bili opazna svoboda, nastajajoča samozavest in vsestranska porast manifestacij nar šega življenja. Morali so občutiti ta dvig, ki izravnava našo kulturo z evropsko, vendar bi jim Ljubljana lahko mnogo več nudila Upoštevam, da je bilo mesto zaradi počitniške sezone zelo izpraznjeno da jim gledališče ni moglo biti na razpolago m niso mogli videti običajnega študentovskega vrvenja. A ob primernejši organizaciji in iskrenejšem umevanju tukajšnje in tudi primorske mladine bi utegnili odnesti mnogo več. Ne da bi podcenjeval pomena zgodovinskih dokazov življenjske sile našega naroda,
MUSSOLINI JE ČUVAJ SUŽNJEV
Resnica o današnji
Trst, julija 1933. (Agis). Italijanski časopis »Stampa Ubera«, ki izhaja v New Yorku, prinaša sledeče:
»Giuseppe d’Angelo, organizator United Mine Workes, je naenkrat postal bojevit nasprotnik fašizma, šel je v Italijo z namenom, da se natačneje informira o višini fašizma in njegovega du-ceja. Odšel je prepevajoč slavospeve in poln velikih vizij o neki Italiji, obnovljeni po duceju. A ni ostal dolgo; kmalu se je vrnil ves spremenjen, in je dal svojim prijateljem ta-le nasvet: — prvemu, ki vam reče, da je Ameriki potreben Mussolini, mu odgovorite z zavihanimi rokavi in strnjenimi pestni, brez vsakega prizanašanja.
Giuseppe D/ Angelo je iz Tridenta, iz vasi, ki je pred 30 leti štela 500 duš. Ko je prišel v Ameriko je imel 24 let in potem ni več videl svoje domovine. Obiskal jo je šele letos; zvabili so ga slavospevi o Italiji, prenovljeni po fašizmu, ki jih prinaša fašistično časopisje.
In danes, ko se je vrnil v Ameriko, mu ni žal, da je naredil tako dolgo potovanje, in samo zato ne, ker je lahko z lastnimi očmi gledal resnici v obraz. Kdor še ni bil v fašistični Italiji, pravi D’ Angelo, in je to izjavil vsem lokalnim časopisom, si ne more predstavljati, kaj je Mussolini in fašizem. Duce vlada z železno pestjo. On je čuvaj sužnjev. če bi italijansko ljudstvo imelo le malo svobode, bi bil Mussolini že zdavnaj zgubljen.
V Italiji je vse podvrženo taksam, niti vzdihniti ne smeš, če nisi za to plačal posebne pristojbine, ki pa ni majhna. Mussolini drži strogo cenzuro nad
Italiji in fašizmu
tiskom. Na primer, v nobenem italij. časopisu ne dobite najmanjšega poročila o japonsko-mandžurski vojni. Kadar sem s kom spregovoril o takih stvareh se je zdelo, da je začuden, ko da mu Je vse to padlo iz oblakov. Vesti o kroniki kriminalnih dejanj so izvzete iz časopisov. Tudi prostost besede je odvzeta.
Dalje pravi D’ Angelo, sta v Italiji dve vladi. Kralj ima svojo vojsko, Mussolini pa svojo. Kralj ima navadno vojsko, Mussolini ima črne srajce in fašistično milico. V vsakem, tudi najmanjšem mestu, pa imajo fašisti zaloge orožja in municije. Velikih napredkov, o katerih toliko pripovedujejo, v Italiji nisem opazil. Moja domača vas je večja po prebivalstvu, toda kakega drugega napredka nisem mogel ugotoviti.
D’ Angelo se je mudil v Italiji dober mesec in zagotavlja, da dokler bo njegovi domovini vladal fašizem, se ne bo vrnil. Tudi svetovati ne more nobenemu, da bi šel v Italijo po kakršnihkoli opravkih, ker noče, da bi mu ostali tisti neprijetni vtisi — slabega vodstva in fašistične strahovlade — kot njemu.
Nič ni novega v teh ugotovitvah. Pomembne so, če pomislimo, da jih je dal eden izmed tolikih starih italijanskih emigrantov, ki vrsto let odsotni od svoje vasi mnogokrat verujejo nespametnim čenčam podkupljenega časopisja«.
Mi smo pa radovedni, kaj bi ugotovil D’ Angelo, če bi poznal našo zemljo in naše življenje pred letom 1920. in če bi mu bilo znano trpljenje in umiranje naših ljudi v prvem desetletju fašistične strahovlade!
ŽALOSTNE RAZMERE V NAŠIH TRGIH
Postojna, julija 1933. (Agis). V Senožečah je v zadnjih štirih letih nastala nepopisna beda. Kraj, ki je pred vojno cvetel po svojem blagostanju, v zadnjem času popolnoma propada. Po likvidaciji slovite pivovarne, ki je bila ustanovljena v letu 1920. se je izselilo mnogo delavcev (150) iz Senožeč. Tudi marsikateri domačin, ki je našel pri tovarni zaslužek, se je moral izseliti, največ v Argentino in Jugoslavijo. Včasih so Senožeče slovele kot letovišče radi izredno suhega zraka in je zmanjkovalo prostorov za letoviščarje. Danes si pa Tržačani ne morejo dovoliti tega, saj niti jesti nimaju dovolj. Tako so Senožeče obsojene, če ne pride od kod pomoči, na počasno umiranje. Danes stoji že okoli trideset hiš praznih. Marsikdo bi rad prodal svoje imetje in se izselil, pa ni mogoče najti količkaj dobrega kupca. Senožeče se pogrezajo v toliko bedo, kakršne niso poznale nikdar v zgodovini, in se polagoma spreminjajo z vso svojo okolico v mrtvo dolino.
Maja meseca se je pri nas ubil Vladimir Suša, 24 letni mladenič, ki je bil dober pevec in ga je ljudstvo zelo ljubilo. Padel je iz senika in si je zlomil tilnik. Mesec pozneje je umrl njegov oče
Hinko Suša, ki je bil v kmetijstvu strokovnjak in je bil tukajšnjim kmetom učitelj. Tudi drugače je vsakomur pomagal, kolikor je mogel. Tragično je, da se nahaja na smrtni postelji brat Hinkota Suše notar Franc Suša, ki je bil tudi pri ljudstvu zelo priljubljen.
Lanskega novembra se je moral izseliti iz Senožeč radi neprestanih šikan in preiska trgovec Ivan Zelen. Bil je mesec dni zaprt v Trstu v sodnih zaporih pri Jezuitih kljub starosti 65 let. V zaporu je imel zelo slabo hrano in še Slabše higijenske razmere, radi česa si je nakopal kronični revmatizem v noge in se vrnil iz zapora zelo oslabljen. Ivan Zelen se je moral izseliti v Jugoslavijo z vso svojo družino. Vzrok preganjanja je bila nezmagljiva ljubezen do našega naroda. Utrpel je tudi veliko materialno škodo.
Ljudje so se nekoliko odahnili, ko je odšel iz Senožeč zloglasni učitelj Rinaldi, ki je preganjal na vso moč otroke in starše, ki se niso hoteli vpisati v ballilo, odnosno v sindikat. Podil je take učence od šolskega pouka in potem nalagal staršem kazni, češ da so sami otroki izostajali od pouka.
