PoStarlna plačana u gotovu	Cena	Din	2'—
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I L C S AV E ZA S C K C LA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
v	Iziazi svakog petka a Godtšnja pretplata 50 Din a Uredništvo i uprava nalazi	LSubliana	18	cont 1936
I se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 a Telefon broj 2177 a Račun IMpiM	’
»	Poštanske štedionice br. 12.943 a Oglasi po ceniku a Rukopisi se ne vraćaju	God.	VII	P Broj 37
Koko ce se izvesti sokolski peigodišnjl plan
nacionalnog, prosveinog i privrednog rada
NA POČET SOKOLSKE PETROVE PETOLETKE
Sokolska Petrova petoletka, čiji je poeetak svečano objavljen na rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II dne 6 septembra o. g. u sedištu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svim njegovim je-dinicama, otvara novu epohu sokol-skog rada u slobodnoj Jugoslaviji. Posle rata postavljena su mnogo puta, čak i u sokolskim redovima, pitanja i pojavile se često sumnje da li Sokolstvo nakon rata ima uopšte pravo na opstanak, da li ono nije postignuvši svoj cilj, nacionalnu slobodu, završilo svoju misiju u narodu. Tako shvata-nje, poteklo iz nepoznavanja suštine sokolske ideologije i njegovih vaspit-nih zadataka, imalo je svoj osnov u či-njenici, da Sokolstvo posle rata kao kolektiv nije imalo onako konkretan cilj u javnom životu naroda, kao što je to bio slučaj pre rata, kad je Sokole vezivala jedna jasna i snažna ideja Slo-bode. Tražila se takva jasna i konkretna ideja, koja bi bila u stanju da Sokolstvo učini opšte nacionalnom organi-zacijom.
Sokolstvo je moralo da u slobodnoj državi saobrazi svoje metode i svoj rad potrebama nove sredine i novim zadacima. Iz revolucionarno-borbenog Sokolstva trebalo je da se razvije je-dno graditeljsko - pozitivno Sokolstvo. Jugoslovensko Sokolstvo manifestuju-či jednu snažnu vitalnost uporno jc tražilo puta tom preobražaju.
Prvi odlučni korak učinjen u tom smislu bilo je prenošenje Sokolstva na selo. Čim je Sokolstvo stupilo nogom na naše nacionalno ognjište, ono je dobilo snage i poleta, ali je po zakonu jednog zdravog i nužnog razvoja moralo da i metode svoga rada prilagodi toj novoj sredini. Bilo je u tome tra-ženju i tom radu u novoj sredini i lu-tanja i zabluda, ali je bilo i sjajnih ot-krovenja i danas je nesumnjiva i ra-dosna činjenica, da je putem sela Sokolstvo Jugoslavije našlo sebi puteve i smisao ko j i Sokolstvu daje istorisko opravdanje za njegovu egzistenciju i njegovu veliku misiju u narodu.
Sad, kad su prokrčeni putevi no-vom životu jugoslovenskog Sokolstva u slobodi, potrebno je da se srede is-kustva, da se utvrde norme i metode rada, da se preko trasiranih puteva u novi život upute u najpunijem zaletu sve sokolske i nacionalne snage i da se Sokolstvo ubedljivi i snažno afir-miše pred narodom u svojoj novoj voditeljskoj misiji.
Sokolska Petrova petoletka dolazi da dade okvir, da dade zamaha i sistema tom novom pothvatu sokol-skom. Sokolska Petrova petoletka ima da dade moralne snage novim napo-rima, da probudi savesti jednim velikim simbolom, s kojim se vezala, da jednim odredeniin rokom, divno vezanim za punoletstvo Kraljevo, potakne na plemenita natecanja sve sokolske snage, da bi Sokolstvo, o punoletstvu Kraljevu, dovršilo jedno veličanstveno delo patriotskog graditeljstva, radom i žrtvom i da bi takvim radom ukazalo puteve čitavom nacionalnom životu a, konačno, da bi osiguralo i pobedu ve-1 i ko j ideji jugoslovenskoj, koja je uslov naše buduče sreče i veličine.
Sve vrline sokolske, sve velike misli sokolske, treba, da se oživotvore i Pokažu sjajno na delu u sokolskoj Pe-trovoj petoletci. Naše sokolsko shva-lanje, po kome je patriotizam stalno i neumorno služenje zajednici delom, treba da se izrazi divno u nizovima naših domova, zadruga, mostova, česama, koševa i t. d.; naše socijalno osečanje treba da stvori čitav nov sistem sokolske socijalne akcije u vidu velikih sokolskih socijalnih pothvata na zaštiti ncvoljnih; naš monarhizam i dinasti-
Dne 6 o. m., na rodendan Nj. Vel. Kralja, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije objavio je svoj sokolski peto-godišnji plan, koji če še izvoditi! u svi-ma sokolskim jedinicama u zemlji do 6 septembra 1941, kada če se proglasiti punoletstvo Kralja Petra II. Ovaj plan, objavljen u glavnim črtama, potanko če se razraditi u Sokolskom savezu kao i u pojedinim župama u zemlji,
Radi toga održana je dhe 7 o. m. u sedištu Saveza u Beogradu savetodav-na konferencija, na kojoj su učestvo-vali članovi savezne uprave i sokolske vode iz unutrašnjosti. Na ovome sa-stanku raspravljano je o tome, kako če se izvesti ovaj sokolski petogodiš-nji program.
Prva zamisao o ovoj sokolskoj pe-togodišnjici ponikla je u Sokolskoj župi Sarajevo. Referent za seosko Sokolstvo u župi Sarajevo brat Radmilo Grdič izneo je, kako če se u sarajev-skoj župi izvoditi ovaj plan i kako ga u osnovi treba izvesti i u celoj zemlji.
U tome pogledu brat Grdič je izneo ove svoje misli i sugestije:
— Radnici na seoskom Sokolstvu u župi Sarajevo za ovaj predlog bili su inspirisani metodama rada koje izvodi br. Čedo Milič u župi Mostar, koji pret-stavlja glavnog učitelja za otkrivanje pravih, realnih putova sokolskog rada u narodu. U tome duhu i zamišljen je program rada na sokolskoj petogo-dišnjici.
Ideja o »Petrovom petogodišnjem sokolskom planu« ponikla je medu So-kolima iz želje i svesti o potrebi da se u našem narodu izazove jedan snažan zamah svih moralnih graditeljskih snaga u službi snaženja osnovnih nacionalnih ideja i u cilju socijalnog, eko-nomskog i moralnog organizovanja i unapređi'vanja narodnog života. Da bi se tome razmahu dao potreban veliki intenzitet, pomoču koga se mogu sa-. vladati teškoče sadašnjice, trebalo je ovom planu dati konkretan cilj, odre-den rok i uzvišen simbol. To se sve srečno steklo u ideji petogodišnjeg Pe-trovog plana, koji bi se zaključio na dan punoletstva Kralja Petra II i čiji bi ukupni rezultat pretstavljao dar jugoslovenskog Sokolstva Kralju o da-nu Njegovog punoletstva kao najlepši dar, koji o tako zasluženom danu sve-stan narod može da učini svome Kralju.
Ovaj sokolski petogodišnji plan biče značajan po svome rezultatu. Ali još više po smislu koji on daje nacionalnom radu, jer se ovim planom pri-menjuje u delo sokolska misao, po kojoj je patriotizam stalna i nesebična služba radom i žrtvom nacionalnoj zajednici. Dok se u ovim vremenima na svima stranama čuju glasovi o pravima i zahtevima grupa i pojcdinaca prema nacionalnoj zajednici, Sokoli prilaze toj zajednici sa svešču o dužnostima prema njoj i spremnošču na žrtve za njen napredak.
Petrova sokolska petogodišnjica pretstavlja plemenito takmičenje nekoliko stotina hiljada Sokola u ovom stvaralačkom patriotskom poduhvatu, čije če napore snažiti vizija jedne sreč-nije Jugoslavije stvorene naporima ju-goslovcnskog Sokolstva i ljubavlju prema mladom Kralju Petru II. Ta ljubav prema Kralju, izražena ovakvim služenjem narodu, daje jedan viši i uzviše-niji smisao i našim sokolskim dinastič-kim osečajima. Jer mi vežemo veličino
zam treba da se ispolji u našoj ljubavi prema Mladom Kralju dokazanoj delom i radom za narod i državu; naše sokolsko bratstvo treba da dode do iz-ražaja u opštcm izmirenju koje treba da sc izvrši i u članstvu i koje treba da se prenese na čitavo naše društvo; snaga i borbena sposobnost organizacije neka se ogleda u povečanju broja izvršujučeg članstva i vežbovnih ča-sova, ali još više u divnim primerima sokolske discipline i opšte svesti; na-
i slavu monarhije i dinastije Karador-đevića usko uz dobro i sreču naroda i otadžbinc.
Što se tiče praktičnog sprovodenja Sokolske Petrove petogodišnjice ona če se izvoditi, u župi Sarajevo, i na svaki način slično i u drugim župama, na sledeči način:
Svaka sokolska jedinica potpisače na svečan način Zavetnicu, u kojoj je sadržan program onih poslova, koje se jedinica zavetom obavezala da izvrši u toku pet godina a u sklopu Sokolskog petogodišnjeg plana. Ti radovi moraju biti raznovrsni: oni se odnose na jačanjc opšteg sokolskog rada, na snaženju sokolskih vrlina, na brojnom širen ju sokolskih redova (do 6 septembra 1941 mora biti najmanje pola miliona jugoslovenskih Sokola).
Naročita pažnja obrača se propagandi jugoslovenske nacionalne misli, zbog čega če simbolično u buduče svaka sokolska priredba otpočeti odava-njem počasti jugoslovenskoj zastavi. Zatim dolazi realan, konstruktivan rad: otvaranje knjižnica, analfabetskih tečajeva, održavanje predavanja, osni-vanje raznih prosvetnih otseka i t. d.
Prema našem planu največa briga posvetiče se našem selu. Pored opšteg, redovnog sokolsko - vaspitnog rada otvoriče se širok rad na opštem pro-svečivanju, ekonomskom podizanju i socijalnom organizovanju naroda na selu. Tu spada rad na širenju poljo-privrednog i zdravstvenog zadrugar-stva, osnivanje sokolskih koševa, voč-nih rasadnika, podizanje dubrišta, or-ganizovanje poljoprivrednih tečajeva, uspostavljanje omladinskih poljoprivrednih otseka, organizovanje doma-čičkih sekcija za prosvečivanje žene na selu, uklanjanje rdavih i stvaranjem dobrih običaja, čuvanje našeg rasnog duha u svima manifestacijama narodnog života, širenje muzičke kulture u narodnom duhu, borba protiv pica, su-zbijanje luksuza, psovke i t. d.
