Pošiarina plaćena u aolovu	1" “ -'93‘; —»
     ------------------------------------------------- Csiia	Din	Z
   	—-— priiog	*
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
Ood. П. ~ Brof 33.
13. ailClllSia If1®** svakog čeivrlka • Godišnja prelplala 50 Din • Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom) |q-j|	elefon	br.	2543	• Račun kod poštanske šiedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Deselgodišnjica slavnog vladanja
NI. VEL. ALEKSANDRA L, KRALJA JUGOSLAVIJE
Čuvati jedinstvo narodno { celinu državnu, to je najviši cilj Moje vladavine, a to mora biti i najveći zakon za Mene i za svakoga.
Kraljev Manifest od 6. januara 1929-
Velik i svetao, plodonosan i sre-dan, ali i pun najvecih briga, nepro-cenjivih napora i žrtava, posvečenih očuvanju i unapredjenju onih teko-vina, koje su vekovi namicali i gradili ih krvlju i kostima plejada heroja i mučenika narodnih — da bi poko-tanjima svojim namrli ostvarenje najviših težnja i ideala narodnih:
Slobodu i Jedinstvo — danas, eto, okončava se prvi decenij vladanja Njegovog Veličanstva Aleksandra L, kralja Jugoslavije.
16. augusta 1921. godine Provid-nost je htela, da je Svoje blage i umorne oči zaklopio Junak i Pačenik, prvi kralj narodne krvi slobodne i ujedinjene kraljevine svih Srba, Hrvata i Slovenaca, Njegovo Veličanstvo Petar I. Veliki Oslobodilac, ostavlja-judi Svome ljubljenom Sinu, našem viteškom Vladaru, u amanet dokončano najvece delo, koje je započeo da gradi Njegov junački Deda,
Veliki Vožd Karadjordje Petrovič.
Tek davno pre toga javljalo se u duši narodnoj čeznutljivo sedanje na onaj kratki titraj narodne istorije u dalekoj prošlosti, kada je pod Ljudevitom Posavskim od Triglava do Timoka Slovenin imao svoju narodnu državu i kada tri plemena jedne krvi zajednički deliše sudbinu, koja se poigravaše njihovim narodnim životom. Burno se od tada prepli-*ala istorija Slovenskog Juga, dok eliki Kralj sa svojim Sinovima, dičnim Sokolovima, pobedom svetlog <*užja naše herojske vojske, pobedom Večne Istine i Pravde, ne osveti etrovu goru, Kosovo i Gosposvetsko polje, dok ne povrati sjaj jugo-® ovenske Krune i ne natkrili mod i veličinu carstva Dušana Silnog i ®tra Krešimira Velikog, ujedinivši tako pocepane plemenske teritorije 0(* vremena Pribine, Kocelja, Tomislava, Časlava i Samuila u jednu VeJiku i mocnu kraljevimi svih Srba, Hrvata i Slovenaca, danas našu 2aJedničku lepu otadžbinu Jugoslaviju.
Danas, slobodni i ujedinjeni jugoslovenski narod, slaveči u najvecoj radosti i nepomucenoj sredi desetu obletnicu slavnog vladanja svog jubljenog Kralja, gleda u Njemu oličenje i navedi zalog svoje velike hududnosti, jer mu je Kralj njegov, ulelovljeni Genije Nacije, i onda kad
' su ponovno zavijorile aveti nad na-šom Zemljom, kad su se uzburkale slepe strasti mržnje i pretio razdor, povratio mir, zadovoljstvo i uneo slogu, udarivši državnom brodu čvrst smer k stalnom i svestranom narod-nom i državnom procvatu i blagostanju. I jugoslovenska nacionalna misao dobila je po Njemu tada svoje istinsko i pravo oličenje u imenu kraljevine Jugoslavije, kojim su se zanosili velikani naše prošlosti, idejni neimari našeg narodnog jedinstva. On, Kralj naš, njen je najveci za* točnik i čuvar, jer Ga videsmo i u ono vreme besnila i strahota ratnih, kako kao Vrhovni komandant u za-povedima Svojoj junačkoj vojsci i kao Regent u svim tadanjim i poz-nijim državno-političkim enuncija-cijama unosi duh i ideologiju Jugo-slovenstva.
Jugoslovenski narod diljem prostrane i lepe naše otadžbine, poučen velikim iskušenjima teške prošlosti, kada ga je On preko najtežih stradanja i patnja, preko tolikih Golgota poveo svetlom stazom uskrsnudu novog života, slobodnog i srecnog, ponosan je i gord na svog Velikog Vodju, i Njegovom svetlom Prestolu,
0 desetoj obletnici Njegovog mudrog vladanja, uzdiže svoja srca plamene ljubavi, prinosi mu sve svoje misli, najtoplije osecaje i želje, da bi Njegova svetla Kruna, Kruna velike kraljevine Jugoslavije zableštila još vecim sjajem i da bi na njoj sinulo
1 ono biserje, čiji sjaj danas prekriva gusta koprena neotkupljene boli!
Sokoli kraljevine Jugoslavije, kao verni i neustrašivi čuvari jugoslo-venskog narodnog i državnog jedinstva, uz ceo svoj narod, pripravni su uvek da se svome Prvom Sokolu i Vodji odazovu na svaki poziv, kad bi ustrebali da hrane od ma koga ono, što im je najsvetije i najmilije.
Otadžbina naša i Narod naš sredni su, da im je Providnost po dugim velikim borbama, naporima i trpljenju podarila Kralja, koga rese sve	vrline	modernog	i	demokratskog značaja, i deledi ovu zajedničku
srecu	i	radost,	jugoslovensko	Sokolstvo u duhu okuplja se oko Njego-
vog Prestola, i, u nepokolebivoj veri u sjajnu buducnost kraljevine Jugoslavije, pozdravlja Ga sa iskrenim sokolskim
ZDRAVO
Folo-alelije Tonka, Zagreb
Kralj Sokolstvu
u vremenu od 1921. do 1931. god., otkada je na prestolju SV/- Ф'el, Slleksandar /., ŠKralj ^Jugoslavije, pružila se više puta prilika, da smo sa 9Vajvišega mesta u državi primili priznanje za sokolski rad i naišli na pum shvaćanje velike sokolske ideje te naših stremljenja i napera. Sa iskrenim zanimanjem i srdačnim simpatijama naš ŽKralj pratio je uvek naše puteve, davao nam pobude za ustrajan rad i postavio se o bok našof plemenito/ misli time, da je na čelo te organizacije u našo/ državi postavio Svoga 3?menca Sina.
‘žNaveščemo iz desetgodišnje dobe vladanja ZHj. Фel. ŽKralja tri ^Njegove najmarkantnije izjave, dane jugoslovenskom Sokolstvu.
Manifest Sokolima ođ 15. augusta 1922., prilikam svesokolskog sleta u Ljubljani
ZBrvi sokolski slet održan ovako sjajno u ovom biseru jugo-slovenskih gradova posvedočio je sve najlepše vrline, koje su kod nas primljene od naših velikih i zaslužnih učitelja: bratskih čeških Sokola.
Hhdeo sam naročitim zadovoljstvom vašu intimnu saradnju sa češkim i ruskim Sokolstvom, očekujuči, da čete na ovom polju slovenske uzajamnosti i dalje vršiti svoje blagotvomo dejstvo.
Očekujem, da čete i dalje sticati ugled i ajacavati do sad stečene veze sa srodnim organizacijama dosadašnjih savezničkih i prijateljskih naroda, čije smo odlične pretstavnihe bili srečni imati ovom prilikom u našoj sredini i da čete posvedočavati, da če srpsko - hrvatsko - slovenski narod biti stalan činilac među-narodnog mira i napretka.
ŽNašu moralnu snagu pokazali su podjednakim uspehom Sokoli i Sokolice, daštvo i pretstavnici naše slavom ovenčane vojske.
Sokoli, budite i otsad celom našem narodu primer jedinstoa duhovnoga i raznosite sa ovoga sleta niza Savu i fDravu, oz *Gisu i ŠMoravu, ka imoku i ^Vardaru ka S&osni, Neretvi i Zeti sve do sinjega mora ljubav prema svakom bratu i sestri, kažite im, da ste, ovako sakupljeni jedan uz drugoga, videli samo jedan isti lik, osetili jedno isto srce samih blizanaca i bliznaJdnja naše velike ŠMajke Otadžbine.
ГНа tome temelju jedinstva i Sokolstva podizače se dalji napredak snaga narodnih i državnih. Za sve to primite fMoju SKraljevsku zahvalnost na vašoj pokazanoj predanosti sokolskim i narodnim idealima.
Zdravo l
£j., 15. Vlil. 1922.
AleUaandar
П.
Za&valni telegram otI 28. januar a 1930.
Zahvaljujuči iskreno na odanom pozdravu sa prve sednice Saveza Sokola, osobito mi je zadovoljstvo, da u početku vašeg rada izrazim Svoju toplu zelju, da, i u buduče kao i do sada, plodni i korisni radovi Jugoslovenskog Sokola budu opravljeni na svestrani i zdravi razvitak našega naroda.
Aldc&ftndar
J/f.
Kraljeve reči Sokolima prilikom predaje szastave Savessu SKJ na svesokolskom sletu u 'Beogradu na Vidovdan 1930.
Sokoli i Sokolice!
Od Sokola ^Kraljevine Jugoslavije, koji je nedavno stvoren pod starešinstvom tMoga &rvorodjenoga Sina, ^Naslednika Prestola &etra, očekuje se da bude zdravi vaspitač omladine, pobornik bratstva i ljubavi, zatočnik velike jugoslovenske misli, nosilac viteškog i nacionalnog duha. On ima da kod svojih pripadnika razvija i jača plamen rodoljublja i plemenitog odušev-Ijenja, da im bude škola gradjanskih vrlina. 3?ored toga, on ima da bude spona sa velikom sveslovenskom sokolskom zajednicom.
4i znak Svoje Фladalačke pažnje prema tim velikim zada-dma i njihovom izvršenju, podarujem Sokolu ^Kraljevine Jugoslavije ovu zastava i razvijam je sa ždjom: da bi se uvek gordo lepršala na čast i slavu ZKralja i Otadžbine!
&od ovim znamenjem, Sokoli i Sokolice Jugoslavije, čeličite vaše mišice, oblagorodjujte vašu dušu, naoražavajte sokolskim vrlinama vaše srce. 3 nikada ne zaboravite, da vaš sjajni polet i sve vaše odlike uvek dugujute velikoj i ujedinjenoj Jugoslaviji, da njoj pripadate svojim mislima i svojim delima.
Od kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji, njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuča.
“So traže od vas vaše sokolske tradicije, to je amanet onih, koji padoše za veličina Otadžbine, to vam je ŽMoj ^Kraljevski pozdrav.
Zdravo !
Sokolstvo Kralju
Qospodaru, potomce viteškog roda fKarađorđeviča, sine neu-mrlog SK.ralja Z&etra I. ^Velikog Oslobodioca, ^oebi šaljemo danas, lcada pada u istonju kraljevine Jugoslavije prvo desetleče ‘Tjvoga vladanja, naš odam sokolski pozdrav!
Junače, koji si vodio Svoju vojsku preko strašnih patnja i umiranja u pobedonosni polet novog života, koji se u bujnom zanosu diže iz grobova i razvalina, jer mu je seme sejala ЧЈеспа SPravda!
Oče potnika, kojemu je srce uvek otvoreno, kada treba shvačati boli i nevolje, čga se ruka uvek pruža na pomoč, gde treba olakšati teret teškoga života. Sve teškoče i brige naroda nosiš u Sebi, kao što u fšebi odjekuju sve njegove radosti. 3)uša s dušom, srce sa srcem!
3Cralju Jugoslavije, najlepše zemlje na svetu, koju smo mi Sokoli prekriti svojim gnezdima, od njih sagraditi kule državne svesti, nacionalne skupnosti i narodnog jedinstva, da su se slile duše stotine tisoča u jedno mišljenje i da su srca svih uskladena u jedem harmonički kucaj!
Sine naroda, krvi naše krvi, kojemu mišljenje i dela prožima duboka ljubav prema svima nama, kojemu je dobrobit naroda i otadžbine največa briga, svima nama primeru i izgledu radinosti, koja izvire iz tvrde volje i koju vodi državnička mudrost!
Jugoslovenski Sokoli, Sokolice, naraštaj i deca, prodahnuti duhom slovenskog sokolskog bratstva — svi mi kao jedan uzdi-žemo pod jednim istim sokolskim bar jakom svoje duše u sunčane višine sokolskih ideala, ponosni i gordi, uvek pripravni na poziv svoga ŽKralja i svoje Otadžbine! 3z naroda smo, za narod smo!
Qospodaru, junače, oče, kralju, sine i brate, čuj kucaj naših srdaca, koja toga dana i uvek, iz dubine naših duša pozdravljaju %ebe, *£>voj 3)om i 9{od, dozivajuč blagoslov neba radu, brizi i naporima °Oladara Jugoslavije sa našim priprostim, ali iskrenim sokolskim:
Zdravo i
Savesc Sokola kraljevine Jugoslavije
VLADIMIR JANKOVIČ (Zagreb):
Telesni uzgoj seljanke
Gajenje telesne delatnosti u služ* | bi zdravlja prirodna je funkcija čo-veka baš kao i životinje. To nam do-kazuju dojenčad i mala deca svojim prirodnim nagonom za igra. la se pojava dalje odrazuje kod mladeži u veselju kretanja i gibanja, a kod ljudi u borbi za opstanak i uzdržavanje zdravlja. Povratimo li se malo unatrag i promotirimo li letimice razvoj teles* nog uzgoja, to čemo naići na stare narode, napose Grke, gde se pokret telovežbe smatrao, kao opči narodni pokret, koji nije bio monopol privilego* vanih kasta. Na žalost propašču tih naroda zabačene su njihove tekovine. Dolazimo u doba, gde telesni uzgoj služi samo u vojničke svrhe, dok je u privatnom životu i narodu potpuno zapušten Tek 18. i početkom 19. sto» leća nastaju pokreti za propagandu telovežbe. Nižu se razni sistemi, ko* jima je karakteristika društvena gim*
nastika pomalo prodire kao uzgojno srestvo igra, a napokon dolazi iz En* gleske i Amerike i šport. Ti sistemi se naglo usavršavaju, izgraduju se na empirijskoj bazi anatomskog i fiziološ* kog promatranja.
To je kratki pregled toga pok reta, a sada čemo da razmotrimo motive, koji su doveli do razvitka teles* nog uzgoja. U prvom redu spominjem potpuno odgojni momenat kao reak-ciju na srednjevekovno nazitranje Sledi vojnički momenat, koji je u svo je vreme bio vrlo snažan, a i danas još kod nekih naroda nije zabačen. Zatim dolazi zdravstvena strana, kojoj je bila zadača snažiti, čeličiti i lečiti organizem (Ling). A ikonačno i nacionalni pokreti (Sokolstvo) bili su u vezi sa telesnim uzgojem. Potlačene narodne manjine okupljaju se pod geslom telesnog uzgoja i narodnog zdravlja. Najjači primer je naše So*
kolstvo. Posle irata situacija se znatno menja. Telesni uzgoj postaje opči na* rodni pokret. A koji su razlozi popu* larizirali to naziranje? Degeneracija ratnog i posleratnog življa, nagli i arn normalni razvitak industrija, oskudne i nehigijenske stainbene prilike, tego* be težačkoga 'rada, te konačno teška životna borba, uplivisana svetskom gospodarskom krizom. Svi ljudi, za* posleni u raznim zvanjima, traže u slobodno vreme odmor i okrepu. Či-novnik i fabrički radnik sveži zrakv okretnost i snagu, seljak i težak brzi-nu, gibivost i irazonodu, a mladež i deca sunce i zabavu. Dakle, prema tome jc ideal i zadača našeg odgoj* nog sistema: zdravlje, snaga i lepota, potpuna harmonija razvitka tela i duha. Nije nam zadača stvarati teške važbače sa pokvarenim srcem, nervozne i histerične rekordere ili vešte sportaše kao zabavu opčinstvu. Svr-ha nam je jasna i odredena: ispravno odgajati našu decu, stvarati zdrav i veseo naraštaj, snažiti odrasle, raditi za opču korist naroda i domovine. Naš sokolski pokret mora biti pristu-pačan svim slojevima našeg naroda, on mora postati narodnom tekovi* nom, koja če nam dati ispravan i va* Ijan telesni uzgoj naroda. Rezultati toga rada ovise o nama.