MIZERIJA PULE JE BEZGRANIČNA
PULA TRAŽI UČITELJSKU ŠKOLU jer je to jo® jedina ®kola, s kojom se može doći u Istri do uposle n ja
Pula, augusta 1933. — Puljski »Corriere Istriano« donosi u broju od 26 jula članak, u kojem konstatuje, da je život u
Pula, augusta 1933. U svom broju od 27 o. mj. puljski »Corriere Istriano« donosi uvodni članak, u kojem traži od vlade, da se u Puli ustanovi učiteljska škola. To se obrazlaže svim mogućim dokazima o potrebi takve škole. Medju ostalim kaže se u tom članku, da je prije postojao u Puli ženski licej, koji je odgajao i učiteljice, ali je taj licej bio Gentilijevom reformom sasvim ukinut U Puli su uvedene neke tehničke i industrijalne škole, ali kaže puljski list, otkako je ukinut puljski arsenal i otkako je sav privredni život u Puli pao na ništa, s tim se školama ne može dobiti nikakvo zaposlenje... I doista u Puli ima bezbroj svršenih djaka. koji klate ulicama i čekaju milost božju. Učiteljska škola bila bi u toliko dobra, što bi svršeni djaci ipak mogli da reflektiraju na mjesta u državnoj službi. Tako rezonira puljski fašistički list, a mi to bilježimo kao još jedan znak velike bijede u kojoj se danas nalazi Pula pod velikom majkom Italijom
Puli vrlo skup, uza svu veliku mizeriju, koja vlada u Istri. Prema službenim statistikama opaža se, da je Pula medju najskupljim gradovima u Italiji i to mora da začudjuje. Sve je u Puli skuplje nego u ostalim gradovima: hrana, stanovi, elektrika, plin, sve. Kako da se rastumači ta pojava? Imat će i to svoje uzroke, ali po našem mišljenju glavni je uzrok u tome, što trgovci nastoje svoju veliku mizeriju da spašavaju visokim cijenama robe, a osim toga općina je u teškim prilikama pa je udarila visoke takse na robu, koja dolazi iz vana, da bi uravnotežila svoj budžet dohocima iz tih taksa. Kad tih ogromnih taksa ne bi bilo, bila bi jeftinija bar
ona roba, koju donose seljaci u grad, ali je u sadanjim prilikama to nemoguće ni zamisliti, jer i onako seljak gotovo badava daje svoju robu.
Italija sprema rat!
NOVA KASARNA
Knežak, avgusta 1933. (Agis). V Snežniškem gozdu so na Dedini gori. ki j« v neposredni bližini meje, sezidali novo kasarno. V njej bodo imeli svojo postojanko obmejni karabinerji.
VELIKA VOJAŠKA DELA NA VSE STRANI.
Na Sircu med Herpeljem in Krvavim potokom prelagajo cesto, ki vodi iz Trsta na Reko. Precejšen kos ceste bo docela novo trasiran okoli hriba, da se izognejo dosedanjemu klancu.
Vodovod iz Buzeta bo napajal1 tudi severno stran Čičarije. Začeli so s preddeli proti Mariji in Herpeljamu. Trasa je zazma-movana z zastavicami raznih bai v. Značilno je, da so se herpeljski’ fašisti neko jutro splašili zaradi ene teh zastavic, ki je bila rdeča; seveda so kmalu dognali pomoto.
Letos so začeli slednjič s preddeli za novo vojaško cesto, ki bo šla od Kvarnera nekako po sredi Čičarije na Podgorje in po Tržaškem bregu v Trst.
Na Opčinah gradijo novo strelišče tam, kjer se odcepi cesta proti Repentabru.
Zgradba nove ceste iz Štivana v Tržič ob robu močvirja je še dobro napredovala. Podobno tudi osuševalna dela na močvirju.
PREDVOJAŠKI TEČAJI
Gorica, julija 1933 (Agis). že pred šestimi in sedmimi leti so začeli po naših vaseh uvajati predvojaške tečaje. Ker je bil uspeh teh tečajev negativen, je vlada izdala naredbo, glasom katere nabornikom, četudi so imeli vse druge predpogoje za skrajšano vojaško službo, pa niso imeli potrdila o končnem izpitu predvojaškega tečaja, niso priznali pravice do skrajšanega službenega roka. Danes Je obiskovanje teh predvoja-ških tečaj obvezno. Kdor jih ne obiskuje redno dve leti, je kaznovan z globami. Ko so pred nedavnim z zakonom uveljavili te tečaje, tako, da je primoran obiskovati jih vsak nabornik, so izdali drug zakon, s katerim se ne priznava absolventom teh tečajev nobene ugodnosti več. Vsak mora služiti cel rok. In tako je vse v Italiji. Najprej dovoljujejo razne koncesije, ko dosežejo svoj cilj pa izdajo nove odredbe in zakone, s katerimi svoj čas priznane ugodnosti odvzamejo.
CESTE NA KRASU.
Sežana, avgusta 1933. (A g i s). Po vsem Krasu prav pridno delajo in popravljalo ceste, zlasti važnejše, po katerih se vrši ves promet. Tako zlasti polagajo veliko važnost na cesto Trst—Postojna (prejšnja Dunajska cesta). Ta je skoro vsa asfaltirana. Sedaj pa asfaltirajo cesto Trst— Lokev—Divača. Delo so začeli na refi kr«-- ' jih naenkrat. Kljub lepim cestam. pa so nesreče zelo pogoste.
Ljudje pri delu na cestah marsikaj tudi zaslužijo, čeprav morajo težko garati za najmanjši zaslužek. Da je le nekaj, pa je dobro.
Rov. o katerem smo že poročali, da ga nameravajo narediti v Škocijansko jamo ob cesti Divača—Škocijan v dolini Globočak, so že naredili. Iz glavne ceste vodi nova cesta po serpentinah do vhoda v rov, ki je narejena le za pešce. Novo pot pa so. poleg tega, naredili od Gombača v jamo. Pot je tudi zelo lepo speljana. Radovedni smo, koliko bo s temi potmi pridobila jama na obisku.
VOJAŠKI MANEVRI.
Godovič, julija 1933. (Agis). Okolica Črnega vrha, Godoviča in Novega sveta je polna vojakov, ki so prišli na manevre. Naredili bodo še več škode ko druga leta, saj so že zdaj vse pokončali tam. kjer s° nastanjeni. Napeljali so na razne kraje, kjer imajo svojo postojanke, začasni telefon-Tudi z raznimi drugimi vojaškimi pripravi so dobro preskrbljeni. Ko se zvečeri, razsvetljujejo okolico z močnimi reflektorji, zlasti teren vzdolž meje. Razsvetljave so deležni tudi obmejni kraji v Jugoslaviji kot Hotedršica. Ravnik in druge male vasice.
