KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
K!asa 16
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15. Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6029
Dr. Nikodem Caro, Berlin i Dr. Albert R. Frank, Berlin—Halensee.
Postupak za izradu alkalno-reagirajućeg azotnog gnojiva.
Prijava od 21. oktobra 1927.	_________ Važi od 1. septembra 1928.
Raznim amoniačno-sintetičnim posfupcima problem azota pomeren je u toliko, u koko su oblici vezivanja tog amoniaka od tehničkog i poljoprivrednog značaja. Obič-no prevođenje amoniaka u čvrst oblik do sad je vršeno vezivanjem istog kao soli za kiseline. Tako su amon sulfat soli i amon-nitrat odnos, amon-fosfat u smeši kupovani od potrošača u količinama potrebnim za stvarnu proizvodnju. Ukazujemo samo uz-gred na principielnu neekonomičnost izra-de, prevoza i donošenja na njive jednog gnojiva, koje uvek sadrži oko 80% balasta.
Nasuprot ovome mora se istači kao bi-tan napredak i kao principielno rešenje gornjeg problema, da je po ovom prona-lasku utvrdeno, da se amoniak u čvrstom obliku može preobratiti u alkalno reagira-juče gnojivo, ako se prirodni ili tehnički karbonati, kao staloženi karbonat, na pr. karbonatni mulj koji se dobija pri obrazo-nju amon-sulfata iz gipsa ili prirodni karbonati kako se u prirodi pojavljuje kao minerali, na pr. kreda, krečnjak, mermer, ara-gonit, kalcit i t. d. kao i prirodne ili veš-tačke smeše karbonata kao dolomit, obra-đuju sa amoničnim gasom na temperaturama između 500 i 850° pri običnom ili povečanem pritisku. Na taj se način dobija čisto beli bazisni proizvod, koji prema vremenu i temperaturi dejstvovanja sadrži iz-medu 10—30% azota a i više u lako ras-tvorljivom i asimilišučem obliku. Kako ovaj proizvod osim toga sadrži nepromenjeni karbonat, eventualno nešto slobodnog kre-ča kao i prirodne primese početnog mate-
rala, to se u ovom obliku pored azota u-nosi u zemlju samo kalcium još na razne načine ali inače ne i proizvod štetan po njivu.
Primer: 1 kg. staloženog kalcium-karbo-nata obraduje se u retorti ili cevastoj peči 2—3 časa na 700—750° sa oko 500 lilara amoniačnog gasa na čas, koji se na pr. dobija iz amoniačno sinteničnog postrojenja. Krajni proizvod sadrži 26.2% azota po Kjeldalu. Vezivanje upotrebljenog amoniaka iznosi oko 15°/o od prolazeče količine. Celokupno iskoriščenje u azotu u vezanom obliku u proizvoou iz peči i kao ponovo debiveni amonijak iza peči iznosi 98—100%.
Za naročite prilike, koje vladaju na njivama a pri đubrenju (više ili manje kisela polja, malo peskovite ili glinaste zemlje) ili za potrebna dejstva kao suzbijanje šte-točina dejstvom kauslika može biti korisno, da se alkalitet azotnog gnojiva na određe-ni način niansira. Na pr.: mogu se uzeli dve vrste proizvoda, kod jednog ima pored a-zota samo slobodan živi kreč (proizvod A) a kod drugog postoji potzuna zasičenost u obliku kalcium-karbonata (proizvod B).
Proizvod vrste A dobar je za jako kise-lo tlo, tešku glinastu zemlju i za utamanji-vanje štetočina, analzgo na pr. do sada ne-uljanisani kalcium cianid, dok bi se proizvod B morao upotrebiti za manje kisela zemljišta, naročilo za lakša peščana zem-Ijišta, kod kojih je kalcium cianamid iz karbida kontra indiciran. Jasno je da ovaj poslednji proizvod ima naročite koristi pri
Din. 5.
rasprostiranju (nikakvo dejstvo prašine i kaustičnosti).
Sad je pronađeno, da se ovi uslovi za sve vrste alkalnog azotnog gnojiva, koje se kao što je poznalo može obeležiti kao „niansirani alkalitet“ može postiči kod ovog postupka ako se na sledeči način indifici-ra način rada.
Za dobijanje proizvoda tipa A, koji po-red azota sadrži još i Slobodan živi kreč, zagreva se reakcioni proizvod iz kalcium karbonata i amonijaka u jednoj indiferen-tnoj gasnoj struji (na pr. azotu ili u smeši iz azota i vodonika ili ugljen monoksida) na 900° i t. d. disociacione temperature karbonata. Zagrevanje se može izvesti i u vakuumu. Sva lako za kalcium vezana uglje-na kiselina se cepa, a da ni najmanje ne bude napadnut vezani azot.
