KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZA ŠIITU Klasa 12 (5) PATENTNI SPIS BR. 7704 Herbert Langweil, hemičar, Epsom, Surrey, Engleska. Postupak za dobijanje alifaličnih kiselina i drugih proizvoda vrenja. Prijava od 3. maja 1930. Važj od 1. jula 1930. Traženo pravo prvenstva od 11. juna 1929. (Engleska). Ovaj se pronalazak odnosi na izraduali-fatičnih kiselina i drugih proizvoda pomoču vrenja. Pronalazak se naročilo odnosi na obradu celuloznog materijala procesom vrenja, pri čem se neutrališu slobodne ki-seline pri njihovom obrezovanju, i pri čem je naročilo potrebno održavali vodonično-jonsku koncenlruciju u izvesnim granicama. Upotreba materijala, kao što je kreč ili kalcijum-karbonat, kao neutrališuče agense u tim procesima vrlo je potrebna sa ekonomske tačke gledišta, ali upotreba tih materijala ima neke tehničke nedostatke, koji leže u torne, što izazivaju sporo vrenje, tako da je jeftinoča kreča više nego poni-štena povečanjem dimenzija potrebnog postrojenja. Ako se rastvorljive alkalije na pr. natrium-karbonat, upotrebe kao neutrališuči agensi, onda oni teže da izvuku rastvorljive organske materije iz fermentirajučih celuloznih materijala toliko, da je dobiveni tečni proizvod relativno nečist, tako da smeta za vreme eventualnog isparavanja i kristalizacije. Upotreba amonijaka ili amonium-karbo-nata kao neutrališučeg agensa ili regulatora hidrogensko-jonske koncentracije daje amo-niumove soli, koje su prisutne u vrlo raz-blaženom obliku u dobivenoj tečnosti, tako da je iz raznih razloga bolje, da soli zem-noalkalnih metala budu krajnje soli. Glavni je cilj ovom pronalasku, da da proces celokupnog vrenja, u kome če se isparljive alkalije, na pr. amonijak, amonium-karbonat, zamejeni amonium (u sledečem zvani opšte amonijak) upotrebi kao neutrališuči agens ali gde su ipak soli zemnoal-kalija krajnji proizvod, pri čem se amonijak ponovo dobija za ponovnu upotrebu ako je to potrebno. ( Iz tog razloga postupak se sastoji iz dva stupnja, prvi: gde se upotrebljuju isparljive alkalije (amonijak kao neutrališuči agens) i drugi: gde se dobivena amoniumova so preobrača u so neisparljive baze i osloba-đaju isparljive alkalije. Kako je glavni deo tečnosti — u kojoj se oslobađaju isparljive alkalije (amonijak) — takav da su alkalije u mnogo razrede-nom stanju i kako su dalje alkalije ne samo u rastvoru vode več u tečnosti, koja sadrži druge materije, dobivene iz vrenja, to oslp-bađanje isparljivih alkalija destilacijom izi-skuje naročilu pažnju, te je i dalji cilj ovog pronalaska pružanje novog ili poboljšanog postupka destilacije za tečnost u pitanju. Način, na koji se pronalazak može izvesti u pogledu prvog stupnja u stvari se slaže sa več upofrebljavanim postapkom, a koji sam ja publikovao, izuzev što se upo-trebljava amonium kao ageos za neutrali-sanje kiseline, mesto do sad upotrebljavanih neisparljivih bazisnih oksida, hidroksida, i t. d. i to u hemiskim jednakim (ekvivalentnim) količinama. Na pr. u slučaju vrenja celuloznog materijala — u vidu uprašenog jezgra zrna -— radi dobijanja sirčetne i bu- Din. 10. lirične kiseline pravi se smeša i potom do-daje mešavina organizma, koji mogu proizvesti sirčetnu i butiričnu kiselinu. Ti se organizmi obično nalaze u ma kojoj biljnoj materiji, koja fermentira, u štalskom đubretu, Jezerškom mulju, zagađenim kanalima, zem Iji i t. d. Ovi organizmi se obično naiaze u intestinalnom traktusu (crevima) životinja, koje jedu bilje (biljoždera) i prema torne podesni oblik inokulacije dobija se izborom materijala iz sredine kakve gomile pušečeg se štalskog đubreta. Ako se želi, mesto inokulacije smeše, vrenje se može izazivati i dodavanjem bakterija, koje se obično nalaze u jezgru zrna ili u kom drugom celu-loznom materijalu, koji je upotrebljen kao sirovina. Bio ma koji način inokulacije, vrenje treba da se vrši na lemperaturi u okolini 60°C. Da bi se bakterije mogle razvijali i umno-žiti, one se moraju uzimati sa svojom sre-dinom u dovoljnoj meri i u podesnomtb-liku radi asimilicalije. Neke od tih bakterija nalaze se u celulozi — koja je uzeta kao sirovina — a neke druge obično se dovode u promenljivim srazmerama u obliku takvih materija ka' što je kalium-sulfat, natrium-sulfat, amonium-hlorid, amonium-sulfat, ka-lium-hiorid, tečnosti iz procesa butiril-ace-tonskog vrenja i t. d, Da bi se sprečilo smanjenje aktivnosti bakterija usled povečanja koncentrscije slo-bodne kiseline u fermentacionoj tečnosti, ova se ispituje s vremena na vreme na vo-donično-jonsku koncentraciju i podesne količine amoniuma dodaju, da bi se koncentracija održavala između ovih granica PH 5.0 do PH 9,0 mereno u glavnoj količini tečnosti. Da bi se ponovo dobio amonijak za po-novnu upotrebu i proizvele soli zemnoal-kalne kao krajnji proizvod mesto amoniju-movih soli, dodaje