ITALIJA DELA V »DUHU PAKTA ŠTIRIH«
Trst, 1. avgusta 1933. Kako skrbi I*3' lija za »mir«, se lahko prepričamo VsaK dan. če le malo skrbneie opazuj enjo tovorne vlake, ki prihajajo na tržaško postajo. Seveda, ti vlaki dospejo vedno le ponoči-Vsi so polni raznega vojnega materijaR-kakor razstavljenih topov, strojnic, šotorov, nosilnic Rdečega križa itd. Ves ta materia1 . je namenjen za dograjene obmejne trdniave pri Postojni. Bistrici in na Snežniku.
moram vendarle reči, da je živa beseda, pomenek z mladimi tovariši o sodobnih vprašanjih, ki razgibavajo človeštvo, in posebno tistih, ki so za nas pereča, vsaj toliko vreden in mnogo prikladnejša pot za zbh-anje med nami, za medsebojno upoštevanje in delo. Bili so zelo osamljeni Morda organizatorji niso pripisovali obisku tolikega pomena, čeprav je bila to ena izmed redkih prilik, da je prišla s Koroške skupina mladih, zelo sorodno usmerjenih ljudi, ki so takorekuč na pragu življenja, ob prehodu iz mladostnega idealizma v resno življenjsko delo, torej prav v času, ko je človek zelo dojemljiv za usmerjanje in utrjevanje nazorov in ko je marsikateri vtis ali zveza pomembna za življenje. Ti bodoči inteligenti med preprostim koroškim ljudstvom bi lahko občutili svojo zaslombo na naši strani, umevanje in spremljanje njihovega dela. In ta zavest bi jim vlila več poguma in aktivnosti, ki bi prehajala tudi na okolico.
Zato je bilo tudi naših Primorcev premalo zraven. Nekateri bi vendarle lahko prišli, saj nas druži podobna usoda narodnih manjšin, nad katerimi se znašajd siti in v svoje borne nazadnjaške ideje zagrizeni nacionali-
sti. Korošci so se zanimali za nas, spraševali po podrobnostih za mejo in v emigraciji in v njih družbi bi marsikdo lahko zvedel ne samo za njihove boje z vzgòjniki, za pravico posebne sobe za Slovence v Marijanišču in podobno, marveč tudi, da so tudi oni iskali zvez z našo emigracijo. Utegnili bi jim popraviti nekatera mnenja, ki so si jih ustvarili o fašizmu, in Ustim, ki naših razmer ne poznajo, predočiti vsaj v glavnih obrisih sliko tlačenja našega ljudstva, čisto od blizu in brez težkoč in potovanj bi lahko spoznavali razliko med našim in njih značajem, njih mirnostjo, vdanostjo, ki kakor da ne zahteva uvaževanja in stoji ob strani, ki jo je gotovo v marsičem rodil nemški pritisk in ojačila slovenska nepreudarnost in na drugi strani našo okretnostjo, zgovornostjo, nacionalnim patosom, močnim smislom za prilagoditev in z njim tudi večkratno neznačajnostjo, ki nim jo očitajo in česar ne smemo kar tako preiti. Kakor bi bilo krivično posploševati in po eni, sicer pogosti potezi obsoditi naše ljudstvo, je prav tako neprimerno in napačno po prvih vtisih zamahniti po Korošcih, če da so nezaupni, mrtvi, in jih prepustiti samim sebi. Našim besedam, navdušenju in omlednim na-
cionalnim frazam upajo oni, ki jih je osod^ pravzaprav dosti trje prijela, postaviti naj' proti previdno, počasno, a solidno delo 1 zavest dolžnosti, ki je nasproti naši skrita, a često zelo velika kljub neves,J„j razgledom in večkrat kljub obupu, ki se k»®' nekaterih loteva. Kdor bi upošteval njih sr,a čaj,' tisočletno intenzivno zvezo z Nemci, rnešanost z njimi, pogreške ki so jih Zf'0 vili naši priganjači in veseljaki, in kont,\ politični položaj, bi v marsičem drugače 1 dii njih politične nazore in njih v eden] sploh in M našel poti tudi do njih sain*? ki so med seboj zelo živahni in vaz g‘ban ^ Ljudje, ki se ne opotekajo za vsakdani1 lahkimi gesli in ki si navadno niti navdu» ^ nja ne morejo privoščiti, ker bi ga moru^ predrago plačati, hranijo marsikaj in sVOlij. biserov ne razkazujejo po nepotrebnem. * sti, ki jih bo spoznal, jih bo znal pram ^ oceniti in odmakniti steno, ki nas loči, bi bilo veliko in hvaležno dejanje. To Je,%v ki nas ne bi privedla samo od vseh de našega naroda, z njo bi mogli priti do sedov in oni do nas in bi tako odpravili m sikale nesporazum, ki nas brez potrebe r dvaja. — L. L,
NAŠA ORGANIZOVAN A AKTIVNOST
BROJ EMIGRANTSKIH ORGANIZACIJA RASTE
O DRUŠTVIMA KOJA VEĆ POSTOJE I O ONIMA KOJA SE OSNIVAJU
Življe kretanje u našoj emigraciji — Prilike u pojedinim emigrantskim centrima — Uloga Saveza — Gdje smo i koliko nas
imade — Razgovor sa g. Ivanom Starim
Broj naših emigrantskih društava da-has je već impozantan. Osnutkom Save-Za jugoslavenskih emigrantskih organi-Zacija iz Julijske Krajine u Zagrebu prije avije godine, gdje su bili prisutni de-legatl 18 emigrantskih društava, počeo rasti i njihov broj. Nekoliko mjeseci lza toga, u svibnju 1932, bila su u Sa-vezu učlanjena 22 društva, a na lanj-5kom kongresu, u Beogradu u mjesecu ra3nu, bilo je preko svojih delegata zalupano 27 emigrantskih organizacija. Mjeseca svibnja ove godine upisana su k Savezu 33 društva, dok se računa da će do slijedećeg kongresa koji će se °držati u Ljubljani za mjesec dana (10 *ujna) biti u Savezu učlanjene još tri aovo organizacije. Njihov bi broj tada «nosio ukupno 35.
Po tako velikom broju organizacija, °d kojih je polovica nastala u posljedice dvije godine, mora se zaključiti da u naše emigrantske redove ušao sva-kako jači duh i svijest o potrebi i ko-ttsti svrstavanja u redove,, organizira-Naš pokret time dobiva Jači za-postaje ekspanzivniji, raste u ši-rinu, postojeće organizacije koje u svodna redovima okupljaju sve veći broj "ašlh ljudi postaju važne stanice u emigrantskom organizmu, koje svojom djelotvornošću opravdavaju svoju funk-SU i organizirane u Savezu manife-fhaju želje i htijenje naše cjelokupne dftiigracije
^^igranti i emigrantska drus-a	TVA
.Činjenica da postoje tolike emigrant-J^e organizacije predstavlja važan mo-J^^hat za našu emigraciju. Njihova djreža danas je raširena u svim dijelo-i.una Jugoslavije od Maribora do Skop-od Subotice do Boke Kotorske te se po nekim znacima imala osnut-l'Qai još nekoliko naših organizacija dstinitivno zaokružiti. Ne mislimo istinti koristi ovog porasta naših emi-°rantskih organizacija. Letimično je „dvoljno istaći da naše emigrantske vSanizacije znače korist u prvom redu 3 emigrante same, zatim za emigrant-eiu ideju, odnosno stvar Julijske Kra-pe u socijalnom, kulturnom i politič-pogledu
u -P pojedinim organizacijama bilo je hstu govora u raznim prilikama. Je-vr,11 sumarni pregled svih društava nije t °guć. u ovom članku bit će dotaknu-h^.^doge organizacije, bit će riječ o j Esild emigrantskim kolonijama gdje j s ne postoje naše organizacije, a gdje u Nedavno povedena za to akcija, sve čai iu informiramo o nekim zna-ba« 111 i korisnim pojavama u životu ta B cjelokupnog emigrantskog pokre-hii Pojavama za koje držimo da ne bi ih 0 mtl Pametno a niti korisno kada Pe bi registrirali, r-, STARI GOVORI... e Obratili smo se za te informacije na to??- Ivana Staroga, predsjednika za-°oacke »Istre«
je P0sP- Stari vrlo rado putuje. Obišao gk^noge, gotovo sve važnije emigrant-«aJ^Ptre živo nastojeći da se upozna ^ Prilikama već postojećih društava, gdje ih nema a gdje bi ih trebalo zalaže se da do osnutka or-^acije dodje čim prije.
