Poštarina plaćena a gotovom
Godina IX. Broj 37.
U Zagrebu, 17. septembra 1937.
Pojedin! broj Din, l.—
Uredni««-—
ZAG1
za SI LJUl
" J PUn
5TH4
Čitajte proglas Saveza »Borba za 6 strana«! šaljite dužnu pretplatu 1 širite našu štampu, jer je to najbolje naše oružje!
GUŠILO SAVEZA 1UGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
IDEJNI TEČAJEVI
Ljubljansko društvo »Tabor« je prošle nedjelje održalo idejni tečaj. Slične tečajeve spremaju i neka druga društva. To bi značilo da se u emigraciji osjeća potreba za ideološkim diskusijama i za ideološkim formiranjima. Zamišljeni kao prosta predavanja u početku, ti tečajevi mogu s malo dobre volje, da se razviju u debatne ideološke sastanke na kojima bi se prodiskutirala sva naša ideološka pitanja i, možda konačno formulirala.
Većina mladjih emigranata traži odavna te diskusije ideološke naravi. Možda se i previše od toga očekuje i možda se u tome i zalazi u skrajnost, ali i izjava jednog starijeg emigranta o tome ie opet drugi pol skrajnosti. Taj stariji ugledni i aktivni emigrant je jednom zgodom, kada se govorilo o potrebi izradjene ideologije, rekao:
— Hvala Bogu da nemamo ideologije, jer bi se time proizvelo samo trvenje i razmirice.
To je karakteristično za mišljenje naše starije generacije, koja s nepovjerenjem gleda na svako postavljanje ideoloških pitanja u emigraciji. Ta naša starija generacija se boji za kompaktnost emigrantskog pokreta i strahuje od eventualnih jačih razmimoilaženja.	,
— Pa mi imamo našu ideologiju, kažu opet drugi, i ne treba nam o njoj više raspravljati.
Medjutim na svim sastancima gdje se raspravljaju pitanja ideološke prirode, opaža se da na neke pojave gledaju pojedini emigranti sasma različito. A to nije ni čudo. Jer emigracija ne visi u zraku. Ona je produkt konkretnih političkih i gospodarskih pojava i život pojedinog emigranta i cijele organizacije zavisi od ljudi i konkretnih Pojava i dogadjaja oko nas. A te pojave oko nas su u stalnom razvitku — dinamične su. I oko nas i u ostalom svijetu I u toj dinamici ne može ni emigracija da ostane statična. U »Taboru« su na pr. bile dvije važne tačke na dnevnom redu. Predavanje dra Jože Dekleve o emigraciji i nmnom stanovištu prema unutarnjem političkom položaju i predavanje Draga Paho-ra o odnosu emigracije do domaćeg sta-novn.štva. Već sami naslovi tih predavanja pokazuju jasno važnost tog problema. Ta pitanja zadiru u ideje svakog pojedinog emigranta i na tom pitanju ima najviše diferencije Jer mi u emigraciji nismo ni jednake starosti ni jednake naobrazbe ni jednakih općih pogleda na svijet, a što je najvažnije, ni jednakog socijalnog položaja. Živimo u raznim krajevima države i došli smo ovamo tokom dvadeset godina. Nekoji loš 1918, a nekoji tek jučer. Razumljivo je da će svaki pojedinac imati svoje vlastite Poglede na unutarnju politiku, a budući da $u pogledi na ta unutarnja pitanja i kod domaćeg stanovništva često diametralno Suprotni, to će slično biti i kod emigranata. A od tih pogleda zavisi i gledanje na doga-diaje u ostalom svijetu, a prema tome i tedanje na prilike u našem najbližem susjedstvu. Iz toga proizlazi logično i oprečno kledanje na način kojim ćemo postići naš «•li: Ako zahvaliliiemo Bogu što nemamo ni-takove ideologije, to nam se može osvetiti. Jer to pitanje se mora jednom postaviti, pa 'l' se vrlo lake moglo dogoditi da ideologiju Idemo formulirati kada bude prekasno. Jer do tada bi pojedinac imao već tako izgra dieno lično mišljenje o svima našim pitanima, da bi sama diskusija o zajedničkoj «migrantskoj ideologiji mogla dovesti do takih divergencija, da bi i sama organiza-ciia bila u pitanju. Tada bi nužno došlo do fascjepa u više grupa. To nije uvijek ne fopravivo zlo, ali jedinstvenost i kompaktnost je ipak bolja, ako je živa, dakako.
Iz ovog što smo do sada iznijeli proiz k* da mi nemamo još izgradjene ideologi. ie- Nju treba tek potpuno izgraditi a za to Su najprikladniji idejni tečajevi, ali kojim 116 bi bila osnova predavanje, vec
Pitanje narodnih manjina
na konferenciji Interparlamentarne unije u Parizu j
U nedjelju je završena trideset i treća. izmijenjena i deformirana kako bi ne-konferencija Interparlamentarne unije u stalo svakog traga njihove narodnosti. Parizu. Na toj konferenciji se imalo govo-, Denacionaliziranje se sprovodi s meriti i o pitanju manjina, ali je to odlože- j	todom.
no za iduću godinu. Povodom toga je na Razlika izmediu onih koji su potpisali ugo-
konferencijl izložio g. Vaša Jovanovič gledište malih država o tom pitanju. On je u početku svoga govora potsjetio na nade koje ie stvorilo osnivanje Društva naroda, pa je onda nastavio:
Pošto je princip narodnosti isto tako bio poznat, bilo je logično što se mislilo na zaštitu onih, koji su uslijed granica utvrdjenih ugovorima o miru obrazovali vjerske, jezične i rasne manjine. Otuda prava manjina i specijalni ugovori radi njihove zaštite. Ti ugovori, kao što znate, nisu potpisani od strane svih država koje imaju manjine. Načinjena je razlika izme-dju velikih sila i malih država. Da bi se ove posljednje utješile zbog razočaranja, koje je kod njih nastupilo, objašnjeno im je da će velike sile poštovati prava manjina, ma da samim tim što su civilizatorske sile ne moraju da prime pismene obaveze. Manjine su imale biti srečne Što su obuhvaćene granicama koje bilo od tih velikih cilizizatorskih sila.
Na žalost činjenice su demantovale ova objašnjenja.
Manjinske škole zatvorene u nekim od tih država 1 učitelji rastureni, tu su da to dokažu. Čak su i imena diece
derati sa slobodnim diskusijama.
(t p.)
UMRO JE MASARYK
vore o manjinama i onih koji nisu bode oči. Obaveze prvih kontroliše Društvo naroda. Najmanja povreda može se pred Društvom naroda iznijeti i narediti anketa. I dok su države potpisnice predmet medjunarodne kontrole, pripadnici njihove narodnosti ili vjere, koji su silom prilika odvojeni i žive u drugoj državi, mogu biti na milosti i nemilosti politike odnarodnja-vanja, koja prijeti da ih uništi«.
Pošto ie izložio sve žrtve koje mali narodi podnose radi Društva naroda g. Jovanovič je produžio*
»I pored tih žrtava primljenih u interesu zajednice, potrebno je govoriti o predlozima. čiji je cilj da se proširi breša načinjena na račun suverenosti malih naroda. Pošto kontrola Društva naroda nekima ne izgleda dovoljna oni se vraćaju na ideju da predlože obrazovanje medju-narodnih komisija koje bi stalno zasjeda-vale u državama, koje su potpisale ugovore o manjinama kako bi na mjestu kontrolirala njihovu prirnienu Time se predaleko otišlo. Ako je ipak takva žrtva potrebna moglo bi se možda na nju pristati ali pod uslovom da io) se sve države potčine, i male i velike.«
ČENKmOVACKA STAMPA TRAZI RECIPROCITET
u postupku sa narodnim manjinama
»Prager Presse« donosi ovih dana članak madžarskim školama u Čehoslovačkoi. te konstatira da je sadanje stanje školstva madžarske manjine u ČSR vrlo povoljno.
Madžarska manjina u čehoslovačkoi republici brojčano je najjača poslije njemačke manjine. U Slovačkoj imadu Madžari ukupno 704 javne pučke i gradjanske škole s 1783 razreda i 85.000 djece. Osim toga posjećuju madžarska djeca još 99 miješane škole s 804 razreda i 32.000 učenika. Školska uprava želi te škole po mogućnosti zamijeniti jednojezičnim školama, pri čemu će se svakako uzeti u obzir potrebe madžarskog pučanstva.
U Potkarpatskoi Rusiji nalazi se 99 madžarskih pučkih i gradjanskih škola sa 244 razreda i 13.000 polaznika. Osim toga ima tu 59 utraktivističkih škola, s 467 razreda i 18.000 polaznika.
Na sličan način pobrinula se školska uprava i za višu naobrazbu madžarske mladeži. Madžari u Čehoslovačkoi imadu klasičnu gimnaziju s 8 razreda i 673 diaka 7 realnih gimnazija s 85 razreda i 3451 učenikom, te dvije učiteljske škole s 12 razreda i 329 učenika. Prošle godine odobrila je država osnutak treće učiteljske škole u Komarnu. Osim toga imadu Madžari posebnu učiteljsku školu za izobrazbu učiteljica domaćinstva. Ukupno prima madžarska mladež srednjoškolsku i učiteljsku naobrazbu na 12 škola i zavoda. Stručna Izobrazba ravna se prema go-
nom bavi samo u gradovima, ima ipak toliko stručnih škola, da ie već to jasan dokaz pravednosti čehoslovačke kulturne demokracije. Madžari imadu dvije trgovačke akademije s 12 razreda i 408 djaka. Usporedimo li to s čehoslovačkim pučanstvom vidimo, da ono imade na raspolaganje manje škola, ma da je brojčano 20 puta jače. Osim toga imadu Madžari u Čeho-slovačkoj jednogodišnji trgovački tečaj, državnu obrtnu školu s 4 razreda i 80 djaka, te 46 šegrtskih škola s 2274 polaznika i konačno stručnu školu za ženska zvanja.
