Postarina pfaćena u golovu
Cena №n 2
LSKS GLASNIK
GLASIL
SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolstea Prosveta«
©od. II. - »roj IG.
iliiMfana, iO. aprila 1931.
Izlazi. svakog čefvrlka m Godišnja preiplaia 50 Din @ Uredništvo 'i uprava u Ljubljani (Narodni dom) Telefon br. 2543 © Račun hod poslanske šledioniee br, 12.945 » Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vraćaju
laklpčci glavne skupšiine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
U svojem zasedanju od 29. marta
o.	g., glavna skupština Saveza SKJ, rešavajuči o predlozima, koji su bili stavljeni kao 2. tačka dnevnog reda, donela je sledeče zaključke:
1. Na predlog uprave Naveza SKJ
o	ponovnom prijemu isključenih čla* nova jednoglasno je zaključeno, da se u § 13. uz tačku 4. pravilnika sokol« skog društva (»Organizacija« str. 105.) umetne ova stavka:
Ovako isključeni član ne rnože biti primljen u drugo društvo pre isteka šest meseci po Izvršnosti ka-zne. Posle ovcga vremena, ako hoče da bude primljen u drugo društvo, mora podneti molbu upravi toga dru* štva. Kad uprava primi mclbu (a ne proštu prijavu), izneče je na rešenje, nakon što prethodno dobije podatke od uprave društva, koje je kaznu izreklo. Za prijem treba da glasuju dve trećine celokupne uprave drus štva.
2. Na predlog župe Mostar, da u mesecu maju svake godine sokolska društva prirode naraštajski dan i omladinske slave, te nadalje, da se svako društvo blagovremeno pripremi za godiišnju javnu vežbu, kojoj treba da učestvuju sve kategorije, savezno načelništvo izvestilo je, da je savezni tehnički odbor ova pitanja proučio, te da taj predlog nije moguče usvojiti. Obrazlažuči svoje gledište, savezno načelništvo ističe, da često puta dru* štva zaista nisu u mogučnosti izvesti to što se traži, te stoga, ako to nije izvedeno kako treba, tada to Sokol* stvu samo štetuje. Ovakove priredbe neka se ne naređuju kao obvezatne, več neka ih skupština samo preporu* či. — Skupština je o ovome donela sledeči zaključak:
Svaka župa, odnosno svako drus štvo rešava o tome samostalno.
3. Župa Celje prediaže, da se pro* meni treča alineja § 19. društvenih pra* vila u toliko; »Sednicc se иргал7е drus štva drže najmanje jedamput meseč* no.« Ujedno da se unese dodatak: »Tedno se sastaje na scdnice egzeku* tiva (izvršni odbor), koji se sastoji od starešine, tajnika, načelnika, prosveta* ra, blagajnika i statističara, te ima pravo zaključivanja, ako su prisutne dve trečine. Na isti način neka se pri* lagode i župska pravila.
O	ovome, a na predlog izvršnog odbora Saveza, skupština je zaklju« čila, da se taj predlog uputi organi* zaciono-pravnom otseku, koji ima da to prouči i o tome podnese svoj predlog prvoj sednici uprave Saveza.
4. Župa Cetinje predlaže likvida* ciju spora izmedu iste i župe Mostar, (fsto predlaže i župa Mostar).
Skupština je zaključila, da se likvidacija ovoga spora poveri izvršs nom odboru Saveza.
5. Župa Cetinje predlaže, da se društva župe Skoplje, a koja se nalaze na teritoriju Zctske banovine, pripoje župi Cetinje, jer su sc obe župe sa* glasile sa predlogom izvršnog odbora Saveza sa formiranjem- župa po bano* 'inama.
Po traženju izvršnog odbora Saveza, skupština je zaključila; da se predlog uputi organizacionoi*pravs nom otseku na proučavanje i reše« nje.
6. Župa Cetinje predlaže, da se od di žavne uprave zatraži beskamatni zajam za gradnju domova ili hipotc* kavni uz garanciji! države.
Skupština je primila i odobrita obrazloženje itsvršnog odbora Save= za, da se iz izveštaja gospodarskog otseka Saveza jasno vidi, kako je Savez po ovom pitanju postupao i da u proračunu Saveza ima stavka predvidena za ovu svrhu.
7. Župa Cetinje predlaže, da sc mornari i vojnici oslobodc plačanja župskog i saveznog doprinosa.
Na predlog izvršnog odbora skupština je zaključila, da se ovaj predlog uputi gospodarskom otseku Saveza na proučavanje i rešenje.
8. Župa Cetinje predlaže, da se •uriniranje župa izvede prema broju banovina i da se u opštc ne stvaraju nove župe.
Skupština je odobrila gledište izvršnog odbora Saveza da su o ovo*
me pitanju več stvoreni zaključci i izneti u izveštaju organizaciono* pravnog otseka.
9. Župa Ljubljana predlaže, da se kod Ministarstva prosvete poradi, da bi se u buduče u Ikrajevima, gde po* stoji sokolsko društvo ili se barem ovo namerava osnovati u najkraee vre* me, nameštala učiteljska lica jedino u sporazumu sa Savezom tSKJ, koji u tom pogledu ima da bude u stalnom kontaktu sa zainteresovanom župom.
O	ovom predlogu skupština je primila i odobrila izveštaj izvršnog odbora Saveza, da če Savez naročiš tom pretstavkom kod Ministarstva prosvete zagovorit? ovaj predlog,
10. Župa Maribor predlaže, da uprava Saveza poradi, da se sokolske jedinice oproste od poštarine, različi* tih taksa na dozvole i rešenja, kao i taksa i poreza državnog i samouprav* nog za sve sokolske priredbe i kino* pretstave, a sve to u cilju poboljšanja materijalnog stanja sokolskih jediniea,
Skupština prima i odobrava iz* veštaj izvršnog odbora Saveza o ovome pitanju, prema kojem je za* kon o oprostu poštarine za sokol* ske jedinice dovršen te če se obja* viti u najkraee vreme. Za oprest taksa na kino^pretstave molba je odbijena, jer zato nema zakonske mogučnosti, dok če se za ostalo uprava Saveza obratiti na merodav-na mesta.
11. Župa Maribor predlaže, da se kod primanja u različite vojne škole, kao i u različite državne službe daje prednost — uz iste kvalifikacije — onim kandidatima, koji se prijavljuju iz sokolskih redova.
Skupština prima i odobrava iz* veštaj izvršnog odbora Saveza, preš ma kojem je uprava Saveza u tom predmetu sa svoje strane več pode nela pretstavke nadležnim vtastima i ustanovama.
12. Župa Maribor predlaže dopu* nu zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije, kojom če biti precizirano, koje vrsti telesnog vežbanja i u kolikom opsegu mogu da gaje različita društva, i nadalje, da bi sačuvali mladež u nje* noj razvojnoj dobi od nesistematskog i jednostranog telesnog razvitka, tre* ba istoj ispod 18 godina zabraniti stu* panje u »portska društva.
Skupština prima i odobrava u ovome predmetu izveštaj izvršnog odbora Saveza, prema kojem se radi na osnovi zakona o pomaganju prt vatne inicijative za fi,žičko vaspita* nje omladine.
13. Župa Maribor predlaže, da se Savez svojski zauzme za poboljšanje materijalnog stanja učiteljstva osnov* nih i gradanskih škola.
Skupština prima i odobrava izs veštaj izvršnog odbora Saveza, pres ma kojem je več uprava Saveza na merodavno mesto lično intervenira* la i upravila odnosnu pretstavku.
14. Župa Maribor predlaže, da kod postavljanja mladih učitelja i uči* teljica treba uzimati u obzir u prvom redu svršene učiteljske pripravnike i pripravnice iz sokolskih redova, jer su oni pripravljeni i za sokolski rad u narodu, a na taj bi sc način i dači uči* teljskih škola više zainteresovali za samo Sokolstvo.
Skupština prima i odobrava izs veštaj izvršnog odbora Saveza, pre= ma kojem če uprava Saveza ovaj predlog u forini rezolucije podneti na nadležno mesto.
15. Župa Mostar predlaže, da Sa* vez donese načelno rešenje, da M čla* novi dobrotvori i utemeljitelji bivših sokolskih društava mogu biti i aktivni članovi u upravama sadanjih sokolskih društava, odnosno župa.
Skupština je zaključila, da se taj predlog uputi organizjacipinos pravnom otseku na rešenje.
16. Župa Osijek podnosi opširno obrazloženi predlog za osnutak i rad socijalnih otseka, kako kod Saveza, tako i kod župa, odnosno društava.
Skupština prima i odobrava iz* veštaj o tome predmetu izvršnog odbora Saveza, prema kojem se pitanje osnutka socijalnih otseka, kao i izs rada pravilnika proučava, a misli i predloži izneseni u pretstavei župe
Osijek uzeče se u obzir kod provas đanja organizacije ovih otseka.
17. Župa Osijek predlaže, da joj se dodeli iznos od 172.000 Din, koji je preostao od strane Savske banovine nepodeljen župama na teritoriju iste banovine.
Skupština je zaključila, da se ovo pitanje uputi gospodarskem ot= seku Saveza na proučavanje.