Kovn P^'aie su nas mnoge stvari nje-^,uta, htjeli smo čuti sto 3e 2 Pa tim svojim putovanjima, kakve 1 kavilke u društvima koja je posjetio Povi, i su perspektive tamo gdje se > A1 kane osnovati.	. „
tov»- Stari poznat je odavna kao jeic praktičar. Čovjek pokreta, koji
ne miruje, koji odmah čim upozna stanovite prilike, znade da se brzo sna-dje i orijentira. Njegovi.su zaključci nakon toga otvoreni, odre'đjeni i redovno —• optimistični. Najoptimističniji i onda kada drugi vide sasvim protivno, gube strpljenje i — uzmiču. Gosp. Stari gleda stvari jednostavno, kakve jesu, i zato je redovno više od drugih bliži realnosti i točnijem zaključivanju.
Dao nam je odgovore na nekoliko naših pitanja koja smo mu postavili. I u tim odgovorima, koji su rezultat mirnog prosuđjivanja prilika i ljudi. Stari je bio onakav kako se moglo i očekivati. Bez uvijenosti ali i bez pretenzija da pretjeruje ili kritizira, da omalovažava rad ili da koga kudi. Dao je samo svoje impresije; to bolje što su točnije a informacije pouzdanije i ispravni je. Poslužit će bolje onima koje zanima život naših organizacija i koji se vesele svakom njihovom koraku prema naprijed.
SPLIT JOŠ NEMA ORGANIZACIJE
Gosp. Stari je taj nedavni put poduzeo na svoju ličnu inicijativu, *ali kako kaže... ohrabren i t. zv. položajem svojim kao funkcioner svih naših emigrantskih organizacija u Zagrebu i Saveza u Beogradu. Intencija mu je bila da u svrhu proširenja društvene djelatnosti stupi u pismeni i usmeni doticaj sa našim ljudima u Splitu, Sušaku, Tivtu, Karlovcu itd. da posjeti sva ta mjesta u kojima je naša emigracija brojno zastupana. Držao je da će biti njegov trud najuspješniji ako najprije posjeti one krajeve gdje još nema naših organizacija ali gdje bi one morale postojati radi kolonija samih i u interesu naše emigracije.
— Pa što ste opazili, i kuda ste najprije krenuli?
— U Split. Tamo sam krenuo smjesta, čim sam stvorio plan. Vidite, u Splitu imade veliki broj naših intelektualaca i inteligencije uopće, kvalificiranih i nekvalificiranih radnika. Sredina je vrlo zgodna. Split je grad budućnosti, tumači nam Stari na široko, i njegova primorska sredina odgovara i nama — Primorcima.
Split nije imao organizacije.
Bio sam tamo i našao nepripravno tlo i mnogo zapreka, koje su u prvi mah izgledale nesavladivima...
. — Koje su to?
—Da mnogo ne pričam, nastavio je Stari, evo glavnih... rekli su mi: tu u Splitu imamo već dosta društava: Sokol, Jugoslavensku maticu, Jadransku stražu, Narodnu obranu, društvo »Kras« i silu drugih, a onda su dodavali još i ovo, što najbolje karakterizira naše ljude, govorili su mi nemamo spremnih intelektualaca, nemamo idealista, koji bi nešto žrtvovali...
Stari je ovim argumentima odmah »odsjekao glavu«. Protiv prvog splitskog argumenta Stari je suprotstavio ovaj razlog: smjer i polje rada svih tih organizacija općeniti je, širi i... nije mu glavna i specifična svrha ono sto predstavlja glavni cilj i interese nase emigracije, našeg čovjeka i naše zemlje. Specijalno našim pitanjem moramo se baviti u prvom redu mi emigranti koji ne smijemo dopustiti da se drugi više od nas interesiraju za stvar koja je za nas u prvom redu pitanje nas samih. Mi moramo biti prvi koji ćemo svijetu našem i vanjskom doviknuti što i kako se dosada radilo i kako se sada postupa sa našim elementom u Julijskoj Krajini...
Drugi opet glavni »razlog« koji je sadržan u poznatoj riječi »nemamo ljudi« valja i drugdje otkloniti kao što je to učinjeno u Splitu. Ako se svagdje kao što je to Stari učinio u Splitu, pitamo: Tko radi u ovom društvu, tko u onom društvu, trećem i četvrtom, čut ćemo isti odgovor: naši ljudi u svim ovim organizacijama igraju važnu ulogu. Naravno nitko ne ustaje protiv toga, pogotovo ako naši ljudi svojim sudjelovanjem razvijaju koristan propagandni rad za Julijsku Krajinu. Ali baš to brojno sudjelovanje i pobija tvrdnju da .. nemamo ljudi!
__ Rezultat akcije u Splitu?
_ Nakon dugog raspravljanja (za stolom uz čašu, smije se Stari) odlučeno i e da se i u Splitu ustanovi organi-•/nrila Hoće li to biti samostalno društvo iii podružnica »Istre« i nije tako važno; to je prepušteno da se uredi sporazumno kasnije.	„	.
— Bilo je 40 PrI',e <*va 1 vlse m;,e‘ seca, — upadam!
__ To zaista ponešto zabrinjuje i
čudi me Jer u Splitu imade zbilja muovo naših ljudi, što je već spomenuto, nema besposlenih (kao na pr. u Zagrebu \ Ljubljani) u potrebu organizacije nitko ne sumnja, Pa opet; ne čujemo ništa Rado priznajem da su ovo dva mjeseca topline, u kojima ljudi žele da ^ okupaju; osobito ako su sretni da se
nalaze na plavom Jadranu I u mjestu gdje se pjeva »ča je Londra...«, no tvrdo sam uvjeren da ćemo u kratko dobiti toliko očekivanu vijest da se i u Splitu ustanovilo naše emigrantsko društvo.
ŠTO ČEKA SUŠAK?
Iz Splita odveo me Stari na Sušak. Sušak je takodjer na moru. Primorski grad. U njemu je takodjer veliki broj naših ljudi. Stari je od njih čuo iste ili još »jače« argumente. Ne samo »nemamo ljudi« ili »već imamo mnogo drugih organizacija«, nego se susreo i sa razlozima posebnih sitnih interesa koji dolaze kao posljedica uvjerenja »pa mi smo tu na granici«. Društvo može prema tome biti i — škodljivo.
— Ali sam i sa Sušaka, kamo sam bio stigao neposredno iza Splita, otputovao sa garancijama, da će i na Sušaku naša stvar ići na bolje, i da ćemo i tu imati jednu našu organizaciju. A ako se sa Sušaka uskoro ne jave, opet ću tamo da vidim što je. Moramo ispraviti loš dojam da Sušak nema emigrantskog društva i ako imade u njemu sila našeg svijeta a medju njima i dobro namještenih.