Sve je to i do sada bio sadržaj našeg sokolskog delovanja na selu. Ali sada če se čitavom tom radu dati mnogo veča razmera, mnogo jači elan i odušavljenjc i mnogo više sistema i iplana nego je to bilo do sada.
Pored ovoga rada naročito če biti važan zadužbinski deo petogodišnjice. Svaka sokolska jedinica dužna je da za ovih pet godina podigne jednu za-dužbinu »u slavu Kralja Aleksandra i za sreču Kralja Petra II«. To mora biti neki objekat od opšte koristi za narod i kraj u kome delu ju pojedine sokolske jedinice: škola, gaj, most, česma, put i t. d. Dve hiljade i pet stotina za-dužbina, koliko ima sokolskih jedinica biče jedna od najdivnijih tekovina ovog ve lik o g sokolskog pohvala.
Kao moralni postrek za ovako veliko delo služi velika ljubav prema Kralju i narodu i uverenje, da če svaka sokolska jedinica o punoletstvu Kralja Petra II polagati javno pred svojim Kraljem i celim narodom ispit o svojoj sokolskoj i patriotskoj svesti. Rezultati njene svesti biče ovekovečeni u knjiži, koja če taj dan biti predana kao dar Sokolstva Kralju Petru II, a u kojoj če biti zabeleženo sve što je koja sokolska jedinica učinila za ovih pet godina u slavu Kralja Aleksandra i za sreču Kralja Petra II.
Naša je namera da se svakoj sokolskoj jedinici izda naredenje, da iz opšteg petogodišnjeg plana izdvoji pa-
ša prosvetna akcija treba da dobije najšire razmere i da pod lozinkom Sokolske Petrove petletke okupi prve prosvetne radnike na ovaj posao.
Danas, kad naše sokolske jedinice prave s najveeom ozbiljnošču i s pu-nom svesti o važnosti posla koga se lačaju svoje zavetnice, i danas na po-četku Sokolske Petrove petletke mi želimo tla svakog brata i sestru, svaku če-tu, društvo i župu pomikamo da se još jednom duboko zamisli o veličini ovog
seban plan za ovu godinu. Tako če se postupiti svake godine i za to vreme svakog 6 septembra izvršiče se pregled rada svake sokolske jedinice u izvrše-nju petogodišnjeg plana. Nameravani veliki svesokolski slet u Beogradu na dan proglasa punolestva Kralja Petra II, koji bi trebao da okupi u Beogradu najmanje 190.000' Sokola, pret-stavljače ne samo manifestaciju jugoslovenske nacionalne misli več u jedno i manifestaciju sokolskog konstruktiv-nog i požrtvovnog patriotizma.
Smatramo, da Sokolstvo ovim velikim pothvatom ne stvara samo plan rada za sebe, več da upučuje apel či-tavoj naciji i daje parolu svima rodo-ljubima naše zemlje, da se čitav narod okupi u bratstvu i ljubavi oko ideje »Petrove sokolske petogodišnjice«, t. j. oko snaženja osnovnih ideja nacionalnih i državnih i oko jačanja kulturnih, ekonomskih i socijalnih osnova naroda i države. Sokoli žele da ova petogodišnjica odjekne i u drugim podru-čjima našeg javnog života. —
U danima od 18 do 22 avgusta o. g. održan je u Sremskoj Kamenici pod vodstvom saveznog načelnika brata dra Alfreda Pihlera radni zbor žup-skih načelnika i načelnica te članova i članica stručnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Na ovpme zboru bilo jc podneto 14 referata, u kojima je bio potanko obuhvačen i obraden buduči rad u našem Sokolstvu, te su po tim referatima donešeni sledeči zaključci:
1) Po referatu »Orijentacija Sokolstva u današnjici« s koreferatom zaključeno je:
a) povečati aktivno direktno vas-pitno sokolsko delo, (nijedan vaspi-tani i prekaljeni Soko ne sme ostati neaktiven);
b) povečati do maksimuma broj prednjaka - vaspitača (održavati teča-jeve, sastanke, prednjačke časove);
c) osnovati u župama i jedinicama gospodarske otseke, koji če 100%-no izvršiti svoj zadatak (ubiranje članarine, poreza i doprinosa župi i Savezu, gospodarska sanacija);
d) izraditi novo »Ustrojstvo« prema zahtevima sokolskog života i po njemu preporoditi Sokolstvo da postane snažnim pokretom;
e) izvršivati prema mogučnostima maksimalni program na svim područ-jima sokolskog rada a u opsegu sraz-mera važnosti pojedine grane sokolskog rada;
f) apelirati na sve župske uprave, da kao delegata na glavne godišnje skupštine Saveza pošalju i načelnika župe, jer je na Čehi onog sokolskog rada u župi, koji čini jezgru sokolskog pokreta.
2) Po referatu »Sokolstvo i selo« zaključeno je:
a) da se održi sastanak načelnika i načelnica župa i referenata za rad na selu u svrhu razgraničenja rada iz-medu stručnih odbora i otseka za rad na selu — te izrade priručnika za rad u sokolskim četama (na selu);
b) da še izradi onaj deo priručnika koji obuhvata vežbanje sokolskih četa, na osnovu izveštaja župskih načelnika (do 1 XII 1936 poslače župski načelnici te izveštaje načelništvu Saveza SKJ) o načinu rada, potrebama i mogučnostima telovežbenog rada u četama na području župe;
Zahvala Nj.Kr.Vis. Kneza Namesnika Pavla Savezu SKJ
Na pozdrave, koje je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio povodom rodendana Njegovog Veličanstva Kralja, prvi zamenik starešine Saveza brat Gangl primio je od g. Ministra Dvora sledeče zahvalno pismo:
— Poštovani Gospodine,
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik blagoizvoleo je narediti, da Vam izjavim zahvalnost na sokolskom pozdravu, podnesenom Nje-govom Veličanstvu Kralju sa svečane sednice i akademije održane na dan Njegovog rodenja.
Minister Dvora, Milan Antič, s. r.
c) da se izradi pravilnik o osniva-nju sokolskih društava i četa;
d) da načelništvo župa u svojim župama povedu strogog računa o torne, da se ne osnivaju jedinice, koje nemaju osnovnih uveta za opstanak i rad, da o tom radu na zborovima župskih načelnika i načelnica izveštavaju, kako bi se mogle u slučaju potrebe odnosne uprave župa i uprava Saveza upozoriti, gde se ne postupa ispravno.
3) Po referatu »Narodno - obran-beno delo i Sokolstvo« zaključeno je:
a) da pojam odbranbenosti treba obraditi u svim tečajevima te provo-diti kao bitni deo u sokolskom vaspi-tanju;
b) da se u prednjačkim tečajevima uvede što više praktičnog rada i da se posveti naročita pažnja izobrazbi prednjaka za sokolske propagatore;
c) da aktivne političare, koji se ogreše o narodne interese, treba pod-vrči disciplinskom postupku;
d) da treba svakako priredivati propagandne izlete iako su učcsnici ovih izvrgnuti napadima od Strane pro-tivnika narodnog i dt;žavnog jedin-stva, jer istrajnošču, odvažnošču i žrtvama pobeduje apostolstvo sokolskog pokreta;
e) da narodno - odbranbeni rad i u Savezu i po župama treba povečati;
f) da se u raspored rada sokolskih jedinica uvede več po Tiršu predvideno vežbanje puškom (nastava gada-nja), kako bi se odbranbenom duhu sokolskih pripadnika pridružila i praktična izvežbanost (sobne vazdušne puške);
g) da gospodarski otseci treba što pre da izvedu sanaciju jedinica i od-mah nakon toga da pristupc poveča-vanju socijalnih fondova;
h) da kod primanja članstva treba imati največi oprez, kako se ne bi uvu-kli u sokolske redove razorni elementi (uputstva neka izradi uprava Save-' za SKJ);
i) da sc izrade udžbenici za one predmete obaveznog telesnog vaspita-nja za. koje ih još nemarno.
4) Po referatu »Prednjak kao voda« — zaključeno je, da treba vaspita-ti ličnim primerima. Uzoran i svestra-lio vaspitan prednjak! Za prednjački poziv potrebna je duga priprema i velika praksa!
posla, o istoriskoj odgovornosti sokolskih generacija, koje su se prihvatile ovog ogromnog zadatka. Hočemo da im svest i spoznanje te ogromne odgovornosti bude savetnik u ovom radu. Ali da im i osečanje uzvišenosti simbola pod kojim ulazimo u ovaj posao dade snage za nove napore i za nove radosne žrtve za slavu Kralja Viteza, za sreču Kralja Petra II, za dobro na- j roda i za čast jugoslovenskog Sokol- I stva.	I
U znaku Sokolske Petrove peto-letke mi pozdravljamo sva braču i sestre, sve koji rade i veruju u veliku sokolsku misao i ciljeve, sa željom da, u ime Božje, našom ljubavlju prema Kralju i narodu, našom sokolskom ustrajnošču i pregalaštvom sazidamo največe delo kojeg smo se ikad latili.
Neka nam hude srečan početakl
R. G.
Zaključci radnog zbora župskih načelnika i načelnica,
održanog u Sr. Kamenici od 18 do 22 avgusta o. g.
5) Po referatu »Vaspitni rad u so-kolani t sarad»ja prosvetnih i stručnih organa« zaključeno je:
a) da svi sokolski funkcionari moraju imati prednjačku školu, a posle se granaju prema područjima so-kolskog rada;
b) da direktno vaspitanje u vež-baonici i na vežbalištu moraju vršiti vežbači;
c) da loše postavljenu krilaticu »telesno vežbanje nije glavno u Sokolstvu« treba zameniti ispravno po-stavljenom tvrdnjom: »Telesno vežbanje je glavno sredstvo za postignuče cilja!«
6) Po referatu »Rad putujučih prednjaka« zaključeno je:
a) da se povremeno održe tečajevi župskih putujučih prednjaka zbog iz-jednačenja i jednoobraznog provode-nja sokolskog vaspitanja u celom Sa-vezu;
b) da treba provesti kategorisanje jedinica prema njihovoj snazi;
c) da treba bezuslovno što pre osnovati u Savezu stalnu prednjačku školu s internatom, vežbaonicom i vež-balištem;
d) da treba poraditi na tome, da župe dobiju i stalne putujuče župske prednjačice;
e) da sokolska radna godina treba da počinje 1 septembra;
f) da rad od juna do septembra treba preneti k vodi ili gde to nije mo-guče treba po potrebi uvesti letnji odmor;
g) da iduče sletske proste vežbe treba da budu zajedničkc za čete i društva ( za sastav tih vežbi raspisače se natečaj);
h) da se u takmičarski red uvedu i utakmice iz ideologije;
i) da dobre i sposobne naraštajce treba odrediti raznim funkcionerima društava i četa kao pomočnike, da se pod njihovim nadzorom upute u rad pojedinih dužnosti u Sokolstvu;
j) da treba izraditi jedinstven plan i program za župske tečajeve;
k) da treba održati povremeno praktične tečajeve za najbolje vež-bače;
1)	da treba održati svake godine bar 1 naraštajsku školu.