To je ukratko pregled i nekoliko misli o telesnom uzgoju. Razmotrimo sada izričito pitanje žene u telesnom uzgoju. Počnimo opet od starih naroda. Situacija je opčenito mnogo lo* šija, nego li je u ono vreme kod muš* karaca. Žena se tada ne smatra jav* nim članom društva, ona je stvorena da ostane u kuči, da se brine za svoga gospodara. Prema tom društvenom položaju razvija se i telesni uzgoj, ili bolje rekuč ne razvija se i nije potre-ban. Žena nije smela da prisustvujc ni kao gledaoc olimpijskim igrama, najveeim svečanostima onog vremena. Na telesni odgoj ženske mladeži nije se polagala pažnja, tek su se nešto gajile igre loptom i plesovi. Ali i tu nailazimo na iznimke. U državi Spar-ta polagala se velika vrednost na te* lesni uzgoj žene, uzgajala se rasa dobrih, čvrstih i zdravih majka Svaka-ko plemenita svrha. Uz igre loptom i plesove, žene su se bavile atletikom i plivanjem. Imale su i svoje posebne sportske proslave. Koliko se držalo do lepoga irasta žene, kaže nam ova mala anegdota: Spartanski kralj Arhi-damus hteo je da umesto lepe, zdra* vc, ali siromašne devojke uzme za ženu slabu, ružnu, ali bogatu. Medu* tim, javno je mišljenje tu njegovu nakanu razbilo ,izjavivši, da oni žele kraljicu, koja če im radati kraljeve, a ne patuljkc i slabiče.
Na otoku Chiosu vežbali su mla* diči i devojke zajedno.
Premda je taj celi pokret bio shvačen delomično, važno je spome* nuti motive, koji su vodili napretku i gajenju tela. Tu so bili: zdrave čvr* ste majke; dakle zdravlje žene; ono je bilo glavni pokretač telesnog uzgo* ja u ono doba.
Predemo li dalje u srednji vek, onda nam je več unapred poznato, da se slika promenila i to svakako na vc-liku štetu telovežbe žena. Ta niti muš-karci sc nisu njomc bavili do neko* liko vitezova i vojnika. Moralna prc-sija crkvc nije dozvoljavala ženi da se bavi sobom, pogotovo ne svojim telom. I tako jc žena u to vreme u uzgoju tela bila zapuštena.
Stupajuči u novi vek, te bude-njem i obnavljanjem tekovina klasičnih naroda, pomalja se takoder ideja telesnog uzgoja žena. Ali jc sve to do naših dana bilo primitivno i bez ika= kovog fiziološkog osnova, te na to ne polažemo naročitu pažnju.
U srednjem veku, te početkom novog, a naročito u doba snažnog raz-vitka opčeg telesnog uzgoja, t. j. 18. i 19. veka, največa je zapreka i negativna strana telovežbe i zdravstvenog uzgoja odeča žene. Ne samo da jc ona bila stegnuta i kroz to deformi* rana, ona jc bila opterečena neshvat= ljivim brojem i naslagom sukanja, koje su prečile normalan rast. A o higijenskoj strani bolje da ne govorimo! Istom pred neko dva ili tri dc-cenija počele su sc žene pomalo oslo-badati tog tereta i postaju pristupač; nije telesnom uzgoju. I tako se poste-peno razvijalo sve do svetskoga rata, koji nam jc sliku potpuno promenio.
Žena nije više. samo u kuči, da čuva decu i da sc brine za kučanstvo. Stvara sc novi tip žene, koja ulazi u javni život. U pomanjkanju muških sila i radi velike bede za vreme rata, žena u gradu uz svoje prijašnje zanimanje i zadače, polazi u ured, zara-duje novac, da prehrani decu, sebe i da se brine za muža na ratištu. Ona na selu obraduje polje, kosi, slaže vo* zove sena, stogovc slame, ore, žanje i t. d Ukratko, ona zamenjuje mušku radnu snagu, postaje ravnopravna mužu. Žena se oslobada šilom prilika i stupa u život. Taj prekomeran rad i abnormalan razvoj aktivnosti žene donaša nam i 1обс posledice istrošc nost svih rezerva, oslabljen je živca nog sistema, klonulost, duševnu apa tiju i bolest.
Taj posleratni tip možemo u gla'--! nom svrstati r. tr’ grupe: žena ka<>
uredski činovnik — žena kao tabrički radnik — žena kao izričito manuelni radnik u poljoprivredi.
Nas zanima ovaj put poslednji tip Hi, jasnije rečeno, naša seljanka
Sada demo nastojati da je pobliže razmotrimo sa tri gledišta: njezina današnja uposlenost i uloga u životu
— delovanje i posledice toga rada — zadača Sokolstva i telesnog uzgoja na podignuču zdravstvenog' stanja žene.
Nama je svima dobro poznato, da je naša devojka na selu več od malih nogu mnogo zaposlena. Ne samo da drži kuču, ona radi i teške po-slove u polju i izvan kuče. U tim slu* čajevima dačemo jasniju sliku sa nekoliko brojeva. Iako ti brojevi nisu naši, to zaključak ostaje gotovo ne-promenjen, jer su prilike seljaka u susednim državama, obzirom na obav-ijanje i podelu rada gotovo iste. Prvo je vrlo karakteristično, da je broj že* na, koje obraduju polje za 30% veči nego broj muškaraca (slaba plodina, Ioša zemlja, vremenske neprilike, zemlja ne odbacuje dovoljno zarade, tereti dugova, muževi polaze u grad na zaradu (zidar stražar, dnevničar, ise* Ijivanje naroda). Žena je u mnogo slučajeva prepuštena sama sebi.
Prema istraživanju dr. Mimzinge* ra (Nemačka), prosečna delatnost muškarea u godini iznaša 3554 sati, dok žene 3933, dakle 379 sati .radi že* na godišnje više, ili 11%.
U vreme manjih poslova na selu (zima) žena radi dnevno do najmanje 11*5 sati, a u mesečima rada (juni, august, oktobar) ništa manje nego 14 do 14-5 sati. (4 do 7, 8 do 12, 12 do 9; i to: kuhanje, rad u kuči, rad oko kuče. hranjene stoke, živadi i t. d.). Ovi brojevi najbolje nam pokazuju upravo porazno opterečenje seljanke.
— Pa zar još i bez posledica?
Evo dokumentacije: omer abnor* malnih porodaja u selu i u gradu iz* naša 60 naprama 40. (Može biti, da je kod nas taj broj nešto povoljniji, ali ne obzirom na seljanke, nego obzirom na nesmotrenost i higijensko neznanje žena u gradu, a možda je baš i protivno).
Prema izveštaju jedne ženske klinike, u izričito seljačkom kraju doka*
f.ani ?u sledeči slučajevi suženja zde* lice: žena činovnika, privatnika, fabri-kanta 1 do 4%, fabrička radnica 23%, seljakmja 34%.
U Austriji je procentualna slika pomora u porodaju sledeča: žena či* novnika, privatnika, fabrikanta 0'4%, jadnica 0'7%, dnevničarka 17%, se* 'iakinja 2-3%.
u ,..^vo malo statistike daje nam naj* bolji pregled o zdravstvenom stanju *
seljanke.
Laik u tim stvarima, a i mnogi firadanin, misli, da je rad seljanke ugodan oporavak. Ona »uživa« sveži zrak, sunce, raznovrsnost posla, nije vezana celi dan na kuču. Da, to bi bilo istina, ali u onom slučaju, kad bi žena u tom radu imala i odgovarajuči odmor. Ona ga nema i radi bez pre* Stanka .{kuha, pere, redi kuču, ide u polje, brine se za ljude, decu i stoku).
To je prva slaba strana: optere* čenost koja dovada do izmorenosti i lošeg delovanja na mnoge organe i živčani sustav.
Nabrojimo sada još nekoliko ra* dova: obradivanje vrta, kopanje krum* pira, vadenje repe, okapanje kukuru-za, vinograda, žetva, dojenje i t. d. To su izričito radovi u stajanju, a posledice su: slaba izmena materije i hra* ne tela, poremečenje optoka krvi, oti-canje vena na nogama, grčenje žila, upala vena, ravna stopala, X-nogc, suženje zdclice, niški položaj maternice, lose izrašteni kostur. Nadalje radovi, u kojima žena potpuno poma* že i drži korak sa snažnijim muškar* cem, gde je i po rastu, po snazi i op* čoj konstituciji slabija: bacanje sena na voz, pravljenje stogova, košenje, tovarenje teških tereta. Žena mora da brzo koraca za raznim Strojevima kod košenja, sušenja sena, a naročito kod sijanja, da obavlja sledeču fazu rada, koju zahteva mašina (dok se za to vreme muž vozi) Ženi, naročito se* Ijanki, usled širokih bokova nije pri*
roden brz hod, što ga zahteva stroj, te mora za obavljanje toga rada da troši mnogo energije. Drugi još teži poslovi, kao oranje, nošenje brente u vinogradu i ostalih tereta deluju vrlo nepovoljno na čitav organizam, a na* ročito na formaciju zglobova i kostiju.
Dolazimo do odeče. Spomenuli smo več, kako je izgledala odeča žene u prijašnjim vremenima. Ona se još danas zadržala kod naše seljanke u manjoj meri. Što je najlošije, žena je stegnuta u pojasu, odeča je teška, obilna i nehigijenska, duga. Delovanje je ovo: preči redovito disanje, naročito trbušno, slabi krvotok, Sirce i probavu, tlači telo,i ne dozvoljava isparivanje kože. Nekoliko brojeva obzirom na odeču. N. pr. kod rada kopanja krumpira ustanovljeno je sledeče:
lagana i komotna odeča: disanje 22, puls 83, tlak krvi 102; teška, stegnuta odeča: disanje 28, puls 112, tlak krvi 117.
Ovi brojevi dokazuju mnogo veči potrošak snage u radu sa tesnom ode-čom, a dozvoljavaju isključivo prsno disanje.
Konačno dolazimo do zdravstvene i higijenske strane. Premda još nije tačno dokazano delovanje rada za vre* me menstruacije, vredi danas kao činjenica, da žena mora u to doba iz-begavati teški posao, mora se čuvati neko vreme nakon poroda i ne suviše rano ustajati iz postelje. U protiv* nom su slučaju posledice neizbežive. Seljanka još nije danas upoznata sa higijenoin tela. Pranje tela, kupanje, čistoča rublja i red u kuči, ne samo da su ukras žene, nego potreba pojedin-ca i društva.
Sada smo predočili prilike i teš* koče seljanke u svakidašnjem radu, polazimo na poslednji deo, a to su putevi koji nas vode uspešno, pa ma* kar i delomičnom otstranjenju tih na* vedenih pojava, koje terete Ženu (t. j. iznemoglost, prevelika uposlenost, jednostrani razvitak pojedinih delova tela, zapuštenost nutarnjih organa, nedovoljan opticaj krvi, bolest i rđa* ve higijenske prilike).
Preveliku uposlenost i iznemoglost možemo da ostranimo samo na jedan način, a to je racionalna podela rada, koja neče Ženu izrabljivati do njenih poslednjih snaga. Taj deo spada i u program svih socijalnih institucija i udruženja bilo državnih- bilo privatnih.
Nadalje, ženi na selu (i u opšte) dugujemo harmoniju tela. Sve ono što je zapušteno, treba oživeti i sraz-merno osnažiti i uzgojiti sa ostalim delovima tela. Izlečiti joj nutarnje organe, ojačati živčani sistem pružiti joj veselje i odmor. To postizavarno našim telesnim uzgojem, koji mora da joj pruža gibivost, okretnost, snažnu trbušnu muskulaturu, ravna krsta, pospešuje rad srca, pluča i probave, te na taj način osvežuje celi organizam. Taj telesni uzgoj mora biti vesele na* ravi, da pruži duhu odmora i razono* de, pun života i zabave, da otstrani snažne i teške posledice. Telovežbeni rad za seljanke mora izbegavati vežbe dugoga i stalnoga stajanja, vežbe pot* pora i snage na spravama, vežbe na* pora, izdržljivosti i naročite brzine. Svrha tog metoda neka bude čisto zdravstvena gimnastika, 2. atletika, i sve drugo neka budu sporedno.
Taj vežbovni metod svrstačemo u glavnom u 6 grupa:
1 slobodne vežbe, »razgibavanje«, zdravstvena gimnastika, 2. atletika, i to lagano trčanje, poskoči (po ‘moguč* nosti izvedba po glazbi, kola, lagani skokovi bacanje laganih sprava kugla
4	kg, lopta, koplje (štap), 3. prirodne vežbe skokova na spravama, 4. razno* likosti, gimnastičke igre (izričito vesele naravi), igre loptom (odbojka), 5. pli* vanje i kupanje, 6. narodni plesovi i pevanje.
Od ne manje važnosti je higijen* ski uzgoj. Taj uzgoj postizavarno dobrim savetima, korisnim predavanji-ma o čistoči stana hrane, piča, higi-jeni tela, koju naročito treba napo* menuti. Često kupanje, odlaganje teš* ke odeče, češča izmena rublja, neka
Od bratske Češkoslovaške obce sokolske v Pragi smo prevzeli v razprodajo za področje Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije vso njeno knjižno zalogo. — Opozarjamo na to vsa bratska društva in vsakega poedinca, naj poslej krijejo svoje eventualne potrebe iz te zaloge pri nas, a ne več direktno iz Prage.
Jugoslovenska Sokolska Malica
тшмшшшшшашшт Ljubljana, Narodni dom
bude predmet naročite pažnje. Treba več jednom 'rušiti i razarati gnezda tuberkuloze, koja nam ubijaju i pro* reduju narod. Graditi čista i zdrava ognjišta, gde če se sklonuti mlade bu* duče generacije.
Nastojali smo da prikažemo i očrtamo te puteve, koji nas vode po* boljšanju stanja žene na selu. Ali ko če ih izgradivati i ko če nam služiti kao smernica i putokaz? Jedina orga* nizacija, koja može pozitivno voditi taj pokret, rešavati uspešno ove teške zadače je — naše Sokolstvo, uz pri-pomoč ostalih državnih i privatnih institucija, snažnu suradnju ženskih udruženja i ostalih humanitarnih dru* stava (škole, higijenski zavodi, Crveni krst, Savez ženskih udruženja i t. d.).
Provadanje tih zadataka zahteva mnogo vremena, sbrpljivosti i dobru orga-nizaciju. Ne počimati kod odraslih, nego odgajati u tome duhu decu u školi, privadati u naše redove mlade seoske devojke. Sedmično dva sata našeg vežbanja i korisno upotrebljena nedelja mogu da upravo potpuno paraliziraj u teške posledice i greške 80 do 90 satnoga tednog rada.
Duševnim i telesnim uzgojem u Sokolstvu oteretit Ženu težačkoga ra* da, smanjiti njeno opterečenje, otstra* njivati posledice njenog zanimanja, objasniti temeljne pojmove higijene, odgajati zdrave i dobre majke i stva* rati ravnopravne članove našeg dru* štva — to je zadača našeg sokolskog pokreta na selu.
/LoVSN/Ko
■/oKoL/TKO
Austrijska Sokolska župa u Beču
Prvo sokolsko društvo u Beču bilo je osnovano pet godina posle osniva* n ja prvog sokolskog društva u Pragu, naime god. 1867. Odmah su nastala i druga češka sokolska društva, koja su se vremenom združila u austrijsku župu. Ova župa brojila je pre rata 2099 pripadnika. Za vreme rata broj je spao na 888 članova, od kojih se je posle prevrata još mnogo odselilo u čehoslovačku republiku. Ipak se je broj članstva u toku poslednjih go* dina opet počeo dizati i danas austrij* ska župa ima 14 društava, u kojima je 2015 članstva, od toga 1330 brače i 685 sestara. Ako k tome još pribroji* mo 116 naraštajnika, 112 naraštajki. 116 muške dece i 245 ženske dece, vidimo, da austrijska župa ima svega 2604 pripadnika. Od društava, učia-njcnih u austrijskoj župi, 13 ih je dru* stava u Beču, a jedno u Atzgersdorfu. Rad župe dosta ometa nedostajanje vežbaonica. Ali i u tom pogledu skoro če biti bolje. ČOS dala je u tu svrhu župi na raspolaganje iznos od 300 000 Kč, pa i čisti prihod prošlog župskog sleta u Beču namenjen je gradnji vežbaonica.