PRIMJER TIVTA — »PULE U MINIATURI«
Slijedeća etapa bio je Tivat. Tamo je Stari bio prije nešto više od mjesec dana. I uspjeh je tu. Prije mjesec dana održan je tamo sastanak, gdje se konstituirao akcioni odbor za osnutak društva koje bi u svoje redove okupilo sve emigrante iz Tivata i Boke Kotorske. Sada već, upravo ovih dana, imalo se osnovati samo društvo. Ne kaže Stari da bi to bio njegov uspjeh. Naprotiv uspjeh naših ljudi i pojedinaca tamo. Dok ngm je govorio o Tivtu, Stari je govorio sa nekim posebnim ushitom o našim ljudima s kojima je tamo došao u doticaj.
— Za onoga, koji inače ne zna što je Tivat, spomenuti ću da je to Pula u miniaturi,
jer se tamo nalazi jedini pomorski arsenal za cijelu državu. Zato tu imade mnogo našeg radništva, majstora, poslovodja, inžinira. Besposlenih, priča nam Stari dalje, ovdje nema. Svi su zaposleni u arsenalu, ili žive skromno od svoje male penzije. Neki su naši ljudi sazidali i kućice, osobito sada kada je veći broj radnika dobio zaostale penzije za više godina unatrag u iznosu od 30.000 do 100.000 dinara.
Sloga vlada u istarskim redovima u Tivtu, sklad i razumijevanje medju radništvom i pretpostavljenima. Stari nam je o tom dosta pričao.
— U takvoj sredini mora da cvate svako korisno društvo i u kratko vrijeme imat ćemo u ti-vatskoj organizaciji jednu od najboljih naših emigrantskih jedinica.
KARLOVAC ĆE SLIJEDITI...
U Karlovcu je bilo takodjer do sada više pokušaja da se osnuje naša emigrantska organizacija. Pokušaji su me-djutim ostali samo pokušaji, ma da je u Karlovcu naša kolonija već u znatnom broju.
— Putovao sam, priča nam Stari, u Karlovac da uredim slučaj jednog našeg radnika, ispravnog mladog emigranta, koji je imao u početku neke neprilike radi neuvidjavnosti	jednog
službenog organa, ma da je već bio zaposlen kao vrstan radnik u svojoj struci, To je sve bilo uredjeno i vjerujem da su time slični slučajevi u Karlovcu eliminirani. I tu je moguća i potrebna organizacija.
— što se organizacije tiče, nastavio je Stari, imao sam s time u vezi prilike da se približim nekolicini naših emigranata. Sada je sve spremljeno da se osnuje u Karlovcu naše društvo. ORGANIZACIJE U ZAGREBU, BEOGRADU, LJUBLJANI I NOVOM SADU
Opširnije smo zabilježili ove informacije. U njima ima dosta realnih i točnih detalja, koji karakteriziraju naše prilike. Ima ipak jedna jasna crta koja govori da se u našim redovima za-paža jače gibanje, koje daje naslućivati svakako pozitivne rezultate u or-ganizatornom pogledu. Kontakt pismeni i usmeni, upoznavanje prilika i ljudi na licu mjesta svakako će pospješiti dobru volju i nakanu koja bezuvjetno postoji u našim redovima. Inicijativa za Sušak, Split, Tivat i Karlovac je tu, učinjeni su prvi koraci, Tivat je išao još i dalje, vjerujemo da naši ljudi u ostalim mjestima ne će daleko zaostati.
Naš interes je išao i dalje, jer je Stari posjetio i druga mjesta; Ljubljanu, Maribor, ‘Novi Sad, Beograd, a ona koja nije, ima nakanu da ih u najskorije vrijeme posjeti. Bio je u Osijeku. Tamo je društvo »Istra—Trst—Gorica«, koje je u dobrim rukama i koje radi u tijesnoj vezi sa tamošnjom Jugo-slovenskom Maticom. Ponovno će u
Maribor, zatim kani u Banjaluku, pi, dalje u Niš i Skoplje.
O društvenim prilikama u Zagrebu nismo mnogo govorili. Radilo se dovoljno, ali je sklad bio znatno poremećen, osobito u zadnjih par godina. Uz to znatna je bila i apstinencija. Kako je danas formulirao nam je Stari u ovo nekoliko riječi: »Ako svi znaci ne varaju, i ako ne nastupe kakva neugodna iznenadjenja, najveća i jedna od najstarijih emigrantskih organizacija, društvo »Istra« je na putu potpunog ozdravljenja«.
— U Beogradu, zapitao sam, da onda pređjemo u Ljubljanu.
— Tamo su, u Beogradu, na posljednjoj skupštini nastupili »mladi« sa potpunom vehementnošću. Možda je bila potrebna malena promjena u beogradskom društvu. Sadašnju upravu mladih još čeka da i na vodstvu pokažu svoju doraslost i spremu koju su pokazali u — opoziciji. Inače im se kod buduće glavne skupštine može dogoditi da ponovno skoče u opoziciju.
Na prilike u Ljubljani, koje su se ponekad razvijale i u nepoželjnom pravcu (barem je tako izvana izgledalo), Stari ne gleda pesimistički. Tamo je po njegovom sudu, uslijed prevelikog broja emigranata, moralo doći do razmi-moilaženja. Pored najstarije »Soče« došlo je i do drugih organizacija, mimo već postojećeg studentskog »Kluba primorskih akademikov«. Na jednoj je strani konzervativnost, na drugoj prevelika ekspanzivnost. Borba koja se razvila nosila je u sebi sve dobre i loše posljedice. I tu su lične ambicije i pro-tivštine igrale priličnu ulogu.
— Ali uza sve to ovi sporovi (u Zagrebu, Ljubljani, Beogradu i drugdje) nisu neki naš posebni specijalitet — naglašava Stari — već odjek općenite napetosti u svijeta. Obzirom na samu Ljubljanu, iz razgovora koje sam imao, mogu reći, da su sporovi u Ljubljani sada znatno ublaženi.
Usprkos sviju protivština, imademo danas u Ljubljani cijeli niz vrlo dobrih emigrantskih organizacija. Ja sam lično uvjeren da one apsolutno nisu u medjusobnoj konkurenciji na štetu zajedničke stvari.
— Bili ste na nedavnoj izvanrednoj skupštini u Novom Sadu!
— Jest, bio sam. I odmah vam kažem da je
novosadska organizacija i danas najuzornije naše društvo.
Stari je opet sada opširan. I ako ne bježi od toga da se opširno upušta u razmatranje prilika tamo gdje one nisu najpovoljnije, ipak najradije i najdulje bi volio pričati o tome kako je novosadski tajnik »Istre« najmarljiviji tajnik u našoj emigraciji, kako niti drugi tamo za njim ne zaostaju, kako nema u Novom Sadu veće besposlice, kako su se tamo bacili i na sportsku stranu propagande (športski klub »Istra«), dok nismo došli i na pitanje — nedavne izvanredne skupštine.
— Da, niti ovo vrijedno društvo nije smjelo proći bez tzv. krize. Došlo je do ostavke pretsjednika, potpretsjedni-ka odnosno i do ostavke cijele uprave.
Bivša uprava,
koja je bila neprekidno šest godina na čelu društva sa manjim izmjenama, potpunoma je izvršila svoj zadatak jer je uspjela da društvo digne do velike visine. Nova uprava daje garancije da za prošlom ne će zaostati i da će dignuti društvo Još na viši stupanj — zaključio je Stari.