Pri tom treba napomenuti, da na tim školama predaju isključivo madžarski učitelji, a čehoslovačke su se školske vlasti pobrinule, da nastava na tim školama počiva na modernom temelju. Kao što ie madžarski seljak agrarnom reformom do-1 bio zemlju, koju obradjuje kao vlasnik. ^ tako školska uprava osigurava njegovom > djetetu školsku naobrazbu. — Madžarska l mladež u Čehoslovačkoi ima najšire mogućnosti izobrazbe i studija, često i veće nego bi im kao i Nijemcima proporcionalno pripadalo
Kad bi čehoslovačka maniina u Madžarskoj, primjećuje na koncu poluslužbeni organ praške vlade, uživala samo polovicu tih mogućnosti, bila bi neizrecivo sretna. Na žalost ona nema ni osnovnih škola. S obzirom na brigu čehoslovačkih školskih oblasti ima Čehoslovačka potpuno pravo da traži uredienje školskih prilika
temelju
Pretsjednik Oslobodilac Masaryk
Toma G. Masaryk, tvorac Čehoslovačke republike, umro je 14 o. mj. u dvorcu La-ny, u 87 godini života.
Toma Masaryk se rodio u Hodonjinu, mjestu na jugu Moravske, na samoj gra nici Slovačke. Otac, rodjen u Končanima bio je Slovak, a mati Moravka iz Hustope če. U Hodonjinu je otac kasnijeg Pretsjed nika Oslobodioca služio kao kočijaš kod jednog posjednika. I tako je u svom siromašnom djetinstvu mali Toma proživio tvrdu školu oskudice. Stalno se selio sa roditeljima, koji su tražili posla.
Od sina kočijaševa do osnivača i prvog gradianina Republike dug je put. Ali Toma Masaryk je taj put prošao dignuta čela, uvijek pošteno i hrabro. Uvijek u borbi za slobodu i za pravdu Zahvaljujući svome »tatičku« čehoslovački narod ima danas svoju nacionalnu državu, koja je u svijetu poštivana radi slobode koja u njoj vlada zaslugom Tome Masaryka.
Toma Masaryk je bio i revolucionar i emigrant. Ostavio je bio svoju domovinu pod tudjom vlašću da se u inozemstvu bori za slobodu svoga naroda. Uz pomoć svoga naroda i prijatelja u ostalom svijetu Toma Masaryk. revolucionar, emigrant, agitator, diplomata i učenjak, uspio je da oživotvori vjekovne težnje Čeha i Slovaka
oslobodivši ih i ujedinivši ih.
Toma Masaryk je odlično poznavao i naš problem. U svojoj knjizi »Svjetska revolucija« spominje na više mjesta borbu o naše krajeve za vrijeme rata.
Velikom Čehoslovaku. velikom Slavenu ! velikom Čovjeku, Tomašu Masaryku vječna slava I
spodarskoj strukturi pučanstva. Premda ie i svoje manjine u Madžarsko! na pučanstvo pretežno seljačko, te se trgovi-1 reciprociteta.
Nacističen glas o Južnem Tirolu
Celovške »Freie Stimmen« poročajo po svojem dopisniku iz Berlina: Dočim posveča vse nemško časopisje dolge članke predstoječemu potovanju italijanskega ministrskega predsednika Mussolinija v Nemčijo v drugi polovici septembra, Je izšel v prvi septemberskl številki vodilnega nacističnega tednika napadalnih oddelkov »Das Schwar-ze K o r p s« izčrpen članek o borbi nemškega življa v Južnem Tirolu. V tem članku je nazorno prikazan uničevalen boj, ki ga vodi Italija proti nemškemu življu, omenjena pa je tudi vstaja Tirolcev za časa Napoleona v letu 1809.
članek Je vzbudil v nacističnih krogih znatno pozornost in je bil z ozirom na nerazpoložen j e, ki so ga pokazali gotovi nemški krogi ob priliki sprejema italijanskih delegacij pri zadnjem zborovanju nacistične stranke v Niirn-bergu, sprejet z zadoščenjem. Prav ti
krogi, ki zastopajo široko maso nemškega naroda, menijo, da navzlic realno-političnemu prijateljstvu med Nemčijo in Italijo ni dopustno in ni v skladu z dostojanstvom nemškega naroda, da je del tega naroda, pa četudi majhen, pod ponižujočim italijanskim gospodstvom oropan vseh nacionalnih pravic in svoboščin.
NJEMAČKO-POLJSKI SPORAZUM O manjinama.
Prije polaska za Pariz i Zenevu poljski ministar vanjskih poslova Bek primio je njemačkog ambasadora u Varšavi Moltkea.
Tom prilikom usvojen je konačni tekst općeg sporazuma o položaju poljskih manjina u .Njemačkoj odnosno njemačkih manjina u Poljskoj.
Objavljivanje ovog sporazuma, koji se očekuje priie 15 dana. odloženo je do povratka Beka iz Ženeve i von Moltkea iz Niirnberga.
PRETPLATA ZA LIST ne stiže uredno. List ima velikih obaveza kojima mora odgovarati, ali ako pretplatnici ne odgovoraju svojim obavezama, ne može ni list.
Tu malu pretplatu nije teško platiti. Tko ne može više, neka plaća po 4 dinara mjesečno. Time pokazuje dobru volju, a puno urednih pretplatnika po 4 dinara mjesečno vrijedi isto, kao manji dio sa većom pretplatom.
Kupiti na pošti čekovnu po-ložnicu za 25 para i poslati barem mali dio dužne pretplate, nije velika žrtva.
TRAŽITE
od gostiona i kavana u koje polazite s ostalim emigrantima, da drže »Istru«!
Prikažite im da je u njihovoj koristi, ako oglašuju u »Istri«.
Na taj način pomažete našu akciju za povećanje lista.
NAŠA EMIGRACIJA
U Novom Sadu je održano Uu-glačko natjecanje za državno prvenstvo na dan 6 septembra. O tome donosimo izvještaj pod »Vijesti iz organizacija*, jer je na tom prvenstvu sudjelovao i K. s. klub »Istra*. Tim povodom primamo od jednog emigranta iz Novog Sada dopis u kojem se zamjera članovima K. s. k. »Istra« što su na taj dan sudjelovali u toj sportskoj zabavi. — Donosimo jedan dio tog članka uz napomenu da je to otštampano u ovoj rubrici u kojoj svaki emigrant ima prava da iznosi svoja mišljenja o raznim dogadjajima u emigraciji.
Reči če se, da se na to nije obračala pažnja, da je to učinjeno nenamjerno i ne znajuči. U toliko gore i u toliko teži slučaj, jer to ne opravdava. Svaki svijestan i isproban emigrant, zna šta mu je dužnost; on u svom srcu i u svojim osječajima nosi tragediju svoje brače. 1 na to neće nikada zaboraviti niti če dopustiti, da »prilike« bace u pozadinu ono, što mu je svetije od svega ostaloga.
Čovjek se mora snebivati, kada malko dublje promisli tu stvar. On mora doči do zaključka, da nije svaki emigrant pozvat da učestvuje u emigrantskoj borbi, jer ko to hoče, taj če činiti ne iz nekog snobizma, več iz čistog osječaja dužnosti, koja je za njega imperativ. Jačeg osječaja od toga nema i ne smije bili! Svaki svjestan emigrant mora biti naoružan sviješču, vjerom u pobjedu, čvrstom voljom, neustrašivošču i bor-benošču i voljom, da za tu vjeru i borbu položi sve, pa ako ustreba i goli život, a ne da pred »takovim prilikama« uzmakne i kapitulira.
Mnogo je zvanih a malo odabranih, veli Sveto Pismo. Tako i jeste. Ima nas mnogo, ali je nažalost malo onih, koji ispravno misle i osječaju.
Ako smo več emigranti i ako se takovima smatramo, onda ne smijemo nikada propustiti da vršimo i svoju emigrantsku dužnost. Ova dužnost je teška dužnost, to je borba! TJ protivnom smo obične izbjeglice, a od izbjeglica naša stvar i naš narod neče nikada ništa imali. Izbjeglica se brine samo za sebe, za svoj kruh, a za drugo nije ga briga. Emigrantski kruh je medjutim gorak i od njega mnogi zaziru.
Ali vrijeme če pokazati, na kojoj je sira ni pravo.
KATOLIČKI BISKUPI U JUGOSLAVIJI
POSTAVLJAJU U MADŽARSKA SELA MADŽARSKE SVEĆENIKE
Novi Sad, septembra 1937. — Novosadski »Dan« od 10 o. mj. donosi ovaj članak:
Prekjučer je, kao što smo javili, boravio u Novom Sadu g. dr. Anton Ak-šamović, djakovački biskup. Za vrijeme svoga boravka on je razgovarao sa novinarima o pitanju nadoknade madjar-skog svećenstva na teritoriji djakovačke biskupije. Prema izjavi g. dra Akšamo-vića od 300 hiljada katoličkih vjernika ove biskupije ima svega 12 hiljada Ma-djara. — G. biskup je istakao da ovi vjernici mogu na svom mate-rinjem jeziku da opće sa svećenstvom. Na Teološkom fakultetu studira izvjestan broj budućih katoličkih svećenika Madjara, a osim toga ima i takvih koji znaju madjarski.
— Ja nastojavam da u općinama u kojima žive i Madjarl svećenici govore takodje madžarski. — U općinama gdje su Madžari u pretežnom broju po mogućnosti postav-Mene ne vode sentimentalni osjećaji, nego propisi Kanonskog prava. Ne možemo uvijek da izid jemo u susret želji naših vjernika u pogledu postavljanja svećenika Madžara. Uslov je to da budući svećenici vladaju državnim jezikom, jer je to pred-uslov radu«.
G. dr. Akšamović je još izjavio da je u bačkoj eparhiji stanje skoro isto i da ima u priličnom broju svećenika Madžara i da sa teritorije bačke eparhije ima dovoljan broj Madžara budućih katoličkih svećenika.
