SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA
God. X.	Ljubljana,	1.	juna	1928.	Broj	11.
LHOTSKY FRAN:
Oko sadržaja i tehnike prosvetnog rada.
Sednica I. zbora župskih novinara JSS u Ljubljani 20. maja 1928
(Opis na str. 71.)
DR. VLADIMIR BELAJCIĆ:
Soko i selo.
(Nastavak 3.)
Ljubljana, 1. juna 1923.
U Skoplje! — Malo kada je naše Sokolstvo prhnilo Ikakav vedi sokolski slet sa tako različitim osećajima, kao što je primilo VI. pokrajinski slet Ju--goslovenskog Sokoiskog Saveza u Skoplju. Večini našeg članstva potpu« no nepoznati krajevi — puni najčud«« novatijih narodnih i junačk'h basna i priča, zagrnuti u koprenu besprimer« nog narodnog junaštva, a zajedno su istorijski dotkazi najvišeg nacionalnog razvoja i najokrutnijeg pada naroda, ko ji je bio igračka u rukama ljudske pohlepnosti po zemlji i po gospodstvu.
Ni je bila laka odluka za slet tako dalekosežne važnosti. Ili pasti — ili pobediti! Svesno svoje velike nacio« nalne zadado, naše Sokolstvo se mo« ralo odlueiti za pohod na Kosovo po* lje. Tamo, gde su još pre 10 godina grmeli topovi naših junaka i naveštali proleče nove slobode; tamo, gde su grubo nasilje, podmuklost, borba s najsurovijim sredstvima ubijale svaki oslobodilački pokret i kulturni razvoj našeg naroda, tamo je počeo klijati nov život i buditi se počela medu na« Šim dugogodišnjim mučenieima nova s vest pripadnosti ik Jugoslovenstvu. Tamo mora dati Sokolstvo novih sna* ga, nove volje za razvcj tog mladog nacionalnog stabla, da se pod uplivom snažne sokolske ideje razvije u nacio« nalno svestan, snažan deo naše velike i ujedinjene domovine.
Malo gde je delo Sokolstva tako delikatno i tako važno kao što je u tim krajevima. Skupljati pod svojim okriljem razbijene delove naroda, koji su po tradicijama, po veri i po osta« lim težnjama još tako različiti, teška je zadaća, koja mora pokazati uspehe tek nakon d'ugogodišnjeg mukotrpnog ra« da. Ako poletimo sada u carsko Du« šanovo Skoplje i u druge južne kra« jeve naše države, ne letimo itamo zato, da vidimo usavršenost i potpunost u-sokolskem radu, ved da ponesemo ta* mo nov život, da podupremo naše ta* mošnje neumorne sokolske radenike, koji pod težinom prilika vrše s veli« kom požrtvovnošču svoju tešku za« dadu, da podignemo svest našeg kroz dugi niz godina ugnjetavanog naroda te mu damo novih smernica za njego« vu daljnju borbu.
Moguče če nas deo itamošnjeg stanovništva pratiti sa nepoverenjem, jer mu je još tude naše delo. Medutim to nas mora potaknuti na još vedi i intenzivniji rad. Ne nosimo sobom nepri jateljstva, nego dolazimo sa brat« skom Ijubavlju, sa otvorenim srcem, svesni, da je naša zadača podiči sva« kog pripadnika našeg naroda te ga postaviti na ono mesto, koje mu pri« pada kao našemu bratu, kao Slovenu, kao čoveku.
Ona brača i setre, koji če učestvo« vati na VI. pokrajinskem sletu .Jugo« slovenskog Sokoiskog Saveza u Skop« 1 ju na sedištu naše bratske ž-upe »Kra« Ijeviča Marka«, neka ne gledaju na taj slet, kao na mnoge naše dosadašnje sletove. Svaki naš pojedinac, svaki naš član i svaka naša članica mora biti svestan, da ide na pokrajinski slet u Skoplje, kao predstavnik sokolske misli, kao borac za veliku našu sokol« sku ideju, na kojega če gledati hiljade i hiljade očiju te če po njemu, po nje« govom nastupu, ponašanju i radu su« diti snagu i valjanoet naše ideje i ve« liiko značenje našeg rada na telesnom i moralnom pridizanju naroda.
Ovaj pokrajinski slet nije za za» bavu, več je slet, na kojem čemo po« ložiti javan račun našeg unutrašnjeg, tihog i neumornog rada u vežbaoni« eama. To neka ima svaki od vas pred očima i po torne neka se upravlja.
Samo kratko vreme od mesec da« na deli nas još od našeg sleta — brado i sestre, spremite se temeljito.
Starešinstvo župe Kraljeviča Mar« ka u Skoplju poziva nas na Vidov« danski slet rečima:	Btračo i sestre!
Dodite! Zovu vas drumovi Kraljeviča Marka! Kuda dete kazace vam Vardar, ta Nemanjiina živa cesta srebrna! Oku« pajite krila u Sitnici i Bregalnioi, u La« bu i Crnoj Reci, i poslušajte: pričače vam o velikoj istoriji dedovine vaše. A planine stoje kao usadeni datumi istori je.
Obidite nas bračo i sestre, iz pi« tornih župa Slovenačkih, Hirvatskih, Srpskih! Pohodite nas naša sitarija brado! Dodite, da našim sokolskim gnezdima donesete vašega iskustva. da ih poučite u letu! Pa da zajedno podemo na sletište sokolsko u Ćarski grad. Pred nevidnim očima Carevim zaigrače složna deca silne majke Sla« vije!
Poscta jugoslovenskih i slovenskih Sokolova pronece kroz ova naša polja
Čitajudi članak brata dr. Jur ja Štempiharja u 10. broju Sokoiskog Glasnika pod gornjim naslovom, ose« tio sam neki čudan osedaj, koji mi je bio tako bliz i tako mio. Osetio sam revolt osedaja u duši brata Štempihara u takovoj meri i u svojoj duši, da se maram i ja pozabaviti sa sadržajem njegovog članka.
Treba odmah da naglasim, da ni« sam protivan prosvetnom radu po na« Šim sokolskim društvima, več napro« tiv, isti nam je vrlo potreban za vaspi« tanje i za shvačanje sokolskih duz« nosti, ali sam mišlenja, da prosvetni rad i sve šta se sada pod prosvetnim sokolskim ra dom razumeva, ne odgo« vara pravom potpuno sokolskom vaspitanju kakvog nam je ostavio osnivač Sokolstva neumrli naš Tvrš.
»Znadu li članovi — a nažaiost izgleda neznaju o tome gotovo nista
—	kako važan zadatak ima telovežba u čitavom narodnom ustroju, imače i poštovanja prema sebi samima kao i prema zajedničkoj svsi, pa se neče iz sitničavih razloga uticati drugamo. Podizanje zdravlja, radinosti obrani« bene borbenosti i dudoredne vrline naroda, to ti je naš zadatak, to je naš cil j, naša uloga... Gde vam je dru« štvo, koje bi imalo važniji zadatak za čitav naš narodni život, koga možemo sačuvati i osigurati jedino pomodu ne« umornog rada? piše Tyrš u jednom svom članku god. 1881.
Držim, da je time jasno i tačno odreden naš sokolski program.
Gotovo vsi sokolski radenici iz pre« ratnog Sokolstva, gledaju s nekim ne« poverenjem na današnji prosvetni rad, kojega provada večina naših dru« štava, a koji nije kadar da osvoji i zagreje duše i srca naših članova u takvoj meri, da ostanu ustrajni i verni sokolskim načelima, več napro« tiv vidimo silnu fluktuaciju članstva i retki su, koji ostanu ustrajni i verni.
Kao dugogodišnji prednjak, načel« nik društva i župe video sam, da se posle rata počelo uvadati u naše So« kolstvo tako komplicirano i nepotreb« no nagomilavanje raznih ideja i nači« na njihove provedbe, koje su samo onemogudivale stvaran jasan i tačan sokolski program. Pravo kaže brat Štempihar, »da su mnoga naša društva sve drugo, samo ne sokolska«.
Priredivanje čajanki, igranki, pred« stava i zabava svakakvog stila, tako se uvrežilo po našim društvima, jer im je to mnogo lakše prirediti nego javan čas ili drugu kakvu tchničku priredbif, da iste gotovo uvek spreča« vaju redovan telovežbački rad u soko« lani. Ne sme se dogoditi, da bi postali neko zabavno društvo, kojemu je svr« ha i cilj, da svoje članstvo samo za« bavlja i da pomoeu takvih zabava sti« ču sredstva za svoj opstanak, a za« bora vi j a ju na najglavniji deo sokol« sikog programa i to na telovežbu u smislu Tyrševih osnovnih ideja.
U preratnom našem Sokolstvu ni« je bilo nikakvih posebnih prosvetnih odbora i prosvetara, več nam se i taj prosvetni sokolski deo programa ule« vao u naše duše i u našu misao n so« kolani kod telovežbe i budite bračo uvereni, da gotovo svi, koji su imali takvo sokolsko vaspitanje, da su u teško doba iskušenja potpuno izvršili svoju nacionalnu i sokolsku dužnost i da su ostali verni Sokolstvu sve do danas.*
Hrabrost, vernost, odanost i lju« bav prema otadžbini i prema bližnje« mu, iskrenost i bratstvo, disciplina i ustrajnost i ostale dudoredne vrline to su glavne i osnovne smernice našeg sokoiskog rada, koje se mogu jedino postignuti i ulitii u naša srca i u naš ose« daj pomloču zgodno udešenog tclovežb« nog programa.
Brat dr. V. Murnik kaže na jed« nom mestu u svom članku »Prosvetni rad u Sokolstvu« (vidi Sokolski Glas« nik br 3—4 god. 1923.) vrlo lepo. »Ču« doredne vrline, koje trebamo za što agilni ju akciju duha, isto se tako raz«
*	U slovcnačkim sokolskim dru« štvima imali su »izobraževalne odse« ke«.	Redak.	ods.
čar svojih mišičavih tela, svojih širo« kih vidika i vere lekovite Kad ovaj narod vaše krvi vidi vaša razigrana jata on če reči veselo: probudio se Marko, pa se probudili i Markovi So« k o lo v j!
Tako nas narod očekuje — po* dimo!
vijaju i krepe uz telovežbu i to, razu« me se, uz sokolsku telovežbu, što znači svestranu telovežbu, koja se iz« vršuje i vodi po sokolskim načelima.«
Zgodna pouka prednjaka, uzoran primer, iskrena njegova primedba od« gajaju članstvo u gore navedenim vr« linama više nego stotinu raznih zabava i nameštenih dugih predavanja, .<oje nitko ne sluša.
Još je jedna ž a los n a činjenica, koju sam opazio u poslednje vreme, da i sami neki načelnici i prednjači (ali najviše posleratni) često zanema« ruju telovežbu i posvečuju se više pri« redivanju zabava, posela i raznih drugih netehničkih priredaba, jer se na taj način lakše piostaje popularnim, mesto da svu svoju snagu i spremu, pa ka« kva ona bila, posvete vaspitanju član« stva u sokolani za vreme vežbanja.
Na drugom mestu gore citiranog članka kaže brat dr. V. Murnik: »Zato
—	naglašujem još jedrnem — mora sokolski rad voditi najpre u vežbao« nicu, gde započinje rad prednjaka« — pa je vrlo žalosno, da često čuješ od takvih tehničkih voda njihove jadi« ikovke: »Treba nam prosvetnog rada — članstvo nam je nevaspitano i nedi« seiplinirano« a sve to zato, jer ni sami nisu na čistu, šta je i kakav im mora biti sokolski rad. Kad bi oni sami shvatili i osetili, da su baš oni prvi zvani, da vaspitaju i discipliniraju svoje članstvo u gore spomenutim vr« linama, za koje ne treba neznam ka« kva inteligencija i naročita sprema, ved mnogo ljubavi j pravog bratskog osedaja. A kad se to bude provadalo, onda de nam i naše članstvo biti pri« vrženije i bliže osedajem i dušom.
Uporedujemo li brojke u izve« štaju saveznog prosvetara za god. 1927 O'd 8 župa, onda narti se pruža naj« bolja potvrda gornje moje tvrdnjc, da smo više zabavno društvo, nego telo« vežbeno, jer smo priredili 1467 prire« daba netelovežbenih i to: zabava, ple« sova, konccrata i raznih predstava, a samo 428 sokolskih predavanja. Pa zar se onda čudimo, da nam je članstvo sokolski nevaspitano?
»Sokolstvo izgraduje prosvetu na zdravlju i telesnoj snazi i na to usko vezanom. zdravlju i sili duše,« kaže brat dr. V. Murnik u navedenom član« ku, a držim, da mi to nečemo postiči, ako bi zanemarivali u Sokolstvu teles« no vaspitanje.
Nišam protivan ni netelovežbač« kim priredbama, ali u vrlo ograniče« nom broju i to kod onih društava, koja su potpuno udovoljila svojoj pravoj sokolskoj dužnosti u smeru vaspitanja tela, duha i duše, a takve priredbe ne smiju nikako spirečavati redovan telovežbački rad u sokolani.
Završujem uz želju, da naše sta« rešinstvo Saveza kao i prosvetni od« bor Saveza to pitanje ozbiljno uzmu u pretres i uznastoje još za vremena dati našemu vaspitanju pravi sokolski smer u duhu Tyrševe ideologije, ako želimo, da nam naša društva budu u istinu sokolska društva.