18. Zupa Osijek predlaže, da se ponovno uvede dve vrsti članstva i to potpornog i redovnog.
Skupština je predlog odbila s razloga, jer je protivan odredbama Statuta o organizaciji ii poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
19. Župa Tuzla predlaže, da se sazove anketa, koju bi sačinjavali pretstavnici župa i koja bi definitivno izradila sve knjige i sve formulare za pojedine otseke svih sokolskih jedi* niča na principu jednoobraznosti i jednostavnosti.
Skupština prima i odobrava izs veštaj izvršnog odbora Saveza u ovom predmetu, prema kojem upra= va Saveza u tom pogledu ima več razradenu celu osnovo, te če naro* čito nastajati da sve navedene po* trepštine budu što jeftinije.
20. Župa Tuzla predlaže, da se kod Saveza formira stalan otsek za Sokolstvo na selu, koji če svoju delat-s;ošt širiti preko isto takovih otseka kod župa i društava, a sa svrhom po* di zanj a našega sela i, našega seljaka.
Skupštin prima i odobrava ovaj predlog sa dopunom, da se u savez* noj upravi obrazuje za to postsiban odbor, u koji ulaze brača E. Gangl, Č. Milič, Đ. Brzaković i dr. M. Dras gič, koji če cbraditi administrativs nu, organizacionu i tehničku stranu toga pokreta. Osim toga ima se zas moliti Ministarstvo unutrašnjih de* la da provede temeljitu reviziju svih mehanskih dozvola, jer se na selu sokolskom radu najviše protive mes handžije.
21. Župa Zagreb predlaže, da sc za sestre uvede nova svečana odora, koja bi bila jeftmija i praktičnija. U tu svrhu župa Zagreb podnosi i načrte nove odore.
Skupština je predlog o izmeni svečane odore za članice odbila.
22. Gospodarski otsek . Saveza podneo je nadalje svoje predloge, o ko j ima je skupština donela sledeče zaključke:
1. Savezni porez propisuje se za svakoga člana godišnje 10 Din, a prinos za ozledni fond za svakog pripadnika (članove, naraštaj i deeu) po 1 Din.
2. Društva i u god. 1931. imaju uplatiti po 50 Din u fond za pomas ganje novo osnovanih društava.
3. Uplata društava za garancios ni fond svesokolskog sleta u Beo* gradu ima se upotrebiti na podmire* nje dugovanja iz ranijih godina, ods nosno, ako ovih nema, za podmire* nje poreza za god. 1931., dok se za* duženja neplačenih prinosa imaju otpisati.
4. Za društva, koja ne podmire svoje obaveze, umanjiče se odnos« noj župi orgovarajuči broj delegata, nego bi ih inače imala na saveznim skupštinama.
5. Pretplata za sokolske listove od pretplatnika, koji i nakon pismes ne opomene ne podmire svoja dugo* vanja ima se uteravati preko župa i društava.
22. Skupština je ujedno primila i odobrila sledeče preporuke gospodar* skog otseka Saveza:
1. Da društva šire u svojim mes stima sokoisku štampu i da nastoje, da se pretplata uredno plača.
2. Da župe stoje sa svojim dru= štvima u što užem kontaktu i da ša*
1	ju župske revizore po društvima, a osobito u slučaju, kad se zapazi, da društvo ne ispunjava svoje obaveze prema župi ili Savezu.
3. Da društva nastoje, da svoje redovite potrebe pokrivaju redovi* tim dohotcima.
4. Da župe i društva sve podat* ke, koje Savez traži, tačno i pravo* vremeno podnose.
Maša zađaća — naš živol
(Iz knjige »Putevi i ciljevi«)
Soko kraljevine Jugoslavije osno* van je zakonom od 5. decembra 1929. Zadatak mu jc označen u čl. 1. tog za* kona, koji glasi: »U cilju fizičkog i mo* ralnog vaspitanja državljana osniva se viteška organizacija pod imenom Soko kraljevine Jugoslavije«.
Rad Sokolstva u našoj zemlji ozna* čen je i u čl. 1. i čl. 2. Statuta o orga* nizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije od 14. februara 1930.
Čl. 1. kaže: »Soko kraljevine Ju* goslavije ima za cilj, da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugosla* vije.
Ovaj cilj postiže se uporednim vaspitanjem tela i duše po Tyrševom sokolskom sistemu, udomačenom u našem narodu.«
Čl. 2. veli: »Soko kraljevine Jugo* slavijo može postati članom meduna* rodnih i medudržavnih organizacija, koje imaju isti ili sličan zadatak, a ni* su ustanovljene na osnovama staleških ili verskih načela. "Naročilo može biti član Saveza Slovenskog Sokolstva.«
Likvidacija postoječih organizacija pre stupanja na snagu citiranog zako* na bila je izvršena u smislu čl. 12. tog zakona i u smislu Uredbe o likvidaciji od 5. januara 1930.
Na temelju toga provedena je or* ganizacija Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, za koju važe svi pravilniei i propisi, koje sadržava knjiga »Orga* nizacija Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije«.
Savez Sokola kraljevine Jugosia* vije član je Saveza Slovenskog Sokol* stva i Medunarodne gimnastičke fede* racije (FIG ~ Federation Internatio* nale de Gymnastique).
*
U tom širokom okviru razvija se i teče naš rad, kako to od nas traži naša tradicija i kako to od nas zahteva zadatak, smer i cilj sokolske ideje.
1. Jugoslovensko Sokolstvo hoče da bude svojina eelokupnog jugoslo* venskog naroda u jednoj ujedinjenoj državi. Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo!
2. U Savezu Sokola kraljevine Ju* goslavije teži vaspitni nacionalni rad za tim, da bez obzira na pleme, veru i stalež stvori viši kulturni tip jugo* slovenskog čoveka, koji če u svako doba od svih neprijatelja čuvati i bra* niti jedinstvo jugoslovenskog naroda, jedinstvo i nezavisnost kraljevine Ju* goslavije.
Mi hočemo da provedemo trajno duhovno ujedinjenje eelokupnog na-šeg naroda.
3. Hočemo da našem narodu damo i sačuvamo največu moč, koja mu svo* jim neprestanim dizanjem, usavršava* njem i jačanjem osigurava nepobediv i trajan život u beskonačnoj čvrstoči, dubokoj svesti i neprolaznom odušev* ljcnju. Svoju nameru i svoj cilj hočemo da postignemo harmoničkim telesnim i duševnim uzgojem, koji ima svoj te* melj u težnji za postignueem telesne i duševne slobodc i samostalnosti i ko*
jemu jc osnova prosveta, napredak i vlastiti sud svakog pojedinog čoveka, Svoju svrhu i svoj cilj hočemo da po* stignemo harmoničkim telesnim, moralnim i duševnim uzgojem, vodenim težnjom, da svaki pojedinac dode do poznavanja i ocenjivanja samoga sebe u svakom pogledu, u telesnom, dušev* nom i moralnom, naime uzgojem, osnovanim na potpunoj jednakosti, bratskoj ljubavi i čovečnosti tc na s vi m svojstvima čistih značajeva.
4. U pravcu, da postignemo trajno ujedinjenje slovenskog Sokolstva i Slovenstva, pružamo bratsku ruku sve* mu slovenskom Sokolstvu na zajed* nički sokolski rad. Prve uslove tog zajed ničkog rada sačinjava temeljna mi* sao Sokolstva, naime: telesni, duševni i moralni uzgoj slovenskog naroda u bratskom demokratskom duhu. Ovaj uzgoj izlučuje sve ono, što deli i što bi moglo dovadati do borbe: plemenske, verske i staleške, naprotiv pak ovaj uzgoj spaja i veže sve plemenske de-love u jednu celinu: u slovensko Sokolstvo. Tražimo, da delovi Slovenstva u cilju ujedinjenja ne smeju osnivati svoju ideologiju i rad na plemenskoj, verskoj ili staleškoj kulturi.
5. Moralni i telesni uzgoj smatra* mo za temelj svega života naroda, nje* govog zdravlja, njegove svežine i njegove radinosti. Samo na tom temelju mogu se i socijalna pitanja pravedno rešavati. Naše Sokolstvo mora da bude najjači oslonac i potstrek svim težnjama naroda ka višim ciljevima, mora da bude izraz njegove moči i njegove svesti. U svojoj slobodnoj državi hočemo i moramo vaspitati sva* kog svog pripadnika tako, da postane dobar, telesno, duševno i moralno harmonički razvijen i zdrav čovek. Takova je naša saradnja na izgradnji čvrstog i stalnog temelja stečene sa* mostalnosti naše države, čiju osnovu sačinjava i ostvaruje zdrav, obrazovan, moralan i samosvesan državljanin. Sokolstvo hoče da bude stub domovine, njene veličine i moči, čuvar njene časti i slave, branič njene samostalnosti i slobode.
6. Sokolstvo hoče i mora u smislu svojih načela bratstva, jednakosti i slobode te u smislu socijalnc pavedno* sti da jača naš narod telesno, moralno i duševno u pravcu večitog kretanja i Tyrševog nauka: ne biti nikada zado-voljan sa onim, što se je več postiglo, nego uvek težiti za onim, što je bolje i lepše. Od Jugoslovenstva idemo k Slovenstvu, od Slovenstva k čovečan* stvu, a na svakom putu i u svakom radu visoko dižemo zastavi« bratske ljubavi, pozivajuči k njoj sav narod na zajednički rad!