se neisparljiva baza kao kreč ili kalcium-karbonat u količini, koja je dovoljna, da oslobodi amonijak iz jedinjenja sa kiselnom i da stvori ekvivalentnu so ili soli, naročilo kalcium-acetot, pri čem se onda sam amonijak izolira destilacijom. S obzirom na prirodu i količinu tečnosti, u kojoj se amonijak drži u rastvori i s obzirom na njegovo zagrevanje organskim nečistočama, treba upotrebiti sledeče više-stupno isparavanje sa filtriranjem. Ovo se sastoji, u kratko, u torne, što se prvi stupanj isparavanja vrši sa relativno razblaženom nečistom tečnošču, usled čega se veliki procenat amoniaka otklanja, potom vrši filtriranje, da bi se odstranile nečifoče iz delom koncentrisane i od amoniaka oslo-bodenetačnosti, i potom opet postavlja isparavanje. Prefposlavimo, da upotrebljavamo višestrrke isparavače tipa „Kesner* onda če tečnost iči kroz parom zagtevane stu-bove u nizu i kroz filtar, pri prolazu iz pr-vog stuba u drugi, dok, što je bolje, para pararelno ide kroz prva dva stube, tako da isti pritisak pare vlada u oba. Prva dva is-parivača mogu se u takvim prilikama smatrati kao prvi isparivač sa dva elementa. Para vode i amoniaka iz oba elementa prvog isparivača, može se odvesti i kon-denzovati i ponovo upotrebiti u procesu. Te pare mogu na pr. proči kroz omot dru-gog isparivač •, gde če se delimično kon-denzovati. Nekondensovana para može se upotrebiti u toplotnom izmenjaču za zagrevanje amoniačne tečnosti, koja treba da isparava. Ova se para na taj način konden-zuje i ponovo upotrebljuje. Količina tako kondenzovane pare reguliše se tako, daje amonijak u podesnoj koncentraciji za ne-prekidnu upotrebu. Kondenzovani deo može se izvuči sa dna omota drugog isparivača i ponovo upotrebiti ili odvesti u omot tre-čeg isparivača, pre nego što se ponovo upotrebi. Rastvor kalcium-acetata, oslobođen od amonijaka i nečistoča kao što je gore opisano,amože se koncentrisati lako i ekonomično do svakog željenog stepena i upotrebiti za industriske svrhe u koncentrisa-nom tečnom obliku ili pak kao suva so posle obrade na pr. u cilindrično] sušnici ili torne slično, gde se na pr. vreo vazduh ili vreli dimni pasovi upotrebljavaju. Kao industriska primena kalcium-acetata može se pomenuti njegovo dvojno razlaganje sa natrim karbonatom, šlo daje natrium acetat boljeg stepena čistoče od onog, koji se dobija direktnim neutralisanjem fermenta-cione smeše sa natrium karbonatom. S dru ge strane kalcium acetat može se upotrebiti za izradu sirčetne kiseline obredom sa sumpornom kiselinom. Izraz „neisparljiva baza“ upotrebljen ov-de namenjen je za okside, hidrokside i karbonate alkalnih metala i zemnoalkalnih metala i za svako drugo podesnp jedinjenje, koje če osloboditi amonijak iz jedinjenja sa kiselinom proizvedenom vrenjem. Izraz „višestruki* (za dejstvo) upotrebljen je za isparivač, koji se sastoji iz dva ili više suda, koji su raspoređeni tako, da para, koja se stvara usled isparavanja tečnosti u prvom sudu, vrši koncentraciju u drugom, iz drugog u trečem i t. d. pri čem se vodena para upotrebljava kao zagrevno sredstvo za prvi sud. Patentni zahtevi: 1. Postupak za dobijanje alifatičnih kise-lina i drugih proizvoda, vrenjem podesnih materijala na pr. celuloznog materijala i neutralisanjem kiseline, kad se ova obra- zuje, naznačen time, što se neutrališe kise-lina do željene mere, pri njenom obrazo-vanju, pomoču amonijaka, potom oslobađa upotrebljeni amonijak razlaganjem amoniu-move soli pomoču neisparljive baze, i što se ponovo dobija oslobođeni amonijak de-stilacijom. 2. Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ponovo dobijanje oslobođenog amoniaka destilacijom vrši delimičnom destila-cijom razblažene amoniačne tečnosti, usled čega se jedan deo amoniaka uklanja kao para, i što se onda ostatak tečnosti filtrira, da bi se osposobila za dalju obradu, i potom tako filtrirana tečnost dalje destilira. 3. Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se prvi i drugi stupanj destilacije vrši u dva — parom zagrevana isparivača, kroz koje tečnost za obradu ide redom a para ide paralelno. 4. Postupak po zahtevu 1—3 naznačen time, što je neisparljiva upotrebljena baza za oslobađanje amoniaka kreč ili kalcium-karbonat. 5. Postupak po zahtevu 1—4 naznačen time, što se vrenje reguliše, da bi se po-glavito dobila sirčetna kiselina iz celuloz-nog materijala, a koja se kiselina neutrališe krečom ili kalcium karbonatom, usled čega se dobija kalcium-acetat. 6. Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što se rezultujuči kalcium-acetat obrađuje sa natrium-karbonatom, da bi se dobio na-trium-acetat veče čistoče nego što bi se dobio direktnim nautralisanjem fermentaci-one tečnosti sa natrium-karbonatom. o■ ..... . -ÄAii!! i'. r.: !-b . ' ..... ul ■ > b.. , « . ■ , ■ ■ ' ■ ■ > . ... . b .:. i>> < U- i .i b ' c . —