7) Po referatu »Za samostalni rad žena u vodstvu Saveza« zaključeno je:
da do donošen i a novog »Ustroj -stva« (a prvi načrt do sledečeg zborovanja) neka sestre izrade sve pravil-
nike na osnovu kojih če se moči da uvede samostalno vodstvo žena u Sokolstvu.
8)	Po referatu: »Regulisanje utak-mica«, odnosno po referatu »Takmičarski red« zaključeno je:
a) da se razraden referat pošalje svim župama u 5—6 primeraka, da bi se mogao na idučem zboru primiti;
b) da se takmičenja najboljih vež-bača (izbor takmičara za medunarodne utakmice) održe svake neparne godine.
10) Po referatu »O ritmu i curit-mičkom izvodenju prostih vežbi i vežbi pomoču sprava« zaključeno je:
a) da se u svim tečajevima predvidi predmet »muzika i poznavanje nota«.
11) Po referatu »Regulisanje pri-redivanja javnih vežbi« zaključeno je:
a) da se svim župama pošalju pra-vilnici (župa: Kranj, Maribor, Novi Sad) o održavanju javnih vežbi, da po njima sastave pravilnike za svoje prilike;
b) da treba izraditi načrt raspo-reda javnih vežbi.
12) Po referatu »Ferijalno putova-nje naraštaja« zaključeno je:
a) upoznati sve župe s tim referatom ;
b) da se poradi, kako bi se što pre u svakoj župi uredilo bar jedno kona-čište;
c) da se izrade podesni vozni redovi (itinerari) za pojedine krajeve naše otadžbine.
13) Po referatu »Ustrojstvo i rad okružja« zaključeno je:
a) da okružno vodstvo treba da se sastoji od okružnog načelnika, načelnice, prosvetara, starešine i njihovih zamenika;
b) da župe treba u svojim godiš-njim budžetima da predvide potrebne svote za rad okružja.
14) Po referatu »Sokolstvo i žena na selu« zaključeno je:
a) da svaka župa treba da na tom pitanju radi prema svojim prilikama;
b) da brača treba da pomažu sestre da stanu na vlastite noge;
c) da naročitu pažnju treba posvetiti vaspitanju dobrih, spremnih i požrtvovnih prednjačica te organizo-vanju muških i ženskih prednjačkih i vodničkih zborova.
Zbor je na koncu zaključio, da se naredno radno zborovanje održi u leto 1937 godine, koje če trajati 10 dana.
Pozdravi Savezu SKJ
prilikom proslave rođendana Nj. Vel. Kralja
Prilikom sokolske proslave rođen-dana Nj. Vel. Kralja, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je velik broj brzojavnih i pismenih čestitaka i pozdrava, od kojih objavljujemo sledeče :
Telegram Kraljevskih Namesnika gg. dra Stankoviča i dra Peroviča
Beograd. — Kraljevski Namesnici gospoda dr. Radenko Stankovič i dr. Ivo Perovič zahvaljuju se na pozivu i pozdravljaju današnju svečanost, koju priređuje Savez u čast rodendana Nje-govog Veličanstva Kralja Petra II.
Sekretar: Spasojevič.
♦
Telegram Saveza bugarskih Junaka
Sofija. — Prigodom proglašenja sokolske petoljetke posvečene uzviše-nom Starešini Jugoslovenskog sokolskog saveza, Njegovom Veličanstvu Mladom Kralju Petru II, Savez bugarskih Junaka upučuje svoje bratske pozdrave i želje za uspeh! Zdravo!
Savez Junaka
*
Telegram brata prof. dra Mineva
Čirpan. — Starešini bratskog jugo-
slovenskog Sokolstva
Zdravo!
D r. M i n e v
Bral dr. Viklor Murnik o berlinsko) olimpijadi
Ix Savesta SKJ
Molbe za povlašćeni prevoz građevnog
materijala
Svim bratskim župama!
Od Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda primila je Uprava Saveza SKJ akt O. br. 5366 od 29 avgusta ove sadržine:
»Mnoge organizacije, koje potpa-daju u nadležnost tog Saveza, obračaju se ovome Ministarstvu sa svojim inol-bama za povlasticu na državnim železnicama za prevoz gradevnog materijala za podizanje svojih objekata. Kako takve molbe stižu obično jedna do dve u dva do tri meseca, pa se je sa svakom takvom moralo pojedinačno postupiti po pripisima Zakona, što je odugovlačilo postupak, i pošto su u ovoj budžetskoj godini stavljeni van snage dosadanji zakonski propisi o po-vlaščenoj vožnji gradevnog materijala na državnim železnicama potrebnog za podizanje objekata društava, koja spadaj u u nadležnost Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, a da se nc bi sa ovime negativno uticalo na mo-gučnost izgradivanja potrebnih objekata, (naročito društvima u pasivnim krajevima, koja su inače slabog mate-rijalnog stanja) ovo Ministarstvo za-uzclo se na merodavnom mestu, da se izuzetno u ovome konkretnom slučaju
i pored novo donetih zakonskih odre-
daba, još jednom izade ususret dru-
štvima i ostalim udruženjima u nad-
ležnosti ovoga Ministarstva i da se
odobri do sada važeča povlastica u
50%-tnom popustu u državnoj saobra-
čajnoj eksploataciji za organizacije, koje bi to u ovoj budžetskoj godini ustrebale.
Toga radi neka taj Savez jednim svojim raspisom upozna sve svoje pot-činjene organizacije, koje podižu kakav objekat, ili imaju nameru to činiti u ovoj godini, da najdalje do 20 septembra ove godine sačinc molbe, u ko-jima je potrebno navesti:
1) za kakav materijal i koliko je potrebno za dotični vagona normalne nosivosti (jedan normalan vagon 10.000 kg),
2) navesti relaciju, kojom bi se imao isti prevoziti i
3) od kada da imaju povlaščene uputnice vrednost, (jer svaka povlaš ćena uputnica po propisu ima vrednost tri meseca od dana izdanja).
Ujedno valja u molbi navesti, da se izda povlastica sa 50%-tnim popustom od redovne tarife, dok ostalih 50% snosiče dotično društvo na teret svoje kase.
Napominje se, da se molbe, koje stignu posle ovoga roka, neče moči uzeti u obzir, jer če se ova povlastica izuzetno, pored novih zakonskih pro-pisa samo jedanputa odobriti, i to za one organizacije, koje budu do gore označenog roka podnele svoje molbe.«
O prednjem raspisu izveštavaju se bratske župe da o njegovoj sadržini upoznaju one bratske jedinice, koje pri tome dolaze u obzir kao i one, koje budu — imajuči na umu zavete za pret-stoječu petoletku — dolazile u obzir.
Zdravo!
Pozdrav Češkoslovačke obce sokolske
Prag, 2 septembra 1936. Draga bračo i sestre! češkoslovačko Sokolstvo raduje se zajedno s vašim Savezom rodendanu Vašeg Kralja, Njegovog Veličanstva Petra II, čije je ime usko povezano s delima vašega Saveza i jugoslovenskog Sokolstva uopče.
Prigodom toga dana šaljemo vam svoj iskreni bratski pozdrav i molimo vas, da na najvišem mestu budete tu-mači naših iskrenih bratskih osečaja.
S radošču doznajemo, da čete u slavu toga dana pokrenuti veliku ak-ciju — petoljetku — za čije čete ostva-renje uložiti sva svoja stremljenja i sile, a to u cilju što večeg napretka vašeg Saveza, Sokolstva i naroda, kome ste i posvetili sve svoje snage.
I u tome vašem pregnuču i nasto-janju, čije čemo plodove pratiti s naj-večom radošču, od srca vam želimo mnogo uspeha!
Na zdar!
Tajnik: Dr. Jan Štole,
s. r.
Starosta:
D r. S t. B u k o v s k i, s. r.
0 braći i sestrama koji promene svoje boravište
Svim br. župama, društvima i četama!
Mnoga naša brača i sestre prisiljeni su da se iz razloga službe ili inače presele iz jednoga mesta u drugo, a medu njima je onih, koji su u rani-jem mestu boravljenja oba vi j ali u so-kolskoj zajednici razne funkcije. Pre-selivši se 2 at im u koje drugo mesto, oni su ostali nczapaženi ili se bilo iz kojih razloga nisu ni uipisali u novu jedinicu, ostavši tako neiskoriščeni kao sokolski radnici.
Uprava Saveza SKJ obrača na to pažnju svim bratskim Sžupama, društvima i četama i stavlja im u duž-nost, da prilikom takvih /preseljenja svojih članova u druga mesta gde po-stoji sokolska jedinica jave tu seobu odnosnoj jedinici i naznače funkcije, koje je dofcični brat ili sestra vrši o u dotadašnjoj jedinici. Samo na taj način moči če se mnogi od brače i sc-stara u novom mestu svoga boravišta pravilno ujpotrebiti za dalnji svoj sokolski rad na korist zajednice.
Jesam II poslao prelplatu <1 za sokolske lislove z
O postignutim uspesima naših Sokola na olimpijadi u Berlinu do-sta se pisalo i govorilo u našoj javnosti, pa če svakako biti od naroči-tog zanimanja čuti i mišljenje i sud o tome brata dra Viktora Murnika, vode naše sokolske olimpijske vrste, našeg najuvaženijeg stručnjaka na telovežbenom polju. Zato i donosimo ovaj razgovor s bratom drom Murnikom, koji je prvo objavilo ljubljansko »Jutro«.
Pozdrav Saveza ruskog Sokolstva
Beograd, 3 septembra 1936.
Draga bračo!
Savez ruskog Sokolstva srdačno i bratski pozdravlja Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na dan rodenja Starešine Saveza, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
Duboka odanost i velika naša lju-bav prema vašem Uzvišenom Mladom Kralju, dostojnom nosiocu velikih tradicija Njegovog nezaboravnog Oca, Tvorca i Ujedinitelja Jugoslavije Kralja Viteza Aleksandra I, povezuje oba naša Saveza nerazrušivim duhovnim vezama.
Proslavljajuči oduševljeno praznik rodenja Kralja Petra, mi smo s vama, draga bračo, i gromko kličemo:
Da živi Kralj Petar II Karadorde-vič i ceo Njegov Kraljevski Dom!
Bratski vas pozdravljamo s našim Zdorovo! i vašim Zdravo!
Sekretar:
B. B a u k o v, s. r.
Starosta:
Roman Drajling, e. r.
Na pitanje, kako je zadovoljan s našom sokolskom vrstom, br. dr. Murnik je odgovorio sledeče:
— Imali smo »nesreču«, što smo na predzadnjoj olimpijadi 1928 god. u Amsterdamu bili treči, a takoder i godine 1930 na medunarodnom takmiče-nju u Luksemburgu na trečem mestu.