7. I tako — obuhvatajuči svojim idealima i svojim vaspitnim radom sve Jugoslovene, ma gde oni živeli — naše Sokolstvo spaja u sebi sve vere, sva plemena, sve staleže bez razlike spola i dobe života.
8. U tako shvačenoj suštini sokolske ideologije mi živimo i za nju radimo.
MARTIN NOVAK (Celje):
Da 11 je evidenca članstva po karloleci praktična?
Uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije propisala je po uzoru JSS za vodstvo evidence članstva i nara-štaja kartoteku.
Kakogod je taj propis praktičan i korisan za vodstvo evidence članstva pri velikim jedinicama, kao što su župe i Savez, tako je i nezgodan za sama društva. Iz razloga, dakle, koje čemo navesti, trebalo bi te propise izmeniti ili barem upotpuniti.
Manja društva obično nemaju arhive, kamo bi se spremali društveni spisi i pasivni kartotečni listovi. Društveni funkcioneri — u ovom slučaju matrikari — obično se iz godine u go-dinu menjaju. Posledica toga je, da se celokupna aktivna i pasivna kartoteka vuče po raznim stolovima i pretineima, dok se tako potpuno ili delom ično ne žametne. Naravno, da je onda nakon nekoliko godina isključeno nači po-
datke za člana, koji j c več duže vremena otsutan, premda se svak još spominje imena, u blagajničkoj knjiži naime lako ga se pronade, ali točnih podataka i matičnog broj a nigde nema, jer se je kroz to vreme pasivni katastar zametnuo.
Vezana matična knjiga, u veličini prema odgovarajučim prilikama i potrebama pojedinog društva, mnogo bi bolje odgovarala u pogledu trajnosti evidence, jer sc naime na ovaj način nebi mogli izgubiti i zabaciti podaci ni za samo jednoga člana. U knjigu bi trebalo unašati takoder podatke ro đenja i ostale, koji sada u prepisanim kartotečnim listovima potpuno manj-kaju.
Članska matična knjiga imala bi biti uredena tako, da bi se upisivale takoder i funkcije, koje pojedinac vrši, a nebi smeli izostati ni podaci iz
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA CSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEN/Ko
'/0K0L/TV0
Novi načelnik »Praškog Sokola«
»Praški Soko«, matično društvo svega slovenskog Sokolstva i ujedno najjače sokolsko društvo uopće, dobio je novog načelnika u osobi br. Anto-nira Bende. Br. Benda poznat je kao
Bral Anionin Benda
odličan tehničar, a naročito kao sokolski novinar i publicista. Več nekoliko godina uzorno ureduje najstariji sokolski list »Sokol«, koji je osnovao dr. Miroslav Tyrš.
Iz čos
Na sednici pretsedništva ČOS 1. aprila opet se primio vodstva čeho-slovačkog Sokolstva starešina br. dr. Josip Scheiner, koji je prc nekoliko meseci zbog dugogodišnje bolesti dao ostavku na svoj položaj. U svom proglasu, koji je dao prilikom nastupa iz-javio je, da če posvetiti sve svoje snage sokolskoj stvari i napretku sokolske organizacije. Naročito se je za-hvalio bratu F. Mašeku, koji ga je za-stupao za vreme njegove duge bolesti.
Pretsedništvo ČOS upozoriče u »Vestniku« čehoslovačke Sokole na slet u Splitu i pozvati ih da sletu uče-stvuju u što vcčem broju.
Finski gimnaste zamolili su ČOS, da ih primi u svoje prednjačke škole. ČOS izišla je u susret ovoj molbi te če primiti one, koji vladaj u jednim od slovenskih jezika.
Bral Jos. Čada pede~ seigodišnjak
Brat Josef Čada, član predratnih mcdunarodnih takmičarskih vrsta ČOS, koji je na međunarodnim telovežbač-kim takmičenjima u Pragu, Luksemburgu, Amcrici, Londonu, Turinu i Parizu visoko digao slavu Sokolstva, navršio je pedesetgodišnjicu svog života. Njegovo ime i njegov rad je i medu jugoslovenskim Sokolstvom veoma poznat. Zato mu i mi želimo još mnogo godina zdravlja i sreče! Na zdar!
Škola ČOS za diletantska po^orišža
Od 25. do 27. aprila prireduje prosvetni odbor ČOS u Pragu tečaj za vode sokolskih diletantskih pozorlšta. Slični točajevi bili bi i kod nas veoma korisni, naročito, jer je u nekim kra-jevima Jugoslavije pozorišni diletantizem jako slabo razvijen.
Oko IX. svesokolskog sleta u Pragu
Iz redova sletskog odbora za IX. svesokolski slet umrla su brača: dr. Karel Heller, potpredsednik izvršnog odbora, dr. Antonin Fit’ka, I. potpret-sednik odbora za doček, Rudolf Ile-гупка, zam. pretsednika gospodarskog odbora, Jan Kučera, član odbora za sletsku scenu, Vaclav Eliaška, zastup-nik sekcije za telesni uzgoj kod Sre-dišnjeg društva čeških profesora, ing. Ludvik Cižek, član gradevinskog odbora i Bedrich Steinhauser, član gospodarskog odbora.
Za urednika »Spomenice« izabra-na su brača 1'rant. Mašek i dr. Pech-lat, koji če sastaviti redakcijski otsek.
Stručna propagandna sletska brošura iziči če na francuskom, engles-
kom, nemačkom, češkom, poljskom, srpsko-hrvatskom, ruskom i španjol-skom jeziku. — Propagandnih plakata štampače se na francuskom i na en-gleskom jeziku po 5000 primeraka. — Urednik belgijskog lista »De Tour-ner« L. Flerackers javio je sletskom odboru, da če na slet doči i 20 flamskih vežbača.
Poseliocl svesokolsKIh slefova n Pragu
Svesokolski slctovi u Pragu oduvek su bili poseč ivani od pretstavnika bratskih i prijateljskih naroda te slovenskih. sokolskih organizacija. Na 1. sve-sokolskom sletu god. 1882. učestvovali su Hrvati i Slovenci; na II. svesokol-skom sletu god. 18(M. bili su zastupani Slovenci, Hrvati i Franeuzi; isti su uče-stovali i 111. svcsokolskom sletu god. 1895.; IV. svcsokolskom sletu god. 1901. prisustvovalo je 20 Hrvata, 20 Slovenaca, 3(>4 Poljaka, 18 Rusa, 7 Bu-gara, 7 Crnogoraca, 2 Srba i 70 Fran-cuza. Na V. svesokolski slet god. 1907. došlo je 800 Hrvata, 450 Slovenaca, 120 Srba, 116 Bugara, 60 Rusa i veči broj Francuza; pored toga bili su zastupani gradovi: Petrograd, Beograd, Zagreb i Ljubljana. Poljaci su poslali samo referente; američkih Sokola je bilo 339. \a VI. svcsokolskom sletu god. 1912. bili su zastupani: Srbi (1100), Hrvati (900), Slovenci (500), Rusi (800), Bugari (300), Rusini (80), Franeuzi, američki Sokoli (1000). Na VIJ. slet god. 1 ‘>20. došli su: Jugoslovcni (185), Ukrajinci (9), Belgijanci (8), Franeuzi (20), Švedi (40) i američki Sokoli (163). VIII. svesokolski slet god. 1926. pose-tilo je inostranstvo u sledečem broju: Jugoslovena je bilo 1214 članova i 154 članice, Rusa 167 mijških i 14 ženskih, Ukrajinaca 14, Poljaka iz O.ehoslova-čke republike 4, Lužičkih Srba 154, Argentinca 2, Belgijanaca 6, Engleza 5, Francuza 16, Lotišana 8, Rumuna 10, Švajcara 2 i 1 Finac. Američkih Sokola bilo je u povorci 81 muških i 48 ženskih: svega je došlo na slet iz Amerike preko 4000 osoba. Svoje oficijclnc delegate poslale su na slet sledeče države: Engleska, Brazilija, Čile, Danska, Egipat, Finska, Italija, Japan, Poljska, Rumunija, Grčka, Jugoslavija, Udružene severoameričke države, Škotska, Španija, Švedska i gradovi: Atena, Beograd, Bukarešt, Kodanj, London, Ljubljana, Pariz, Varšava, Verdun i Ženeva. — IX. svesokolski slet god. 1932. sigurno če i prema pt>-seti iz inostranstva nadmašiti sve do-sadašnje.
Najveće društvo i najveća župa ČOS
Največe društvo u ČOS su Vino-hrady, koje ima (>12(> pripadnika (4105 članstva, 478 naraštaja i 1543 deee). Najveea župa u ČOS je župa Vvclm-dočeska Pippichova, koja broji 27.478 pripadnika.
Soko pretsedmk opšiine u СМсаци
U Chicagu, drugom največem američkom mestu, izabran je kod poslednjih opštinskih izbora sa ogrom-norn večinom glasova za pretsednika opštine brat Josef Čer mak, sta rosta Američke Obce Sokolske. Bratu Čcrmaku čestitamo na njegovom izboru te mu na teškom i odgovornom mestu želimo mnogo uspeha.