SAVEZ I EMIGRACIJA
U općenitom razgovoru o našim organizacijama koji smo poveli iza toga dotaknuta je uloga Saveza. Ona se i te kako osjeća — potvrdio nam je Stari. Tamo gdje postoje društva kao i tamo gdje ih nema, otkad postoji Savez, postoji i veći i življi interes za emigrantska pitanja. Društva imaju sada jedin-stvenije direktive. Mogućnost da pojedinci ili društva istupaju na vlastitu ruku, tamo gdje bi to eventualno moglo biti od štete za cjelokupnost, svakako je manja. Da Savez ne postoji, trebalo bi ga svakako osnovati — prilike to traže. Kad Savez uspije da ojača svoju funkciju i upliv, osobito u važnim socijalnim pitanjima kao pravo boravka, uposlenja, sticanje državljanstva, priznanje provedenih godina službe itd., kad se naime sve te poteškoće za naše ljude svedu uspješnijem rije-šenju, onda će njegova uloga i njegovo značenje biti kudikamo veće.
— Kako gledaju općenito naši Dudi, s kojima ste dolazili u doticaj, na naše emigrantske prilike i naša pitanja?
— Vidite, i u tom se pokazuje postepeno veća jedinstvenost. Prevladava mišljenje, to je već uvjerenje, kod svih organizacija, da se sve naše sile posvete našoj stvari, u pitanjima ovdašnjih
unutarnjih prilika naišao sam na složnost da se naše organizacije ne miješaju u pitanja unutarnjeg političkog života Jugoslavije.
— Na koncu još jedno pitanje: koliko nas imade u Jugoslaviji?
Nisam očekivao odredjeni odgovor, jer od nas nažalost nitko ne zna koliko nas imade u emigraciji u Jugoslaviji. Ne točno, nego niti približno se to još ne da ustanoviti. Diferencije o broju koliko nas imade, goleme su.
— Imade slučajeva, odgovara mi Stari, gdje neki »poznavaoci« tvrde da nas ima 30.000, drugi isto takvi »poznavaoci« misle da nas imade i do 100.000. Medjutim i tu je Savez dobro učinio što je pokrenuo kartoteku za sakupljanje podataka o pojedinim emigrantima. Kad taj posao bude gotov (ovisi o organizacijama kada će s njim biti gotove), imat ćemo ako i ne sasvim točnu, a ono barem približnu sliku i o broju naše emigracije u Jugoslaviji. Ba-lem one organizirane. Ljubljana i Zagreb nose prvenstvo u broju emigranata. Ljubljana je ipak, držim, na prvom mjestu, osobito po broju organiziranih ćip nova.
»
nme je naš razgovor bio završen. Oprostio sam se sa Starim (ovo njegovo prezime u stvari je sasvim oprečno i njegovim godinama, a pogotovo njegovoj naravi) i zahvalio mu se na danim podacima. Držimo da time što ih objavljujemo odgovaramo informativnim zadaćama lista i intencijama korisnim u životu naše organizirane emigracije.	Ante Rojnić.
SMRT ISTARSKOG UČITELJA LOVRE TONČIĆA.
Nestao je jedan iz garde naših starijih učitelja. Od staleža, koji je u predratno doba Istre izvršio časno svoju ulogu jer je mogao a i htio dati u zajednicu narodnih težnja sav idealizam svoje mladosti, energiju i požrtvovnu ustrajnost svoje pune muževnosti. Bili su to onda lijepi dani.
Kasnije je ta naša, danas već starija generacija učitelja, kojoj je i pokojnik pripadao, morala u većini ponijeti teret sudbonosnih mijena koje su se tako tragično odrazile u prilikama koje danas proživ-Ijuje istarski čovjek.
Oni koji su Tončičev učiteljski rad u Istri poznavali, znaju da je to bio ustrajan, žilav i istaknut rad. Dolaskom Talijana, taj je rad pokojnikov i njegovo držanje moralo dobiti i vidljivo obilježje — Tončić je bio na neko vrijeme deportiran u unutrašnjost Italije, kao mnogi naši istaknutiji ljudi
Iza toga nije mu preostalo drugo, nego da se iseli u Jugoslaviju. Živio je dugo godina u Karlovcu, a tek nedavno došao je sa obitelji u Zagreb. Poslije nekoliko dana je umro; u ponedeljak, 31 VII u 68. godini. Pokopan je na Mirogoju, u srijedu u 5 sati poslije podne bio mu je sprovod. Uz ražalošćenu obitelj otpratili su ga do groba nekolicina učitelja, njegovih istarskih kolega, zatim članovi Sokola III (gdje je pokojnik bio članom), krug ostalih zagrebačkih Istrana i znanaca obitelji Tončić.
Neka je pok. istarskom učitelju Lovri Tončiču slava Obitelji jiaše saučešće.
t JOSIP PODVRŠIC.
Na Polzeli v Savinski dolini je umri dne 19. VII. g. Josip Podvršič, posestnik iz Vi-polž pri Gorici.
Kljub težki in dolgi bolezni je Še vedno upal, da bo še enkrat videl svojo rodno grudo, ali usoda mu tega ni naklonila.
Naj mu bo lahka Savinjska zemlja!
NAŠ SARADNIK G. DRAGOVAN ŠEPIĆ koji sada boravi u Parizu morao se nedavno podvrći u jednoj pariškoj bolnici teškoj operaciji. Operacija je sretno uspjela j g. Šepić nalazi se na putu potpunog ozdravljenja. Želimo mu da to bude što skorije te se nadamo da će nam se već za najkraće vrijeme javiti u našem listu.
PRIREDITEV DRUŠTVA »EDINOST«
V ŠKOFJI LOKI.
Prosvetno in podporno društvo »E d i-nost« v Škofji Loki bo priredilo v nedeljo 13. avgusta 1933 ob 5 h popodne veliko vrtno veselico na dvorišču gostilne »pri Otetu«. Sodelovalo bo bratsko društvo »Tabor« iz Ljubljane s pevskimi, recita-cijskimi in mandolinističnimi točkami. Domače društvo bo pa nastopilo z dramo eno-dejansko. _________________________
Angelo
Jelčič
pleskar, ličar in soboslikar
za stavbe in pohištvo se rojakom toplo priporoča
LJUBLJANA VII
ZG. ŠIŠKA - CELOVŠKA C 65
EMIGRACIJA IZ JULIJSKE KRAJINE NADŠKOFU JEGLIČU
Zveza jugoslovanskih emigrantov iz Julijske Krajine je poslalo prevzvišenemu knezoškofu dr. Antonu Bonaventuri Jegliču za njegov jubilej sledečo brzojavko:
»Ob priliki bisernega jubileja izvolite Prevzvišeni sprejeti udanostne čestitke v
imenu onega dela našega naroda Julijske Krajine, katerenu ste bili skrben oče in dober pastir. Naš zasužnjeni narod Vam je in ostane globoko hvaležen za neomajno zvestobo in neupogljiv nastop proti tujemu nasilju«.	Dr. J. M. Čok, predsednik.
PROPAGANDNA EKSKURZIJA PRIMORSKIH AKADEMIKOV IZ LJUBLJANE
Klub primorskih akademikov iz Ljubljane se z vso intenzivnostjo že delj časa pripravlja na veliko propagandno ekskurzijo po južnih krajih naše države. V nedeljo 6. t. m. že odpotuje skupina 25 akademikov proti Zagrebu in dalje proti južni Srbiji.