To su bili vrlo časni uspesi. Ali biti šesti na čitavom svetu u ovako teškom takmičenju — Nemci sami ubrajaju ovo takmičenje u naj teža što ih je uopče do sada bilo — to je još uvek častan uspeh. Ta iza nas su ostali Francuzi, koji su u Luksemburgu bili pred nama, pa i vrste tako velikih naroda Severne Amerike i Japana. Iza nas su također i Madžari, koje sami Nemci ubrajaju medu »vodeče« narode u telovežbi. I Italija, također »vodeča«, jedva jedviice je zauzela svoje mesto pred nama. Razume se, da zbog toga što smo bili u Amsterdamu i Luksemburgu treči, da se čini kao bi naša vrsta bila sada slabija nego ranije.
»Kažeš: »čini se«, ili zar nije bila zaista slabija?«
— Mislim, da ne. Ako usporedu-jemo sadanje vrste s predašnjima, ne mogu da odlučuju postignuta mesta. Ne želim da se oslanjam na sasvim neopravdanu tvrdnju, da je medu 14 vrsta upravo tako teško osvojiti šesto mesto isto kao izmedu šest vrsta treče, kako je to bilo u Luksemburgu. Za mene je odlučno merilo broj postota-ka svih postignutih točaka. Treba uzeti u obzir i to, u kakvim su okolnosti-ma bili. postignuti ti postotoi. U Berlinu je postigla naša vrsta 83,138 % svih postizivih točaka. U Amsterdamu, gde se je kao i u Luksemburgu i sada u Berlinu, takmičilo samo u pro stim vežbama i na spravama (bez pro stih grana), postigla je naša vrsta 85,872 postotaka, a u Luksemburgu pak 85,833 %. S ovim bi postoteima bili i u Berlinu samo peti, jer su Čehoslo-vaci kao četvrti osvojili 86,911 %, te su tek za 0,5 % preti Italijanima, koji su kao peti postigli 86,435%. Uz onih nad 80 %, koje je naša vrsta postigla na ta tri takmičenja, razlika od 2,5 % u Berlinu je vrlo malena. Kod Čeho-slovaka je razlika prema Luksemburgu veča, ali uza sve to vrlo malena: u Luksemburgu (prvi) 90,633 %, u Amsterdamu (drugi) 89,18 %, u Berlinu (četvrti) pak 86,911 %, dakle u Berlinu za okruglo tri i po i dve i četvrt ma-nje. Ove se razlike izravnavaju, ako ne i poboljšavaju, u korist naše i češkoslovačke vrste u Berlinu, ako se uzme u obzir, da je ocenjivanje u Berlinu bilo barem za 3,5 % strožije. Veča strogost prema ranijim takmičenjima bila je više puta istaknuta i u novina-ma. K tome treba išmati u vidu još i druge okolnosti koje govore za to, da je vrednost postignutih točaka u Berlinu veča od vrednosti postignutih točaka u Amsterdamu i Luksemburgu. Takmičenjima u Amsterdamu i Luksemburgu pristupili su naši takmičari potpuno odmoreni, dok su u Berlinu morali biti dva dana uzastapce već^ u 7 časova ujutru spremni za takmiee-nje, što znači, da su morali biti na stadionu barem u 6,30 časova, da bi se piresvukli i da bi ispitali sprave. Zbog velike udaljenosti stadiona od nastan-be u »olimpijskom selu«, morali su naši takmičari da ustanu nešto iza četiri časa. Niti prvog dana nisu bili dovolj-no odmoreni, a to još man j c drugog. Prvi dan su takmičili od 7 časova ujutru do dva časa posle podne, i to na sunčanoj žezi, koja je bivala sve jača, osim pri takmičenju u skokovima pre ko konja (na pokrivenom delu za tak mičen je); čitavo vreme bili su na eun-cu pa i drugi dan, iako samo do 10 časova, i to još tako opaljcni suncem od prvog dana i još manje odmoreni. U Luksemburgu je vrsta doduše takmi-čila u slabim zatvorenim prostorijama (zbog kiše), ali ipak sasvim odmorena i ne na suncu; istej tako i u Amsterdamu, a uz to i na ugodnijem takmiči-štui nego u Berlinu. —
Na pitanje, kako je bilo sa jpuci-ma, brat dr. Murnik izjavio je sledeče: — I tu smo imali »plus« prema ranijim vrstama. S time pak ne treba da se potcenjuje njihov uspeh. Treba biti pravičan prema vrsti u Berlinu. U Amsterdamu smo imali svoja tri suca. Pri skoku preko konja, pri vezbama na konju u širinu i na razboju, I ti su suci sudili i našim takmičarima, a ne samo tudim. U Berlinu smo imali samo dva suca: pri skoku preko konja i na vratilu. Ali tu suci nisu smeli da sude vrsti svog naroda (što je i ispravno). Ali je ipak broj sudaea od velikog značenja i za vnstu njihovog
naroda. Za slučaj da je koji od su-daca nepravičan prema vrsti njegove narodnosti, može da mu vrati milo za drago pri ocenjivanju njegove vrste. Ta mogučnost može več unapred da prepreči svaku neobjektivnost, a to uspešnije, razume se, kad jedan narod ima trojicu sudaea a ne samo dvojicu svojiih sudaea. —
Na primedbu, da je u svom odgovoru na pozdrav brata starešine Sokolskog društva Jesenice rekao, da .1^ naša vrsta morala biti četvrta-, te da je, dakle, pri sudenju bilo velike neobjektivnosti, br. dr. Murnik je rekao: — Sadržina mog govora nije bila točno objavljena. U Jesenicama salT} govorio samo oipćenito o teškočama i nejednakim uslovima za našu vrstu, a u potankosti se pak nišam upuštao. Tako nišam niti tvrdio, da bi se našoj vrsti moralo priznati četvrto roe-sto, niti sam spomenuo, kako je t0 inače bilo objavljeno, italijanske, madžarske i austrijske suče. Austrijancj uopče nisu imali niti jednog suca. time pak nije rečeno, da pri ocenjiva- . nju naše vrste nije bilo nikakve ne' objektivnosti. Tako je n. pr. pri sl°' bodnim prostim vežbama kod petero naših takmičara bila razlika izmeuu ocene suca koji je dao najbolju, i ocene suca koji je dao najslabiju ocenu, za čitavu točku, a kod jednog vezba-ča 0,90 točke. Po takmičarskom reou nije bila dozvoljena veča razlika <>“ jedne točke. Ako je ta razlika bila veča, morala se je tada umanjiti za Je' dnu točku. Kad bi ta največa dozvoljena razlika bila samo osamljen čaj, ne bi mogli da govorimo o neobjektivnosti, ali takva razlika u Pe, slnčajeva, a u šestom skoro takva, 1 to u istoi girani, onda je jasno, da Je bilo neobjektivnosti. Na krugovima su bila četiri takva slučaja i jedan . razlikom 0,90, na konju u širinu tri, pri skoku preko konja tri, na razno) dva, na vratilu pak samo jedan. to pri slobodnim vežbama.
Drukčije je bilo pri obaveznim vežbama, iako i tu ne bez neobjektivnosti, i to: pri skoku dva slučaja s razlikom od 1 m, jedan slučaj s točke, na krugovima i razboju jedan slučaj s 1 i jedan slučaj s 0,90 točke, u prostim vežbama i na vratilu Је^3 slučaj s 1, pri konju u širinu jedan s 0,90 točaka. Uspesi prvog dana bili su takvi, da je naša vrsta drugi dan postala »vrednom« da ju se jaee pritisne. —
Na pitanje, da li umornost i vf-lika žega, što je pre istakao, nije lose delovala na sve vrste, br. dr. Murn je odgovorio:
— To važi samo za nekoje vrste, medu kojima i za našu, ali ne vazi ni za jednu vrstu, koja je pred nama. Finci su, doduše, prvi dan takmičili nama, drugi dan pak takmičili su e posle podne i mogli su se potpuno o moriti. Italijani su prvi dan takmic posle podne, drugi dan počeli su te u 10 časova. Sve vrste, koje su Pr _ nama, takmičile su oba dana samo P sle podne, kad je vručina bila več P * pustila te su tako mogle da se « voljno odmore. I Madžari su prvi t vežbali posle podne, a drugi dan P
čeli su tek u 10 časova. Japanci su lili s nama istu sucfbinu. O tome, K e bi se dali stvoriti isti uslovi za vrste, neču ovde da govorim. Vzanaša to treba se ipak čuditi, što Јс,.ко1П vrsta samo s tako malom ,raz ostala iza prvih pet vrsta, koje su mičilc pod povoljnijim okornost • To je znak velike moralne snage i benosti naše vrste. Drugi dan pre stupa osečali su se naši takmičari . potišteni, ali su se ubrzo osokoi ^ ustrajali su do kraja. Razume s ,	^
i umornost nije bila bez upliva. bi naša vrsta bila takmičila pos e ' m dne sasvim odmorena, pod um aru sparinom, više je nego verovatno, . bi bila osvojila barem peto, ako četvrto mesto. —	. , na-
Na pitanje, kakvi su izgledi . redna takmičenja, brat dr. Mur
izjavio:	-u ■	■ ,>,iedno
— Dobar mesec vezbala je zaj
s izabranom vrstom i tzv. »dr'u^‘ t,0.
nitura«, t. j. šest vežbača, koji P11 isU
načnom
• izbirnom takmičenju
imali takve uspehe da bi dosii	^,
dunarodnu vrstu. Ali i ti su »gjji-znatno napredovali i	vež-
vati, da če u buduce marljivom bom umnožiti i izostriti domacu kurenciju, a u svojim župama svoj^ primerom i poukom u^ojiti ima. još i nove konkurente. Vec sada дЈа. mo dobar naraštaj- U tome m 0^e-bi. Ali na drugoj strani kivati, da če na narednim ta№ biti ma konkurencija i drugih niaro još jača. Najopasniji »ice, neg0 prlliei, Japanci, ne samo nama, ^ y i svim ostalim narodima, ko * ger,
n 1!«..	n a m ti O til1	_«<•
_______________________ .	rlliivost,
žilavost i ustrajnost, a	:e	Ne-
koja je vredna svakog divlj.^
1 o V 111»	   ’	.	..	ЧЈ,
Berlinu bili pred nama Oni1 Л tignost, linu pokazali izvanrednu J„“dijivost,
ia. ^
dostajala im je samo .os^l^la{,no im Pri narednom takmičenju J ., pleneče ni to nedostajalpropaga»-mičenje učinilo je	nčeki^ati.
du za tclovežbu, pa mozemo	tia
da če se telovežba početi sv«o
Komemoracija obletnice smrti blaženopočivšeg VUeškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja
Svlm bralskim župama!
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije poziva i moli br. uprave župa da skrenu pažnju svim br. jedi-nicama na obletnicu smrti blaženoipo-čivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinite-Ija dana 9 oktobra o. g.