Poljsko Sokolstvo u Americl
Poljsko Sokolstvo u Americi pri* redilo je ovc godine svoj četvrti izlet u domovinu — U prednjačkom teča* ju, koji je priredilo savezno načelni* štvo, bilo je 25 slušatelja. — U mese* cu maju poraslo je poljsko Sokolstvo u Americi za 1000 pripadnika. — Tednik »Sokol Polski« započeo je anketu
o	Sokolstvu u skautskom pokretu.. Isti list ima ove godinc novi prilog za sokolsku mladež »Glos Sokolat \v Атсгусе«. — 11. župa poljskog Sokolstva priredila je 30. i 31. maja tak* mičenja i svoj 23. slet u St. Louis, Mo. Na tom slctu učestvovalo je 2500 poljskih Sokola. Samo iz Chicaga došlo ih je posebnim vozom 600. — Ostali žup-ski sletovi su bili: XII. župe od 3. do
5. jula u VVilmington, Del., XIV. župe od 4. do 6. jula u Clevelandu, IX. župe od 3. do 5. jula u Uici, N. Y., VII. župe 30. i 31. maja u Exeter, Pa, IV. župe istih dana u Ambridge, Pa., V. župe slet V. župe bio je u Ne\v Britain. Conn., VIII. u Webster, Mass., X. u Salem, Mass. Na svim tim sletovima nastupilo je ukupno oko 8000 vežbača i vežbačica. — 4. jula o. g. prisustvo* valo je poljsko Sokolstvo iz Amerike u Varšavi otkriču Wilsonovog spo* menika. Spomenik je izradio američki vajar Gutzon Boirglum na-trošak slav* nog pianiste I. J. Padarevskog.
Iz ruskog Sokolstva u Americi
Ruski američki Soko, koji pret* stavlja Amerikanskij Russkij Sokol Sojedinenija«, osnovan je u Americi pre 20 godina. Ove godine broji 20.000 pripadnika te ima 1,080.160 dolara ka* pitala. Prošle godine slavio je 20 go* dišnjicu svog opstanka time, da je po-jačao agitaciju za pristup u Soko. LJ organizacijskom kao i tehničnom po* gledu iruski američki Soko dosta dobro stoji. Mnoga društva imaju dobro uredene domove i vežbaonice. Ako mu bude moguče, posetiče prilikom IX. svesokolskog sleta Prag, te če tirne obnoviti svoje veze sa svojom zagra-ničnom bračom u Evropi. Starosta ruskog američkog Sokola je br. J. Va-sil, načelnik br. J. Kaua, načelnica s. M. Vasilova, prosvetar br. P. Mačkon.
f Br. Vaclav Svoboda
Brat Vaclav Svoboda, prednjak »Praškog Sokola« i član pobedničkih vrsta ČOS u Londonu, Turinu i Parizu u godinama 1910., 1911. i 1913. umro je od zapalenja pluča 21. jula
o.	g. u dobi od 46 godina. Pogreb mu je bio 24. jula u Pragu. Sa bratom Svobodom nestalo je iz sokolskih redova jedan od onih Sokola, koji su pre rata svojim požrtvovnim sokol* skim radom širili po svetu slavu so* kolskog i slovenskog imena. Slava mu!
društava, gde je znao naročito prido* biti srca slovenačke napredne omla-dinc. Posle oslobodenja bio je član mnogih gospodarskih i nacionalnih udruženja, član opštinskc uprave u Celju glavnog tarifnog odbora u Beogradu i t. d. Član Sokola bio je več kao dak mariborske gimnazije.
Bratu Janku: Slava!
Telesni uzgo) i spori u ČSR
Čsl. ministarstvo za narodno zdravijo i telesni uzgoj prikazuje na izložbi za telesni uzgoj i šport u Par-dubieama brojčano stanje svih saveza u ČSR, koji gaje telovežbu ili šport. Prema tim podacima ima čehoslovač* ka obec sokolska 629.136 pripadnika, Savez radničkih telovežbačkih udru* ženja (socijalisti) 109.085, ČehoslovaČ« ki Orao 103.411, Federacija proletar* ske telovežbe (komunisti) 40.000, ne* mački Turnkreis 47.126, Svesportski odbor 210.000, Deutscher Turnvcrband 163.003, Arbeiter=Turn und Sportver-band 57 410 i Hauptausschuss 203.673 pripadnika. Svim tim udruženjima izdalo je spomenuto ministarstvo u god.
1930.	pomoč od 2,378.297 Kč.
Holandski telovežbački savez
Holandski telovežbački savez pri* redio je 3. i 4. jula o. g. u Amsterdamu medunarodna takmičenja u pro-slavu 45 godišnjice osnivanja društva Kracht et Vlucheid.
Sestra Renata Tyrševa -počasni doktor
Karlov univerzitet u Pragu podelio je sestri Renati Tyrševoj počasni doktorat filozofskog fakulteta. — Odlič-noj sestri, udovi dr. Miroslava Tyrša, na tom visokom priznanju njezinog kulturnog i sokolskog rada iskreno čestitamo!
KNJIGE I LISTOVI
t Br. Janko Lešničar
Kad je u Zemunu 3. o. m. eksplo* dirao u vagonu monakovskog brzog voza pakleni stroj, namešten u ino* stranstvu od izdajica našeg naroda, pao je kao žrtva ovog gnusnog i zver*, skog podviga i naš brat Janko Lešni* čar, direktor Oblasne zadruge za po* ljoprivredni kredit u Cupriji, beskom* promisni pobornik jugoslovenske nacionalne i državne misli.
Tragično preminuli br. Janko Lešničar rodio se 14. maja 1884. god. na Humu kod Ormoža u Dravskoj banovini. Gimnaziju je svršio u Mari* boru, a nato se je upisao na veterinarski fakultet u Beču, gde je bio jedan od voda akadeinskog društva »Slovenija«. God. 1906. napustio je Beč te stupio u redakciju »Domovine« u Celju. Kasnije je uredivao celjski »Na* rodni Dnevnik«, a do svetskog rata celjski »Narodni List«. U nemškutar-skom Celju za vreme Austrije kao od* ličan novinar znao je uvek u pravo doba braniti naše nacionalne, privred* ne, kulturne i socijalne interese. God.
1929.	bio je od Privilegovane agrarne banke imenovan za direktora Oblasne zadruge za poljoprivredni kredit u Ćupriji. U Šumadiji je s uspehom ra* dio u mnogim gospodarskim institu-
cijama te priredivao zadružne teča-jeve.
Pre rata igrao je br. Janko Lešničar veliku ulogu u Savezu narodnih
ZAKON O NARODNIM ŠKO-LAMA.
II. svezak.
A. Zakonski propisi o školskom zdravstvu.
B. Zakonski propisi o maloletnima.
Za učitelje, lekare, sudije i Opčine! U nakladi Učiteljske tiskare u Ljubljani izišla je prva zbirka pravilnika k zakonu o narodnim školama, kao II. svezak celokupne zbirke zakonskih propisa k zakonu o narodnim školama.
Ta zbirka sadrži sve zakonske propise o zdravstvu i higijeni škole, učenika i učitelja sa opširnim stvarnim kazalom i registrom svih zakona, koji su izišli u Službenom Listu i Službenim Novinama i odnose se na zdravstvo. Zbirka če korisno poslužiti svakoj školskoj poliklinici, svakom zdravstvenom i higijenskom zavodu, školskim odborima, načelništvu upravnih opčina, zdravstvenom odboru i svakom sudiji, osobito za decu, koja su obvezana na polaženje škole kao i za maloletnike, jer zbirka sadrži sve zakonske propise glede moralno po-kvarene dece obavezne na pohadanje škole,' kao i gledom na maloletnike, sa opširnim stvarnim kazalom i registrom svih zakonskih propisa o sud-skom i kaznenom postupku, koji su izišli u Službenom Listu i Službenim Novinama. Opširno stvarno kazalo omogučuje, tla se svaki predmet odmah pronade, a ujedno i odnosne odredbe, koje su s time u vezi. л V
Knjiga je pisana u slovenačkom i cena joj je: broširanoj 36’— Din, uvezanoj u celo platno 45'— Din. Do-bije se u svim knjižarama.
Za svesokolski slet u Pragu 1932. god.
lzašla je u našoj nakladi nova knjiga:
Praktički udžbenik češkog jezika
Za Sokole priredio Franjo Malin Cena kartoniranom primerku 25 Din Ko želi iduće godine na slet u Prag, neka nabavi ovu knjigu!
Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom
WVVVYWVYVVYWVr^VVVVVVY>
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO GOLA.
Dana 2. augusta o. g. održalo je naše Sokolsko društvo svoju prvu jav-nu vežbu, na kojoj su sudelovala društva iz Koprivnice, Gotalova i Novi grada. Taj dan je bio naročito svečan za ovo naše mesto, koje leži na sever-noj granici naše domovine, čuvajući mrtvu stražu, te če ostati još dugo u sečanju ovdašnjeg naroda.
Početak vežbe bio je zakazan u 4 sata te se do toga vremena saku-pilo na vežbalištu dosta gostiju, medu kojima nam je spomenuti u prvom redu sreskog načelnika Muždeku, te di-rektora gimnazije br. Galijana iz Koprivnice, koji je bio i izaslanik župe.
Pre početke vežbe pozdravio je goste brat Kokor, zam. starešine te brat Finderle. Na pozdrav odgovorio je br. Galijan, koji je u vrlo zanosnim rečima spomenuo važnost Sokola, napose ovde na granici. Svoj govor završio je kličuči Nj. Vel. Kralju, starešini Sokola Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji.
Nakon toga prešlo se na izvode-nje programa koji se sastojao jz 9 točaka. Prvo je nastupio podmladak golski i gotalovski sa zastavicama, iza toga naraštaj iz Novigrada podr. vež-bom sa štapovima, koju su složno od-vežbali. Četvrta tačka programa bila je bjelovarska župska vežba članova Nastupili su vežbači iz Gole, Koprivnice i Novigrada podravskog. Posle su nastupili naraštajci iz Koprivnice u prostim vežbama, koje su dobro uspele, članovi iz Gotalova u vežbama sa kopljima, koja se gostima jako dopa-la, te je pobrala zasluženi pljesak, a tako isto izveli su Sokoli iz Gotalova skupine sa vrlo efektnom piramidom na kraju. Osma tačka bile su sprave; društvo Novigrad nastupilo je na ka-rikama, a Koprivnica na ručama. Poslednja tačka bile su skupinske vežbe Sokola iz Koprivnice, koje su oduše-vile sve prisutne goste.
Iza javne vežbe razvila se pučka svečanost. Moralni i materijalni uspeh bio je odličan, a napose treba istak-nuti, da je pretsednik vlade g. Petar Živković svojim prilogom od 500 Din vidno povećao prihod.
Župa Karlovac
ŽUPSKI SLET.
Karlovac je oduvek nosio karakter naših gradova u kojemu su kultivisani elementi naših nacionalnih ideala. . Iz njega je rekrutovan lep broj kulturnih i nacionalnih radnika. Ako nije mo-gao da prednjači, a ono on nikada nije hteo da ostane iza drugih gradova. Zahvalnost za ovo ide uvek samo na* cionalno svesnim i kulturno jakim gradanima grada Karlovca, koji ulažu sve svoje najbolje snage u radu za nacionalne ideale i dobro naroda, isti-
čuči se svojim .radom kao pojedinci ili radeči u kulturnim i nacionalnim organizacijama. Izmedu svih ostalih organizacija i privatnih institucija u ovome radu ide prvo mesto sokolskoj organizaciji.
Sokolska ideja u gradu Karlovcu uvek je bila ideja vodilja kulta Jugo-slovenstva. Organizacija i rad u So-kolskom društvu, kako od prvih dana osnivanja sokolskih organizacija u na* šim krajevima, tako i danas, može da posluži za primer sokolskog rada
Nije pravo prošla ni godina da« na kako je osnovana Sokolska župa Karlovac, žilavim radom ona spremi več prve godine svoga života župski slet, hoteči time pokazati javnosti koliko se dade složnim radom učiniti.
Dne 23. augusta o. g. župa Karlo* vac u zajedničkom radu sa matičnim društvom održače reviju ne samo svo* jih društava i četa u tehničkom pogledu, nego to če biti manifestacija sokolske i jugoslovanske ideje. Toga če dana grad Karlovac pokazati naročito svečano ruho tim više, što če toga dana kao nikada možda do sada, bez plemenske podeljenosti proči gradom povorka gradana sa teritorija Sokolske župe Karlovac zadojena jednom — jugoslovenskom — misli.
Za ovaj slet vlada veliko intere* sovanje građana. Da sc sve izvede u najboljem redu, učinjene su pripreme i rad je podeljen na pojedine odbore, koji se stara ju oko izvedbe i pri-prema.
Na sletu če nastupiti celokupno članstvo župe Karlovac, a kao gosti sudelovače nekoja društva Sokolske župe Zagreb i Sokolske župe Sušak-Rijeka.
Sve informacije daje župski od
bor.
Župa СјиШјапа
SOKOLSKO DRUŠTVO VELIKE POLJANE.
Velike Poljane pri Ribnici še niso imele take slovesnosti, kakor je bila v nedeljo 2. avgusta. Par mesecev je od tega, ko se je idealnemu možu Pir* natu izpolnila dolgoletna želja ter sc je za Velike Poljane in okolico usta* novil Sokol. Prvi starosta je seveda za to zaslužni br. Pirnat. Bratje in sestre, sicer maloštevilni, so prijeli resno za delo in dali preteklo nedeljo prvi obračun.
Prireditev se je vršila spodaj v Ortneku nasproti gostilne br. Picka, ki je nesebično nudil Sokolu, kar je mo; gel. Travnik in vse potrebščine za veselični prostor je dal na razpolago ortneški graščak gospod Oskar Kosler, ki je z gospo soprogo tudi posetil prireditev. Celo dopoldne so člani in članice pripravljali taborišče.
Iz Ljubljane je prispel župni od* poslanik, ki je ob tej priliki pregledal vzorno poslovanje. Iz Ribnice je pri* peljal starosta br. Ančik močno za= stopstvo ribniškega društva, duše so*
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš« Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav TyrS.
Jan Kfen: Cilj sokolskih teženj.
Svaka sveska stoji 3 Din
III.
IV.
V.
VI.
VII.
n
»
n
n
n
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tvrdom povezu 20 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
^Jugoslovenska Sokolska ŽMatica
Xjubljana, ^Narodni dom
‘Gele/on 25-43 I Siačun ooštanske štedionice £j ubij ana 13.831
kolskega gibanja v ribniški dolini. Tu* di matično društvo Sodražica je po? slalo svojo pomoč.
Po kosilu se je pred taboriščem sestavila povorka. Na čelu so jezdili trije člani, za ribniško sokolsko godbo sta bila nameščena ribniški in sodra-ški prapor. Za tem je vodil sprevod starosta dr. Pirnat v spremstvu župnega delegata in ribniškega okrožnega načelnika. Sledilo je 20 članic, 20 čla* nov, 20 moškega in 5 ženskega naraščaja, 12 dece in več somišljenikov v civilu. Godba je udarila in pestra povorka je krenila gori v Velike Poljane. Vaščani, ki so >ravno prihajali iz cerkve, so ob tem novem pojavu na velikopoljanskih tleh živahno pozdrav* ljali.