U pogledu zidanja novih crkava biskup g. Akšamović izjavio je da se, obzirom'na materijalne mogućnosti, svuda zidaju i popravljaju crkve, a tako i u madžarskim općinama. Nedavno je podignuta crkva za madžarske vjernike^ u Malom Bezdanu. Svoju izjavu završio je g. Akšamović s tim što je istakao da ne pravi razliku izmed ju madžarskih, hrvatskih i njemačkih vjernika i da svojom biskupijom upravlja u duhu Krista, nastoj avaj ući da se brine o duhovnim potrebama svojih vjernika.
f MATEJ BOLE
V Trstu je umrl Matej Bole, pomorski kapetan, v 41 letu starosti, doma iz Rojana. Pred kratkim je obolel in se moral podvreči operaciji jetrnih kamnov, ki pa je ni prenesel. Žalujoči vdovi in hčerki naše sožalje! — (Agis).
SVEČANO ODKRITJE SPOMENIKA
Simonu Gregorčiču v Ljubljani
Odkritju |e prisostvovalo nad pet tisoč ljudi
Pogled proti spomeniku ob času odkritja. V levem kotu mladi kipar Zdenko Kalin, ustvaritclj bronastega poprsja Simona Gregorčiča.
Ljubljana, 11. septembra 1937.	—
(Agis). — Ob velikanski udeležbi občinstva se je vršilo, kakor je bilo napovedano, na praznik 8. septembra, svečano odkritje spomenika S. Gregorčiču, ki ga je pripravilo in organiziralo naše agilno društvo >Soča-Ma-tica« v Ljubljani. Spomenik stoji tik ob zgradbi nove velike vseučiliške knjižnico. Osnutek, ki emo ga zadnjič priobčili, kaže dovolj nazorno, da odgovarja spomenik vsem zahtevam estetike in umetnosti. Vreme je bilo tega dne lepo in je v veliki meri pripomoglo k temu, da je svečanost dobila večji značaj. Številne delegacije, zlasti emigrantskih društev, dalje domače prosvetne organizacije, številne na;odno nošo iz vseh slovenskih pokrajin, dalje delegacije z venci, katerih je bilo nad 25. so dale odkritju svečanostno raspoloženje. Zastopan je bil komandant dravsko divizije po polkovniku Mihajloviču, dalje zastopnik prosv. oddelka banovine dr. Sušnik, podžupan ljubljanski dr. Ravnikar, univ. prof. dr. Ozvald in dr Kos, častna dvorna dama Franja Tavčarjeva, poslanec Rajko Turk, bivši goriški državni in deželni poslane« Alojzij Strekelji predsednik Pen-kluba in upravnik Narodnega gledališča Oton Župančič, predsednik Slovenske Matice dr. Lončar, predsednik Prosvetno Zveze dr. Cepuder, predsednik Ruske Matico univ. prof. dr. Spektorskij, predsednik Češke Občo Ryška, zastopnik ZKD dr. Alujevič, predsednik Združenja gledaliških igralcev Drenovec predsednik Vodnikove družbe Pustoslemšek, predsednik Ljubljanske sekcije JUU Metod Kumelj, predsednik kluba koroških Slovencev dr, Fellacher, častni predsednik šentpeterske CMD Rohrmann, za Klub Primork Mašo Gromova in Olga Pucova, pravoslavni prota Budimir, ter dalje zastopstva sokolstva, novinarskih organizacij, vojnih dobrovoljccv, legijo koroških borcev, rezervnih oficirjev ter drugih narodnih in prosvetnih organizacij. Mod ostalimi smo opazili naše borce Andreja Gaberšča, dra Gregorina, dalje emigrantske delavce Iva Sancina, dr. Čermelja Lava. dr. Čoka ki jo zastopal Zvezo emigrantskih društev itd. Pri svečanosti sta sodelovali godba Slogo in pevski zbor Glasbene Matico pod vodstvom direktorja opere dr. Poliča. Ves program je oddajala ljubljanska radijska postaja ter eo ga lahko slušali daleč po slovenskih krajih.
Za svečano otvoritev je zaigrala godba »Sloge« uverturo iz Smetanove opere »Li-buša«. Na oder je stopil nad desetletni predsednik društva >Sočo-Matice« dr. D i n-k o Puc, ki je spregovori) spominsko besedo. V svojem govoru je spregovoril sle-
» V soboto 24. 9. 1906 se je kot blisk po slovenski zemlji raznesla vest. da je umri v Gorici naš pesnik Simon Gregorčič. Globoka žalost je zavladala m množice so ga hodilo kropit. Tisoči so spremljali pokojnika do periferije Gorice, odkoder so ga prepeljali v rojstni kraj. Tisoči so plakali huje kakor bi izgubili svojega očeia.
Gregorčič je bil pesnik, ki ga je narod ljubil. S prvim nastopom si je pridobil sren
Slovencev, njegovi prvenci v »Dunajskem Zvonu« so že kazali izreden liričen talent. Njegove pesmi so postale še pred izdanjem narodova last. Ko je izšel 1. 1882. prvi zvezek njegovih »Poezij«, je bil to velik literaren uspeli, saj je bila knjiga v nekaj tednih razprodana.
Takrat pa so vstali tudi nasprotniki, ki so gledali na vse javno življenje s filozofsko ozkosrčnostjo in iskali v vsaki pesnikovi ustvaritvi protiversko in celo proti-krščansko tendenco. Gregorčič je bil idealen duhovnik, zato ga je kritika in obsodba dr. Mahniča tem huje zadela. Bil je to udarec, ki ga do smrti ni mogel preboleti.
Kljub temu je ostal Simon Gregorčič ljubljenec našega naroda, zlasti v Primorju, kjer so Gregorčičeve zasluge za narodno prebujenje nepozabne in neprecenljive. Rojen je bil v Vršnem, v podnožju Krna in ob bregu bistre Soče. Zato je ljubil planine in naravo ter svoj rod. Vedno mu je hrepenela duša tja, kjer je prebil mladost. Vse svojo hrepenenje je izrazil v svoji najlepši pesmi »Nazaj v planinski raj«. Mnoge njegove pesmice 'sie danes prepevajo kot bi bile zares narodne.
Mehko subjektivno svetožalje je zanj značilno. Sam je pa zavračal očitek mehkobe. V svojem ciklu »V obrambo«, ki ga je napisal v odgovor dr. Mahniču, pravi:
In poleg mehkobe, povem vam jaz sam, obilo jekla v sebi imam!
To jeklo, če vstane nevarnosti dan, pravici in veri in domu bo v bran!
Koliko moštva in nesebičnosti je v njegovih pesmih. Njegovo življenje je bilo v resnici posvečeno Bogu in Narodu. V njegovi dobi sta se dva imperializma borila za slovensko Primorje. Slovenski rod je bil obema na potu in je bil preganjan in zatiran. Na teh tleh so nastale Gregorčičeve domovinske pesmi. S preroškim duhom vidi silne borbe, vidi vihar, ki se bliža z juga, ki naj uniči vse, kar jo ob Soči. V tem strahu za obstoj svojega naroda sega njegov pogled širje in dalje. Gleda na slovanski jug in tam vidi rešitev. Blizu so mu bili bratje Čehi. Od tu do misli slovanske vzajemnosti je bil le korak, ki ga je Gregorčič napravil v pesmi »Velegrajska kuga« in v »Velikonočni«.
Pesnik ni dočakal no krvave vihre ob Soči, ne vstajenja svojega naroda. Zdaj spi v svojem grobu in čaka. Ni umrl, tak pesnik kakor je bil Gregorčič, ne umrje nikdar«.
Ko je končal svoje izvajanje, se je dr. Puc zahvalil mojstru prof. Plečniku in akad. kiparju Zdenku Kalinu za izvršeno delo in z vzklikom »Slava Simonu Gregorčiču« odgrnil zaveso pred spomenikom. Kako smo že zgoraj omenili jo spomenik iz brona, na marmornatem podstavku, pod veličastno odprto streho. Na podstavku so vklesane Gregorčičeve besede »Brodarjem pomoči nesimo, naš čolnič pogube otmimol« Mešani zbor Glasbene Matice je zapel Ferjančičevo pesem »Tone, sonce tene«. Zastopnik mestne občine dr. Ravnihar je s primernimi besedami prevzel spomenik v
Opčine pri Trstu so postale važno turistično središče
Odkar so 1. 1903 zgradili Iz Trsta la Opčine električno železnico, se je lomen Opčin znatno povečal. Tržačani ;o s tem dobili lahek dostop na Kras n zelo lepo izletno točko. Sčasoma so e napeljali el. luč, vodo in plin. Temu irimerno se Je tudi prebivalstvo znatno lomnožllo. L. 1900 je štelo 1605, a se-laj jih šteje že 2877. Znatno se je te vilo povečalo tudi zaradi tega, ker so )pčlne postale važno želežntško križišče n s tem se je moralo povečati tudi štedio uradništva in delavstva. Po vojni e je znatno razvila turistlka, so postale Jpčine prava izhodna točka za tržaške zletnlke. Pre.1 kamnati predeli so se
kmalu spremnih v vrtove in tako se sedaj nahaja že nad 100 vil letoviščarjev. Tendenca razširjanja Opčin gre proti Banam. V poletnem času štejelo Opčine z vsemi letoviršarji do 5.000 oseb. Opčine so tudi prikladne In priporočljive za tiste, ki bolehajo na dihalnih organih. Ta trg se namreč nahaja čez 300 metrov nad morjem In ima čist zrak, ki je skora sličen gorskemu In je torej pravo nasprotje Trstu, ki leži v luknji In Ima slab zrak. Pomen Opčin se bo še povečal, ko bodo zgrajene še nekatere r3-leznlške priprave, s katerimi bo omogočena razvrstitev blaga po železnici v razne dele tržaške luke. — (Agis)
varstvo. Izrekel je zalivalo »Soči-Matici«, ki la se je povzpela izven okvira svojega dosedanjega dela in dala Ljubljani dostojen spomenik goriškemu slavčku. Nato je godba zaigrala državno himno, a pevski zbor Glasbeno Matice je ob največji pozornosti ljudi zapel eno najljubših Gregorčičevih pesmi »Nazaj, v planinski raj«. Sledilo je polaganje vencev in mimohod deputacij narodnih noš ter ostalih mimo spomenika. N» kateri so imeli pri tem tudi primerne kratke govore, v katerih so poveličevali pesnikovo veličino, značajnost in pomen za naš narodni preporod ter za našo kulturo. Vence so položili senator Hribar, g. Oton Zupančič, dr. M. Cok, zastopnik društva »Nanos« iz Maribora, zastopnika društva »Istra« iz Zagreba, dr. Cepuder za Prosvetno Zvezo, zastopnik društva »Simon .Gregorčič« iz Sušaka, za koroške Slovence dr. Fellacher, za klub Primork Maša Gromova in Olga Pucova, za OO Ryška, Sedejeva družina je položila krasen venec iz planik in encijana, za JS g. Verbič, za Glas. Matico g. Sturm, g. Lukež in Pirc za Zvezo bojevnikov, za JUU g. Kumelj, dalje zastopniki emigrantov s Kranja, Jesenic in zastopniki Tabora, za ZKD dr Alujevič, g. Pustoslemšek za Narodno tiskarno, ki je tiskala prvo Gregorčičevo knjigo, dalje Preporod, Cerkljam izpod Porezna, ter Gregorčičevi nečakinji Avgusta Možina, ki živi v Kranju in Marija Komar iz Kobarida. Vence so položili tudi četniki, ter celjska »Soča«. S tem mislimo, da smo omenili vse, ki so se oddolžili ob odkritju spominu našega pevca. Pevski zbor je nato intoniral himno »Hej Slovani«, ki so jo povzeli vsi navzoči in zapeli v mogočnem zboru. Svečanost odkritja je bila s tem zaključena.
