KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 86 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13838
Dungler Julien, Thann-Haut-Rhin — Francuska.
Aparat za vodjenje Ivica kod tkanina.
Prijava od 28 januara 1937.	Važi od 1 avgusta 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 februara 1936 (Francuska).
Predmet ovog pronalaska jeste aparat za mehaničko vodenje ivica kod uvo-denja, po širini, tkanina u mašine. kao št o su to na primer mašine za bo jen je ili za apretiranje po širini okviri, doboši za sušenje, kalandri, mašine za osmudivanje, mašine za savijanje, za namotavanje i t. d..
Pronalazak se bliže odnosi na aparat za mehaničko vodenje ivica sa progresivnim oscilacionim kretanjem, koji pruža korist da se obrazuje aparat za opštu u-potrebu, obezbedujuči uvek sa maksimumom dejstva vodenje svih tkanina, m a ka-kvi bili njihov kvalitet ili debljina, brzina kretanja, napo n, bilo da su ivice zategnu-te ili ne, i t. d..
Ovaj aparat ima uglavnom sledeče odlike:
1.	Obrtni nosač koji nosi valjke svake glave za vodenje je snabdeven viljuš-kom rasporedenom prvenstveno ispod va-ljaka u ko ju zalazi odgovarajuča ivica tkanine i čiji su krači izvedeni lučno i postavljeni tako, da se njihove krivine u projekciji na ravan upravnu na ravan tkanine pružaju u suprotnim pravcima i seku se, dok se u projekci ji na ravan paralelni! sa ravni tkanine pružaju razilazeči se od njihove zajedničke vezne tačke.
2.	Obim bar jednog od oba valjka ima površinu malo ispupčenu i predvidena su sredstva za regulisanje relativnih položaja njihovih osa, št o omogučuje da se prema brzini kretanja pomera tačka maksimalnog pritiska valjaka na tkaninu.
3.	Ure daj za kočenje oscilišučeg kretanja je umešten izmedu obrtnog nosača
koji nosi valjke i nepomičnog dela aparata.
4) Po jednom obliku izvodenja, ure-daj pod 3) ima duvaljku sa elastičnem membranom, koja je umetnuta izmedu protivtega i nepominčnog nosača, i ltoja je snabdevena otvorom za upuštanje i is-puštanje vazduha koji se može regulisati.
5. Da bi se postigla potpuna paralel-nost ivica za izvesne primene, postavljaju se glave za vodenje na razmaku man jem od normalnog razmaka, tako, da se oba-dve nalaze u odbijajočem položaju.
Jedan oblik izvodenja ovih poboljšali ja je niže opisan u detalju i pokazan je šematički, samo radi primera, na prilože-nom načrtu.
Sl. 1 pokazuje izgled jedne vodiljne glave izvedene po ovorn pronalasku.
Sl. 2 pokazuje izgled odozgo.
Sl. 3 pokazuje čeoni izgled.
Sl. 4 pokazuje izgled spreda komplet-nog aparata za vodenje ivica.
Sl. 5 pokazuje u uvečanoj razmeri de-limičan izgled pozadi.
Sl. 6, 7 i 8 su šeme koje prikazuju a-parat u različitim fazama funkcionisanja.
Sl. 9 je šema koja prikazuje jedan o-sobeni način upotrebe aparata.
Sl. 10 pokazuje jednu varijantu jednog detalja koji se odnosi na valjke.
Sl. 1 i pokazuje izgled s lica, slično sl. 1, prikazujuči jednu varijantu uredaja za kačenje oscilacionog kretanja.