Uprava Saveza SKJ neće izdavati naročitih upustava za tu komemora-ciju, nego prepusta inicijativi br. župa, da na svojoj teritoriji izvedu pomen onako kako najbolje odgovara tamoš-njim mesnim prilikama. Svaka sokolska jedinica treba da obavi komemo-raeiju, pa makar i u najskromnijem obliku (žalobnom sednicom s kraćim govorom o Kralju Ujedinitelju, čita-njem odlomaka o životu i radu Njegovem iz štampanih dela ili iz sokolskih listova, podesnim pesničkim recitacijama povodom Njegove smrti, ili još čim drugim). Ma kako bile teške prilike u jedmicama i ma kako bio ma-len broj sokolskih radnika u njima, svaka sokolska jedinica treba ipak da ispuni ovu svoju dužnost pijeteta prema Velikom Kralju. Neka se vodi računa o tomo da sve što Sokolstvo u vezi s time prireduje treba da bude dostojno i uspomene Kralja Mučenika i sokolske organizacije.
Br. uprave župa, prema onome kako utvrde da treba da se izvede ta komemoracija, neka izveste svoje jedi-
nice a brača župski prosvetari neka im dadu direktive i potrebna upustvu, a eventualno i načrt govora koji bi obu-livatio ne samo život Velikog Kralja nego i značajnice izreke i govore Njegove o Sokolstvu i o državnom i na-rodnom jedinstvu, uopšte da se istak-ne ona velika pažnja koju je On uka-zivao Sokolstvu i isticao veliku ulogu i značaj Sokolstva u daljem izgradiva-nju države i nacije.
Priredenim pomenima u crkvama, gde to bude, neka sokolsko članstvo prisustvuje u broju koji odgovara značaju, veličini jedinice i prilikama do-tičnog mesta.
Sam oblik komemoracije kako da ga izvedu 'br. jedinice, program kako če se ona izvesti gde je više jedinica u jednom mestu, kao i gde su sedišta župa, ostavlja se inicijativi i rešenju br. župa. Ali se mole br. župe da nastoje i preporuče, da nijedna jedinica ne propusti ispuniti svoju dužnost, da dana 9 oktobra oda dužni pijetet uspo-meni Kralja Mučenika, kako to doli-kuje svesnim sinovima i gradanima otadžbine. Neka taj dan bude dan is-punjavanja duga prema velikoj pro-šlosti, a istovremeno pogled i zavet za isipunjavanje ostavljenoga amaneta prema sadašnjosti i budučnosti.
Zdravo!
(Nastavak s 2 str. stupac V)
snažnije gaji. Naročito u Americi. Američani su več u Berlinu pokazali mnogo toga. Izmedu svih oni su vež-bali najteže slobodne vežbe. Ali i njima nedostaje dobra pila, još više nego Japancima. Pa i svi drugi narodi, koji su učestvovali na takmičenjima u Berlinu, bez sumnje če još više napeti svoje snage, tako Nemci da zadrže prvo mesto, a drugi da se pomaknu čim više napred. Borba če u buduče biti još teža. Mi smo pak nakon duže Stanke opet učestvovali na meduna-rodnim takmičenjima i za sada mo-žemo biti s uspehom zadovoljni. Ali ne i u buduče! Uz tako tešku borbu, koja se nazire da če biti u budučnosti,
moračemo ozbiljno pregnuti na rad da zadržimo i šesto mesto. Cilj pak mora da nam bude viši, a ne samo da zadržimo svoje mesto. Treba, osim pravovremenog izvršenja drugih uslo-va, koji ne ovise od takmičara, zapo-četi s čim večim i bolj im radom, i to odmah. »Malen broj« prema velikom broju Nemaca, Jananaca i t. d. ne može da bude zatpreka. Ako to nije bila zapreka Fincima, koji su malobrojniji od nas, da teže za najvišim ciljem, da postanu Drvi, a kome su se na zadnjem takmičenju tako oribližili, ne može i ne sme da to bude zapreka niti za nas. Završavam naš javni razgovor s apelom na naše vežbače: S najustrajnijim i najintenzivnijim radom napred!
Plivački tečaj Saveza SKJ
Krajem prošloga i potečkom ovo-ga meseca u Beogradu je održan sa-vezni plivački tečaj za članove. Mož-da zbog toga što je sezona plivanja več bila na izmaku, ili zbog nekog dru-gog razloga, tek na tečaj nije došao onoliki broj koji se očekivao. Od 25 župa na tečaju ih je bilo zastupano samo osam. Najviše tečajnika bilo je iz žuipe Zagreb (6), zatim iz žuna Beograd i Maribor (po 2) i po jedan iz župa: Kragujevac, Niš, Petrovgrad i Sušak - Rijeka.
Tečaj se održao na Adi Ciganliji, na Savi. Što je ovaj tečaj tehnički us-peo, ima se u mnogome zahvaliti i upravi beogradskog kluba BUSK, koji je ustupio svoj bazen za održanje tečaja. Na ostrvu je bio podignut šator, u kome su bili smešteni svi tečajci. Tu se i prenočivalo i jelo, čime se je znatno uštedilo u vremenu.
Tečaj je počeo 31 avgusta ujutro a završio se u subotu, 5 o. m. u podne. Voda tečaja je bio brat Rafael Ban. Pouk u tečaju bio je teorijski i prak-tički. Ono što bi se prethodno objasnilo teorijski, odmah bi se pokazalo i učilo praktično. Sem toga, svakog jutra vežbala se i jutarnja gimnastika, i to: narodna kola i vežbe, koje su bile predložene na radnom zboru žup-skih načelnika. Tečajci su s velikim oduševljenjem i voljom učili sve, a naročito praktični deo. U glavno m iz pli-vanja se poučavalo — zbog krattkoče vremena — ono najosnovnjje, kao: po-stupak za učenje neplivača, tehnika
disanja, svi stilovi plivanja, skokovi u vodu, spasavanje utopljenika i masaža.
Za sve vreme tečaja bilo je lepo vreme, što je u mnogome doprinelo tehničkom uspehu tečaja.
Drugoga dana učimo je tečajcima posetu savezni načelnik br. dr. Pihler. On je prod podne došao u logor teča-jaca u pratnji br. Fr. Žica, bivšeg načelnika Solkolske župe Beograd, i br. Sedlačeka. Brat načelnik je razgledao šator, interesujuči se za udobnost i ishranu tečajaca.
Tečaj je završen 5 o. m. Na za-vršetku istoga od strane načelništva Saveza SKJ prisustvovao je br. Jeras, zam. načelnika, kao i brača: Frano Žic i Sl. Komac, načelnik Sokolske župe Maribor. Brat Jeras je u ime načelništva Saveza održao lep govor, u kome je istakao značaj ovog tečaja i na za-vršetku istoga oprostio se sa tečajcima. Jedan tečajac se zahvalio u ime svih br. Banu na uloženom trudu.
Tečaj su s uspehom završila sva brača, i to: Miodrag Krunič, Kragujevac-Matica; Ivan Jelič, Zagreb I; Pe-tar Trajkovič, Skoplje II; Anton Fluks, Zagreb I; Branko Hajdn, Zagreb IV; Milan Buneta, Zagreb IV; Vekoslav Primc, Maribor II; Anton Šuštar, Sušak; Franjo Birtič, Zagreb II; Miku-ličič Ivan, Zagreb IV; Bogdan Ristič, Beograd I; Stevan Bukač, Petrovgrad; Jože Petrovič, Ptuj; Danilo Bogič, Ne-gotin i Stevan Kandič, Zemun.
B. R. R.
Obavezno telesno vaspltanje u Francuskoj
Kako francuska štampa donosi, u francuskim merodavnim krugovima očekuje se, da če vlada uskoro doneti zakon o obaveznom telesnom vaspi-tanju omladine.
Prema tom zakonu, kako se sa-znajc, telesno vaspitanje biče obavez-чо za omladinu od 14 godine do stu-panja u vojnu službu.
Kolika se važnost naročito u poslednje doba počela u Francuskoj da
polaže sistematskom telesnom vas pitanju omladine, a to u cilju što uspešni-jeg podizanja i ojačanja narodne odbrane, videlo se i po tome, što je neposredno pred dolazak današnje vlade na vlast iz njenih krugova bio postavljen zahtev, da država telesnom vaspi-tanju omladine ima da posveti največu pažnju i da to pitanje uzme kao deo državne politike te da u tu svrhu ima država da votira iznos od jedne milijarde franaka.
NATEČAJ
Načelništvo Saveza SKJ raspisuje natečaj za mesto stalnog s a v e z -nog prednjaka, po »Uredbi za nameštenike SSKJ«. (Ova se uredba može dobiti u Savezu SKJ, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.)
Reflektant treba da je sposoban vršiti savezne prednjačke dužnosti u tečajevima, u kancelariji načelništva i stručnog odbora Saveza SKJ, u vežba-onici i na vežbalištu.
Molbe treba predložiti načelništvu Saveza do 1 oktobra 1936 godine.
Molbi treba uz katastralni broj sokolske legitimacije priložiti overene prepise:
a) krštenice i domovnice,
b) školskih svedodžbi,
c) uverenja i svedodžbe o sokolskim i stručnim tečajevima i ispitima,
d) Curriculum vitae.
O rezultatu natečaja biče kandidati pismeno obavešteni.
Načelnik Saveza SKJ
Glavna skupštlna Saveza bugarsklh Junaka
Krajem avgusta o. g. održana je u Dupnici u Bugarskoj glavna godiš-nja skupština Saveza bugarskih Junaka. Na skupštini su birani u pretsed-ništvo ova brača: general Raško Ata-nasov, Jakimov, Stoj nov, pukovnik Petrov, potpukovnik Gagov, Lutov, Duškov, inž. Milev, Mišajkov, Kocev, prof. dr. Mine v i dr. Čarakov. Novi članovi načelništva su brača Dimitrov i Ivanov. Sa skupštine bio je upučen pozdrav Savezu slovenskog Sokolstva i Savezu SKJ. Od rezolucija valja spo-menuti onu, koja traži da bi bio Sa-vez Junaka oficijelno priznat kao organizacija opšteg nacionalnog znače-nja i postavljen pod protektorat mini-starstva prosvete te time postao cen-tar sistematskog fizičkog vaspitanja u državi. Nadalje je zaključeno, da treba pojačati veze s visokoškolskom i srednjoškolskom omladinom, kojoj valja posvetiti više pažnje i privuči je u redove Junaka. Zaključeno je i pro-dubljenje veza s ostalim slovenskim sokolskim organizacijama. Na kraju je prihvaeen načrt neke vrste radne desetoletke.
lakaj tako mater sladkorja. 9
V vsakem Kneippovem_zrncu je 3/4 dragocenega pražen nega sladnega sladkorja. Pp*. tem tudi ni čuda, če je treoa
S	'	*•'	“S* •
le še prav malo sladkorjajga dober, zdrav zajtrk iz
Kneip
sladne
IM—2
II. okrožne lahkoatletske tekme članstva In VI. zlet Mirenskega sokolskega okrožja
v Žužemberku
Starodrevni trg Žužemberk je zopet slavil na praznik, 8. septembra, lep sokolski praznik. Sokolstvo Mirenskega okrožja je dopoldne priredilo svoje II. okr. lahkoatletske tekme članstva, popoldne pa VI. okrožni nastop.