Napomena redakcijskog odseka:
Na takva i slična izvodenja podan je odgovor, da je treba shvačati i pro« vadati prosvetno delo u sokolslkoj or« ganizaciji u smislu resolucija, načelnih i drugih zaključaka i u smislu poslov« nika prosvetnih odbora Saveza, župa, a narooito društava, koje je primio naš II. sabor u Zagrebu. (Vidi »Orga« nizacija« str. 5 i dalje i str. 104 i da« lje!) Tu je položen tvrd ,i trajan te« melj pravom prosvetnom sokolskom radu, koji je dopuna i usavršavanje opštog sokoiskog vaspitnog delovanja. U mnogim, naročito manjiim provinci« alnim društvima potrebno je iz važ« nih uzroka, koji su svima nama po« znati, upotrebljavati sve pripomoči prosvetnog značaja, da se članstvo drži li množi u trajnoj pozornosti i jača u svesnoj pripadnosti. A štogod učiniš, učini zato, da pridobiješ, a ne odbiješ. Pre svega pa je treba pred« njaka i prednjačica, koji misu samo dobri vežbači i vežbačice, več koji znadu čitavim svojim radom, životom, a naročito još sa luzorn.im ugledom voditi sokolsko vaspitno delo do traj« nih uspeha. Razume se, da i u sokol« skom prosvetnom radu želimo idealne savršenosti, koju pak mnogo gde onemoguduje okrutna realnost. S njom moramo računati, da ju svladamo ustrajnim radom, kojeg nije u Sokol« Sitvu nigde i nikad dosta.
Time se samim nameče pitanje, koje sadrži u sebi i odgovor, koji smo tražili na kraju prvog dela ovog isasta« va: nije li država sa svojom modnom organizacijom u prvom rediu pozvat a, da izvrši preobražaj našeg sela, o či« joj potrebi smo napred govorili? Nije li ona, ta glavna reformatorka ljiud« skod društva, najsposobnija da izvrši taj zadataU, nema li ona najviše izgle« da, da ga s uspehom svrši?
Iako na prvi pogled izgleda da je tako, ipak nije tako* Ako je država i modna, nije svemodna, ne može sve. Gotovo svi veliki pokreti u istorijii, počam od Hnišćanstva pa do Rcfoirma« cije, franouske revoluoije, sovjeta i fa« šizma, pojavljuju se kao delo lične i privatne inicijative, koje je država prihvatila kada je ved bilo ‘tako redi privedeno kraju. Niije današnja ital'.« janSka država stvoirila fašistički duh u Italiji, nego je fašizam stvorio dana. šnju ItalijiU, koja u ddo pretvorene fašističke ideje samo dalje razraduje. Pa i u onim primeirima, koje Žid u svojoj knjiži navodi, ne treiba smetnu« ti s uma, koliko je velik udeo privatne inicijative u onim reformama: Wil« berforee«a u Mme. Beecher Stovc u ukiidanjiu ropstva u lorda Schoftesbu« ry«a u osloboclenju dece od fabrika! Ne samo u akcijama humanitota, ne« go ni u drugim društvenim pokret im a i reformama, nikada ne če. država mo« di potpuno nadomestiti pnivaitmi ini« eijativu, a u mnogima ec ova uvek da« ti bolje rezultate nego što ih država sa celim svojim aparatom može da ,po« stigne. Ne pokazuje li baš poslednja faza našeg poliit.čkog života, da se več razmišlja o tome, kako da se dr« žava debarasira od funkcija i poslova, za koje nije stvorena, kojima ndje do« (rasla? Nisu !i državna preduzeča najnerentabi'lnija, iako so n. pr. nigde tako skupo ne plača štampanje kao u Drž. Štampariji?
Pre svega, ved su fisiokrati kazali, da država zapravo ne stvara ni zako« ne ni pravo, nego samo formutliše i sanlkcionišc ono što su život i običaji ved stvorili. Zato se i veli za parla« menat, za Nairodnu skupštinu, da je zakonodavna, a ne zakonotvorna vlast. Država, po .pravilu, ne prednjači ži« vofru, nego ide za njim i to dosta te« škim i tromim korakom.
A život nema kada, njemu se žuri
i,	kao reka, neprestano teče dalje. Pa ako mu država ne spremi korito, sam ga seibi stvara, rušedi brane od para« grafa i pretvarajudi ih u »mrtvo slovo zakona«. Jer, iako je mreža z alkoma, koju je država, kao kakav ogromam pauk, nad našim glavama razapela, i velika i jaka, ona ipak nije tolika da bi obuhvatila sav život ni tako gusta ni tako jaka, da je ovaj ne bi, kad mu suviše smeta i kad ga suvliše stegne, proderao. Posleratni ekonomski život sa skupodom novca stvOirio je svoju kamatnu stopiu i pored svih zakonskih propisa o kajišarstvu i legalnom inte« -resu; pa ju je šta više n a turi o i samiim državnim i poikidržaivnim ustanovama. Trgovački promet, skučon u svojoj 'mobilnosti tromošdu poisleratnog dr« ‘žavmog pravosuda, stvorio je u berzan« 'skiim i izabranim sudovima svoje sop« stvenc pravosudne organe. Privredna kriiza prisilila je trgovački stalež, da i posle ukidan.ja banske naredbe o pri«
nudnom ravnanju van stečaja u »Dru« šfevu povorilaca« i raznim poisredniič« kim biroima za ravnanje nade sredstva za izbegavanje stečaja, koji ‘svojim troškovima ubija i dužnika i poverdo« ca. Takvih primera ima na pretek.
Ta, dakle, i takva država nikako se ne može smatrati sposobnom ni pozvatom, tla izvrši onaj društveni i duhovni preobražaj sela, koji nam u opštem interesTJ izgleda potrebnim i pože ijmim.
Sem opštih, teorijskih priigovora protiv uloge države kao društvenog reformatora, o kojima tako rečito go« vari Hcrbart Stpcmser u svomc čuve« 'nom pamfletu »Individua protiv drža« ve« naime da država može da dejstvu« je samo posredstvom zakona, t. j. pri« sile i da je vrlo često pokazala svoju potpunu (nesposobnost za reformisa« nje te da je takoder često bila više instnumenat pojedinih pol','tičkih parti« ja inego li organ opšteg interesa, ina« ročito današnje prilike ulevaju malo vere u uspešan rad države na tom poljiu. Pre svega, pažnja državne vla« sti, i zakonadavne i upravne, upravlje« na je danas u s as v im drugom pravcu i zaokup.ljena sasvim drugim pitanji« ma i problemiima. Naša Narodna skulp« ština 'nije još dospela da reši i u red dovede ni oisnovna pitanja našeg dr« žavnog uredenja, ni da sam Ustav u život privede. Ona nije do danas mo« gla da ir/jednači ni najvažnije zakone, koji svojom razrožnošclu, suprotnošdu i hcterogenošdu, usuprot lunitaristič« kom i centralističkom u reden ju drža« ve, potiru njezino' stvarno jedinstvo i izazivaju slikiu veš tački jslepljenoig kon« glomerata, u kome je jedno te isto delo s leve strane Dunava krivično delo, a s desne nije; iu kome se jedan te isti delikt jiužno od Save kažnjav.a sa zatvorom od diva meseca do dve godine, a severno od nje sa zatvorom od tri godine do deset godina!!
Nadalje, n'i sami državni i samo« upravni organi i ustanove, kojii bi ima« li da u ime države taj reformatorski rad obave, nisu ni po svome mentali« tetu ni po svojim opštim, a često mo« ralnim sposobnostima i fcvalifikaca* jama ni po svome uredenju za to đo« rasli. Na selu javna vlast pojavljuje se prvenstveno u vidu poglavara sreza i opštinskog beležniika, koji se više in« teresiuju za političku opredeljenost se* ljaka nego za njegov društveni pirepo« rod i koji Više slu že interesima vlada« jucih politiokih stranaka nego opštim idejama: u vidu poreznika, koji u se« ljaku gleda više vrelo državnih pri« hoda nego stvorenje koje pored kese ima i dušu; u vidu učitelja, siromašnog i ogolelog, za koga je također često ipolitički bulkvar važniji i preči od iškolskoga.
: '■ ■ • : n
Svakako, da bi u tom pogledu školi pripala najvažnija uloga:	sireči
pismenost i op šta znanja na seillu, sa« ’m;m time ona stvara preduslove za progres i evo'luoijiu u ornom pravcu, ka« ko smo to napred izne’i. Ali, utićaj same škole ogran-ičen je i skučen, ona može da svrši samo jedan neznatan deo onog veliko'g posla oko tpreobra« žaja našeg sela. Njezin delokrug se, po pravilu, ne nrostire dalje od dava« nja elementarnih znanja u oitanju^ pi« 'sanju i računanju; ona više uči nego što vaspitava. (Nastavak sledi J)
Slovenski
Brat dr. Jindrich Vaniček.
Naš ljubljeni načelnik Slovenskog Sokolstva preuzima po izboru na po-slednjoj sedniei odbora ČOS več po 39 put načelničku funkciju u ČOS. Brat Jindra stoji čvrsto na svom na* čelničkom mestu, ljubljen i obožavan od stotina hiljada čehoslovačkog So« kolstva. Ni starost, ni bolest nisu mu oduzele onog veselja i volje do rada,
kojega je imao, kada je stupio na čelo ČOS. S njime je združena skoro či* tava istorija razvitika ČOS. Svojom požrtvovnošču i odanošču narodu i domovini, pokazao je čitavom sloven« skom svetu, kaiko se mora raditi, ako se hoče postiči .velike uspehe. Brat Jindra je svima nama Sokolima svetao uzor, svetionik, ko ji baca svoje pra* mene po čitavom slovenskom sokol« sikom svetu, zato ga kod ponovnog izbora za načelnika toplo pozdravlja« mo; ta on je naš. a mi smo njegovi!
*
Sednica odbora ČOS.
U subotu i nedelju, 12. i 13. maja održana je proletna sednica odbora ČOS, koja je izvršila mnogo važnog posla i odobrila dosadašnji rad pred« sedništva i načelništva. Sednicu je vo« dio zamenik staroste brat Fran Ma« šeik, jer je starosta brat dr. Scheiner bio bolešču sprečen. Zastupljene su bile na zboru sve sokolske župe i pred« sedništvo. Izmedu važnijih zaključalka, koji su bili učinjeni, spominjemo, da je odbor, koji važi u ČOS kao naša skupština, odobrio sve predložene re» ferate. Iz statističkog izveštaja jo raz« vidno, da je bilo udruženo početkom god. 1927. u ČOS 2734 društava i 401 odsek, koji su sačinjavali 53 župe sa 245.239 članova i 94.967 članica, 35.239 naraštajaca, 32.284 naraštajki, 64.595 dečaka i 74.438 devojčica. Svih pripad« nika broj'i dakle ČOS ulkupno 546762, što znači prema god. 1926. lagan pad, koji se je putem agitacije o god. 1927. i 1928. opet znatno podigao, naročilo kod naraštaja i dece. Zbor je odobrio sve dosadašnjc odredbe u pogledu medusletskih utakmica, upravo tako pripreme za učestvovanje na olimpij« skim utalkmicama v Amsterdamu, pri« preme za izlete u Slovačku i na pokra« jinski slet JSS u Skoplje. Proveden je izbor te su ponovno bili izabrani: br. dr. Scheiner za starostu, br. Vaniček za načelnika, s. Milada Mala za načel«
nieu, br. Mašek za podstarostu, br. Krejči za prosvetara itd. — O telo« vežbačkoj dužnosti razvila se duga debata, koja je konačno odobrila sle« deču korekturu dosadašnjih propisa: Osobe ispod 26 god. starosti, kuje su primljene u društvo na pokus, moraju bezuslovno polaziti društvenu telo« vežbu, jer inače se ih ne sme iza kako je prošao pokusni rok primiti kao rc« dovne članove. Iznimke su dopuštene samo iz zdravstvenih i drugih vrlo važnih uzroka. Težište debate bilo je kod tačke »Sokolstvo i šport«. Kod toga je bio načinjen zaključak, koji donosimo na drugom mestu. Kao za« menici bili su izabrani u savez Slo« vensko Sokolstvo- hiraca dr, Heller i Krejči.
*
Smrt kod sokolskog rada.
Medu zasedanjem odbora ČOS, 12. maja o. g. je nenadano umro sta« rosta sokolske župe u Olomoucu, brat Edvard Perina, dugogodišnji so« kolski radnik i starosta društva u Čer« noviru. Pokojnik je unatoč svojih go« dina (68) požrtvovno radio i stajao na čelu predsedništva olomoucke župe, a bio je i član odbora ČOS. Smrt ga je pogodila kod intezivnog sokolskog ra« da, koji je nesebično vršio u korist Sokolstva i naroda. Ceneči njegov ve« liki rad u sredini lepe Moravske, setilo ga sc čitavo čehoslovačko Sokolstvo dubokim saučeščem, Ikojemu se pri« kluoujc i naše jugoslovensko Sokol« stvo kličuei: Slava mu!
Sokolstvo i šport.
Poslednja sednica odbora ČOS je u pogledu odnošaja medu športom i Sokolstvom naoinila sledeče principi« elne zaključke:
1. SoKolske župe, društva, odseci i vrste nemogu biti članovi sportskih klubova, saveza ili sportskih centrala. Iznimno smiju biti društva za svoje članove, koji gaje neke športne grane, članovi dotičnog sportskog saveza, ако se je ČOS o tome nagodila sa dotičnim savezom. Dosadašnjc dozvole ostaju na snazi.