Nova sokolska društva u Americi
U lovva City, u Americi, osnovano je 25. januara novo češko sokolsko društvo. Upisalo se 30 članova, koji su 4. marta več počeli vežbanjem. Drugo novo društvo osnovano jc 11. januara 1931. u Brookfieldu, 111.
Čsl. sokolsko društvo u Sofiji
U Sofiji postoji čsl. sokolski društvo, kojc ima svoje prostorije u čsl. Narodnom domu T. C. Masaryka. U prošloj godini društvo je brojilo 81 člana i 23 članice. Redovito je vežbalo 25 članova, sve članice, 11 ženskog naraštaja i 7 muškog naraštaja. Starešina toga društva je čsl. vicekonzul u Sofiji br. .T. Štafl.
(Nastavak sa 1. str.)
vremena, kada je dotičnik bio još u vrstama dece i naraštaja.
Radi lakšega pregleda, imena članova upisivala bi se samo na jednu, imena članica pak samo na drugu stranu. U slučaju definitivnog istupa ili smrti, ime bi se prečrtalo tako, kako bi več na prvi pogled bilo razvidno, da sc odnosno lice više ne vodi u evidenci, ali bi pak svi podaci ostali čitljivi.
Savez i župe, obzirom na to, da bi njihova matična knjiga bila preop-širna i jer imaju uredene stalne arhive, zadržali bi kartoteku i nadalje.
Kako je važna evidenca članstva, naročito pak naraštaja, proizlazi i iz zakona o skračenom kadrovskom roku službe, a što se postizava tek nakon petgodišnjeg članstva i po is-punjenju svih propisa. Ima slučajeva gde je pojedinac moguče u toku toga vremena opetovano menjao društvo. Moglo bi sc stoga na koncu lako da dogodi, da mu društvo, čiji je napo-sletku član — i to od kratkog vremena — ne može izdati uverenje, jer nijc u stanju da dobi je njegove podatke iz prijašnje dobe, i to s razloga, što kod društva, čiji je bio član več pred pet godina, nijc odavno moguče pro-nači njegov matični list. Preostalo bi daklc u tom slučaju samo jedno, na-irne, otkloniti izdavanje uverenja. na koje inače ima pravo, ali ga je izgubio radi nepraktičnosti u vodstvu evidence članstva.
U vezi sa tom pvomenom evidence, imala bi uprava Saveza Izdati stroge upute glede p rimanja članstva iz drugih društava. L’vek i sve to češče dogada sc, da sc prijavljuju članovi sa pripomenom, tla je bio elan toga i toga društva. Legitimacije inače nc-maju, ali im društvo lako veruje i pri-ma ili bez pokusne dobe, a da sc prc i ne potrudi i uveri o istinitosti na-voda.
Stroge upute, da bi se prelaženja iz jednoga društva u drugo uvek vršila i sprovadala u sporazumu sa odnosnim društvima, bile bi uvelike potrebne.
Pozdravi Savezu SKJ
Prat*, 30. mnrta 1931.
Bratskom
S a veza Sokola kraljevine Jugoslavije
Beograd.
Pretsedništvo čehoslovačke Obce Sokolske primilo je sa glavne skupšti-ne Vaš pozdravni brzojav te Vam se na bratskim pozdfavima najsrdačnije zahvaljuje.
Sretni smo bili. što smo mogli biti zastupani na Vašoi skupštini sa svoja dva zastupnika i nadamo se, da čemo i u buduče zajedno raditi za dobro obiju naših naroda.
U ovom radu želimo Vam mnogo uspeha!
Na zdar!
K. Schvvarz, s. r. Dr. Scheiner, s. r. tajnik.	starosta.
♦
W a r s z a \v a. Zahvaljujemo se nezdravima prilikom savezne glavne skupŠtine. Neka živi jugoslo venski narod i njegovo Sokolstvo! Zdravo! Czolem! Za Zwiazek
Adam Z a m o v s k i.
Aleksinac. Razvivši svoj barjak, pozdravljamo svoje starešinstvo. Sokolsko društvo Aleksinac.
Donji Miholjac. Sa konferencije za osnutak Sokolskog društva, a u prisustvu župskog starešine, šaljemo bratske pozdrave Savezu, moleči ga da bude tumačem naše nepokolebivc vernosti i odanosti Njegovom Veličanstvu Kralju i čitavom kraljcvskom Domu. Živio kralj! Živio starešina Saveza! Živilo Sokolstvo! — Sokolsko društvo Podravski Podgajci. starešina Ante Adjič, župnik.
Babičko. Sa naše konferencije sa-zvane radi osnivanja sokolske čete u selu Babičkoj, srez Lcskovac, \ ardar-ska banovina, šaljemo bratsko-sestrin-:-.ki pozdrav. Prctsednica skupštinc i osnivač, Roksanda Staničeva, upravi teljica osnovne škole.
Otočac. Novo osnovana sokolska četa u Vrhovinatna, stupajuči u orga-nizaciju Sokola kraljevine Jugoslavije, kliče svomc uzvišenom starešini Njegovom Visočanstvu prestolonasledniku Petru oduševljeni sokolski Zdravo! Starešina čete Toša Zelič.
Podsused. Sa konstituirajučeg sa* stanka sokolske čete pozdravljamo na-šu vrhovnu sokolsku upravu sa sokolskim Zdravo! —- Uprava čete Podsu= sed.
Ivanec. Novo osnovana sokolska četa u Klenovniku sa konstituirajuče skupštinc pozdravlja starešinstvo sa iskrenim bratskim Zdravo! — Starešina dr. Samardžlja.
Zašlo nosite sokolski znak?
Prenašamo ovaj članak br. dra. Miloša Waitova, koji je izišao u »Vestniku Sokolskom«, a koji važi i za naše prilike u još jačoj meri.
Tako pitanje morali bi staviti bar polovici onih, koji nose sokolski znak.
Svi, koji toj polovici pripadaju, neka odgovore na pitanje, zašto nose sokolski znak, kada ne izvršavaju ili neče da izvršavaju propise, koje nošenje znaka zahteva!
Zašto se pokazujete javno svima sa znakom kao pripadnici naše sokolske obitelji, ako tu svoju pripadnost ponižujete pred našim protivnicima time. što ne ispunjavate dužnosti, koje nošenje znaka od vas zahteva?
Propisi sokolske organizacije od-reduju, da se oni, koji nose sokolski znak, moraju medusobno pozdravljati sa sokolskim »Zdravo«. Nije treba naglašavati i samo se po sebi razume, da je dužnost mladega pozdravljati starijega, da je dužnost brata pozdravljati sestru! Kako pak članstvo te propise izvršava? Večina onih, koji nose sokolski znak, nije svesna tih dužno-sti.
Ako mladi brat, koji nosi sokolski znak, susretne starijega sa istim znakom. ili ga ne vidi, ili pak prolazi mimo njega, a da ga ne pozdravi. Često puia čak obameri ga od pete do glave, ali da bi ga pozdravio, usta pak ne otvara.
Mnogo puta radije se ugne na taj način, da st zaustavi i pogleda u kakav izlog, koji ga baš upravo ništa ne zanima i gleda unj tako dugo, dok prode onaj, koga bi morao pozdraviti.
j Dobro dode takoder i koji slučajni I znanac, koga samo radi toga nagovori, da nebi trebao pozdraviti onoga brata sa sokolskim znakom.
Što je rečeno za braču, vredi u još večoj meri i za sestre. Takoder i sestre ne poznaju dužnosti, kojc su vezane sa nošenjem sokolskog znaka. Takoder i one postupaju, kad susreču sestre, na jednak način, kako smo to pre naveli za braču. Samo retko se doga-da, da se pozdravljaju sestre iz drugega društva, koje se inače ne poznaju. Često pak sestre istoga društva, koje nose sokolski znak, premišljaju, da li bi pozdravile i koja treba da pozdravi prva. U medusobnom doticaju u vežbaonici samo se iznimno nagovara-ju sa »Ti«. Obično pak samo »Vi«, a čak i sa »milostiva«, kao da ih se sokolski propisi upravo ništa ne tiču.
Naglasujemo, da večina brače i sestara, o kojima smo to napisali, pripada ml*doj dobi i da starija brača mnogo bolje shvataju i izvršavaju svoje dužnosti, ako nose sokolski znak.
Pri primanju znaka svaki brat i svaka sestra prima ujedno takoder i tiskane propise, da bi im bile poznate dužnosti, koje iziskujc nošenje sokolskog znaka. Starija brača i sestre, koji se drže tih propisa, treba da u svakoj prilici upozoruju mlade, da jc dužnost svakoga, koji nosi sokolski znak, pozdravljati onoga, koga sa sokolskim znakom susreče. U protivnom slučaju bolje je, da sokolski znak ostavi kod kuče i da ne nanaša sramotu i organizaciji i — znaku! — (Slobodno prema »Vestniku Sokolskom« od br. dra. Miloša Waitova).
BAZOVICA.