Društvo »Soča« je nato organiziralo 5a popoldansko proslavo z akademijo in sicer na Taboru. Pri tej svečanosti so sodelovali številni umetniki z najboljšim uspehom. Med drugimi je sodeloval pevski zbor »Sloge«, slovenski vokalni kvintet, kot solisti pa rojakinja Milena Sviligojeva, koncertni pevec Mirko Premelč, baritonist A. Petrovič, katerega sta spremljala pri klavirju operna dirigenta Neffat in dr. Švara. Dr. Igo Gruden je spesnil prigodno pesem »Simonu Gregorčiču«, katero je naš list moral priobčiti žal okrnjeno. To pesem in pa Gregorčičevo »Hajdukovo oporoko« so na proslavi z uspehom recitirali. Veliko zanimanje je vzbudilo istrsko kolo, ki ga je Izvajal odsek »Soče« in pa simbolične telovadne vaje po recitaciji Gregorčičevo »Soče«, katere eo izvajali Sokoli iz šiške. V najlepšem razpoloženju in z uspehom je bila zaključena ta važna kulturna svečanost, v sredi Ljubljane.
Mara Lamutova1
SIMONU GREGORČIČU!
O, kolikrat sem, geni]. Tl sledila, ko šetal sl ob palico oprt — na potu skoz Gorice sončni vrt...
Vodila me )e Tvollh pesmi sila.
Življenja teža Te je upognila: razmišljajoč molče sl zdel m strt; nemara čutil sl v bližini smrt, k| že predsmrtnlce TI je vdahnila. Prerok sl bil bodočim strašnim dnem —» da lužno bo domovle plamenelo v prividu tem TI le srce trpelo.
In danes blizu našim sl očem: Nesmrtni spev Tl dleto le zapela vellčle Tvoje se v svobodi razodela
MALE VESTI
— Umrl je gen. J. Vaccari, ki je bD v 1. 1923 do 1925 armadni poveljnik * Trstu.
— V Novakih so našli mrtvo ▼ bližini njenega stanovanja Marijo Peternelj, staro 49 let. Vzrok njene smrti J« neznana.
— V Močilah pri Kanala so karabi-
nerji aretirali 33-letnega Berdona Stefana, ki je osumljen, da je ubil Antona Kumarja, starega 71 let, iz Humarjev.
— V Šmihelu pri Šempasu je 18-let-
ni Peršič Franc prišel v navskrižje * Antonom Lebanom, starim 79 let. V prepiru, ki je nastal je Peršič tako močno sunil starčka, da ga je s samim udarcem ubil. Zakaj je nastal prepir, še nieO mogli popolnoma določiti. Zdravnišfc® komisija iz Gorice je ugotovila, da J® smrt povzročilo notranje krvavitne h1 slednjič kap zaradi notranjih iztokov. Dogodek je vzbudil na vasi veliko ogorčenje. Peršič je neznano kam izginil karabinerji ga pridno iščejo.
— Kaznovan je bil 29 letni Pavi1® Ivan iz Grgarja, ker stalno nadlegovm 29 letno Dorotejo Cigoj z raznimi bezensklmi obljubami in ker Jo Je tud* vedno zasledoval.
— Antona Zurina Iz Opatjega
na Krasu so karabinerji aretirali. je v prepiru ranil Josipa Pahorja. ’ prerekanju se Je Zurln zaletel v horja in ga težko ranil po obrazu.
s
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
VIJESTI IZ JULIJSKE KRAJINE
— Ko se je 17-letni Marcel Sancin peljal po škedenjskem klancu, mu je nenadoma preprečil pot neki starček, zaradi česar je moral narediti oster ovinek, ki Je bil zanj usoden. Padel je tako nerodno s kolesa, da je dobil težke notranje poškodbe in je po dveh urah nato umrl v bolnici.
— Na Opčinah je umrl trgovec Ivan Žerjal v 64 letu starosti.
— V St. Vidu nad Vipavo in v trgu Vipava je bil imenovan za novega po~ destata Vicenc Ghermandi mesto odstopi vših dr. Ant. Grilla in dr. Marija Capona.
— Goriški prefekt je izdal stroge odredbe glede bližajoče se trgatve. Nepoklicanim je strogo zabrajeno vsako postajanje v bližini vinogradov, kakor tudi hoja XX) poteh v bližini vinogradov.
— Tržaško apelacijsko sodišče je zavrnilo sodbo goriškega sodišča, na podlagi katere je bil Stanislav Sirk iz Kojskega kaznovan na 2 leti zapora in 20.000 denarne kazni zaradi bega čez mejo. Sirk je bil takoj izpuščen.
— Karabinerji so aretirali v Suti pri Komnu 42 Kovačiča Rafaela, ker se je v gostilni pri kvartah stepel s svojim tovarišem 34-letnim Ludnikom Lozejem in ga težje ranil.
— Tatovi so okradli Antona Kogoja iz Sv. Petra pri Gorici in mu odnesli 1.080 lir.
— Smrtna nesreča se je zgodila pri gradnji nove elekrarne v Doblarju. Zaradi mine, ki je bila postavljena v tunel je močan zračni pritisk podrl v blizini stoječe ogrodje, katero je pokopalo pod seboj tri delavce. Dva so kmalu rešili in sta zadobila težke poškodbe. Tretjega pa niso mogli še izvleči, ker 8a je tramovje pokopalo globje in ga tudi ubilo.
— V Selu na Krasu sta se petnajstletna dečka Pahor Vladimir in Blažič Dušan igrala. Pri tem je bil Pahor težje pobit. Naslonili so ga na skalo. Toda Po nesreči je padel z nje in se težko ranil po glavi. Dobil je pretres možganov in delno omrtvičenje telesa. Prepeljali so ga v goriško bolnico, kjer je kmalu na to umrl. Pahor je bil skoraj slep zaradi epslozije granate, prav teške poškodbe na očeh zaradi granate Ima tudi Blažič.
— V čepovanu sta bila kaznovana Andrej Mrak in Karl Gorjup zaradi pijanosti in razsajanja.
— Karabinerji so aretirali in prijavili sodišču Franca Rupnika zaradi težkih i>oškodb ki jih je prizadel Alojzu Jeramu, kateremu je z nožem prerezal obraz.
— V Gorici so umrli med drugimi: Alojzija Komel, Cotič Franc iz Mirna star 56 let, Zelinšek Mihael iz Salone 29 let, in Kos Anton, star 20 let.
— Pretekli teden so z velikimi slavnostmi otvorili prenovljeni goriški grad. Slavnosti je prisostval tudi aostski vojvoda. V govoru, ki ga je imel goriški po* destat Pascoli, je piovdarjal, da se že deset stoletij bijejo boji na goriških gričih, kje so se tri plemena borila za prevlado, toda »Gorica je znala vedno ohraniti svoj italijanski karakter, da se je povrnila italijansko čista v naročje Italijanske nacije«. Povdarjal Je tudi, da je vse kar zadeva Gorico poxiolnoma italijansko. Na gradu je bila potem napravljena stara goriška poroka In dopolavoristi iz Furlanije so izvajali italijanske narodne plese in pesmi. Popravo gradu je izvršil ing. Prucher.
__ Dne 11 t. m. so se začele po vsem
Goriškem zopet pred vojaške vaje, za katere so izdale fašistične oblasti popoln popis.
— Kanalski dopolavoro je dobil knjižnico, ki jo je podaril znani general Francesco Scodnik, ki je tudi kanalski °bčan. Knjižnica obsega 200 Izvodov faznih del večinoma iz novejše literature.
—• V Črničah so vojaki 11. pionirskega Polka naredili nov trden lesen most preko Vipave, ki bo znatno olajšal promet z rlhemberško stranjo. Most so zgra-Jile vojaške oblasti na pobudo gor. prefekta V. Orazija.
— V goriških kavarnah so podražili kavo za 5 cent. ostale pijače pa za 10 cent.
S 1 septembrom so prenehali s stre-
s topom na tržaškem gradu, ki je ijal poldne. To so naredili na vo vojaških oblasti.