Telovadni nastop je bil zelo zado* voljiv. Nastopili so vsi imenovani po* vorčni udeležniki s prostimi vajami, na drogu in bradlji, deca z obilo sme* ha vzbujajočo tekmovalno igro. Raz* dobja ined posameznimi točkami ni bilo. Vaje pa so se izvajale točno, v skladnosti in ritmičnosti zelo povoljno.
Poudariti je treba, da so nasto* pivšim številčno tvorili jedro domačini in je bilo n. pr. od 20 članov telovadcev 11 domačih. Močno jih je podprla Ribnica in deloma Sodražica. K dobri izvežbanosti je veliko pripo* mogel učitelj br. Možina, ki je prišel tje v ta namen po dovršenem pred-njaškem tečaju.
Po nastopu je zbrano telovadno krdelo in navzoče goste pozdravil starosta br. Pirnat, za tem pa znani domači župan, ki je kot preprost kmet neverjetno zadivil navzoče s stvarnim, ognjevitim, dobro zasnovanim govo* rom in navdušil prisotne za sokolsko idejo. Izročil je tudi pozdrav osebno zadržanega gospoda ministra Puclja. Oficijelni del je prešel v živahno pro* sto zabavo domačinov in gostov, ki so se veselili dobro uspelega četinega krsta.
Kakor je to pomemben dogodek za Velike Poljane in Ortnek, tako je vreden poudarka za sokolsko vpraša* nje. Narod je čvrst iz njega sponta* no vro ideali, narod ima kleno nravno moč. Sokol dobiva gnezda tudi^ v manjših krajih, tudi ti maloštevilni hočejo biti požrtvovalni in vredni so* kolskih zaslug.
Upajmo, da se bo četa držala in razvijala složno in vztrajno vedno si v svesti, da je del one velike narodne čete, ki uživa zaupanje in zaščito vla* darjevo in ima nalogo, da s krepko voljo in zdravo dušo gradi domovini srečno bodočnost
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO ZREČE.
Svoj prvi javni telovadni nastop jc priredilo Sokolsko društvo v nedeljo dne 2. avgusta ob lepi udeležbi domačega ljudstva in bratskih sosednjih društev, za kar se jim na tem mestu izreka zahvala. Pripomogli so s teni do čim sveeanejše manifesta-cije sokolske ideje.
NIp slavnostno okrašenem letnem telovadišču se je vršila telovadba v splošno zadovoljstvo navzočih.
Pričela je deca z ljubkimi rajal nimi vajami združenimi s petjem, plesala kolo s p remi j e vanjem domačih tamburašev ter z igricami izvabila mnogo smeha pri gledalcih.
Naraščajniki so ob spretnem vodstvu načelnika br. učitelja Unverdorb-na poleg obveznih prostih vaj nastopili tudi na konju, naraščajnice pa so dodale k prostim vajam nastop na gre-<!i. Po eksaktnem izvajanju so ugajali >:lasti naraščajniki.
Članice, pomnožene s sestrami i/ Konjic, Oplotnice in Poljčan so pod vodstvom domače načelnice s. učiteljice Verbekove lepo Izvajale predpisane proste vaje. Domače članice so se izkazale tudi na bradlji pod vodstvom podnačelnice s. Lepšinove ter za sigurno izvajanje žele splošno prizna-njc.
Burno pozdravljena je bila impozantna 56 združenih članov broječa četa članov, ki je z odlično izvedenimi prostimi vajami izvajala vihar navdušenja. Orodne vaje na drogu in bradlji so bile istotako lepe in točne. Vsa čast vaditeljema načelniku bratu Unverdorbnu in bratu Lepšini.
Po končanem dvournem sporedu se je razvila prijetna sokolska zabava ob spremljevanju železničarske godbe iz Zidanega mosta in domačih 'tamburašev ter 'je tudi v gmotnem oziru zadovoljila mlado društvo, ki si je za kulturno delo v zimskem času ravnokar dogradilo lep oder. Želimo, da bi ne samo vsi dosedanji člani vztrajali pri sokolskem delu, temveč tudi pritegnili številne druge, ki stojijo ob strani. Saj je Sokol za vse in ni proti nikomur.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAPLJINA.
Javna vežba.
Sokolsko društvo Čapljina priredilo je 2. augusta svoju godišnju jav-nu vežbu. Bila je to divna revija svih kategorija i njihov godišnji ispit. Po-
red društvenih kategorija, nastupile su i Sokolske čete iz područja ovoga društva i to iz Tasovčiča, Klepača, Počitelja, Prebilovaca i Gabele. Uz vojnu muziku 29. p. puka iz Trebinja izveden je program na opšte zadovolj* stvo. Veselje je trajalo skoro 24 sata neprekidno.
Bratsko Sokolsko društvo Ljnbu-ški došlo je skoro kompletno sa svo-jom četom iz Klobuka, a brojno je bilo zastupljeno i bratsko društvo Stolac.
Nije uspeh Sokolskog društva samo u tehničkoj izvedbi javne vežbe, njegov uspeh je u tome, što je zatala-salo sve slojeve grada i sela i pridobilo ih za Sokolstvo. Poseta, koja bi pre odgovarala manjem sletu, najbolji je dokaz, da Sokolsko društvo Čapljina ide pravim sokolskim putem. To dokazuje i bruto prihod javne vežbe od 12.500 Din.
Čapljina je gnezdo Sokolstva od dela. Njena sokolska budučnost je osi-gurana.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO.
Dne 15. augusta o. g. proslaviče Sokolsko društvo Blato na Korčuli dvadesetpetgodišnjicu svoga osnutka uz sudelovanje Sokolskih društava iz okolnih mesta i izaslanstva Sokolske župe Mostar.
Uz zadušnice za preminulu braču održače se svečana sednica upravnog odbora, ophod mestom, javna vežba i dve akademije.
Osnovano je u danima, kada su nacijonalna osečanja i stremljenja pre-lazila u junaštvo, ovo j c društvo u doba robovanja Austriji uz velike žrtve, napore i stradanja doživelo do danas lepih uspeha. I slaveči sada uspomenu dana, kada se je nekoliko mladih ljudi, zaneseni osnivanjem sokolskih društava po dalmatinskim gradovima, okupilo da se odgaja u ljubavi za slo-bodu. Sokolsko društvo u Blatu poziva i ostalu sokolsku braču, da bi se pridružila ovoj njegovoj manifestaciji velike sokolske i slovenske ideje, ideje koja je i ovde, na krajnjim našim obalama, pobeđivala sve napore i ka-prise tlačitelja i ulevala u črnim danima utehu i nadu u bolja srečnija vremena, vremena bratstva i slobode.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRPANJ.
Sokolsko društvo Trpanj, da udo-volji brojnini gostima, priredilo jc dne 26. jula o. g. izlet u nedaleku plažu
Divna. Ovde se nalaze ruševine dvora D. Ranjinc, dubr. plemiča i pesnika iz XVI. veka. Svanulo je krasno jutro. U motornim ladama našlo je mesta preko 80 izletnika. Divna je iza Ore-biča največa peskovita obala na Peli', šen. Prema podnevu uzdiže se tala-sasto Sv. llija 961 m, največi vrh na poluotoku. Skauti i Sokoli izveli su mnoge zanimljivc i šaljive vežbe. Pri-redena je i zakuska na plaži. Izletnici posetiše i oblizuje ribarsko selo Duba. Seljani te izletnici, medu njima nekoli-eiua Sokola-ica iz Beograda, biti su nc-cbično oduševljeni.
Ovaj izlet prožet bratskom paž* njom i disciplinom, ostače svim iz* letnicima u lepoj uspomeni. U predvečer je društvo se povratilo u trpanj-sku luku.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLENJ* SKE TOPLICE.
Sokolsko društvo v Dolenjskih Toplicah je imelo v pretekli zimi in še spomladi društveni prednjaški te* čaj, ki ga je vodil br. Šlibar Martin. Po dovršenem tečaju sc jc vršil izpit, h kateremu so se prijavili udeleženci tor položili izpit sledeče: s. Marija Rozmanova z odličnim uspehom, s. Žen Vladka s prav dobrim, brata Bučar Anton in Gregorc Drago ter s. Fuks Jožica z dobrim uspehom.
V nedeljo dne 26. julija je imelo društvo svoj javni telovadni nastop v ta namen zelo pripravnem in senčnem kopališkem parku. Zleta se jc v
lepem številu udeležilo tudi bratsko društvo iz Novega mesta s Sokolsko četo kmetijske šole na Grmu in bratsko društvo iz Št Jerneja z lepim no* vim društvenim praporom. Takoj po SA 15. uri je' krenila povorka po zdravilišču Toplice z godbo Godbenega društva iz Novega mesta na čelu, ki je bila od zbranega občinstva krepko pozdravljena. V povorki je korakalo za prapori (3) 33 članov v krojih, 15 članic, 25 bratov sokolske čete z Gr* ma, 37 moškega ter 15 ženskega naraščaja, 9 moške in 12 ženske dece. — Takoj po povorki se je pričela javna telovadba. Prva je nastopila moška deca (9) s telovadnimi igrami in nato ženska deca (13) tudi z igrami, ki so za deco pač najprimernejša telovadba. Za svoja izvajanja igric so želi mladi bratci in sestrice obilo priznanja in smeha. Za njimi je nastopila Sokolska četa z Grma. 25 mladih in krepkih kmečkih fantov, bratov gojen* cev kmetijske šole, ki so strumno in z lepim kritjem izvajali vaje za sclja* ške čete. Zelo je navdušila mnogo* številno gledajoče občinstvo sklepna skupina, ko je vrhunski telovadec dvi* gnil državno trobojnico ter z njo po = zdravljal osvobojeno domovino. Domači moški naraštaj (9) jc nastopil z vajami s puškami ter častno izvršil svojo nalogo, za kar je bil nagrajen z močnim aplavzom. Ženski naraščaj (19) je podal prvo praško prav lično in skladno elani Novo mesto (8) so odtelovadili težke splitske vaje. katerim pa je godba prehitro igrala, kar je precej motilo. Dobro se je odrezal moški naraščaj (23) s praškimi vajami in istotako so bile prav dobre tudi članice (14) s praškimi vajami. Nato je nastopilo 32 članov z lažjimi splitskimi ter prvo praško vajo, mošvi naraščaj (16) s palicami (splitske vaje) ter članice (11) vaje s kiji. Pri orodni telovadbi je nastopilo 20 naraščajnikov na bradlji, drogu in konju ter 14 članov na bradlji in drogu. Vaje na orodju so bile prav dobro izvajane in so telovadci želi obilo priznanja
Po telovadbi je starosta br. Gre gore nagovoril zbrano članstvo ter v svojem govoru nazdravil prvemu sokolskemu bratu Nj. Vel kralje Aleksandru ter starosti SKJ prestolom sledniku Petru, nakar je godba zasvi rala »Bože pravde«.
Po končanem vzporedu se je raz vila lepa prosta zabava na veseličnem prostoru.
Župa Osifelc
SOKOLSKI SLET ŽUPE OSIJEK U VUKOVARU.
Dana 15. i 16. augusta o. g. održače se u gradu Vukovaru jedna velika i lepa svečanost. Na te dane priredi-čc se u Vukovaru slet župe Osijek, na koji su kao gosti pozvane i nekoje susedne župe.
Pre 45 godina osnovan je u Vukovaru »Srijemski Sokol«, prvo sokolsko društvo u ovim krajevima. Budu-ei da se Sokolsko društvo Vukovar smatra sledbenicima onog prvog Sokolskog društva, h telo je da to pod’ vuče, da to i dokaže i zato je župa zaključila, da se taj slet održi baš u Vukovaru.
Onda je Soko osnovan da neguje narodne osečaje i da budi narodnu svest. Danas je Sokolsko društvo jedna ustanova, kojoj jc zadača, da uje dinjena brača jačaju sve više jugoslo vensku svest i da jačaju i čuvaju je dinstvo našega naroda.
Prigodom te svečanosti obaviče se posveta i razvijanje i naraštajske i članske zastave. Naraštajskoj zastavi če kumovati s. Milica Durič, a člansko j pomočnik Ministra prosvete brat dr. Nikič.
S ovom svečanošču biče spojena i proslava 10 godišnjice sretnog i veli kog vladanja našeg uzvišenog Kralja. Gradsko načelstvo je u tu svrhu po zvalo pretstavnike nadleštava i m nih društava na konferenciju, koja v sastaviti program ovc velike naciona1 ne manifestacije, odnosno, kako da s te dve proslave spoje.
U našoj nakladi i zašla je nova knjiga
Franjo Mačus:
Odbojka
(igra odbijanja Sopte, VoiSey baSi)
Službena svetska pravila, njihovo tumačenje i uputstva za i g r u
Tekst srpsko-Hrvatski i siovenački
Ccrm kartoniranom primerku sa slikama 12 Din
»Jugosiovenska Sokolska Matica« Ljubljana, Narodni dom
Pojedini sletski odbori živo pri-premaju s v e, što spada u njihov delokrog, da slet što bolje uspe.
Vukovarci radosna srca o čeka ju ovu svečanost, radosna srca očekuju i svoje drage Sokole pa i druge goste i klicu im: Dobro došli! Zdravo!
IZ UPRAVE ŽUPE.
Sednica izvršnog odbora od 10. j vila o. g stvorila je sledeče važnije zaključke:	Na	predlog	društva Podr.
Slatina nadopunjena je uprava društva. Na predlog društva Dakovo imenuje se uprava čete Preslatiuci. Na predlog i izvešče načelnika okružja Vinkovei odobrava se osnutak društva Babina Greda i imenuje se uprava sa starešinom bratom Kutuzovič, Željkom, presvetarom bratom Mirt Rudolfom i načelnikom Slane Jankom na čelu Na predlog društva Podr. Slatina odobrava se osnutak čete Medinci i imenuje se uprava. Na predlog i izvešče društva Podr. Slatina odobrava se osnutak čete Čeralije i imenuje se uprava iste. Na predlog istog društva odobrava sc takoder i osnutak čete Bakič te joj se imenuje uprava. Na predlog društva Đakovo odobrava se osnutak čete Pridvorje.
Na predlog društva Đakovo imenuje se za tajnika brat Adolf Rac. SPO šalje prijavnice za Tyršev tečaj 5. i 6. septembra o g. Zaključuje sc. da župski prosvetar zatraži podatke o troškovima od SPO-a, kako bi se moglo zaključiti, da li i koga če se na taj tečaj osim župskog prosvetara izaslati i to na župski troša-k, jer za jednog izaslanika odobren je trošak po SPO*u. SPO saopčuje, da če for* mulari za statistiku prosv. rada biti obavezni za sve jedinice Saveza i da prema tomc ne mogu biti zamenjeni stat. kartama, koje uvada naša župa. Nove formulate SPO*a nismo primili. pa če se usled toga stvoriti meritoran zaključak po toj stvari tek po primitku istih. Na izvešče brata župskog pro--svetara uzima se do znanja imenovanje brata Stevana Šapinca iz Darde za prosv. nadzornika za okružje Osijek, a brata prof. dr. Mamuziča Ilije za nje; govog zamenika, te brata Moriča An-dra za prosv. nadzornika za okružje Đakovo.
Plenarna sednica uprave župe
održana 24. jula o. g stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog i izvešče načelništva okružja Osijek odobrava se osnutak Sokolske čete Jagodnjak. Na izvešče i predlog dr m štva Slav. Požega odobrava se osnutak čete Poreč i imenuje joj se uprava. Zaključuje se jednoglasno, da se svi event. predloži o osnutku društva ili četa imaju odložiti do iza župskog sleta, t. j. da se do sleta o. g. osnutak nijedne čete ili društva iz tehn. razloga neče više odobriti.
Na izvamednu glavnu skdpštinu društva Darda, dne 26. jula o. g od reduje se brat Dušan Krulj. Jedno glasno se zaključuje, da se sestra Mi* lica Stražnicka, apsolventica 6 mes. predn. tečaja u Ljubljani i 'II. zame nica načelnice ovc župe, namesti kao župska prednjačica. Za vreme preglc* da i rada po društvima i četama ove župe pripada istoj besplatna vozna karta, a odnosno društvo ili četa duž* na je istoj staviti na raspoloženje stan i hranu.' Dulnosti i podelu reda propisače načelništvo župe.