Svaka od vodiljnih glava ima nosač
2,	koji je postavljen zglobno oko osovine
3,	koja prolazi kroz ležišta 2b pomenutog
Din. 25.—
su utvrdene jedna osovina 12 na kojo.i je postavljen slobodno obrtno valjak 4 i jedna osovina 13 cilindrične navlake 13® , oko koje se slobodno pruža gornji deo 5b pokretnog držečeg kraka 5 na ko jem je montirana osovina valjka 6, ko ji je stalno priljubljen uz valjak 4 dejstvom opruge 8 utvrdene s jedne strane na donji deo 5a nosača 5 i s druge strane na nosaču 2. S druge strane zglobjenih ležišta 2b nosač 2 nosi polugu 15 sa protivtegom 7. kad je glava upotrebljena, kao što je to pokazano na načrtu, za vodenje tkanine 16 ko j a se pomera u vertikalnem pravcu; za vodenje u horizontalnoj ravni ili nagnutoj ravni položaj protivtega se može izmeniti, ili pak protivteg može biti zamenjen ka-kvorn oprugom, ko j a je s jedne strane vezana za nosač 2 i s druge strane za kakav nepomični organ.
Ureda j u ko ji zalazi ivica tkanine (t. j. koji pomenutu ivicu prinuduje da zauz-rne više ili man je talasavi oblik, ili u vidu slova S, i da na n ju vrši dejstvo večeg ili manjeg trenja) obrazovan je iz jedne viljuške čiji su krači 19, 20 izvedeni luč n o i montirani tako, da se u vertikalno) projekciji razilaze počev od njihove zajednič-ke vezne tačke 21 na nosaču 2 (sl. 1 i 3) dok se u horizontalnoj projekciji (sl. 2) njihove krivine seku i iskrivljene su u su-protninr pravcima.
Ova viljuška 19, 20 reguliše nagib valjaka za vreme kretanja tkanine 16. Oče-vidno je da ova viljuška može imati više od dva kraka, pri čemu broj o v ih može biti tri ili više.
U miru, valjci 4, 6 svake glave A,A’ se održavaju u svom položaju donje gra-nice pod dejstvom protivtega 7, t. j. njihov ugao prema horizontali je največi.
Pošto je tkanina 16 uvedena u obe glave, reguliše se njihov razmak. Očevid-no je da u koliko se glave A,A’ približuju jedna drugo j, da se zalaženje tkanine iz-medu valjaka 4, 6 uvečava. Pošto je prešla vertikalna ravan zglobne osovine 3 ivica zalazi u prehvatnu viljušku 19, 20. U ovC'm trenutku valjci ostavljaju svoj gra-nični donji položaj da bi progresivno težili prema horizontalnem položaju u koliko se uvečava prodiranje tkanine u viljušku.
Pod uslovima normalnog rada razmak izmedu glava A,A’ se podesno reguliše kad ove zauzimaju položaj dosta približan horizontali, a ipak ne dostižuči je (sl. 6).
Ako se pretpostavi, da tkanina, koja se kreče odozgo na niže, pretrpi skreta-nje u levo u odnosu na načrt, ivica L tada povečava svoje prodiranje izmedu krako-va 19, 20 prehvatne viljuške glave A i,
kako se ova dva kraka približuju u vertikalno! ravni progresivno, a pri torne se seku u horizontalnoj ravni, to se dejstvo prehvatanja (t.j. uvečanje talasavog oblika ili oblika u vidu slova S izvedenog ivi-com L tkanine i uvečanje trenja vršenog pomenutom ivicom na krak viljuške) uvečava u veoma jakim razmerama za minimalno po me ra nje ivice L. Ovo dejstvo prehvatanja menja ravnotežu aparata i glava A se približuje horizontali. Njeno dejstvo vučenja dakle progresivno slabi da bi postalo nula kad valjci glave A budu dostigli horizontalan položaj.
Dakle ovo bočno pomeranje tkanine imače takode za posledicu, da u izvesnoj meri povuče ivicu L’ izvan viljuške glave A'. Iz toga če, isto tako sa te strane, nastati poremečaj ravnoteže, ali koji če se ispoljiti kao suprotna reakcija; ova če glava A' uvečati svoj nagib prema dole (sl. 7). Dakle se konstatuje dvostruko dejstvo: s jedne strane težnja k a neutralisa-nju jedne od dve ju glava, naime glave A i s druge strane progresivno uvečanje dejstvu vučenja druge glave A'.