Kmalu po 8. uri so se zbrali na tekmovališču ob Krki sodniki (-ce) in tekmovalci (-ke) k tekmam. Točno ob 8,30 je sklical okr. načelnik brat Marjan Tratar zbor sodnikov (-ic), nakar so sc ob 9 pričele tekme članstva. Tekem se je udeležilo 37 elanov in 16 članic, skupaj 53 tekmovalcev (-lk) in to: 4 člani (Mokronog, Trebnje, Žužemberk) v višjem oddelku, 33 članov (Mokronog, Št. Lovrenc, Št.Janž, Št. Rupert, Trebnje in Žužemberk) v nižjem oddelku, 16 članic (Mokronog, Št. Janž, Trebnje in Žužemberk).
V višjem oddelku je bil I. br. Ser-pan Janez iz Trebnjega z 641,5 točk je 91,6%, II, br. Kisel Franc iz Žužemberka z 253 točkami je 36,14%, III. brat Renko Julij iz Mokronoga z 173 točkami je 24,71 %.
V nižjem oddelku so tekmovale 4 vrste, ki so dosegle: 1. Št. Janž z 2523 točkami je 72,08%, II. Trebnje z 2422 točkami je 69,20%, III. Mokronog z 2203 točkami je 62,90%, IV. Žužemberk z 1749 točkami je 52,80%.
Kot posamezniki pa so se plasirali: I. br. Kobal Branko, Trebnje — 598 točk je 99,66%, II. br. Zobec Srečko, Št. Janž — 585 točk je 97,50%, III. br. Mišič Franc, Mokronog — 573 točk je 95,50%.
Članice so tekmovale vse v nižjem oddelku v dveh vrstah in sicer: I. Žužemberk — 2192 točk je 62,60%, II. Št. Janž — 1971 točk je 56,30%.
Med posameznicami pa imajo: I. s. Jerše Vlada, Žužemberk — 490 točk je 81,66%, II. s. Kisel Mira, Žužemberk — 485 točk je 80,83%, III. s. Gio-vancti Ema, St. Janž — 455 točk j« 75,83%.
V posameznih panogah so bili doseženi tile uspehi: V višjem oddelku br. Srpan Janez (Trebnje) tek 100m: 12 sek., skok v vis.: 1,55 m (izven konkurence 1,61 m), skok v dal.: 5,21 m, krogla (oberočno) 19,21 m, disk: 28,50, kopje: 35,75 m.
V nižjem oddelku (članov): tek na 100 m: 13 sekund, brat Zobec Srečko (Št. Janž) in brat Tomat Alfonz (Trebnje); skok v vis.: l,46m, brat Mišič Franc (Mokronog); skok v dalj.: 5 m, br. Zobec Srečko (Št. Janž); krogla (oberočno): 17,61 m, br. Penca Marko (Mokronog); kopje: 31,55 m, brat Mišič France (Mokronog).
Članice (nižji oddelek) pa so dosegle: met žogice: 33,88 m, s. Š p raj c Meri (Žužemberk); tek na 60 m: 9,8 sekund, s. Hotko Ljuba (Žužemberk). Ista sestra je skočila v dalj. 4,02 m in vrgla najdalj kroglo (oberočno) 12,32 metra. Kopje: 16,87 m, s. Kisel Mira (Žužemberk).
Tekme so se razvijale hitro in so bile končane kmalu po 11. Ob 13 so se pričele na trgu glavne skušnje za nastop, nakar se je ob 14,30 formirala sokolska povorka, ki je krenila po trgu, toplo pozdravljena od žužember-čanov. Po vrnitvi povorke na telovadišče je Sokolstvo izvršilo pozdrav državni zastavi, nakar je pozdravil goste br. Smrke. Pozdrave je izročil nato župni starosta br. dr. Ivan Vašič, nekaj sokolskih besed pa je naslovil brat kapetan Andrej Glušič, a okr. načelnik br. Tratar je razglasil uspehe dopoldanskih tekem. Sledil je nastop vseh telovadnih oddelkov, ki ga je mestoma motil rahel dež. Udeležba je bila prav lepa in to iz vseh edinic Mirenskega okrožja, iz Novega mesta, Stične ter Kočevja. Sokolska zabava, pri kateri je igrala novomeška mestna godba, je zaključila lepo sokolsko slavje. Ob priliki zleta je društvo Žužemberk priredilo L društveno razstavo ženskih ročnih del, ki so jo pripravile marljive sestre.	—
SoRolsJca radio-predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radioipredavanja održavaju se:
dne 20 septembra predaje br. Vladimir Blaškovič, Karlovac, o temi: »Prva sokolska četa«;
dne 24 septembra predaje br. Mair-ko Sabljič, Karlovac, o temi: »Sokolstvo i socijalni pokret«;
dne 1 oktobra predaje br. dr. Mak-so Kovačič, Ptuj, o temi: »O sokol-skoj literaturi«;
dne 4 oktobra predaje br. Lazair Markovič, Banja Luka, o temi: »Zena — Sokolica«;
dne 8 oktobra predaje br. Miloš Stanojevič, Petrovgrad, o temi: »Naš narodni Kralj«;
dne 15 oktobra predaje br. Mairjan Tratar, Novo Mesto, o temi: »Naši sokolski nastupi — manifestacije državne i nacionalne misli«;
Desetgodišn}ica Sokolskog društva Bar
Velike sokolske i narodne svečanosti
Kao što jc poznato, Sokolsko društvo Bar, proslaviče na dan 20 septembra ovc godine dcsetgodišnjicu svoga života i osvetiti sokolsku za-stavu.
Za ovu svečanost vrše se velike pripreme i smatra se, da če ona biti jedna od največih nacionalnih manifestacija ovoga kraja.^ I dok uprava Sokolskog društva vrši opsežne pri-preme za ovo slavlje, dotle je Opšti-na barska več izdala proglas na gra-danstvo. S druge strane pravoslavna erkvena opština takoder vrši pripreme za osvečenje kapele na pravoslavnom groblju i obnovljenog hrama Svetog Jovana Vladimira u Dobroj Vodi, na čijem če zvoniku po prvi put dati glas velika zvona poklonjena od Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcdinitclja, Nj. Sv. Patrijarha Var-nave i Narodne skupštine. Kako osvečenje hramova, tako i osvečenje sokol-
ske zastave, osvetiče mitropolit Crno-gorsko-primorski g. dr. Gavrilo, koji stiže u Bar u subotu 19 septembra. Po-red njega za osvečenje sokolske zastave pozvat je i biskup barski i pri-mas erpski g. dr. Dobrečič i islamski muftija odnosno kadija.
Za ove svečanosti najavljen je veliki broj gostiju iz unutrašnjosti te so-podskih jedinica župe Cetinje. 14 o. m. otpočeli su radovi na podizanju tribi-na i dekorisanju grada.
Definitivno je utvrden ovaj program:
1)	U subotu 19 septembra naročito odredene dclegacijc idu u sustret donosiocu zastave do Budve i do na Sutorima u susret mitropolitu. Svečanost se objavljuje u 16 časova s puc-njavom prangija s gradskih bedema, isticanjem zastava i povorkom članova Sokola kroz gred. Gradanstvo,
škole, korporacije, muzike, činovni-štvo i sveštenstvo dočekuje mitropo-lita pred sabornom erkvom u 17 časova. Nakon pozdrava formira se povorka kroz starodrevni grad Bar. U 19 časova koncertiraju vojna muzika i muzika I barskog željezničkog udru-ženja na javnom trgu. Vatromet, osvetlenje i narodno veselje.
2) U nedelju’20 septembra: U 6 časova zbor članstva pred sokolanom i odlazak na osveče»je kapele na groblju. Činodejstvuje mitropolit g. dr. Gavrilo uz asistenciju sveštenstva. U 8 časova odlazak Sokola s vojnom mu-zikom na keju i doček sokolskih jedinica. U 10 časova zbor svih sokolskih društava pred sokolanom. Formiranje za doček gostiju. U 14 časova doček izaslanika Nj. Vel. Kralja i kuma zastave. Pozdrav zam. starešine. Odmah posle ovoga pristupa se svečanom činu osvečenja zastave. Govori starešine društva, zastavnika i kuma.
Po svršenom osvečenju zastave formira se povorka sviju učesnika na proslavi s muzikama i zastavama kroz grad do dvorane monopolskog stova-rišta. U 13 časova Sokolsko društvo daje banket za zvanice. U 16 časova javna vežba na sletištu. U 19 časova zbor svih društava, muzika i ostalih korporacija na most »Rikavac«. Formiranje povorke sa zastavama. Velika manifestaciona povorka s bakljadom kroz varoš do na obalu. Vatromet, svečana iluminacija s manifestacijama. U 21 čas svečana akademija po programu, na kojoj učestvuju pored Sokolskog društva Bar i ostale jedinice župe Cetinje.
Po svršenoj akademiji ispračaj sokolskih jedinica s ladama.
3) U ponedeljak 21 septembra ispračaj gostiju i odlazak ka Dobroj Vodi, gde se po utanačenom programu vrši osvečenje hrama Sv. Jovana Vladimira i prenosi narodno veselje.
Za učesnike na ovoj svečanosti Zetska Plovidba staviče na raspolo-ženje svoje lade za dolazak i povra-tak. Ostale jedinice i učesnici na proslavi dolaze s kamionima i automo-bilima. Sudeči po pripremama, koje se vrše i po prijavljenom broju »Česnika, Bar preživljuje jednu od največih nacionalnih manifestacija, koja se beleži u analima prve decenije života Sokolskog društva Bar.	J.	P.
NaSi pokojnici
f Milorad T. Jovanovič,
starešina Sokolskog društva Čenta
Još onda kada su sokolska gnezda bila Tetka i samo u pripovetci, ta-da je još u naponu životne snage i energije, kao i volje za radom, a danas več počivši br. Milorad, stavio sebi- u zadatak, da u Čentu osnuje sokolsko društvo, koje če kao žarište na kom če da tinja ma i samo plamičak sokolske duše, da okupi sve ono što je u mestu nacionalno naj zdravijo i moralno najsvetlije. On prikuplja oko sebe, a on je u centru Sokolstva, omladinu, svoje divne dake, upoznaje ih sa sokolskem idejotn, koju im je toliko omilio i u dušu i srce usadio, da su ti njegovi prvi Sokoli i danas naši najbolj i Sokoli u mestu.