Na predlog i izvešče društva Osi* jek g. g. razrešava se dužnosti nat eh nika u tom društvu brat Reti Dragan, a na njegovo mesto se iinenuit? brat dr. Muačevič Stojan.
LTzima se na znanje izveštaj za rnenika načelnika brata Šijanoviča Andrije (Vukovar) da se za župski slet u Vukovaru prijavilo do danas preko 1200 učesnika, ali da prijave nisu još stigle od polovice jedinica pa se tim povodom zaključuje prijave energično urgirati. Povodom dopisa četa Markovac i Cerna, da ne mogu sudelovati na župskom sletu, ima se uputiti svim jedinieama okružnica, tla je sudelovanje na župskom sletu oba-vezno za sve jedinice ove župe, pa ako jedna jedinica ove župe ne može iz ma kojih razloga sudelovati u pot; punom broju, a ona je dužna prisu stvovati sa članstvom, koje vežba
Uzima se na znanje izveštaj starešine, da je na upit gradskog poglavar stva odgovoreno, da Sokolstvo u Osi* jeku ne može sudelovati na namera -vanoj proslavi 10 godišnjiee stupanja na presto Nj. Vel Kralja radi župskog sleta, te da čc Sokolstvo Osijeka ovaj dan u zajednici sa svima društvina ove župe proslaviti na župskom sletu u Vukovaru dne 15. i 16. augusta o.
JAVNE VEŽBE.
Sok. četa Beravci (društva Da; kovo) priredila je u zajednici sa škob skom omladinom 28. juna o. g. sve* čanu Vidovdansku proslavu. Prosve tar čete br. St j. llakovac, učitelj, tom ie prigodom izrekao veoma poučan, osečajan i duhoko patriotski govor. Beravci su prvi puta proslavili na tako svečan način taj svetao praznik, a to predavanje bilo je na višini toga trenutku i dostojno te slave. — Zatim ie sledila deklamacija malog Sokoliča Ivice llakovca, ko.ii je živo i jasno de klamovao Kranjčcvičevu »Pred knji' goni povesti roda moga«. Zbor uče-
nka otpevao je veoma skladno: »Gore nebo visoko«. Sledile su proste vežbe muške deee, članova čete i devojčica pod vodstvom agilnog načelnika brata Nikole Glavačeviča. Dramatski prikaz pesnic »Petar Svačič«, izveli su mali Sokoliči s jiuno ozbiljnosti, a male deklamatorke Kata Vukasovičeva i Anka Eskoričičeva bile su vrlo dobre. No vrhunae odobravanja izazvao je prikaz »Smrti majke Jugoviča«. — Mala Eva Loličeva bila je upravo odlična, kao prava, mala glumica.
Narodno veselje, igranka i kolo potrajalo je do sutona. Poset je bio priličan. Od strane društva Dakovo prisustvovali su ovoj priredbi brača Herman, Kalman i Rac.
Sokolsko društvo Feričanci priredilo je 5. jula o. g. svoju javnu vežbu, o čem smo več izvestili.
Sokolsko društvo Podr. Slatina priredilo je 21. juna o. g. javnu vežbu, na koju su bila pozvana sokolska tiru* štva i čete iz najbliže okolice. Oda* zvale su se sledeče jedinice: Bakič, Cabuna, Čeralije, Čadjavica, Daruvar, Dobrovič, Gornji Miholjac, Hum. Me* dinci, Miljevci, Pivnica, Sopje, Suho* polje, Sušine*Durdenovac, Virovitica i Vočin. Pr e podne su održane pokusne vežbe, a od 'Ali do ‘A12 s. natecanje područnih četa. Na tom natecanju za* uzela je prvo mesto Sokolska četa Gornji Miholjac, a drugo mesto četa Hum. U K'12 sati krenula je sa vež-bališta povorka. Na čelu povorke stu-pala je glazba 42. p. p. iz Bjelovara.
Sa svih kača vijale su se zastave, a gradanstva je bilo vrlo mnogo na uli* cama, kojima je povorka prolazila. Na trgu održao je starešina Sokolskog društva Slatina brat ing Pero Kovačevič govor. Istaknuvši u svom govoru sve sokolske cilje ve, naročito je naglasio ozbiljna nastojanja slatinskih Sokola oko podizanja Sok. doma u Slatini. Posle brata starešine pozdra-vio je sakupljene Sokole i Sokolice i sve prijatelje Sokolstva br. Raioje Stepanov, izaslanik župe. Posle snaž* nih manifestacija Kralju i starešini SKJ, prestolonasledniku Petru otsvi* rala je glazba himnu, a povorka je krenula put vežbalista. Posle podne posetilo je oko 1500 gledalaca tu uspe* lu priredbu Sokolskog društva Slatina Nastupila su muška i ženska deca (pod vodstvom br. Filipoviča i s. Lazičeve) u prostim vežbama, muški naraštaj sa prostim vežbama župe Bjelovar (pod vodstvom br. Petričiča), članovi sa. »teškom i impozantnem desetkom« Frana Lhotskoga, sokolske čete sa prostim vežbama župe Bjelovar te ko* načno članice pod vodstvom s. načelnice Boroveeve. Što se tiče sprava, vežbalo se na ručama, preči i konju. Tu su se naročito istakla brača iz Su* hopolja. Kao poslednja tačka bio je nastup gostiju. Sve vežbe su izvodene pod vrhovnim nadzorom brata načelnika Dorda Radinoviča, čijom je za-slugom priredba sa tehničke stranc odlično uspela.
Posle programa razvila se veoma animirana sokolska zabava Za lepim moralnim uspehom nije zaostao iv mate-rijalni. U Slatini se ovim nastopom pošto korak napred, a uprava tamošnjeg društva biče i u b-uduerio-sti svesna svoje zadače, pa če nasto* jati, da svim silama razvije svoj rad i da postigne ono za čim več oda- na teži, a taj je zadatak: gradnja Sokolskog doma! Jer tako če i Slatina po* stati jako sokolsko gnezdo, koje če moči uzgajati sive tiče sokoliče u slo* venskom sokolskom duhu i u ljuba vi za Kralja i za Otadžbinu!
IZ PROSVETNOG ODBORA ZUPE »Slavonac«.
Sokolska štampa naše župe obo-gačuje se novim stupcima. U bukval-nom smislu ovih reči, jer ne pokreče se novo sokolsko glasilo, ali je po-čeo izlaziti novi sedmičnik, koji je potpuno u rukama jugoslovenskih nacionalnih i sokolskih radnika. Reč je
0 »Slavoncu«, novom tedniku, koji je več sa 4 broja izašao u Slav. Požezi sa zadačom: .... »da u duhu punog narodnog i kulturnog jedinstva pora-di na što jačem učvrščenju sloge i pravih bratskih odnosa svih Jugoslo-vena bez razlike vere, plemena i sta-leža, kako u gradu tako i na selu širom naše pitome Slavonije ....«, nadalje ... »da narod gospodarski i hi-gijenski pouči i podiže, naročito naše seljake, te da iznoseči njihove prilike
1 neprilike upoznajc i ublažuje njihove tegobe i potrebe ... prema torne če se taj tednik, — kako naglašuje na uvodnom mestu svog 1. broja, — ba-viti:	»Kulturno	nacionalnim	savre-
menim pokretom, socijalno ekonomskim problemima, širenjem i učvršči-vanjem sokolske misli, te napokon kronikom domačeg života.« — List če donašati službene komunikeje naše župe požeškog okružja, a vazda če rado otvarati svoje stupce brači So-kolima bez obzira na to, da li se radi o kakovom ideološkom članku ili o kroničarskoj vesti. Radi svih navedenih razloga najtoplije je uprava ove župe na predlog i izvešče svog PO-a preporučila svim Sokolima ove župe, a naročito svim jedinieama Sokolskog okružja Slav. Požega da saiadnjom, što mnogobrojnijom pretplatom u so-
kolskim redovima te živahnom propa-gandom u što širim slojevima čitača snažno potpomognu hvalevredni pot-hvat brače pokretača. — Tako dakle stupa uz bok našeg agilnog »Sokolskog Glasa« u Dakovu, koji več izlazi 4 godine, novi pionir naše misli, koji spontano i oduševljeno, dobro smiš-ljenim planom i mladenačkim elanom uzima na sebe dužnost da saraduje na sokolskoj propagandi i to tako, da se postigne jedan od naših najvažni jih ciljeva: tla se naša misao raširi a što širim slojevima našega naroda, fo nastojanje medutim ne nalazi dovolj-
no odaziva u našim redovima. Stoga i ovim recima apelujemo na sokolske radnike naše župe, da saraduju u ovim listovima. Pokraj oficijelnih komuni keja župe i okružja treba ovim listp-vima i ideoloških članaka te kroničar-skih vesti, kako bi mogli što svestra-nije da ispune svoj poziv. Naravno da im treba i materijalne potpore u. što mnogo brojnijoj pretplati — što pokraj minimalne pretplate, neče biti teško postiči! Bračo novinari i izve-stioci za širenje sokolske štampe na
posao
AFS.
za
ŽUPSKI TEČAJ ZA SOKOLE* UČITELJE.
Sokolska župa Osijek priredila je učitelje i učiteljice sa njenog ten* torija prednjački tečaj, koji je trajao od 15. jula do 5. augusta. Tečaj je po-lazilo 24 brače i 32 sestre. Voda tečaja bio jc brat Franjo Babič, učitelj i sestra Stražnicky, koji su svršili saveznu prednjačku školu u Mariboru i Ljub* ljani.
Župa Osijek svakako jedna medu prvima, koja je shvatila, da se Sokolstvo na selu može razvijati pravilno samo tada, ako bude dosta učitelja (ica) prednjaka. Samo učitelji i učite
stra Stražnicky puni su sokolskog znanja, koje su nam tako metodički podavali, da smo se svi bez razl.ke mogli potpunoma uživiti u nase evan* delje uj Tyršev sustav i s njime sc upoznati. Njihovo bratsko opiiodenie i srdačnost sa bračom doprineli su, da nije bilo umora, jer za vreme odmora orile su se prostranim dom o/n sokolske pesme, šala i smeh. Raspoloženje nepomučeno. Za vreme radnog časa isto tako vladao je potpeni red i disciplina.
Brat Babič i sestra Stražnicky mo* gu nam biti sokolskim idealom i po svoj spremi, požrtvovnosti i ustiai-nosti.
S
Т
  Ш
Sokoli - učitelji učeaalci župskog prednjackog tečaja u Osijeku sa svojim predavačima
ijic^ivkoji su u stalnom kontaktu sa omladinom, sa uzdanicom narodnom, inogu uzgajati pravi sokolski podmla tlak! Diikako, da i njima treba zato s prem e i to svestrane spreme. Sokolska župa Osijek jc valjda največa po teritoriju, a sokolske jedinice osnivaju se u rijoj upravo .apidnoni brzinum tako, da več danas broji preko 120 sokolskih jedinica (društava i četa). Ma da ie prilično velik broj svršio pred* njački tečaj, još če se dugo osečati ne-dostatak u prednjacima. Na svaki način vredno je napomenuti, da se mož da u nijednoj župi ne razvija tako pravilno rad kao u osječkoj.
Medu polaznicima tečaja vladao je i avi bratski sklad, a da sc disciplina ni morala narušavati Brat Babič i se*
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA ŽUPANJA.
Osim njih dvoje, na tečaju su preda s ali i brat župski starešina ing. Dimitrije Petrovič, i drugi sokolski rad-rdci, poznati još ranijc u sokolskim redovima.
Poslednjih dana tečaja odrzavalo se ispitivanjc i brat Babič i sestra Mi* lica bili su sa svojim trudom zado* voljni. Mislim, da imam pravo u ime svih jtolaznika tečaja istaknuti, da če nam brat Franjo i sestra Milica ostati u najlepšoj dugotrajnoj uspomeni, a mi da četno nesebično i ustrajno ra* eliti na sokolskom polju, kao što su nam svi nastavniei nesebično i bratski predavali sokolsko znanje za do1 robit naroda i otadžbine. — A. Modrušan.
Jt
Sokolsko društvo Županja održalo dana 2. o. m. u dvorištu svratišta Sokič svoju javnu vežbu. To je prva društvena javna vežba otkako je društvo reorganizovano ponova počelo sa
radom.	,	,
Bratsko Sokolsko društvo Vin-kovci poslalo je na ovu priredbu svoju fanfaru. Posle podne u 3 sata formirana j c od vežbačeg članstva, nara-štaja i dece povorka kroz mesto na čelu sa vinkovačkom fanfarom i upu-tila se da dočeka članove Sokolskog društva Bošnjaci, koje je tek nedavno osnovano. Šteta, što u povorci nije učestvovalo i ostalo članstvo, što bi bez sumnje delovalo ne samo na mlade društvene članove, nego i na gra-danstvo, jer bi time javno pokazalo svoju pripadnost sokolskoj organizaciji i brojčanu snagu društva.
Naveče u 8 i po sati bio je poče-tak javne vežbe. Nakon što je fanfara otsvirala uvodni komad, progovorio je društveni starešina br. dr. Miroslav Poljak, zahvaljujoči društvima Vinkovei 'i Bošnjaci na bratskoj poseti i upučujuči prvi pozdrav starešini Saveza SKJ Nj- ^is- prestolonasledniku Petru, što je prisutna publika stoječi prihvatila sa sokolskim Zdravo! — Redali su se nastupi članica (7) u prostim vežbama sestre Kovalske, članova u vežbama na ručama i članica u preskocima preko konja, ženske dece (20) u prostim vežbama, članova u preskocima preko visokog konja s od-skočnom daskom na pero, ženskog na-raštaja (7) u vežbama s lukovima, pa opet članova na ručama i preči, tc članica na ručama. Rasporcd jc zavr-šen sa prostim vežbama brata Lhotskoga (samo 2 sastava), u kojima je nastupilo 18 članova. Zajednički nastupi svih kategorija bili su potpuno dobri. Da
Širile sokolsku šlampu:
„Sokolski Glasnik" „Soko"
„Sokolič" i „Našu Radost"
su se vežbe izvodile uz
pratnju muzike, a ne na brojanje, bile bi još bolje. Jedino što nije moglo zadovoljiti je premali broj vežbača. Nastupi članova na spravama bili su ne-što slabiji. Pre svega nema razloga da se naraštajci obuku u članska odela, pa da nastupaju kao članovi. Pored toga, vežbe, koje su ti naraštajci izvodili, ni su ni u kom slučaju odgova-rale snazi i fizičkoj konstrukciji nara-štajaca, medu kojima jc bilo čak i mladih od 16 godina. To je stvar na koju se po manjim društvima ne obrača dovoljna pažnja, zbog čega često imamo prilike videti zle posledice slabog vežbanj a naraštaja na spravama. Što se tiče inače nastupa članova na spravama valja istači, da se je video priličan materijal, s kojim bi se dalo dosta postiči, kada bi se
sistematski radilo. Međutim, nastup je pokazao da to nije ovde slučaj. D » se nisu vežbe članova otegle upravo do iznemoglosti, nego da su članov' svakog odelenja nastupili samo na jednoj spravi, u najviše sa dve obve-zatne vežbe i jednoj slobodnoj, bi a bi izvedba kudikamo bolja, a uspeli veči. Nastup članica na spravama bio je, protivno od nastupa članova, poc-puno dobar. Premda su sve vežbe bile sestavljene od najjednostavnijih elemenata, izvodene su na zadovoljstvo i moglo se primetiti, da su se članice za ovaj nastup solidno spre male. Kombinacija, da u istom ode lenju nastupaju članice i naraštajke, uspela je, jer su vežbe po svome sa-stavu i izboru elemenata odgovaraie snazi jednih i drugih.
Ipak po svemu se može reči, da je nastup i pored iznesenih primedaba u tehničkom pogledu uspio. Publike je također bilo dosta. Na kraju potrebno jc još istaknuti i to, da se je i suviše jasno opažala praznina, koja je nasta la zbog toga, što nisu nastupili muški naraštaj i deca.
Iza dovršene javne vežbe razvila se nevezana zabava sa plesom. — Vlad.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAJNICE.