Da bi se dobio proizvod tipa B, koji ne sadrži dakle za vezivanje azota upotreblje-ni kalcium ni kao krajni proizvod niti vezan za ugljenu kiselinu, postoje dva načina. Ili se dodaje ugljen-monoksid gasu za vreme dejstva amonijaka na karbonat, na pr. u odnosu 10 amonijaka na 2.—0.5 ugljen-monoksida, čime se dobija bitno reakciono ubrzanje pri jedinjenju azota i osim toga rekarbonizira sav slobodni ili za buduče oslobadanje ostali kreč ili se gotovi amo-nijačni proizvod obrađuje na 300—360° sa ugljenom kiselinom ili sa gasovima, koji ovu sadrže. Za ovo su naročito povoljni izlazni gasovi iz procesa vezivanja azota, koji sadrže ugljenu kiselinu, čiji se amoni-jak na ovim temperaturama ne vezuje a ugljena kiselina bez gubitka azota rezor-bira.
Naravno postoji mogučnost i ona pripada tako isto ideji pronalaska, da se u gra-nicama obe vrste A i B načine stupnjevi alkaliteta, time što se kod postupka A ne ide do potpunog cepanja ugljene kiseline ili kod postupka B ne ide do potpunog re-karboniziranja.
Naročiti oblik izvođenja postupka odlikuje se time, što se krajni proizvod može dobijati u svakoj željenoj veličini' na pr. zrna graška ili još i veča, ako se prethod-no početni materijal na pr. krečnjak, kreda, mermer dolomit i t. d. usitni do te veličine i protrebi kroz odgovurajuča rešeta. Oblik zrna sirovine ostaje očuvan i za vreme a-moniačnog procesa te se dobija alkalno azotno gnojivo u veličini zrna graška.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu alkalno reagiraju-
čeg gnojiva, naznačen time, što amoniačni gas na 500—850° i običnom ili povečanem pritisku dotle dejstvuje na tehničke ili pri-rodne kalcium karbonate na pr. staloženi karbonat, kredu, krečnjak, mermer, arago-nit ili mešane karbonate, kao što je dolomit, dok se ne ulvrdi reakcioni proizvod sa 10—30% azota i više.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ovaj alkalitet reguliše tako, da se za dobijanje proizvoda, koji pored ve-zanog azota sadrži samo još i slobodan kalcium posle dovoljno vezanog azota reakcioni proizvod na disociacionoj temperaturi karbonata zagreva sam ili u indiferentnoj gasnoj struju (na pr. azotu ili vodoniku ili ugljen monoksidu) ili u vakuumu do potpunog razlaganja karbonata.
3.	Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se alkalitet reguliše tako, što se za dobijanje proizvoda, koji pored vezača azota sadrži delom slobodan kreč, posle dovoljnog vezivanja azota reakcioni proizvod na disociacionoj temperaturi karbonata zagreva sam ili u indiferentnoj gasnoj struji (na pr. azotu ili vodoniku ili ugljen-mono-ksidu) ili u vakuumu još dotle, dok se ne postigne željeni odnos između kreča i karbonata u krajnjem proizvodu.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ovaj alkalitet reguliše tako što se za dobijanje proizvoda, koji pored azota sadrži samo kalcium karbonat za vreme dejstva amonijaka ovome dodaje ugljen monoksid ili što se posle delovanja sam proizvod pri 300—600o obrađuje sa ugljenom kiselinom ili gasovima, koji ovu sadrže, na pr. izlazni gasovi azotne reakcije.
5.	Postupak po zahtevu 4, naznačen time, što se alkalitet reguliše tako, što se za dobijanje proizvoda, koji pored azotnog proizvoda sadrži delom kalcium karbonat, za vreme dejstva amonijaka ovom dodaje ugljen-monoksid ili posle istog proizvod na 300—600» obraduje sa ugljenom kiselinom ili gasovima, koji sadrže ugljenu kiselinu kao na pr. sami izlazni gasovi reakcije vezivanja azota dotle, dok se u željenoj meri ne nataloži ugljena kiselina.
6.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen time, što se pušta da amonijak dejstvuje na uzrnjeni kalcium karbonat na pr. do veličine graška ili vede, stucani krečnjak, mermer, dolomit ili torne slično, čime se dobija azotni proizvod u istom obliku.