Svojim radom u Sokol, društvu, koje je on ne samo osnovao, več koje je i živelo nalazeči svoj životni izvor u ličnosti brata Milorada, pokojnik je ostavio divan i svetao spomen svoje sokolske i učiteljske ličnosti. Sokolska šuma, Sokolski vrbik, Sokolski dom i svaka sokolska stvar i stvarčica, sve je stvoreno njegovom zaslugom i nje-govom zauzimljivošču.
Dragi brate starešino, za sav i sve-koliko tvoj rad, a pogotovu onaj sokolski primi naša iskrena priznanja.
Neka je slava dičnom starešini Sokolskog društva Čenta br. Miloradu T. Jovanoviču!
Slava mu i hvala!
Svečano razvijanje zastave Sokol. drušJva Bos. Šamac
U Bos. Samcu obavljeno je 30 avgusta svečano razvijanje sokolske zastave, koju je šžtmačkom sokolskom društvu darovao brat Vaso Gligore-vič. Svečanost je započela u 11 sati velikom povorkom sa sokolskom mu-zikom iz Borova od Sokolskog doma kroz celi Samac do trga, gde je bio postavljen veliki podium za osvečenje. Pre pravoslavnog obreda stupio je na podium muslimanski hodža, koji je istakao da sam Koran ne poznaje ceremonij u osveeivanja ali da on to rado cini, uzevši u obzir izuzetan veliki značaj sokolske ideje za stvaranje i održavanje države i budučnosti naroda. Posle obavljene ceremonije odr-žan je banket, na kome se u vesclom i optimističkom tonu govorilo o sokolskim stvarima i jednodušno izdržavala neograničena odanost sokolskoj ideji i nepokolebljiva vera u njcnu buduč-nost.
U veče je održana sokolska akademija s biranim programom.
SoRoli, pomažite svoju štampu i
MALE VESII
IZ NAŠIH JEDINICA
ALIBUNAR. *- Proslava Kraljeva rođendana. Sokolsko društvo Ali-bunar proslavilo je na dan 6 septembra 1936 svečano rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II.
Posle blagodarenja u crkvi održana je u sokolani svečana sednica. Sed-nicu je otvorio br. starešina lepim govorom. Po ovom, muški hor otpevao je:	»Sokolski	pozdrav«,	»Državnu
himnu« i »Hej Sloveni«. Pročitan je pozdravni govor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao i proglas Saveza Sokola, povodom osnivanja Sokolske Petrove petoljetke. Jedan od brače recitovao je recitaciju: Mladomo Kralju. Svečana sednica zaključena je himnom: Hej Slovenil
Uveče, u SV> časova u kavani »Sau-er«, održano je jedno predavanje s teinom »Sokolstvo — nacionalni i duhovni faktor«, po ovom prikazan je pozorišni komad: »Nasamareni stric«, komedija u 3 čina, i na kraju otsvirao je orkestar ovog društva jednu oda-branu muzičku tačku.
Poseta na svečanoj sednici i ve-čemjoj pretstavi bila je vrlo dobra. Proslava je uspela u svakom pogledu.
BANATSKO NOVO SELO. — Proslava Kraljevog rođendana. Rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II proslavljen je svečano i u ovoj opštini.
U subotu uveče iluminirani su bili prozori u glavnim ulicama. Zatim je priredena bakljada kroz selo, na kojoj su uzela učešča sva humana, nacionalna i kulturna udruženja iz ovog mesta.
U nedelju pre podne održano je svečano bogosluženje u svim crkvama. Posle bogosluženja održana je svečana javna sednica Sokolskog društva.
Uveče je bilo veselo veče.
BERANE. — Proslava Kraljeva
rođendana. Rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II bio je proslavljen u Beranama., na veoma dostojan način.
Po svršenom blagodarenju održana je svečana sokolska sednica, koju je otvorio br. Milan Popovič, koji je uputio pozdrave Nj. Vel. Kralju Petru II. Saveznu poslanicu i predavanje o Mladome Kralju pročitao je br. Miloš Olovič. — Pesme Mladome Kralju, našoj Uzdanici i Nadi je recitovao na-raštajac br. Vasilije čukič. Hor Sok. društva je otpevao uz pratnju sok. i vojničkog orkestra narodnu himnu. Sednica je završena u 12 časova. Posle podne članovi društva su se za-jednički veselili u domu trezvenosti. U veče je u istom domu priredena pretstava s igrankom. Poset je bio vrlo dobar. Prikazan je komad »Nada Istre« od Škalka. Komad je uspeo. Uz komad izveli su m. i ž. podmladak zavet Mladome Kralju, uz recitaciju i pratnju m. i ž. naraštaja. Društvo je s vojskom izvelo svečanu bakljadu kroz grad, koje je narod burno po-zdravljao i klicao Kralju.
DOBRINJ. — Proslava Kraljeva rođendana. 1 ako su prilike u mestu Dobrinju i okolici teške, proslava ro-dendana Nj. Vel. Kralja Petra fl uspela je tako lepo kao skoro nikada do sada.
Sve ulice bile su okičene državnim zastavama. Uveče dno 6 septembra održalo jfc Sokolsko društvo akade-
miju, kojoj se odazvao lep broj me-štana. Pre same akademije uza svu kišu, koja nije nas svesne Sokole mogla da smeta, pošla je povorka kroz mesto pevajuči sokolsku koračnicu uz poklike Nj. Vel. Kralju Petru II i celom Kraljevskom Domu Karadorde-viča. Pošto se povorka vratila u »Narodni dom« pročitana bi po br. Stanku Vlahu — okružnica br. Saveza SKJ. Nato je isti brat govorio o značenju današnjega veselja, što su nazočni veoma pazljivo saslušali uz poklike Nj. Vel. Kralju i Domovini Jugoslaviji. Iza toga su sledile vežbe podmlatka, članica, članova, što je učinilo vrlo dobar utisak na nazočne. Iza toga započela je igranka s narodnim kolom, a kasnije i drugim plesovima.
Tako, eto, i naš Dobrin j proslavio je letos drugi Kraljev rodendan. Sve ovo služi samo na čast svesnim Dobri-njcima Jugoslovenima.
GABOŠ Petogodišnjica Sokolske čete. U nedelju 30 avgusta 1936 održala je naša četa proslavu 5-godiš-njice opstanka čete i prvu javnu vež-bu, na kojoj je uzelo učešče bratsko matično Sokolsko društvo Vinkovci s društvenom fanfarom.
Posle javne vežbe održana je akademija uz prikaz dvaju pozorišnih komada. Akademiju je otvorio prosvetar čete brat Stevan Laskovič, govorom o Sokolstvu završivši govor pozdravom Nj. Vel. Kralju Petru II, našto je fanfara otsvirala Državnu himnu.
Posle završetka akademije nastalo je narodne veselje, u kome je vidnog učešča uzela fanfara br. matičnog društva Vinkovci.
GENERALSKI STOL. — Petrova petletka. Skromnom proslavom ro-dendana Nj. Vel. Kralja otpočela je i u našoj jedinici Petrova petletka. Predviden je opsežan program u petogo-dišnjem radu kao: podizanje doma, izgradnja iputeva, održavanje analfabet-skih tečajeva, idejnih škola itd.
KASTA V. — Proslava Kraljevog rodendana. Proslava Kraljevog roden-dana održana je u Kastvu uz bratsko sudelovanje glazbe »Graničar« iz Spinčiči i bratskog potpornog društva sv. Mihovi! iz Rubeši. Iza blagodarenja održala se svečana sednica i proslava pred dupkom punom vežbaoni-com.
Uspeh proslave je nada sve zado-voljajuči.
LJUBLJANA - VIČ. — Iz društvenega delovanja. Naše sokolsko društvo deluje kljub težkim razmeram prav uspešno, kar je pokazal letni javni nastop 19. julija t. 1. Po telovadnem nastopu je telovadba nekoliko prenehala zaradi počitnic, pač pa je pričel z delom gledališki odsek, ki je v dneh 15. in 16. avgusta t. 1. vprizoril na letnem telovadišču Kretove »Celjske grofe«, ki so dosegli velik moralen in tudi zadovoljiv gmoten uspeh. Vsi igralci v režiji br. Staneta Severja so pokazali vse svoje igralske zmožnosti in bili zato deležni toplega priznanja mnogoštevilnega občinstva. Gledališki odsek je z isto dramo gostoval 12. in 13. septembra t. 1. v Kamniku z velikim uspehom.
Kraljev rojstni dan je tudi letos viški Sokol proslavil nad vse veličastno. Na večer pred kraljevim rojstnim dnem je bila po Viču baklada z godbo, katere se je udeležilo nad 200 pripadnikov društva. Pred spomenikom blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Uedinitelja je imel starosta br. Pavle Borštnik lep nagovor, nakar je povorka odšla v Ljubljano k veliki sokolski bakladi. Na kraljev rojstni dan se je društvo udeležilo »Zvezdnega teka kralja Petra II.« in sokolske manifestacije na Kongresnem trgu ter razvitja novega prapora Sokola Ljubljana - Šiška. — Telovadba se je prenesla z letnega telovadišča v telovadnico, ter se je pričela redna telovadba vseh oddelkov 15. septembra t. 1. Z rednimi pevskimi vajami je pričel pevski odsek, lutkovni odsek bo skrbel za razvedrilo isokolske mladine, gledališki odsek pa bo tudi letos vprizarjal razne igre resnega in zabavnega značaja. Vse delo pa bo posvečeno proslavi 1. decembra, ki bo letos posebno svečano izveden, ter bodo na proslavi sodelovali telovadni oddelki, pevski in gledališki odsek teT orkester. — J. H.
MANDALINA. — Proslava Kraljevog rodendana. Rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II proslavio je mandalin-ski Soko osobito svečano. Uoči dana bila je divna iluminacija mesta i okol-nih brda. Sokol, društvo Mandalina korporativno se pridružilo br. šibeni-čkom Sokolu i sudelovalo manifesta-cionoj povorci u Šibeniku 5 IX.
6 IX u jutro osvanula je Mandalina u svečanom ruhu okičena jugosla-venskim zastavama Iza blagodarenja
bila je povorka, a u 10 sati održala se svečana sednica. Starešina Vlahovič održao je predavanje. Oduševljenje jo bilo veliko.
U večer je bila akademija u 20 lA sati, koja je bila odlično posečana i unatoč slabom vremenu. Sudelovala je glazba br. Sokolskog društva iz Šibenika. Raspored akademije bio jc vrlo bogat, sastojao se iz 13 biranih točaka: Živa slika, divno udešena, sa državnim grbom, zastavom i slikom Nj. Vel. Kralja Petra II, koju su Sokoli i So-kolice posipali cvečem, pobrala je bu-ru oduševljenja, pljeskanja i klicanja.
Ova prva akademija u novom domu je potpuno uspela.