Ovdašnje Sokolsko društvo priredilo je na Petrovdan dne 12. jula o. g. svoju vrtnu zabavu.
Osvanuo je lepi letni dan i omo-gučio izvodenje programa na jednoj terasi iznad Čajniča u šumi, koju smo za tu priredbu naročito elektrificirali.
Program je počeo u 15 časova nastopom muškog naraštaja sa prostim vežbama pod vodstvom br. Vlada Ko joviča. Mesni tamburaški zbor otsvi rao je po tom karišik jugoslovenskih nacionalnih melodija. U trečoj tačei nastupio je ženski naraštaj, koji je od-vežbao ritmičke vežbe uz intonaciju i takt narodne himne pod vodstvom brata Mutafe Sarajšiča.
Posle toga je brat Vlade Kajovič solo otpevao »Pod pendžeri te uz kla virsku pratnju s. Mile Perendija, koja je također izvela solo na klaviru »Cha-ton« od Duxana i »Matcrosenlid« od Schuhmana. Za vreme pauze svirao jc ogromni radio aparat.
Zatim je br. starešina održao kra-tak i topao govor, u kojem jc pozdra vio Čajničane, koji svesrdno podupiru rad Sokola i prikazao značaj sokol skog rada za otadžbinu.
Njegov govor bio je popračen oduševljenim poklicima N j. Vel. Kra lju i Nj. Vis. prestolonasledniku Petru.
Br. Spaso Čukovie izveo je nakon pauze šaljivi monolog »Trače Travar«. Zatim je odigran pozorišni komad »Zulumčar« od Čoroviea, koji su od lično izveli diletanti Sokola.
Posle svršenog komada brat dr. Boris Kosov održao je govor o atleti-ci i njenom močnom uticaju na razvoj tela, a specijalno hrvanje, posle čega je bilo atletsko hrvanje izmedu brata dra. Kosova i Stanka Jeletiča, u kome je brat dr. Kosov zaslužno pobedio partnera uz veliki interesi simpatije publike.
Iza toga se razvio ples.
Posetalaca je bilo ogroman broj, medu kojima se je isticao vidan broj muslimana i muslimanki, što dokazuje veliki uspeh Sokolskog društva, koje je uspelo da okupi sve mcštanc bez razlike vere i spola.
Uprava Sokolskog druitva Čajjniče
I ROSI JA - FONS1ER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Ž.upa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Vaspitna škoia i letovanje muško-ga naraštaja društva Subotica na Pa-lieu (Sokolovcu).
Društvo Subotica ozbiijno je shva-tilo važnost vaspitnog uzgoja svoga naraštaja, stoga je za njih priredilo
pridavala se osobita važnost. Kao novost bilo je uvedeno veslanje. U okviru prosvetnog programa, pored predavanja i iz sokolske istorije i ideologije, bilo je nekoliko predavanja i iz praktičnog života.
O	svojoj ishrani naraštajci su se brinuli sami. Dežurstvom je bilo utvr-
Karel Marolt s člani in članicami v krojih, ki jim je sledilo blizu 100 decc, dečki goloroki, deklice pa v belih oblekcah, za njimi pa močna četa čla* nov v civilu.
Globoko se zavedajoč velikega praznika po trudapolnem delu in pre* maganih težavah je starešina br. .Marolt ves srečen najprej pozdravil kra* lja Aleksandra in prestolonaslednika Petra, nato pa navzoče zastopnike gorenjske župe br. dr. Šemrova, Franca Dolenca in Cvara, župana občine Oselica g. Jezerška, šolskega upravitelja g. Tušarja ter zastopnika Sokola Ljubljana Narodni dom br. Perka in vsa društva, ki so domačini vsakega pozdravili z najprisrčnejšimi vzkliki.
Agilni domači učitelj br. Janko Štefe je v pesniško vznešenem slavnostnem govoru opisal zgodovino Sokolskega doma, ki je sicer skromen, zato pa ves bratski in sokolski Služi naj prosveti in zdravju ter vsem, ki hočejo delati za domovino in narod. Tam zadaj je meja, tu pa gnezdo So* kolov in pribežališče vsega naroda iz okolice. Z ljubeznijo so za to svojo zavetje žrtvovale sredstva male pla* ninske vasice, saj je dom namenjen predvsem deci, naši nadi.
Mogočna trobojnica se je odgrnila z napisa »Sokolski dom« in splavala v višino, za njo pa vihar vzklikov. Množica je naglo zopet utihnila in po* slušala pohvalne besede staroste go* renjske župe br. dr. Šemrova, ki se je spominjal leta 1906. v Žireh ustanov« ljenega Sokola, ki so mu sledila dru* štva Gorenja vas-Poljane, pred letom Sovodenj in pravkar Leskovec. Po ži* vahnem odobravanju je br. dr. Lovro Perko izročil domačemu društvu pozdrave podstaroste SKJ br. Gangla, ki te kraje prav dobro pozna, in staroste Sokola Ljubljana-Narodni dom br. Kajzelja, nato pa v daljšem govoru podal mnogo najlepših naukov, za tem starim poljanskim borcem je pa v imenu Sokola Gorenja vas*Po* ljane pozdravil novi dom br. dr. Gre* gorič, nato je pa župan g Janko Je« zeršek v vznešenimi besedami opisal zasluge staroste Marolta, ki je društvo pod njegovim preudarnim in do skrajnosti požrtvovalnim vodstvom uspelo, da ima žc leto dni po ustano* vitvi svoj dom. Vsem občanom naj bo dom zbirališče, da sc utrdc v ljubezni do kralja in domovine, utrdc naj se pa tudi za obrambo domovine.
Ko se je poleglo navdušenje?, jo br. Štefe prečital udanostno brzojavko kralju in prestolonasledniku ter SKJ, nakar so si udeleženci ogledali prijazni, ves s cvctjem in venci okrašeni novi Sokolski dom ter odkritosrčno izražali začudenje in pohvalo mlademu delavnemu društvu.
Pri telovadbi je najprej nastopilo 25 domačih golorokih dečkov, ki so s svojimi precizno izvedenimi vajami dokazali, da imajo v svojem učitelju br. Štefetu najboljšega vaditelja, a skoro 30 belo oblečenih deklic je dečke še prekosilo. Žirovski načelnik br. Rete in načelnica s. Kendova sta z moško in žensko deco pokazala, kaj je mogoče doseči s kmečkimi otroki, ki prav nič nc zaostaja za najboljše iz-vežbano mestno deco, še posebno so pa o tem vse gledalce prepričali krepki žirovski naraščajniki pod vodstvom br. Zajca, vprav odlične so bile pa gojenke žirovske vaditeljice sestre M. Žakelj. Pod vodstvom br. Mavrija so se posebno odlikovali škofjeloški na* raščajniki s težkimi vajami s palicami, prav elegantno so pa svojo nalogo re* šile škofjeloške gojenke pod vod* stvom načelnice s. Elze Linke Da so se postavili tudi žirovski člani, ni tre* ba omenjati. Najefektnejši je pa bil nastop 40 članov iz Sovodnja in osta* lih društev pod strumnim poveljstvom domačega načelnika br. Simčiča. Ko so si priborile odobravanje škofjelo* ške članice, je sledila telovadba na bradlji in dveh drogovih, kjer so se zlasti domačini čudili vratolomnim težkim vajam.
t.upa SKoplfe
II. SOKOLSKI SLET BREGALNI-ČKOG OKRUŽJA U KOČANU. OSVEĆEN.1E DOMA I DRUŠTVENE ZASTAVE, 11., 12. I 13. JULA T. G.
Dana 12. jula o. g. (Petrovdan) na najsveeaniji način u ovdašnjoj varo-šici Kočanu odr/an jc sokolski slet bregalničkog okružja. Od svog oslo-bodenja pa do danas Kočane nije irnalo srečnijeg ni veselijeg dana. Nije, jer jc toga dana ovdašnje Sokolsko društvo na naj svečani ji način osvetilo svoj novo podignuti Sokolski dom i ujedno razvilo i osvetilo svoju zastavu, koju je darovao i kojoj je kumovao ban Vardarskc banovine dr. Ž i v o j i n A. Lazi č.
Ovaj slet, na kome je se slcglo oko 6000 duša, uspeo jc u svakom pogledu i bio je velika jugoslovenska manifestacija sokolske ideje i Bregal-nice.
Još dne 11. rano izjutra počeli su stizati Sokoli, Sokolicc i seoske sokolske čete. Prvo je stiglo Sokolsko društvo iz Kratova, pa zatim iz Krive Pa-lanke, Južne Vinice, Borova, Pehčeva,
Štipa, Velesa, Carevog Sela, Sv. Nikole, Skoplja i najzad Radovišta.
Seoskih sokolskih četa bilo je za-stupljeno iz sela Sokolarce, Orizare, sreza kočanskog, kao i četa sela Kar-binci, sreza štipskog i mnogobrojnih seljaka i seljanki u narodnim nošnjama iz sreza kočanskog. Na ovu dvo-struku svečanost istoga dana uveče stigli su izaslanik Nj. Vel. Kralja bri-gadni deneral g. Milivoje Radovič iz Štipa, izaslanik bana Vardar-ske banovine g. A r s a Petrovič, načelnik banske uprave, i izaslanik komandanta treče armije pukovnik g.
'Г o p a 1 o v i č; a kao gosti g. Mirko A d ž i č , upravnik grada Skoplja, pretstavnik Južnosrbijanaca g. Jovan Popovič, knjižar iz Skoplja, i g. M i h a j i 1 o K a 1 a m a t i j e v i č, pret. opštine iz Štipa. Od strane skopske župe bili su starešina župe brat inž. R. U b a v i č i brača: inž. A. Popovič, Klinič i Batričevič, tajnik župe.
Cela varošica bila je iskičena zelenilom i državnim zastavama. Na ulazu u varoši od Štipa i Carevog Sela podignuti su slavoluci sa natpisima »Dobro došli«, a prilikom ulaska u glavnu varoš, gde se sastaju putevi, podignut jc treči slavoluk, na kome je ispisan sokolski pozdrav »Zdravo!«. Varoš obučena u svečano ruho, preplavljena Sokolima i Sokolicama, da-vala je izraza gordosti, veselosti i či-losti.
Dne 12., na dan glavnog sleta, rano izjutra Sokoli vežbači i scoskc sokolske čete bili su na sletištu. U 7 časova formirana povorka Sokola i seoskih sokolskih četa krcnula je kroz okičenu varoš ka sabornoj crkvi. U
8	časova bilo je blagodarenjc, kome su, pored ostalih, prisustvovali i iza-slanici. Posle blagodarenja povorka je na čelu sa vojnom muzikom i starešinstvom krenula Bregalničkom ulicom i kejom Kralja Petra ka Sokolskom domu, i predefilovala ispred glavne tribine na sletištu. U 10 časova počelo je osvečenje. Činodejstvovao je zamenik sreza kočanskog br. Ste* v i č uz asistenciju četiri sveštenika. Odgovarao jc mešoviti hor pevačkog Sokolskog društva Kočane, a državnu himnu intonirala je vojna muzika. Posle izvršenog osvečenja doma, starešina Sokolskog društva brat B 1 a -goje Džidrović pozdravio je prisotne i pored ostalog kazao:
»Gospodine izaslaniče Nj. Vel. Kralja, gospodine izaslaniče gospodina Bana, gospodo izaslanici, bračo delegati, bračo i sestre!
Osečam sc srečnim, što mi je pa-la u dužnost osobita čast da Vas pozdravim i zahvalim sc u ime uprave i članstva ovog društva na visokoj pažnji koju ste nam izkazali i Vašim prisustvom uveličali ovu našu retku nacionalnu manifestaciji!, dokazujuči koliko Vam na srcu leži svaki kulturni napredek našeg juga, a naročita Bregalnice.
Omladina varošice Kočana, stu-pivši u redove .Sokolstva, odala se ra-du, savladujuči sve teškoče i napore. Ona nije imala vežbaonice, več je držala svoje časove sa puno uspeha, pojavljujuči se u svim nacionalnim manifestacijama kao pretstavnik ovog kraja i stražar na ograncima Pljačka-vice Osogova. Blagodareči agilnosti pojedinih članova uprave, na selu sa gradevinskim odborom, akcija za po-dizanje doma otpočcla je 1929. god. Opština kočanska odmah je poklonila najbolje mesto za tu svrhu, gradan-stvo prihvatilo ovaj rad sa odušev-ljenjem i dalo na raspoloženje svoju moralnu i materijalnu pomoč, te je rad, sa neznatnom gotovinom, otpočeo u septembru iste godine. A volja za rad, rckao je brat Džidrovič, bila je još veča kad smo svako dnevno gledali kako naši Sokoli i Sokolicc do brovoljno ravnjaju teren sa pijucima i kolicima, da bi što prc svili sebi gnezdo.
Dne 10. novembra 1929. g. društvo jc osvetilo na najsvečaniji način kamen temeljac, svom Sokolskom domu. Njegovo Veličanstvo Kralj, preko svoga izaslanika, pomogao je gra-dcnjc doma sa 25.000 dinara i time postao naš prvi i največi dobrotvor, zašta Mu naša omladina iz srca bla-godari i toplo ga pozdravlja sa »Živeo!«.
Blagodareči gradanima i prijatelj ima Sokolstva na pomoči, ti j a su imena urezana na spomen-ploči, a oso-bito na pomoči osvedočenog prijatelja Sokolstva našega juga i kumu na še zastave g. banu Vardarskc banovine Živojinu Laziču, dovršen jc ovaj dom, u kome če sc vaspitavati nastu-pajuča pokolenja i čeličiti snagu, da je polože na oltar otadžbinc, kad interesi zemlje budu to zahtevali.
Osvečenje ovog doma razviče još jače volju za napredovanje Sokolstva, kojc širi ljubav i bratstvo, u kome če sc skupljati najzdraviji elementi na šega naroda, da manifestuju svoju iskrenu ljubav prema našem narodu, Kralju i otadžbini.
Da živi prvi i največi Soko kraljevine Jugoslavije Nj. Vel. Kralj Aleksandra Prvi! Da živi naš starešina Sokola prestolonaslednik Petar! Da živi Soko kraljevine JugoslavijeK< (Vojna muzika intonira drž. himnu.)
Zatim jc povorka krenula ka sle tištu, gde je bilo postrojeno oko 1000 Sokola, Sokolica i seoskih četa. Tu je izvršeno razvijanje i osvečenje zasta ve. Prota br. Stevič, osvečujuči zasta-vu, održao jc kao Soko i stari član Narodne odbrane oduševljen govor, posle koga sc klicalo Nj. Vel. Kralju i Kraljevskem Domu, pa jc zatim za-stavu predao izaslaniku, kuma bana Vardarskc banovine, g. Arsi Petroviču.
G. Petrovič je u svome oduševlje-nom govoru, koji je burnim aplauzi-ma i klicanjem Nj. Vol. Kralju bio često puta prekidan, na kraju istog podvukao, da se divi i raduje posti gnutom uspehu Sokola iz Kočana. Zatim je predao zastavu starešini Sokola bratu Džidroviču, koji jc, prima-juči je kazao:
»Gospodine izaslaniče, gospodina bana!
Primajuči ovaj dragoceni dar, u ime bratskog Sokolskog društva obe-čavam, da čemo ga sokolski verno čuvati, neokaljano, visoko i nepokoleb-ljivo razvijati, okupljajuči pod krili-ma zastave sokolsku omladinu, ko j a če kao čvrsti bedem i stražar u plu-čima Bregalnice čuvati krvlju stečenu slobodu i raditi na razvijanju Sokolstva i za dobro našeg uzvišenog Kralja i otadžbine. Zdravo!«
Zatim je se okrenuo zastavniku bratu Spasiču, i predajuči mu zastavu kazao:
»Brate zastavniče, predaj em ti ovaj sveti sokolski simbol, dar našeg kuma i velikog prijatalja Sokolstva g. Živojina Laziča, da ga neustrašivo, neokaljano i visoko nosiš do konačne pobede naše nacionalne ideje.«
Primajuči zastavu, brat zastavnik poljubio se je sa bratom starostom i tom prilikom zavetovao, da če je gordo i neustrašivo nositi na čast i ponos Sokolstva i sokolske ideje.