2. Članovi Sokola lako su članovi sportskih klubova, smiju učestvovati njihovim priredbama, alko nisu u pro« tivnosti sa sokolskim načelima. Član« stvo u kakvom sportskom Iklu.bu nc oprašta Sokola od njegovih dužnosti spram sokolskog društva. Pristop u kakav »portski klub mora se prijaviti načelniku odnosno načelnici društva
3. Dopusta se dascosnujuu sokol« skim društvima odseci za naročito vežbanje, ali ti odseci no smiju biti samostalne jedinice te su podređene prednjačkom zboru društva. Javnih nastupa ne smiju priredivati pod svo* jim imenom več samo pod imenom društva.
4. Društva smiju biti u kontaktu s onim sportshim klubovima, čiji čla« novi su i članovi sokolskog društva.
5. Tejodredbe podnipošto ne srni« ju smetati dobrih odnošaja Sokolstva sa »portskim organizacijama, ni isklu« čivati saradnju s njima.
Disciplinski	postupak
članstva	po	društveni
Buduči se kod brisanja ili islklju« čenja članova događaju u nekim dru« štvima neredovitosti, potrebno je po« niovno upozoriti na odredbe § 8 dru« štvenih pravila. Članstvo naimc pre* staje istupom, isključenjem ili brisa« njem.
Normalno lako istupi svaki član iz društva kadgod hoče, bez da >bi mu bilo potrebno navesti kakvih razloga. Ako pak je bio protiv člana uveden disciplinski postupak, pre nego što je prijavio svoj istup treba je isti unatoč istupu nastaviti i izvršiti. Nije pak do« pušteno po istupu uvesti protiv biv« šeg člana disciplinski postupak, več mora u tom slučaju društvo, kad pri« javi istup takvog člana saveznom ka« tastru, ujedno javiti, da je bio dotični član optužen ovog ili onog .prestupka i da je bio podan povod za disciplin« ski postupak, koji se ali radi istupa nije mogao provesti. Takve članove upisuju kod saveznog katastra u na« ročiti spisak. Ako prijavi zatim kakvo društvo pristup dotičnog člana, stare« šinstvo saveza če tome društvu tu okolnost prijaviti i pozvati ga„ da pro« vede u sporazumu s prijašnjim dru« štvom istragu.
Dogada se katkad, da društvo 'briše člana iz imenika, iako nisu dani uslovi § 8 t. c. društvenih pravila. Do« gada se, da brisu člana iako su dani uslovi, samo da se mimoide disciplin« ski postupak, koji bi se morao uvesti protiv dotičnog člana radi kakvog pre« stupka priotiv sokolskih pravila,: na« čela, sokolske časti ili discipline.
Takav postupak je sasvim nepra* vilan i nedopušten. Tako lako po« stupaju druga dru?tva, koja postoje sama za sebe i nemaju nikakve veze sa drugim društvima, a ne Sokolska
društva, koja su organizovana u JSS. Članstvo je jedinstveno za sve, sva društva imadu jednaka pravila, teže za istim ciljevima i jedinstveno su or« ganizovana. Ko se je dakle tako ogre« šio, da ne može biti više član jednog sokolskog društva, ne može biti član nijednog drugog sokolskog društva. To sledi naročito iz § 12 društvenih pravila, koji pozna sada samo isklu« čenjc iz sviju jugoslovenskih sokolskih društava, dok su stara pravila dopu« štala i isklučenje iz dotičnog društva. Ne može da bude i nije sokolski, da sc društvo reši člana, koji je učinio kakav delikt, na taj način da se ga briše, mesto da provede protiv njega disciplinski postupak.
Ko je kriv čina, koji ga čini ne« sposobnim, da bi bio član dotičnog sokolskog društva, nije ni sposoban, da bi bio član kakvog drugog društva. Jer sokolska pravila, načela, čast i di« sciplina svuda su jednaka! Znači da« kle samo, da društvo nema osečaja za skupnost i da ne shvača pravilno na« ših zadača i ciljeva, ako se zadovolji time, da se samo reši dotičnog člana, mesto da bi se brinulo za to, da se onemoguči, da bi štetovao i u drugim društvima časti i ugledu Sokolstva. Sto više nesokolski, protunarodni ili ne« časni je čin pojedinog člana, tim veča je dužnost pogodenog društva, da nastupi jedini pravilni put i uvede pro« tiv dotičnoga disciplinski postupak.
Uvodenje i strogu provedbu di« sciplinskog postupka zahtevaju u sva« kom slučaju i interesi pogodenih čla« nova. Samo strogi postupak u smislu poslovnika daje nam jamstvo, da se postupak pravilno izvršio i da se nije uskratilo članu najprimitivnije pravo obrane. Radi toga odreduje § 12 dru«
štvenih pravila, dasesme izreči kazan pod c) i č) (zabrana nošenja sokolske odorc i značke, zabrana učestvovanja na javnim nastupima i zabrana upo« trebijavanja društvenih sprava i pro« storja za neko vreme ili isklučenje) samo nakon dovršenog disciplinskog postupka u smislu pravilnika.
Kako štiti odredba,-da je iskluec« nje moguče samo iz sviju društava, sva društva, tako štiti odredba, da se mora izvršiti disciplinski postupak, pojedine članove. Župsko ili savezno starešinstvo pa može zaključivati o event. pritužbama samo na temelju spisova; ako tih ne bi bilo, bi moralo župsko ili savezno starešinstvo na slepo verovati izveštaju idruštvenog odbora, što bi značilo, da je več za« ključak društava pravomočan te bi bilo pravo pritužbe iluzorno. Starešin« stvo župe ili saveza pa ni ne može preuzeti odgovornosti za zaključak društvenog odbora, ako se nije osvc« dočilo, da je svestrano utemeljen. O tome pak se može osvedočiti jedino na temelju savestno sastavljcnih spisa [o- provedenom disciplinskom postuip« ku Naročito je potreban izvadalk za« pisnika one odborske sedniee, koja je zaključila isključenje, iz kojeg je raz« vidno, koliko članova odbora je pri« sustvovalo na sedniei i koliko je svih odbornika, da se vidi je li dobio pred« log za isklučenje potrebnu dvotrečin* sku večinu.
Pošto pak praksa pokazuje, da se katkad postupa preblago katkad pak preoštro i da igraju prijateljstvo ili mržnja katkad i p-c li tički momenti i dr važn-u ulogu kod prosudivanja poje« d i n i h slučajeva, potrebna je skrajna opreznost. Nije dakle šikaniranje, ako ustraje savezno starešinstvo na tome, da predlože pojedina društva putem svojih župa spise, iz kojih je razvidno, da se postupilo strogo po pravilniku, jer jedino takav postupak jamči za pravednu osudu.
Sasvim različit od disciplinskog postupka je postupak pred sudovima. Dok ima odbor dužnost, da uvede di« sciplinski postupak protiv svakog čla« na, o kojem sazna, da se je ogrešio
o	sokolska pravila, načela, sokolsku
čast ili disciplinu, sastaje se društveni sud samo na zahtev pojedinog člana i rasuduje samo u ličnim sporovima medu pojedinim članovima društva. Župski sud odlučuje samo o sporo-vi« ma, nastalim radi vršenja funkcioner« skih dužnosti medu članovima žup« skog starešinstva, ili medu njima i članovima župskog odbora, medu čla« novima župskog starešinstva, ili izme« du odbora i članovima odbora župskih društava, savezni sud pak o sporovi« ma radi vršenja funkcionerskih duž« nosti medu članovima starešinstva raznih župa. ili medu saveznim funk« cionerima, ili medu njima i članovima župskih starešinstva. Predmetne od« redbe nalaze se u § 38 društvenih, od« nosno u §§ 36 i 37 župskih i §§ 30 i 31 saveznih pravila. Pravilnik za disci« plinski postupak je objavljen u »Or« ganijaciji JSS, na str. 126 i dalje. Do« bro bi bilo, da ga svi društveni funk« eioneri pročitaju. .Samo po sebi pa je razumljivo, da moraju poznavati ta« čno barem društvena pravila. Ako če uzeti te odredbe tačno u obzir, nečc se ni jedan disciplinski slučaj vuči preko čitave godinc, kako sc to na ža« lost več desilo. Brz i tačan postupak biče u korist samih društava i sviju pogodenih.
Naročito koti toga još upozora« vam na odretlbu § 8 poslednja stavka, koji propisuje, da mora svaki član, koji iz kojih bilo uzroka prestaje biti član društva, vratiti odboru legitima« eiju i sokolski znak. Večina društava zanemaruje tu svoju dužnost. Posledi« ea toga je, da je svaka kontrola is« klučena ili skoro nemoguea, da li se tko opravdano ili per nefas izdaje za člana kakvog sokolskog društva. Po« trebilo bi bilo dakle, da svaki upravni odbor vodi tačnu evidencu, kome je podeljen znak i izdana legitimacija, da može u slučaju istupa, brisanja ili is« klučenja kojeg člana zahtevati, da vra« ti jedno i drugo. Jedino na taj način je moguče sprečiti zloupotrebe sa zna« kovima i legitimacijama, kojc su nam nanele več znatnu štetu.
Dr. Fran Kandare, pravni referent JSS.
Slavnostni in telovadni kroj za članice in ženski naraščaj.
Radi mnogih vprašanj, ki prihajajo iz raznih društev na savezni T. O. radi kroja ženskega naraščaja in članic sc opozarja ponovno, da so predpisani kroji za ženski naraščaj in članice sledeči:
Telovadni kroj za članice:
Bela, gladka,' preko bokov sega« joča bluza (košuljica) iz trikoa ali pa« nama, s kratkimi rokavi, malim od« prtim ovratnikom, spredaj s prerezom prepletenim z rudečo vrvico (gajta« nom).
Temno«modro krilo, položeno in segajoče do kolen. Rudeča ruta z ena« kim 3 cm širokim trakom. Ohlapne črne ali temno«modre hlače z zadrgo nad koleni. Črne neprozorne nogavice, črni telovadni čevlji brez pet
Za orodno telovadbo odpade krilo.
Slavnostni kroj za članice:
Bluza (košulja) iz surove svile z irušastim ovratnikom in manšeti ter vezenim sokoličem na levem rokavu. Krilo iz sokolskega sukna. Rujave no«
gavice in temno rujavi čevlji na za. drgo. Rudeč klobuk z robom iz sok«.:* slkega sukna s sokolskim monogra« mom ter haljctak iz sokolskega sukna z istotako uvezenim soikoličem na le« vem rokavu. — Kroj se dovoljuje no* siti tudi brez haljetka.
Telovadni kroj za ženski naraščaj:
Bela, gladka preko bokov segajoča bluza (košuljica) iz panama ali platna s kvadratnim izrezom in kratkimi ro* kavi.
Tcmno«modro položeno krilo, se* gajoče do kolen. Bela ruta z 3 cm ru* dečim trakom. Ohlapne črne ali tem« n.o«modre hlače na zadrgo nad kole« nom in črni telovadni čevlji brez pet. (Torej brez nogavic!)
Slavnostni kroj za ženski naraščaj:
Rudeči haljctak z obšito vrvico, žepi in belim ovratnikom. Čepica iz belega platna, vezena s predpisanimi narodnimi motivi. Telovadno krilo, bluza (košuljica) in hlače ter črne no« gavice in črni nizki čevlji.
Dušan M. Bogunovič (Zagreb):
Još nekoliko momenata iz Južne Srbije.
1.	Žurnalistika.
Uporedo sa borbom za nacionalni] svest, razvijala se kako žurnalistika, tako i književnost na Jugu. U doba Turaka kada je Skoplje bilo Kosov« skoga Vilajeta, izlazila su dva lista na turslkom jeziku, »Kosovo«, kao organ vilajetske oblasti, i »Top«, politički list. Arnauti su dmali poseban list za budenje narodne svesti. Srbi su tako« der imali dva lista i to »Vardar« i »Glas Naroda« koga su izdavali mladi
i borbeniji nacionalni Srbi. Ekzarhisti nisu imali isvoj list u Skopi ju, vedj u| Soi« lun-u. Socialisti su imali svoj list »So« cialistička Zora« koja je izlazila na srpskom jeziku. Posle oslobodenja po* krenuo je B. Nušič i M. Predič list »Srpski Jug« — a Gl. Borovič i jedna grupa mladih ljudi polkrcnula je po* novno »Vardar«. Za vreme -rata kad su Bugari ušli u Skoplje izdavali su list »Radimo«. Posle oslobodenja 1910 list »Velika Srbija«, koji je izlazio u Solunu, prenct je u Skoplje i počeo se izdavati pod imenom »Stara Srbija«. Taj list izlazi 'i danas i to je jedini srpski dnevni list, koji pripada nar. radikalnoj Stranci. Neko vreme izla* zio je od g. 1920—24 list »Privredni Glasnik«. Od vremena na vreme izda* vale su pojedine partije svoj list, ali •bez duljega života. Nacionalisti su iz* davali list »Jugoslavija«.
Osim ovih javnih listova manje više polrtičkog karaktera, počela se na jugu posveoivati pažnja i časopisima. Tako je počco izlaziti časopis »Južna Srbija«. U njemu su sarađivali nastav* nici Srpskog Filozofskog Fakulteta. Srpska Mitropolija izdaje list »Crkva
i život«. To je list za sveštenstvo. Uči* teljsko Udruženje izdaje u 10 000 pri* meraka dečji list »Zavičaj«. Skopsko naučno društvo izdaje list »Glasnik Skopskcg Naučnog Društva«. Pažnjc je vredan list g. Dimitrijeviča »Srpsko Kosovo«. Mladi književnici i pisci 'z* daju list »Južni Pregled« list za nauku i književnost. Redakcija lista odločila je da prilikom sleta posveti ceo broj Sokolstvu.