V Trstu so gradili prvo ladjo za z banan. To je prva izmed štirih, zgrajene ix) naročilu vlade. Se eno zgradili v Trstu, ostale dve pa v vi. Imenuje se »Ramb II«, ima nosilnosti in hitrost 20 vozlov na Da se je Italija odločila za gra-lastnih ladij te vrste, je bil silen t konzuma banan. Od 1. 1928., ko Je 1 konzum 6711 kv., se je povzpel 1. na 187.467 kv. Ker so banane zelo tljlve, zahteva transport tega sadja h opreznosti in posebnih pripf^ radi tega morajo biti tudi ladje te-rimerno zgrajone.
Inan Krdel, star 26 let, iz Ozdja-! je moral zateči v bolnico, ker J številne rane po vsem telesu za-eksplozije manjšega projektila, ki tal še od svetovne vojne.
STRAŠNA NESREĆA U KRAPANSKOM RUDNIKU
u kojoj je poginulo trinaest rudara
Pula, 10 septembra 1937. — U 4 sata ujutro 7 o. mj. dogodila se teška nesreča u Krapanskom rudniku kod Labina u kojoj je poginulo trinaest rudara, (o čemu smo ukratko javili u prošlom broju). Tog jutra je devet rudara zapalilo minu da otkinu velik blok ugljena, ali se kroz jednu pukotiuu bio prostor napunio plinom i s eksplozijom mine došlo je do eksplozije plina. Svih devet rudara je ugušeno, a drugog jutra su se ugušili još četiri rudara kada su se spustili u rov gdje sc dogodila nesreća da očiste rov i istraže uzrok nesreće.
Neki od te trinaestorice su naši ljudi, i to: Anton Butarić pok. Josipa star 46 godina iz Svetog Martina kod Labina, Andrija Čekada Ivanov, star 28 god., iz Brguđca kod Labina, Ivan Kos pok, Jakova, star 34 god. iz Ripende kod La-
bina, Karlo Jurič Josipov, star 22 godine iz Lindara , a od one četvorice koji su kasnije poginuli, trojica su domaća, i to Bolanac Josip, Vlašić Josip i Bičić Jordano.
Drugog dana su prva devetorica pokopana uz veliko učešće naroda u Labinu.
Mi smo više puta pisali o nedovoljnom osiguranju u Krapanskom rudniku. Radi maksimalnog iskorištavanja rudnika, ne poduzimlju se osiguranja kao što je to svuda u svijetu propisano, a i u Italiji, već je glavno čim više tona ugljena bez obzira na broj žrtava. Do sada smo skoro u svakom broju registrirali manje nesreće i često smo ukazivali na te propuste, a sada će iza ove teške nesreće, možda i vlasti poduzeti mjere da se zaštite životi rudara.
Pet in dvajset naših denarnih zadrug v konkurzu
Ljubljana, septembra 1937. (Agis).
V zadnjem času so prešle v likvidacijo Hranilnica in posojilnica v Kortah pri Izoli, ki je bila ustanovljena 1. 1908., Hranilnica in posojilnica v Roču. ustanovljena 1. 1899 ter Kat. kmečka posojilhica v Rovinju. V Šmihelu pri Št. Petru na Krasu pa je od 15 maja t. 1. v likvidaciji tamkajšnja Kmečka hranilnica in posojilnica, ustanovljena 1. 1910, ki je zadala kmetom zlasti iz Šmihela, Narina in Nadanjega sela občuten in težak udarec.
Med tem je pa 25 naših denarnih zadrug pod pritiskom oblasti napovedalo konkurz, in sicer:
Posojilnicà v Šebreljah, ki je šesta med najstarejšimi denarnimi zadrugami v Julijski Krajini in je bila ustanovljena že leta 1890;
1. 1897 ustanovljena Hranilnica in posojilnica v Solkanu pri Gorici in istega leta ustanovljena Kmečka hranilnica in posojilnica v Šturjah pri Ajdovščini;
1. 1898 ustanovljene: Kmečka in delavska posojilnica v Renčah, Kmečka posojilnica v Biljani v Brdih in Kmečka hranilnica in posojilnica v Kojskem;
1. 1899 ustanovljeni: Osrednja posojilnica v Gorici, ki je prešla v likvidacijo že 16 marca 1934 in Kmečka posojilnica in hranilnica v Črničah;
1. 1900 ustanovljena Ljudska hranilnica in posojilnica v Kamnjem:
1. 1904. ustanovljena Ljudska posojilnica v Rihenberku;
1. 1905 ustanovljena Hranilnica in posojilnica v Podbrdu;
1. 1906 ustanovljena Kmečka posojilnica in hranilnica v Oseku;
1. 1907 ustanovljena Kmečka hranilnica in posojilnica v Lokavcu;
1. 1908 ustanovljene: Posojilnica v Drež-nici, Hranilnica in posojilnica v Prvačini, Kmečka hranilnica in posojilnica v Kostanjevici na Krasu, Kmečka hranilnica in posojilnica v Kozani, Kmečka hranilnica in posojilnica na Šentviški gori. Kmečka hranilnica in posojilnica v Pliskovici na Krasu. Kmečka hranilnica in posojilnica v Šmarju, Kmečka hranilnica in posojilnica v Šmartnem pri Kojskem, Kmečka hranilnica
ih posojilnica v Trnovem pri Gorici, Kmečka posojilnica v Rihenberku in
1. 1909 ustanovljeni; Kmečka hranilnica in posojilnica v Vel. Žabljah in Posojilnica v Podmelcu.
Če primerjamo skupno število gori navedenih hranilnic, ki znaša 29 s celokupnim številom denarnih zadrug v Julijski Krajini pomeni to eno petino denarnih zadrug. Naše denarne zadruge so postopoma nastajale vse od leta 1880 (ko je bilo, kot prva zadruga, ustanovljeno Gospodarsko društvo v Skednju pri Trstu) pa do konca 1914. V tem letu so bile ustanovljene zadnje denarne zadruge. Potem je radi svetovne morije vse zaostalo. S prihodom Italijanov, zlasti pa z nastopom fašizma so bile vse zadruge med njimi tudi denarne, katerih je bilo ca 160, zapisane nasilnemu propadu. Rapidno so začele pešati zlasti potem, ko so bile uničene zadružne zveze, glavna opora naših zadrug.
Uničenje denarnih zadrug pomeni za našega kmeta tudi njegovo gospodarsko uničenje. V svoje, s svojim delom in s svojimi žulji ustanovljene zadruge je ime! kmet vedno polno zaupanja. Vanje je vložil mar-sikak Amerikanec ves svoj zaslužek, ki ga je prinesel s seboj čez morje, vanje je vložil naš kmet. obrtnik in trgovec svoje prihranke za kritična leta. Pri njih je iskal pomoči z nesrečami preobloženi gospodar in jemal posojila obrtnik in trgovec. Danes so vsi enako udarjeni. Oni. ki se je zadolžil na hipoteko so mu imetje poslali na boben. oni ki je vlagal, je vse zgubil in mora ob hranilničnem polomu še doplačevati visoke denarne zneske. Z napovedjo konkur-zov zadrugam bo marsikateri naš kmet, ki je še vedno upal. da se bo polagoma znebil dolga in opomogel, zgubil svoje premoženje.
Kaj pomeni polom domače hranilnice pri sistematičnem uničevanju gospodarstva našega človeka se fašizem dobro zaveda, zato, nele samo mirno dopušča, ampak tudi likvidacije in konkurze zadrug podpira in forsira.
Nagel in vsestranski postanek dobrega zadružništva v Julijski Krajini kot tudi njegov celoten polom je poseben košček naše zgodovine!
Napadaj na auto kod Bala
Pula, sept. 1937. Prvih dana septembra navalili su neki tatovi na neki automobil na cesti ispod Tornine kod Bala. Kada se automobil nije zaustavio, oni su pucali na njega, ali nisu nikoga ranili.
Policija je zatvorila radi toga mnogo ljudi iz čabrunići, Cukarići, štokovci, Bala, Gajana, Vodnjana 1 Peroja i izvršila je premetačinu u mnogim kućama.
— V goriško bolnico so pripeljali 5 letnega Alberta Rusijana iz Renč. Ko se je vzpenjal po lestvi, da bi šel na senik, se mu je spodrsnilo In deček Je tako nesrečno podel na tla, da si je pretresel možgane ter prebil lobanjo. Njegovo stanje je nevarno.
— Goriški prefekt je ▼ Mussolinijevem imenu podaril družini Čerina Antona iz Cerkna 800 lir, ker je pretekli mesec dobila dvojčke.
— V Afriki je avgusta t. 1. umrlo 60 delavcev zaradi bolezni ali se smrtno poškodovalo na delo. Med drugimi so tudi Krošnjak Franc iz Pulja In Mevle Albert iz Trsta.
— 200 talijanskih turista doputovalo je 14 ov. mj. u Zagreb. Oni su doputovali iz Trsta u 6 velikih autobusa marke »Alfa Romeo«. Talijanski turisti odsjeli su u hotelu Milinov, i već sutradan u 8 sati otputovali su u Budimpeštu. Vraćaju se u Zagreb u nedjelju 19 o. mj. pa će čitav dan proboraviti u Zagrebu.
— Mjeseca maja o. g. posjetila je Italiju delegacija jugoslavenskih novinara, u kojoj je sudjelovalo 12 novinara. Poslije svoga puta novinari su u štampi donosili prikaze o Italiji. Tim povodom odlikovani su ordenom Talijanske Krune, oficirskim redom g. Joso Lakatoš, direktor »Jugoslovenskog Lloy-Schlegel, direktor »Morgen-
g. Josip 1 blatta«.
MILIJONSKA DRŽAVNA SUBVENCIJA TRSTU IN REKI
Trst, septembra 1937. (Agis). Prista-niščni skladiščni upravi v Trstu in Reki sta prejeli te dni od italijanskega prometnega ministrstva nove subvencije v celotnem znesku 10 milijonov lir. V kakšnem razmerju si bosta Trst in Reka ta znesek med seboj razdelila, ni znano. K tej vesti naj se pripomnimo, da je ta znesek le majhen del onega, ki ga mora Italija vsako leto žrtvovati za umetno vzdrževanje Trsta in Reke, oziroma naprav in institucij. Kljub vsem izdatnim zneskom pa obe mestt stal-no propadata. Nikakor pa niso prikrajšani najvišji funkcionarji pri raznih skladiščnih upravah, ki kljub vsej krizi prejemajo bajne vsote kot mesečno plačo.