Ako se skretanje tkanine povečava u istom smeru, glava A če dostiči i po potrebi preči če horizontalni položaj i vršiče u ovome trenutku na tkaninu 16 odbi-jajuče dejstvo koje če se sabrati sa dejstvom vučenja glave A’ koja če težiti prema krajnjem donjem položaju i delovače na tkaninu sa maksimumom dejstva (sl. 8).
iz prethodnog izlazi, da se u svakoj glavi uspostavlja izmedu trenja tkanine o krake viljuške 19, 20 i protivnog naprezanja protivtega 7 stanje ravnoteže koje se menja bočnim pome ra n jima ili udara-njima tkanine 16.
Ova vrsta viljuške ima korist da strogo ograničuje bočno pomeranje tkanine. Stvarno, usled postavljanja jedan iznad drugog krakova viljuške, trenje tkanine se uvečava u takvoj srazmeri, da se aparat dovodi u položaj odbijanja (kad se ovo dejstvo odbijanja postigne, očevidno je, da se bočno pomeranje tkanine naglo zaustavlja) pre no što tkanina bude do-stigla tačku sastajanja oba kraka, tako, da se izb ega v a svaka opasnost uklještava-nja tkanine koje bi proizvelo kod aparata nagle reakcije.
Da bi se omogučilo pritisku valjka 6 na valjak 4 pod dejstvom opruge 8, da se vrši, ne više po generatrisi dodira, več u jednoj tačei i da bi se omogučilo da se reguliše položaj ove tačke prema brzinama hoda tkanine, dodeljuje se bar jednom od valjaka, na primer valjku 6, malo konveksna obimna površina (na sl. 10 je ova
konveksnost uveličana radi veče jasnosti) i predvida se, osim toga, regulisanje položaja osovine valjka 6, u odnosu na oso-vinu valjka 4. Na primer, osovina 13 navlake 13“ je ekscentrična, tako, da se obr-tanjem pomenute navlake za jedan deo obrta, postiže pomeranje osovine valjka 6, koji zauzima položaj koji je pokazan isprekidanim linijama na sl. 10, pri čemu tačka maksimalnog pritiska prelazi od B na B’. Za male brzine kretanja tkanine 16, paralelnost osovina može biti održana tako, da se tačka dodira B nalazi u ravni zglobne osovine 3 i da se tako oscilisanje aparata može izvoditi sa maksimumom blagosti. U koliko se više izvodi konver-govanje valjaka prema njihovim slobod-nim Jerajevima, u toliko se više tačka B’ maksimalnog pritiska udaljuje od ravni osovine 3, i u toliko je veče kočenje vrše-no valjcima. Regulisanje aparata može da-kle biti ostvareno sa velikom tačnošču.
Glave za vodenje mogu biti montirane na svim vrstama podesnih držača.
U primeru pokazanem na sl. 4 i 5, svaka od glava ie utvrdena svojim drža-čem 1, i pomoču čepa 36, na nosaču glave ili kliznom organu 21, koji je klizno postavljen na poprečnici ili vodiljnoj šini 22. U unutrašnjosti šine 22 je postavljeno vreteno 23 sa suprotnim zavrtanjskim ložama 24, 25 u koje zahvataju izlozani organi ili navrtke 26, 27 odgovarajuči od obe glave, čiji se razmak reguliše ručnim to-čkorn 28 naglavljenim na kraj vretena 23. Pošto je prošla obe vodiljne glave, tkanina prelazi oko valjka 37, zatinr se uvodi u mašinu u ko joj treba da se izloži ka-kvom tretiranju.
Aparat može biti takode montiran, vezviuči medusobno, pomoču grupe po-luga i vretena, obe glave za vodenje. Pod ovim uslovima, obrtanje iedne od glava oko njene osovine povlači obrtanje u su-protnom smeru druge glave.