Pokraj ovih listova, koji izlaze ii kulturnom i prirodnom središtu Juž* ne Srbije, izlaze u pojedinim mestima i listovi lokalnih potreba i značaja, ali na žalost u večini su partijski, pa mesto da spajaju i osveščavaju, oni dovadaju do borbe. Svi listovi manie više skloni su Sokolstvu.
Uporedo sa žurnalistikom razvi* jala se i književnost, ali u večini slu« čajeva prevodna, rasprave poli tičko g i naeionalnog sadržaja, te pripovedke. Buran život, koji se dolje razvijao, dao je književnost naci'onalno*bor« benu.
2.	Kulturni život.
Posle oslobodenja počeo je živ rad u pravcu organdzovanja kulturno* humanih ustanova. Osim Sokolstva, naročito su živ rad pokrenule žene, koje su osnovalo K'olo srpskih sestara, podružnice ženskoga društva, ženski pokret, društvo knjeginje Ljubice, Udruženje žena iz Južne Srbije itd. Zadatak je ovim ženskim društvima, da podignu Ženu sa Juga kad ravno* pravnu u životu sa mužem, a i da nje« nu svest, volju i znanje Iskoristi na dobro naroda i države i vaspitanja bo* ljega ženskoga podmladka. Zato osni*
vaju škole raznih potreba za žene: do* mačinske, čilimarske i ostale zanatske škole za žene. U Skopi ju i u mestima van Skopi j a postoje pevačke družine, a u samom Skoplju postoji pevačko društvo; »Vardar«, »Mdkranjac« i »Je* vrejsko pevačko društvo«. Učiteljstvo ima svoja sreska učiteljska društva.
Jedno od najstarijih društava je društvo Sv. Save«, osnovano u mesecu augustu 1886 — sa du vi zoni:	da širi
prosvetu i vrline u srpskom naroda« i geslom: .brat je mio. kojc vere bio. Njihov glavni cilj je bio spremiti uči* teljski kadar, koji če kasn.je razvijati narodnu svest.
3. Školstvo u Južnoj Srbiji.
Usled prilika, koje su vladale za
vreme Turaka ii opštog nehaja Turaka za obrazovanje svojih gradana i usled •iazilovrsnih propagandi veoma malen broj dece prolazio je kr.oz škole. Hri* ščani su se više brinuli za proisvečiva* nje svoje dece, te su i sami svojim novcem uzdržavali škole, raci i toga ima nekih škola, koje su podignute iz do« ba Turaka. Ali glavni je problem bio posle prvog i drugog oslobodenja i to: Kako postaviti prosvetu na dostojno mesto i spasiti putem škole generaciju pre rata u Južnoj Srbiji A bilo je i veliko pitanje učiteljskog kadra. Ali ipak pokraj svih potežkoča, problem obrazovanja rešen je dosta povoljno. Obnovljena je učiteljska škola u Skop* lju i bogoslovsko«učiteljska škola u Prizrenu pretvorena je u čistu bogu« slovi ju, otvorena je učiteljska škola u Prilepu, otvoren filozofski fakultet u Skoplju. Tako su se dobile škole za obrazovanje nacionalnih učitelja i sve* štenika, te profesora. — Što se tiče srednjih škola, one sve imaju tip re* alnih gimnazija.
Svega 21 gimnazija sa odprilike 10 000 učenika i oko 400 nastavnika. Imadu i dve trgovačke škole.
Uz fakultet postoji i naučni insti* tut za Geografiju, a uz njega postoji i uniiverzitetska bibliotek-:a sa oko 40.000 svozaka. Osnovnih škola ima oko 1000 sa oko 70.000 učenika, učitelja*iea 1700.
4. Politički život.
Kao u ostalim d e lovi m a naše do* movi.ne, tako i u Južnoj Srbiji postoji razvijen partijski život, koji je pode* ljen kao i u svim drugim krajevima nase prostrane otadžbine. Obzirom na prilike u Južnoj Srbiji postojala je posebna partija džemijet, t. j. partija Turaka. Danas ona više ne postoji. Nas kao Sokole — pripadnike ma ko« je političke partije zanima jedno pita* nje, i to je — je li.partijski život od* raz izvesne svesti političke ili je to- ži* vo-t orijentisan prema ličnostima ili vladajiifim sistemima. Može da sc ka« že ovako:	Kod Srba postoji izvesna
politička svest iz doba njihove nacio* nalne borbe, koja ih je spajala sa izves* nim političkim listovima iz slobodne Šumadijc. I kakve su veze izvesnih na* cionalnih boraca iz mirnodopskog vre* mena postojale sa pristašama bilo de* mokratske ili radikalne partije, takve su veze ostale i danas i zato vidimo, da se Srbi u večini priklanjajo radi* kalnoj i demokratskoj partiji, koje imadu nekako podjednak broj pa ista« ša i poslanika. Ostale partije iz raznih razloga nemaju pristaša.
5. Sokolski život.
Sokolski život u Južnoj Srbiji ne* ma jačih tradicija u pravcu narodne borbe kao u našim krajevima iz raz* loga, što se borba na jugu vodila više fizičnim sredstvima, propagandom, a mirna kulturna borba, koja bi podizala svest i zbližavala tamošnji elemenat. nije postojala u onakoj meri kiao kod nas.
Tamo sc vodila četnička borba. Sokolstvo je bilo odraz tih prilika pa vidimo, da postoji bugarski »Junak« i »Dušan Silni«. No i jedno i drugo društvo nema jačega odraza u javnom životu — te zauzima u životu tamoš« njega naroda spored n u ulogu, su« protnu od rada našeg Sokolstva. Tek posle prvoga oslobodenja dolazi do jačega i svesnijega sokolskoga pokre* ta — 'te do jednoga društva »Dušan Silni«. Rat je prekinuo sokolski rad. Nakon drugoga oslobodenja započco je intenzivan rad. Sa osnutkom prvog srpskog Sokola na Jugu, dovada se u vezu ime srpskog vojvode J. Dove* zenskega, koji i danas živi.
Pišuči o Sokolstvu neka nam ]e ovo želja:
Neka Sokolstvo na Jugu u slo* bodnoj i ujedinjenoj otadžbini ne bi'* de imalo sporedno več glavnu ulegu. neka ono postane središte obnovljen-i kulturne Južne Srbije kako bi da* našnja Južna Srbija postala sokolska Južna Srbijia. Zato nam jamči rad so* kolskih radnika na Jugu, kako u sa* mom Skoplju, tako i po svim me« stima Južne Srbije, jer što je na Jugu najbolje i najvrednije, to se nalazi u Sokolstvu.
A to nam je jamstvo, da če život svih onih momenata, koje sam opisao a na koje treba da Sokolstvo deluje, preobraziti prirodu tamošnjega na* roda, tamošnjih pokreta i tamošnjih ljudi.
Zato je potrebno znati o tome životu jer samo dobro poznavanje ži* vota omogučujc i taktiku, što treba Sokolstvu na Jugu postiči, a to u sle* dečem i završnom članku do sleta.
f Dr. Radoslav Pip uš.
Dne 1. V. 1928 je preminul v Ma* riboni v starosti 63 let brat dr. Rado* slav Pipuš, odvetnik in industrijalcc v Mariboru. Z njim je legel v grob eden od zadnjih stebrov predvojnega slovenstva v Mariboru, eden . onih mož, katerim gre zasluga, da je naš živelj v takratnem ponemčenem Ma* iiboru vzdržal do osvobojen ja. Ne* umorno delaven v svojem poklicu, je brez prestanka delal tudi v javnosti, v borbi za ohranitev slovenstva na narodni meji. Ni ga bilo narodnega in kulturnega društva, ki ga ne bi štelo med svoje delavce in podpornike. Predvsem jo spoznal, da se bo naš narod na meji mogel vzdržati le tedaj, če se gospodarsko osamosvoji od nemškega kapitala. V tej smeri je za* stavil vse svoje sile; organiziral je slovenske trgovce in obrtnike, vzgajal vajence in pomočnike Bil je eden glavnih činiteljev v takratnem naj* večjem gospodarskem zavodu Sloven*
cev, v »Posojilnici« v Mariboru, ki je rešila tisoče obmejnih kmetij pred nemškim navalom, in bila glavna pod* porniča narodnih društev. — Bodi šc omenjeno, da se je neizprosno boril za pravice slovenskega jezika pred avstrijskimi oblastmi, in ni pred so* diščem nikdar spregovoril nemšlke bes sede.
Sokolskemu društvu v Mariboru je bil član in podpornik od njega ustanovitve. Dasi se ni v njem vidno udejstvoval, ga je vedno podpiral, 'Csobito pa kot predsednik »Posojil* nice« v Narodnem domu ki je spre* jela »Sokola« pod svojo gostoljubno streho. Na zadnji poti ga je spremilo društvo v kroju s praporjem, priča* kujoč ga pred Narodnim domom, kjer se je v imenu društva poslovil od njega starosta društva.
Ohranimo zaslužnemu bratu tra* jen spomin!
*
Književnost.
Sednica I. zbora župskih novinara JSS
20. maja 1928.
DRUŠTVENO PRAVO V SLO* VENIJL
To je naslov knjigi, ki jo je prav* kr.r izdal v samozaložbi dr. Rudolf Audrejka, pravni referent vel. župana v Ljubljani. Na to knjigo opozarjamo vs.i sokolska društva in. sokolske žu* ]>c. ker so v njej obdelani na poljuden in lahlko razumljiv način vsi sedaj veljavni društveni predpisi.
Pogostoma prirede naša društva veselice, zborovanja, izlete, sprevode. Kako je treba tu postopati? Ali v društvu nastanejo spori, ki se pojav* ljajo časih celo na občnih zborih. Dru* štvo se loti kakega podjetja, n. pr. ki* nematografa, prireja gledališke pred* stave. Kaj mu je treba storiti, da nima sitnosti z oblasti? Društvo si želi spre* meniti pravila itd. Kako mora tu po*1 slovatii? Na vsa taka in številna druga
ZA NESRETNE BUGARE.
II.	iskaz.
Primili smo sledeče doprinose: dr. Franc Derganc, Ljubljana 100 Din' Sokolsko društvo Bjelovar 1220 Din; Sokolsko društvo Kostanjevica 110 Din; Sokolsko društvo Muta*Vuzenica 100 Din. Ukupno sa prijašnjim: 9630 Din.
*
Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (VII. iskaz):
Otočac, Zamet * Kantrida, Duga Resa, Slav. Požega, Veliki Grdevac, Novo Mesto, Srbobran.
DELOMIČNO NA RAČUN SOK. DANA uplatila su za god. 1927. sle* deča društva:
Župa Banja Luka: Prijedor; župa Celje: Šoštanj, Trbovlje; župa Kranj: Tržič, Železniki; župa Ljubljana: Dol. Logatec, Ježica, Vič, Kamnik, Ljub* ljana 1., Ljubljana II., Žiri; župa Ma* ribor:	Beltinci, Oplotnica, Središče;
župa Mostar: Perast, Podgorica; župa Novi Sad: Bačko Gradište, Novi Sad, Petrovae, Petrovaradin, Senta, Pivni* ec; župa Novo mesto: Gradac, Semič; župa RijekasSušak: Novi Vinodol; žu* pa Skoplje: Prizren; župa Split: Vra* njic, Milna; župa Vel. Bečkerek: Ki* kinda; župa Zagreb: Krško.
SOKOLSKA DRUŠTVA, KOJA JOŠ DO DANAS NISU PLATI LA SOK. DAN ZA G. 1927., IAKO JE ROK POTEKAO VEČ 15. DECEM* BRA 1927.
Župa Banja Luka: Bos Petrovae, Hrv. Kostajnica; župa Bjelovar: Gru* bišno polje, Kupinovac, Podravski Kloštar, Sokolovac, Veliki Zdcnci, Viro vitica, Vukovje; župa Celje: Rogatec, Vransko, Žalec; župa Kranj: Dražgoše, Kranj, Mojstrana, Stra* žišče, Škofja Loka; župa Ljub* ljana: Domžale, Ig*Studenee, Komen* da, Moste, Radomlje, Ribnica, Šiška, Št. Vid nad Ljubljano, Vače; župa Maribdr: Čakovec, Dravograd, Hoče, Jarcnina., Križevci pri Ljutomeru, Lju* tomer, Marenberg, Maribor, Prager* sko, Ptuj, Gor. Radgona, Slov. Bi* strica. Sv. Lovrenc na Pohorju, Vel. Nedelja; župa Mostar: Danilov grad, Krivodol, Nevesinje; župa Niš: Alek* sinac, Boljevac, Caribrod, Knjaževac, Kraljevo selo, Lazovo, Ncgotin, Mal* čevo, Kiuršumlija, Pirot, Prokuplje, Vlasotince; župa Novi Sad: Bačko Petrovoselo, Bač. Brestovac, Čurug, Irig, Kulpin, Titel; župa Novo Me* sto:	Bojanci, Mirna peč, Straža*
Valtavas, Št. Janž, Št. Jernej; župa Osijek:	Brod n./S, Darda, Čepin,
Mirkovci, Šid; župa Rijeka = Su* šak: Gospič, Kastav, Korenica, Kra* sica, Ogulin, Srpske Moravice, Škrlje* vo, Sv. Juraj, Vrbnik; župa Sarajevo: Bugojno, Čajnice, Goražda, Novo Sa* rajevo, Sjetltiina, Vlasenica, Zenica,
vprašanja najdejo društva točna po* jasnila, v tej res prepotrebni knjigi, ki podaja, kolikor je za društveno živ* ljenjc potrebno tudi taksne predpise.