Uhapšeni provalnici u Kutešovu
Rijeka, IO. IX. 1937. (Sag) — Prije godinu dana vratio se ie iz Amerike u Ku-tesovo Anton Stembergar sa ovećom svotom uštedjenih novaca. Novac je držao u kovčegu kod brata, gdje je stanovao. Prije 3 mjeseca bilo je provaljeno u stan i Štem-bergeru ukradeno preko 100.000 lira, što u do arima što u lirama. Sumnja je odmah oala na trojicu fašista i čitavo je selo o ni”1! 1troYori,(?' no karabinjeri sa tenentom na ćelu kao da ne čuju već su htjeli uhapsiti bratovu ženu, da ie ona kriva. Medjutim ored desetak dana zlikovci su se nehotice odah. pijući u nekoj šumi u zdravlje »Dulje«, kako se po domaće zove Štember-ear, a što ie čula neka žena i po njoj do-zvani svjedok. Sada im više nije bilo pomoći, te' su morali u sudske uze u II. Bistricu. Stembergara ie medjutim od uzbuđenja udarila kap. te ne može nikud, a !. D,ta;:,eJ ie. hoće li se ioš koja ukradiena ura tif dolar gdje pronaći, kad su se zlikovci puna tri mjeseca osjećali ovako sigurnima.
1
!
i
ŽALOST U KUĆI IVE MIHOVILOVIĆA
11 o. mj. umrla je u Zagrebu supruga glavnog urednika »Novosti« i našeg bivšeg urednika, Nada Mihovilovič, ro-djena Starec u trideset i prvoj godini života. Pokojnica je bila rodom iz Bar-kovlja kod Trsta, kći učitelja Jakova Stareca. U Trstu je bila poznata i vrlo obljubljena, naročito u slovenskim omladinskim i sportskim krugovima, jer je aktivno saradjivala u svim našim sportskim omladinskim društvima u Trstu, dok su ta društva bila dozvoljena. Uvijek vedra i nasmijana, unosila je vedrinu i u svoju okolinu. Takovom je ostala sve do svoje teške bolesti, koja ju je poslije dvogodišnjeg bolovanja shrvala u najljepšoj dobi života.
Iza sebe ostavlja razalošćenog supruga i petogodišnju kćer Maju, roditelje i mnogobrojnu rodbinu. Njezina smrt je bolno odjeknula i medju emigrantima u Zagrebu, što se vidjelo i po velikom sprovodu i hrpama vijenaca i cvijeća na njezinu grobu.
Počivala u miru iza teških patnja, a prijatelju Ivi s kćerkom Majom i ostalom rodbinom izrazujemo i ovim putem naše saučešće u njihovoj tuzi.
U počast blagopokojne Nade Mihovilovič
mjesto vijenca na odar podijelila je obitelj g. dra Frana Brnčića »Jugo-slovenskoj Matici« u Zagrebu za siromašne Istrane pripomoć od 300 (tri stotine) dinara, na čemu se najtoplije zahvaljuje	Odbor.
*
U fond lista »Istra« darovao je g. H. M. 200.— Din da počasti uspomenu pok. Nade Mihovilovič.
Pojasnilo idrijskim rudarjem
Skoro vsi bivši uslužbenci pri rudniku v Idriji se nahajajo v sledečem položaju:
Dokler so delali pri imenovanemu rudniku so bili člani tamošnje Bratovske skladnice in so leta in leta plačevali svoje prispevke za penzijski sklad. Ko so pa bili odpuščeni in so se izselili jim Bratovska skladnica do tedaj vplačanega zneska ni izplačala. Ver ji to tudi pravila zabra-njujejo. Nastane vprašanje, kako priti sedaj tu v Jugoslaviji, kjer smo skoro vsi našli nekako zaposlitev, do svojega denarja in do zaželjene pokojnine, če je to mogoče. Dosedaj se je v nekaterih slučajih skušalo to doseči za posameznike, vendar ni bilo vidnih uspehov. Zato se je sklenilo, da bi se posredovalo za vse prizadete skup. Da je tako posredovanje mogoče, ie treba najprej vedeti, kdo so in kje so prizadeti ter kako in za koliko so prizadeti. Odtod izvira moj prvi poziv vsem tovarišem, da naj se oglase. In res se je dosedaj javilo pismenim potom 6 prizadetih, ustmeno pa 5, kar pg je seveda, zelo malo, če pomislimo, da nas je okrog 60 Zato prosim ponovo vse prizadete, da se zglase in da informirajo tudi druge o tem posredovanju, ker marsikdo ne čita časopisov.
Za zdaj zbiram torej šele podatke. Zato me zanima vedeti o prizadetem sledeče; 1) njegov priimek in ime; 2) rojstni kraj, dan, mesec, leto; 3) kdaj je začel pri rudniku delati; 4) spričevalo o zaposlitvi v Idriji ali o članstvu tam. Brat. skladnice; 5) sedanje bivališče in zaposlitev.
Mnogo je med nami takih, ki nimajo nobenega spričevala niti potrdila. Taki naj samo povedo, da ga nimajo, se bo skušalo zanje dobiti tako spričevalo v skupnem posredovan1!!. Zglase pa naj se vzlic vsemu takoj
Taka posredovanja so združena z večjimi ali manjšimi stroški. Teh stroškov seveda ne morem sam nositi, za 60 prizadetih. zato sem prosil, naj vsak prispeva po 10 din v znamkah. Obračun o teni sledi pozneje.
Potrebno bi seveda bilo, da si prizadeti že radi odgovornosti in radi kontrole izvolijo nekak odbor, ki bi zastopal njih interese. Cim bom imel zbrane podatke bom povabil bližnje rojake k sestanku, kjer se bomo o stvari pogovorili in poverili zastopstvo odboru, sestoječemu iz 3 ali 5 prizadetih, o čemer bomo vse obvestili. Da bi se zbrali vsi. je seveda nemogoče, ker smo preveč raztreseni po vsej državi od severa do iuga.
Ponavljam že priobčeni poziv vsem rojakom še enkrat ter jih pozivam, naj se mi zglase čimprej, da bo zadeva čimprej slekla pravo pot.
A. Krašna,
Primskovo 160., Kranj.
f ANTON KOGEJ
V ljubljanski bolnici je umrl rojak Anton Kogej, višji sodni oficijal v Mokronogu, doma iz Idrije. Podlegel je težkim poškodbam, ki jih je dobil pri nesrečnem padcu po stopnicah. Pretresel si je možgane in kljub temu, da je bil takoj odpeljan z rešilnim avtom v ljubljansko bolnico, mu zdravniki niso mogli nuditi več nobene pomoči. Pokopali so ga v Ljubljani dne 12 t. m. Pokojnik zapušča vdovo in tri neodrastle otroke, katerim izrekamo naše iskreno sožalje.
(Agis).
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
PEDESETGODIŠHJICA
JOSIPA BAZE LIJA
JOSIP BAZELI
Zagreb, septembra 1937. — 16 septembra o. g. navršio je g. Josip Bazeli pedeset godina života. Svi naši ljudi iz južne Istre imali su prilike da prije rata, a naročito za vrijeme rata, upoznaju g. Josipa Bazelija kao odličnog radnika na našem kulturno-nacionalnom polju.
Još 1912 godine je g. Bazeli bio izabran tajnikom Hrvatskog Sokola u Puli, a koncem 1918 je bio podstarosta. Radio je u Puli i kao stručni tajnik i blagajnik Narodne radničke organizacije. — Kada su za vrijeme rata bili mnogi naši prvaci u Istri internirani, g. Bazeliju je bila povjerena sva nepokretna imovina Istarske posujilnice i Družbe Sv. ćirila i Metoda u Puli. Bio je saradnik i upravitelj Krmpotićevog »Hrvatskog lista«, a poznat je naročito njegov rad u revolucionarnom odboru u Puli za vrijeme rata. pa je kao prokušan borac bio biran i u Narodno vijeće u Puli.
G. Bazeli se isticao i u borbi za naše škole u Puli, a pokrenuo je bio pitanje za osnivanje hrvatske gimnazije u Puli i putem »Hrvatskog iista« bilo je u tu svrhu sakupljeno preko 100.000 austrijskih kruna, a vodio je i akciju za osnivanje prve hrvatske državne osnovne
NASA KULTURNA KRONIKA
KONCERT V KRONBERŠKI CERKVI V Kronbergu je dne 22. avgusta t. 1. priredi! koncert cerkveni pevski zbor iz Rojana pri Trstu. Izleta se je udeležilo 32 pevcev in pevk, ki so pri popoldanskem blagoslovu v cerkvi prepevali poleg litanij tudi druge pesmi, večina tržaških skladateljev. Kronberški župnik in naš znani komponist Vinko Vodopivec je zboru izrazil laskavo priznanje. Tudi domačini i Goričani so bili zelo zadovoljni s koncertom in so izrazili željo, da bi se taki obiski še priredili in medsebojno vračali. — (Agis).
NAŠI LIKOVNI UMETNIKI
Na ljubljanskem jesenskem velesejmu so razstavljali letos tudi likovni umetniki, med katerimi so bili zastopani naši rojaki.
Š a n t e 1 Saša je razstavil sedem olj, večinoma motive iz narave, Sirk Albert, naš znani slikar marin, je razstavil tri olja, dalje je razstavil tudi tri olja slikar Franc Pavlovec, mladi kipar Zdenko Kalin pa dva kipa v mavcu.
Klub neodvisnih je otvoril v nedeljo svojo razstavo v Jakopičevem paviljonu, kjer razstavljata tudi naša dva rojaka, in sicer Niko Pirnat in Boris Kalin.
HIMEN.