Za izvesne primene je neophodno da se postigne efekat veoma tačnog vodenja, t. j. da ivice mora da budu uvodene u mašinu sa strogom paralelnošču, nezavisno od razlike širine koje se mogu javiti u tkanini. Da bi se postigao ovaj rezultat, u-mesto da se postave obe glave A, A' na tekučem rastojanju, njihov se razmak u-manjuje, da bi svaka od njih dostigla i čak prevazišla horizontalni položaj (sl. 9). U tem če trenutku ivice L, L’ dostiči trajno krajnju granicu njihovog zalaženja iz-medu prehvatnih viljušaka 19, 20 i ivice če ostati strogo paralelne. Ako bi se tkanina 16 širila, njen bi višak širine bio post ignut prema osi mašine, a da zato paralelnost ivica ne bude uništena.
Može se aparatu dodati uredaj za dopunsko kočenje oscijišučeg kretanja, koji funkcioniše pneumatički, hidraulički ili na proizvoljan drugi način.
U primeru pokazanom na sl. 11 je o-vaj uredaj za kočenje obrazova.n iz elastične duvaljke 29 iz kaučuka ili kakve druge podesne materije, čija je jedna osnovna ploča 30 vezana, pomoču vretena 31 sa protivtegom 7 dok je druga osnovna ploča 32 vezana poniču vretena 33 sa bočnim delom la nepomičnog nosača 1. Pri svakom oscilisanju obrtnog sistema nosača-, valjaka i prema torne protivtega 7, membrana koja obrazuje duvaljku 29 je sa-bijena, a zatinr istegnuta. U trenutku pritiska, vazduh koji se sadrži u duvaljci je izgonjen prema upolje kroz otvor 34 u vezi sa jednim otvorom, čiji se presek može regulisati pomoču šiljatog zavrtnja 35. L1 trenutku istezanja membrane, vazduh je usisavan u unutrašnjostkroz pomenuti otvor. Može se razume se ova duvaljka zameniti kakvim cilindrom u kojem bi klizio kakav klip, ili proizvoljnim drugim uredajem koji bi proizveo dejstvo koče-nja.
Po sebi je razumljivo, da se mogu izvoditi varijante i poboljšanja detalja, a da se time ne izadje iz okvira ovog prona-laska.
Patentni zahtevi:
1.	) Aparat za mehaničko vodenje ivica kod tkanina, naznačen time, što je o-brtni nosač koji nosi valjke svake vodiljne glave snabdeven viljuškom koja je prvenstveno postavljena ispod valjka, u ko-ju zalazi odgovarajuča ivica tkanine, i čiji su krači (19, 20) izvedeni lučno, i postavljeni tako, da su u projekciji na ravan upravnu na ravan tkanine njihove krivine upravljene u suprotnom smeru i seku se, dok se ovi krači u projekciji na ravan paralelnu sa ravni tkanine razilaze polaze-či od njihove zajedničke vezne tačke (21).
2.	) Glava za vodenje po zahtevu 1, naznačena time, što obinr bar iednog (6) od oba valjka ima površinu malo ispupčenu i što su predvidena sredstva za regulisanje relativnih položaja- njihovih osovina, što omogučuje da se prema brzini kretanja pomera tačka maksimalnog pritiska valjaka na tkaninu.
3.	) Glava za vodenje po zahtevu 1, naznačena time, što je uredaj za kočenje oscil.išučeg kretanja umetnut izmedu o-brtnog nosača koji nosi valjke i nepomičnog dela aparata.
4.	) Glava za vodenje po zahtevu 3.
naznačena time, što ure daj za kočenje ima meh (duvaljku) sa elastičnem membranom (29), koji je umesten izmedu protivtega (7) i nepomičnog nosača (la), i snabdeven otvorom za upuštanje i ispuštanje vazduha koji se može regulisati.
5.) Postupak za vodenje tkanina u ci-
lju da se postigne stroga paralelnost ivica za izvesne primene, naznačen time, što se glave vodenje postavlja ju na razmaku koji je man ji od normalnog razmaka, tako, da se one obe nalaze u položaju za odbijanje.
Ad pat. br. 13838