Pisec se pa je oziral tudi na dru* štveno pravo v poglavitih drugih p o* krajinah naše države. V dodatku je podal poleg prvega dobrega prevoda društvenega zakona z 1. 1867, ki velja v Sloveniji, tudi enak prevod društve* nega patenta iz 1. 1852.. ki velja danes še na I lrvaškem, in srbski društveni in zborovalni zakon za kraljevino Sr* bi jo.
Knjigi je na koncu pridano po drobno kazalo, ki znatno olajšuje v besedilu. Knjiga, ki obsega 238 strani, stane 50 Din in se naroča najbolje pr pisatelju samem, ki jo je izdal v samo* založbi. Naša sokolska društva jo 1 u hko tudi naročajo po svojih župah ali pa po J. S. S. v Ljubljani.
Vareš*Ma jdan; župa Skoplje: Berovo, Bogdanac, Carevo selo, Devdclija, Kičevo, Kočane, Ohrid, Priština, Pl* rova, Tetovo, Veles; župa Split: Igra* ne, Jelša, Pučišea, Podgora, Postira, Starigrad, Strobreč, Supetar, Vis; župa Šibenik: Befcina Nin, Novigrad, Stan* kovci, Tepljuh*Biočič, Viodice; župa Vel. Bečkerek: Bašahid, Čenta, Kova* čiea, Boka, Novi Bečej, Perlez, Poti* s ki Sv. Nikola, Srpski Aradac, Srpsk'i Itebej, Srpski Krstur, Srpska Crnja, Sanat, Vel Bečkerek, Vršac; župa Za* greb; Bizeljsko, Boe. Dubica, Jaseno* vac, Kostajnica, Lipik, Ludina, Oku* čani, Pakrac, Petrinja, Rajhenburg, Sevnica, Sisak, Vrginmost, Zagreb 1.
*
Pet i po meseci je prošlo, a još uvek je 146 društava dužno Sokolski dan 1927, to je upravo još lU sviju naših društava. Žalostan, ali jasan do* kaz nediscipline i nehaja. Mi pitamo ta bratska »uzor društva«, kako če još
dugo reflektirati na to za njih toliko »častno« objavljivanje u »Sokolskom Glasniku«. Do sada ste objavili svojo tačnost u izvršavanju sokolskih duž* nos ti več po 4 put. Molimo Vas, da i
nadalje oglašujete u »Sokolskom Glas-
niku«.
*
VIII. SEDNICA STAR. JSS 14. maja 1928.
Zaključuje se, da na pretsletskirn danima na pokrajinskem sletu JSS i; Skoplju starešinstvo JSS zastupa sta-rosta br. E. Gangl.
Brat starosta čita odgovore žup* skih starosta na svoju okružnicu i to župa Novi Sad, Tuzla, Celje i Novo Mesto. Župa Novo Mesto sazvala je zbor društvenih starosta. Brat tajnik čita brzojavni pozdrav ČOS sa sed* nicc odbora ČOS. Prima sc s iradošću do znanja. — Čita zahvalu br. Koute* ka na izraženom saučešču.
Na narštajskom sletu župe Aleksa Šantie u Dubrovniku, zastupače stare* šinstvo JSS prosvetar br. J. Jeras.
*
IX. SEDNICA STAR. JSS 21. maja 1928.
Brat starosta Gangl čestita br. Kajzelju k 65 godlšnjici lopstanka matice jugtoslovenskog Sokolstva »Ljubljanskog Sokola« kao starosti društva s molbom, da svojem član* stvu tumači iskrene čestitke starešin* stva odnosno čitavog jugoslovenskog Sokolstva. — Brat Kajzelj se u ime društva toplo zahvalio na čestitci.
Referent novinarsko * redakcij* skog odseka br. Švajgar podao je iserpan izveštaj starešinstvu o sednici
1.	zbora župskih novinara JSS. Stare* šinstvo je u principu odobrilo sve predloge zbora župskih novinara i predalo iste u poslovanje pojedinim odsecima i odborima.
Br. načelnik dr. V. Murnik izve* stio je starešinstvo o tehničkim pri*
picinama za Amsterdam i Skoplje. Medu in im je izvestio, da je 12 župa do sada prijavilo oko 750 vežbača za proste vežbe na pokrajinskom sletu u Skoplju. Vidi u torne prlično zani* manje za slet. Savezni prednjak br. Vrhovce če pose t iti i ispravljati pro* ste vežbe članstva u župama Skoplje, Niš, Kragujevac, Beograd, Novi Sad i Osijek .Primljeno do znanja.
Brat tajnik izveštava, da če Lu* žičko Sokolstvo poslati na slet v Skop*
1 je svoju deputaciju. — Župa Užice zahvaljuje za svoje tečajnike u 1. te* čaju za vode i voditeljico naraštaja i dece Zatim su odiredeni zastupnici starešinstva JSS na župskim sletovi* ma i to: na sletu župe Osijek u Vin* kovcima —• br. Kajzelj, zam. staroste JSS, župe Tuzla u Brekom — br. Me* šek; župe Mostar u Dubrovniku —■ br. Jeras; župe Beograd u Šabcu — br. dr. L. Car.
Statistički odsek predlaže da sc prihvate nova društva Kolašin, Rije* ka, Gornje Dubrave koja javlja župa Mostar, i društvo Priboj, ko je javlja župa Užice. Jednoglasno primljeno.
*
ŽELEZNIČARI — SOKOLI!
3.	juna o. god. održače se u Skop* lju piretsletski školski dan, a na Vi* dovdan sletski sokolski dan. Gospo* din Ministar Saobračaja odobrio je odlukom M. S. Br. 7303/28 od 4. V. 1928. god. osustvo službenicima -- So* kolima sviju državnih saobračajnih ustanova u svrhu učešča na sletu dne
3.	juna i na Vidovdan s tim, da ovo osustvo ne sme biti na uštrb službe. Prepušta sc Direkciji da odredi tra* zanje osustva striktno vodeči računa
o	trajanju vožnje bavljenju na sletu i
o	povratku, dozvoljavajuei samo ne* ophodno potrebno osustvo
*
Iz organizacij skog odseka JSS.
NOVO ARONDIRANJE ŽUPA.
Obzirom na zaključak IX. glavne skupštine JSS u Kragujevcu, da je treba proučiti uz komzultovanje sviju do sada postoječih župa, pitanje no* vog arondiranja župa i da starešin* stvo JSS na prvoj sednici odbora JSS donese svoj konkretan predlog, uz tačno izradenu kartu rasprostranjenja novih župa, molimo sva župska sta* rešinstva, da nam što prc pošalju svoje predloige sa razlozima i tačnini skicama.
Organizacijski odsek JSS.
*
IZ SAVEZNOG KNJIGOVODSTVA.
Starešinstvo JSS upozorava sve bratske župe i društva, da je rekla* macijski rok za raspis poreza i dopri* nosa za ozledni fond potekao.
Reklamacije se dakle više ne azimlju u obzir, jer su župe i društva naglasna sa raspisom starešinstva.
POZOR.
Savezno gospodarstvo ima u na* kladi bianco plakate (bez teksta), skvrčka vežbača sa preče, u dve boje, prikladan za župske i društvene jav* ne nastupe i akademije. Pozivamo društva da traže oferte od gospodar* skog odseka JSS za plakat bez teksta i sa tekstom.
Veličina plakata je 63 X 95 cm.
•
Glasba k prostim vežbama člano* va i članica za pokrajinski slet u Skop* lju izašla je u nakladi JSS. Cena gla* sovirskom izvadku Din 20 bez pošta* rine.
♦
Svako društvo neka nabavi za svoju knjižnicu brosuru za IX. glavnu skupštinu JSS u Kragujevcu, sa vrlo zanimljivim i važnim izveštajima funkcionera JSS. Cena brošuri Din 10.
•
Proste vežbe članova i članica, u r>rpsko=hrvatskom prevodu za pokra* tinski slet u Skoplju izašle su u na* kladi JSS. Cena Din 5 bez poštarine.
*
Takmičarške bianco diplome za član* stvo i naraštaj po Din 2-50 kom. ima na skladištu Pisarna JSS. Za diplome s tekstom zahtevajte oferte.
NARODNA NOŠNJA »DEČVA«.
»Dečva« sc zove naša narodna nošnja, ki jo priporočamo sestram So* kolicam in naraščajnicam za poletne mesece »Dečva« ni potvora pristne narodne nošnje, nego je docela nje skladen posnetek, kli po enostavnosti kroju in sestavi barv odgovarja da* našnjim zahtevam okusa in higijene. Naj sc naše sestre poslužujejo v obil* ni meri tega vidnega izraza nacional* nega mišljenja, namesto da bi nosile kroje tujega izvora in okusa. Kako bo lepo gledati Sokolico ali naraščajnice kot »Dečvo« s sokolskim znakom na prsih!
Sokol I. na Taboru v Ljubljani,
prirediee u nedelju, 3. juna o. g. u 3 sata posle p'odne svoju društvenu jav* nu vežbu na letnom vežbalistu na Ta* boru.
U smislu zaklučka starešinstva JSS, od 2. maja o. g. sazvana je sed* nica zbora župskih novinara, koju tačno u 8’30 h otvara predsedn .-: no* vinarsko * redakcijskog odseka brat starosta E. Gangl kratkim i srdačnim pozdravnim govorom. Konstatira, da su na temelju prezentne liste zastup* Ijene župe:	Mostar, Maribor, Novo
Mesto, Celje, Ljubljana, Beograd, Osijek i Zagreb. Opravdale su se žu* pe: Skoplje, Novi Sad, Cetinje, Tuzla, Banja Luka, Bjelovar, Šibenik i Kranj.
Zatim se prešlo odmah na pr»u tačk u dnevnog reda‘te je brat Bajželj kao urednik »Sokoliča« i »Naše Ra* dosti« podao stvarno rcdakciono i ađ* ministrativno stanje tih dviju om'a* dinskih listova, koje izdaje »Učitelj*
sika tiskarna« u Ljubljani.  Naročito
se tužio, da ima vrlo malo saradnika i dopisnika iz Hrvatske i Srbije. Na kraju svog izveštaja predložio je tri predloga, koji su primljeni i predani u poslovanje saveznog gospodarsko^ i novinarsko*redakcijskog odseka. Re* fertit br. Bajželja bio je sa odobrava* njem primljen.
Nato je slcdio izveštaj o savez* nim glasilima »Sokolskom Glasniku« i »Prednjaku«, koji je ptodao uirednik »Sok. Glasnika« prikazavši tešku bor* bu saveznih listova za opstanak i fak* tično današnje stanje. Upravnik sa* veznih listova br. Čobal prikazao je brači delegatima tačan finansijski po* ložaj listova i naglasio da sc dosledno pazi na to, da se listovi po mogučno* sti uzdržavaju sami, kako je to slučaj sa današnjim »Sok. Glasnikom«, i da se ne prelazi preko finansijskih mio* gučnosti. Apelira na prisutnu braču novinare, da nastoje skupljati svaiki u svom kraju oglase za »Sok. Glasnik«, koji su nam jedini u stanju osigurati opstanak i eventuelno poboljšanje i prošircnjc lista.
Debata, koja sc povela oko ovih izveštaja donela je nekoliko dobrUi
predloga i misli, koje če se sve pro» učavati i nastajati ostvariti. Moguče ec nam ipak jedanput uspeti da pro* širimo krug naših pretplatnika i či= taoca. Izveštaj o organizaciji sokol* skog novinarstva u principu je odo* hren, pa čc se izneti na narednoj sed* nici odbora JSS.
Referat o izveštavanju o Sokol* stvu u našoj dnevnoj štampi preuzeo je brat Kovačič iz Mivribora, koji je na kraju predložio tri svoja predloga, koji su primljeni i predani novinar* sko*rcdakcijskom odseku u študij.
Po referatu	br.	urednika	»Sok.
Glasnika« o organizaciji obaveštajne službe u Sokolstvu za »Sok Glasnik« razvila se debata koje plod je zaklu* čak: da društva bitne vesti salju di* rektno uredništvu »Sok. Glasnika« a prepis svom župskom novinaru s na* pomenom da je poslano direktno »Sok. Glasniku«. Sve ostale vest: kao što su izveštaji o društvenim glavnim skupštinama. proslave Saveznog dana i slično šaljc sc župskom novinaru, koji ih sredene, pregledno /.a celu žu* pu i sa potrebnim komentarom poša* lj< uredništvu »Sok. Glasnika«. (Vidi izveštaj iz sokolske žunc Mostar u današnjem broju str. 72. — neka služi kao primer.)
Što se tiče izdavanja jubilejne knjige »Temelji	naše	države«	zaklu*
čeno je, ako se prijavi dovoljan broj pretplatnika u subskripciji knjiga če se izdati inače ne.
Daljnjc upute i rešenja donosi, čemo za župske novinare u narednlm brojevlma »Sok. Glasnika«.
Posle podne toga dana posedli su brača delegati javnu vežbu Ljubi jan* skog Sokola.
Sastanak je	bio	potrebar;	jer je
doneo nešto novih misli, nešto nove inicijative, a kakav če biti uspeh, koji je	odvisan od brače	župskih	i dru*
štvenih novinara, poikazače budučnost.
Iz župa.
Iz sokolske župe — Celje.