Kamnik, septembra 1937. — Dne 4. t. m. stopil je v sv. zakon, naš član in bivši tajnik našega društva »Tabor* v Kamniku, z gospodično Edito Jevnikarjevo, hčerko šol. up. v p. iz Kamnika. V novem zak. živlenju želimo jima obilo sreče in zadovoljstva ! — Odbor »Tabora«.
škole u Puli, i u tome je bio, nakon službeno provedenih izbora izmedju roditelja, potpuno uspio.
Brinuo se i za našu omladinu. Da bi našu radničku omladinu u Puli održao na okupu osnovao je bio tamburaški zbor i nogometni klub, a pod njegovim nadzorom su za vrijeme rata transportirana dva transporta izgladnjele djece u Slavoniju.
1923 postaje upraviteljem »Novog lista« u Sušaku napuštajući službu adm. poručnika u mornarici, a 1929 otvara svoju trgovinu u Tivtu, gdje se i sada nalazi.
I nadalje aktivno radi u emigrantskim društvima, kao i u Sokolu i Jadranskoj Straži.
Želimo slavljeniku sve najbolje u po-četku drugog polustoljeća.
Lijep uspjeh K. S. kluba »Istra« u Novom Sadu
Novi Sad, 10. septembra 1937. — Dana 5. 1 6. septembra o. g. održavalo se u Novom Sadu XX. kuglačko natjecanje za državno prvenstvo na koje Je došlo oko 50 klubova Iz cijele zemlje. Medju tim Izabranim, starim 1 rutiniranim klubovima našao se i naš mladi Još trećorazređnl K. s. k. »Istra«, kojeg osnovasmo u aprilu ove godine.
ždrijebom nam Je bio odredjen dan 6. o. mj. da nastupimo sa svojim timom od 10 momaka u 8 sati ujutro, a sa parom u 9 sati Istog Jutra. Tog dana dodjosmo na kuglanu g. Bauer-a u Novom Sadu svi u svojim dresovima na kojima Je vidan emblem kluba sa crnim florom 1 natpisom K. s. k. »Istra« 1 točno u 9 sati otpočeli smo s takmičenjem Ib-i početku nismo Imali mnogo navijača ni gledalaca, Jer nlko nije očekivao da kod mladog Istra-kluba vidi neke reprezentativne Igrače. Mediutim pri odigravanju prvih setova, kad počeše čunjevi da padaju kao snopovi, cijela kuglana Je oživjela i aplauzima sa poklicima »živjela Istra«« nije bilo kraja. Poslije svršenog takmičenja klub-skog tima, nastupio Je l nae klubski par (M Ikovllovl ć-R o J n 1 ć).
Rezultat tima Je 402 čunja, te time se naš klub plasirao kao V. državni, a istodobno kao XI. u Novosadskom Potsavezu. Naš par sa 196 čunjeva zauzeo Je VII. državno mjesto, a u Novosadskom potsavezu III. mjesto. Dakle uspjeh našeg mladog kluba Je više no zavidan.
Naše klubske prostorije ovim pobjedama okltlše se sa 2 diplome, koje do godine prigodom održavanja III. natjecan.a za državno kuglačko prvenstvo moraju dobiti Još svojih novih pobjedničkih sestrica; tako Je odlučeno. Volje Imamo, a volju ćemo privesti 1 u dielo.
Naši igrači su redom mladji ljudi, većinom naši emigranti 1 naši simpatizeri, svi puni ambicije 1 požrtvovanja u radu za prosperitet našeg mladog nadobudnog kluba.
IZ DRUŠTVA »ISTRA« u ZAGREBU
ŽERJAVICEVA ULICA BROJ 7.
IZLET OMLADINSKE SEKCIJE NA PONIKVE prlredjuje se 19. IX. pošto se 12 o. mj. nije moglo da ide zbog ružnog vremena. Polazak sa mitnice u černomercu u 6 Sati. Uvjet: lijepo vrijeme, suhi teren. Popularni Izlet O. s. privući će mnoštvo Izletnika. — Odbor.
IZLET U MAKSIMIR
Omladinska sekcija prlredjuje u nedjelju 19 o. mj. Izlet u Maksimir za istarsku djecu. Molimo roditele da doz”ole svojoj djeci da idu na izlet. Djeca će biti pod paskom naših omladinaca. Sastanak u društvenim prostorijama u 2 sati po podne.
Djeco na izlet!
ČETVRTE »USMENE NOVINE« U OMLADINSKOJ SEKCIJI
Omladinska sekcija prlredjuje u subotu 18. o. mj. u 8 sati naveče četvrte »Usmene novine« sa zanimljivim programom. Budući da će se na »Usmenim novinama« komemorirati smrt Oslobodioca i borioca za demokraciju T. G. Masaryka, pozivljemo omladinu 1 starije da prisustvuju usmenim novinama.
Lep uspeh mariborskih »Jadranašev« v Ptuju
Ptuj, 10. septembra 1937. — Na iniciativo našega društva »Gorica« so vsa tukajšnja narodno ombrambna društva s sodelovanjem moškega zbora društva »Jadran« Iz Maribora priredila v nedeljo dne 5. t. m. ob 20 h v mestnem gledališču slavnostni koncert v proslavo NJ. Vel. Kralja Petra II. Vse narodno-zavedno prebivalstvo mesta Ptuja se Je zbralo tega večera v gledališču. Večer Je otvoril g. dr. Kovačič Maks, ki Je s toplimi besedami pozdravil rojake Primorce 1 organizirane v »Jadranu« ter predvsem podčrtal troje zgodovinskih važnosti v zvezi z dnevom 6. 9. 1930.
Na to Je sledil koncert pod vodstvom g. prof. Vrabca. V prvi polovici programa so »Jadranašl« izvajali težje umetne skladbe, med tem ko so v dragi polovici programa podali same narodne pesmi, ki so poslušalce posebno vžgale, zlasti, koroško narodno: Juke pojdamo Skufeče! Pevci so morali več pesmi ponavljati. Program Je bil sestavljen v duhu in cilju, ki ga naša društva zasledujejo, o čemer govorijo pesmi: Povejte ve planine, Na dan Slovan, Soči 1 t. d..
Izvajanje in podajanje pesmi Je bilo na povsem umetniški višini in enoglasna kritika je, da Je zbor »Jadrana« naravnost odličan.
Po koncertu Je sledil prijateljski družabni večer, v zgornjih dvoranah Narodnega doma, kjer Je par prisrčnih besed spregovoril g. dr. Šalamon Franjo kateremu se je zahvalil v Imenu »Jadrana« g. dr. Crkvenlč 1 pozneje ob slovesu Je spregovoril še Marmo Kralj iz Maribora. V Narodnem domu Je bilo prav za prav nadaljevanje koncerta, saj so »Jadranašl« neumorno prepevali do popol-noči, ko Jih Je autobus odpeljal proti Mariboru.
Takih večerov sl Ptujčani želimo še večl
Članski sestanek »Tabora« v Kamniku
Kamnik, sepvembra 1937. — V nedeljo dne 19. t. m. sc bo vršil ob 3 uru p. p. redni članski sestanek Prosvjetnega In podpornega društva »TABOR« v Kamniku, v navadnih prostorih v gostilni g. Seršena v Radomljah. K polni udeležbi so vabljeni vsi člani In prijeteljt našega društva. — Odbor.
U FOND „ISTRE”
Prohinar Vlado, Kamnik , . D	10.—■
H. M.. Zagreb................D	200.—
Joško Piree, Stražišče pri
Kranju ....................D	100.—•
V prošlom broju objavljeno . D 41.150.60
Ukupno D 41.460.60
•
Za neke usluge, ki, je napravil svojemu tovarišu Lebanu je prejel g. Joško Pire e'is Stražišča pri Kranju od Lebana Din 200.—, od katerega zneska daruje Din. 100.— društvu »Sloga« v Kranju, ostalih Din 100.— pa v fond »Istre«. Hvala!
ISTRA SE MIJENJA
I. Od Rečine do Plomina
Oj lipa braćo moja, znate kako je 1 lijepo 1 nelagodno preći most preko Rečine i stajati u onoj baraci na riječkoj strani mosta. Vi zamišljate kako ćete večeras vidjeti majku, a u isto vrijeme pomislite da možete svršiti u nekom riječkom katafiću. činite se ozbiljni i važni, isprave su vam u redu, a ipak znate, da mala gajba u kojoj ureduje policijski činovnik, što vam pregledava putnu ispravu ima jedan prikljet, pod zavjesom, iza te zavjese je kartoteka, kakve se obično nalaze u malim knjižnicama, i na jednom malom kartonu mjesto naslova knjige je vaše ime, ime vašeg oca i majke, mjesto rodjenja i ispisani su na njoj vaši grijesi prema Italiji, djela koja ste možda učinili, a koja su možda i izmišljena. Ja znam, na primjer, da sam nekad u tu kartoteku došao na najgluplji način. Dva moćna fa šlsta su se medjusobno u našem gradu svadjala 1 jedan da se osveti drugome optužio ga je da se sa mnom druži. Da bi krivica optuženog fašiste bila što veća, moralo se je izmisliti nešto strašno za mene. I tako je jedan fašista, kome nisam nikad znao ni Ime, pao u nemilost, a ja sam došao u kartoteku. I sad stojim tu Ispred gajbe, činovnik mora da ispiše sve podatke Iz onog kartona 1 sve podatke iz moje putnice, da sve to ne-kome pošalje. Izgleda mi Ipak da ću vidjeti majku. Bomba! — rekla bi moja sestra, činovnik mi je na putnicu metnuo pečat i preko pečata nešto napisao. Valjda je to broj onog nekadašnjeg uhitbenog naloga. Svejedno. Već mi je putnica u džepu i ja bordizam niz štra-du, u prvu trafiku, po paket tabaka.