Že lansko leto, ko je klub priredil poučno potovanje po Koroški, je padla misel o večji propagandni ekskurziji po naši državi. Misel ni zamrla in tako stoji sedaj klub pred izvršitvijo, za razmere, velikega načrta. Pot bo vodila preko Bos. Broda, Osjeka, Novega Sada, Beograda in dalje do Skoplja ter nazaj. Prvotna namera, da bi obiskali tudi Črno Goro, Bosno in Hercegovino, radi prevelikih finančnih zaprek ni uspela. Vendar pa je že organizacija te, sicer okrnjene ekskurzije, dovoljno jamstvo za vse delo, ki ga je moral klub do sedaj izvršiti.
Namen ekskurzije je propaganden. Vse delo je v to usmjerjeno in članstvo se tudi
večjo žilavostjo, predvsem potom tiska in potom emigrantskih društev. Vendar pa je ta propaganda usmerjena predvsem na severne dele naše države dočim je jug, kjer je sicer naš problem dobro znan in kjer je vsaka krivica storjena v Primorju najbolj odjeknila, za nas v podrobnosti skoro neznan, pa tudi propaganda ni bila v te kraje podrobneje usmerjena in ispeljana. Zato je načrt kluba v polni meri upravičljiv in vsega priznanja vreden. V marsičem se podaja članstvo na povsem nova tla in nove razmere. Zato bo tudi ravno od podajanja vsega, odvisen uspeh propagande in vsega dela. O poteku in uspehih bomo v »Istri« poročali.	ž. i.
gre namreč še par drugih članov, ki so naj-nuneje potrebni pri delu in pri vodstvu. | Klub je organiziral za ekskurzijo pevski I zbor, ki bo nastopil tudi v beograjskem | radiju in bo predvajal predvsem naše, ko-; roške in istrske narodne pesmi. V 12 mestih, kjer se bo ekskurzija ustavila, se pri- ; pravlja nastop združen s petjem, propagandnim govorom, oziroma predavanjem,' ter recitacijami. Posebna brošura, tiskana’ v cirilici, bo obrvnavala na kratko naši problem in se bo delila posetnikom v po-! sameznih krajih, kjer se bo ekskurzija ustavila. Vse lokalno in večje časopisje je že poročalo o tej ekskurziji, ki je povsod vzbudila veliko zanimanje.
Naša propaganda se je v zadnjem času zelo razmahnila in dela se povsod z naj-
PRAVO DARILO!
Zlatr» polnino pero od Din 50.— dalje,
• dijaška peresa od Din 55,— dalje. Popravlja peresa vseh znamk:
A.P^EIL©^
LJUBLJANA - MARIJIN TRG (vogal Wollova)
U STILU FAŠISTIČKE ISKRENOSTI
Poznato je da je negdje prije pet godina u povodu gostovanja talijanske nogometne momčadi »Juventus« i skandala na igralištu Gradjanskog koje su talijanski nogometaši tada provocirali u igri- sa zagrebačkim Gradjanskim, došlo do prekida sportskih odnosa izmedju Italije i Jugoslavije. Spor koji je tada nastao, likvidiran je od nekoga vremena unatrag, i naši su nogometaši neposredno iza toga gostovali u Italiji, Beogradski sportski klub u Milanu (ako se ne varamo) a Ljubljansko Primorje u Trstu. Pored velikih poraza koje su doživjele obje jugoslavenske momčadi, one su ovim svojim gostovanjem u Italiji učinile svakako jedan izlet prije vremena, koji je eventualno mogao i izostati. Jer što se dogodilo iza toga?
Športski forumi u Zagrebu i u Beogradu u uvjerenju da je spor likvidiran po-
zvali su u Zagreb odnosno u Beograd na gostovanje nogometaše rimskih klubova. Po svemu je Ogledalo da će do tih utakmica i doći. jer je Rim pristao na utakmice. Ali sada dolazi najljepše. Rimski nogometaši, ma da su športski odnosi poravnani, ne dobivaju dozvole za nastup u Jugoslaviji, jer im je ne da talijanski komesar za nogomet. S naše strane slijedi intervencija kod tajnika talijanskog saveza koji je s tajnikon našeg nogometnog savezu uglavio sporazum i traži se objašnjenje. Tajnik nogometnog saveza ispričava se da mu jednostavno o svemu — ništa nije poznato. Prolazi tako vrijeme u očekivanju točnijeg talijanskog odgovora, koji medjutim ne dolazi. A ako taj odgovor uopće ne dodje?
E, na to neka misle jugoslavenski nogometaši j naša naivna sportska diplomacija.
CARNERA
To je nekakav boksač. Do pred malo vremena — francuski državljanin. Nekakav Ijudesina, kome je,sav mozak prešao u mišice. U svoj bokserskoj karijeri Camera je doduše primio po gdiekoju šaku. ali je gdje-koju i uzvratio.
Kad je dobivao batine Talijani su se veselili, kad ih ie davao. Talijani su bili zlovoljni, jer je Camera bio francuski državljanin.
Onda je nekoga dana Camera ostavio i francusko a prihvatio talijansko državljanstvo. Imao je čovjek dugova, trebao grdnih para, a Francuzi, poznate tvrdice, nisu htje- , ii. da mu ih dadu. Dao mu ih je Mussolini, ali uz jedan veliki uvjet.
Koji uvjet?
Evo ga: Mussolini je pozvao k sebi Čarnem i kazao mu:
— Slušaj. Carnero! Fašistička Italija j dat će tebi novaca koliko ti drago, alj ti moraš za uzvrat svakome, kome zatučeš J »knock out« da kažeš: — Ovo ti je dala ! fašistička Italijj!
1 talijanske novine zapjevale u jedan , glas slavu i slavu Carneri i zagrozile se , čovječanstvu, da će Italija cijelomu svijetu zatući jedan veliki »knock out«, ako joj se bude tai svijet ma u čemu protivio.
I sve talijanske Balille po školama fur- ' lanskim, napolitanskim i sicilijanskim, pjevale su iz svega grla:
Serbi Dio l’Italico regno.
Guardi il nostro Dittator.
Nella fe gli dia sostegno.
Il Camera — Pugilator...
E, ali Triestini, oni prokleti Triestini saznali su medjutim. da je Camera po ocu doduše Furlan, ali da mu je mati po krvi ‘ Slovenka. Te oni udri svi u jedan glas:
Pare Furlan,
Mare Cragnizza,
Viva Camera,
Vero Talian!
i Oće naši Triestini, oče!
Barba Šime.
MUSSOLINIJEVA PROŠLOST.
Nedavno umrla je u Parizu proslavljena pjesnikinja Anna comtesse de Ncailles. Po ocu zvala se kneginja de Bcsaraha de Brancovan. Kako su njezini roditelji bili uvelike cijenjeni, ona je i kao djevojka dolazila u doticaj s najvidjenijim ličnostima svoga doba. Njezini su roditelji često provodili ljeto na obalama ženevskog jezera. Jednog dana pjesnikinja ču, da se je neki mladi mesar bacio u neki bližnji potok, s namjerom da se skonča.
Taj mladi mesar bio je: Benito Mussolini, današnji talijanski diktator.
Historija ne veli, koliko je onaj potok bio — dubok ...	J
SUKOBI U ISTARSKOM FAŠIZMU.
Dr. Giovanni Apollonio isključen.