Kmalu po župni glavni skupščini se je ustanovilo v Št. Petru v Sav. do= lini novo sokolsko društvo. Ustanov* nemu občnemu zboru jo prisostvoval župni starosta brat Smertnik. V Št. Petru je bil več ko eno leto odsek društva na Polzeli, ki sicer župi kot tak ni bil prijavljen. Glavne funkcije izvršujejo bratje Ivan Srebotnjak kot starosta, Ivo Podpečan načelnik, Ivan Rebolj tajnik, Zvonko Kobljar pro* svetar, in sestra Marija Kobljar kot načelnica. Vsi ti imajo z bratom Edo Šribarjem največ zaslug za ustanovi* tev društva. Dasiravno nimaj'o primer* nega prostora, so pričeli telovadbo najprvo s člani in članicami. 'Fe* lovadcev imajo vpisanih 14, telo* vadk 8, kar je za začetek in v oči* gled tamošnjim krajevnim prilikam še dosti razveseljivo. Pričeli bodo tudi s telovadbo dece, kakor hitro se je bo priglasila zadostno število. Navezani so za sedaj le na letno telovadišče in vadijo predvsem proste vaje. Matično društvo na Polzeli je odstopilo mla* demu društvu bradljo in drog, tako da so preskrbljeni z glavnim orodjem. Kakor načelnik in načelnica so se tudi ostali funkcijonarji lotili z vnemo po* verjene jim naloge. Prosvetar je imel v mesecu aprilu 2 nagovora pred vrsto članov in enega pred vrsto članic. Sta* tističar je poslal po predpisih izpol* njen statistični izkaz, blagajnik je skrbel, da je društvo poravnalo vse obveznosti za leto 1928, a matrikar je uredil društveno matriko. Ako bo dru* štvo po tej po'ti nadaljevalo, je uspeh zagotovljen.
Sokolslkio društvo v Hrastniku je priredilo 17. maja t. 1. akademijo. Pri* biti je treba takoj uvodoma, da je na* pravila abstinenca članov*telovadcev zelo mučen utis na vse navzočne. Dru* štvo, ki ima s svojim domom velike' fi* nančne 'težkoče, zasluži pač vse dru* gačno podporo od strani članov. V tem večje zadoščenje nam je nastop moške in ženske dece ter ženskega naraščaja. Vse točke so bile skrbno pripravljene, lep je bil tudi nastop članic, na katerih se naj vzgledujejo oni bratje, ki se izogibljejo tclovad* nice. Vrzel odsotnih domačih tclovad* cev so izpopolnili bratje iz Celja, ki so bili predmet živahnega odobrava* nja. Nastopili so na bradlji, drogu in s prostimi vajami. Obisk bi bil lahko boljši. Krivo je temu da se je ta dan obratovalo, vendar se je pogrešalo do* sti takih, ki bi sicer lahko prišli.
Sokol v Hrastniku bo dopolni! le* tos 20. leto. V jubilejnem letu smo pri* čakovali, da bodo vrste telovadcčih presegale po številu one iz prejšnjih let. V pomirjenje nam bodi, da ima društvo številni naraščaj, predvsem moške in ženske decc ter ženskega naraščaja. Moelko deco vodi brat Jože Groznik, ženske oddelke sestra načel* nica Zorana Hauptmann. Oba zaslu* žita za svoje požrtvovalno delo vse* stransko priznanje. Društvo upravno
vzorno posluje in ima župa v tem po* gledu z društvom prijetno delo. Dru* štveni funkcijonarji so na mestu. Že* lirno, da bi sc tem maloštevilnim bra* tom in sestram pridružili številni bratje, ki stoje sedaj ob strani križem rok Pravo, odkritosrčno z ljubeznijo prožeto narodno delo more biti le ono, ki jc spremljano z disciplino.
Župa je .zahtevala in sklicala dne 18. maja izredni občni zbor društva v Šoštanju, katerega se je udeležila 5 članska delegacija župnega starešin* stva z bratom starosto Smertnikom na čelu. Vsa viseča nesporazumljenja med članstvom so se bratsko izrav* nala. Občnega zbora se je udeležilo iz Šoštanja 71 bratov in sester, na vsak način lepo število. Zastopani so bili vsi sloji in kdorkoli je bil navzoč, je ponesel z občnega zbora le dober utis.
Sokolsko društvo v Šoštanju si je v najneugdnejšem času postavilo svoj sokolski dom. Naprtilo si je veliko breme, ki ga bo mogoče olajšati le z vztrajnim delom s pomočjo vsega članstva od najmlajšega do najstarej* šega. Uvažujoč vse to, je župna skup* ščina sklenila, prirediti letos župni zlet v Šoštanju, spojen s pro* slavo 20*letnice šoštanjskega Sokola, ki bo 24. junija. Na predvečer zleta bo istotam župna odborova seja.
Sokolsko društvo v Žalcu proslavi 25 letnico. Kot uvod v jubilejno leto je nameravalo prirediti 20 maja nara* ščajsko akademijo / zelo bogatim spo* redom. Vsled smrti gospe Ane Roble* kove jo je preložilo na pozneje. Z ve* seljem opažamo, da posveča društvo največjo skrb vzgoji našega naraščaja in dece. Društvo je lahko upravičeno ponosno na svoje marljive sestre vadi* teljice in brate vaditelje. Mimogrede bodi omenjeno, da je društvo pred tednom nakazalo za gladujoče brate in sestre mostarske župe Din 1000 in s tem zvišalo župno zbirko na Din 9061.
Sokol v Celju je priredil 20. maja pešizlet v Vojnik, spojen z javnim nastopom. Nastopili so člani (30), čla* nice (25) in oboji naraščaj (42) s pro*
| stimi vajami in na orodju. K priredi*
! tvi ni bilo nikake vstopnine. Domačć prebivalstvo jo posetilo nastop v veli* častnem številu, tako da je bil mo* ralni uspeh tega pešizleta nad vse za* d o vol j iv.
Starešinstvo je v posebni okrož* nici opozorilo vsa društva-, da je bil prispevek v poškodbčni fond plačljiv že januarja 1928. V slučaju kake po* škodbe pri telovadbi bodo imeli pra* vico do odškodnine le pripadniki one* ga društva, ki je prispevek poravnalo. Razun zadnjič navedenih društev je dosedaj plačalo prispevek društvo v Trbovljah, Laškem in Gornjemgradu. Gornjegrajsko društvo je poravtnlo tudi ves savezni in župni porez za leto 1928.	—n.
Sirite Sokolski Glasnik!
Iz starešinstva JSS.
Iz sokolske župe — Mostar.
SOKOLSKO DRUŠTVO POTOMJE
Ovo društvo vodeči računa o za= ključcima župske skupštine »Aleksa Šantic«, bilo je prvo u župi, koje je priredilo svoj društveni prednjački te* čaj, kojega su p ohadali svi članovi vežbači. I ako su članovi pomenu tog društva gotovo u .celosti težaci, koji se bave zemljoradnjom i vinogradar* stvo-m, a rade od rane zore do mrkle noči, ipak su našli vremena da prirede
su 3 . položila društveni prednjački ispit sa odličnim uspehom, a ostalih S sa povoljnim. Za ove .ispite vladalo je veliko interesovanje od strane ovo« ga društva, koje izgleda kada čovek tamo dode kao jedna kučna porodica, interesovanje ne samo da je bilo kod članova nego i kod roditelja čiji su sinovi polagali ovaj ispit. Društvo na* ročitu brigu vodi da čim pre dode do vlastite Solkolane. Ova agilna brada uspeli su da dobi ju badava /emljište
Prednjački tečaj Sokolskog društva u Potomju od 8. III. do 17. IV. 1928.
društveni prednjački tečaj. Tečaj je počeo na 7. marta, a završio se 7. aprila o. g. Časovi tečaja održali su se svaikog dana od 8 do 11 časova u veče, a nedeljom i svecem od 8 do 12 ča* sova pre podne, a posle podne od 2 do 6 časova. lspiti su održani od 8. do 10. aprila pod predsedanjem žup= skog načelnika brata Petra Goliča, a ispitu je pristupilo 11 brače, od kojih
za gradnju svoga doma. Svi članovi u društvu bez razlike obečali su raditi badava na izgradnji doma pio 15 dana, i pripravni su, da sav materija!, koji je potreban prenesu na svojim vlasti = tim prevoznim sredstvima.
Novim prednjacima želimo dobar uspeh u započetom radu sa željom da društvo dovedli na veliku visinu i da šlo više rade na širen ju sokolske misli
SOKOLSKO DRUŠTVO U MOSTARU.
Društvo vodeči računa o zaključi cima župske skupštine priredilo je u zajednici sa bratskom vojsk om Đur* devdanski uranak, Ikloji je bio izveden na najsvečaniji način. Iako je Ikiša po« čela da ometa ovu lepu proslavu, ipak je ona sa malim izmenama bila u ec* losti provedena. Na odredcnom mestu priredilo je društvo javnu vežbu sa naraštajem kaoi generalnu Iprobu za slet naraštaja u Dubrovniku. Vežbe su bile izvedene na opšte zadovoljstvo prisutnih. Toga dana prema zaključku župske skupštine društvo je održalo vrlo uspeli naraštajslkii dan, sa aka* demijom posle podne u iBučkoj školi. Društveni fukeioneri vodeči brigu o tome od kolike je važnosti naraštaj za Sokolsku organizaciji!, prepustili su u celosti, da sam naraštaj obojega spola organizuje svoj dan. Naraštajci i naraštajke sa oduševlenjem primili su se ove dužnosti sa mnogo razume« vanja .i naprosto bilo ih je rnilota gle* dati, kako su se utrkivali,, koji če do* prineti više za oivaj dan. Organizovali su prodavanje naraštajskih značalk'a po gradu, koje je župa jedinstvene iz* dala za sva svoja društva. Pročelmk prosvetnog odbora brat Kanaet dao je naraštajcima temu, koju su imali izra* diti za svoj dan. •
Tema glasi: »Uloga naraštaja so* kol&kog za budućnost 'naroda i otadž* binu«. Ovu temu izradila su tri nara* štajca brača: I. Delič, H Tok mako« vič i S. Sefič. Sva tri predavanja bila su vrlo dobro izradena i odredeno je kao najbolje brata H. Toikmakoviča, •koji je predavanje održaio na'akades miji, prikazao je kakve dužnosti če* kaju sokolski naraštaj u bodočnosti, svi prisutni bili su zadoivoljni sa pre« davanjem i izlaganjem sokolske misli od ovog mladog sokolskog predavača. Posle predavanja izveo je naraštaj vrlo uspeli komad od B. Nušiča »Naša de* ca«, gdc su sc naročito ds taki i n ara« štajka Bokičeva i naraštajac Torle. Iza ovoga komada sledile su tchničke tačke, gdc se jc istakalo ovoga puta ženski naraštaj. Posle svršenog pro* grama nastala je igranka i prodaja lu* Ue sreče, koju su sami naraštajci i na* raštajke pripremili Ikako1 bii im dan doneo društvu što veče materialne kos listi. Naraštajci i naraštajke sokol* skog društva u Mostaru mogu biti po* nosni, da su svoj dan izveli na opšte zadovoljstvo gradana i Sokola, koji su sa ovc akademije otišli potpuno zado* voljni. Ali i pored uspeha moralnog i materialnog naraštaj sokolskog dru* štva u Mostaru ne sme biti zadovo* ijan, nego treba iči sve dalje i dalje, kako kaže lepo naš neumrli učitelj so* kolstva Tyrš: »Nikad biti zado vol jan sa onim što se je postiglo, tiego uvek težiti boljem i lepšem sokolskom ži* ■•otti. »U to ime draga omladino na*
pred i širi jačo svoja krila sokolska. Upravni odbor društva u ovoj godini priprema silni material i to: od 15. jula do 15 avgusta letovanje naraštaja 1
dccc u Korčuli; Odlazak što večeg broja članova i članica na slet u Skop* i jc. Otvaranje letnog vežbališta i tenis igrališta.
SOKOLSKO DRUŠTVO DUVNO. (TOMISLAVOVsGRAD)
Pri pregledanju ovog mladog društva od strane načelnika i načelnice župe 13. maja ov. god., bili su čisto zadivljem .radom i marljivošču ovog društva. Pri ulazu u vežbaonicu načel* nik društva imao je p»strojene sve kategorije vežbajučeg članstva sa upravnim odborom. Načelnik župe ob; razložio im je svrhu dolaska sa na* čelnicom u njihovo društvo. Posle ovoga bile su pregledane pojedinačno sve kategorije u tchničkom radu i is* pravljene sve greške, Ikoje su nastale usled toga što društvo nema dovoljno spremne tchničke sile. Konstatovano je, da se društvo sa velikom voljom i Ijubaviju priprema za naraštajski slet i slet u Skoplje. S naročitim zadovolj* st vem konstatujemo da jc ovo prvo društvo u našoj župi, Ikoje ima medu vežbačicama veliki broj žena, koje ipak nadu vremena, da se posvete i vežbaonici i pored svoje koče i svoje dccc. Naročita im se pažnja skreče, da u jesen pošalju u župski prednja* čki tečaj jednog člana i članicu kako ni društvo u tchničkom pogledu pošlo još bolje napred. Mladome učitelju, koji je predsednik prosvetnog odbora skreče se pažnja, -la posveti šiO više vremena za vreme vežbe razgovorima, a naročito medu omladinom i da joj posveti što više brige i pažnje.
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI.