U nakladi brata Hinka Saksa u Mariboru, a u redakciji J. Goričana i uz saradnju još jednog poznatog sokolskog radnika, izišla je pod gornjim
naslovom veoma zanimljiva knjiga, koja je razaslana bratskim župama i društvima. U knjiži su, na srpsko-hrvatskom, otštampani članci engleske, fra.ncuske, ruske, čehoslovačke i ne* mačke štampe, koja se bavi tragedijom od d. septembra 1930. u Bazovici. — Članke o ovomc objavili su tada o vi časopisi: »Der Siidtiroler« (Innsbruck), »Le Populaire«. »Lidove Listy« (Prag), »Narodni Listv« (Prag), »The Man-chcster Guardian«, »Tagespost« (Grac), »NationabZeitung« (Basel), »Slovenskv Dennik« (Bratislava), »Na« rodni Politika« (Prag), »Vozroždenie« (Pariš), »Venkov« (Prag), »Arbeitcr* Zeitung« (Beč), (»Vol'kszeitung« (Berlin) i »Bcrliner Borsen Courier«; dakle čitav kulturni svet upoznao sc je sa prilikama, iz .ko j ih se je rodila ova tragedija. — Ne vračajte knjigu natrag u Maribor, več ju širite medu svoju bra-ču i sestre, koji se moraju upoznati, kako veliki svet sudi o delima -— ne-delima — koja se dešavaju u bližini nase zemlje, gde trpnjc i muke po-dižu spomenike herojstva i tragike našega naroda! — E, Gangl.
PRVA POMOČ.
Napisao brat dr. Mavrici j R u s, gradski fizik i šef-lekar društva, za s pasa vanj e u Ljubljani. — Drugo uzdanje (u slovcnačkom narečju) sa 52 slike. Ljubljana 1931. — Tisak i na-
klada Učiteljske tiskare, Ljubljana. Knjiga obasiže 160 stranica, a cena joj je u kartoniranom povezu 26 Din, u poluplatncnom 32 Din. — Kako je pr* vo izdanjc potpuno rasprodano, odlu-čio se je pisac da priredi drugo upot» punjeno i prošireno, ikoje 'če dobro poslužiti za prvu pomoč u nezgodama i nenadanim pojavama bolesti go-spodarima, domačicama, učiteljima, Sokolima, vojnicima. železničarima, radnicima i sportistima. Knjiga če uspešno poslužiti takoder pri pouku u samaritanskim teeajevima. Po tomc se vidi epčenita Ikorist te 'knjige, a ime autora jamči, da sadržaj odgovara svr-si. Svima, koji su po svojem dnevnom radu izloženi opasnostima, knjiga če najbolje poslužiti. Knjigu toplo pre« poručamo svoj brači Sokolima, a naročito vežbačima.
JUGOSLOVEN
Primili smo 3. ovogodišnji broj za mesec mart ovog našeg mesečnika, koji izlazi u San Pcdro, Los Angeles, Calif. Medu ostalim člancima, donaša iz našeg »Sokolskog Glasnika« članak br. dra. Huga Werka »Kraljeve reči« i članak br. Ivana Bendiša »Pomen pa-lim herojima u Kotoru.«
P
»Mornar«, poučni i zabavni list za pomorski svijet, Sušak; broj 4. za mesec april. Godišnja pretplata 48 Din: pojedini broj 4 Din.
»Wychowanie fiziezne«, mesečnik za tleovežbu i higijenu, Poznanj, broj 4., god. XII.
ga«
:
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA u ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom U smislu § 23. pravila sazivlje se
redovna glavna skupštlna
za petak, dne 24. aprila 1931., u 18 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
DNEVNI RED:
1. Potvrda god. računa i bilance za g. 1929. i 1930.;
2. Apsolutorij upravi zadruge;
3. Promena pravila.
Glavna skupština može stvarnti zaključke, ako je zastupana b-rem V* svih zadrugara. Ako ih nijc toliko, pola sata kasnije na istom mestu i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27. pravila)
Ljubljana, 26. marta 1931.
Upravno veće.
Župa Cjuhlfana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUB;
LJANAsŠIŠKA.
f Brat Peter Stepič.
(28. marca 1931.)
Kdo od nas bi si mislil, da bo naš mili in ljubljeni brat Peter tako naglo z a vedno zatisnil svoje dobrotljive oči, da bo prenehalo biti njegovo srce, ki se je trajno ogrevalo za sleherni po* kret naroda v neizmerni ljubezni do njega?!
\ШЛ' #
t'
Bral Peter Stepič
Brat Peter je bil rojen 9. marca 1866. pri Sv. Križu pri Kostanjevici na Dolenjskem. V svoji mladosti je že zapustil svoj dom in odšel po svetu.
vsakih sredstev si je s svojo ne* običajno marljivostjo in prirojeno inteligenco ustanovil svoj novi dom in uredil vinsko trgovino. Njegovo cve* toče podjetje je bilo znano povsod, sam pa si je pridobil s svojim nasto* Pom in pojavom veliko število prijateljev.
Poleg svojega dela doma, na po* sestvu in v trgovini se je udejstvoval ivot podpredsednik v upravnem odboru Kreditnega društva Mestne hranilnice ljubljanske, v odboru Slovenske* ga lovskega društva, kot pocfpredsed* nik v fin. odseku Društva za zgradbo Sokolskega doma v LjubljankŠiška,
kjava
U broju 12. »Sokolskog Glasnika« od 19. marta o. g. doneli smo pod ru-brikom »Iz župa i društava« dopis o akademiji Sokolskog društva Zemun, održanoj 7. marta o. g. Kako je uprava Sokolskog društva Zemun upozcrila ovo uredništvo, da je izneta kritika u pomenatom dopisu nestvarna, netočna i tendenciozna i da tangira dobar glas i ugled odnosnog društva, izjavljuje-mo, da je pomenuti dopis, potpisan ši-from M. B. N.. napisao brat Miloš B. Nikolič, član Sokolskog društva Zemun, koji za sve navode snosi pumi odgovornost,
UREDNIŠTVO.
„ 'VI
SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
AUTENTIČAN TEKST
ODOBRILA 1. REDOVNA GLAVNA SKUPŠT1NA 29. Ш. 1931. U BEOGRADU
KRI
CENA U TVRDOM POVEZU
8 DIN
Knjiga izašla je u nakladi
JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE
LJUBLJANA (Narodni dom)
podpredsednik v odboru Električne zadruge in hil je še član in odbornik mnogih drugih narodnih društev in tudi njih stalen podpornik.
V razvedrilo se mu je najbolj pri* i j ubil lov in nemalo se je ponašal s svojimi lovskimi trofejami. Najbolj pa je ljubil Sokolstvo, saj je mnogo žrtvoval raznim društvom in jim pomagal pri gradnji njihovih domov. Kot več* kratni odbornik_ je Sokolskemu dru* štvu Ljubljana*Šiška stal vedno ob strani, mu pomagal s svojo preudarno besedo, bodril članstvo k delu in dvi* ga! narodni in sokolski ponos. Zaradi tega smo ga ljubili vsi in vsak si je pri* zadeval, da ga tudi on vzljubi.
Dragi brat Peter, ostaneš nam v nepozabnem spominu kot dober vzor marljivosti, ki je lastna krvi našega rodu, in kot zgled največjega demo* kratizma, sokolskega bratstva in lju* bežni do bližnjega. — Odtod tudi to* liko sto in sto sre Tvojih prijateljev’ znancev in bratov Sokolov, ki so Te spremili na Tvoji zadnji poti in sc poslovili od Tebe pri odprtem grobu za vedno.
Bodi Tj lahka zemlja, ki si jo take vroče ljubil!
*
SOKOL I — TABOR.
f Br. Ivan Ažman.
Na veliki četrtek je Sokol I z zastavo spremil k grobu svojega člana br. Ivana Ažmana, ki je od ustano vitve Sokolu I dc svoje poslednje ure ostal društvu zvest. Ž njim je izgubil Sokol I enega svojih najboljših bra* tov. Pokojni je bil čvrstega, poštene«, in plemenitega značaja. Vsakomur in povsod je rad pomagal, marljivo je deloval pr. društveni upravi ter si pridobil lepih zaslug pri razvoju društva. Dokaj let je deloval kot tajnik, blagajnik, kot odbornik, kot reditelj, pomagal povsod, koder jc bilo treba. Nad vse pa jc ljubil telovadnico in mladino, vedno jc poudarjal, da je jedro sokolske vzgoje — telovadnica. Telovadci so imeli v njem vnetega za* govornika. Pohitel je parkrat ves na.= vdušen v zlato Prago, vračajoč s.' na* zaj z globoko vero v Sokolstvo. Po poklicu mestni stražnik, si je po-mag H s svojo prirojeno nadarjenostjo do uradniškega mesta. Leta 1924. je stopil po 40 letnem napornem delu v zaslu* ženi pokoj kot pisarniški nadoficijak Prišla jc bolezen in vrgla moža kore* n jaka na posteljo. Bolehal je vee let, odpovedati se jc moral popolnoma aktivnemu delu pri Sokolu, bil je operiran, a nazadnje je podlegel zavratni bolezni. A tudi med boleznijo, sc je vedno zanimal za razvoj jugoslovanskega Sokolstva, posebno pa za svoje društvo ter se mladeniško veselil vsa* kega napredka. Po svoji resnosti, treznem mišljenju in neumorni delavnosti .si jc pridobil splošno spoštovanje pri vsem članstvu Sokola I. Z br. Ažma* nem smo dali v grob zopet enega listih starih navdušenih Sokolov, ki so si vse življenje prizadevali, da uspo* šobijo sokolsko organizacijo za. krsp* ko življenje.