Pula, jula 1933. — Već je »Istra« pisala o sukobima, koji izbijaju u istarskom fašizmu. Ti sukobi se nikako ne stišavaju, usprkos strogih mjera, koje še poduzimaju protiv onih, koji su nepoćudni. Ovih dana bio je isključen iz fašističke stranke dr. Giovanni Apollonio, koji je igrao vidnu ulogu u fašističkoj istarsko! organizacjii i bio u pokrajnskom direktoriju. Njega je izbacio iz stranke federalni sekretar za Istru, Relli, služeći se četvrtom točkom 19 paragrafa statuta stranke. Kad bi se medjutim htjelo izbaciti sve one, koji su danas u fašističkoj stranci, naročito u Istri, bune, malo bi ih ostalo ...
Naša kulturna kronika
ŠULIGOJEV DJEČJI
Zagrebačke »Novosti« _ donose opširan razgovor s g. Augustom Šuligojem, zboro-vodjom »Trboveljskog slavčka«. U uvodu toga razgovora list piše:
»Slovenija je sva muzikalna. A pogotovo je muzikalno njezino Primorje, Gorička i Trst, Julijska Krajina, koja je sada pod Italijom. Taj kraj dao je Sloveniji i njezinoj kulturi vrlo mnogo: čitav niz najjačih savremenih literarnih imena (Pregelj, Gradnik. Bevk. Kosovel. Magajna itd.), čitav niz imena odličnih slikara i kipara (Pilon, Pavlovec, Gojmir, Kos, Pirnat. Špacapan, Bucik itd. itd.), a i mnogo muzičara i reproduktivnih muzičkih umjetnika. Mladi kompozitori opera Kogoj i Bravničar, primorci su. Iz Julijske Krajine su kompozitori i dirigenti Zorko Prelovec Vasilij Mirk, Vodopivec, Srečko Kumar. Sčekov.a, Vilko Ukmar i toliki drugi. Direktor opere u Ljubljani Polič je tršćanin, dirigenti opere Neffat i Švara, takodjer su iz Julijske Krajine Virtuoz na violini Karlo Rupel, virtuoz Karel Sancin, klaviristkinja Karmela Kosovelova iz Trsta su ili okolice, Mario Šimenc. Josip Rijavec, Primožič i još lijepi broj odličnih pjevača i pjevačica tako-
ZBOR I STAMPA
djer su iz onih krajeva- Ko bi sve i nabrojio.
Medju njima posebno mjesto zauzimlje g. August Šuligoj, mladi učitelj u Trbovlju koji već par godina postizava vanredne uspjehe s jednim rijetkim zborom. Zbor trbovljanske rudarske djece, koja polaze osnovnu školu, poznat je i u Zagrebu, jer je ovdje lanjske godine koncertirao. Ta fenomenalna pjevačka skupina mogla je da se afirmira i kod nas i u inostranstvu, zahvaljujući specijalnoj sposobnosti, zanosu tog primorskog poduzetnog učitelja, koji je svom strašću onoga, koji stvara iz ništa pristupio jednom rijetkom poslu. Kad je došao iz Julijske Krajine, pokušao je da u Trbovlju nastavi na muzičkom polju ono, što je bio u goričkim selima započeo. I uspio je. Nedavna turneja trbovljanske djece po Ceškoslovačkoj i Austriji apsolvirana je gotovo triumfalno i ne može se procjeniti od kakve je to velike moralne koristi za čitavu našu zemlju, a specijalno za rudarski revir Trbovlje, koji doživljava u posljednje vrijeme svoje najcrnije dane. Ta djeca pjevaju zemljom svu tugu i svu trpnju toga crnog ugljenog kraja«.
ITALIJANSKA OBMEJNA ARHITEKTURA
V šesti številke »Modre ptice« goyori Tomaž Štrukeli o sodobni arhitekturi v Italiji in omenja tudi dela v obmejnem pasu, kar utegne biti tudi za nas zanimivo. Piše namreč: Obmejni pas proti nam ji; zlasti pod vplivom miselnosti moderne nemške arhitekture kot je oni proti Franciji pod vplivom francoske, in to tem bolj čim bliže je državna meja. Tu nastajajo poleg vil, hotelov, kopališč, zlasti stvari, ki so v zvezi z bodočo ali preteklo vojno. Postavljajo namreč hangarje, oni v Mirnu pri Gorici je menda drugi po velikosti iz-
med ostalih italijanskih, gradijo in asfaltirajo ceste. T. st—Gorica preko Doberdoba, Trst—Redipugh.a, Trst—Benetke, restavrirajo v vojni razbita mesta in cerkve. Gorica n. pr. m cerkev na Mirenskem gradu ki jo popravlja g. prof, arch. Vurnik, in stolnica sv. Justa v Trstu, kjer mozaike v prezbiterju prenavljalo Nemci. Postavljajo vojna pokopališča, ki imajo izmed vsega do sedaj navedenega še največ italijanskega na sebi, to namreč, da hočejo namenoma slehernega prepričati o nujnosti nove vninn — Redimiclia.	Acls.
UPOZORENJE ISTRANIMA U ZAGREBU.
Ovih dana otvorio je u Zagrebu, u Vlaškoj ul. 55, svoju manufakturnu trgovinu mladi Istranin Josip Zaharija, rodom iz Žminja. On je dvije godine radio u jednom selu kraj Bjelovara, gdje je ostavio najljepšu uspomenu,, a sada se vratio u Zagreb, gdje je izučio trgovinu. Informirani 0 savjesnom i solidnom radu našeg mladog Istranina, mi ga preporučamo zagrebačkih1 Istranima. S naše strane želimo simpatičnom g. Zahariji najbolji uspjeh u Zagrebu-
i.	..m	i. i »i	___
U FOND „ISTRE”
Ova rubrika nastavlja ss i ove godin* pod devizom :
»Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna rt' dovilo u normalnom formatu.*
Bilježimo ova nova imena plemenn" darovatelja:
Milan Rodii — sudski čin.	„ _
— Tijesno ..................din -JA ^
U prošlom broju objavljeno . din 2.5.5
Ukupno din
25.54Z-35
i lg. Bre^mikar
B. Trgovina kave 1 čaja. — Vlastita
■	elektropržiona 1 elektromlin
I	mljevenje.
J ZAGREB. ILICA BROJ 65
■	Telefon 7657
•Ulra. Izlazi svakog godina 25 dinara; za
lindna n petak - Uredništvo i uprava nalaza «e n Zagrsbu, Masarykova ulica 28., II. — Broj čekovnog računa 3M89.— Pretplata: Za cijelu godinu 50 dinara: «» pBo! inozemstvo dvialruko: za Ameriko 2 dolara na godinu. - Oglasi ao računaju po cjeniku. - Vlasnik I Izdavač: KONZOHC1 J .ISTRA« Masarykova ul. 28. II. Talni. Ur. 6.-»
IIIUIUUJ» • u	___1 _ I r *  _ .1__- tv— TV________ari.mir i Rmmnefanalra G   Tlcnlr • 551 r>* n I n i n n .Tiirvnsilnv/nnslrn	.1 J 'r----------«r___________s___	«o.	**
godine 25 dinara; za tnozams o	J Za ur0(iniitvo odgovara; Dr. Pran Hrnčič, advokat, S amoatanska 8. - Tisak: Stočajnina Jugoslovansko štampo d. d., Zagrob, Masarykova
llr?dnilc; Iva MiBOVUOVic jukicovb u o	tiskaru odgovara Rudolf Polanovift, Zagreb, Ilica broj 131,
28a,