Ovo je društvo pre bilo jedno od najboljih društava u župi u svakom pogledu. Ali u poslednje vreme dru* štvo jc počelo da spava i da zanema* tuje svoje sokolske dužnosti, a to su sc overili načelnik i načelnica župe, koji su 13. maja pregledali društvo i konstatovali, da društvo u istinu sla* bo radi. U tchničkom pogledu rad je puno manji od prošlogodišnjeg, samo se može pri meti ti, da je kod ženskih kategorija rad alkltivniji nego kod mu* ških. Uzrok ovom neradu je apatija i lenost kao i nesporazum medu bračom prednjacima. Mislimo da društvo tre* ha od ovoga lečiti i upučivati na duž* nost. Dakič upravni odbor treba, da prednjakc pozove na njihovu dužnost. Kada se uzme u obzir, da društvo ima dva prednjaka, koji su položili savez* nj prednjački ispit sa odličnim uspe* bom i pored ove dvojice ima još spremnih prednjaka koji se svi na* 'aze u mestu i pustiti društvo da ova* ko spava, znači grešiti prema sokol* suoj misli. Radi toga se stavlja brači na srce, da predu preko svih tih sit*
niča i izbegavanja u dužnostima i pri* hvate se rada i dovedu društvo na onu visinu na kakvoj je bilo.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAPLJINA.
Ovo društvo piokazuje stalan uspeh u svim pravcima sokolskog ra* da, a naiiiočito moramo istači veliku ljubav upravnog odbora u radu oko sokolskih četa. Iako sokolsko društvo u svom području ima četiri scfaolske čete, ipak on i održavaju stalne veze sa četama idu u sela i održavaju sed* nice na kojima prisustvuju funkc:o* neri četa radi upoznavanja načina rada u Sokolstvu
Naročito moramo istaknuti rad bmče: 1). Šotrc, starešine društva, na* Čolnika M. Šaroviča, Dr. Principa, Dr. Canika, koji složno sa jednakom miši j u brinu i rade, da od sokolskih četa stvore čvrste i disciplinovane solkol* ske jedinice, koje če u budučnosti imati značenjc u našem narodu. Pri* metiti možemo jedino to, da prednja* čki zbor društva vodi malo računa o disciplini omladinskih kategorija, koje se naročito istaklo pri likom pregleda* nja od strane T. O. župe. Radi toga se skreče pažnja upravnom odboru da ovim kategorija skrene više pažnje na disciplinu i red kao i tačnost pri vež* banju.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO.
Ovo društvo sačinjavaju ogrom* nim delom siromašni članovi i to po zanimanju zeniljuradnici, ko-.i se bave vinogradarstvom, koje je usled filo* k sere izgubilo najvažniji prihod. Iako u velikoj materialnoj bedi i oskudici pokazuje veliku sokolsku svest, jer društvo kako moralno tako i tehnički u svakom praveu napreduje. Naročito moramo naglasiti, da je nar ištaj društva vanredan i diseiplimorvan, Ikoji po svojoj spremi i radu kao i odušcvle* nju može, da se meri sa najboljim u ovoj župi. Tako isto i kod dccc oho« jega spola, /a ovaj rad i napredak društva ide priznanje u prvom redu starešini, koji si mnogo brine za dru* štvo, brači Kukalu i načelniku Bosniču koji i pored svoje bolesti uvelk ne* umorno radi u društvii.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELA* LUKA.
Ovo društvo uvek je pokazivaio lep smisao i napredak u sokolskom 'aau. Iako i njih tište iste prilike kao i društvo u Blatu. Ali dolaskom nove uprave na čelu sa starim nacionalnim bjreima bračom; Vlašičcm, Farčičem i agilnim blagajnikom u zadnje doba društvo jc uredilo svoje materialno i finansijsiko stanje tako, da je nova oprava sa pametnem štednjom odu? /i!a se duga, nabavila vlastitim nov* c-rn solkolsko glazbu poslala u župski p.ednjački tečaj dvojicu prednjaka, Iako se u mnogim društvima oseča naj veča zasluga za dobar rad pred* njačkih zboirova u ovom društvu kao da neče biti tako, kako je se mogl ) v deti iz izveštaja zupskog načelnika koji je društvo pregledao, jer su neki stari ji pa i mladi sokolski tehničari liapustili svo je dužnosti bez i kak vin ■razloga, pa je eeo tehnički rad pao na ti ret mladoga ali agilnog prednjaka brata Marka Žuvelu, koji je prošlc gi dine svršio kao vojnik župski pred* njački tečaj.
Ove nemile pojave, koje se kad i kad dogode medu funkcionerima so* kolskim trebalo bi da prestami te da celina ne strada zboig ličnih ili poje* dinačnih sukoba. Prema izveštaju žup* skog načelnika rad u tchničkom po* gledu je vrlo dobar i društvo se svom parom sprema za naraštajski slet i slet u Skoplje.
SOKOLSKO DRUŠTVO U VRGORCU.
Ovo društvo iako živi u vrlo sla* bim materalnim prilikama i gradan* stvom, Ikoje nepokazuje nikakvog snvsla za sokolskom idejom ipak na* predujc i radi. Da sc pokazao ova* kav nemar prema Sokolstvu, krive su nesrotne političke prilike, Ikoje tru* ju pojedinca i celo društvo. Društvo ipak dosta dobro napreduje u tehni* čkom pogledu iako je mali broj po* jedinih kategorija. Pošto je društvo mlado, a nema dovoljno spremnih teh* ničkih sila ipak jc rad u društvu na d ob roj višini. Da društvo ne može na* predovati bolje, leži največa zapreka u tom, što se nema podesnih prosto* lija za vežbanje. Društvo se i pored svih ovih teškoča sprema agilno za na* raštajski slet i slet u Skoplje.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBUŠKI.
Ovo društvo hilo je prestalo sa svojim radom nešto Ikrivnjom samih članova, a nešto: ikrivnjom finansij* ske krize, ko ja je bila zahvatila naj* više ovo mesto, izgubljen je svaki sini* sao za nacionalni rad. Ali dolaskom agilnog sokolskog radnilka brata Ždi are društvo je organizovao i pokrenuo na rad. Prema izveštaju župskog načelni* ka, koji je društvo pregledao konsta* tovano je, da društvo dosta dobro ra; di, da ima uredenu lepu vežbaonicu i da se spremaju za naraštajski slet kao i za slet u Skoplje. Priredili su d v:1 dve dobro uspele akademije i talko su na taj način rešili finansij,sko pitanj/; prema župi i Savezu.
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ.
Ovo društvo u tchničkom pogledu vrlo slabo radi naročita apatija vlada gotovo medu svim kategorijama vež* bača i vežbačiea. Nemarnost u radu na telesnom vaspitanju največu je kulminaciju dostiglo kod članstva, koje rade sedi u zagušljivim kavanama i gostionama nego da ide u vežbaonicu i krepi svoje telo. Nemarnost je vdi* ka i kod sestara, a naročito kod prednjaka i prednjačica Jedino što jc za pohvalil, a to je diletantska sekcija i glazba. k o ja radi zaslugom brata Po* povca. Prema izveštaju brata načelni* ka rad u vežbaonici kod ovog dru* štva potpuno jc zamro. Kadi toga se skreče pažnja upravnom odboru, da. o ovoj stva; i povede više brige. Naro* čito se opaža neka potajna kampanj'; i od strane školskih ličnosti, tla se deca odbijaju icd rada u solkolskoj vežbaonici. Mislimo, da rad škole i So* kolstva treba da, hude u što tešnjej vezi, jer je dužnost školskih uprava da sc telesna kultura treba da što ja če širi dana,s kada su deca zakržljala usled poiratnog i ratnog stanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO U KONJIČU.
Ovo društvo vrlo slabo vodi bri* gu o telesni mi ;i Iprosvetnom vaspi* tanju svojih članova. Prilikom pregle* davanja društva opazilo sc neko ku* kanje, da se nema vremena. To u pra= vog Sokola, koji jc prožet sokolskom idejom nesme biti, jer sc uvelk može nači nedeljno 5 do (i časova slobodnog vremena za rad u Sokolani. Prema Izveštaju elana tehničkog odbora župe društvo nije posvetilo nikakve pažnje naraštajskoim sletu i slctu u Skoplju u pogledu vežbača, nego je pustila da društvo spava. Skreče sc pažnja brat* skoin upravnom odboru, da više pažnje posveti vaspitanju sokolske omladine jeciine uzdaniee sokolske.
SOKOLSKI SLET U DUBRONIKU
2.	i 3. VI.
Dački nastupi i natecanja na sletu.
Kako smo več jdvili srednje, gra* danske i osnovne škole nastupaju sa svojini nanočitim vežbama na naraštaj* skom sletu Župe' Alekse Šantiča u Dubrovniku. Predvidena su i razna natecanja pa se več pobudila ambicija medu učenicima, koja čc škola da bu^ de najbolja.
Kako eujemo nastupiče sve škole iz Dubrovnika, a ta kod er neke i iz drugih mesta.	•
Dopust dacimasučesnicima sleta.
Rešenjem Gospodina Ministra Prosvete odobren je dopust svim da* cima, učesnieima slcta i to od 1. do uključivo 4. ju na o. g.
Na taj je način omogučeno sude* lovanjc mnogo večem broju omladine nego što se inače predvidalo.
Sletski se odbor radi toga pobn-nuo, da podvostruči broj konačišta.
Prehrana i konak na sletu.
Sletski se odbor več pobrinuo za prehranil i konak učesnieima sleta. Svi su se dubrovački hoteljeri i rc» staurateri zauzeli, da učesnieima pri* preme što bolju i jeftiniju hranu, pa se nadamo da če na taj način biti naj* bolje rešeno ovo najteže pitanje Slct-skog odbora.
Radi provelikog broja stranaea, koji sc sada nalaze u Dubrovniku, nemoguče je računati na konačište po hotelima i privatnim kočama, več sv. odbor pobrinuo, da pripremi zajed-nički konak svim učesnieima sleta.
U tu su se svihu več našle potrebne zgodne prostorije.
*
Iz sokolske župe — Bjelovar.
Sav rad užup'jcnih društava sada je sveden na priprnne za okružni slet
u Garešnici i Slatini, društvene jav* ne vežbe i pokrajinski slet u Skoplju Zakazani župski slet u Križcveima mo* rao se odgoditi usled nepredvidenih poteškoča, koje križevačko društvo nije moglo svladati.
Starešinstvo župe u namisli, da je u njegovo,m radu neposredna inieija= liva ličnim kontaktom najbolja garan* cija za uspeh, obišlo je tokom mese* ca aprila gotovo sva društva. Pri bo m e obilasku primetilo sc, da svagde imade viol j e za rad kod vežbajučeg članstva, a da se jednako ne opaža kod vod* stva društava, što je glavna zapreka normal nog rada.
Okružni slet u Gaircšnici održače sc 27. maja, a u Slatini 10. jun a. Pri* preme su pri kraju. Kako sc ne odr* žava župski slet, to čc ovi sletovi biti znatno poduprti i sa strane društava van okružja. Dana 13. ma ja je održan.t javna vežba društva Kupinovac, a 20. u Pavljanima i Sokolovcu. Kupino* vaelku priredbu je donekle omela kisa, pa je izostao odziv bjelovarskog dru štva. Za Sokolsko društvo Kupinovac i Pavijani mora se istači, da su uzorna, iako su članovi gotovo sami seljaei. Obadva su ta društva do sada bila samo seoske čete, a danas su se go* tovo sami toliko sokolski izgradili, da su posve sposobna za samostalan rad, pa bi se mnogo i mnogo društvo na čelu sa »gospodom« moglo povesti za njima. To dakako nije još savršen so ■kol.sk i rad, ali je svak alko solidna baza za pravo sokolsko delovanje.
Uspomcna na nacionalne heroje Zrinskog i Frankopana je proslavljena po svim društvima i to negde sa priredbama, a negde sa sastankom član* stva, gde je goivoircno o narodnim mu čenicima. Bjelovarsko društvo je spo jilo uspgmenu na taj dan sa proslavom Večeri Južne Srbije, koja je lepo uspela. Sutradan, a na sam ] Hirdev dan je <;držan u torne društvu naraštajski dan sa naraštajskom javnom vežbom.
Akcija za gladile u Hercegovini je privedena kraju, pa su priloži sakup*
1	jeni poslati na župu Mostar, a u ko* likio su pojedina društva povela tu akciju zajedno sa ostalim kulturnim
i	humanim udruženjima u svome mestu, novac jc poslat preko Crvcnoga Krsta. Akcija za pomoč postradaloj bugarskoj brači je' pokrenuta sa strane župe. Do sada je poznat rezultat sa mo bjelovarskog društva, koje je sa* kupilo oko 1500 Din. Valja istači da je ovo prvi put, da je moglo bjelovar* sko društvo javno samostalno nastu* piti. Još pre župslkog sleta lanjske go« dine nije se moglo ni poin;sliti na ovakovu samostalnu akciju.
Prosvetni rad napreduje zahval ju* j uči bratu prosvetaru Dr. 1. \Vinteru. Posle mnogih prosvetara, koitiačno sc pošlo sa ispravnog stanovišta, da pn= svetni odbor župe zato pesto ji da daje potrebnu inieijativu, a ne da društva budu prepuštena sama sebi bez ikakve kontrole i sistema. Osnovan je prosvetni fond i župska knjižnica
Kak rana društava je silan zaosta* tak u ranijim dugovanjima, pa im ona ometaju svaki intenzivan rail usled baeanja pažnje na materijalnu zaradu sa priredbama, koje malo donose po* zitivnog sokolskog uspeha. Tu sc za sada moižc malo pomoči. Može da se desi, kod takvoga rada, da se zapusti
i	baci u kraj pravi sokolski rad, a da sc društvo pretvori u skup ljudi, koji daju prestave, priireduje razonodu, bez .ilkalkve misli i napretka. Stoga žup,sko starešinstvo nastoji taj način rada što manje podržavati.