Dragi ata, prišli smo do cilja, od tukaj ni povratka. Stoječi tako ob Tvojem preranim grobom, brzijo mi* sli na minule čase, katere smo v ve* selju in žalosti skupaj preživeli.
Solncc je zasijalo pomladansko, ko ■smo položili br. Ažmana v ljubljeno domačo grudo — za vedno. Vsi, ki smo Te poznali, Te ohranimo v svet* lem spominu.	E.
'Župa Mcrniar PRVI ŽUPSKI PROSVETNI ZBOR.
Na i. marta o. g. prc podne odr-žan jc u Mostaru prvi župski prosvet* ni zbor pod pretsedanjem župskog prosvetara brata dr. Mile Doki ca. Na ovom zboru učestvovali su prosvetari svih društava naše župc.
Na zboru župski prosvetar izneb je opširan izveštaj o prosvetnom racin u našoj župi u godini 1930. Na zboru je konstatovano, da je koncem 1930. g.
19	naših društava (od njih 24) imalo potpuno organizovane društvene prosveto e odbore. Na zboru je s tvoren minimalni program prosvetnog rada kao obavezan za sva naša društva u 1931. godini.
U' tome minimlanom programu predvideno jc obavezno održavanje svih onih priredaba i proslava, koje su i do sada uobičajenc u našem So* kolstvu, kao i onih, koje su u vezi sa našim sokolskim, narodnim i državnim životom. (N. pr. Naraštajski dan, Dur* devdanski uranak, Zrinjskod'ranko* panski dan, proslava 1. decembra, ro* dendana Nj. Vel. Kralja i Prestolona* slednika Petra, pomeni: Strossmayera, Sv. Save, Vidovdana, Koruškog i Ra* palskog dana i dr.). Zatim su obave* zana društva na minimalan broj sokol* skih i drugih predavanja, razgovora pred vrstom. Dalje jc rešeno da sva naša društva moraju imati svoje dru* štvene knjižnice (večina ih več sada ima).
&-
P
0
%
IUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
11 svakoj jc mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 fOin. * ŽNarudžbe prima Jugoslovanska Sokolska Zlatica, Xjabljana, ^Narodni dom
Na zboru su stvoreni zakljueci
o	širenjti sokolske štampe kao i o na* činu izveštavanja o radu u pojedinim društvima. Nadalje su utvrdenc metode prosvetnog rada u sokolskim če* rama, te narodnog prosvečivanja uopšte, pri čemu je naročita važnost položena na kolabo racij u sokolskih je* dkiica sa ostalim prosvetno--kulturnim ustanovama u zemlji. U tome praveu stvoreni su opširni predloži za savezni prosvetni zbor.
Na zboru jc donošeno nekoliko predloga za savezni prosvetni zbor u stvari sokolskog obrazovanja i spre* manja našega učiteljstva i učiteljskih pripravnika.
Жпџи Osljefe
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE.
(Nastavak.)
Bi. prosvetar u poCetku svoga izveštaja v tli, da je prosvetni rad u mnogim društvima još i danas otvo-rono pitanje. Program rada i metode prosvetnog delovanja toliko se razlikuj« kod društava, da bi se mogao .vmeio ust c rdi ti paradoks, da je zajed-nička zaaeajka toga rada jedino raz-noobraznost u shvaeanju puteva, po kojima treba stiei do istoga cilja. Drži, da je prosvetni rad isto tako važan kao i telesne odgojni rad. U prvom redu treba ovaj rad prevesti imutaT sokolskih redova, a tek po tom dovršenem raJu treba preči i na rad izvan društva, j er sokolsko društvo treba da postane gravitac-ioni eentar za sve kulturne institucije u svom području.
Sokolski rad iziskujc mnogo spre-me i strplienja, a sokolski prednjači ne smeju biti samo zapovednici svojih odeienja, vee i njihovi vodiči — lučonoše, koji nemaju samo upučivati u skladne kretnje tela, nego i voditi duhom i srcem, razumom i osečajem, miši ju i reč ju.
To je putokaz za ispravan i uspe-šan početak našega delovanja. U ve cini slučajeva mi danas još nemarno ovakovih prednjaka, več samo dobrih pokr.zivača vežbii Prednjacima u prvom redu treba braea prosvetari da posvete svu svoju pažnju i brigu za prosvetnim delovanjem, a prednjači ec biti kod svojih odeienja i vrsta naj bolj i rasadnici ovog prosvetnog delovanja.
Rad P. O. ovc župc u godini 1930. sastojao se u glavnom u traženju jed-nog stanovitog minimuma prosvetnog rada, koja se je tema raspravljala na svim sedniema P. O. Ž„ a takoder i na prosvetnoj konfereneiji, koju je ova župa velikim uspehom održala 8. juna 1930. — Iz suviše svestranog programa prosvetnega rada imalo se izabrati ono, što je najpotrebnije, što je prvot-no i čijem bi se izvršenju imalo bez odlaganja pristupiti. Prema smernicama i uputama, primljenim na toj konfereneiji, pokušalo se sa prime-nom toga rada u pojedinim društvima, kako bi se na temelju stečenih iskustava toga rada moglo na zboru društvenih prosvetara, održavanom prilikom glavne župske skupštine, ko-načno pristupiti ustanovljenju plana prosvetnog rada na osnovu jednog jedinstvenog programa, koji bi zaista sadržavao ono, što je primarno i minimalno u provedenju prosvetnog rada po društvima.
P. O. 2. održao je 9 sednica na-kon konstituisanja 9. V. 1930., te jc u svojih 16 okružnica na užupljena društva nastojao da uputi svu braču društvene prosvetare u organizaciju i na-
čin rada raznih otseka prosvetnog odbora, a naročito u pogledu sokolskih proslava.
Neko vreme je jenjavao rad ovog P. O. radi pomanjkanja saradnika za sve referade, dok nije koncem 1930. ovaj P. O. popunjen novim članovima, te ima nade, da če rad ovog P. O. kreuiiti jačim i svežijim tempom.
Od priredaba u ovoj župi, gde je došao do jačeg izražaja rad prosvetara, navodimo sledeče.
I. Masarvkova proslava. Ona je ne samo u sedištu župe, gde je aranžman cele proslave imala uprava župe u svojim rokama, nego i u svim društvima vrlo dobro uspela. Kada se je raza-slala okružnica br. 4 u vezi sa Masa-rvkovom proslavom, postojala su na teritoriji naše župe 22 društva. Od ova 22 društva 20 društava održalo je tu proslavu. Nisu je održala samo društva Čepin i Oriovac. Sav prepisani program je održalo 15 društava, a 3 skračen. Prema izveštajima društava bilo je na tim proslavama ukup-no 7720 slušača!
II. i. decembar 1930. 1. decembra imala je naša župa 4fi društava, a iz-veštaje smo primili od 37 društava. Od ovih izveštaja ima 2 negativna: Komletinci i Ilača. 24 društva održala su i svečane sednice i akademije, a ostala društva samo svečane sednice. Zavet je tom prilikom položilo 2680 članova, a prisutnih je bilo na akademijama 6936, a na svečanim sodnicama 596.5. Moralni uspeh kod 18 društava bio je odličah, a kod 19 društava dobar. O materijalnom uspehu nam ne-dostaju izveštaji od 8 društava, jer su javili: dobar, odličan ili priličan, mesto iznosa čistog dobitka u brojkama, no ostala društva (izuzev još i ona, koja prirediše i večernju proslavu bez ulaznice) izbaeuju lepu ukupnu svotu od 25.804 Din eistog dobitka na akademijama 3. decembra.
Nekih naročitih prosvetnih škola ili točajeva o\aj P. O. župe nije održao, ali jc župa održala u godini 1930. dva prednjačka tečaja (u augustu i u novembru), na kojima je prosvetar župe predavao o sokolskoj misli i o prosvetnom radu.
Na teritoriji ovc župe postoji je-dan društveni sokolski list pod imenom: »Sokolski Glas«. Izlazi več 4 go-dinc, u početku svakog 1. i 15. u mesecu, a sada kao sedmičnik. Urednici su mu do sada bili brača Andro Morič i Adolf Rac. LJ svom izveštaju brat novinar Sokolskog društva Dakovo naglašava, da »Glas« hvata terena i u seljaštvu Dakovštine i da če to biti najzdravija predradnja za osnivanje sok. četa u tom kraju.
Kada pregledamo prosvetni rad, koji je obavljen po društvima ove župe, vidimo kod nekih dr. PO-a i oz-biljno staranje oko internog i vaspit-nog rada, iako vanredno upada u oči raznoobraznost metoda, ali kod veli-kog broja naših društava sastoji se prosvetni rad samo u održanju pro-pisanih svečanosti i proslava. Iako je i takav maniftestacioni i propagandi-stički rad potreban i koristan, ali ogra-ničavanje lih na taj deo prosvetnog rada upravo je greh prema sokolskoj ideologiji.