Malo sam smućen. Nekako je čudno biti u Rijeci. Prvi put sam bio tu prije dvadeset pet godina i kao drugoškolac protumarao sam cijelu jednu noć po Rijeci. Tada se moglo preko mosta, moji iz sela su spavali na jednom trabakulu a ja sam lutao. Bilo je to o Majki Božjoj Velikoj, došao sam sa malo novca ovamo, bio sam ponosan što sam prvi put bio prešao iz Austrije na Rijeku I sa Rijeke u Hrvatsku, pio sam pivo na Sušaku i hranio se angurijom. to jest lubenicama, na Rijeci I jedini obrok, koga se sjećam da sam uzeo, bila je bijela kava u nekoj kavani u jutru, jedina bijela kava koja mi je u životu ostala u sjećanju. I danas poslije dvadeset pet godina mislim na tu bijelu kavu, ali ne znam da li ću pogoditi kavanu. Na svaki način ulazim u veliku kavanu i naru-
»Istra« Izlazi svakog tjedna n na godinu. — Oglasi -“ III.
čujem espresso. Noćas i onako neću spavati, mogu piti kave i pušiti bez prestanka. Ali kava je mala, a vremena je mnogo. Već ustajem i na rivi sam, brojim mladiće što hvataju na povraz sitne bugvice. Ima ih jedanaest. Fino zanimanje. Ide u kilo šezdeset ovakvih bug-vica a preko na Sušaku moraju Kirci da prodaju kilo bugvica po jedan dinar.
Jošv malo pa sam u autobusu. Nekad sam išao sa Rijeke pješke u Pulu, znam okuke divlje i lijepe Liburnije. Svaka me okuka pozdravlja, svaku dragu gutam očima i srcem. Sunce se nagnulo za go-ru, sjena Učke dopire do pola kanala, trabakuli se naginju punim jedrima po večernjoj trmuntani; autobus klizi po uglačanoj cesti, uz vile, hotele, šumarke drage 1 portiće. Tu su Gervaisove javo-rlke, pune vlage, svježine i mirisa, sa mekanim sočnim svjetlozelenim lišćem Tu su tunere, na kojima ribari još uvijek čekaju tunu, i velike trate suše se u dragama. I nekoliko firmi na trgovinama sa našim starim »ić« na kraju prezimena još je tu. Autobusi jure jedan za drugim, 1 privatni automobili su česti, motocikli tandrču, promet Je živ. Koliko je još našega u tome prometu ne znam, ali osjećam da ga ima. Ovi radnici što uvijek popravljaju ovu istu cestu, što tuku sa »macama« po »butarilima«, su naši. Tako sam i ja nekad vrtao rupe za mine na Monte Kope, i tada kad sam vrtao te rupe, želio sam da talijanski brodovi doplove noću 1 raznesu topovima te proklete utvrde austrijske, jer je Italija tada, prije 23 godine za mene bila zemlja nada, napredna i demokratska, i borila se za svoja opravdana prava kao i ml. Sad je Italija tu. bijeli zidovi kuća su puni Mussolinijevih izreka (koje u autobusu kako izgleda nitko ipak ne čita osim mene), Austrija se svrckla kao gnjila smokva što stvrdne na suncu. Ja sam nekamo otumarao i sad mi život izgleda još gluplji i jadniji nego onaj na austrijskoj puljskoj tvrdjavi Monte Kope. Raduju me zelene strane Liburnije, zanosi me tamno plavo more Ispod nje, daleki vidici Ispod sunca, Omišalj što izgleda kao da je tu da ga možeš rukom dohvatiti, Malinska što se prlpila uz more, male uvale Cresa 1 Jedrilice u kanalu, ali ovaj divan pogled izgleda mi kao da je na brzinu ukraden, Liburnija kao da nije stvarna nego je gledam na filmu. Vrtaju mine radnici, šire cestu, meću u rupe cementne »parakare« i bojadišu ih cmobijelo. I ta cesta je sasvim drukčija

1 klesari
rova nllca 48,
petak. —Broj čekovnog računa 36.78». — Pretplata: za ..	■	P? ,cJj"Ucu-Vlasnik t izdavač: Konzorcij »istra«,	>.
kat. Tisak: Stečajnlna Jngoslovenske štampe d. d— Zagreb, Masarykova nllca broj
nego pnje, nervira ljudi što rade u kamenolomu Imati manje posla.
Svako mjesto, selo, draga, zavoj na cesti je jedno sjećanje, a svako sjećanje je prošlost. Eto prošli smo Volosko i Opatiju, Lovran, Iku, nacionalno naš naj-kompaktniji kraj u Istri, najkulturniji i najnapredniji, sjećanja se nižu na borbe, ljude i rad. Tu je bila »Družba«, otuda mi je došla moja pučka škola, otud su mi bili prvi učitelji. Gdje je sad taj moj prvi učitelj, Pave Saršon, gdje je »Družba«, gdje su ljudi što su uredovali hrvatski u općinskom domu opatijskom. Nije više tu Car, ni barba Rike, ni Nazor više ne gleda iz Kastva svake večeri pučinu morsku punu tajanstvenih galija. A Gervais slaže takodjer tamo negdje u Panoniji spis na spis: Kurja-ković contra Knapec i Liburnija je i za njega samo sjećanje, samo prošlost. I Matetić prima stranke u Gundulićevo; ulici i Ronjgi su mu samo uspomena.
Dugo stoji autobus na carinskoj granici u Mošćeničkoj Dragi. Tražim očima potočić i stvarno ga nalazim.
Mošćenice grade, ki si za potokon u tebi je moj dragi s onin čmin okon narod je pjevao Istinu i realno. I gledam gore Mošćenice:
Mošćenice grade, ki si na vršiću n tebi je moj dragi u čmen klabučićn.
Jedna gospodja penje se stenjući u autobus. Kaže da bi umrla prije nego što bi se pješke popela do Mošćenica. To je dobro, mislim, jer valjda još Ima gore u Mošćenicama i po svim ovim rasutim selima i zaseocima pod brdom žena, naših žena, kojima je penjanje uz brdo tako prirodno kao lijeganje i ustajanje. Pa možda i svi ti tamni utisci Iz autobusa koji juri kroz snobovska medju-narodna kupališta, uz vile 1 plaže i kostime 1 maske, samo su Izazvani tom vanjskom patinom što je obojila kuće i ljude s obe strane puta automobilskoga. Da zadjem tamo kud se mora pješke, na magarcu, na muli, na zdepastim volovskim kolima, kud patina ne dopire, možda bih našao same Stipane, Frane, Luce i Kate, što rade na malim lije-hama, u kućama, koje su vjekovima iste koje su doživjele mnogo promjena 1 mnogo vojsaka 1 znaju da je sve ono privremeno i prolazno što ljudi smatraju za trajno i vječito. Kad bi se Jednoga dana ti mnogobrojni rasuti Stipani spustili Iz svojih brda dolje na more, bilo bi možda kao 1 nekad: more bi brzo opralo svu patinu.
Eto Brseča. Okladio bih se da ljudi tu kod briškule govore još naški a možda i prodaju luk, mladice (sadnice) ulike I smokve po cijeloj Istri kao 1 nekad. I možda i neka mala Tonka Iz Brseča

------- put___
Brsečanka, Upa mlada, prodavala luk Nos ga mala poli vraga, zač je jako ljut. Brsečanka mulu goni, ojaninenaj Puščaj mala s vragon mulu, zami ti
mane.
A valjda je tu negdje izmedju Brseča i Plomina ponikla i ona pjesma:
Jena je mala voz vozila Klinac njoj je pai.
Dragi moj Jenijo Sisolski, što si mnogo dana i sata provodio za pisaćim stolom da nam oživiš, koliko si mogao, romantiku onih draga, pećina, onog krša na morskoj klisuri, mora i zemlje preko mora, tvojih lijepih Jelki i Tonki, koliko bih želio danas, da kao nekad sidjem to i slušam glasove starih tvojih mornara i težaka, glasove naše zemlje i našega mora, da vidim, čemu se oni nadaju i o što vjeruju, da li je i njih i koliko uhvatila patina. Ali ne smijem, ja dolazim li zemlje, koja ima drugoga kralja 1 druge novce, drukčiju monturu vojnika i droge ambleme na kapama. I ja sam sad to u tvojoj i mojoj zemlji tudj, tamo negdje ću morati ispunjavati neki »foglie di soglomo per gli stranieri«, ja sam to upola zarobljenik, sumnjiv i bespravan i moram da jurim dalje po maršrutl koja ml je dana.
Do mene sjedi neki oštariji čovjek, radničkog izgleda, crvena lica i oštri» ličnih kostiju, blagih plavih očiju. MOJ instinkt raspoznavanja nije više oštftf kao prije, deformirale su ga knjige i manija pisanja. Ali obraćam mu se, na sreću, hrvatski:
— Ku dobu ćemo prit va Plomin?
— Okoli šest, šest 1 pol, odgovara prirodno, bez čudjenja i daljega pitanj»-
I mi se upoznajemo, opisivanjem, pretstavijanja. Ja mu poznajem brat»’ on mi poznaje oca, već smo prijatelji. ^ večer će mi on ponuditi noćište, i ja ^ morati da odbijem, da ne naškodim nJc' mu.
U Plomlnu po zidovima Ima još vi®* natpisa sa mudrim Izrekama nego drugdje. Izreke kao da su vadjene Nltzscheovog Zaratustre 1 prilično daleko od stvarnosti onih strmih breg?' va 1 uskih staza što se okomito spuštaj» u more. A u Plomlnu još uvijek rad® stupe, gdje se valja staro Istarsko vime' no sukno za odijela 1 za ponjave. »j
Spušta se noć, koja blago umiruje-Plominu se grade neke kuće ali dug uvala je pusta. More je mutno od vodfj koja ovamo teče umjetnim kanalom, slije isušenja čepića. Lica ljudi su doW*
A Plomin, uza sve natoise, nije straša** 1' Aj Plomin je beli grad Na bok su mu vrata...	-
MIHO KRVAVAC
12
S»
* STAKI
28a. «— rw~ **““	-----	- -- —
din., za inozemstvo dvostruko, za Ameriko 2 dol At*