U mesecu augustu održače sc osamdnevni tečaj kao nastavak idej* nog tečaja od meseca aprila.
U mesecu oktobru če sc nakon održanja ovih dvaju pripremn.h te* čajeva, održati župski tečaj ш pred* njake kroz 14 dana. Na njega je sva* ko društvo obvezatno poslati barem po jednog člana.
U vodstvu župe se polaže na te točajeve največa važnost u ovog( diš* njem radu, pa ako oni pokažu usnen, onda če se tek moči da govori o jed* noni sokolskem radu, koji se ne može zamisliti bez pravih i stručno sarem; nih prednjaka. Zdravo!	V.	K.
SVETSKI ANTIALKOHOLNI
•	KONGRES.
G. 1928. imao bi se održati u An t* wc.penu svcitski protiv alkoholni kon* gres od 20,—25. augusta.
fl L B J Z FUCHS - MELIK Oglašujte u Sokol. Glasniku!
ШШШ, iELEHBilMH DL 6
priporoča boga to zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
II
RESTAVRACIJA
HOTEL LLOYD“
LJUBLJANA
Priporočam društvom svoje prostorne lokale 7.a sestanke.^ Cenj. gostom nudim izborna vina in prvovrstno hrano. Zagotavljam dobro postrežbo in solidne cene.
Franc Bučar, restavrator.
DROGERIJA "ADRIJA
MR. PH. S. BORČIČ
LJUBLJANA, SELENBURGOVA ULICA ST. 1.
*
Priporoča sokolskim društvom magnezijo in kolofo-nijo v kosih, pravo jelovo esenco za razkuženje zraka in tozadevne brizgalne po zmernih cenah. Dalje bandaže, desinfekčna sredstva in vse druge potrebščine za domače lekarnice.
Pisarna
Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište stručnih knjiga, diploma, nota, tiskanica i l. d
Cenik u Sokolskom ka-lendaru 1928.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprav-ništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Zdravje mladine.
Izšla je znamenita nova knjiga: Zdravje mladine. Higijena (loma in v šoli. Spisal dr. Mavricij Rus, mestni fizik ljub janski. 18 podob, 3 priloge. Cena 40 Din. Neogibno potrebna knjiga vsaki hiši. Na-’ ročila: Učiteljska knjigarna, Ljubljana.
Posetiocima Ljubljane
preporučamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetniških razglednica u krasnom barvotisu „Stara Ljubljana", po origi-nalima prof. Saše Šantla. Cena kolekciji Din 6. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Posetiocima Slovenačke
preporučamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u savršenom tisku bojama po originalima akadem. slika-ra Maksima Gasparia : SeljaiSka svadba, Proleće, Slovenac, Slovenka, Mlada Breda, Lepa Vida. Cena kplekciji Din 7 —. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska 6.
Prosvetnim odborom.
"Pri izpopolnjevanju društvenih knjižnic se poslužujte cenikov, ki jih dobite brezplačno v Učiteljski knjigarni v Ljubljani, Frančiškanska 6.
Za sokol, mladinske knjižnice 1
Priporočamo sokolskim mladinskim knjižnicam znamenito ilustrirano knjigo pravljic z .lu-trovega „Tisoč In ena noč“. Poslovenil Andrej Rape. Vezana Din 28'—. Naročila na Učiteljsko knjigarno v Ljubljani.
Iz naše preteklosti.
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo dve povesti iz naše davne preteklosti, in sicer: Šilih. Nekoč je bilo jezero. Vez. Din 24.—; Waštetova, Mejaši. Vezana Din 24' — . Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Jezikoslovcem!
Priporočamo iz lastne založbe znamenito delo: Univ. prof. dr. Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. Broš. Din 260-—• Plačilo tudi v obrokih po dogovoru Naročila izvršuje založništvo; Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
V$£H VDJT iZDElU7E SOLIDNO
L7UBL7ANO
DALMATINOVA U1VT15 ZflHTfV07TfWHHiflfUN
ALB. RUTAR
PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine.
HOTEL JUGOSLAVIJA - KRK
Tko želi jeftin i ugodan
ljetni odmor.......
Dobra domača te bečka kuhinja. Prvorazredna dalmatinska vina. Moderni radioaparat! Cijela opskrba sa sobom 57 — 62 Din.  neka traži informacije kod vlasnice
Marice Feslini
KAMNOSEŠKA INDUSTRIJA USTANOVLJENA 1860.
Alojzij Vodnik
LJUBLJANA, poleg GLAVNEGA KOLODVORA
Cerkvena umetna dela: altarji, prižnice, obhajilne mize itd. Marmornate plošče za mobilje, elektromonterje, strojarje, trgovske pulte, mesnice, kopalnice, stopnišča in veže v vseh barvah. Nagrobni spomeniki, mavzoleji, rodbinske grobnice, kapele. Marmornati kamini za salone in elegantna stanovanja, kameniti lijaki za kuhinje i. t. d.
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
j J. Оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске дене. — Ценик и прорачун франко.
Hotel »STARA POŠTA< Kranj
Priporočam cenjenim potnikom, izletnikom in gostom hotelske sobe s kopalnicami, dalje restavracijo s prvovrstno kuhinjo in najboljšo pijačo ter prostoren senčnat vrt. Avtotaksa in izvošček je v hiši. — Vsi hotelski in restavracijski prostori so renovirani.
IV. BLAGNE, hotelir.
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
TELEFON ŠT. 2312. RAČUN POŠTNE HRANILNICE ŠT. 10.761
JE NAJMOĐERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska Šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige; ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjigo v vseh nakladah, časopise, revije in mladinske liate. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV. ZALO ŽBA IN UPRAVA „SOKOLIČA* IN .NAŠE RADOSTI".
UČITELJ/KA KNJIGARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
prodaja znanstvene, strokovne, leposlovne, pripovedne in mladinske knjige kakor tudi knjige za osnovne, srednje in obrtne Sole ter хм 'i	vsakovrstni	papir,	pisalni,	risalni in Šolski pribor in
uula kakor tudi umetne in pokrajinske razglednice v naj večji izbiri.
Najstarejša vrtnarija in cvetiiarna
KORSIKA* LJUBLJANA
Bieivreisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska društva imajo 10 > popusta.
Telefon St. 2.341.	Telefon	St.	2.341.
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Hotel „CENTRAL*1, Dubrovnik
Potpuno renoviran, domača in češka kuhinja. Pension (soba i hrana) Din 85. Soba bez pensi-ona Din 35, za članove Jugoslov. Sokola popust.
Brača FRANC, hotelijerl.
Џ
I
P
1
i
p
p
i
1
i
s
p
p
I
Sokolom planincem in ljubiteljem prirode
priporočamo iz lastne založbe:
Bučar, Slovenski metuljar. Broš. Din 12’— Kabaj, Cerkniško jezero in okolica. Vez.
Din 401—
Kunaver, Na planine! Vsz. Din 28— Kunaver, Kraški svet in njegovi pojavi.
Vez. Din 38' —
Vsaka knjiga bogato ilustrirana.
_______________ t	... ■	■	__
Direktna naročila na založništvo:
Učiteljska knjigarna
v Ljubljani.
i
i
i
1
I
m
1
m
Selitve
v mestu in na deželo, strokovno in najcenejše potom
Slovenia
transport
Ljubljana
Miklošičeva cesta št. 36 Telefon št. 2718
Semena j
^ za vrtove in Џ polja nudi ^
[ SEVER & K0MP. I
I LJUBLJANA 4 S ^ ^ Cenik n« z»htevo! A
k	-Л
Restavracija
NOVI f VET
ljubljena
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom Domača kuhinja, točna postrežba
Posojilnica v Mariboru
Ust. I. 1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. St 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 6 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 8 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 10%. Stanje hranilnih vlog nad Din TO.OOO.OOO'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000-—.
Dečva“ naša narodna noša.
s
Zahtevajte pri vseh trgovcih za „Dečvo“ pravo narodno nageljnovo vzorčasto dečvino blago! Izvršeno „Dečvo“ ali kroje zahtevajte pri Propagandi „Dečve“, Ljubljana, Kongresni trg 4.
Nov cenik
fotografičnih aparatov in potrebščin je ravnokar izšel. Interesentom je na razpolago gratis in poštnine prosto.
Drogerija Gregorič
LJUBLJANA Prešernova ulica štev. 5.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
Б PA H K O ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, Куковићева ул. 13
Главни добављач Југословенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем све крсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова, чланица, нарлштаја и деце тачно по пропису J. C. С. Надаље преузимам израдбу сваковрсне трикотаже за властити и туђи рачун. — Надаље препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цивилних одела, која по најновијем кроју израђујем у властитој радионици.
.«JADRANSKA STRAŽA41
Udruženje za propaganrtu 1 zaštitu naših nacionalnih interesa na našem raoru i primorju.
Glavni (izvršni) Odbor u Splitu.- Oblasni Odbori, Mjesni Odbori i Povjereništva u svim sjedištima oblasti i ostalim mjestima naše Kraljevine, te u inostranstvu.
Članom može postati svaki punoljetni gradjanin Kraljevine SHS. Patriotska je dužnost svakog rodoljuba, da radi za sigurnost pomorske .lugoslavije, da osniva ogranke i širi edicije, artikle te brošure o najaktuelnijim pitanjima našeg mora i pomorstva ild.	ČUVAJMO	NAŠE	MORE!
Najboljša so še vedno
PUCH-kolesa
z MIHELIN ali REITHOFPER
pnevmatiko.
Solidne cene!
Plačljivo tudi na obroke!
IGN. VOK
LJUBLJANA Podruinica Novo mesto.
♦
PRISTNI TIROLSKI LODEN ZA TURISTE, SMUČARJE, LOVCE itd. NUDI TVRDKA:
FRANJO MAJER
MARIBOR, GLAVNI TRG 8
♦
Priporoča se knjigoveznica, galanterijska delavnica — okvirji za slike
Matko Pogačnik
LJUBLJANA, Florjanska ul.12
MAGNEZIJA U KOCKAMA
za telovežbu se dobiva najjeftinije kod DROGERIJE „SANITAS" — CELJE
Pismene narudžbe se izvršuju o d mah.
^wu/wu/w шш шшшшшш ш ш\и ш шшшшшши/шшш.
i
1 a
3 3
a
ANT. KRISPER
'k
£
K
Ljubljana
MESTNI TRG 26 * STRITARJEVA UL. 3
V
Vse vrste črevljev po konkurenčnih cenah, oddelek za potne potrebščine in velika izbira linoleja, oddelek za šivilje in krojače.
^ ЛШШЈ/ЛЛиЛ/ПЛиП/П Л\/1\Л\Л1Л\Л\ /ПГО/ЛЛЈ/ИЛШ/ИЛШЛЈЛ'
£
č
K
£
e
E
£
E
£
i
i
E
E
e
e
£
K
£
I
I
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih praga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. — Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šaije na zahtev badava. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Speditions bureau).
I
I
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični
ATELIJE
„VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4
nasproti Narodni tiskarni
Dežnike in solnčtiike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
Stara renomirana tvrdka
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni
KAREL HLUPIČ
STRUGARSKI MOJSTER
LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C. 16
izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
GOSPODOM
nudi krasne površnike in obleke
FRAN LUKIČ ~ LJUBLJANA
STRITARJEVA 9
Najfinejši izdelek ob najnižji ceni
\ MUKO KRAPEŽ - URAR f FRANC STRUPI, CELJE
■
■
LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3
se priporoča
J vsem bratom in sestram J
Vam priporoča svojo bogato zalogo steklene in porcelanaste posode, svetiljk,' ogledal, okvirjev za podobe, raznovrstnih šip itd.
Najsolidnejša in točna postrežba.
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo
na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
X
4
4
4
h
4
4
<>
4-
S:
4-
m
i
TV0RN1CA
„DISK0B0L0S“
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhi d Vidovdanska cesta štev. 22— 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
priporočamo iz lastne založbe narodno blago v besedi, pesmi in podobi
Erjavec: Srbske narodne pripovedke. Vez
Din 22-—.
Flere: Babica pripoveduje. Vez. Din 10-— Flere: Pripovedne slovenske narodne pes mi. Vez. Din 24’—.
Gaspari-Košir: Sijaj, sijaj, solnčece! (Ko roške narodne.) Vez. Din 8'—. Romanova: Narodne pravljice in legende Vez. Din 16'—.
Krasnohorska: Pripovedka o vetru. Vez Din 20-—.
Lah: Češke pravljice. Vez. Din 12’—. Moderndorfer: Narodne pripovedke iz Mežiške doline. Vez. Din 24‘—.
Račič: Belokranjske narodne otroške pesmi. Vez. Din 8'—.
Naročila izvršuje
Užltelfska knjigarna v Ljubljani.
Pri direktnem narotilu celotne zbirke 25% popusta. Sklicujte se na ta oglas!
♦
n
A ko hočete imeti dobro kavo, uporabljajte
KOLINSKO
našo domačo kavno primes!
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
'Sp
V	CELJU
PALaČf
*MEDIČ-ZANKL*
tvornice olja, firneža, lakov in barvt družba z o. z.
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
Ern	■■■■	■	—---------------------------------------------------—----------------------------------------------------
Centrala v Ljubljani Lastnik Franjo Medič Tvornice: Ljubljana-Medvode Podružnice in skladišča: Maribor — Novi Sad
Lastni domači proizvodi:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL* za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. e« TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Pri nakupu različnega oblačilnega blaga se blagovolite posluilti
VELETRGOVINE
A. E SKABERNt
LJUBLJANA
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.