PETRINJA. — Iz Krajiškog sokolskog okružja. Sokolstvo Krajiškog okružja je manifestovalo svoju dubo-ku svest o nacionalizmu i privrženosti mladome Kralju, na priredbi Sok. čete Ravno Rašče, 30 avgusta o. g-
Čitava odel jen j a, vodovi i čete sti-zali su, s pesmom uz svirku, na zbor u Ravno Rašče. Ogromna masa sveta
— gostiju — pozdravljala je jugoslo-venske Sokole spontano, oduševljeno i jedinstveno. Sokoli su podigli svest našega sela o samome sebi. Sokoli su, u ovome kraju, reformatori sela, no-sioei sveslavenske misli, neprijatclji starih loših običaja i navika, koje ne daju selu napred — a uspeh im se vidi i primečuje.
Na ovoj priredbi, na selu, održano je takmičenje u lakoj atletici. Zatim je održano takmičenje u odbojci za prvenstvo Krajiškog okružja. Posle toga, u prisustvu svih Sokola, ogromnog broj a gostiju, mnoštva naroda, seljaka
— dobrih, pravih Jugoslavena oclržano je prosvetno predavanje, prekidano burom oduševljenja, čestim usklicima Kralju, Otadžbini i Narodu.
Posle prosvetnog predavanja, održana je javna vežba. Čete Klasnič Gornji i Hajtič su se naročito istakle. Moraini uspeh odličan.
RUŠE. — 5. letnica Sokolskega letnega gledališča. Diletanti ruškega Sokolskega gledališča, 60 po številu, nadaljujejo v Rušah z tradicionalnimi prireditvami ljudskih iger na prostem. Te igre so že pred 270 leti izvajali dijaki bivše gimnazije v Rušah, za njimi pa člani »Kmetskega bralnega društva«, ki je letos praznovalo svojo 70 letnico.
Sokolsko društvo je to tradicijo prevzelo in jo ohranilo, ter postavilo svoje letno gledališče z naravnimi tribunami. Letno gledališče prikazuje samo narodne igre, ki so namenjene najširšim plastem ljudstva.
V svojem Sokolskom domu si je Ruški Sokol zgradil, poleg telovadnice tudi oder.
Leta 1932. je prvič nastopil na prostem. Vprizoril je »Divjega lovca«. Opogumnjeni po lepem uspehu so z igrami na prostem nadaljevali ter vpri-žorili »Rokovnjače«, »Desetega brata«, »Vodo« in »O Pohorskih pavrov Vam hočem zapet«, igra, ki prikazuje življenje pohorskih kmetov.
SJETLINA. — Proslava Kraljeva rodendana. Naše društvo je proslavilo rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II na neobično svečan način. Uoči sarnog dana povorka, u vidu bakljade u kojoj je učestvovalo sve mesno stanovništvo, manifestovala je Mladom Kralju i Jugoslaviji.
Na sam dan rodendana održana jo svečana sednica i akademija na kojoj je ponovo došlo do oduševljenih i spontanih manifestacija Mladom Kralju. I sednica i akademija uspele su vrlo dobro.
SLAV. BROD. — Proslava Kraljeva rodendana. Rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II, našeg dičnog starešine, proslavilo je društvo na svečani način. U predvečerje rodendana sudelovalo je društvo sa svojom glazbom, članovima, naraštajem i decom (u odo-rama) na svečanoj bakljadi. Na sam rodendan prisustvovalo je članstvo u odorama blagodarenju u hramovima svih veroispovesti. U 11 sati održana je svečana sednica u sokolani. Osim več odredenog programa izveli su na-raštaj i deca sliku s recitovanjem »Zavet Kralju Petru II«.
Dvorana bila je dupkom puna_Sokola i ostalog gradanstva. Za današnje otrovane prilike moralni uspeh van-redan.
SLOV. BISTRICA. — Proslava Kraljeva rojstnega dne. Na dan rojstnega dneva N j. Vel. Kralja Petra II. je priredilo Sokolsko društvo sokolsko manifestacijo, da javno pokaže, da sokolska misel še živi v Slov. Bistrici. Sokolsko društvo je povabilo člane in članice olimpijske vrste, nažalost mu ni uspelo dobiti članov, a članice olimpijske vrste, ki žive v Ljubljani, so se odzvale povabilu, a ž njimi so prišle tudi članice Sokola-Matice iz Ljubljane 10 po številu in br. Prinčič kot spremljevalec na harmoniki.
Ob 11. uri dopoldne bila je v sokolski telovadnici, v dvorani okrajne hranilnice, svečana seja. Pred začetkom svečane seje je zaigrala sokolska godba iz Središča »Sokolski pozdrav«, nakar je pozdravil društveni starosta br. Vigele vse prisotne in otvoril svečano sejo s pestrim sporedom.
Popoldne, četudi je deževalo, so je vršila štafeta skozi mesto, kjer so dosegli prvo mesto člani sokolske čete iz Laporja, drugo člani iz Slov. Bistrice, a tretje in četrto člani sok. čete Črešnjevec. Ker ni prenehalo deževati, se je moral vršiti javni nastop v telovadnici. Najprej je nastopilo s prostimi vajami 16 članic, 30 ženske dece, olimpijska vrsta članic, ki so s svojimi preciznim izvajanjem navdušile gledalce. Oduševljenje pa se je še bolj stopnjevalo ko so sestre nastopile na dvo-višinski bradlji. Za svoja izvajanja so bile navdušeno pozdravljene. Dalje je nastopilo 16 naraščajnikov in 16 na-raščajnic, ki so proste vaje 'izvedli prav dobro. Potem je nastopilo 16 članov s prostimi vajami, nato pa članice Ljubljanskega Sokola, ki so izvajale dr. Murnikov: Po jezeru in Chopinov valček. Tako preciznega izvajanja Slov. Bistrica še ni videla, in so morale sestre to točko ponoviti.
Ob zaključku nastopa se je br. Vigele zahvalil vsem prisotnim za udeležbo in jim izrekel dobrodošlico. Še posebej se je zahvalil sestram olimpijkam in ostalim sestram iz Ljubljane ter jim čestital k uspehu v Berlinu. Spomnil se je ponovno Nj. Vel. Kralja Petra II, nakar je godba zaigrala državno himno. Telovadni nastop je dosegel lep moralen uspeh, žal, da je slabo vreme onemogočilo tudi gmoten.
SUĐURAD. — 'Proslava Kraljevog rodendana. 5 septembra na večer priredila je ova četa početak »Petrove petoljetke«. Uveče je bila vrlo lepa iluminacija uz gruvanje mužara. Istodobno bio je sokolski ophod uz bakljadu. Klicalo se Kralju, i Otadžbini.
6 septembra u jutro nismo pošli na blagodarenje, jer je naša.župa pri-vremeno bez svečenika. Posle podne, održana je svečana sednica, koju je otvorio brat starešina, istaknuvši značaj ovog dana. Nakon pročitanih po-slanica bratskog Sokplskog saveza sednica je zaključena s jpevanjem Državne himne uz zanosno klicanjfc Kralju, Kraljevskom domu. Jugoslaviji i Sokolstvu.
TROGIR. — Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II. Na inicija-tivu Sokol, društva izvršena je ova proslava u Trogiru na vrlo svečani način. Več u subotu na večer čitav grad bio je rasvetljen, a u 9 sati prošla je gradom na čelu s Narod, glazbom sokolska povorka s bakljadom. Na trgu Kralja Aleksandra okupljenom narodu održao je rodoljubni govor brat J. Ko-
šema, nakon čega jc otpevana himna »Hej Sloveni«, pa su se onda prisutni uz gorljive poklike Kralju i Jugoslaviji razišli uz jeku prangija i puštanje raketa.
U nedelju izjutra Sokoii su prisu-stvovali blagodarenju u dupko punoj stolnoj crkvi, a po izlasku iz crkvc napravili su s glazbom ophod gradom. Zatim jc održana u sokolani svečana sednica, koju su posetili i mnogobrojni prijatelji Sokolstva, tako da ie čitava dvorana bila ispunjena. Na sednici -su održani rodoljubni govori sokol, funk-cionera i dve deklamacije, te je poslat brzojavni pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II.
Sednica je završena sveslovenskom himnom i oduševljcnim klicanjem Nj. Vel. Kralju i Kraljev. Domu.
Na večer je imala biti održana javna vežba, ali je zbog ružnog vremena odgodena i održana 8 septembra o. g. Ova je vežba doživela neočeki-vani uspeh. Bilo je prisutno preko h'-ljadu trogirskih građana, kojima je održao brat J. Koščina vrlo lep govor pozivajuči ih na rad i vernost Mladome Kralju i Otadžbini. Za njim je.sestra M. Baričevič deklamirala pesmu »Mladome Kralju«, a onda su sve kategorije izvele vrlo dobro svoje vt^e uz opče odobravanje publike. Osobito su se svidile vežbe muškoga članstva na preči, kao i ritmička vežba članica splitskoga Sokola, koje su požnjele bu-ru oduševljenja.
VRNJAČKA BANJA. — Proslava Kraljevog rodendana. Sokolsko društvo Vrnjačka banja, u čast rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II priredilo je niz uspelih svečanosti. Uoči rodendana organizovana je bakljada uz učesco gradanstva. Manifestacije prvom Sokolu Kralju i narodnom jedinstvu, pro-dužavale su se sve do početka svečane akademije, održane u velikoj šali hotela »Sotirovič«. Na akademiji su učestvovale sve kategorije, a pojedine tačke, na zahtev publike, prikazivane su i po drugi put, pred punom salom gostiju.
Na sam rodendan 6 o. m. posie blagodarenja u mesnoj crkvi, društvo jc održalo u sali banskog kupatila svečanu sednicu, na kojoj je objavljena Sokolska Petrova petogodišnjica.
Uspeh i u moralnom i u materi-jalnom pogledu potpuno uspeo.
Oglas
Izmedu 28 i 29 jula 1936 izgubio je svoju člansku legitimaciju broj 432 brat Milosavljevič Mirko, član niže navedenog Sokolskog društva, pa se moli svaki onaj tko je pronađe da je povrati sopstveniku ili društvu, inače se oglašava nevažečoni.
Sokolsko društvo Nova Gradiška.
Preporučamo tvrlke, koje oglašuju u »Sokolskom glasniku«!
KIIH1S
197-38
UČITELJSKA
TISKARNA
R.Z.ZO.Z.
P <S ■<<>	чЧ>	■fajš'.	Д'
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR »JASNIT«« ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 % DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
ROSI JA ~ FONSIER | društvo га ostguranfe I reosiguranfe • BEOGRAD
Izdaje Save* Sokola Kraljevin« Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik:, stjepan Čelar
• Uredjuje Redakcijski otsek • Tisk« Učiteljska tlskara (pretstavnik Francis Štrukelj) Ljubljana
Sve točke rasporeda uspele su dobro. Moralni uspeh dobar, čist prihod namenjen je za nabavu sokolske zastave.