Posle primo-predaje zastave na tribini pojavio se izaslanik Nj. Vel. Kralja g. Milivoje Radovič, brigadir deneral. Njegova pojava izazvala je buru oduševljenja. Klicalo se Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji. Kad jc sc masa stišala g. Radovič je održao patriotski govor, u kome iznosi divljenje napretka Sokolstva u Bre-galnici, a naročito u Kočanu, čiji jc razvitak, uspeh i napredak preko sva-kog očekivanja. Po održanom govoru g. Radovič sišao jc sa tribine, prišao zastavi i na istu zakucao čavlič u ime Nj. Vel. Kralja, a potom su ovo isto učinili i izaslanik kuma g. Laziča i ostali.
Posle ovoga govorili su: izaslanik sokolske župe Skoplje starešina brat Ubavič, pretsednik opštine kočanske
g.	Jordan Bidič, potstarosta Sokola iz Štipa brat Mdhajlovič, advokat i uči* telj brat Vuk Petrovič, član Sokola iz Radovišta.
U 13 časova Sokolsko društvo priredilo je gostima ručak u piostori-jama kasarne 23. pešad. puka, na kome je bilo 80 uzvanika. Na ručku je održano više zdravica, kojom jc sc prilikom dugo klicalo Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji. Prvu zdra-vicu održao je potstarosta ovoga društva brat Dragutin Popovič, upravni!; i inšpektor duvanske stanicc. On je kazao:
»Kao potstarosta ovdašnjeg Sokolskog društva podižem ovu čašu iz zahvalnosti prema pažnji koju ste ukazali ovdašnjim Sokolima i što ste nas udostojili svojim dolaskom i uče-stvovanjem u ovoj našoj velikoj i svečanoj sokolskoj i nacionalnoj manifestaciji.
Srečan sam, srečna je i omladina. koja sc odgaja i vaspitava u Sokol skoin domu, koji malo čas osvetismo, kao i što smo danas u svojoj sredini videli Vas, visoke goste i osvedočen.-pobornike opštega dobra, te Vas u ime svoje i celokupne omladine vas pitane u sokolskom duhu pozdravljam i ujedno napijam ovu čašu u zdravljc: največeg našeg dobrotvora i prvog Sokola Nj. Vel. Kralja Aleksandra i kličem živeo! Zatim je nazdravio Kraljevskom Domu i kumu Živojinu Laziču, posle čega je muzika intonirala himnu.
Posle brata Popoviča redale su se zdravice jedna za drugom sve do 3 časa po podne, kada su se gosti raz-išli.
U 16 časova priredena je javna vežba, na kojoj su nastupili svi Sokoli sa prostim vežbama i vežbama na spravama. Divota ih jc bilo gledati. Nc zna sc, da li su lepše izvodili svoje vežbe naraštajci ili naraštajke, članovi ili članicc; ne zna sc, da li su bile lepše proste vežbe ili vežbe na spravama. Sve jc to bilo u skladu > harmoniji, da jc sc publika divila i burno pozdravila svaku vežbu. U svo jim prostim vežbama zadovoljavajuci
Lčesnlci vaspilne škole I letovanja Sokolskog društva Subotica sa svojim vodama
pod vodstvom starih prednjaka i prosvetnih radnika jednomesečnu vaspit-nu školu i letovanje.
Ova škola imala je 20 učesnika. Program njihovog rada delio se na tehnički i prosvetni. U okviru tehni-čkog programa prešao se ceo sokolski sustav, praktično uvežbanje i sve gra-ne lake atletike. Ovome poslednjem
■*§(&=“
Ž.upa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO SOVO» DENJ.
Otvoritev društvenega doma.
V Sovodnju v Poljanski globeli so v nedeljo 9. avgusta odprli Sokolski dom. Skromni ljudje so si postavili skromen dom. Samo 12 m je dolg in 8 m širok, pa je v njem vendar dosti prostora za oder in za dvorano, kjer bo pozimi tudi telovadnica.
Narodno zavedni so skromni ljudje po teh grapah in strminah, da bi bili lahko za zgled najbolj gosposke* mu mestu. Samo 50.000 Din so v gotovini izdali za Sokolski dom, koliko so pa zanj napravil tlake in žrtvovali v blagu, tega pa niso zapisali.
S	tako ljubeznijo do domovine je
'ja aii* ТЈСјВР«1!1
epup
Sokolski izlog Učiteljske iiskare i knjižare u Ljubljani.
koja se prenoruča svim bratskim sokolskim drušlvima
deno, ko ima da se stara o redu a ko
o	doručku, ručku i večeri.
Rad naraštajske škole sa velikim interesovanjem pratili su članovi sa-vez. prosv. odbora i br. župski načel-> nik. O ovome letovanju izradio je prosvetni odbor Saveza SKJ propagandni film.	S.
•
bila prepojena vsa nedeljska slavnost v Sovodnju. Otroci ob poti po dolini glasno pozdravljajo »Zdravo!«. Povsod slavoloki, mlaji, zastave in zastavice, godba od Sv. Treh kraljev pa danes igra po notah. Samo zaradi slavnosti, kakopak, da je bolj imenitno. Godli so pridno, dokler je trajal spored. Za praporoma sokolskih društev iz Žirov in Gorenj^ vasi-Poljan so v sprevodu korakali zastopniki go* renjske župe starešina br. dr. Šemrov in tajnik br. Cvar iz Kranja ter br. Franček Dolenc iz Škofje Loke, ter starešine in zastopniki drugih bližnjih in daljnih društev, za njimi so se pa zvrstili člani, članice, naraščaj in deca iz Žirov, Gorenje vasi*Poljan, Škofje Loke in pa četa iz Leskovca visoko gori pod vrhom Blcgaša. Za gosti je pa vodil domače društvo starešina br.
J
uspeh dale su i seoske sokolske čete, iako su skoro osnovane.
Sletom je rukovodio župski načelnik brat Čolič iz Skoplja.
Uveče je opština priredila gostima večeru u hotelu »Šumadiji«, a za-tim je održana vrlo uspela sokolska akademija. Po akademiji nastalo je narodno veselje i igranka.
Dana 13. u 9 časova pre podne otkriven je spomenik dobrotvoru Sokolskog društva pok. Ivanu Milinko-viču, žandarmerijskom kaplaru, koji je na svojoj vojničkoj dužnosti ubijen pre dve godine usred varoši od izves-nih plačenika.
U ime Sokolskog društva nad grobom je govorio i položio venac brat Hristači Džakič, koji je pored ostaloga rekao:
»Godina i više nas razdvaja od one kobne noči, kada je pogoden od zlikovačke ruke žandarmerijski kaplar
I.	Milinkovič, roden u dičnoj Lici. Pao je na dužnosti koju je tako ver-nosno vršio odreden na stražarsko mesto pred hotel Šumadiju i svojom žrtvom osujetio paklene namere plačenika jer bi inače tragedija bila veča.
Жет1ја Bregalnica primila je na ve-čiti odmor još jednoga mučenika, a Sokolsko društvo u Kočanu izgubilo u njemu jednog vrednog člana.
Brate Ivane, došli smo svi Sokoli i Sokolice da ti ovako gordi i ponosni, jer smo osvetili svoj dom i razvili zastavu, otkrijemo spomenik i položimo cvetni venac u znak vidne paž-nje i tvoga požrtvovanja.
Počivaj mirno, jer si svoj život dao u službi Kralju i Otadžbini!«
Potom je položio venac i govorio brat Jovan Dvojakovič, opšt. kmet u ime opštine kočanske, u ime župe govorio je Batričevič, čiji su govori bili dirljivi do suza.
Zatim je položen venac od Strane njegovih drugova žandarma i ostalih korporacija, a posledni je govorio dopisnik »Srpsko Kosovo« iz Skoplja.
Posle izvršenog otkrivanja spomenika povorka je krenula ka železni-čkoj stanici, gde je kompozicija slet-skog voza bila gotova, okičena sa zelenilom i zastavama radi ispračaja go-stiju, čime se je i završila ova velika sokolska manifestacija na kraj njem jugu.
Ž.upci Sušalc > RI/eTca
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTA V.
Pre neko vreme pohodili su Ka-stav starešina Sokolskog društva Beo-
ma u Mariboru i Ljubljani, a da ovoj brači i sestrama donekle olakša rad, to je brat načelnik Ivo Dukič održao od 19. VII. do 1. VIII. pripravni pred-njački tečaj, koji je pohadalo 14 bra-
J® ¥■ 1'
Sokolsko društvo Kastav
grad IV. br. D. Bogdanovič, br. dr. Ivo Ražem, starešina Sokolskog društva Zagreb III i pretstavnik Istrana
u Zagrebu.
Kako če se u mesecu septembru održati u našem društvu prednjački tečaj brača i sestre ovogodišnji kur-sisti naše župe na saveznim tečaj e vi-
OTVORENJE SOKOLANE SOKOLSKOG DRUŠTVA MARINIČI, KRAJ KASTVA.
U ponedeljak 3. augusta o. g. bilo je otvorenje vežbaone Sokolskog društva Mariniči, osnovanog meseca fe-bruara o. g. Vežbaona je u novo re-stauriranom domu. Sada če brača iz Mariniča moči započeti intenzivnijim tehničkim radom. Ovome otvorenju prisustvovali su u lepom broju uz starešinu, načelnika i prosvetara mnoga brača iz susednog Sokolskog društva Kastav. Prisutnu braču i sestre, a na-pose goste, pozdravio je starešina So-
če i sestara. Medu njima bilo je učiteljica i učitelja, koji su za vreme ovo-godišnjih školskih ferija na odmoru u Kastvu. Ovim tečajem dobili su prve pojmove o radu i vodenju sokolskog društva, što če im vrlo dobro doči u mestima gde služe da vode ili ustroje nova sokolska društva.
kolskog društva Mariniči br. Josip Milič. Na lepom pozdravu zahvalio se starešini brat Karlavaris i brat Ivo Dukič. Brači i sestrama iz Mariniča želimo mnogo uspeha u njihovom so-kolskom radu!
PROSLAVA lO-GODIŠNJICE VLADANJA NJ. VEL. KRALJA.
Sokolska društva spremaju se da zajedno sa ostalim kulturno-prosvet-nim društvima jednodušno i najsveča-nije proslave 10 godišnjicu vladanja Nj. Vel. Kralja Aleksandra I., uz zavet da če biti uvek budni stražari naše majke Jugoslavije.
15. naveče biče sjajna rasveta, bakljada, povorka i koncerat glazbe Sokolskog društva Mariniči na šetali* štu Kralja Petra I u Kastvu.
16. ujutro prisustvovače se korporativno crkvenim svečanostima. Naveče pak biče u Kastvu svečana sokolska akademija.
SOKOLSKO DRUŠTVO DRAGA.
Sokolsko društvo Draga održalo je dana 19. jula o. g. svoju akademiju u Narodnom domu. Ovo aktivno društvo, premda brojem ne veliko, pokazalo je tom akademijom lepe rezultate svoga rada i nastojanja. Nastupi muške i ženske dece, te članova u za-jedničkim prostim vežbama, kao i mu-škog naraštaja u vežbama s batinama bili su više ili manje zadovoljavajuči dok je nastup ženskog naraštaja bio brojčano (5 naraštajki) i po izvežba-nosti nešto slabiji. Nastup članova u vežbama na ručama pokazao je da društvo Draga raspolaže sa dobrim vežbačkim materijalom, iz koga se da mnogo stvoriti. Šteta samo što ceo rad pada na leda samo jednog čoveka, a to je brat društveni načelnik, koji je baš ovim nastupom dokazao što sve može da učini jaka sokolska svest i željezna ustrajnost. Kada bi se svi ostali ugledali u njegov primer, bio bi uspeh društva još veči.
Na akademiji istupio je i dečji pevački zbor, a deklamovane su i dve sokolske pesme. Jednom reči svi su, koji u društvu rade, nastupili i sve kategorije su pokazale što i kako rade i ono što su pokazali daje im lepu svedodžbu, samo članice nisu ni u čemu nastupile, premda bi i one mogle da rade, kada bi samo htele.
Akademiju je posetio župski načelnik br. Marijan Boras, a prisustvovali su joj i polaznici prednjačkog tečaja zagrebačke župe, koji se tih dana držao u Martinščici za učitelje osnovnih škola.	Vlad.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB. Akademija u čast bana br. dr. Peroviča.
U moru zastava okičena je bašea Palače hotela Praha. Naveče u pola deset, uz zvuk sokolske fanfare, ot-pratiše starešina Sokola br. Maharž i gradski načelnik dr. Pezel brata bana Savske banovine dra. Ivu Peroviča na počasno mesto iskičeno lovorom.
Odušcvljena sokolska ženska de-ca započinju prvom točkom programa, vežbu kudeljama, proizvevši tkanje jugoslovenske zastave. Deca su nagradena pljeskanjem visoko dignula satkani svoj barjak i veselo pozdravila njime majku Jugoslaviju.
Drugu tačku izvadaju muška i ženska deca; sećaju^ se sirotice Istre. Iza toga ženski naraštaj u mornarskim odelima izveo je simboličku vežbu sa veslima, uz pevanje sestara Cok Tilde i Nute. Članstvo muško i žensko nastupilo je kombinovanom ritmičkom vežbom. Program je završen nastupom naraštaja sa puškama.
Sve točke ove akademije sastavio je i uvežbao brat načelnik Bačič Ante, koji je svojim poznatim patriotskim zanosom i sokolskom svešču sve do-prineo sjajnom uspehu ove svečane akademije.
Akademija je imala lep moralni i materijalni uspeh. Najlepše i najza-
tf:
(dl
n
s
IUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA MATICA
svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. J Cena mapi 32 S)in. - ZMarudžbe prima Jugo slovenska Sokolska fflatica, £jubljana, fNarodni dom.
nosnije je za Sokolstvo to, što su se brojni stranci: Nemci, Madžari i ku-pališni gosti drugih narodnosti zaneli uspehom priredbe, a brača Česi i Po-ljaci ushitom su pratili bratski sokolski uspeh.
Čist prihod ove akademije namenjen je za troškove oko izgradnje le-pog Sokolskog doma u Rabu. Otvorenje ovog novog sokolskog hrama u našem Rabu sprema se na dan rođenda-na Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDINSKE TOPLICE.
Sokolsko društvo Varaždinske Toplice priredilo je 2. augusta o. g. u
9	sati dopodne sa podružnim četama, u čast boravka g. pretsednika vlade u Var. Toplicama, javni nastup. Brojni Sokolovi sakupili su se u školskom dvorištu, odakle su povorkom, uz svir-ku glazbe, prošli pokraj stana g. pretsednika, burno ga pozdravljajuči. Kad je povorka otišla na vežbalište pret-stavljeni su pojedini funkcionari žu* pe, društva i četa g. pretsedniku, koga je kratkim govorom pozdravio starešina župe, brat Mladen Belčič. Uz prat-nju starešine župe br. Belčiča, zam. starešine br. dr. Šantla, sekretara br. Dragana Šifmana, načelnika br. Jože Stare j a te funkcionara domačeg društva i četa prošao je g. pretsednik kroz gusti špalir gostiju i seljaštva na vežbalište, gde ga je pozdravio starešina društva Var. Toplice, brat Viktor Stepinšek. U svom lepom govoru za* hvalio je g. pretsedniku što je svojim prisustvom uveličao taj javni nastup. Zanosan proslov održao je društveni prosvetar, brat Bran Halužan. Njegov govor popračen je burnim klicanjem Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku i g. pretsedniku vlade. U te-lovežbenom delu programa nastupile su razne kategorije društva Var. Toplice, predvodene po načelniku, bratu Franji Telepečeku. Nastupili su članovi, naraštaj i pomladak u prostim vežbama i na spravama. Pod vodstvom brače Temšiča i Bosanca nastupili su članovi, pomladak i naraštaj čete Kastelanec. Članovi čete Ljubeščica vež-bali su efektne vežbe sa sabljama. Njih je predvodio načelnik br. Zdravko Slivar. Naročito su se svidele i vežbe četa Reinetinec i Sviborec pod vodstvom načelnika brače Turkoviča i Ružiča. Oštar i disciplinovani nastup četa u lepim muškim i ženskim narodnim nošnjama, ubrao je srdačno odobravanje. Uprave društva Var. Toplica spomenutih četa mogu biti ponosne na svoj dosadanji rad, kad su u kratko vreme od svog osnutka mogle pružiti tako lep uspeh.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKE ČETE JALŽABET.
Posle brojnih javnih vežbi, što ih prirediše društva i čete varaždinske župe, može se javna vežba seoske Sokolske čete u Jalžabetu, održana 2. augusta smatrati jednom od najuspeli-jih. Iako je u svim mestima, gde su se dosada održavali javni nastupi, bilo mnogo naroda, to je javna vežba u Jalžabetu ličila pravom zborovanju naroda, koji je u tisučama došao da vidi prvi nastup svojih i susednih Sokolova. Od staraca do sičušne dece sve je, sa dosad nevidenim oduševljenjem, pozdravljalo Sokole, koji su, uz pratnju
sokolske muzike iz Varaždina i sokolske fanfare iz Bartolovca, ponosno stupali kroz barjacima i zelenilom oki-čeno selo. Na lepo uredenom vežba-lištu svrstale su se razne kategorije društva Varaždin i bratskih četa iz Zbelave-Kučana, Trnovca, Bartolovca, Kastelanec, predvodena po brači Bo vorom pozdravio je prisutne tajnik domače čete brat Marijan Dundovič, našto mu je lepim govorom zahvalio starešina varaždinskog društva brat Stjepan Novakovič. Oba govora po-pratilo je tisuče seljaštva burnim klicanjem Nj. V. Kralju i Jugoslaviji.
U 4 sata posle podne započela je sama vežba. Nastupilo jd dvanaest raznih kategorija sa preko 250 vežbs-ča i to: četa Jalžebet, pod vodstvom načelnika brata Ivana Sitara, sa članovima i muškim naraštajem. Četa Kastelanec, predvodena po b.ači Bo sancu i Tomašiču, sa muškim i ženskim naraštajem i članovima, četa Bartolovec sa članovima i muškim naraštajem pod vodstvom br. Graha, te čete Trnovec i Zbelava-Kučan sa članovima, koje su predvodili brača Mlakar i Železnik. Od varaždinskog društva nastupili su članovi u prostim vežbama i na preči, članice u prostim vežbama te naraštajci u prostim vežbama i na kozliču. Njih su predvodili sestra Marija Stech i brača Šuligoj i Merlič. Sve vežbe izvedene su tačno i sigurno te je i s tehničke stranc po-lučio ovaj nastup vanredan uspeh. Srdačno pozdravljamo odličnu upravu čete, koja je za razmerno kratko vreme svog opstanka mogla prirediti tako lepu sokolsku i opšte nacionalnu mani festaciju.
OSNUTAK SOKOLSKOG DRUŠTVA U BEDNJI.
U nedelju, 26. jula o. g. održana je konstituirajuča skupština Sokolskog društva Bednja, srez Ivance. Župu je zastupao zamenik starešine župe br. dr. Oto Šantl, koji je prisutnima ob razložio zadatak Sokolstva, Jednoglas-no izabran je sledeči odbor: starešina Pavao Matica, župnik, zam. starešine Ivan Sajko, opč. načelnik, načelnik Viktor Cvitan, učitelj, načelnica Paula Radulovič, prosvetar dr. Franjo Boro-večki, tajnik Silvije Gribl, učitelj i blagajnik Stjepan Povič, opč. blagajnik. Izabrana su još 4 odbornika i 3 za-menika te 3 člana revizionog odbora.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRELOG.
2.	augusta započeo je društveni prednjački tečaj. U tečaj su upisana 32 člana i 11 članica društva Prelog i okolišnih društava i četa. Tečaj jc otvorio starešina društva br. dr. Vasilije Derkač, našto je govorio izaslanik tehničkog odbora župe br. Julije Kovačič. Tečaj se održaje dnevno kroz 14 dana od 20 do 23 časa, a nedeljom i blagdanom kroz čitav dan. Predavanja drže brača Julije Kovačič, dr. Vasilije Derkač, Tihomil Kučiš i sestra Ema Smrekar.
SOKOLSKO DRUŠTVO MALA SUBOTICA.
U nedelju, 2. augusta održalo je naše društvo godišnju javnu vežbu. U 4 sata posle podne sakupilo se je na vežbalištu veliki broj seljaštva i Sokola. Došla su i bratska društva iz Čakovca, Preloga, Donjeg Kraljevca, Goričana, Hodošana, Kotoribe te četa iz Turčišča. U raznim vežbama, pro* stim i na spravama, nastupilo je 169 vežbača i vežbačica.
Župa Zagreb
PREDNJAČKI TEČAJ ŽUPE ZA SOKOLE-UČITELJE
održan u Martinščici od 5. do 30. jula.
Uprava Sokolske župe Zagreb u vezi sa školom narodnog zdravlja u Zagrebu održala je sokolski pred-
braču, koja su se prijavila. Kursista je bilo primljeno 28 i to po župama kako sledi: Župa Zagreb 17, Bjelovar 3, Karlovac 1, Osijek 4, Varaždin 2, Sarajevo 1; ukupno 28.
puno
U Martinščici je tečaj bio pot-a odeljen od mladeži, koja je ta-
PređnjačU lečaj za иШф Sokole Sokol ^He župe Zagreb održan u MarfinSčicl
njački tečaj u Martinščici od 5. do 30. jula o, g. Tečaj je bio određen samo
za učiteIje*Sokole, pripadnike bratskih sokolskih župa sa teritorija Savske banovine.
Broj tečajnika bio je odreden, pa se na žalost nijc moglo primiti svu
mo letovala. Radilo se je 9—10 sati dnevno. Program tečaja bio pri lično
Qpscžan, jer i vidokrug današnjeg prednjaka mora biti posve drugi nego nekada. Specijalno se je pažnja u tečaju posvetila ovim predmetima: m O* derna gimnastika deteta, igre, laka
atletika, rad sa sokolskim četama, pro* ste vežbe, plivanje, veslanje, odbojka, sokolska misao, higijena te fiziologija telovežbe. Naravski, da su se i ostali predmeti uzimali savesno, ali s gore navedenim disciplinama htelo se je braću učitelje naročito upoznati.
Tečaj je vodio br. M. Jankovič, načelnik župe, a kao sokolski preda* vači fungirali su brača: dr. A. Pichler, Viktor Ladenhauser, Stanko Tončič, prof. Ivančič, Nikica Rossi, Ivan Lav« renčič, Vladimir Molk i Dimitrije Mi* tič. Osim toga, predavali su medicin* ske predmete gg.:	dr.	Rasuhin, dr.
Švalba i dr. Prebeg.
Bilo je održano u svemu oko 200 sati, u kojima. su brača tečajnici dobili pregled celog rada, koji se danas traži od prednjaka u našim sokolskim društvima i četama. Moramo naročito naglasiti, da su brača naučila proste vežbe članova i sok. četa za svesokol-ski slet u Pragu 1932. godine.
Tečaj su svršili 19 brače; 9 brače je odustalo od tečaja i to: 2 usled ra* da u samoj dačkoj koloniji, 5 radi bolesti, koja je nemilice i medu nama ha rala, a 2 su usled nesokolskog ponašanja bila otpuštena iz tečaja
Osobitu zaslugu za uspeh tečaja, •>sim predavača ima, uprava lečilišta Martinščice na čelu sa dr. Prebegom, bratska Sokolska župa Sušak-Rijeka, koja je u svemu išla bratski na ruku, zato im ovime izričemo toplu sokol* sku hvalu.
Tečaj je završio oprosnom veče* rom, koju nam je priredila bratska Sokolska župa Sušak*Rijeka. Tom zgodom bilo je izmenjeno mnogo le* pih misli i bratskih želja, da naše So* kolstvo prireduje što više ovakovih tečajeva na našem plavom Jadranu, da se što bolje upoznamo, ljubimo, zavolimo i složimo.
Uprava Sokolske župe Zagreb može da bude vrlo zadovoljna s uspe* hom ovog tečaja.	G. V.
JAVNI NASTUPI NA PODRUCJU PISAROVINSKOG SOKOLSKOG OKRUŽJA.
Dana 6. svibnja o. g. priredilo je Sokolsko društvo u Pisarovini prvu javnu vežbu ove godine Nastupili su članovi i članice sa župskim vežbama, članovi sa seljačkim, muška i ženska deca sa prostim vežbama te članovi i članice i muški naraštaj na spravama.
Dana 24. svibnja o. g. priredilo je ovo Sokolsko društvo drugu javnu vežbu uz pripomoč Sokolskog društva
I	iz Zagreba, Sokolskog društva iz La* sinje te sokolskih četa ovog društva. Tom prigodom je na svečan način postavljen kamen temeljac na zgradi Sokolskog doma u Pisarovini, kojoj su svečanosti prisustvovali izaslanik bana br. Šime Jagodič, sreski načelnik
i	načelnik okružja pisarovinskog, iza-slanik Saveza potstarešina br. Lacko Križ, izaslanici župe br. Milan Janko* vič, načelnik župe, i br. prof. Štefan,
te izaslanici higijenskog zavoda, oblas* nog odbora Jadranske straže i oblas* nog odbora Grvenog krsta, koje je sve lepim govorom pozdravio br. dr. Mi* lan Andrlič.
Dana 12. lipnja održana je prva vežba Sokolske čete u Kupincu. Na-stupila su muška i ženska deca iz Ku-pinca sa prostim vežbama, članovi iz Kupinca, Pisarovine, Dolnje Kupčine
i	Kraljevca sa seljačkim prostim vež* bama, članovi i članice iz Pisarovine sa skupnim vežbama, te članovi iz Pisarovine sa vežbama na preči.
Dana 19. juna o. g. održala je Sokolska četa u Pokupskom svoju prvu javnu vežbu. Nastupila su muška i ženska deca iz Pokupskog, članovi iz Pokupskog, članovi i članice iz Pisarovine, svi sa prostim vežbama te č!a* novi iz Pisarovine sa vežbama na preči.
Dana 5. srpnja održala je Sokol* ska četa u Dolnjoj Kupčini svoju prvu javnu vežbu. Nastupila su muška i ženska deca, članovi, članovi i članice, svi sa prostim vežbama te članovi iz Pisarovine sa vežbama na preči.
Dana 19. srpnja održala je Sokol* ska četa u Kupinskom Kraljevcu svo* ju prvu javnu vežbu. Nastupila su muška i ženska deca iz Kraljevca, čla* novi iz Kraljevca, Kupinca i Pisarovi* ne, članovi i članice iz Pisarovine, svi sa prostim vežbama te članovi iz Pisarovine sa vežbama na preči.
Dana 2. augusta priredila je Sokolska četa iz Kupinca i Sokolsko dru*
štvo iz Pisarovine javnu vežbu u Bratini.
Tom prigodom je osnovana Sokolska četa u Bratini te je na skup-štini izabran jednoglasno za starešinu seljak Nikola Cestar. Upisalo se od* mah 53 člana, od kojih preko 30 vež* bača, koji su več počeli sa uvežbava* njem vežbi, te ima nade, da če ova četa u najkrače vreme javno nastupiti.
Sve pomenute javne vežbe irrale su u svakom pogledu lep uspeh
Kako se Sokolski dom u Pisaro* vini dovršava, to je več odreiteno otvorenje istog na dan 27. septembra, što če se proslaviti na osobit način.
Stečaj
Za stalnog župskog prednjaka, čija bi dužnost bila, da po društvima obrazuje prednjačke zborove sa kojima bi održavao krače prednjačke teča-jeve i davao sva uputstva za tehničko vodenje sokolskog društva.
Plata ovoga prednjaka bila bi 1500 dinara mesečno sa 500 dinara meseč-nog dodatka za putovanje.
Molioc mora da zna teorij u sokolskog gimnastičkog sistema, da ga ume praktično primenjivati po metodičnim načelima, i da je sposoban voditi vrstu višeg ili bar srednjeg odelenja.
Molbu, kojoj treba priložiti uvere* nje o položenom župskom ili savez-nom prednjačkom ispitu, opis o dosa-
jianjem sokolskom radu, kao i uvere-ftje odnosnih vlasti o materij alnom i moralnom stanju, uputiti upravi Sokolske župe Vel. Bečkerek do 1. septembra o. g.
Kasnije prispele molbe neče se uzi-mati u obzir.
Sokolska župa Vel. Bečkerek:
N. B e š 1 i č, starešina,
A. Jovanovič, tajnik,
A. Pogačnik, načelnik.
3
£
fl
СЛ
fl
S
X o cn * s a?
•Ш
'a
a
IM
S>
o
M
Kupujemo
suhe jestive glji-ve te sve vrsti ze
maljskih plodina
Sever & Ko.
LJUBLJANA
KLI$E](
vse/i vrsl po folog rafij a /l. ali risbah.
S ж vr* & u/e
najscrlidnejše k l a rno
ST'DIU
И URL] AN A
DAIMATIN0VA13
ШМВНВНВНВМВНВВВНМНШШВ
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
оо
РИБНИЦА (Долењско)
Израђује све соколске веж-баће справе, опреме читавих друштвених и школских веж-баона, спортске потрепштине за лаку атлетику, справе за летна вежбалишта, купа-лишта и башће, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна, по-служба најсолиднија, цене најумереније. — Илустро-ванисеник бесплатно.
ОСНОВАНА 1881. ГОДИНЕ
RUDOLF MORE
izdelovatelj sodavičarskih izdelkov
LJUBLJANA, Kladezna ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom.
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
■■■И—————I—ИМИ———1Крал.,ицо Маријс 6 Добављач Савеза Сокола краљевинс Југославије НМНШ
Брзојавни наслов: „Трикотажа" Загреб • Телефон ннтерурбан 26-77
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ свих категорија нашега чланства и то тачно према проиису Савсза Соаола краље-вине Југославије Слике у оригиналним бојама прописних одсла налазе се у књизи „opiamnaunja Савеза СКЈ“. — Захтевајте ценнке и ироспекте. — —— Цене врло умерене, а за точну н солндну изразбу јамчим. -
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9
TELEFON 31-46 Delo solidno — cene zmerne
JOJ. HAFNER шшшшшшш vezenje
I֧ LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
Izradujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili guga|§g§ priposlanim naertima, obazirajuči se na propise SKJ.
Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
4
7
Ptodaja tehničkih proizvoda društvo s
HAMAG
»u
»»i
LJBULJJINA
KNAFLJEVA ULICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala svi ju vrsti.
Zavarujte
»SLAVIJA«
Jugoslovanska zavarovalna banka d.d.
Centrala v Ljubljani
Podružnice: Beograd, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Osijek, Split
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj
Najjeftinije zastave!
■
&■
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MER AKL“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Knjigarna^ \ Učltellske tiskarne
v Ljubljani
Frančiškanska
ulica 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne! Postrežba točna! Zahtevajte cenik!
Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovanje življenja
te se pri trdnem jugoslov in slovanskem zavodu
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGI ST ROVAN A ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljsva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko -programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.83!
ZAHTEVAJTE CENIK
Rogaška Slatina
je svetovno znano zdravilišče za bolezni želodca, čreves, ledvic, jeter, srca in živcev
Naravna, mineralna zdravilna voda iz znamenitih vrelcev
teMpeu styria, ponat
se razpošilja kot zdravilna in namizna voda po vsem svetu
Sezona od 1. maja do oktobra
Izven glavna sezone, t. j. od 1. V. do 15. VI. in od 1. IX. do 30. IX. je zdravljenje najuspešnejše, bivanje v zdravilišču najudobnejše in znatno cenejše. — Za glavno sezono naročite stanovanje takoj. Prospekte dobile v vseh pisarnah »PUTN1KA« Podrobna pojasnila zahtevajte od
Ravnateljstvo zdravilišče
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) e Glavni I odgovorni urednik SIJepan Celar • llreduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara M
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj); svi u Ljubljani