U internom vaspitnom radu is-takla su se u prvom redu Sokolska društva Vukovar, Vinkovci i Šid odr-žanjem društvenih prednjačkih teča-jeva, Požega održavanjem dviju »prosvetno tehničkih škola« (za članstvo i naraštaj), Valpovo sa svojim debatnim večerima i idejnim školama za novo članstvo. Naročito mesto zauzi-
ma Sokolsko društvo Erdevik sa svo- v jom lepom i velikom delatnošču na koncentraciji svih kulturno-nacionalnih ustanova svojega područja. Osim toga j c Erdevik i veoma hvalevredno delo-vao i na području sokolske propagande i to naročito medu narodnim uči teljstvom. Tako je inicijativom P. O. toga društva održana prosvetna kon-ferencija svih upravitelja škole u iloč kom srezu, a 7. i 8. marta te 27. i 28. marta dvodnevni kurzevi posebno za sve učitelje i posebno za sve učiteljice. Sokolsko društvo Đakovo istaklo se opet time, što je u krilu svoga društva organizovalo pravi narodni univerzi-tet, održavajuči ciklus predavanja, ko-jih jc bilo 20 i sokolskih i ostalih tema. Osim toga su posvetili važnost od rž a vanju kratkih govora pred vrstom i to su ih mnogo održali članovi uprave prigodom večernjih inšpekcija.
Več samo takovo održavanje tih inšpekcija članova upravmog odbora u sokolani veoma je korisna i dobra stvar te svakako mnogo doprinaša is-pravnom radu, redu i disciplini u vež-baonici.
Što se tiče kratkih govora pred vrstom, najviše su ih održala društva Vinkovci, Valpovo, Brod, Požega i Vukovar.
Proslava održano je na teritoriji naše župc sledeči broj: L decembar u 39 društava; 6. septembar, rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra u 21 društvu; Masarvkova proslava u
20	društava; godišnjica koruškog pic biscita u 12 društava; proslava čeho-slovačkog oslobodenja i ujedinjenja u
11	društava; 17. XII. rođendan Nj. V. Kralja u 9 društava; Zrinjsko-Franko-panska proslava u 6 društava: Fran cuski dan u 4 društva; Vidovdan u društva; Dan Lužičkih Srba u 1 dru štvu.
Sa agilnim i mnogostranim delovanjem u svojoj okolici is taka o se j.
P. O. Sokolskog društva Požega, koji jc u svojem okružju po jednom siste-matskom planu radio na prosvetno::! polju ne samo u duhu sokolskog na cionalnog odgoja, nego i u pravdi cko nomskog i higijenskog pridizanja sek,
Ova župa ima 20 društava sa knjižnieom. Od toga 6 knjižnica od 100 do 300 knjiga, 4 od preko petst-.-knjiga, a največi broj knjiga ima knji,-nica' Sokolskog društva llrdevik sa 2075 primeraka. Ostale su knjižnice večinom nastale tokom god. 1930, te za sada broj c sasvim mali broj knjiga, ali su to barem izrazite sokolske knjige. Relativno jc najbolje i najurednije . radila knjižnica Sokolskog društva Brod, jer je od 364 knjige čitano 2?-\ opčeg sadržaja, a kod 56 sokolskih zabiiježili su 105 čitanja. Ukupni broj knjiga u svima knjižnicama naše župe iznaša 5412 dela.
Iz izveštaja br. ekonoma vidimo, da još nije u svim društvima ove župe provedena organizacija gospodarsk-! otseka, a sa strane župe nije fotsirano osnivanje istih u ovoj prvo j godini rada, jer je večina društava tek n početku razvoja sokolskog života i rada. pa je postojala opravdana bojazan, da bi forsiranje osnivanja ovih otseka i suviše opteretilo one malobrojne i po-žrtvovne sokolske radnike u manjin društvima, dok su veča i iača društva sama uvidela potrebu ovakovih otseka
i	iste osnovala.
U ovoj če se narednoj godini rac dutim morati pristupiti osnivanju go spodarskih otseka i u manjim društvima, koja tih otseka još nemaju, jer treba rasteretiti ostale funkcioncre društva, naročito tajnika i blagajnika
koji u veeim slučajevima obavljaju uda ove poslove gospodarske naravi, л osim toga se brzim i uspešnim po-'Ovanjem gospodarske naravi pobolj-sa'a ’ materijalno stanje društva i /upe. — Br. ekonom se žali, da od svih c.anova ove /upe jedva jedna 'A ima sokolski znak, a legitimaciju da nema * ш 'A, premda bi istu morao imati pripadnik naše organizacije. Kaznih potrepština rasprodano je god. НШ. iz ovog otseka za 35.141 Din, a robe na skiauištu ima za 9087’41 Din.
Iz izveštaj;.. br. blagajnika vidi se, da je likvidacijom JSS primila ova župa --.333‘12 Din gotovine, u ime banovinske pripomoči 20.000 Din od Orinskc banovine, .50.000 Din od Savske banovine, dočim od Dunavske banovine nije do sada ova župa primila n; k a ko ve pripomoči.
Do konca godine 1930. iznašaju pnsnitci 149.562-25 Din, a izdatci 148.114'95 Din.
Propis župskoga rasporeza za go-dinu 1930. iznosio je 31.760 Din, što je sa malim iznimkama u glavnom podmireno.
Račun gubitka i dobitka sa 31. XII. 5v30. izgleda ovako: gubitci: vanredni rashodi 1663*50 Din, redoviti rashodi 37.880-95 Din, višak 10.378-76 Din, a dobitei: župski doprinosi 31.760 Din, • '■'■i prihodi 13.009-55 Din, prihod od prodane robe 5153'66 Din; ukupno: •i*'.923*21 Din, koliko iznašaju i napred navedeni gubitci sa viškom, cime je uravnotežena bilanca za godinu 1930.
Izvesta j o tehničkom radu ove /upe u godini 1930. podnela je u ot-■■ utnosti brata načelnika sestra načelnica Slava Kovalska, koji je iserpno : vešto sastavljen, makar da nije bilo svih podataka potrebnih za satav ovo-ga izveštaja. Koncem godine 1930. na-
pustio je župski načelnik Osijek ne ostavivši pregled tehničkog rada ove župe do svoga odlaska, te su svi po-datci morali biti crpljeni iz društvenih izveštaja. Od mnogih društava medu-tim nisu stigli uopče nikakovi izve-štaji, pa se prema tome ne može imati jasna i potpuna slika tehničkog rada u ovoj župi.
Prošlogodišnji tehnički rad bio je u glavnom koncentrisan na priprcme za svesokolski slet u Beogradu. 2. mar-ta 1930. održan je zbor društvenih načelnika, pa su odredena ova okružja-brodsko, sa sedištem u Slavonskem Brodu; donjomiholjačko, sa sedištem u Dolnjem Miholjcu; osiječko, sa sedištem u Osijeku gornjem gradu; osiječko dolnjo gradsko, sa sedištem u Osijeku dolnjem gradu; požeško, sa sedištem u Slavonsko j Požegi; vinko-vačko, sa sedištem u Vinkovcima i vukovarsko, sa sedištem u Vukovaru.
Pregled društava po okružnim na-čelnicima nije bio po svim društvima proveden, a razlo/i su večinom bili u financijalnoj nemogučnosti.
16.	marta 1930. održan je župski jednodnevni tečaj za voditelje muških kategorija, a dne 23. marta jednodnevni tečaj za voditelje ženskih kategorija. Ovi točajevi služili su za isprav-Ijanje sletskih vežbi.
Od 1.—12. aprila 1930. izvršio je savezni prednjak br. Ban pregled ove župe i održao po okružjima tečajeve za sletske vežbe. 1. juna održano je župsko pokusno natecanje za šlet u Beogradu i ujedno obvezatno župsko natecanje za prelaznu župsku zastavu sa naraštajem. Muski naraštaj nastu-pio je sa 8 odelenja i to 6 viših i 2 niža. Ženski naraštaj nastupio je sa 6 odelenja. Župsku zastavu osvojilo je društvo Slav. Brod, postigavši največi
broj tačaka 628. Članovi su pristupili izbornom natecanju sa 6 vrsta i to samo sa nižim odelenjima. Članice su nastupile sa 2 niža odelenja i to samo iz Dakova i Vinkovaca .
Uoči župskog natecanja 31. maja 1930. bila je u Narcdnom Pozorištu priredena »Župska akademija«, na ko-joj su nastupila pojedina društva.
Dne 21. i 22. juna 1930. održan je naraštajski slet u Beogradu. Naša župa je sudelovala sa 136 naraštajaca, 90 naraštajki, 90 muške dece i 43 ženske dece. U sletskoj povorci sudelo-valo je od ove župe 125 naraštajaca, 100 naraštajki, 24 muške i 24 ženske dece.
26. VI. bilo je natecanje za članove, te je iz ove župe sudelovalo Dakovo sa 7 članova, D. Miholjac sa
6,	Osijek g. g. sa 8, Sl. Brod sa 7, Val-povo sa 4, te Vinkovci sa 7 članova.
Članice su sc natecalc u nižem odelenju i to samo iz društava Dakovo i Vinkovci.
Na javnoj vežbi sleta u Beogradu sudelovala je ova župa prvi dan sa 172 člana i 77 članica, a drugi dan sa 165 članova, 66 članica i 60 članova sokolskih četa. Ukupno sudelovalo je 1079 članova i 259 članica, što čini ukupno 1338. U povorci je sudelovalo članova u odori 215, u narodnoj nošnji 156, a članica u odori 37, te u navodnoj nošnji 32.
Glede sudelovanja na slctu manj-kaju izveštaji od društava: Beli Mana-stir, Berak, Čadavica, Čepin, Čepinski Martinci, Komletinci, Semeljei i Županja.
Župski prednjački tečajevi:	od
6,—19. VIII. 1930. održan je župski prednjački tečaj, kojem su učestvovali članovi ovih društava: Belišče, Dalj, Tenje, Dakovo, Feričanci, Velika, Bo-
bota, Erdevik, Šid, Pleternica, Čadavica, Nijemci i Sl. Brod; ukupno 25 članova i 6 članica. Tečaj su vodila brača Šijanovič iz Vukovara i Babič iz Hab-janovaca, savezni prednjači. Uspeh ovoga tečaja bio je slab, jer su polaz-nici bili večinom početnici.
Drugi župski prednjački tečaj održan je u novembru 1930., a vodio ga je brat Ban, savezni prednjak. Ovom tečaju je učestvovalo 13 braee
i	2 sestre.
Prema podatcima dobivenim od društava brojila je ova župa koncem godine 1930. ukupnih vežbača svih kategorija 4207. Od toga je 561 član, 189 članica, 839 naraštajaca, 353 naraštajki, 1088 muške dece i 785 ženske dece. Od 29 društava, odnosno sokolskih četa manjkaju još uvek izveštaji, pri čemu treba uzeti u obzir, da je od tih 29 jedinica osnovano pod konac godine 12, ko je nisu mogle poslati još nikakovog izveštaja. Sa ispi-tom župskim, odnosno društvenim ima 21 član i 9 članica. Sa tečajem 41 član i 7 članica.
Na koncu izveštaja apelira sestra načelnica na požrtvovan i ubrzani rad u sokolanama, da bi se moglo pravo-угетепо i dolieno pripremiti naše Sokolstvo za slet u Pragu 1932. godine.
Iz izveštaja brata statističara vidi se, da je ova župa na dan osnutka Sokola kraljevine Jugoslavije, kada je prešla u sadanju organizacij u bivša sokolska župa Strossinaver, imala sve-ga 16 društava sa ukupnim brojem članstva 1807, a koncem godine 1930. brojila je več 55 društava i 26 sokolskih četa.
Članova je bilo koncem godine 1930. svega 4846, naraštaja 1156, dece 2242; dakle ukupno sokolskih pripadnika u ovoj župi 8244.
Izveštaj brata pročelnika socijal-nog otseka več je otštampan u »So-kolskom Glasniku« od 19. III. 1931., broj 12.
Iza ovih izveštaja prešlo se na primetbe istih, te su nakon svestrane
i	opširne debate po pojedinim važnim pitanjima, i naročito o župskom sletu u Vukovaru, te župskim doprinosima
i	okružnicama, svi bez razlike prihva-čeni, nakon čega je jednoglasno iza-brana ova uprava: starešina: Petrovič Dimitrije, 1. zam. Mergenthaler dr. Pavo, II. zam. Perič dr. Matej, pret-sednik prosvetno« otseka Stanettv Aleksandar, načelnik Reti Dragutin, I. zam. Muačevič dr. Stojan, II. zam. Šijanovič Andrija, III. zam. Spernjak Bogdan, načelnica Kovalska Slava,
I.	zam. Šumova Božena, II. zam. Straž-nicki Milica, III. zam. Vesinger Magda, tajnik Stepanov Radoje, blagajnik Fišer Ivan, te članovi uprave: Beara Ilija, Borbaš Stjepan, epotekar, Gerbl Dragan, Komadina Milan, Krulj Dušan, Nikolič Stojan, Sirovatka Hinko, Tešic Spasoja, Vujičič Stjepan i Župnik dr. Dragutin; zamenici Benčevie dr. Joža, Diouhi Franjo, Hurman Vje-koslav, Gulnerič Franjo, ing. Ključec Milan, Mamuzič dr. Ilija, Oltlobdžija Dorde, Urban Antun, Vodička Karel, Vuksan Pavao; revizori: Dimitrijevič Milutin, Hinič Dušan, Kneževič Rudolf, Miiller Antun, Švalm Skender Dragutin; zamenici revizora: Bojanin Petar, Nepokoj Janko, Poljak Armin. Babič Antun i Zorovič Rade; sud časti: Beck Marko, Cepelič dr. Iso, Horn dr. Josip, Majer Stjepan i Smrček Stjepan; zamenici: Muačevič dr. Branko, Novak Zdenko i Perkovič Ante. Ovako birana uprava predložena je na odobrenje Savezu.
JOf. HAFNER
pvebfe
ц?
O S %
TRGOVIN A
O
sukno, kot tudi gotove kroje, šajkače, telovadne majce, hlače in čevlje ter vse druge sokolske potrebščine nudi po nizkih cenah
MiloS Pšeničnik
CELJE D j]
Kralja Petra cesta 5	^	Wk
^uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuO Ш
zavod za im* jetne ашишк vedenje
LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
(Biw5i poshvodja firme NeŠkudla, koja Ј8 nslijed smrti vlasnika prestala da radi)
Izrađujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili riposlanim naertima, obazirajuči se na propise SKJ. >limo, tražite specijalne oferte i načrte.
Tvornlca gimnaitiikih I = aportskih sprava =
J.Oraiem
Dobavlja«; Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
7ŽT
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće Iju-tjanke, sprave za decu itd. izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
4
i l
Za gotovo, kao i na najdugoročniju otplatu dobijete:
Č1TAJ!
Glasovite STAYER-WAFFENRAD bicikle. - Motocikle „PUCH“
nedostižive preciznosti, kvalitete snage, konku-rentne cijene, kod glavnog zastupstva za Dalmaciju
Slavko Malešev ić, Kistanje.
■■■■■■■■■■■
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajskacestalii
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Соколском друштву Бреза потребан je један капелник за пухалачку глазбу.
Рефлектанти нека се обрате на потписано друштво због поближих услова. — Место је стално. Предност имају старији капелници и они, који познају гудалачке инструменте
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PelilćZag,ebi Kral|ice Wa,‘ie 6
D< javljat Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije B .'.o javni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
L_
tik
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine (ugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se^ n knjiži „Organizacija Saveza SKJ‘\ — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točim i solianu izradbu jamčim.
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
Ј
Kli$E|E
vse/l vrsl por -foiog rafij OL /l-ali risbah. »I vri uje naj sat id n G/Še & S iŠ es
ST*DEU
HUB LIANA
DAIMATIN0VA15
Svaki Soko treba da ima
Sokolijadu
odličnu ibirku sokolskih i rodo-ljubivih pesama sa stikoma za deklamovanje i pevanje radi po-dizanja sokolskog-viteškog duha od brata dr. Vojislava V. Rašica, Beograd, Kraljice Natalije ul. 14. Foštansko-čekovni broj 50.788. Cena 20 dinara. — Pieporučena i od „Sokolskog Glasnika" br. 20. od 1930. godine.
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nirnberške I kratke robe
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
fUGOGRAFIKA
* LJUBLJANA
SV. PF.TRA NASIP ŠT. 23
Telefon Ste v. 2495
SUŠAK.
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produijena Zvonimirova ul.92
Milil Oglašuje u Sokolskem Glasniku!
Telefon štev. 2 312 Račun pošt. hran. 10.761	„
52SS5™ UCBTELJSSKA TISKARNA
~ади>иа,^°аВ1"'^''-	-	LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
1
JE NAJMODERNEJE UREJErJA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstveno knjige; Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjige v vseh nakladah, časopiee, revijo in mladinske liste. C kusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
	
iiiliiiiil
iiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillljillllllllliliililUiiiiiiiii
Sokolska knjižnica
počela je izlaziti u nakladi fjugoslovenske Sokolske ŽMatice u *Ljubljani
I. sveska: S. Qangl, O sokolski ideji.
II.	„	&ng- £ado £Bevc: Sokolsko prosvetno	delo.
III.	„	S)r. Miroslav ‘£>yrš: SNaš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: 3)r. Uvan O razen.
V.	„	3)>. Miroslav ‘&yrš: Sokolska gesla.
Svaka knjižica stoji 3 H)in
Takoder dobiju se krasne slike u veličini 67X' 50 cm: Dr. Miroslav Tyrš, Jindrich Fiigner, T. G. Masaryk
Cena sva ko j s lici 30 3)in
*Jugoslovenska Sokolska Zlatica
u £ j u b l i a n i, Narodni dom
Fxelaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sljepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek •
liska llčlteifska liskama (predstavnik Francč Širukelj); svi u Ljubljani
Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva