DR. VIKTOR MURNIK:
Prosvetni rad u Sokolstvu1
„Ili ne znate, da su telesa vaša crkva svetoga Duha, koji živi u vama ? ... . — Proslavite dakle Boga u telesima svojim /“
Apostol Pavle Kot inču nima I, b, 19—20.
Pre no	šlo je	započeo svoj	rad	savezni prosvetni odsek, pilao se,
kao što	to	mora	da	čini	svako,	ko	počinje kakav posao: šlo ho-
čemo? Mislim, da treba odredili sledeče smernice prosveinome radu u Sokolstvu:
I.
Prosvetni rad u Sokolstvu ne sme i ne može biti nešto zasebno, °deljeno od rada u vežbaonici (sokolaniJ. Hočemo li, da se rad vrši u smislu Tyrševe sokolske ideje, koju smo preuzeli kao svoiu, 'riožemo i moramo iči samo za tim, da se medu članovima što bolje Probudi sokolska svest.
Sta je po lyršu sokolska svest? U članku «0 uzrocima propadanja i o sredstvima za oživljavanje sokolskih društava («Sokol» Godine 1881.) veli Tyrš:
. «Z n a d u li članovi — a nažalost delom ne znaju o lome baš ništa — kako važan ima zadatak lelovežba u čitavom narodnom Ustroju, imače i poslovanja prema sebi samima kao i prema z a-1 e d n i č k o j svrsi pa se neče iz sitničavih razloga u t i c a t i d r u-9 a m o. Podizanje zdravlja, radinosti, obrambene borbenosti i čudoredne vrlosti naroda, to ti je naš 7adatak, to je naš cilj, uloga, pa je bila u lom listu u svoje vreme podrobno razložena i tačno dokazana. G d e v a m je dru-s*vo, ko j e bi imalo važniji zadatak za čitav naš narodni život, koga možemo sačuvali i osigurati jedino pomoču neumornog napora?»
«Ko je» — govori dalje Tyrš — «svestan te važnosti, taj ima i o p š t u s o k o I s k u s v e s t, taj se neče nikada pitati o pravoj svrsi sokolstva 'neče tražiti opravdanosli telovežbenih društava bog zna u kojoj drugoj instanciji. Drugi deo te svesh leži u podrobnijem Jjromišljavanju o lome, s pomoču čega jedino mogu uspevati naša Rušiva, u svesti o sredstvima za njihovo očuvanje i pričanje.*
Sokolski prosvetni rad mora prema torne pre svega imati za-^Qtak, da p r i v u č e muško i žensko u sokolane i da ih tu i
0	d r ž i. Taj se dakle rad deli na dva dela:
v '*Ta' na sednici saveznog prosveinog odseka od 25. februara 1923. odobreni iz~ ^estaj namenjen je saveznoj skupšfini, koja će se držati dne 25. marta 1923. u Pogradu. Raširen je i popunjen prema izveštaju, što ga je podneo predsednik dVeznog prosveinog odseka na sednici saveznog odbora od dne 28. januara 1923.
Prvi se deo vrši van sokolane: medu nevežbačima i nevežba-čicama pa da postanu vežbači i vežbačice. To je sokolska propaganda medu nečlanstvom i medu članovima, koji ne vežbaju. Sredstva jesu: propagandni spisi, propaganda u dnevnim novinama, govori, predavanja za članove, koji ne vežbaju i za sire opčinstvo; najjače je sredstvo: praktični primer, javne vežbe, koje su več stvar tehničkog vodstva.
D r u g i se deo prosveinoga rada vrši medu vežbačima i vežba-čicama t. j. medu onim članovima, koji več vežbaju. (Razume se, da treba sve to na zgodan način činiti i medu naraštajem, mladeži.) Vežbačima i vežbačicama treba produbiti i utvrdivati sokolsku svest, čija se klica u njima pojavila s time, što su počeli vežbati. Valja im ucepiti u v e r e n j e o neopliodnoj potrebi teles-nog vežbanja za čoveka i o njegovoj velikoj važnosti za narod, da se s time trajno zadrži u sokolani. Sredstva za to iesu: podrobnije razlaganje sokolske misli, značenja telovežbe u zdravstvenom, mo-ralnom, estetičnom, narodno-gospodarskom i narodnom obziru, značenja za usavršavanje čoveka i naroda, razglabanje sokolskih načela, razglabanje sredstava s pomoču kojih se mogu doseči sokolski ciljevi, razglabanje sokolske organizacije, upoznavanje sokolske historije i povesti narodne te upozoravanje na sokolske i narodne uzor-muževe, razglabanje značenja i opravdanosti narod-nosne misli i t. d. i to u kratkim govorima pred vrstom, u periodičnim predavanjima s debatom posle toga, u sokolskim listovima i knjigama, na koje treba uvek i neprestano upozoravati; od velikog je upliva neposredni lični dodir (opčenje) prosvetmka s vežbačima: neprisiljeni razgovori o Sokolstvu svakom prilikom, koja se nuda, naročito pako na šetnjama i izletima.
Rad medu članovima koji vežbaju produbljuje i proširuje ono, što čini predmet za propagandni rad. A gde da stavimo granicu, na kojoj ima da počinje to produbljivanje i proširivanje?Sto dnblje bi zašla i na štoširoj osnovi bi se rasprava o našoj stvari u propagandnom radu rastegla, to veči bi uspeti mogla imati medu onima, koji bi hteli to do kraja čitati ili slušati. Granica pak se pruža sama od sebe s time, što ne možeš slušatelje, koji ne vežbaju, imati redovno sabrane, kako je to moguče sa članovima, koji vežbaju. Osim toga ti granicu stavlja i pomisao na to, da je verojatnije, da če član, koji ne vežba ili nečlan, ustrajati uz kratak govor, izrečen o pravoj prilici ili da uzme u ruke kratak spis, nego ako ima da sasluša dugačka ras-pravljanja ili ako mora da čita opširne spise. Kratkim nagovorom ili spisom možeš ga zadobiti i za to, da se dalje počne zanimati, da se u njem uzbudi želja za podrobnijom poukom i naposletku i želja, da se sokolski zaposli i udejstvuje. Pri propagandnom radu biče opet od velike koristi lični doticaj muža s mužem, žene s Ženom: razjašnjavanje i uveravanje, pozivanje, da pristupi sokol-skom kolu. Kod takvog posla, koga pojedinac ili pojedinka ne može obaviti pri večem broju, treba da sudeluju svi svesni i sokolski več zaposleni članovi. Da pak može to članstvo samo sve to da izvršuje potreban je čim temeljiti ji prosvetni rad medu samim članovima-Treba izmedu toga članstva samoga sad ovoga sad onoga privuči
Poslu prosvetitelja, kod članstva koje več vežba, da obavlja posao Prema upuiama i uz pripomoč samog prosvetiielja pa da se tako uvežba i što večma usavrši u tom radu. Ujedno če to biti to korisnije
1	?a njega samoga, jer če se morati intenzivnije baviti sa samom stvari.
11.
Dovde je sokolsko prosvetno delo neposredni rad. Mora da obasiže, u koliko je potrebno pa da se dostigne gore označeni cilj, duševno izobražavanje članstva. S tim izobražavanjem pod-razumevam podavanje znanja. Pod vaspitanjem duha pak kislim osveživanje i jačanje duševnog organizma kao dela tela i naoružavanje s moralnim osobinarria, koje su potrebne, da dode sto večma do i z r a ž a j a (udejstvovanja) zdrav i svež duh.
Svežina i moč duševnog organizma pridobiva se i sačuva s po-moču svestrane vežbe tela. Ta telovežba te razvija svestrano i harmonično, jača i čuva zdravo i sveže telo a s telom zajedno i zdrav, Svež i krepak duševni ustroj.
Cudoredne (moralne) vrline, kojih trebamo za što agilniju akciju duha, isto se tako razvijaju i krepe uz telovežbu i to, razume se, uz s o k o 1 s k u telovežbu, što znači svesiranu telovežbu, koja se iz-Vršuje i vodi po sokolskim načelima.
. Sve to treba da ude duboko do svesti vežbača i vežbačica: zašto
1	kako i u kakvu svrhu se mora izvršivati telovežba baš tako. To Produbljivanje sokolske svesti je rad prosvetnih sokolskih radnika.
Гај rad naposletku dovršuje navodenje vežbača i vežbačica primeni u sokolani zadobivenih telesnih, moralnih i duševnih Vrlina i u svom životu prema smislu sokolskih načela. Prosvetni radnici treba dakle da navode, pobuduju na to, da se telesna, moralna i duševna moč pridobljena u vežbaonici primenjuje i upo-'rebi za svestrano opšte usavršavanje čoveka, koje treba sad Vežbač da čini sam.
. lo usavršavanje tiče se koliko moralne toliko i duševne (inte-,ektualne) strane, dakle obojeg! Sokolstvo izgraduje prosvetu na 'jdravlju i telesnoj snazi i na time uzano vezanom zdravlju i sili duše. Samo izobražavanje (obrazovanje) duha ne bi bilo sokolsko Prosvetno delo. Bilo bi bez sokolske podloge. Bilo bi samo saniranje znanja. Samo te /nanje još ne vaspitava moralno: muž, *°)i bi imao u svojoj glavi znanje učenjaka čitavoga sveta, mogao b| > Pored toga biti največi lopov. Pa ni samo pobudivanje k moralu J,e č i m a, ne bi nikome dalo moralnih vrlina. Morao bi ih sam pridobiti za sebe, sam se vaspitati, ako bi ga uopče reči na to i pomudile. Takvo se vaspitanje pak započinje več glede mnogih ^oralnih vrlina a i završuje u vežbaonici. Najpre rad a tek onda re.ci razjašnjavanja! Sama če teoretska pouka kod velike večine *|ci na jedno a izači na drugo uho, u dušu neče zači ništa niti če u Usi išta evolueionisati u sokolskome smislu. Jer spoznaja onoga,
,,0 treba da je na i u Sokolu, još ne znači vežbanje u torne. U vež-DQonici praktično učiš, kako dolaze do i z r a ž a j a moralne
vrline.
Zato — naglasujem još jednom — mora sokolski prosvetni rad voditi najpre u vežbaonicu, gde započinje rad prednjakov. Ruku u ruku s prednjacima treba prosvetitelii da produbljuju u članovima sokolsku svest i posle da ih navode, kako če uspehe sokolskog vaspitanja, zadobivene u vežbaonici primeniti svestrano u životu.
Telovežba je pravi sokolski rad na samom čoveku na njegovom telu. Udešena prema sokolskim načelima ustvaruje ti ujedno tvrd temelj za razvide moralnih sila, koje se u najvažnijim smerovima razvijaju ved pri samoj sokolskoj telovežbi i onde dolaze do izraža ja i delatnosti: tvrda volja, odlučnost, energija, brza spremnost, ustrajnost, tačnost, solidnost, savesnost, disciplina, bratski obzir prema drugima i t. d. Sve te i još mnoge druge čudo-redne vrline, koje se razvijaju u vežbaonici, izviru iz sposobnosti samozataje, koja se 11 najobilnijoj meri gaji u sokolskoi vežbaonici. Ta je sposobnost usl o v za privaspitanje svili ostalih moralnih vrlina. Ka potpunom moralnom usavršenju, dakle ka pridobivanju 1 jačanju u drugim dudoredmm vrlinama, kojih ne možeš neposredno pridobiti u vežbaonici, koje prema torne treba da stekne svaki sam a za koje je mnoge rad u vežbaonici jaka pobuda — k torne pobudivati ih radom samim u vežbaonici danu pobudu okrepiti rečima, s razjašnjenjem, s navodenjem jakih razloga — u lome treba da vidi sokolski prosvetni radnik u s a-vršenje svoga rada u moralnom pogledu. Ovde je n. pr. do česlilosti, čistoče i lepote govora i vladanja (ponašanja), umerenosti, antialkoholizma, antinikotinizma i t. d.
Sokolska telovežba priprema uiedno i najbolji temelj za rad duha: zdrav i krepak duševni organizam. Vežbač ili vežbačica, koji dobe u vežbaonici dobar moralni temelj, veliku sposobnost samopregora, tvrdu volju, energiju i ustrajnost pa sposobnost idealnoga zanosa, jer je, kako Tyrš kaže «sveslrani harmonični raz-vitak tela težnja, koja ne mari za materijalni dobitak ni za spoljni uspeh, težnja sasvim i d e a 1 n a, a nas o p 1 e m e 11 j u j e i uzdiže svaka idealna težnja te nas čini sposobnima, da se i u drugim smerovima uzdignemo nad svakidašnjicu i da dostignemo idealne ciljeve,» imače tada najbolje uslove za usavršavanje duha, koliko samo može svako pridobiti prema svojoj individualno) (prirodenoj) osnovi. Prirodnu pobudu za to, što je po Tyrševim rečima primi vežbač u sokolani, treba tada da još ojača prosvetni radnik svojim pobudivanjem i da ga navodi, da svoje savršene sile telesne, moralne i duševne upotrebi u službi otačbine.
S pobudivanjem na usavršavanje duha završuje se posao prosvelitelja u duševnom pogledu. Samo usavršavanje duha, samo obrazovanje duha, zadobivanje znanja preko one mere, koja je potrebna za produbljenje sokolske svesti, več pada van okvira sokolskog prosvetnog rada. To treba da učini vežbač i vežbačica sama. Društvo pak neka se po mogučnosli pobrine za sredstva pogodna za s a m o 11 č e n j e: za knjige. Osnivanje sopstvene društvene o p š t e kn jižnice pored svakom društvu neophodno potrebne stručne knjižnice (kao izdalnog pomočnog sredstva za produbljivanje sokolske svesti) neka dakle takoder bude na brizi
Prosvetnih radnika. Neka se dakle osnuje ili sopstvena društvena opšta knjižnica i čitaonica ili z a j e d n o s drugim ustanovama, s drugim faklorima, kojima je svrha podizanje opšte Prosvete. Sokolski prosvetni radnik neka upozoruje na te institucije, Sdegod ih ima pa da se članovi korisie njima. li tu svrhu treba da se udesi doticaj sokolske prosvetne organizacije s njima.
Pobudivanje na sarnoučenje važno je i zbog produbljivanja sokolske svesti. Članovi treba da se i ovde u što večoj meri sami obrazuju, proučavaiu sokolske časopise i knjige i sami se uivrduju u sokolskoj svesti. Pobudivanje na to i briga za što večim proširenjem citanja sokolskih časopisa i knjiga, opet je stvar sokolskih prosvetnih radnika. Ako štogod ne razumeš, brate ili sestro, a ti podi k pro-svetiielju, da ti on razloži ili iznese prilikom skupnih rasprava (debatnih večeri) pa da se svi pouče i da se pojmovi razbistre.
U poglavlie pobude, pobudivanja zanimanja spadaju i poučni ^-lefi. Sudelovanje u narodnim svečanostima neka produbi narodnu svest i neka jača hubav prema domovini. Sokolski muzej — čije °snivanje nalaže vidovdanski sokolski sabor — neka posluži opet produbljivanju sokolske svesti; a isto tako i pribavljanje grade za !storiju jugoslovenskog Sokolstva s posebnim obzirom na narodno oslobodenje. Da treba obračati naročitu pažnju na prosvetni rad u narodno ugroženim ili još ne oslobodenim krajevima, razume se samo od sebe.
Naposletku su tu još i plemenite zabave (dramske pretstave, akademije i dr.), koje spadaju radu prosvetnih radnika. Treba da jmaju takav značaj, da pružaju članovima zaista plemenito uživanje j Pobudu a ne da se vrše na štetu sokolskog rada u vežbaonici i kao što uopšte treba da se rad prosvetnih odseka brižljivo obazire na rad u vežbaonici, taj temelj, na kome se izgraduje sokolska Prosveta.
111.
lelesno vaspitanje pa moralno i duševno vaspitanje jesu i moraju u Sokolstvu nerazdruživi. Odeljivanje jednog od drugog značilo bl dva ra/ličita zadatka. Sokolski je pako zadatak samo tedan, ti 'me,„11 iedno združeno telesno, čudoredno i duševno vaspitanje. Sta više, takvo sokolsko društvo, koje ne bi vežbalo, nego bi se davilo samo duševnim obrazovanjem, promašilo bi svoj sokolski 2adatak. Takvo društvo ne bi više bilo sokolsko društvo; ono ne bi više izgradivalo prosvetli na sokolskom tvidom temeliu.
„ Bilo bi idealno, kad bi sokolski prednjači sami obavljali posao, sto smo ga primorani predavati prosvetnim odsecima.
Iskustva u našem Sokolstvu nas uče, da su najbolje uspevala ona 'Jruštva, u kojima su sami prednjači, naročito načelnici, vršili i taj ad, l<oji i je za pravo njihov rad, i to baš za to, što je vršio prosvetni dd onaj isti, koji je izgradivao temelj s telesnim vaspitanjem i koji aj temelj čestito poznaje kao i samo članstvo, u kojem je gradio. akva su društva najbolje uspevala, najkorisnije su delovala i bila u najjače uporište za razmah čitave sokolske organizacije.
Nažalost, nije dano svakom prednjaku 1 prednjačici, da može vršiti potpuno taj zadatak prednjački. Zbog ioga se morala u so-kolsku organizaciji! preuzeh i uredba prosvetnih odseka. Zato pak se mora rad prosvetnih odelenja uzano spajati s telovežbenim teh-ničkim ratiom. Česi su, crpeći pouku iz svojih bogatih iskustava pri sokolskom prosvetnom radu, god. 1921. proveli to tesno spajanje pa su u tom smislu preuredili i organizaciju tehničkoga vodstva čehoslovačkog sokolskog saveza. 1 mi smo u saveznom starešinstvu zaključili, da savezni prosvetni odsek dovedemo u najtesniju svezu s tehničkim odborom. Tome imam zahvaliti, da sam kao savezni načelnik i predsednik saveznog tehničkog odbora sada i predsednik saveznog prosvetnog odelenja. U isti su izabrana još dva člana tehničkoga odbora brača Miroslav Ambrožič (ujedno i kao urednik «Sokolskoga Glasnika*) i Vladimir Kuščer i nadalje još brača: dr. M a t i j a A m b r o ž i č , Ivan Bajželj (knjižničar i novinar), Engelbert Gangl, dr. Pavle Grošelj, dr. Jovan Hadži (podpredsednik), dr. NikolaRadojčičidr. Sta-n e R a p e (tajnik i nadzornik).
Za to kratko vreme otkako postoji, ne može se prosvetno ode-lenje iskazati nekim završenim delom.
Prosvetni rad je još mnogo gde u povojima ih ga još uopšte nema. Treba da se ledina ore. Naročito je na selu velika potreba za prosvetnim radnicima. Takve čemo radnike morati tek uzgojiti i tu čeka veliki posao za ž u p s k e prosvetne odseke. Treba da se orga-nizuje taj župski prosvetni rad i to če biti predmet rasprave na sednici predsednika prosvetnih odseka sviju ž u p a, koja če se vršiti dan pre glavne skupštine u Beogradu (24. marta ove godine).
Savezni prosvetni odsek misli, da treba odrediti neki minimum prosvetnoga rada, koga može izvesti svako društvo pa ga zato i mora izvršiti svako društvo. Taj bi se minimum postepeno povečavao, gde i koliko je to moguče. Kao taj minimum zamišljamo nagovore (oslove ih kratke govore) pred v r s t o m, koji treba da traju pet, naiviše deset minuta a imaju jezgrovito da razlažu pre svega sokolsku misao i sokolska načela. Kratko i jezgrovito pa da pobudi članove na razmišljanje! Govore ima da održi sam načelnik a ako bi veema ispočetka bilo potrebno, neka mu pri sestavljanju pomogne prosvetitelj. 1 to je dobro, da govore drže izmenično prednjači. Postepeno neka prosvetnik navodi na taj posao i sposobnije članove. To če povečati zanimanje medu članovima, biče uspešnije, dovodiče članove do toga, da i sami rade, da čitaju, da se poučavaju. Prosvetnik neka daje pobude za to, neka pomaže pri proučavanju grade i sastavljanju nagovora1.
Da se grada za te govore jednolično uredi, trebače da se izdadu sastavci za 5 do 10-minutne govore kao pomagala brači za te »nagovore*. Gde ne bi išlo nikako drukčije, mogao bi to pročitati pred vrstom bilo načelnik, bilo prednjak ili inače kogod. Dok još nemarno tih sastavaka, preporučujem, da se razdeli na vreme od 5 do 10
1	Vidi o fome članak O. Pospišila: »Prispevek k methodologii vzdelavaci prače sokolske« u »Vestniku sokolskom* g. 1921., br. 10., sir. 279.
minuta gradivo, sto ga sadrže knjige «Predavanja» (Sokolska Uzgoja. Nauk o nagovoru.) i «Bit misli sokolske*. Kako da se grada t*h knjiga razdeli, o torne daje upute br. 1. Bajželj u drugom broju ovogodišnjeg «Sokolskog Glasnika».
. Znamenito je upoznavanje velikih narodnih muževa. Upoznavanje le to velikih uzora. Za nas je ovo tim važnije, jer če nam ujedno Pomoči do produbljivanja narodnoga jedinstva. Sve članstvo tre-balo bi da poznaje rad, što su ga obavili velikani sviju delova naše otačbine; članstvo u srpskome delu, velikih muževa iz slove-načkoga i hrvatskoga dela i članstvo u hrvatskome delu, velike rnuževe iz srpskoga i slovenačkoga dela a članstvo u slovenačkom delu velikane iz hrvatskog i srpskog dela države — razume se pored velikana iz svoga dela. 1 ti veliki uzori neka budu predmet kratkih govorci. Neka se spominju i veliki dogadaji u narodnoj historiji. Savezni prosvetni odsek sabire materijal za h i s t o r i j s k i k a-' e n d a r, koji če onda služiti kao pomočno sredstvo. O dnevnim 9odišnjieama rodenja ili smrti velikih muževa iii obletnicama historijskih dogadaja ima da se u govorima pred vrstom upozori na nje.
S a m o u č e n j e valja smatrati najvažnijim i na to treba neprestano pobudivati. Čitajte sokolske knjige i časopise! Kratki govori i predavanja mogu i moraju imati uopšte samo tu svrhu, da Potaknu, da pobude zanimanje za odnosni predmet i da potaknu slušaoce, da se sami intenzivnije njime bave. No za samoučenje treba dati potrebna pomagala. To su knjižnice. Morače dakle svako društvo imati sokolskuslručnu knjižnicu a prema mo-aučnosti i opštu knjižnicu (ovo eventualno zajednički s kakvom orugom institucijom). Treba da se sasiavi spisak sokolskih s t r u č n i h knjiga, koje mora imati svako društvo u svojoj knjižnici. U saveznom je prosvetnom odseku u tu svrhu izabrana naročita komisija — brača Bajželj, Gangl i Kuščer — koja jfna da sastavi spisak sviju dela jugoslovenske sokolske literature, koje mora obvezatno da ima svako sokolsko društvo u svojoj so-kolskoj knjižnici. Br. dr. M a t. A m b r o ž i č sastavlja spisak knjiga
0	zdravstvu, pogodnih za sokolska društva.
Nadalje se sastavlja spisak čitave srpsko-hrvatske i slovenačke oinladinske literature za naraštajske knjižnice. Savezni se odsek obratio na sve izdavačke institucije s molbom, da pošalju ^Piskove svojih knjiga. Izabiranje slovenačkih knjiga za naraštajnu knjižnicu preuzeo je brat Gangl a srpsko-hrvatskih br. dr. S t o-
11	č e v i č. Odabrane knjige imače na stovarištu «Sokolska matica». ■
Sporazumno sa saveznim tehničkim odborom izrađen je r a d n i Dr.ogram za godinu 1923. (referat brata Mir. Ambrožiča) °ojavljen u «Sokolskom Glasniku».
Naposletku treba još da spomenem, dasu u raspored žup-skog prednjačkog tečaja, koji če se održati kod saveza Meseca aprila o. g. preuzeta i predavanja o sokolskom prosvetnom radu i sredstvima za taj rad, da se deonici ‘eeaja upoznaju s tim radom i koliko je moguče i usposobe zanj.
96
СОКОЛСКИ ГЛАСНИК
1923 III-IV
PETAR M. LAZAREVIČ:
Skautizam i Sokolstvo
U poslednje vreme skautizam pokušava da dodje u što tešnju vezu sa Sokolstvom. Vodje skautizma staraju se, da u pojedinim sokolskim društvima organizuju skauiska odgljenja, pa su negde u torne i uspevali.
Taj fakt daje nam povoda, da o poreklu i cilju skautizma progo-vorimo opširnije, kako bi sa skautskom idejom upoznali sire sokolske slojeve.
Skautizam je dobio svoje ime od engleske reči «skout» — izvidjač.
Tvorci skautizma su Englezi, ali ipak njegova domovina ni je Engleska, jer su Englezi skautizam stvorih u Južnoj Africi, u Trans-valu, stvorili su ga za vreme čuvenoga Englesko-Burskoga rata.
Još pri kraju osamnaestoga stoleča, Englezi su počeli da za-uzimaju Južnu Afriku. Godine 1795. oni su pod generalom Gregom iskrcali jedan odred vojske i zauzeli Kap (Greben, na jugu Afrike), koji su dotle držali kolonisti Holandjani, od kojih se jedan deo bio tu kolonizovao iz čisto trgovačkih pobuda, dok su drugi bili politički emigranti.
Kad su Englezi počeli da uvode svoju administraciju, onda je velik broj holandskih kolonista napustio svoju drugu domovinu, Kap, povlačio se ka severu, fežeči tako da izbegne «jaram engleske admimstraeije» i da živi slobodnim i samoslalmm životom.
Žrtvujuči slobodi i samostalnosfi ugodan život i svoju dofadanju civilizaciju, ovi su kolonisti, pod imenom «Buri» (Boer = siočar, lu-talica), lutali čitavo jedno stoleče po pustim krajevima južne Afrike, ginuli su i od divljih starosedelačkih plemena i od divljih zverova, ali su uvek ostali uporni i nepokolebljivi pobornici slobode i samo-stalnosti.
Pod raznim vodjama ovi su se izseljenici sve više udaljavali od «jarma engleske administracije«, ali je ovaj «jaram» stalno išao za njima. Prvo su se zadržali južno od reke Oranža, a kad Englezi i tu proširiše svoju vlast, oni predjoše Oranž, no ne nadjoše mir i slobodu. Englezi objaviše, da pod svoju vlast stavljaju sve Evrop-ljane do 25° južne širine, te ova uporna iseljenička plemena predjoše na sever preko reke «Val« i obrazovaše sebi novu postojbinu «Transval», izmedju reke Vala i reke Limpopa. U foj državi živeli su vrlo kratko vreme slobodno i samostalno, jer se ubrzo na njeno) južnoj granici otkriše bogata dijamantska polja, koja navukoše pažnju i požudu snažnijih i jačih.
Najzad posle čitavoga stoleča borbe, muke, napora i patnje, Buri su pod svojim, sad več u svetu slavnim generalima Botom i Devetom imali da tuku sa Englezima jedan dug i očajan rat onda, kada su smatrali da su več našli obečanu zemlju mira i spokojstva. Posledica toga rata je bila, da su 1900. godine Buri izgubili svoju slobodu, a da je Transval potpao pod Engleze.
Svojim nadčovečanskim naporima i podvizima u torne rafu, Buri su izazvali simpatije i divljenje celoga sveta. Ali je njihova nad-
čovečanska borba za slobodu dala ogromnoga truda i muke njihovim neprijaieljima i pobediocima, Englezima. U loj neravnoi borbi engleskoga Džina prema šačici boraca za slobodu, Englezi nikada nisu imali dovoljno sredstava, da bi što pre savladali svoga, brojem maloga, ali shvatanjem slobode velikoga i snažnoga ne-Prijatel ja.
Iražeči iz dana u dan sve nova i nova sredstva, Englezi su došli na ideju, da broj svojih boraea uvećaju uvodjenjem skaufa. General Baden Paul za vreme borbi oko mesta Mafekinga, pokupio je svu decu od četrnaeste godine na više i obučio ih je službi izvidjača, održača veze, ordonanasa i. t. d. Ova proba kod Mafekinga svojim rezultatima toliko je oduševila generala badena, da je on posle, po Povratku u Englesku, svu svoju energiji) posvetio sprovodjenju skautizma, a naročito organizaciji skautskih četa u kolonijama, gde ie ubrzo posle englesko-burskoga rata broj kolonijske deee uvedene u skaulske čete dostizao ogromnu cifru od pola miliona.
Da bi cela ova stvar bila što primamljivija, Englezi su u skautizarn uneli največe šarenilo: šarenilo barjačiča, šarenilo amblema, šarenilo raznih znački na rukavima, šarenilo raznih pantličica na rame-nima i na odeči u opšte.
Skautizarn je u engleskim kolonijama imao toliki uspeh, da su Englezi i van svojih kolonija počeli da sire skautizarn svugde, 9de se samo moglo nači pobornika, koji bi tu ideju prihvatili. Oni u tu svrhu troše velike sume novaca, pa s jedne strane taj fakat,
9	s druge strane fakat da u skautskome sistemu ima mnogo koje čega lepoga i korisnoga, svet se često lako i vafreno zagreva za skautizarn, prima ga, unosi u svoiu omladinu, pa uz njega sa svim nehotice unosi engleske šešire, englesku odeču; kroz njega unosi
11	omladinu izvesnu vezu sa Englezima.
1 kod nas se posle rata javlja propaganda za skautizarn. Nje je bilo i u Srbiji pre rata. Skautizarn se u Srbiji javio godine 1910., u doba kada naše Sokolstvo nije imalo svoje dubine, pa je i pored ‘°ga fakta o Sokolstvu, skautizarn slabo napredovao.
. Posle svetskoga rata skautizarn u Jugoslaviji nailazi na sasvim ^menjene prilike: srpsko, hrvatsko, slovenačko i českoslovačko Sokolstvo spojeno u jedan savez, to Sokolstvo sa savršenim sistemom telesnoga odgoja i sa idejama, koje preko nacije i slovenstva teže da obuhvate čitavo čovečanstvo. Sokolstvo je tako s^vršena nacionalna ustanova, da niti mi treba da tražimo nešto savršenije od Sokolstva, niti naši prijatelji, koji našoj naciji žele dobra, treba da nam naturaju nešto mimo Sokolstva.
Skautizarn i Sokolstvo ponikli su u razna vremena, u raznim Delovima sveta i iz sa svim suprotnih pobuda.
Sokolstvo je bez malo za čitavo pola stoleča stari je od skautizma. °no je poniklo u bratskoj nam Češkoj naciji, a stvorili su ga veliki prodni učitelji i borci za slobodu svoga naroda, 'Vrš i Fligner.
Skautizarn je ponikao u Africi, on je ideja jednoga vojnika, generala Badena-Paula. Ta ideja je ponikla u ratu, u glavi jednoga
m
СОКОЛСКИ ГЛАСНИК
1923/111-IV
generala osvajača, a sa ciljem da ojača osvajačku snagu njegove vojske.
Ta razlika u pobudama za stvaranje Sokola i za stvaranje skauta, ima još i danas, i imače uvek jakoga iraga u radu Sokola i u radu skauia. Soko je i danas jedna od najnacionalnijih ustanova, skautizam to nije. Skautizam je danas, najblaže rečeno, engleska propaganda.
Protivu skautskoga sistema vežbe ne bi se moglo biti neras-položen. Ima tamo stvari koje bi se d e 1 i m i c e mogle primiti i za vežbu Sokola.
Čak i protivu uvodjenja celokupnoga skautskoga sistema ne bi se imalo nista, ali samo onda, kad bi se skautizam uvodio tamo, g d e več ne postoji ništasavršenije od njega, i pod uslovom da se skautizam nacionalizira.
Engleski skautizam, koji iskreno i iz humanih i prijateljskih pobuda pristupa jednome narodu, mora još pred pragom Domovine toga naroda ostavih i svoje engleske šešire, i svoje istočnjačko šarenilo, i svoje zastave sa drečečim bojama, i sve ostale kolo-nijalne ukrase.
Ako se več nadje jedan veliki narod, koji iz čisto prijateljskih i humanih pobuda, iz čiste sentimentalnosti želi da pomogne naš narod, onda je najprirodniji put, da taj veliki prijatelj ojača ono, što imamo ili da stvara ono, što nemarno, a nikako da pored onoga što mi imamo bolje i savršenije, proiura u istome žanru nešto lošije i nesavršenije.
Englezi na skautizam van Engleske troše znatne sume novca.
Neka je hvala našim velikim prijateljima na onome, što su u po-slednjoj deceniji za nas učinili, ali mi sebi, svojoj budučnosti i svojoj deci dugujemo potpunu iskrenost, te moramo napomenuti, da veliki i snažni vode veliku politiku, a velika politika nema nikakve veze sa sentimentalnošču. To je u ostalom i sasvim pojmljivo. Samo bi i mi trebali več dovoljno da znamo, da veliki narodi ne misle samo na danas i na sutra, več da misle na sto godina u napred. I još nešto. Veliki narodi su narodi od računa, oni ne če založiti ni jednu paru, ako im ta para ne če, ma i posle sto godina, dati kakve koristi.
Mi ne možemo tvrditi, da če nas Englezi kroz svoj skautizam poengleziti, niti da če od nas stvoriti englesku koloniju, ali ono što pozitivno možemo reči, to je, da nam je on danas štetan. Stetan je i razjedinjuje našu nacionalnu snagu.
. Danas, u doba sredjivanja naše zemlje, nama je potrebnije nego ikada, da se sve nacionalne sile koncentrišu, da se sva energija pribere i uputi jednim padcem. I ne može biti ni jednoga prijatelja naše zemlje i našega naroda, koji bi imao drugojače težnje i drugo-jače želje.
Na svaki način da nama ne bi mogao nametnuti niko ništa bez naše volje i našega pristanka. Prema tome mi ne možemo da krivimo Engleze, što se kod nas uvodi skautizam. Oni nam ga ne naturaju, več samo pomažu pokret, koji kod nas vode naši ljudi.
Mi ne možemo da krivimo ni te naše ljude, koji su u taj skautski pokret zagazili, ne možemo, jer medu njima ima oprobanih nacio-
nalnih radnika i osvedočenih patriota, koji sve što rade, rade u najboljoj nameri, da pomognu svome narodu.
Radi tih mi i iznosimo ovo nekoliko fakata, te da bi izbegli sve ono što danas razjedinjuje našu nacionalnu radnu snagu, koja danas treba da je na vrhuncu napona.
MIROSLAV AM5ROZIC:	(Nastavak.J
Sokolska vaspitna metodika
5.	Sokolstvo i vera.
Utemeljujući naše stajalište prema bilo kojoj veri, moramo ponoviti stavak, koga smo več dalje gore napisali: Sokolstvo je na-nienjeno čitavome narodu. Sokolstvo teži za tim, da pride čitav narod u njegov krug — cilj bi Sokolstvo doseglo tek onda poipu-noma, kad bi se u njegovom krugu vaspitao po njegovoj vaspitnoj metodi i s njegovim vaspitnim sredstvima čitav narod. To su ne-Promenljive činjenice. Čim pako te činjenice stoje na snazi, jasno je, da Sokolstvo ne sme preduzimati ništa, čime bi se isključio deo naroda, koji je inače pozvan da sudeluje u Sokolstvu, iz njegove sredine.
U našeg naroda vidimo više vera — ako bi se Sokolstvo zauzi-nialo za jednu ili drugu tih vera, zatvorilo bi vrata za sve one, koji ne ispovedaju baš tu veru.
Sem toga nije Sokolstvo pozvano, da se uopšte upušta u verske odnose svojih članova, jer ni jedna od vera, koje su u nas priznate, ne stoji u protivnosti sa sokolskim načelima, a i zato, što Sokolstvo smatra to privatnom stvari svakog pojedinog člana. Članovi sokolske organizacije mogu biti dobri, najbolji vernici. Nikoje sokolsko načelo ne može se torne protiviti, pojedinci pak članovi sokolske organizacije moraju poštivati verski osečaj svoga brata 'h sestre, što izlazi iz unutranjeg uverenja isto tako, kao što moraju dopustiti naziranje na svet onima, koji nisu uvereni vernici. Sokolstvo se protivi svakoj neiskrenosti i licumerstvu. Svaki neka Postupa u stvari vere po svojoj savesti i svome razumu i neka 'spunja svoje dužnosti prema svome bližnjemu, prema narodu i covečanstvu. Verske su stvari prepuštene, da ih svako za sebe udesi bez ikakvog upliva od strane naše organizacije.
6.	Ko može da bude članom naše organizacije?
. Nadaje se pitanje: šla treba Sokolstvo da traži od svakog po-ledinca kao preduvet, da uopšte može stupiti i biti u našim redo-^чпа? Mi kažemo doduše, da mora čitav naš narod da bude u našem ^rugu, no s time nije nikako rečeno, da bi morali primati u naša društva i ljude, za koje znamo, da su počinili nečasna dela.
. U tome moramo biti na čistu o primanju novih članova a važno le to u dvojakom smislu. Prvo moramo paziti na to, kakvi su naši banovi s obzirom na opšti naš uzgoj, jer uspeh vaspitanja ovisi od
svojstava članova. Dogodilo bi se, da se u našim redovima pojave rdavi elementi, koji bi — i ako su u manjini — prečili pravo vas-pitanje lli ovo uopšte onemogučili. Pristup je u Sokolstvo drago-voljan a isto tako i istup. Ljudi, koji bi bili na sramotu društva, oterali bi večinu od društva, jer je prirodno, da ni Sokolstvo, koje upo-trebljava samo prirodna sredstva, ne može učiniti više, nego toliko, koliko se uopšte može postiči s prirodnim sredstvima. U tom pogledu zaslužuje več svaki rušilac discipline, da ga se isključi iz društva. Nada sve važna potpora za dobro vaspitanje je ugled, šio ga ima naša organizacija i koga treba da sačuva. Neporočnost članova treba dakle da se sačuva po svaku cenu; neoprostiva je površnost u tom pogledu prilikom primanja novih članova.
Razjasnimo tu stvar još i na taj način: Hočemo da vaspitamo narod u dobrom i plemenitom, u svestranom zdravlju i moči. U pogledu fizičnog vaspitanja ne lečimo bolesnike, nego krepimo i jačamo zdrave. U stvari čudorednog (moralnog) vaspitanja pako stojimo na istom gledištu, pa si pretstavljamo tok opšteg ozdravljenja ovako. Postepeno če nestajali ljudi, koje je več danas za-bacilo društvo na podloži postoječih zakona i zakona opšte morale, što veče če dimenzije zauzimati sokolsko vaspitanje. Ako je njihov broj danas veči nego je bio pre rata, jer je rat škodljivo delovao na sve čovečanstvo, mora se ipak njihov broj umanjivati zbog pro-tivnog upliva sokolskog vaspitanja a to naročito čim zauzme sokolsko vaspitanje tako širok opseg, da zahvati večinu naroda. Tok takvog ozdravljenja može da se vrlo naglo izvrši, jer je početak našeg vaspitanja moguč več u ranoj mladosti počam od 6 godina — s decom počinjemo; generacijama dolazi do izražaja upliv vaspitanja, upliv, koji se pojačava od kolena do kolena sve večma i večma.
Tako napreduje sve dalje prema svome cilju naše vaspitanje prirodnim puiem bez obzira na propalice, zločince i ljude, koji stoje moralno ispod normale, kojima nije Sokolstvo namenjeno da bude neko popravilište, kao što Sokolstvo nema bolnice za bolesnike. Sokolstvo je pozvano, da sačuva i pospešuje sve ono, što je zdravo — a zdravima u čudorednom pogledu smatra Sokolstvo * sve one, koji su neokaljani, koji ne nose na sebi ljage prestupa proti tudem vlasništvu u svoju korist, pa one, koji nisu opšte osudeni s nemoralnih činova i zločina protivu interesa naroda i otačbine.
Sokolstvo, koje hoče da digne narod na viši stepen čudorednih sila, mora več samo po sebi imati kao karakterni biljeg neporočnost — mora imati neporočno članstvo, inače bi bilo čitavo njegovo nastojanje osudeno na neuspeh. Neporočnost je uslov za ugled i za poverenje od strane naroda.
S toga gledišta odgovaramo na pitanje, koje smo čas pre stavili. Sokolski vaspitač mora znati, da naši zadaci zahtevaju od sokolski vaspitanog člana više dobrih svojstava, nego što to traži narod i državni zakoniei od ostalih državljana.
U tom smislu mora sokolski prednjak vaspitavati — a upravni organi neka budu pri primanju članova strogi i oprezni.
7.	Sokolsivo kao društvena organizacija.
Sokolska se ideja može sprovesti do skrajnosti jedrno u organizaciji, u kojoj radi svaki član besplatno. To znači, s drugim rečima, da se sokolska ideja takva, kakva je zamišljena i u čitavoj svojoj celini ne može izvesti ni u kom drugom krugu, do li u društvu, koje le ustanovljeno na podloži skroz demokratskih pravila, u kome je Pristup dragovoljan i iz koga je isiup prepušten slobodnoj volji, u kome radi svaki pojedini član iz nesebičnih motiva i bez ikakve nagrade.
Saradivanje je u Sokolstvu dragovoljno. Dobrovoljstvo je bitni uslov našeg vaspitanja. Ono, što postignemo time, da prepustimo svakome članu slobodnu volju, nebi mogli postiči ni s kojim prisilnim sredstvima. Jer: svako mora sam sebe prisiliti na saradivanje.
Io	je več samo sobom vaspitno nastojanje. Svako prinudivanje Ponižuje čoveka, oduzima mu ponos i samosvest. Do prinudenog Posla čovek nema veselja a kamo li oduševljenja. Za delovanje u Sokolstvu, koje je naporno i teško, koje zahteva žrtava i velike samozataje, neophodno je potrebna ponosna samosvest, pa da radiš, žrtvuješ i zatajuješ dragovoljno, neophodno je potrebno veselje i oduševljenje za stvar; inače nečeš izdržati a ni rad ti neče biti tako temeljit, kako bi morao biti i tvoje saradivanje je bez uspeha, za kojim idemo.
Analogno je stvar s naplatom za sokolski rad. Ako tačno uzmemo, °nda je naplata sredstvo, s kojim si prisiljen na rad. ler, ako radiš *a platu, več je nastupio onaj «moraš», koji ograničuje tvoje htenje. Dobrovoljnost je okrnjena več i onda, kad tek računaš na to, da češ za to, što si uradio primiti nagradu. Tvoj rad več teži za zaradom a ne polazi iz potpuno slobodnog naginjanja u korist dobre stvari. Ponos s tvoga rada več ne može da ostane c‘st, nemaš više toliko povoda za oduševljenje, pritajivaš se zbog Zarade, žrtva nije više tako plemenita, napor postaje neprijatnim
—	uspeh dvojben.
A da se dobro razumemo, moram spomenuti slučaj, koji baš ne sPada u gornji stavak. Uzmimo, da smo pridobili brata (sestru) Prednjaka ili drugog kog sokolskog funkcionara, koji se potpuno žrtvuje za sokolski rad i mora radi toga da napusti svoje zvanje.1 U takvom slučaju mora brat da dobije sredstava za život i u takvom slučaju ne radi prednjak ili sokolski funkcionar radi plate, več mu samo daje organizacija sredstva za život, jer se inače ne bi mogao Žrtvovati za sokolski rad. Njegovo delovanje ostaje usprkos toga C|sto, nesebično i oduševljeno.
S gore označenog stajališta treba da prosudujemo i naše gledište Prema školi i vojsci.
Pri tome prosudivanju moramo uzeti u pretres dve stvari: prvo sokolski sustav telesnog vežbanja- i drugo, vaspitanje u sokolskom
Baš bi sada trebali nužno takvog saveznog putujućeg prednjaka.
Tom prilikom upozorujem na to, da razlikujem sustav telesnih vežbi
4	sokolskog vaspitnog sustav a. Kako si ja to zamišljam, razložio arn u Početku moje rasprave (vidi stranu 7. prvoga broja).
duhu, to znači čitavo sokolsko vaspitanje po sokolskoj vaspitnoi metodi, po sokolskim uzgojnim načelima.
Prvo se dade uvesti kud god bilo bez svakih teškoča a drugo je teže baš zaradi važnosti načela dobrovoljnog sudelovanja. Tako n. pr. možemo lako uvesti vežbe, što ih imamo u našem sustavu telesnih vežbi u škole ili u vojsku. Več je to znatno, jer se sokolski sustav telovežbe mnogo razlikuje od drugih sustava: ima ogroman izbor vežaba i teži za lepim izvodenjem. Stoga je vežbanje po našem sustavu prijatno radi raznovrsnosti i nije dosadno i radi toga ne odbija toliko i onda, kad bi bila prisilno. Raznovrsnost i težnja za najlepšim izvodenjem uzgajaju ujedno i smisao za lepotom. U tom pogledu se odlikuje naš sistem telovežbe i bez obzira na duh, koji ima da provejava svaku telesnu vežbu izvodenu i po najsfro-žijoj sokolskoj metodi.
Te se pako metode u svim podrobnostima ne mogu upotrebiti ni u školi ni u vojsci. Da ne bude nesporazuma ponavljam: u svim podrobnostima, jer potpuno na slobodnu volju ne može pustiti telesno vaspitanje ni škola ni vojska.
Škola (osnovna i srednja) nalazi se doduše u veoma sličnom položaju kao i Soko. Deca i omladina, dok ne doraste, nema one pune slobode i ne može odlučivati sama o sebi poput odraslih. 1 u Soko šalju roditelji decu i mladež; ali je razlika u torne, da Soko kao takav ne prinudava k telesnoj vežbi, dočim škola, koja je uvela gimnastiku, prisiljava na vežbanje, isto kao i na druge predmete. Dete oseča to instinktivno, što s time dokazuje, da radije ide u Soko nego na školsku gimnastiku. Sem toga nemoguče je isto postupanje učitelja prema učeniku, kao što je ono prednjaka prema naraštaju. Razlike su istina vrlo male no za dete dostatne: dete vidi i oseča to nešto bolje od odrasloga. Škola je za dete — i ako je najmarljiviji učenik — ipak ona ista škola, u kojoj su počele zanj prve brige i ona je zanj d u ž n o s t! Toga u Sokolu ne oseča a isto tako zna, da bi prednjakova zabrana polaska na vežbe bila kazna, sramotna diskvalifikacija i poniženje pred drugovima i čega svega ni po kazni u školi ne oseča u tolikoj meri. Škola, dužnost i kazna su u detinjoi glavi skoro jedan pojam. Isto tako predstavlja u njegovim očima učitelj — dužnost i kaznu a prema torne zapreku za njegovu punu slobodu, koju si u svojoj glavi slika najživljim bojama i za kojom teži opet po svojoj pameti u svojoj fantaziji i po prirodnom instinktu sasvim na drugi način i mnogo intenzivni je nego odrasli čovek. Sokolski vaspifač naprotiv (razume se po njegovom sudu) ne preči ga ni u čemu; naprotiv daje mu priliku, da se razigra, za čim oseča največu potrebu. Zato ga zavoli, poštuje i povinuje mu se. 11 tom pogledu ima sokolski vaspitač mnogo lakše stajalište i zahval-nije polje, nego školski vaspifač.
Iz toga pako sledi, da freba Sokolstvo i škola da rade uzajamno, da se nadopunjaju. Školska mladež neka posečuje pored školske gimnastike još i sokolsku telesnu vežbu. Učitelj može u fom slučaju da bude ujedno i prednjak, jer u sokolskoj vežbaonici školski učitelj
~ sokolski prednjak u očima mladeži nije onaj isti, koga vide u školi, nego im je prijatelj i bliže im stoji. Sredina tu nije ona školska, druga je: deca nisu razvrslana onako kao u školi i društvo ima svoj upliv, dužnosti nisu školske i. t. d. Dete se oseča u drugom kolu i sve drugojačije prosuduje. Na taj način može školsko učiteljstvo jnnogo da koristi Sokolstvu — a da kod toga pre zadobije na •lubavi i privrženosti za strane mladeži, nego da bi štogod izgubilo.
Služenje u vojsci je za sada u našem narodu potpuno prirodna, zbog sadanjih prilika našega naroda u medunarodnim odnosima, opravdana dužnost svakoga Jugoslovena. Na, iako je ta dužnost i toliko prirodna i razumljiva i ako je obavljamo ma kolikom ljubavlju Prema našem ugroženom narodu, ipak je red u vojsci ovisan od 2Qpovedi, koje su bezuvetne i pračene naglaskom sile. Takav red i takve zapovedi u vojsci m o r a j u biti. Oni čine podlogu za organizaciju, koja obasiže toliku množinu ljudi a mora da se po-kreče na mig jednoga. Svaki razuman čovek zna, da vojska bez takve organizacije ne bi bila više vojska. 5aš je u tome ono, što razlikuje vojničku organizaciju od sokolske.
Time još nije rečeno, da treba vojsku isključiti iz Sokolstva, da vojska ne bi mogla sudelovati u sokolskom vaspitanju. Naprotiv, kao što zovemo čitav narod u Sokolstvo, tako isto zovemo i vojsku, koja čini važan deo naroda. Kao što ima da bude Soko dobar vojnik, Jako ima da bude i vojnik Sokolom od svoje volje. S toga razloga neka se daje prilika svakom vojniku, da pristupi sokolskom društvu, odnosno neka se vojnicima u vojarnama daje prilika, da od svoje volje ustanove sokolska odelenja, 11 kojima da se u slobodnom vremenu posvete vaspitanju po sokolskoj metodi, kao što to rade Sokoli van vojarna. Medu vojnicima ima prednjaka sokolskih društava, a pomažu i prednjaci-Sokoli van vojarna, po-^ајш društva sa svim sredstvima svesna svoje sokolske dužnosti i dužnosti prema brači, koja obavljaju svoju državljansku dužnost.
Jedino se na taj način može izvesii sokolsko vaspitanje 11 našoj narodnoj vojsci.
8.	Kakva je osnovna organizacija Sokolstva.
. Sokolska društva čine poprište za sokolsko vaspitanje. Društva 'maju veči ili manji broj članova, muških i ženskih.' Društva imaju vežbališta, gde se sabiru i vežbaju telesne vežbe po sokolskoj Metodi. Društva ujedno udešavaju i goje telesnu vežbu naraštaja-1 dece.3
Društva su organizirana u ž 11 p a m a. I župe imaju različni broj članova — društava. Zupe vode brigu oko jedinstva u vaspitanju Po društvima, podupiru društva, daju im naputke, s podobnim sred-
1 Po sadanjim pravilima može se posiati članom Sokola s 18 godina.
2 Po sadanjem odredenju od 14. do 18. godine.
3 Po sadanjem odredenju od 6. do 14. godine.
104
С0К0ЛСКИ ГЛАСНИК
1923/1111IV
stvima (štampom, priređivanjem slefova i tečajeva itd.) pospešuju društveni rad i nadziru društva. Ujedno župe posreduju medu dru-štvima i savezom.
2upe su članice naiviše organizacije: «Jugoslovenskog sokolskog saveza». Prvi zadaci saveza jesu: vrhovno vodstvo čitavog vaspitnog delovanja sokolskog, čuvanje jediristva u vaspitanju, unapređivanje vaspitnog delovanja sa svima za to podobnim sredstvima.
Sokolstvo teži za tim, da se ustanovi još i najviša organizacija svih slovenskih sokolskih saveza.4
Izvršivanje vaspitnih dužnosti i vodstvo jedinica je povereno organima, koji su izabrani od sviju članova (princip majoriteta) ili su to stručnjaci imenovani od izabranih članova i potvrdeni a ti su za svoje delovanje i odgovorni čitavom članstvu. Ovi su organi dvojaki: 1. upravni, 2. tehnički (vaspitni). Upravni su i tehnički organi autonomni i odgovorni svaki za sebe, njihovo pak poslovanje mora biti uzajamno i sporazumno.
Celokupno članstvo kao vrhovna vlast posluje u obliku glavnih skupština; u društvima sudeluju kod toga svi članovi lično a u župi i savezu putem zastupnika, koje su sami lično izbrali za tu svrhu.
Upravni su i tehnički organi odgovorni opštim zborovima i glavnim skupštinama; onde daju izveštaje o njihovom delovanju. Opsti zborovi i glavne skupštine biraju upravne i tehničke organe za doba od jedne godine.
Upravni organi jesu:
1.) U društvu: Odbor, koji je sastavljen iz raznog broja izabra-nih članova, medu kojima je i glavna ličnost tehničkog organa, načelnik. Odbor može sastaviti različne pomočne odseke, čije članove može i odbor da imenuje a ne samo opšti zbor. Same odseke može da izabere i opšti zbor a odseci su u pravilu ili bar u prvom redu odboru5 odgovorni.
2.) U župi: Starešinstvo, na skupštini izabrano a ima u svoioj sredini i tehničkog vodu: načelnika. U istom smislu, kao u društvenom odboru, ima i župno starešinstvo svoje odseke, čiji su članovi ili birani ih imenovani.
3.) U savezu: Starešinstvo izabrano na skupštini, koje ima u svojo j sredini i tehničke vode: načelnika i njegove zamenike.1 U istom smislu, kao u župi, ima savezno starešinstvo svoje odseke, čiji su članovi birani ili imenovani.
4.) Posredujuči su organi medu članstvom i starešinstvom u župi i.savezu: župni odbor, koji sačinjava manji broj
4 Pre rata smo imali «Slovenski sokolski savez», sad imamo privremenu sre-dišnju organizaciiu u «Čehoslovačko-jugoslovenskom savezu».
5 Pogrešno je, ako se gde bilo u praksi ne posiupa tako, jer zbog ioga može da nastane škodljiva dezorganizacija.
1 U našem su Sokolstvu trojica.
društvenih zastupnika i s a v e z n i o d b o r, što ga sačinjava manji broj župnih zastupnika. Ta dva odbora nazivam posredujućima,.jer zaista posreduju medu starešinstvom i medu skupštinom, stoje nad starešinstvom a ne nose za pravo nikakve odgovornosti prema skupštinama.
Upravni organi obavljaju novčane i organizacijske P o s I o v e našeg Sokolstva.
Г e h n i č k i organi jesu:
1.) U društvu: Načelnik s prednjačkim zbore m, koga sačinjavaju svi društveni prednjači i prednjačice. Prednjački zbor niože podeliti rad ustanovljivanjem odseka, kojima može privuči
1	driige vežbače(-čice).
2.3 U župi: Načelnik s tehničkim odborom. Načelnika bira po predlogu prednjačkog zbora župna glavna skupština.
1	ehnički odbor sastavljaju najbolji prednjači iz župnog središta ili najbliže okolice. Članove tehničkog odbora može birati župni pred-njački zbor a može ih imenovati i župni načelnik sam i predlagati zupnom prednjačkom zboru na potvrdu ali to i ne mora.- Tehnički odbor deli posao na odseke, koji su mu podredem i za svoj rad odgovorni. Ovi odseci ipak nisu u tolikoj meri samostalni, da bi niogli stvarati zaključke i ove odma izvršivati, nego ih moraju zbog jednakog postupka kod vaspitanja još pre izvršenja predlagati na odobrenje iehničkom odboru. Ujedno su ti odseci izvršujuči organi tehničkoga odbora. Takvi odseci jesu: ženski, naraštajni, odseci i komisije za rešavanje najaktualnijih poslova itd. U odseke se redovno uzimaju članovi i članice, koji su van tehničkog odbora. Bira •h tehnički odbor.
3.) U savezu: Načelnik, njegovi z a m e n i c i3 i savezni tehnički odbor. Načelnika i njegove zamenike bira po predlogu prednjačkoga zbora savezna glavna skupština. Izabranici opet saberu u mesiu saveznog središta najbolje stručnjake a svi zajedno sačinjavaju savezni tehnički odbor. I savezni tehnički odbor razdeljuje dalje svoj posao na odseke, koji so mu podredeni i od-Oovorni, slično kao što je to u župi.
4.)Posredujuči organi medu društvenim tehničkim orga-ninia i župnim te saveznim tehničkim odborom jesu: župnipred-^iački zbor, sastavljen od društvenih načelnika(-ca) i od 2Upnog tehničkog odbora, pozvati se mogu i namesnici(-ce) dru-
" Tom prilikom a i s obzirom na ono, šlo sam dalje gore rekao, moram spo-genuti, da moj napis nisu savezna, župna i društvena pravila a ni poslovnik. !)azlažem samo organizaciju, kakva je a delom i kakva bi imala da bude. ''°d toga se samo od sebe podrazumeva, da se moramo u pojedinim slučajevima strogo ravnati po pravilima i poslovniku, koji su sada u savezu, pojedinim žu-Daina i drušfvima na snazi.
3	Po sadanjim pravilima trojica.
šivenih načelnika(-ca) i savezni prednjački zbor, koji sastoji od župnih načelnika(-ca) odnosno njihovih zamenika i saveznog tehničkog odbora. Savezni Iehnički odbor, odnosno župni tehnički odbor odgovorni su u prvom redu saveznom prednjačkorn zboru, odnosno župnim prednjačkim zborovima.
Iehnički su organi u Sokolstvu vaspitni organi; članovi tehničkih organa jesu sokolski vaspitači.
Sem pobrojanih organa imamo u našem Sokolstvu još i S a -bore, koji se sastaju svake pete godine a odlučuju o načelnim i najvažnijim pitanjima jugoslovenskog Sokolstva (o sedištu saveznog starešinstva, o svesokolskim sletovima itd.). Sabor sačinjavaju zastupnici sviju društava a ima veča prava nego savezna skupština. O svim tačkama dnevnoga reda odlučuje večina (princip majori-teia)d
Ovamo spada iženskopitanjeu Sokolstvu. li podrobnosti toga pitanja, koje je vrlo razvijeno i zbog toga i vrlo zamršeno, ne kanim se ovde upuštati, jer je zadatak toga napisa samo u načelnim konstatacijama, na čijoj podloži imamo da udesimo našu vaspitnu metodu. Za tu je svrhu dostatno da utvrdimo, kako u Sokolstvu ne može biti u pitanju prava nikakve razlike u spolu, kao što je nema u staležima ni pozivima i dr. Žena je u Sokolu potpuno jednakopravna muškarcu. I ženska članica ima sva prava i sve dužnosti, što ih ima muški član. Članovi se i članice samo dele — a ne razlikuju — pri vaspitanju u metodičnom pogledu a to tako, da članice vežbaju odeljene od članova i da članice same vode njihove vežbe. Isto to vredi i za naraštaj i decu. Prednjači za ženski naraštaj i decu neka budu članice.
U upravnim su organima funkcionari članovi i članice, u tehni-čkim organima neka skupno rade članovi i članice, jer nema povoda za odeljivanje;5 za skupno delovanje pak imamo više razloga: jedinstvenost u postupku, medusobno podupiranje i dolaženje do izražaja večega foruma.
(Nastavićese.)
1 U stvari organizacije Sabora imam da prigovorim, naročilo glede načela
majoriteta najširih slojeva članstva. Mislim, da bi se mogao bolje prosudivati
položaj i pravilnije stvarali zaključci, kad bi se Sabor ograničio na neki broj najodličnijih sokolskih radnika iz čitavog jugoslovenskog Sokolstva. No podrob-nije raspravljanje ovih pitanja ne spada u taj napis. O torne ču govoriti drugom
prilikom.
5	Nekoji su mišljenja, neka bi se ženski prednjački zborovi i iehnički odbori posamostalili zbog toga, do dobiju članice više veselja za rad, jer če same dospeti na vodeča mesta. Po mom mišljenju to nije dosia jak povod, jer Soko ne radi za to, da dospe na vodeče mesto, nego za to, da koristi dobroj stvari. Članice, koje su sposobne i onako mogu dospeti na vodeča mesta kao načelnice svojih odelenja.
E. GANCI.:
Brat dr. Ivan Tavčar f
28. avgusta 1851. v Poljanah nad Škofjo Loko, f 19. februarja 1923. v Ljubljani.)
Sedemdesetdve leti življenja, petdeset let član in deset let starosta sokolskega društva v Ljubljani... To je časovni okvir Tavčar-leve hoje od zibeli do groba — hoje brata Sokola, ki je znal, da samo
pošteno delo daje dragoceno vsebino življenju, tej posodi duha, moči in kreposti! V to posodo se nabirajo dobiine, ki so takisto namenjene bratu in sestri, kakor dajejo lastni osebi moralno in materialno možnost, da se udejstvuje v javnosti po načelih nesebične, iskrene, bratske ljubezni!
Tako je izpolnil svojo dobo brat doktor Ivan Tavčar!
Stal je visoko nad vsemi drugimi, ker je bil mož izrednih, neobičnih talentov. Naša kulturna in politična zgodovina ne pozna sličnega imena. In blagor narodu, ki mu vsaj vsako stoletje rodi takega moža!
«Kmei — gospod!» kličejo Tavčarjevi življenje-Pisci. «Kmet je kralj!» vzklika Tavčar v svojih spisih. Vse to je bil brat dr. Tavčar: kmet — gospod — kralj! Kmet v svoji preprostosti, odkritosrčnosti, kremenifosti in prikupnosti značaja; gospod v svojem ponosu, v svoji zavesti, po impozantni zunanjosti, po milini srca in plemenitosti duše; kralj v hramu umetnosti in na polju naj-liutejših borb za pravdo in svobodo naroda! Mož — človek — 2načaj! A vso to popolnost in dovršenost, ki se je do nje popel v Veličini in neizčrpni svežosti, lahkoti in plodovitosti svojih ustvar-lajočih moči, najizraziteje označuje najčastnejše ime: Sokol!
Ustvarjal je velika in trajna dela, ker je promatral svet z jasnimi, doumevajočimi pogledi in s človeškimi čuvsfvi in ker je živel globoko, notranje življenje, ki je iz njega kipela toplota in svetloba in se prešerno in razkošno razlivala na vse strani. Preudarnost in Uvidevnost sta blažili strast, ki naj bi nebrzdana dajala izraza ogorčenju in viharju srca, dokler ni v odporni, samozavestni, zmage se 7-Qvedajoči mogočnosti besede in peresa dokazala opravičenosti
in utemeljenosti prepričanja in porazila sovražnika! Z bratom dr. Tavčarjem je bil vsak boj težak: v njegovi čisti roki se je ble-sketal meč, brušen ob jeklu njegovega značaja in kaljen v plamenu njegovih idealov! V tej čistoči in v tem ognju je blestela in žarela vsa njegova osebnost: kmet — gospod — kralj — edini on v vsem našem številu! Sokol — brat!
Moža tolike duševne in moralne potence je klical narod skoroda na vsako poprišče javnega delovanja. Vsakemu klicu se je brat dr. Tavčar odzval, tako tudi 1. 1896., ko ga je povabilo sokolsko društvo v Ljubljani, naj prevzame mesto staroste. Bilo je to v težavni dobi, «ko se je Ljubljanski Sokol, in z njim tedai še silno majhno slovensko Sokolstvo postavljal na novo podlago, na kateri naj bi se mu odprl nov, močan, neusahljiv vir življenja, ko so se mu stari že sušili in izgubljali v pesku. Imeli smo hude boje ...» Tako piše o tej dobi brat dr. Viktor Murnik, ki je sam stal na čelu četi mladih borcev, ki so naravnavali Sokolstvo v novo smer, in nadaljuje: «Ne mala zasluga za stvaren boj, za miren iztek in uspešen izid v preporodni dobi Sokola gre dr. Ivanu Tavčarju. Bil je pravi oče društvu, vedno nad strankami, vedno je znal stvar obrniti tako, da sokolski voz, ki so ga eni vlekli na eno, drugi na drugo stran, ni kje obtičal za vedno ... Tako je dr. Tavčar posredno mnogo pripomogel k temu,1 da so se pojmi bistrili, dvignila sokolska vnema, speča društva vzdramila, začela ustanavljati nova, in po Sloveniji pričelo živanejše sokolsko življenje. — V dobi Tavčarjevega starostovanja se je vršil 11. slovenski vsesokolski zlet v Ljubljani (1904.), «ki je postal važen mejnik v raz,voju našega Sokolstva. Sijajno je takrat dr. Tavčar reprezentiral društvo. Kakor bi nam še v ušesih zvenel in v srcu odmeval njegov pozdravni govor na vrtu Narodnega doma zbranim slovanskim bratom!» (Dr. V. Murnik.]
Markantna osebnost brata dr. Tavčarja je torej pritisnila vidno in trajno znamenje v zgodovino Sokolstva v času in na mestu, ko se začenja razvojna pot Sokolstva v zmislu pravilnega pojmovanja sokolske ideje in v pravcu doslednega izvajanja vzgojnih nalog Sokolstva. Kjer se je brat dr. Tavčar udejstvoval, tam je ostala sled njegovega duha in dela. Tako silna, učinkovita in preobrazujoča je bila njegova osebnost. Imela je toliko privlačno moč, da si je ne-usiljivo pridobil nebrojno množico prijateljev, spoštovalcev, somišljenikov — pa tudi nasprotnikov je imel dovolj, ki so zajemali svoja bojna gesla proti njemu v orožarnici političnega fanatizma.
Bil je pesnik — pisatelj — umetnik, ki mu ni mogoče prispodabljati nobenega naših književnikov. Danes imamo zbranih šest knjig njegovih povesti. Morda ni človeka med narodom, ki bi ne poznal Tavčarja pripovedovalca in časnikarja. Materinska beseda mu je vrela izpod mojstrskega peresa v skoroda nedosežnem bogastvu, kakor je njegova govorjena beseda vplivala in učinkovala z vehementno silo. Umetnik — glasnik lepote!
1 Dr. Tavčar je dal v »Slovenskem Narodu* Sokolslvu poseben predelek na razpolago, kjer so se pod nadpisom «Slovansko Sokolstvo* več let redno objavljali članki in notice o Sokolstvu. Dragocen pripomoček je bil io takrat, ko še ni izhajal noben sokolski časopis. (Dr. V. Murnik.)
Bil je človek — demokrat v najlepšem pomenu te besede, ki je hladil in lečil rane sre in duš, ki je lajšal bedo in trpljenje vsakemu, kdor je iskal podpore in zavetja pri njem. Geslo mu je bilo: «Naj ne ve levica, kar stori desnica!« Najbednejši so bili njegovemu srcu najbližji. Človek — glasnik dobrote!
Bil je bojevnik za pravico naroda, za pravico vsakega posameznika, ki se je zatekel k njemu. Mož poštenjak je sovražil hinavščino in laž. V vseh svojih spisih in govorih je brezpogojno iskal resnico in ji služil vse življenje z. zgledno doslednostjo in neizprosnostjo. Brezobzirno je bičal vsako licemerstvo, vsako zahrbtnost in vsako neznačajnost. Svoje misli in nazore je odkrival nepotvorjeno in brez strahu, ali zmanjša ali poveča svojo popularnost. Bojevnik — glasnik resnice!
In glejte: tako so bile v bratu dr. Ivanu Tavčarju utelešene naše sokolske kreposti, ki so — to si upam trditi — ustvarjale bistvo in jedro njegovega značaja! Bil je lep, dober in resnicoljuben v naj-iajnejši globini svoje duše, zato je tudi vse, kar je ustvaril in daroval narodu iz zakladnice svojega notranjega sveta, lepo, dobrotno in resnično!
Naloga drugih je, da vsestransko in izčrpno opišejo življenje in delovanje brata dr. Tavčarja. Tiha moja žalost je zarisala le široko konturo bratom in sestram v spomin in zgled. Brat dr. Tavčar je z dletom dela in s kladivom volje klesal vse življenje svoj obraz v skalo naše samobitnosti — začrtava! ga je v knjigo naše zgodovine!
In ko je smrtni bron grenko zazvonil, mož v dušo naroda si živ utonil!
"uiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiniir miiiiimiiiiiiiiiimiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
   ^B1RA¥§I¥0--------------------------------------------------------------------------------
'•■IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIII .lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll lllltlllllllllllllllllllllllllll Itlllllllllllllfllllini
Др. Тоне Јамар:
Туберкулоза
0д свих болести највише жртава захтева јектика, а пошто је врло погибељна. потребно је сваком појединцу, да сазна узрочника. чочетак и ток болести но знаковима на и у телу, које је оболело °Д јектике.
Г. 1882. лошло је за руком лечнику Коху мшфоскопски доказати малу штанићу сличну гљивицу. која се редовно налази у пљувачци јектичавог човека na и ири туберкулози коже (lupus). костију. мозга, уопшто на свима од јектике оболелим органима тела.
Најопаснија је јектика деци, уопште младежи и обично се сваки У младости окужи јектиком, која чска прву прилику, кад тело °слаби, да избије и почке својим харањем.
Први знаци јектике су следећи:
1.) Стално дизање температуре тела у поподневне и вечерње часове до 37° и више. Ti мнературу мери у устима под језиком е т°пломером. кога само ти употребљавај, изјутра, пред доручак, у
-	сата но подне и v (> у вечер. сваки пут најмање по 10 мииута.
2.) Опадање апетита за јело без болова у желуцу и ради тога опадаље телссне тежине. Други знакови су још: дуготрајан кашаљ са или без избациваља «хракот1ша», пред вече уморност, лака главо-боља; пролази те хладноћа, затим осећаш врућину, која опада с једва осетним знојењем; јутрање знојење у постељи, пробадање у прсима или плећнма, тсшко дисање при ходу, јака осетљивост према хладноћи, нарочито за кишовитог времеДа, повишена тем-пература после једносатиог хода.
Нарочито су пријемљива за туберкулозу деца јектичавих родн-теља, људи уског грудног коша, деца фабричких нарочито руд-ничких радника ради слабог ваздуха и слабих станова у дотичном крају, надаље обртннци и радници као што су камељарн. тнпо-графи и т. д., који морају радити у рђавом, задимљеном или прашљивом ваздуху.
Најбоља средства да се очувамо туберкулозе j e с у: д о б a р в а з д у х, с у н ц е, т е ч н а х p а н a, о д м о р.
1.) Не пуштај децу у близину јектичавог човека.
2.) Не дозволи ннкоме да ти љуби децу.
3.) Умивај добро руке пре јела.
4.) Умивај се до паса сваки дан студеном водом.
5.) Употребн слободно време за боравак у слободном, чистом, свежем ваздуху и сунцу.
6.) У спаваоншџг држи огворене прозоре и зими.
7.) Пусти децу к телесном вежбању на слободном простору (спорт, туристика).
S.) Дај уморном телу довољно одмора; за одрасле 8 сати, за не-одрасле 12 canr дпевно.
9.) Узимај доста укусне хране, нарочито млека, млечних јела, слашше и хлеба.
10.) Уздржи се или на сваки начин ограничи уживањо алкохолних пића и никотина.
11.) Изпирај више пута уста, нарочито пре јела.
Како мора живети јектичав болесник, да не
окужи друге.
1.) Имај своју посебиу собу или барем своју посебну постељу далеко од других.
2.) Имај своје посебно постељно рубље.
3.) Имај свој посебни прибор за јело (нож, виљушку, кашику, тањире).
4.) Имај у соби своју пљувачницу, иапуњену са лизолном водом.
5.) Кад кашљеш држи рубац пред устима.
6.) Пери руке вишс пута на дан.
7.) Не дотичи се јела, која су намењена другим.
S.) Немој се љубити, нарочито не децу, у уста.
9.) Тело умивај чешће, ако је могуће сваки даи лизолиом водом,
10.) Твоје рубље нека се увек намочи посебно у лизолној води ‘24 сати (2 кашике лизола на 1 лит. воде) или иек се добро прскуха.
11	■) Пери под пред постељом и дрвене долове постеље сваки тједан лизолном водом (5 кашика лизола на 1 литар воде).
Опажено је, да се деца, која бораве довољно на ваздуху и много се крећу у слободном простору, сачувају од туберкулозе. Ради тога fv не може никако довољно препоручити родитељима, да шаљу своју дрцу ва телесна вежбања, особито, ако се врше на слободном иростору. Такој деци се систематском вежбом шире прса, очвр-шћују плућа и дело тело, које тим добија више отпорве снаге лротив болести.
Odborova seja Jugoslovenskega sokolskega saveza
v Ljubljani (na magistratu) dne 28. januarja 1923.
v Navzočni: Savezno starešinstvo: br. dr. Ravnihar, dr. Matija Ambrožič, Miroslav Ambrožič, Bajželj, Čobal, Dev, dr. Fux, Gangl, dr. Hadži, Kajzelj, Kostnapfel, Marolt, dr. Murnik, Palčič, Paunkovič, Švajgar. Zastopniki ž u p: Beograd (Paunkovič), Bjelovar (Kolarič), Celje (dr. Sernec), Kranj (Cvar), Ljubljana (Mešek), Ljubljana I (dr. Pestotnik), Maribor (Schaup), Novo mesto fdr. Vasič), Novi Sad (dr. Belajčič), Osijek (Petrovič), Rijeka (Prelovec), Split IGalzinia), Zagreb (dr. Oavrančič). — Svojo odsotnost so opravičile župe: Banjaluka, Veliki Bečkerek, Tuzla, Užice in Zaječar.
Ob 9-25 otvori br. savezni starosta, dr. Ravnihar, sejo in pozdravi vse na-vzočne župne zastopnike. Z ozirom na mnogo gradiva, ki ga moramo na tej seji Predelati, prosi za odločitev, ali naj se seja vrši brez odmora do zaključka, kar svojestransko priporoča z ozirom na to, da se mnogo zunanjih bratov želi odpeljati že popoldne iz Ljubljane. Temu predlogu vsi pritrdijo.
Tajnik dr. R i k o F u x poda naslednje poročilo: Starešinstvo je v kratkem času od skupščine do danes reševalo vse tekoče zadeve ter v zmislu sklepa skupščine izdelalo program za notranje delo Sokolstva v 1. 1923. in načrt za izpopolnitev organizacije. V tem pogledu pa je poklican tudi odbor, da pove svoje mnenje. Radi tega mi dovolite, da omenim nekatere zadeve, ki se tičejo naše organizacije in o katerih naj razpravlja ter sklepa bratski odbor.
V	prvi vrsti se moram dotakniti sokolskega dela v društvih in župah. 2e na glavni skupščini sem moral poudarjati, da je delo v župah in društvih v organizacijskem zmislu zelo pomanjkljivo in da nam nedelavnost nekaterih društvenih ■n župnih funkcijonarjev grozi ubiti glavno sokolsko delo v telovadnici. Priznati fnoramo, da vzbuja nered v poslovanju društva med članstvom mnogo nejevol)e in da odvrača od resnega dela še one člane, ki bi hoteli delati. Poudariti moram, da ostanejo skoraj vsa navodila JSS. pri večini društev in žup brez uspeha, članstvo o teh navodilih ostaja nepoučeno, tako je potem nepoučeno tudi o vsem delu naše organizacije. Dalje članstvo ne čita naših listov, niti sokolskih brošur, tako da nima pravih stikov z organizacijo, radi česar mu postaja vse ■uje, nima zmisla za vzajemnost in bratstvo, polagoma mu preide tudi ljubezen do dela. Rad priznam, da zahteva delo v društvu, posebno v večjih društvih, °d vsakega funkcijonarja mnogo žrtev. Toda, kdor prevzame tako funkcijo, se mora zavedati, kakšne dolžnosti s tem sprejme, in mora te dolžnosti tudi izvrševati. Ne leži krivda samo na eni osebi, na enem funkcijonarju, kakor zvenijo običajni izgovori, temveč na vseh funkcijonarjih brez izjeme. Naj navedem za zgled samo nekaj primerov. Na glavni skupščini v Osijeku je bilo sklenjeno, da izvedemo zavarovanje vsega članstva. Vzlic temu, da smo v okrožnicah in v časopisih članstvo opozorili na ta sklep, večina društev spjoh ne ve, da ta jklep obstoja,'in tudi nekatere župe začudene vprašujejo, zakaj zahtevamo plačevanje za poškodbeni fond. Izdana so bila dalje na podlagi sklepa skupščine v Osijeku navodila glede uvedbe članskega katastra. Vzlic temu, da je vsako društvo in vsaka župa dobila točna navodila in celo predpisane formulare, se
večina društev in žup za to ne zanima in sklepa ne izvrše. O nerednem plačevanju poreza sploh ne govorim, ker malomarnosti žup in društev v tem oziru ne morem dovolj obsojati. — Sklenjeno je bilo izdati spominsko knjigo za
1.	jugoslovenski vsesokolski zlet. Pozvali smo vse župe in društva, da zbirajo naročnike; rezultat te akcije je: okoli 100 naročnikov. Večina društvenih članov sploh ni bila informirana, da izide ta velepomembna knjiga. — V Hercegnovem se je ponesrečil pri javni telovadbi brat Bunoza. Radi poškodbe je umrl ter zapustil svojo rodbino v največji bedi. Na prošnjo mostarske župe smo smatrali za svojo dolžnost, da podpremo ubogo rodbino. Pozvali 'smo torej vsa društva in župe, da zbirajo prispevke. Pozivu se je odzvalo 10 društev.
Navedel sem samo nekaj zgledov. V podrobnosti se nočem spuščati, ker bi ne mogel danes končati. Ugotoviti pa moram, da te razmere morajo prenehati, ako hočemo obstojati kot organizacija, ki naj zavzema v narodu najodličnejše mesto. Kajti v nasprotnem primeru bomo prenehali z delom, ker je škoda izgubljati čas in veselje do dela. Temu je treba takoj odpomoči in današnja seja naj posveti temu vprašanju vso pozornost. V svrho odpomoči smatram za nujno potrebo, da župe takoj organizirajo tečaje za društvene in župne funkcijonarje in da savez tudi sam sodeluje pri teh tečajih. Ti tečaji se morajo ponavljati vsako leto, da si vzgojimo potrebno število dobrih fukncijonarjev. Mnogo bi odpomogli temu nedostatku bolj pogosti župni sestanki društvenih funcijonarjev, kjer naj bi se razpravljalo o organizacijskih razmerah v župi in v savezu, kaiti župe ne smejo samo čakati na navodila od zgoraj, temveč morajo same prihajati z nasveti ter same sodelovati v organizaciji. Taki sestanki naj bi se vršili vsaki-krat v drugem društvu. Zupe morajo izvrševati strogo nadzorstvo nad društvenim delovanjem ter pošiljati funkcijonarje bolj pogosto k posameznim društvom.
S	tem bi se poživelo delo, stiki med posameznimi društvi bi postali živahnejši. Vse delo v župi bi dobilo določeno smer, uspeh bi bil pa gotovo velik. Ravno tako bi pa morala skrbeti tudi društva za ožje stike med članstvom, kar pa glede načina moramo prepustiti njim samim, da zadenemo pravo z ozirom na krajevne razmere posameznih društev.
Več pazljivosti moramo posvetiti članstvu, ki ga sprejemamo v društva. Sokolstvo je bilo vedno stroga nacijonalna organizacija, ki ni nikdar poznala kompromisov v tem oziru. Po prevratu so nekatera društva v tem oziru popustila, in pojavila se je misel, da je naša nacijonalna naloga končana ter da moramo iskati druge poti za svoje delo. Ta preobrat je imel vpliv tudi na sprejemanje članstva. Društva niso več tako strogo pazila, koga sprejemajo v sokolske vrste, in dostikrat so bili financijelni oziri bolj odločilni, kakor sokolska načela. V naše vrste so se vrinili ljudje, ki ne spadajo med nas. Posledica tega so številni spori v društvih, disciplinarne preiskave, zelo veliko število izključitev, samo zadeve, ki ovirajo redno delo, da ne morejo društva vršiti svoje naloge tako, kakor bi jo morala. Ponovno smo priporočali strogo revizijo članstva, toda pri večini društev brez uspeha. Izdali smo društveni znak in stroge predpise glede na nošnjo tega znaka. Večina društev teh predpisov sploh ne upošteva. Znak se izdaja ljudem, ki ga ne bi smeli nositi, radi česar vidimo znak celo pri ljudeh, ki so v sramoto vsej sokolski organizaciji. Tako smo bili primorani izdajo znakov začasno ustaviti ter uvesti strogo kontrolo potem žun.
V letošnjem letu se vršijo v zunanjih državah dve pomembni slavnosti, ki jih ne smemo prezreti, in sicer jubilejna slavnost francoskih gimnaslov v Rouenu in medzletne tekme v Pragi. Menim, da se moramo teh slavnosti udeležiti, toda v tem oziru odloča vprašanje gmotnih sredstev in o tem mora odločati odbor.
V prihodnjem mesecu se vrše glavne skupščine žup, katerih naj bi se udeleževali tudi savezni delegati, da postanejo medsebojni stiki ožji in da bi starešinstvo dobilo boljši pregled o stanju posameznih žup. Tudi tu odloča gmotno vprašanje, v čemer naj odloča odbor.
Odbor JSS. je v eni lanjskih odborovih sej na podlagi sklepa skupščine sklenil, da naj se uvede za naraščajski znak oni znak, ki ga nosi češki naraščaj. Starešinstvo je v tem oziru izvršilo vse priprave ter hotelo uvesti ta znak. Sokolska župa v Zagrebu pa je zaprosila, da naj se sklep glede uvedbe češkega naraščajskega znaka revidira in uvede drug znak. Starešinstvo predlaga ia predlog zagrebačke župe odboru v odločitev.
Tajnikovemu poročilu sledi daljša debata. Predvsem poudarja br. dr. G a -v r a n č i ć, da župe niso dobile tega poročila poprej v roke in da je vsaj on nepripravljen. Izraža željo, da se predmetno tajniško poročilo pomnoži ter
razpošlje vsem župam, da ga prouče, nakar bo šele možno zavzeti stališče rtapram poedinim predlogom in izvajanjem br. tajnika.
Br. dr. Ravnihar pojasni, da tu ne gre za kake sklepe, ampak samo za ugotovitev smernic za savezno starešinstvo.
Br. P a u n k o v i ć (Beograd) se ne strinja z naziranjem br. dr. Gavraniča, da bi se o tajniškem poročilu iz navedenega vzroka ne otvorila debata. V prostem razgovoru in živahni izmenjavi misli vidi hasek odborovih sej, v tem pa tudi ekvivalent za trud in stroške, ki so zvezani s temi sejami.
Brat G a n g 1 zavzame stališče glede osnovanja tečajev za župne in društvene funkcijonarje. Izkustva pri saveznem starešinstvu govore jasno in odločno za to, da so taki tečaji neobhodno potrebni. Župni funkcijonarji so ponajvečkrat radi svoje nespretnosti, nedelavnosti in nesposobnosti naravnost ovira za razmah naše organizacije. Temu se da odpomoči le s primernim ustnim poukom, ker Pismenih navodil itak ponajveč sploh ne čitajo in seveda tudi ne uvažujejo.
V	tajniškem poročilu iznešena kritika te nedelavnosti poedinih župnih funkcijo-narjev je povsem upravičena in iznešeni primeri so, žalibog, istina, ki naši organizaciji nikakor ne služi v čast. Zeli, da uvidi to tudi odbor in se odloči za Predlagane tečaje, obenem pa reši tudi najvažnejše vprašanje, ki je s tem v zvezi, t. j. financijelno vprašanje zamišljenih tečajev.
Glede naraščajskega znaka je proti predlogu zagrebške župe, da se upelje za naš naraščaj poseben, nov, od češkega različen znak. To iz razloga, ker moramo stremeti za čim enotnejšim zunanjim dokumentiranjem enotnosti Sokolstva. Članske znake smo sprejeli od bratov Čehov, tudi pri naraščajskem ni nobenega vzroka za to, da bi ne'sprejeli češkega. Zagrebška župa ni svojega Predloga podprla s prav nobenim tehtnim razlogom, zato naj se vztraja pri svoječasnem sklepu odbora, da se sprejme tudi za naš naraščaj sedanji znak češkega naraščaja.
Br. d r. B e 1 a j č i č (Bačka) govori o ozdravljenju našega organizacijskega dela in priporoča predlagane tečaje za župne fukeijonarje. — Glede naraščajskega znaka izreka soglasje z izvajanji br. Gangla.
Br. Smertnik (Celje) nasvetuje, da naj se tečaji za sokolske funkcijonarje Priključijo prednjaškim tečajem. Dosedanja izkustva so pokazala, da vsi napori, navodila itd., ki jih dajemo odbornikom, ki niso izšli iz telovadnice, ostajajo dosledno večalimanj brezplodni. Naše stremljenje mora iti za tem, da zavzemajo odborniška mesta le ljudje, ki so se preizkusili v ognju sokolske vzgoje v telovadnici, in to so v prvi vrsti naši prednjaki.
Br. dr. Šemrov (Kranj) priporoča, da se naj izdajo in založe enotne tiskovine, s čimer se bo prišlo najprej do cilja, to je do enotnega in hitrejšega upravnega poslovanja. K tiskovinam naj se seveda izdajo tudi potrebna navodila.
Br. dr. Pe stot ni k (Ljubljana I) ugotavlja, da našim funkcijonarjcm ne nianjka samo formalna izobrazba, ampak, kar je glavno, je to, da nismo po vojni ■sti, kakor smo bili pred vojno; naše duše bolehajo; radi tega težko dobimo dobrih, vestnih delavcev. Ozdravimo našim ljudem voljo in dušo, in prestale bodo naše tožbe. — To ozdravljenje je nemogoče takoj doseči; zato je treba zopet casa, precej časa. — V nasvetovanih tečajih ne vidi uspeha, vsaj ne iakega, k« bi stal v povoljnem razmerju s tozadevnimi denarnimi žrtvami. Za enkrat naj se poizkusi izrabiti župne občne zbore, katerih se udeležijo zastopniki včlanjenih društev; tem se da ob tej priliki primeren pouk v upravi. — Potrjuje izvajanja v tajniškem poročilu, ki se tičejo sprejemanja članov; priznava, da so se znali v sokolske vrste vriniti ljudje, ki nikakor ne spadajo tja, ampak, kakor povsod, tako je tudi tu potreba potrpljenja, da se očistijo naše vrste. — Končno iznaša pomanjkljivost tajniškega poročila, v kolikor se je prezrlo omeniti Pne tajne in javne ovire in sile, ki tlačijo naš polet k tlom, nas ovirajo v delu !n nam jemljejo jasen pogled v bodočnost. Ta ovira, ki nas silno teži, ta sila ‘zhaja iz delovanja in udejstvovanja rimskega klerikalizma. Po navedbi nekaj Primerov iz župe Ljubljana I in župe Osijek priporoča, da naj savezno stare-s,nstvo opusti dosedanjo taktiko, vse te izbruhe naših nasprotnikov parirati z golčečim preziranjem. To ne zadostuje. Treba je sprejeti boj. Dokler ne bo tega ln se ne bo naša provinca zavedala, da najde oporo proti tem ljutim izbruhom naših^ nasprotnikov, tako dolgo je vsaka pritegnitev našega šolskega naraščaja v naše vrste nemogoča. Če pa nam ni dotok zasiguran v naši mladini, potem n,niamo pred seboj prave bodočnosti.
Nato sledi še krajša debata (dr. Fux. Paunković, dr. Gavrančič) glede na-raščajskega znaka. Br. dr. Gavrančić vztraja pri predlogu zagrebške župe in izjavi obvezno v imenu svoje župe, da stavi ta na razpolago in jamči za nabavo zneska 5000 Din v svrho, da se razpiše natečaj za predložitev načrtov za znak. Predlog, da se dobi na ta način primeren znak za naš naraščaj, se tekom debate razširi in izpopolni tako, da se predlaga COS., da skupno z nami razpiše natečaj za načrt skupnega novega znaka za naraščaj za obe zvezi.
Ta predlog se sprejme pogojno, če župa Zagreb izpolni svojo obvezo, podano na današnji seji po župnem starosti, br. dr.Gavrančiču.
Glede izobrazbe naših funkcijonarjev se sklene, da se preskrbi prevod br. Pestoinikove knjige: «Kako je upravljati naša sokolska društva« na srbo-hrvatski jezik.
Blagajnikovo poročilo poda br. K a jz el j:	Današnje moje blagajniško
poročilo vas ne bo preveč razveselilo, kajti razpoložljive gotovine je samo Din 6333-10; v tem znesku pa so zapopadeni vsi fondi ter ves denarni dotok, tako zavarovalnega fonda Din 5999, vplačila za zletno spominsko knjigo, »Sokolski Glasnik«, «Vestnik T. 0.» in drugo. — Poleg tega imamo dolgove, ki znašajo Din 29.795-20 ter Kč 32.397, nasprotno pa terjatve: Din 21.654-30; zaostali porez za leto 1922. Din 15.284, ter zavarovalni fond Din 14.836. — Ako vse to reasumi-ramo, računajoč Kč 1 do 2 Din, in ako vse te terjatve in zaostali porez do poslednjega para izterjamo — kar vsekakor moramo —, se izkaže, izločivši zavarovalni fond, ki mora biti popolnoma ločen, primanjkljaj Din 57.316-80. — Vprašam Vas, bratje, ali je treba, da je finančno stanje tako slabo? Samo, ako bi župni in društveni tajniki in blagajniki izpolnjevali vestno svoje dolžnosti, kakor to zahteva Sokolstvo, pa bi bilo vse drugače. — Savez je investiral mnogo denarja v knjige, ki jih sedaj prevzame Jugoslovanska sokolska matica. Ni pa bilo odjemalcev, dasiravno so naša društva tako zelo potrebna strokovnega čtiva. Ne dramatične predstave, temveč strokovne knjige in strokovna predavanja nam bodo poleg telovadbe vzgojila pravi sokolski naraščaj. — Nad vse žalosten pojav je. da se je doslej priglasilo za zletno spominsko knjigo samo 136 naročnikov, in med temi je že upoštevan ljubljanski Sokol, ki je sam prijavil 68 naročnikov. Od društev, ki štejejo 500 do 1000 članov, smo prejeli po 5 naročnikov. Bratje, tukaj se jasno pokaže brezprimerna zanikarnost društvenih funkcijonarjev. — Pred nekaj tedni sem govoril s starosto nekega društva ter ga vprašal, zakaj od njegovega društva še nismo prejeli nobenih prijav za spominsko knjigo. Dejal mi je, da o tem sploh nič ne ve. Ona savezova okrožnica pa se je potem našla vsa zaprašena na stanovanju društvenega tajnika. Dolžnost tajnikov je, da vsebino saveznih okrožnic sporočajo članom, ali naj okrožnice nalepijo v telovadnici, oziroma v društvenem lokalu. — Naravnost sramotno za našo organizacijo je dejstvo, da je za rodbino pri telovadbi ponesrečenega brata Bunoze prispevalo doslej samo 9 društev s skupnim zneskom Din 1103-20. Kje so ostala druga društva? Se bodo li zdramila? Kdor hitro da, dvakrat da! — Savez je izdal koledar za tekoče leto v 5000 izvodih; o vsebini koledarja se je vsakdo, ki ga je čital, pohvalno izrazil. Tudi češki sokolski listi so prinesli laskave ocene. Toda, kaj mislite, koliko smo teh koledarjev razpečali v naši organizaciji, ki šteje do 70.000 duš? Ostalo nam jih je še nad 800. Menda bi bilo odveč omenjati, da nad dve tretjini v razprodajo poslanih koledarjev do danes še ni plačanih. 1-otreba bo zopet trikrat pisati, preden pridemo do svojega denarja. Pod takimi razmerami si bo savez pač premislil, v bodoče še kaj izdati. Morda bi bolje uspevali, če začnemo z izdajanjem šaljivih sokolskih listov z dvomljivimi šalami.
—	Se nekaj, kar sem že omenil na zadnjem občnem zboru v Zagrebu, pa je ostalo — kakor vse kaže — med onimi štirimi stenami. Za poštnino izdamo naravnost ogromne vsote. Te izdatke imajo na vesti zopet predvsem tajniki in blagajniki. Ali je bilo treba, da smo razposlali posameznim društvom vzorna društvena pravila po povzetju, ko je poštnina znašala skoraj toliko, kolikor so stala pravila? Da, potrebno, ker bi sicer ne prišli do svojega denarja. — Razen tega pa nekatera društva celo prikrivajo pravo število članov z namenom, da iim ne bo treba plačati vsega poreza. To je že več kot preveč. Prihodnjič, ako to ne bo prenehalo, pridem z imeni na dan.
Dalje mi je poročati še o zlefni blagajnici. Likvidacija napreduje polagoma -ker drugače pri tako ogromnem aparatu sploh ni mogoče. Vendar pa upamo, da bo do konca marca izvršena, in da predložimo občnemu zboru končni obračun. — Kakor razvidimo iz sestave, ki Vam jo bom prečital, tudi drugim župam
ne bo preostajalo drugega, kakor da se pridružijo Mostarski župi ter da prepuste garancijski fond zletnemu odboru.
Bilanca. Imetje: Zemljišče 1,500.000, tribune 600.000, inventar in zaloga 140.000 Češka obec sokolska 325.000, dolžniki 120.436, blagajnica 23.119-59. Dolgovi: Tipografija 55.000, Ivan Zakotnik 200.000, Ljubljanska kreditna banka 400.000, Sindikat bank 1,125.000, Mestna hranilnica 50.000, Trgovska banka 200.000, Pivovarna «Union» 53.950, Steklarna, Hrastnik 48.961-66, Tovarna konzerv 59.482-40, Rogaška Slatina 37.000, razni računi 18.250, nepredvideni izdatki 100.000, č. K. 30.965 a 2-50 77.412-50, prebitek 283.499-03.
V	tem izvlečku je tudi postavka dolga COS. v znesku 325.000 Din, ki ga moramo izločiti iz računa, in sicer iz naslednjega razloga: V 1. 1920. nas je naprosil naš glavni dobavljač, br. B. Palčič, ob priliki svojega potovanja v Prago v svrho nakupa sukna in sokolskih potrebščin, da mu izdamo nekako garancijsko pismo za COS., ki naj mu izroči za naših 320.C00 K blaga in drugih potrebščin; on pa vloži pri Ljubljanski kreditni banki navedeni znesek. To naj bi napravili radi tega, ker je češka krona takrat rapidno rasla, in se je na ta način članstvu pri nabavi slavnostnih in telovadnih krojev mnogo prihranilo. — To smo napravili leta 1920. štirikrat, tako da je vloga pri Ljubljanski kreditni banki narasla na 1,025.000 K. Da bi bili glede tega računa popolnoma na jasnem, sem naprosil ob priliki savezne skupščine v Zagrebu br. Vinc. Štepaneka za posredovanje, da se nam iz Prage pošlje računski izvleček. Vendar ga do danes še nismo prejeli, dasi-i'avno smo potem še pismeno prosili zanj. Pač pa sem iz knjižice, ki jo je imel br. Štepanek pri sebi, prepisal dolgujoči znesek 646.691-80 Kč. Saveznemu tajniku br. dr. Fuxu, ki je prisostvoval odborovi seji COS. v Brnu pa se je reklo, da nam ne bodo delali nikakih neprilik ter da bomo lahko svoj dolg poravnali, kakor hitro nam bodo to dopuščala sredstva. Naravno je potem, da zaenkrat ne moremo terjati od COS. povračila stroškov za prehrano in za zletne znake. Radi tega odpade ta postavka, ki pa še ni točna, ter nastane primanjkljaj 41.500-97 dinarjev. Nasprotno pa nam je od sindikata ljubljanskih bank poleg brezobrestnega posojila (2,000.000 Din, ki pa se je radi odplačila znižal na 1,125.000 Din) obljubljena izdatnejša podpora. Od zagrebških in beograjskih bank pa izvzemši Prvo hrvatsko štedionico nismo prejeli ničesar.
O	blagajniškem poročilu se razvije živahna debata.
Br. dr. P e s t o t n i k želi, da se v bodoče za enake seje tudi blagajniška Poročila razmnože, da ima vsak udeleženec poročilo pred seboj, na kar je šele možna stvarna debata.
Br. Smertnik nasvetuje, da uravnajmo svoje izdatke po prejemkih. Dokler smo v deficitu, se moramo podati v skromnejše razmere in predvsem ne izdajati dragih publikacij, v katere vloženi kapital je pri današnjih razmerah za predolgi cas vezan in radi tega slabo naložen.
Br. dr. G a v r a n č i ć predlaga, da naj se ustanovi pri Savezu gospodarski odbor, ki naj napravi proračun za prihodnje leto. Po tem proračunu se bo videlo, koliko bo Savez potreboval in koliko tega je krito s porezom, ki se lahko nato, opirajoč se na tak proračun, primerno zviša. Da bi se pa Savez iz financijelnih razlogov omejil v svojem delu, kakor to nasvetuje br. Smertnik, proti temu je pa odločno. V takem postopanju vidi znatno večjo škodo in nevarnost za našo organizacijo, kakor pa v deficitu, ki ga izkazujemo.
v Br. starosta dr. Ravnihar pojasni br. Gavrančiču, da je v starešinstvu ze ustanovljen finančni odbor, ki ima med drugim tudi naročilo, da sestavi na svetovani proračun.
Br. dr. F u x poudarja, da je glavni vzrok neugodnega financijelnega stanja brezbrižnost naših društev, ki nimajo nikakega zmisla za skupnost in kažejo Popolno pasivnost napram vsem našim navodilom in zahtevam. Na savez se spomnijo dosledno le takrat, kadar iščejo pomoči zase. Nesorazmerje med Prejemki in izdatki nas tišči v našem delu k tlom. Če se v tem pogledu položaj Pe izboljša in ne najdemo izhoda, moramo najvažnejše postavke iz letošnjega delovnega programa črtati; predvsem pade v vodo prireditev saveznega pred-niaškega tečaja, med drugimi pa tudi naša zastopstva pri prireditvah na Fran-c°skem in Češkem.
Br. dr. Pestotnik zavzema proti izvajanjem dr. Fuxa stališče, da moramo v delovnem programu ločiti nujno potrebne stvari od manj važnih in se brezpogojno odločiti za izvedbo nujnih, manj važne pa opustiti. Kot manj važno smatra našo udeležbo pri francoskih slavnostih in v Brnu, kar se lahko odpravi
z enim delegatom, kakor dela to tudi COS.; da bi se pošiljala okrog kar cela vrsta izbranih telovadcev, ne vidi potrebe. — K medzletnim tekmam v Brno naj se pošlje 1—2 naša zastopnika v instruktivne svrhe.
Br. S m e r t n i k izvaja, da je smatrati savezni dolg za dolg nas vseh, radi česar ga je treba prenesti na rame posameznikov. Nasvetuje tako prevalitev v obliki obremenitve župnih prireditev z 2- do 3%nim prispevkom za savez.
Br. Paunkovič se strinja z nazori br. Smertnika in pristavlja, da se iznese ta predlog pred glavno skupščino. Razen od župnih prir.editev naj se zahteva prispevek za savez tudi še od raznih društvenih akademij, zabavnih večerov lfd. Moralno smo v to upravičeni, ker savez vrši delo za celoto, zato je tudi potrebno in naravno, da se podpre.
Proti nazirariju in izvajanjem br. Smertnika in Paunkoviča se izjavita brata dr. Pestotnik in Petrovič, češ: sokolske prireditve so že itak silno obremenjene z davki in župnimi prispevki. Nasvetovani vijak bi v živo zadel ravno najbolj agilna društva, ki se skoraj vsa pehajo za ustvaritev lastne strehe. Če bi bilo treba oddajati pretežni del čistih prireditvenih dohodkov, bi bila kmalu ogrožena delavnost po takih društvih, ker članstvo danes še ni vzgojeno in utrjeno v sokolski vzajemnosti in hoče videti sadove svojega dela le pri svojem lastnem društvu.
S tem se zaključi debata o blagajniškem poročilu, na kar odgovarja na posamezna izvajanja tekom debate poročevalec br. K a j z e 1 j. Pojasni, kako je nastal deficit. Poudarja, da se nahaja pri savezu zelo velika zaloga knjig, kjer je vloženega mnogo prometnega kapitala. Če bi društva prevzela to zalogo, bi deficit kmalu izginil. Kot žalostno dejstvo omenja, kako malo se naša društva, župe in posamezniki zanimajo za savezne izdaje, kako je tudi od cele zaloge ranjkega staroste dr. Oražna do sedaj prodanih šele 7 slik. Kot dokaz za brezprimerno nemarnost posameznih društev in žup čita br. blagajnik nekaj najnovejših dopisov nekaterih žup in društev s pristavkom, da se tako poslovanje mora enkrat nehati. Prisotne zastopnike žup poživlja, da v svojih župnih odborih store, kar je v njihovih močeh, da se blagajniško poslovanje uredi.
Blagajniško poročilo se odobri.
Statistično poročilo poda br. Verij Švajgar: Statistični odsek je razposlal 1. decembra 1922. na vsa društva in župe katastralne pole, sezname članstva, navodila za vodstvo matice članov itd., ki bi morale biti izpolnjene in vrnjene do 1. januarja 1923. Došlo je do sedaj okoli 1600 priglasov. Kaj je to proti 56.000 članstva? Dne 15. decembra smo razposlali na župe statistične pole za leto 1922. Te se morajo vrniti do 15. februarja. Vse župe naj skrbe za to, da bodo resnično na določeni dan v Ljubljani, ker drugače statističnega poročila na glavni skupščini v Beogradu ne bo.
Načelnik dr. Murnik poroča, da se je bavil TO. od občnega zbora do sedaj s tekočimi stvarmi, predvsem pa s pripravljanjem župnega tečaja, ki ga mora izvršiti v letošnji pomladi. K temu naj daries odbor odloči, kdo bo nosil stroške za tečaj in kdaj naj se tečaj izvrši.
V	sledeči razpravi se določi, da nosi stroške prireditve v Ljubljani savez, stroške za prehrano in vožnjo pa posamezne župe same. Glede časa se sklene, da se vrši župni tečaj 15 dni, in sicer sredi aprila — savezni tečaj pa v jeseni. Župni tečaj pod vodstvom saveza se vrši in priredi samo za tiste župe, ki nimajo niti sredstev, niti predavateljev, da bi mogle prirediti svoj tečaj.
Nato poda isti poročevalec kot predsednik saveznega prosvetnega odseka poročilo o tem odseku. Poročilo je priobčeno v tej številki «Glasnika» na straneh 89. do 95.
K predmetni debati se oglasi br. dr. G a v r a n č i č , ki nasvetuje, da se o priliki skupščine v Bogradu vrši sestanek vseh načelnikov župnih prosvetnih odsekov; na tem sestanku naj se določijo smernice za prosvetno delo v naši organizaciji. Dalje priporoča, da se ugotovijo dnevi, ki naj jih Sokolstvo slavi. Do sedaj je to Vidov dan, h kateremu naj se pridruži še slava Zrinsko-Franko-panskega dne. Da se bodo ta slavlia mogla vršiti v celi organizaciji enako, zato nasvetuje, da se izdela načrt za te proslave.
Br. dr. Fux priporoča, da se proglasi za sokolski praznik tudi še dan 1. decembra kot državni praznik. Ta dan naj se posveti predvsem občanski vzgoji našega članstva, in sicer s predavanji o ustroju države, o pravicah in nalogah državljanov itd. (državno pravo).
Poročilo prosvetnega odseka se odobri.
Poročilo o programu dela za leto 1923. poda nato br. d r. M u r n i k, ki
Prečita v «Glasniku» št. 2 na straneh 66.-72. priobčeni program dela.
K temu poročilu predlaga br. d r. F u x, da se oba referata, t. j. za prosvetno delo in delovni načrt za leto 1923. dostavita vsem župam z naročilom, da jih Predelajo s svojimi društvi ali na tozadevnih sestankih, ali pa na drug primeren način in da izvršitev tega naročila javijo starešinstvu.
Br. d r. P e stotnik ne vidi največje važnosti v tem, da se potrdi od strani zup izvršitev naročila in navodil v zmislu izvajanj br. dr. Fuxa, temveč v tem, da se ta načrt in sklepi dejansko tudi izvrše. Pri tem pa, ko se poudarja potrebnost discipline navzdol, si je treba biti na jasnem in čistem tudi glede discipline navzgor. Tudi tu je treba paziti na večjo točnost in disciplino. Svoja izvajanja podkrepi br. dr. Pestotnik z navedbo odborovega sklepa, sprejetega že Pred približno dvemi leti, da se izda knjižica, ki naj bi vsebovala snov za župni Prednjački tečaj. Taka brošura je silno važna za nas, a navzlic sklepu se še ni !zdala do danes.
Br. dr. Murnik odgovarja na izvajanja br. dr. Pestotnika, poudarjajoč velike težave, ki so v zvezi z izdajo takšne brošure. Omenja v prvi vrsti, da je bil savezni TO. od osiješkega zleta dalje povsem zavzet od dela za vsesokolski zlet v Ljubljani. Sklep, ki ga omenja br. dr. Pestotnik pa ni zapadel pozabljivosti; vršili so se pregovori s TO. COS. o tem. Tako je svoj čas proročal br. Havel, da izda tako knjigo COS., na kar se je namenoma čakalo na to izdajo zavedajoč se dejstva, da je to vprašanje možno temeljiteje in mnogo lažje rešiti, če se ima Pred seboj že delo toliko in toliko priznanih čeških Sokolov praktikov.
Poročilo br. dr. Murnika se obenem s predlogom br. dr. Fuxa sprejme in odobri.
Peticija na ministrstvo vojne in mornarice za olajšavo vojaške službe Sokolom.
Poročevalec br. Miroslav Ambrožič prečita pcticijo, ki se glasi:
Ministarstvu vojnom i mornarice u Beogradu.
Starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza moli u smislu zaključka Sokol-skog sabora u Novom Sadu i zaključka glavne skupštine Jugoslovenskog sokolskog saveza u Zagrebu dne 29. oktobra 1922. za izvršujuče članove društava JSS , da mu ministarstvo vojno i mornarice podeli
pogodnost skračene službe u redovnoj vojsci
1	Podupire svoju molbu sledečim:
Zadača je jugoslovenske sokolske organizacije da smišljenim vaspitanjeni svojega članstva u društvima, koja su osnovana i koja deluju po čitavoj državi, sistematskom telesnom vežbom po sokolskoj metodi odgaja fizički snažnije i pkretnije, moralno jače i intelektualno razvijenije mladiče i muževe, koji treba da cine jezgru u svakom pogledu jačeg i rasno zdravijeg jugoslovenskog naroda. Sokolstvo nastoji, da s vremenom ceo narod učestvuje u blpgolvornom sokol-skom 'vaspitanju i zove u svoj krug sve Jugoslovene, koji stoje na strogo demo-kratskom i nadpartijskom stanovištu, ne razlikujuči pojedince ni po njihovom socijalnom položaju ni po veri ni po pripadnosti ovoj ili onoj političkoj partiji, jugoslovenska sokolska organizacija zahteva od svog članstva samo pošteno ime i istinsku ljubav prema našoj domovini i našoj državi.
Svesno svog opštenarodnog programa deluje Jugoslovensko Sokolstvo na svom vaspitnom polju i na osnovi dobrovoljnog pokoravanja i čvrste discipline članova goji v svim društvima neprekidnu telesnu vežbu po poznatom svom sistemu, jača članstvo u telesnoj sili i okretnosti, u zdravlju i snazi, u svlada-Vanju najtežih napora, u isirajnosti, čvrstoj volji, u samopregorevanju, u umere-f!°sti, u odlučnosti, u karakternosti, u medusobnoj bratskoj ljubavi u zapostavljanju ličnih koristi koristima naroda i države, u svesnosti dužnosti prema sebi
1	narodu, u najnesebičnijoj ljubavi prema domovini.
Telesno zdravlje, snaga i okretnost su uslov za dobrog vojnika. Upravo te sPosobnosti su prvi predmet vojne vežbe. A ostale gore pobrojane vrline odlikuiu ''ojnika.
Iz tog sledi, da Jugoslovensko Sokolstvo sa svojim trajnim vaspitanjem članstva pripravlja našoj jugoslovenskoj narodnoj vojsci najbolji materijal, iz sokolske organizacije crpe naša vojska najodličniji, več ojačan i vaspitan naraštaj. , Jugoslovensko Sokolstvo je srečno i ponosno, što vrši tu uzvišenu zadaću, K°)u je postavilo na svoj barjak, da koristi svome narodu, pa smatra na osnovu
uspeha, koje je postiglo, za urnesno da čini razliku medu u Sokolu vaspitanim člansivom i ostalim vojnim obveznicima, na temelju pripravljene veće sposobnosti za vojničku službu, koju sokolsko članstvo stiče sokolskim vaspitanjeni. Posebno napominjemo, da Sokolstvo osniva po mogučnosti streljačke družine, u kojima se članovi-vežbači vežbaju u streljanju i upotrebi oružja za streljanje, da Sokolstvo ima svoja kola jahača, u kojima se članstvo uči jahati; da pri-reduje pešačke izlete i dalje naporne marševe, na kojima se članstvo uči i čitanju geografskih karata. Sve to kao i velike priredbe, sletovi sa hiljadama učesnika, vrši se i ako dobrovoljno ipak kao i u vojsci u najstrožijoj disciplini, po tačnim naertima i u uzornom redu.
Van svake je sumnje dakle, da Sokolstvo svojim radom donosi vojsci kao takovoj odlične koristi, kakve mu ne donosi ni jedna organizacija u narodu, jer ni jedna druga nema takvog vaspitnog programa, i ni jedna druga ne stoji 11 isto vreme na tako široko zasnovanoj opštenarodnoj osnovi. Sokolsko članstvo
—	to smelo tvrdimo — služeči Sokolstvu, služi i svojoj vojsci.
Ali imamo pred očima još dve druge stvari, naime:
t.) da Sokolstvo služi svojim sokolskim idealima na korist narodu a posebno vojsci u svoje slobodno vreme, pored več izvršenih gradanskih dužnosti. S delovanjem u Sokolstvu u narodnopolitičkom pogledu ne trpi produktivnost naroda niti se troši suviše narodna imovina.
2.1 U vreme vojne službe Vojnik efektivno ne producira a osim toga država na njega troši.
U interesu je države i naroda, da posveti što više naroda, što više vremena efektivnom produciranju i da se troškovi za stalnu vojsku snize što je više moguče.
11	tom pogledu vidi Sokolstvo mogučnost, da se škrati rok službe u redovnoj vojsci na minimum onim vojnim obveznicima, koji se po svojim telesnim i moralnim sposobnostima odlikuju od ostalih i prema tome ne trebaju toliko vojne vežbe koliko ostali.
A to su upravo vaspitani članovi sokolskih društava, i na osnovi gore nave-denog smatra Sokolstvo za opravdano, da moli za svoje članstvo:
1.) skračeni rok službe (mesto 18 meseci da služi 12 meseci i da se oslobodi poziva na vojne vežbe);
2.) pogodnost, da se sokolskom članstvu dade prilika za brže napredovanje u vojnim činovima, da se sokolsko članstvo pusti u podoficirske škole.
Ovu drugu pogodnost da uživaju pre svega sokolski prednjači.
Da se ovo izvede predlaže starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza sledeči postupak;
1.) Članovima sokolske organizacije se zakonskim putem osigurava skračeni rok službe, oprost od poziva na vežbu i prilika za brže napredovanje pod uslovom:	„
a) da su bili pune četiri godine pre regrutovanja članovi-vežbači u nekom sokolskom društvu, koje je učlanjeno u Jugoslovenskom sokolskom savezu i to kao članovi naraštaja i kao članovi-vežbači, što mogu postati tek posle navršene 18. godine. U obzir dolaze samo oni, kojima JSS. izda potvrdu o redovnom pohađanju vežbe.
b) Od poziva na vežbu mogu biti oslobodeni samo oni, koji su posle svršene vojne službe neprekidno vežbali u sokolskim vežbaonicama do poziva na vežbu.
2.) Vojne vlasti i starešinstvo jSS. vode sporazumno evidenciju svih članova-vojnika, koji uživaju pogodnosti, koje če vojna vlast odmah uskratiti, ako se član Sokola u vojnoj službi diskvalificira. Isto tako savezno starešinstvo neče pre-poručiti za oprost od vežbi one, koji zanemare sokolsko vaspiianje, istupe iz Sokolstva ili budu isključeni.
3.) Vojne vlasti izložiče starešinstvu Sokolskega saveza svoje želje, što se tiče negovanja onih grana sokolskog telesnog vaspitanja, koje su od posebne važnosti za vojnu vežbu — tehnički odbor )SS. če te želie u okviru sokolskih načela po mogučnosti uzefi u obzir i dati odgovarajuča uputsfva župama i društvima.
Br. P e s t o t n i k izraža pomisleke radi izvedbe in je mnenja, da je enotno postopanje pri kvalifikaciji prosilcev, če ne že nemogoče, pa vsaj silno težko. Za primer navaja mala društva na deželi. V peticiji bi bilo potrebno navesti ludi
naše garancije za to, da se ne bodo vršile zlorabe in pa predložiti natančen Poslovnik.
Br. dr. Murnik poudarja, da je vprašanje, kako je preprečiti zlorabe, ki bi se mogle v tem pogledu dogoditi, notranja stvar naše organizacije in kot taka ne spada v peticijo, glede katere nasvetuje torej, da naj ostane neizpremenjena.
Br. Paunkovič izvaja, da se bo po njegovem mnenju min.vojne in mornarice res balo, da bi se pojavile zlorabe in da bo gotovo zahtevalo od nas tozadevnih garancij. Taka garancija bi bila, da se vsi oni, ki reflektirajo na olajšave, Povržejo v to predpisanim izpitom pred sokolsko komisijo.
Br. poročevalec Miroslav Ambrožič odgovarja na iznešena naziranja z ugotovitvijo, da bo obravnaval vprašanje, kako naj se vrši predmetna kontrola, kdo bodi deležen olajšav itd. poseben poslovnik, ki se bo naravno tudi Predložil na zahtevo ministru vojne in mornarice. Kar se tiče izpitov, kakor jih zamišlja in priporoča br. Paunkovič, je poročevalec odločno proti temu, ker merilo za vrednost in priporočljivost prosilca ne sme biti teoretično znanje sokolske ideje in sestava, temveč sokolska vzgoja, katere je bil deležen posameznik v teku štirih let, ki jih je, kakor predpisano, v nepretrgani dobi bil deležen v sokolski telovadnici.
Peticija se po tej debati sprejme soglasno z naročilom, da se v najkrajšem časa predloži pristojnemu ministrstvu.
Poslovnik za poškodbeni fond. — Br. dr. F u x poroča, da se je sestavil poslovnik za poškodbeni fond. Poslovnik je izvzemši čl. 4. enak češkemu, ki je v današnji obliki že preizkušen v praksi. Da bodo župe v stanu ta poslovnik točno Premisliti in staviti kake izpreminjevalne predloge, predlaga br. poročevalec, da naj se vsem župam pošlje ta pravilnik v izjavo, na kar se predloži v končno odobritev savezni skupščini.
Poslovnik se glasi:
Pravilnik fonda za ozlede Jugoslovenskog sokolskog saveza.
čl. 1.
v Fond za oglede sastoji se iz doprinosa članstva, koje daju društva preko župa Jugoslovenskom sokolskom savezu. Za g. 1922. i 1923. mora platiti svaki član bez izuzetka 50 para.
Visinu toga doprinosa odrediče društvima svake godine glavna skupština JSS. Društva moraju da plate doprinose župama najkasnije do 30. januara, a župe Savezu do 15. februara svake godine i to društva plačaju po stanju društva 31. decembra svake godine. Broj članova društva vidi se iz članskog katastra. Pravo na odštetu iz fonda za ozlede imaju samo oni članovi, koji su upisani u članski katastar i koji su platili godišnji doprinos za fond.
Novoosnovana društva moraju takoder platiti doprinos za fond i čim budu Primljena u župu imaju poslati župi dotični doprinos, koja ga mora odmah poslati JSS.
Društva, koja zataje svoje članstvo, t. j. ne prijave u katastar JSS., moraju Platiti za svakog prijavljenog člana globu od 20 Din, koja ide u korist fonda. Osim toga moraju platiti svu sumu, za koju je fond bio tim prikračen.
Čl. 2
Londom upravlja starešinstvo JSS. putem posebnog odseka.
ci. 3.
Fond za ozlede služi za potporu onih članova, koji su se ozledili pri sokolskom radu, f. j. vežbi ili javnoj ili u vežbaonici i to za vreme dok god su Nesposobni za posao, za slučaj trajnog onesposobljenja i za slučaj smrti.
Ozlede, koje je član dobio usled vlastite krivnje, ili usled velike neopreznosti 'n neposlušnosti ili usled lakomislenosti i ozlede, koje je hotimice sam sebi naneo, ne daju mu prava na potporu iz tog fonda.
Čl. 4.
Za ozlede, koje su se dogodile od 1. januara 1923. dalje isplačuje fond sledeče odštete:
a' Potporu pri lakoj ozledi člana u slučaju nesposobnosti za posao 10 Din
dnevno, najduže 60 dana;
b) jednokratnu poiporu za slučaj irajne nesposobnosti 5000 Din;
c) jednokratnu potporu za slučaj smrti 2500 Din.
ČL 5.
Za potporu moraju moliti društva, koja su udružena u JSS. Društva mogu moliti potporu za one članove, koji su platili članarinu i doprinos za fond za ozlede i koji su uvedeni u članski katastar.
Čl. 6.
Potpore se daju članovima odnosno članicama, koji su se ozledili i usled ozlede postali najmanje za 3 dana nesposobni za posao i to ako se je ozleda dogodila:
a) pri redovnoj članskoj vežbi,
b) pri javnom nastupu ili utakmicama, što ih prireduju sokolske organizacije.
Ozlede pri vežbama i javnim nastupima odnosno utakmicama uzeče se u obzir
samo onda, ako se je vežba odnosno javni nastup ili utakmica vršila s dozvolom drušivenog odnosno župskog odbora. Za slučaj smrti mogu pre spomenutu od-štetu tražiti samo oni najbliži srodnici ozledenog (umrlog), koje predla/e društvo i preporuči župa i u koliko je dotična osoba bila odvisna od zaslužbe umrlog.
Čl. 7.
Istragu prijavljene ozlede vodi odsek za odštete ozledenim u JSS. ili direktno ili preko delegiranog člana ili zastupnika.
Ozledeni je dužan udovoljiti svim zahtevima odseka JSS. za ozlede, pokoriti se svim njegovim naredbama i svim naredbama lekara, koji ga leči.
Dobiva li ozledeni potporu odnosno odštetu od koga bilo drugog zavoda nema prava na potporu iz fonda za ozlede JSS. Samo u izuzeinim slučajevima, u slučaju naročite revnosti ozledenog sme odsek za ozlede dozvoliti izuzeinu potporu.
Čl. 8.
Svaki, koji se ozledio u smislu čl. 6. dužan je da odmah prijavi društvu a društvo je dužno najduže za 5 dana posle nastale ozlede prijaviti je preporuče' nim dopisom JSS. inače snose sami posledice. Dan kad dopis bude dostavljen smatra se za dan prijave ozlede. Na tu prijavu poslače odsek za ozlede JSS. društvu arak s pitanjima o ozledi, koji društvo mora naimanje za 8 dana ispuniti
i	poslati JSS.
Javi li se ozleda kasnije nego za 5 dana po nastaloj ozledi, odmeriče se pri-padajuča potpora samo od dana, kad je došla pravilna prijava. Ne dobije li JSS. nikakove prijave za 14 dana od ozledenja neče se JSS. na take ozlede obazirati.
Čl. 9.
Društva moraju poslati JSS. pored pravilno ispunjenog arka s pitanjima, gdc mora biti i prva izjava lekara, takoder i konačni izveštaj lekara, koji oz' ledenog leči.
Čl. 10.
Isplačivanje potpora iz fonda za ozlede vrši se samo putem društava. Pia-Čanje potpora direktno pojedincima odlučno se zabranjuje.
U slučaju trajne nesposobnosti — naročiio ako ima nade na poboljšanje — može JSS., tokom prvih triju godina	pošto	odredi	poiporu	ozledenome isplači-
vati samo tekuče obroke. A ako ne nastupi za to vreme	nikakvo poboljšanje
isplačuje se potpora u celini.
Ako ozledeni umre pre nego što	mu se	isplati	potpora	za trajnu nesposob'
nost, isplačuje se potpora za slučaj	smrti.
Čl. 11.
Pošto se sve potpore po ovome pravilniku podeljuju dobrovoljno, nema ni' jedan član pravo da ih sudbenim putem traži.
Cl. 12.
Ako ozleđeni odnosno u slučaju smrti u čl. 6. imenovani nisu zadovoljni s Pdlukom odseka za ozlede, mogu se pritužiti starešinstvu JSS. a protiv odluke starešinstva u roku od 30 dana odboru JSS., koji če doneti konačnu presudu.
Predlog se enoglasno sprejme.
Slučajnosti. Br. dr. P e s t o t n i k ugotavlja kvaren vpliv našiti nasprotnikov na razvoj sokolske stvari. Iz lastne župe navaja več primerov, ki osvetljujejo vso strupeno gonjo klerikalnih krogov proti Sokolstvu. Pri tem prednjači duhovništvo, ki uporablja prižnico in spovednico, sploh vsako priliko. V šolah, ki stoje Pod vplivom samostanov, se dela dosledno na to, da se obide znana naredba Prosvetnega ministrstva, nanašajoča se na uvedbo sokolskega sestava na naših šolah. V to svrho so začeli ti krogi ustanavljati v poslednjem času tako zvane “Marijine vrtce», ki naj tvorijo na zunaj nadomeslilo za sedaj obstoječe oddelke sokolskega in orlovskega naraščaja. Med tem, ko se trudi nasprotnik vtisniti Jem tvorbam pečat nadstrankarstva, stoji dejstvo, da je naziv «Marijin vrtec» le krinka, za katero se skrivajo klerikalne orlovske organizacije. Poleg tega ne zamude nasprotniki niti ene prilike, da ne bi potom svojega časopisja blatili Sokolstvo. Dosedaj se na vso to gonjo navadno ni reagiralo od naše strani. Ta 'aktika za bodoče ne more biti več primerna; treba bo stopiti iz dosedanje rezerve ter istotako potom našega časopisja začeti obrambo. Na br. Paunkoviea se obrača zlasti s prošnjo, da o ravnokar naslikanih razmerah pri nas seznani ■udi brate Srbe. — Da bo naš boj proti nasprotnikom izdaten, zato je neobhodno Potrebno, da se za to zainteresira celokupno naše Sokolstvo, radi česar naj se spravi zadeva pred letošnjo savezno skupščino. Končno predlaga naslednjo, po saveznem starešinstvu naknadno siilizirano resolucijo:
“Sokolstvu! Ponovno naglašujoč državne, kulturne, socijalne in narodne interese, ki jih ima pred očmi naša sokolska vzgoja, jemljejo zastopniki sokolskih žup iz vse države, zbrani na odborovi seji JSS. dne 28. januarja 1913. v Ljubljani, poročilo o Sokolstvu besno sovražni agitaciji nasprotnikov Sokolstva po naših posvetnih in samostanskih učiliščih in po cerkvah z ogorčeno obsodbo na znanje.
Odbor JSS. poživlja vse bratske župe, naj javijo starešinstvu JSS. vse konkretne slučaje te vrste in sklepe, da pride to vprašanje kot posebna točka na dnevni red prve bodeče skupščine JSS.»
Resolucija se sprejme soglasno.
Br. Miroslav Ambrožič poroča kot urednik «Sokolskega Glasnika* o svojem pozivu na naročnike Glasnika. Po tem pozivu bi bili morali vsi, ki se JTiislijo naročiti, takoj tudi plačati naročnino, sicer se list ne pošilja- več. Po taktično vplačani naročnini sklepati, je uspeh poziva negativen: naročnina ni Plačana. V svoje lastno kritje prosi odborove odločitve, ali naj se list navzlic 'emu, da se naročnina ne poravna vnaprej, pošilja starim naročnikom in pri tem n°si riziko ne-izterljivosti.
Br. Gavrančič nasvetuje, da se vsa društva pozovejo, da takoj zberejo nied svojimi člani-naročniki naročnino in jo nakažejo Savezu, postopanje pa, kot 9a napoveduje br. Ambrožičev poziv v Sokolskem Glasniku, naj se za enkrat ne ■2'vrši.
Br. dr. Murni k je naziranja, da bi se odstranitev težkoče s plačevanjem naročnine in pa zvišanje števila naročnikov dalo doseči z organiziranim delom. Kakor je predpisano, da mora vsako društvo biti naročeno na Vestnik TO., tako naj se tudi sklene, da so društva obvezana za gotovo število svojega članstva naročiti po en izvod Glasnika. Da se to izvede in pa skrb za pridobivanje novih naročnikov kakor tudi redno plačevanje naročnine je pa naloga društvenega novirmrja, oziroma prosvetnega odseka. Nato stavi sledeči p r e d -1° 9: naj se sklene, da je vsako društvo dolžno za vsakih 20
a nov naročiti na društvene stroške po 1 (en) izvod glasnika. Izvedba tega sklepa se naloži župnim in dru-s'v eni m prosvetnim odsekom.
Predlog br. dr. Murnika se sprejme.
„ Dalje poroča br. Ambrožič, da je storil primerne korake, da pridobi za pašnik inserate. V Ljubljani je izvedel to sam ter pridobil z inserati 22.000 Din. z drugih krajev dosedaj še ni naročil, da pa se zopet razpošiljajo ceniki.
To poročilo se vzame na znanje.
Br; dr. Fux predlaga, da naj se vrši z ozirom na volitve glavna savezna skupščina na dan 2 5. marca, dne 24. marca pa ves dan predkonference delegatov.
Br. dr. Murnik se ne strinja s tem predlogom, marveč želi, da se skupščina vrši 2 9. a p r i 1 a, da bi se moglo podati vsaj poročilo o prednjaškem tečaju meseca aprila.
Br^ Dev ugotavlja, da se sedaj dela brez odobrenega proračuna in je iz finančnih razlogov proti temu, da bi se zavlačevalo sklicanje skupščine, ki mora odobriti proračun.
Br. Paunkovič opozarja na sklep prošle skupščine, da se skupščina vrši že meseca marca.
Predlog, da se vrši letošnja glavna skupščina na dan
2	5. marca v Beogradu.se nato sprejme.
Br. d r. P e stotnik priporoča z ozirom na to, da se bo sedež saveza v zmislu določil novosadskega sabora selil in bodo pred nalogo, prirejati savezne zlete, stali več ali manj novi, z enakimi izkustvi še neoboroženi funkcijonarji, da vsi funkcijonarji, ki so vodili letošnji zlet, izčrpno in pregledno opišejo svoje delo in izkustva, ki so si jih iztekli v tem svojstvu. Posebno pozornost naj posvete zlasti še ukrepom in zadevam zleta, v katerih se je naknadno videlo, da niso uspeli.
Br. G a n g I poroča, da se bo izdala zletna spominska knjiga. V to svrho so se že davno razposlale na vse župe in društva priglasne pole. Ogromna večina društev seveda ne vrne niti prazne niti popisane pole, tako da se še vedno ne ve, v koliko izvodih naj se približno da tiskati. Zato prosi vse župne zastopnike, da se za stvar zavzamejo ter predvsem pritisnejo na tajnike, da odgovorijo bilo z da bilo z ne!
Br. dr. Oavrančić pripominja k izvajanjem br. Gangla, da je glede naklade, v kateri naj bi se založila spominska knjiga, treba biti zelo oprezen. Omenja, da je svoj čas Hrvatski sokolski savez založil tako spominsko knjigo v visoki nakladi, da pa je ostala skoro vsa naklada do danes v skladišču. Vzrok temu vidi v njeni vsebini, ki ni trajne vrednosti. Priporoča torej, da naj se pri sedanji spominski knjigi to izkustvo primerno upošteva.
Ker se nihče več ne oglasi k besedi, zaključi br. slarosta ob 18. uri 12 min. odborovo sejo.	J. čobal.
Milinimi minutni; innninniiinniiniinniininiiinin.-iiiiiiiiiiininiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiinnn
IZ STAREŠINSTVA JSS
nnnnnnini nnnn i iinnin i n niii inniMii i hi in i n i nun n nnn n n nnnnnninnnnn nnnn ni nnnni nnnnnnn nnnn ni IH ni lin IH iiiiilinin n
HIIHIHIIIIIIIIIHHH
Hiiiiiiiinniiiinni
IV. redna glavna skupščina JSS.
se bo vršila dne 25. marca 1923. v Beogradu ob 9. uri v dvorani državne razredne loterije.
Dnevni red: 1. Poročilo starešinstva.
2. Poročilo T. O.
3. Poročilo odsekov.
4. Poročilo o pravilniku za poškodbeni fond.
5. Poročilo o delovanju Sokolovih nasprotnikov.
6. Volitev starešinstva.
7. Poročilo o sokolskih prireditvah I. 1924.
8. Predlogi žup.
9. Slučajnosti.
Delegati sokolskih žup, ki se udeležijo glavne skupščine, imajo z običajno savezno železniško legitimacijo in potrdilom župe, da so delegati za skupščino, polovično vožno ceno na vseh progah zeleznice.
V	soboto, dne 24. marca, se bo vršila ob 8. uri seja prednjaškega odbora JSS-. ob 14. uri seja delegatov župnih prosvetnih odsekov, ob 17. uri predzborovanje vseh župnih delegatov.
Zupe naj javijo imena delegatov naravnost sokolski župi v Beogradu, ki bo preskrbela prenočišča.
Sokolstvu! Stojimo v sredi najljutejšega volilnega boja, ki vihra v naši državi. Sokojstvo mora tudi v tem besnem političnem vrtincu vztrajati na načelih, ki smo jih ponovno izrazili na glavnih skupščinah Saveza. — Tudi mnoge čjane sokolskih društev so razmere potegnile v politični boj. V tem trenutku poživljamo vse članstvo, naj zvesto in odločno čuva naša načela, ki jim veljave in avtoritete ne sme izpodnesti nobena nepreudarnost in strast! — Kot Sokoli čuvajmo sokolsko čast; branimo, kar nam je bilo vsekdar sveto; delajmo po načelih, ki smo jih opetovano soglasno in brez odpora odobrili! Kar je veljalo v dobi mirnega dela, mora tem bolj veljati v burnih sedanjih dneh! Politika mora od Sokolstva stran! Nihče naj se v politični borbi ne dotika naše organizacije! Oni bratje pa, ki jih je zajel politični vihar, naj se zavedajo, da so tudi m vedno Sokoli in ne samo politiki! Sokolskih načel ne smejo zatajiti nikoli in Pod nobenim pogojem! Tudi v tem oziru stojimo na straži, ker ne dovoljujemo, da bi katerakoli stranka ali oseba našo nepolitično in vsenarodno organizacijo zlorabljala v nesokolske namene. Stojimo na straži v prepričanju, da je Sokolstvo tudi bojna organizacija, kadar je treba braniti obstoj in svobodo naroda 'n domovine in čistost narodne misli! Zdravo!	Starešinstvo	JSS.
. Vsa društva poživljamo, da vse morebitne reklamacije prijavijo zletnemu likvidacijskemu odboru najkesneje do
15. marca t. 1.
Na kesneje došle reklamacije se ne bo oziralo.
Društva, ki dolgujejo še zletni blagajni kake zneske, naj jih nemudoma izplačajo, da nam bo omogočeno zaključiti zletni račun v mesecu marcu.
Vse župe poživljamo, da činiprej plačajo porez Savezu in prispevek za Poškodbeni fond. Storite svojo dolžnost!	Zletni likvidacijski odbor.
. XII. redna seja starešinstva JSS. dne 30. januarja 1923. Sokolsko društvo Split le praznovalo 26. januarja 301etnico. Društvu se pismeno čestita. — Glavne skupščine sokolske župe v Kranju se udeleži kot zastopnik br. Bajželj. — Sokolski župi Mostar in Šibenik dobita na njihova vprašanja potrebne informacije v organizacijskih zadevah. — Redigira se resolucija odbora JSS. glede nasprotnikov Sokolstva. — Obravnavajo se nekatere disciplinarne zadeve, ki se odstopijo pristojnim župam v rešitev. — V članski kataster je vpisanih šele '643 članov. — Rešijo se še nekatere organizacijske zadeve.
XIII. redna seja starešinstva JSS. dne 6. februarja 1923. Zupe Tuzla, Veliki pečkerek, Novi Sad, Bjelovar javljajo svoje skupščine. Na skupščini župe Bjelovar bo zastopal starešinstvo br. dr. Car. — Bivše upravništvo Sokolskega Glasnika v Zagrebu pošilja vse dopise in računske zaključke. Zadeva se odkopi gospodarskemu odseku. — Za rodbino ponesrečenega Bunoze je nabranih 3979 Din. Nove župe se še niso odzvale pozivu starešinstva. Zupe opozarjamo, da takoj pošljejo zbrani denar. — Reši se zaveda sokolskega društva v Crikve-nici. _ Br. Bajželj poda obširno poročilo glavne skupščine sokolske župe v Kranju. — V odbor sokolske Matice imenuje starešinstvo kot zastopnike Saveza brate dr. Hadžija, Deva in Miroslava Ambrožiča. — Ker morajo vsa društva Predložiti nova pravila v potrditev pristojnim okrajnim glavarstvom, se da v 'isk zadostno število društvenih pravil.
XIV. redna seja starešinstva JSS. dne 12. februarja 1923. Br. dr. Car pošilja Ppročilo o glavni skupščini v Bjelovaru. — Br. Gangl poroča o skupščini župe Mubljana I. — Starosta dr. Ravnihar se udeleži skupščine sokolske župe v ^agrebu. — Neka disciplinarna zadeva se odstopi pristojni župi v rešitev. — ^Prejme se proglas na Sokolstvo z ozirom na predsioječe volitve. — Br. Bajželj P°da načrt za vzgojo telovadnih učiteljev, ki naj bi se predložil ministrstvu Prosvete. Zadevo se odstopi še prej TO. v izjavo.
XV. redna seja starešinstva JSS. dne 20. februarja 1923. Starosta se spominja Zaslug umrlega br. dr. Ivana Tavčarja ter umorjenega br. dr. Rašina. Prizadetima [^dbinama se izreče sožalje. — Zupa Split javlja, da se vrši njena glavna skupščina 25. februarja. — Nekatere župe pošiljajo statistične pole glede katastra elanstva, a od večine žup in društev ni odgovora. — Brat Deu poda poročilo ® seji Matice. Sklene se, da se oddajo vse knjige Matici v komisijsko prodajo. — gPrejme se dnevni red glavne skupščine JSS. v Beogradu dne 25. marca. — Wazen tega se reši mnogo organizacijskih zadev.
llllllllllllllllllllllllllllllllllll
111111! 1111111111111111111111111H11
11111111111 i 11111111111111111111111П
1111111II111111111111111111111111i11111111111111II11111111H111111! 11111111111111111! 1111111111111111111111111111111111111111111
IX ŽUFIM DRUŠTEV
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIKIf lllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllMlllllll
Sokolska župa Beograd.
Соколско друштво у Ковину. Ha дан П.фебруара т. г. Соколско друштво У Ковину одржало је своју другу годишњу скупштину уз учешће 46 браће и .сестара. Бр. Н. Маширевић, старешина друштва ношто је поздравио присутне и нзасланика жупе бр. Мих. Градојевића, дао је реч тајнику бр. Војиславу Попо-вићу, који је у опширном и лепом извештају оцртао рад и напредак друштвени у 1922. r. ЛруДЈтво располаже врло иространом и хигијенском соколаном (ду-жина 19, ширииа 10, висина 7 и пол метара) снабдевеном са 2 разбоја, 2 вратила, кон.см, јарцем, круговима и свима осталим справама. Уза саму соколану налази се зидом ограђено велико, равно двориште, које служи за летње вежбалиште. Оа ове стране друштво је потпуно обезбеђено, и многа би му соколска друштва могла позавидети. Укупан број чланова износи 106 и то: оснивача 17, по-мажућих 58, вежбача мушких 13, женских 18; нараштаја мушког 14, женског 43. Чистог прихода је друштво имало у 1922. г.: 4118-50 Дин. На Видов-дан је друштво приредило јавну вежбу, на којој је суделовало и 30 чланова мушког нараштаја из Соколског Друштва Београд 1. Вежба је сјајно успела како У моралиом тако и у материјалном погледу. Да би соколска просвета била јача ове године, основано је просветно културно одељење, коме је на чело ставл.ен бр. Коста Нисторан, директор Грађанске Школе н два вредна учитеља из места. Пошто је бр. М. Градојевић испоручио поздрав члановима од стране старешин-ства Соколске Жупе Београд и проговорио им о техничком и просветно-кудтурном раду у соколским друштвима, скупштина ,је закључена. У нови управни одбор ушла су браћа: Никола Маширевић, старешина; Мита Купусаревић, зам. стар.; Војнслав Поповић, тајник; Иван Теодоровић, благајник; Славко Бранковић, lia-челник; с. Нада Теодоровић, начелница. Сви материјални услови за развитак соколског друштва у Кокину понољни су; од браће која га воде зависи његова будућност н н-.егов напредак.	М.
Sokolska župa Celje.
Sokolsko društvo v Celju je imelo 28. januarja 1923. svoj 33. redni občni zbor. Otvoril ga je brat podstarosta, dr. Milko Hrašovec. Prečital je pismo brata Jože Smertnika, s katerim se je imenovani odpovedal starostvovanju, navajajoč, da se vsled stanovske zaposlenosti in odsotnosti ne more posvetiti društvenemu delovanju v taki meri, kakor si želi. Nato se je spominjal umrlih bratov Antona Kolenca, dr. Frana Lipše in sestre Cirile Zupančičeve. Po prečitanju zapisnika
o	zadnjem občnem zboru je podal tajnik poročilo o upravnem delovanju društva. Iz njegovega poročila posnemamo, da je imelo društvo 21 sej, 1 izredni občni zbor in 2 sestanka. Članstva šteje 407. Nato je podal načelnik izčrpno poročilo, iz katerega navajamo; Lanjske tekme se je udeležilo 24 moškega naraščaja in 7 gojenk. Člani so tekmovali (1 vrsta) v sredmem, ena vrsta v nižjem ter sestre (1 vrsta) v višjem oddelku. Uspehi so bili objavljeni v Vestniku TO. Vsesokolskega zleta se je udeležilo 54 bratov in 32 sester v kroju. — Telovadni obisk je bil pri članih največji na uro 46, pri članicah 36, pri dijakih 50, pri naraščaju 15, pri gojenkah 35, pri moški deci 52, pri ženski ded 53. — Temu je sledilo poročilo blagajnika brata Sireča, ki je izkazalo povoljno gmotno stanje. Poročal je tudi o stanju Sokolskega doma v Gaberjih. Po poročilih predsednika prosvetnega odseka in gospodarja se je vršila volitev. — Odbor se je naslednje konstituiral: starosta dr. Milko Hrašovec, podstarosta dr. Leopold Vičar, načelnik Lojze Jerin, načelnica Marica. Černejeva, tajnik Franjo Čepin, blagajnik Drago Sirec, gospodar Anton Mišja, matrikar Tinče Novak, ostali odborniki; Makso Detiček, Franjo Dolžan, Tone Grobelnik, Franjo Saksida, Rudolf Poljšak, Bernard Wetavsky, Zofka Debelak in Vera Dereani; namestniki: Franjo Fleischer, Fr. Pavlinič, Anica Arhova; predsednik prosvetnega odseka: dr. juri Štempihar; praporščak: Ivo Kapus, namestnik Drago Žabkar; pregledovalca računov: dr. Ernest Kalan, Mirko Gruden. — Pri slučajnostih se je storilo več važnih sklepov, med drugimi se je ponovno potrdi! sklep izrednega občnega zbora, da se članstvo, ki bi se udeležilo prireditev izključno nemškga značaja, črta iz društva. — Občni zbor je soglasno in z velikim na-
vdušenjem	sprejel	predlog, da se brata Smertnika	tl ozirom	na nevenljive
zasluge za	društvo	imenuje za dobrotvornega člana in	da se mu	izda diploma.
Sokolsko društvo v Trbovljah je priredilo dne 28. januarja 1923. svojo akademijo. V 18 točkah nam je ta prireditev, ki se je vršila na odru, nudila priliko seznaniti se s sokolskim delom v telovadnici. Proizvajanju naraščaja je mestoma yzhičalo občinstvo, ki se nikakor ni nadejalo od naših malčkov take vztrajnosti >n pridnosti. Posebej je treba omeniti krasno sestavljene skupine za moško deco, ki jih je ta v prijetni grupacii nudila gledalcem. Poleg njih so žele največje odobravanje gojenke z vajami na gredeh in s svojim «Večerom na Savi», ljubkim in živahno izvajanim plesom. Tudi deklamacija gojenke Olge Krežetove «lljedinjena Jugoslavija* nas je iznova prepričala, da ima naše društvo jako silo v naraščaju, |n to zlasti	v deci,	ki pod vodstvom br. Kostajnška in	sestre Meškove vztrajno
‘n žilavo napreduje.	Presenetili so nas dalje telovadci na bradlji in	konju. Članice
so nastopale s krasnimi vajami na gredeh in s prostimi vajami. Da je bila prireditev pestrejša po svoji vsebini, za to so skrbeli zanimanje vzbujajoči živi kipi članov ob svitu magnezijeve luči, deklamacija «Smrt majke Jugoviča* in z veseljem pozdravljen in aplavdiran pevski zbor naših bratov pod preciznim vodstvom br. Oskarja Molla. Kot sklepni točki sta se izvajala v ruskih narodnih nošah dvospev «Rdeči safran» ter v čeških in slovenskih narodnih nošah ples »Češka beseda*. Celotni vtisk akademije je bil v polni meri zadovoljiv.
Sokolska župa Ljubljana I.
Sokolska župa Ljubljana 1. je imela svoj redni občni zbor dne 11. februarja 1.1. Občni zbor je bil dobro obiskan, poročila starešinstva so bila zanimiva. Zupa ima 26 društev ter je po številu članstva najmočnejša v JSS. V novo starešinstvo so bili izvoljeni: Starosta dr. Viljem Krejči, I. namestnik staroste Verij Švajgar, H- namestnik staroste dr. Vilko Maurer, lil. namestnik staroste dr. Anton Šifrer, načelnik Miroslav Ambrožič, načelnica Anuška Cigojeva, člani starešinstva: dr. Viktor Vovk, Vinko Kocjan, Josip Cesar, Andrej Berce, dr. Josip Sajovic, Pero Capuder, Maks Podgornik, Bojan Drenik; namestniki: dr. Vladimir Borštnik, dr. Milan Šubic, Jože Gorjanc.
Sokolska župa Novi Sad.
Bačka sokolska župa. (Novi Sad.) Dana 19. januara 1923. god. održani su društveni prednjački ispiti u Novom Sadu pred komisijom, koje je predsednik bio brat Milan Teodorovič, načelnik župe, i kojim su lspitima pristupili, te ove sa Uspehom položili sledeči kandidati: Časlav Popovič, Fedor Ormis, Josif Durica, Andrija Vrska, Miloljub Goločorbin i Stojan Kaluderski, koji su proglašeni za društvene prednjake.
Sokolska župa Novo mesto.
Sokolsko društvo v Novem mestu je imelo svoj XXXI. redni občni zbor 5. januarja t. 1. v Narodnem domu. Vodil ga je društveni starosta, brat dr. Vasic. Iz ‘ajnikovega poročila posnemamo: V minulem letu je imelo društvo 227 članov jn 100 članic. Javno je nastopilo društvo pri raznih prireditvah in zletih desetkrat. _ V lepem številu se je društvo udeležilo vsesokolskega zleta v Ljubljani zlasti z naraščajem in deco, od katerih se ga je udeležilo skupaj 120. — Dne septembra je bilo razvitje naraščajskega prapora. Razvitju pred mestno hišo na glavnem trgu je prisostvovalo mnogobrojno občinstvo iz Novega mesta in okolice. Popoldne je bil javni nastop na 1 oki ob Krki. Umetniški načrt prapora !e izdelal brat prof. Germ, ki je tudi vodil njegovo tehnično izvršitev. — Svojemu prerano umrlemu reorganizatorju in buditelju, br. Francetu Gregorcu in n,e9v°vemu nepozabnemu br. Jožefu je postavilo društvo na novomeškem pokopališču lep nagrobni spomenik, ki ga je slovesno odkrilo 1. novembra. Tekom nimulega leta je bilo pet predavanj. Po poročilu blagajnika je bilo skupnega društvenega letnega prometa 70.560-07, od tega 35.345-18 Din dohodkov in 35.216-89 dinarjev izdatkov. Fond za zgradbo sokolskega doma je znašal koncem leta
o8.C9i.2i Din. — Nato je podal svoje poročilo načelnik. V minulem letu je naj-castneje rešil svojo nalogo naš mladi in marljivi naraščaj. Zanimanje od strani ?‘0rejših članov in članic ni bilo posebno. Skupna udeležba pri vseh nastopih
bila: 178 članov v kroju, pri javni telovadbi je nastopilo 106 članov in 96 članic, 139 moškega in 173 ženskega naraščaja, a 248 moške in 115 ženske
dece. K tekmi ob priliki vsesokolskega zleta v Ljubljani je postavilo društvo v nižjem oddelku po eno vrsto članov in članic, moškega in ženskega naraščaja, ter po enega posameznika (posameznico) k vsaki vrsti. Br. Leon Štukelj pa se je udeležil tekme za prvenstvo JSS. in pa mednarodne tekme. Udeležba in obisk telovadbe sta bila v minulem letu naslednja:
	Vadit, zbor		Člani	Članice	A\oški	Ženski	Mož.	Žen.	
	moš.	žen.			narašč.	narašč.	deca	deca	Skupaj
1 šteiilo telovadnih dni	50	51	136	127	100	100	97	100	761
| celotna udeležba	192	104	1488	1557	3912	2854	4303	2457	16.867
Po načelnikovem poročilu je poročal br. starosta o korakih glede nakupa zemljišča za zgradbo sokolskga doma. Na predlog br. Udermana je sklenil občni zbor, da se z nakupom zemljišča za zgradbo sokolskega doma počaka in da se že nabrana vsota plodonosneje naloži. Pri volitvah so bili z vzklikom izvoljeni br. dr. Vasič za starosto, Jože Mozetič za podstarosto, Ljudevit Papež za načelnika. V odbor so bili izvoljeni bratje: Jože Matko, Alojzij Struna, Drago Jevšček, Franjo Simončič, Vilko Menard, Leon Štukelj, Vlado Rustja ter sestri Erna Jevšček in Mica Niefergall; za načelnika prosvetnega odseka Davorin Matko; za namestnike pa Viktor Kozina, Jože Klemenčič ter sestra Marlenka Vencajz. Na predlog br. blagajnika poviša občni zbor članarino na 1 Din 50 par mesečno.
Sokolsko društvo v Novem mestu je priredilo svojo telovadno akademijo dne
10.	svečana v Narodnem domu. Program je bil dobro izbran. Posamezne telovadne točke so bile izvajane točno in precizno. — Zanimanja za prireditev s strani občinstva ni bilo takega, kakršnega bi bilo v tem slučaju pričakovati. Želeti bi bilo, da se v bodoče sličnih prireditev udeležujejo vsaj vsi člani.
Sokolska župa Sarajevo.
Соколска жупа у Сарајеву одржала je дана 4. фебруара о. г. своју редовн,У годишњу скупштину. На скуиштини су била заступљена друштва: Сарајево, Зеница, Високо, Вишеград, Фоча и новоосновано друштво Пале. Скупштину је отворио бр. староста Стеван Жакула коистатујућ на првом месту с радошћу оснутак новог соколског друштва у Палама. У лепом говору пуном жара и со-колске искрености износи маркантније моменте соколског рада у прошлој години, као и шта би требало подузети у овој години, да се појача соколски рад жупе> која је бројем друштава једна од најмањих жупа у Савезу. Тајник жупе брат Гашпарад у свом извештају на првом месту подсећа браћу на тешки ударац, који је задесио словенске соколске редове смрћу врлог соколског радника бр. Антонина Калине, позивајућ да скупштина устајањем ода почаст сенн нашег незаборавног брата. Скупштина устаје и кличе: Олава му! Поводом смрти бр. Калине послала је жуиа сажалницу ЧОС. у Праг, од које је добила захвалницу, која је на скуп-штини прочитана. Надаље бр. тајник извештава у кратким цртама о раду жупе у адмшшстративном погледу, пошто ће о техничком раду известити опширније бр. начелник. Затим је поднесен благајнички извештај. Бр. начелник Б. Видовић У свом извештају истиче, да се рад жупе прошле године до августа највише кретао око припреме за Југосл. соколски слет. На неколико дана пред полазак на слет, одрж&н је у Сарајеву жупски предслетни јаван час, који је служио као испит и смотра за слет. На жупном јавном часу иступило је са простим вежбама 48 чланова и 22 чланице. Осим тога иступила су ноједина друштва посебним тачкама с® нараштајем и децом. Овај јавни час потпуно је успио и у техничком и моралном погледу, те се према успеху могло предвиђати, да he жупа и ако бројно малл-моћи изаћи светла образа да слетске свечаности. Предвиђање се збиља и испу-нило. На слету Сарајевска жупа иступила је у простим вежбама са 62 члана-16 чланица и 14 чл. нараштаја, тако да је — и ако бројно једна од најмањих жупа иступила релативно са највећим бројем вежбача. У свему је из Сарајевске жупе слет посетило 180 чланова-ца, урачунавши овде и 12 чланова фанфаре. Путован>е на слет и повратак текли су у највећем реду. Дисцишшна је за цело време, как° при путовању, тако и за време слета, код свих чланова била узорна. Иза вел»' чанствене слетске свечаности, прегггло се по повратку опет на редован рад. Да би се што више у појединим местима на подручју жупе, подигла соколска мисао.
ириређивани су јавни часови и забаве, на које су одлазили изасланици жупе и иојединих оближњих друштава. Сваком том приликом, неуморни етароста брат ^тево Жакула одржао је предавање подижући и ширећи соколску мисао. Брат ^тево Жакула није се својим предавањима ограничио само на подручје Сара-Јевске жупе, него је у сврху ширења соколске мисли и јачања народног и Државног јединства обишао и одржао предавања и у местима, која припадају Другим жупама. Тако је бр. Жакула посетио и одржао лредавање у овим местима: Вос. Новом, Бос. Крупи, Бихаћу, Брчком, Зворнику, Коњицу, Херцег Новом, Тивату, Ђеновићу и Котору. Од колике су важности овакова предавања по 'пирење соколске мисли и по јачање народног и државног јединства није ио-требно истидати. Осим бр. Жакуле изашиљани су и други чланови одбора жупе, као бр. Човић, бр. Гашпарац и др., који су такође одржавали етручна предавања појединих друштава. Да је овај рад жупе имао успеха, најбоље се види no броју извршујућих чланова појединих друштава, који се укупно попео на 287. Али не само, да се повисио број извршујућих чланова, него су сва друштва ојачала и нацредовала у вежбама, што се најбоље истакло на жупском јавном часу. Пре-лазећи на избор новог одбора жупе, бр. староста Жакула изјављује, да је сам силно оптерећен многим друштвеним дужностима а нарочито дужности на-челника сарајевског соколског друштва, због чега моли, да га — ако је икако могуће -— ове године скупштина не бира за старосту, предлажућ, да место њега изабере дугогодишњег вредног и агилног соколског радника бр. Др. Војислава Весаровића, бившег старешину Бос. Херц. жупе, који је по ослобођењу био у службеној мисији на страни и тиме био спречен, да се бави соколским радом. Скупштина је предлог бр. Ст. Жакуле усвојила и након краће паузе акламацијом изабрала нови одбор у који су ушла ова браћа: староста бр. Др. Војислав Беса-ровић, тајник трг. обрт. коморе у Сарајеву; заменик старосте бр. Др. Срећко Перишић, адвокат у Сарајеву; начелник бр. Др. Богдан Видовић, адвокат у Са-рајеву; заменици начелника бр. Стево Жакула, инсп. Мин. Просвете и бр. Мирко Вукојевић, трговац из Високог; тајник бр. Алекса Старчевић, тајник срп. дрквене општине у Сарајеву; благајник бр. Константин Ђурић, књиговођа епарх. савета У Сарајеву; прочелник нараштаја бр. Урош Човић, професор гимназије у Са-РаЈеву; прочелник култ. просв. секције бр. Милош Ђуран, чиновник «11росвете»; рдборници: бр. Драгослав Матић, директор зем. казнионице у Зеници; бр. Симо Трифковић, трговац у Вишеграду; бр. Сима Додер, трговац из Пала; ревизиони одбор: бр. Рихард Стефани, чиновник пошт. штедионице у Сарајеву; бр. Ђорђе Јакшић, трговац у Сарајеву и бр. Никола Дешић, професор у Сарајеву. Часни ''околски суд: бр. Стеван Жакула, бр. Др. Б. Бесаровић. бр. Др. Орећко Перишић, бр. Др. Б. Видовић и бр. Милош Ђуран. Да би новоизабрани. одбор могао да настави досадашњи успешни рад жупе, скупштина је донела закључак, да жула °ве године одржи жупски предњачки течај за време ускршвих ферија, који he течај много допринети успешнијем раду појединих друштава. Окупштина је до-нела још неколико закључака, од којих је важнији, да жупа ове године почетком јесепи одржи жупски слет. За просте вежбе за тај слет одбор има расписати на-гечај. При завршетку скупштинског рада, скупштина је изразила захвалу брату Стеви Жакули на његовом пожртвованом и неуморном раду у својству старостс *упе. Здраво!
Sokolska župa Split.
Od sokolskog društva u Podgori primili smo: Prošlih dana srno primili od naših zaslužnih izseljenika, koji se nalaze u Novoj Zelandiji lijep i pohvalan doprinos u iznosu od 17 funli i 10 šilinga. Novac dobismo sa popratnim pismom od brata Vicenta Deana. Riječi u pismu izražene od našeg izseljenika dirnuše nas u dno srca, je«- u njima osjećamo pravi zanos i ljubav naprama domovini i sokol-stvu. Ovaj hvalevrijedni doprinos društvo je izmijenilo u našu valutu u iznosu °d 7000 Din i pohranilo ga u pričuvi. Nadamo se, da če i ostala brača izseljenici
svim stranama svijeta ugledati se u gornji primjer, te da će i om dobaciti po koji kamenčič sokolskoj zgradi u rodnom mjestu, koju su ovamošnja brača, i ako u vrlo nepovoljnim današnjim teškim prilikama, odlučili da sagrade. Onima, koji se do sada sjetiše i odtrgnuvši od svojih usta komadič posvetivši ga na-Pretku Sokola u rodnom mjestu iskreno zahvaljujemo, željom, da se što skorije Sfetni povrate u rodnu grudu pod Sokolsku zastavu. Iz zahvalnosti i dužnosti J^di spominjemo njihova imena i dari: Vicent Dean 1 £, Mijo Anušić 1 £, Petar Dean 1 £, Jože Mrkušić 1 £, Stipe i Mijo Mršič 1 £, Andria Nola 1 £, Petar
Nola 1 £, Gota. Nede Nola 10 sh, Ivan Jureiić 1 £, Jože Leiica Jurin 1 £, Ivan Pavlinović 1 £, Marin Jugovič 1 £, Mijo Pivac 1 £, Ivan M. Juretič 1 £, Ciril Juretič \ £, Filip Jureiić 10 sh, Marin Juretič 1 £, Stipan Lučič Barišin 10 sh, Stipan Lučič Marinov 1 £.
Sokolsko društvo u Sinju. Dne 13. decembra prošlegodine umrla je naraštajka Ana Grabovac, dobra i vredna vežbačica. Društvo priredilo joj je dostojan pogreb uz učestvovanje svih odelenja i društvene glazbe. — Ovo je prva no* raštajka, što je preminula u oslobođenoj domovini, a Bože daj da bude i zadnja.
Sokolsko društvo u Milni održalo je dne 14. januara o. g. svoju godišnju glavnu skupštinu, na kojoj je bio izabran ovaj odbor: starosta brat Mate B. D u j i ć, podstarosta brat Ante O z r e t i č, načelnik bi at Petar M 1 a d i n i č, tajnik brat Ivo D o 1 e ž a 1, blagajnik brat Ivo B. D o r i č, odbornici brača Viško Peru-z o v i č, Ante A v i a n i i Ivo B. K r e s i č, zamenici brača hrano M 1 a d i n i č i Filip L u z a n, revizori brača Ubert B. Mandinič i Andro L e n t i č, članovi časnog suda brača Lovro M 1 a d i n i č, Jere P e r u z o v i č, Niko B e z e r i č, Rade Perkovič i Jere H a r a s i č.
Sokolska župa Šabac.
Sokolsko društvo u Sremskoj Mitroviči pretrpelo je u prošloj godini težak gubitak smrču svog starešine, brata Doke Maletiča, kr. kotarskog predstojnika, županijskog tajnika i t. d. Pokojnik je bio u svakom pogledu uzor Sokola i radio je na polju Sokolstva več dugo godina. Prošle godine bi izabran za starešinu, i nije bilo izleta, nije bilo javne vežbe, da nije bio prisutan. Bio^ je duša sokolskog života u svome društvu i pod njegovim se vodstvom započeo vrlo intenzivan rad. Vruča mu je želja bila, da sa svoja četiri sina Sokola poleti na naš prvi svesokolski slet u Ljubljanu, a predusrela ga nemilosrdna smrt. Rodio se u Boboti 20. aprila 1875. god., a umro 23. jula u Sremskoj Mitroviči.
Соколско друштво у Сремској Митровици одржало је 28. јануара 1923. год-главну годишњу скупштину. Брат Иетар Никољачић, зам. старешине, отвара скупштину и позива на рад у Соколству, који је тако потребан а нарочито данас у ово.ј новој години, која и .јеете посвећена унутрашњем раду. Тајник бр. Јовак Станишић, извешћује скунштину, да је друштво у овој години претрнило велики u ненакнадиви губитак у смрти нашег непрежаљеног брата старешине Ђоке Малетнћа. Сва скупштина устаје у знак поште и захвалности и кличе «Слава му, Слава». Надаље извешћује, да је приређено: три излета са јавном вежбом У околпце Митровице и то: у ЈЈаћарку, Салашу и Ноћају, ова два последња истн дан и у Мартинцу, где је сам мушки нараштај иаступио лепо братски дочекан од тамошњег народа; једно село, јаван час, академију, Дан нарапггаја и деце. јаван час у Раваници о Видовдану. При друштвеним јавним наступима суде-ловала су братска друштва из Београда, Руме, Шида, Шапца и Руски Соко из Веограда' А само друштво ,је учествовало на свесоколском слету у Љубљани, жупскон слету Београд-Кошутњак и свадбеним свечаностима Њ. В. Краљ^ Александра у Београду; лри јавним вежбама соколских друштава у Шиду. Иригу, други пут само мушкој нараштај, у Руми о јавном часу и Академији, те 3' Буђановици и многим приредбама културно-просветних установа у Митровици-Врат Мирослав Војиновић из Београда одржава друштвени предњачки течај> којег поеећује леп број браће и сестара, те се је надати потпуном успеху овога курса у сваколг погледу. Надаље је друштво примило на себе свети задатак, Да подигне споменик херојима Тимочке Дивизије, палим у борби за слободу 11 ослобођење браће своје, на пољу Легету крај Митровице, у коју је сврху при-купљено око 11.000 динара. Крај многобројних приложника, приложише у исту сврху Соколско друштво Загреб 1. 1000 Дин и Соколско друштво из Мола (Бачка) 50 Дин, који се и на овај начин одужише сенама палих хероја. Затим се прелази на 3. тачку, извештај благајника. Влагајник брат Славомир Вичевић подаје малу статистику, коју је израдио на темел>у послератних година друштвенога рада, тако, да је дошао до закључка, да је ова година надмашила у цифрами све три раније године скупа. И ако ,је било у току године огромних издатака, штак стара управа оставља близу 3000 Дин готова новда. Надзорни одбор из-вештава да је све рачуне пронашао у најбољем реду. Затим брат 'Ворђе KocthBi начелник, подноси извештај о техничком раду друштва, а брат Живојин Јано-шевић, секретар предњачког збора, извештава о бројном стању вежбача и ве®' бачица свих оделења. Вајзад брат Ђорђе П. Радовановић, књижничар, о стан>У
11	Раду квкижнице, те о претплати чланова на еоколске часописе, и констатује, Да је ирема броју чланова у друштву тек незнатан број иретплаћен иа и онако малу соколску штампу на нашем језику. При крају свог извештаја позива и Моли браћу Соколе, да се у што већем броју претплаћују на своје соколске лиетове, јер једна од главних дужности чланова соколских друштава јесте пот-помагање и ширење соколске штампе. Ношто је скупштина примила све из-вемдаје на знање, са малим примедбама, прелази се на бирање нове управе. •Акламацијом изабрана су ова браћа: за старешину Петар Никољачић, за заменика Др. Душан Гајић и Јован Станишић, за тајника Олавомир Вичевић, за благајника Милан Јанковић, за књижничара гГ>орђс II. Радовановић, те за иа-Челника Јован Дукић, вишегодишњи начелник Сокола у Вуковару и Старој Пазовн; за архивара и оруђара 13. II. Радовановић; за одборнике браћа; Фрањо Гашларац, Ђорђе П. Костић, сестра Владислава Петровићева, Стево Радовановик Љуба Јанковић и Миливој Виловски. Културно-просветно оделење: за председ-ника брат Др. Јарослав Даиеш, лекар; чланови браћа: Јован Удицки, равнајући Учитељ, Др. Бранко Рогулић, лекар и Богдан Лалошевић, учитељ. Надзорни одбор -Opaha: Паја Петровић н Антон Жунтер. Након што је скупштина изабрала нову управу, примила је измену правила у смиелу закључака загребачке со-колске скупштине. После тога на предлог нове управе скуиштина је одлучила, Да се пок. брат старешина Ђока Малетић упише за добротвора овог друштва. те и на тај начин Соколство дало доказа своје пажње и признања овојим великим покојницима за дела њихова, која учинише за живота, а прошлог месеца дру-Штво је приредило полугодишњи парастос свом драгом покојнику уз учешће свих одељења и велмког броја грађана. Осећајући недостатак, а и потребу вежбаонице и осгалих потребних просторија, скупштина је установила лочетан фонд од. 1000 Дикара за градњу Соколског Дома у Митровнци. А и нова јс управа ставила се&» У дужност, да свим силама норади у идућој години на ловећању овог Фоида. Кад прегледамо горње извештаје и рад овог друштва, те потешкоће с којима се борило, нарочито индиферентност и неразумевање оних ширих сло-Зева, који би требали највише да потпомажу. соколски рад, a с којима се и сада бори, морамо бити потпуно задовољни са радом у 1922. години, а исто тако можемо
надати, да he успех у идућој 1923. години бити много већи и бољи, премда «1Д настају дани правих потешкоћа и брига, али воља и свест соколска и то he Преородити.	Георгије	II.	Радовановић.
Sokolska župa Šibenik.
Glavna godišnja skupština sokolskog društva u Šibeniku dne 8. januara 1913. Iza čiianja i odobrenja zapisnika prošle glavne skupštine, starešina brat Ljubo-mir Montana iza pozdrava braći, iznaša cijeli društveni rad kroz prošlu godinu, s kojim odbor može mirne savjesti da izade pred glavnu skupštinu i da zamaži apsolutorij. Zahvaljuje braći na suradnji, ali medu njima vidi danas i mnogo onih, koji se pokažu jedino na društvenim zabavama i sad na godišnjoj skup-štini. Iza njega brat tajnik Filip Dabič potanje iznosi rad odbora, koji je kroz ovu Godinu dio preobilan. Dovoljno je spomenuti priprave za I. jugoslovenski sve-sokolski slet u Ljubljani, izradbe novog društvenog barjaka, popravak društvenih Prostorija, obrazovanje muške i ženske dece, muškog i ženskog naraštaja, dile-fantskog kluba i t. d. Društvo je osnovalo pjevački zbor kao i orhestru, kojiina ie malo nakon toga dozvolilo, da se samostalno ustroje pod imenom «Gradska filharmonija®, koja sad samostalna veoma lijepo napreduje. Blagajnik brat
Maričić iznaša društvene finansije, koje zadovoljavaju. — Načelnik brat M. Radonič iznaša tehnički rad društva, koji bio je potpuno zadovoljavajuči, i oskudevamo prostorijama za vježbanje, što se pokazalo i prigodom_ dviju lavnih društvenih vježbi, kao i na župskom sletu u Šibeniku. Odio naših vježbača sudelovao je i kod vježaba u Ljubljani. — Rrat prof. Б. Marčič, pročelnik kulturne sekcije, iznaša rad iste, koja je na tom polju mnogo poradila. — Revizori su naj-Dovoljnije izvjesiili o s ve m društvenom radu. Na predlog brata prof. Šoljana bi Slasovano povjerenje i zahvala odboru. Za starešinu bi izabran brat Ljubomir fontana, a brat Dane Š k ari ca za zamjenika starešine. Jednoglasno le Prirnljen predlog prednjačkog zbora, da se imenuje načelnikom ponovno brata ™Wina R a d o n i č a. Tajnikom je imenovan brat Filip Babič, blagajnikom Mihovil M a r i č i č, matrikarom brat prof. ]. Š o 1 j a n. pročelmkom prosvetne sekeije brat prof. Bruno Marčič, knjižničarom br. A.Magazin, gospodarom
drušivene imovine bral Krešimir Novak. — Medu evenlualijama je vrijedno spomenuti, da je glavna skupšlina društva zaključila, da stara društvena zastava, koja je prigodom sleta bila pohranjena privremeno u sokolskom Muzeju u Ljubljani, tamo stalno ostane.
Sokolska župa Tuzla.
Соколска жупа тузланска одржала je 11. фебруара о. г. своју редовну годишњу г.тавну скупштину, којој су ирисуетвовали делегати друштава: Добој, Тешап>, Тузла, Брчко, Крека, Бое. Шамац, Бољаиић, Грачаница, Маглај, Дервента и Бијељина. Саслушани еу n нрнмљени извештаји секретара, благајника и на-челника. Жупски принос повишен је на 2 Дин по члану, а сем тога закључено је, да свако друпггво има дати жупи но 1 Дин на сваког члана годишње из своЈе благајне. Закључено је, да ее 4. слет ове жупе ове године има одржати у Бос. Шамцу, а да се у Бијељини има у току ове године одржати јавна вежба свих оближњих друштава. Акламацијом је изабрано ово старешинство жупе: ста-решина бр. Бранко Стакић, адвокат из Тузле; заменици старешине бр. Даннло Марковић, трговац из Тузле и бр. Милан Марковић, трговац из Бос. Шамца; тајник бр. Милош Илић, аскултант; матичар бр. Ђорђе Марковић, чиновник; благајник бр. Јован Петровић, књижар; начелник бр. Стеван Јакшић, кројач; начелница сеетра Добрила Спасојевићева, наставница гимназије, сви из Тузле; заменици начелника бр. Антон Делак, столар нз Тузле и бр. Јанко Коцмур, поштар из Брчког; начелник оделења за нараштај бр. Јулије Ковалски; начелннк култ. просветног оделеља бр. Јован Магарашевић, обласни секретар Просвете; 11евизорн бр. проф. Д. Перц и бр. М. Вујасиновић, банк. чиновник, еви из Тузлс. На скупштини је међу присутним скупљено за породицу пок. Буноција 560 Дшг. Ова жупа има 16 друштава, од тих 4 у селима, и 3 соколске чете у селима. Чланова има свега 1529, од тих вежбача мушких 327, женеких 85, мушко! нараштаја има 1С7,. женског нараштаја 94, мушке деце 488, женске деце 237, војника .Сокола 300. Вежбало је дакле у години 1922. укупно 1698 лица. На жупском слету у Добоју вежбало је укугшо 526 лица, а на I. Југосл. евссоколско.м слету суделовала је ова жупа са 257 својих чланова.
Sokolska župa Zagreb.
Sokolsko drušivo v Boštanju ob Savi ie imelo 28. januarja t. 1. svoj 11. redni občni zbor. Poročila društvenih činiteljev so bila ugodna. Društvo je v pre' teklem letu priredilo javno telovadbo in pešizlet z javnim nastopom v 2 uri oddaljeni Studenec; korporativno se je udeležilo okrožnega zleta v Krškem, župnega zleta v Zagrebu in vsesokolskega zleta. Tekom leta si je nabavilo bradljo in gledališki oder. Priredilo je 10 predavanj in 7 gledaliških predstav. — Novoizvoljenemu odboru načeljuje kot starosta br. Al. Drmelj.
iiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiliiiMiiiiiiiiiiiiitiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiU
SLOVANSKEGA SOHOILSTVA
1111111111111i11111111111111111II1111111111111111111111! 11! 111111111111111111111111{11;111111111111111 ■ 1111111111111111111!1111111111111111111111111111111111111111,1111111111111111111111111111!111111iI!11
Bral dr. Alois Rašin -j-. Dne 18. februarja je preminul v Pragi finančni minister češkoslovaške republike dr. Alois Rašin na posledicah rane, ki mu jo je dne
5.	januarja bila prizadeta zavratna in strahopetna morilčeva krogla. Preminul je še ne 55 let star. Prava sokolska odločnost in neustrašena volja sta ga spremljali od zorne mladosti pa do rane smrti. Njegova politična izpoved je bila: bol tiranom! Leta 1892. je bila avstrijska vlada v Pragi uprizorila velik proces proti «omladincem». Med obsojenci je bil tudi mladi dr. Rašin, ki so mu zaradi takozvanega zločina veleizdaje prisodili dve leti težke ječe. Toda njegov značal se je med stenami ječe še bolj izkristaliziral; v njej so dozoreli njegovi občudovanja vredni nazori... Po prestani «kazni» si je zopet priboril doktorski naslov. Korakal je v prvih vrstah takratne revolucjjonarne mladočeške stranke. Kot pisatelj se je udejstvoval na juridičnoznanstvenem, gospodarskem in socijalnem polju. V resnih in temeljitih študijah je izpopolnjeval svoje znanje ter se tako usposobil za narodovega voditelja. Leta 1911. je prišel v dunajski parlament kot državni poslanec. S svojimi tovariši je pripravljal osvobojenje svojega naroda-Leta 1915. sredi svetovne vojne je bil aretiran zaeno z dr. Kramarem ter leta 191&
obsojen na smrt. Svetovali so mu, naj prosi milosti. Odločno je odklonil tako insinuacijo, češ, tirana ne prosim milosti. Vzlic temu je bil pomiloščen, ker si avstrijska vlada ni upala izvršiti kazni. Ko je leta 1917. pričel zborovati avstrijski Parlament, je bila izdana amnestija, ki je tudi Rašinu prinesla svobodo. Ves ta čas do prevrata se je posvetil finančnim študijam. Postal je vodnik svojemu narodu v novo življenje, ki mu je izdelal podroben načrt za ustavo in samolastno državno življenje. Ob prevratu je bil član Narodnega odbora, ki je proglasil svobodno Češkoslovaško republiko. Pod predsedstvom dr. Kramarevim je postal nje Prvi finančni minister. Kot fak je izvršil ogromno delo, uredil je kaotično gospodarsko in finančno stanje ter udaril zdrave temelje češki plačilni vrednosti. N|e-govo avtoriteto je priznavala vsa gospodarska veda povojne Evrope; narod češkoslovaški pa mu ohrani nevenljiv in hvaležen spomin. Bil je velik sin svojega naroda. S svojim delom in s svojim odločnim nastopom je bil med onimi, ki so tudi nam pripravljali svobodo. Zato iz dna svoje prepričane duše kličemo: "Slava bratu Rašinu!»
Brat Ivan Ferjančič -J-. Iz Idrije mi je došlo pismo in v njem je bila priložena osmrtnica. Pismo govori: «Kakor razvidiš iz priložene osmrtnice, ni zadela le rodovine, ampak zadela je vso javnost v Idriji res prehuda izguba: umrl je brat Ferjančič! Kakšno zaslombo in moralno oporo smo vsi imeli ob njegovi vsestranski delavnosti, to moremo umeti le mi, ki živimo v teh težkih razmerah. Bolan je bil od srede (14. februarja), v petek so ga odpeljali v Gorico na operacijo in še isti dan je umrl. Danes (18. februarja) ga pripeljejo domov...» Trde besede govore o trdi resnici! Brat Ferjančič, mož 48 let, zdrav, krepak, odločen, Pogumen in vztrajen — sedaj ga ni več! Od rudarja se je povzpel z lastno močjo do poduradnika, in tedaj, ko je bilo treba na pravem mestu pravega moža, 9a je zaupanje someščanov poslalo v mestni zasfop, ki ima dovolj opravka z novimi gospodarji Julijske Krajine. Pa tudi prej, ko je idrijskemu rudniku gospodovala nemška gospoda, ni Ferjančič nikoli skrival svoje značajne narodne odločnosti, saj se je vzgojil v krepostnega in neizprosno zanesljivega narodnega človeka v Delavskem bralnem društvu in v Sokolu, kjer sem preživel z njim 15 let. 'V naši (idrijski) župi je opravljal blagajniške posle ves čas od ustanovitve, dokler nas ni svetovna vojna razkropila križem krvavega sveta. Ko bi lahko zopet zastavili z delom, kjer sriio morali prenehati, je presekal naše načrte tuji meč, ki je njega otrovana konica sicer ranila Ferjančičevo dušo, a njegove moške, sokolske volje, dvigane od hrepenenja, ni strla. Kar mu je napornega dela nalagala služba, ga je opravljal po večini v rudniku pod zemljo; naloge, ki jih je radovoljno in deloljubno prevzemal od tovarišev delavcev in bratov Sokolov, je izvrševal z vso vestnostjo v luči javnosti moško vzravnan, vedrega čela in bistrega pogleda, svojim dolžnostim vdan in zvest do poslednjega diha! In tak živi brat Ferjančič v moiih grenkosladkih spominih!	E. Gangl.
«Sokolska koleda», kolekta, koju je o božiču prošle godine priredila COS. u korist nezaposlene brače i sestara i o kojoj smo več izveštavali, imala je krasan uspeh: sakupilo se — i lo isključivo medu članovima Sokola — 427.940,69 česko-slov. kruna, 200 franaka i 20.000 maraka, šlo predstavlja u našem novcu približno 1.400.000 dinara. Divan primer bratske liubavi i sokolske požrtvovnosti!
«SokoI Pražsky», matično društvo svega Slovenskog Sokolstva, kupilo je zadnjih dana opširno zemljište za 4Џ> miliona Kč. Namerava da postavi tamo sVoju novu vežbaonicu sa letnjim vežBalištem, jer dosadanje tri vežbaonice nisu dovoljne. Zemljište je bilo pre nemačko vlasništvo — društvu je pošlo za rukom da pribavi zemljište za dalji razvoj, jer je ono zemljište, što ga je poklonio prvi starešina Fugner, več potpuno iskoriščeno za gradevine.
„ Sokolsko društvo u Lomnici (u Českoj) poslalo je za zlatni zaklad českoslova-cke republike dar obuhvačajuči zlaine i srebrene novce i razne predmete u zlata i srebra, ukupno preko 1 kg zlata i preko 11 kg srebra. — Opet jedan Primer sokolske požrtvovnosti i ljubavi do otadžbine u Čeha. Kad bi se u nas manje govorilo, a tako radilo, imali bismo i mi na polju narodne privrede takovih UsPeha, kakvim se mogu ponositi Česi.
Lužičko-srpsko Sokolstvo, najmlada grana slavenskog Sokolstva, počelo je da deluje tek pre dve godine, kad se osnovalo prvo društvo v Budvšinu, 9. novembra 1920. Mnogo teškoča, zapreka i prerasuda trebalo je premostiti i svladati,
dok se je našlo nekoliko svesnih lužičana, koji su se usprkos ogromnom nje-mačkom pritisku usudili, da osnuju Soko. bilo je i drugih zapreka. Nije bilo ni ljudi ni novaca, a još manje vežbaonice. Mladi vode novog drušlva br. Herman Šleca i br. Marko Smole ipak nisu klonuli. Društvo je počeio istrajno i sa silnom energijom da radi i tako je utecalo na susedne opštine da se u septembru g. 1921 -osnova'o več drugo društvo u Bukecima, a u januaru 1922. treče društvo u Malešicama. Ove godine u maju osnovano je prvo žensko odelenje u Budyšinu. Vrste lužičkog Sokolstva rastu brzo, a s njima raste i ngrodna svest najmanjeg slovenskog naroda, koji je usred nemačkog mora zadnji ostatak velikog plemena polabskih slavena, koji su tamo živeli pre 1000 godina. Veze lužičana sa češkim Sokostvom su vrlo živahne i na sletu u Mladoj Boleslavi kod Praga učestvovalo je i četrdeset i pet lužičkih Sokola, gde su javno istupili njihovi člani i članice. Našu najmladu sokolsku organizaciju zastupao je na sletu u Ljubljani br. Herman Šleca. — Mladom lužičkom Sokolstvu, osim opasnosti od strane Nemaca, preti još jedna opasnost iz vlastitih redova. — Neprijateljstvo Nemaca nam je razumljivo, ali ne rovarenje domačih. Tamošnje katoličko sveštenstvo nije imaio drugog prečeg posla, nego da pokuša, da osnuje «Orla». Tek osnovanom Sokolstvu, kao prvom buditelju narodne svesti bacaju se iz vlastitog naroda klipovi pod noge. Sokolstvo je prvi korak učinilo i iči če u tem napred dalje što dokazuje i to: sto su usprskos tome huškanju osnovana još dva društva i to u Jilovicima i Kro-ščicama.
Savez poljskog Sokolstva u Americi imao je u Čikagu svoju godišnju glavnu skupštinu. Sedište Saveza je u Pittsburgu.
IlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllIIIllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIII
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllI
IIIIIIIIIlllllllllllllllll llllllll lllllllllllllllltlllll
MZMO
llllllllllllllll Hill llllllll lllllllllllllllllilllllllII
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllll llllllll
llllllll llllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllltlllll
3501etnica smrti Matije Gubca. Dne 15. februarja 1.1. je minulo 350 let, odkar so usmrtili na Markovem trgu v Zagrebu vodjo upornih slovenskih in hrvatskih kmetov Matijo Gubca, ki je znan pod imenom «kmetski kralj». Zatiranje naših ljudij od strani tujerodnih plemenitašev je prisililo mirno slovansko kmetsko ljudstvo, da se je uprlo, krivice, ki so jih morali prenašati, so jih tirale v obupen boj za svobodo. Toda kmetsko vojsko je porazil grof Jošt Thurrt in še pri življenju ostala njena vodnika Gubca in Pasanca so na strašen način umorili. Matijo Gubca so posadili na razbeljen železni prestol, mu na glavo pritisnili razbeljeno železno krono ter mu končno telo razčetvorili kakor razbojniku. Razbeljeni železni prestol je bil postavljen na zagrebškem Markovem trgu tam. kjer je še danes videti pet belih, v sredi prevrtanih kamenitih plošč. — Spomin na narodnega mučenika Matijo Gubca se je praznoval v raznih krajih Jugoslavije.
Program olimpijskih igara, koje če se vršiti u god. 1924., i koje če obuhvačati sve grane telesnih vežbi, započeti če 20. januara sa zimskim športom, a biče zastupana i gimnastika. Za gimnastiku odredeni su dani od 17. do 22. jula. Olimpijske igre svršiče se dne 30. jula sa kongresom olimpijskih komiteja i medu-narodnih sportskih federacija.	(Po	«Le GYmnaste».)
Knjižnice u čehoslovačkoj vojsei. čehoslovačke vojne vlasii su uvidele brzo. koliko je bolje, kad su vojne jedinice sestavljene iz u koliko moguče više pismenih ljudi, nego iz nepismene fupe mase, koja samo mehanički vrši svoju službu, nesvesna ni toga da služi svojoj domovini. U čehoslovačkoj armiji su osnovane 354 knjižnice, koje su koncem septembra 1922. brojile 223.143 svezaka. od toga 168.265 čeških i slovačkih, 40.850 nemačkih, 10.467 madžarskih i 3851 na drugim jezicima. Čitalo se 377.927 knjiga. Svaki puk, samostalni bataljon, bolnica, radionica, skladište — svaka vojna jedinica ima svoju knjižnicu. Brol analfabeta u čehoslovačkoj vojsei je vrlo malen. Na svakih 10.000 ljudi dode 22 Čeha, 35 Nemaca, 247 Madžara, 501 Slovak i 2134 karpatska Rusa, koji nisu pismeni. Po svim kasarnama se prireduju analfabetski tečajevi tako da i gore navedeni broj stalno opada.
U čehoslovačkoj vojsei se davalo po raznim garnizonama 324 diletantske P°' zorišne prestave, gde su sudelovali samo vojniei. Pozorišne družine su priredile od februara do jula 1922. g. 543 prestave samo za vojnike.	Šv.
Prosvetni rad u českoj vojsci je zasnovan na širokoj osnovi. Svaki bataljon ‘ma svoj prosvetni odsek, sastavljen iz vojnika i ofieira, koji vodi sav Prosvetni rad. Nas zanima ne samo broj raznih knjiga u knjižnicama, pozorišnih Prestava, sastanaka, akademija, predavanja, poučnih izleta itd., nego je još zanimljivija financijalna strana toga rada. Od 1. februara 1922. do 1. jula izkazuju skupa svi odseci 351.708 Kč prihoda od vlastitih priredbi, dalje 336.912 Kč dobro-yoljnih priloga ofieira i vojnika i 207.706 Kč darova. Ukupno 898.427 Kč prihoda; izdalo se 885.9/2 Kč, i to za odsek za knjižnice 346.024 Kč, za čitaonice 129.076 Kč 1 za razne tečajve, analfabetske, stenografske, stranih jezika i druge 21.238 Kč. Ostalo su bili izdatci za pozorišta, muzike, pevanje itd.	Sv.
Savez radničkih gimnastičkih društava čehoslovačkih (D. T. j.) je upravo izdao svoju statistiku za g. 1921. U g. 1921. nalazio se Savez usred najgorih političkih borbi. Sama po sebi je privesak socijalno-demokratske partije pa je morala hočeš nečeš preboleti sa strankom zajedno komuni$tički napad na stranku — njen raskol u komuniste i staru stranku. Do tad jedinstven savez D. T. J. razdeho se u dva dela. Osobito u severnoj Českoj, u Moravskoj i Sleziji je vrlo mnogo društava oikazalo poslušnost starom savezu i stvorilo komunistički savez, tako-zvana: Federativna radnička gimnastička društva. Raskol nije doneo komuni-stima mnogo uspeha — najviše su tim dobili u onim krajevima «Orli». — Koncem 9- 1921. brojile su D. T. J. 791 društvo (g. 1920. čifavih 1565) sa 15.772 redovna člana, 6918 članica, 16.876 pomažučih članova i 5045 pomažučih članica, dakle svega skupa 44.611; muškog naraštaja 7218, ženskog 5473, muške dece 13.219 i ženske dece 14.483, skupa dakle 88.493 pripadnika. Prednjaka je bilo 3904, pred-njakinja 1603. Od navedenog 791 društva vežbalo ih je 480 po gosiionama, 200 Po školskim vežbaonicama, 20 ih je bilo bez vežbaonice, ostala su jmala vlastiti krov. Letnih vežbališta bilo je preko 200. Prosvetni rad je bio živahan. 2517 predavanja, 4284 razgovora, 6684 govora pred vrstom, 2060 pozorišnih predstava za ?drasle\i 530 za decu i još na stotine drugih kulturnih priredaba. Knjižnice su 'male 8317 spisa u 32.047 svezaka. Društvenih prosvetnih radnika je bilo 500, 20 činovnika i 49 učitelja. Od članstva je izstupilo iz rimsko kafoličke crkve godine 1921. celih 11.357 — pre toga je bilo bez konfesije 23.816 osoba. D. T. J. su u Poslednjim godinama stupile u najoštriju borbu protiv klerikalizma i crkve U službenom glasilu «Telocvičny ruch» čitamo u svakom broju poziv na isfup iz crkve, koji ima kako se iz gornjih brojeva vidi veoma jak odziv. U ostalom D. T. J. su u prijateljskim ili vrlo korektnim odnosima sa ČOS, jer su dobro svesne, da samo u savezu sa tako močnom organizacijom kao što je ČOS. može snažno da odbija najgoreg neprijatelja boljševizam odnosno ultramontansfvo.
Savez nemačkih radničkih gimnastičkih društava u čehoslovačkoj republici broji 491 društvo sa okruglo 40.000 članova. Deli se u 7 župa sa 29 okruga. Sedište je u Toplicama.
U Danskoj imaju sve škole svoje vežbaonice i letno vežbalište 400 do 600 m veliko. Tako je propisano školskim zakonom i izvršeno. Privatne srednje škole Pe mogu uopšte dobiti pravo javnosti, ako se ne pobrinu za vežbaonicu ili ne 'zgrade vlastitu. A kod nas? Imamo naredbu, kojom je sokolski sistem uveden u škole; a koliko je škola danas, koje nikako ne ispunjavaju tu naredbu! Neka nam Danska bude ugled!
U Frankfurtu na Majni u Nemačkoj otvorena je nova narodna visoka škola Za telesni odgoj. Odmah se prijavilo preko 600 slušalaca.
Orli u Českoj (bez Moravske i Slovačke) imaju u 4 župe 201 društvo sa 19.788 Pripadnika. Članova i naraštaja muškog 7000, članica i ženskog naraštaja 6155
1	dece 6532. Medu njima je vežbača 2444 i vežbačica 2273. v Slovenački Orli imaju po zadnjoj staiistici 220 odseka sa 7349 članova i Planica i 4288 naraštaja. Sedište saveza je u Ljubljani.
"Hlin
■ IlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllfllllllllllllllllllllflllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllinillllllllllllllllUUIIII
STROKOVNA LITERATURA
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiimiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
«0 Соколству.» Br. M. Oradojevič iz Beograda je priredil lepo knjižico z ?9ornjim naslovom. O tej koristni izdaji izpregovorimo o priliki obširneje. Ioplo
10	Priporočamo tudi za sedaj se vršeče župne in društvene prednjaške tečaje.
Sokolič. List za jugoslovenski sokolski naraščaj. Izšla je 1. številka V. letnika (1923.) z naslednjo vsebino: Dr. ). B.: Klic novega leta. — Велимир Поповпћ: Летовање на Бледу. — —се: Bratec, tu se zgleduj! — C. Hočevar: O alkoholu.
— Dr. Ljudevit Pivko: Telovadne raznoterosti. — Glasnik: f Brat Ivan Trdina. — lz ]SS. — Sokolsko društvo u Visokom. — Tekma naraščaja sokolske župe Kranj. — Dječja sjela sokolskog društva I. u Zagrebu. — Nove knjige. — 1 z uprave.
Sokolski vestnik župe v Mariboru. Izšla je 5. in 6. številka II. letnika. Vsebina: Oton Santel: Sokolovi... Sokolovi! — Jul. Novak: Moravska Ostrava — Tešini-sko. — Fr. Jerovšek: Igre in «sestavne» vaje v šolski telovadbi. — Župne vesti.
— Društvene vesti. — Slovansko Sokolstvo. — Književnost in prosveta. — Razno.
Čehoslovacka obec Sokolska je izdala zopet tri nove izdaje sokolskih vaj na godbo (Sokolska cvičeni pri hudbel, ki obsegajo napisane in razložene vaje ter partituro za klavir. — 5. zvezek: Šestice. Podiova prostna pro muže. Sestavil Jaroslav Brejcha. Hudbu složil Jožka Рокогпу. Cena Kč 8- — . — 6. zvezek: Tfinactka. Obrazcovita a skupinova cvičeni pro muže. Sestavil Jaroslav Brejcha. Hudbu složil Jožka Рокогпу. Cena Kč 10-—. — 7. zvezek: Jedenactka. Skupinova prostna pro dorost. Sestavil Jaroslav Brejcha. Hudbu složil Vaclav PočkaV-Cena Kč 8- —.
Ročenka sokolskych čiiiovniku na rok 1923. Ročnik 1. Sestavili Vincenc Ste-panek, Karel Vaniček, Judr. Karel Hcller, Jan Pelikan. Nakladem Českosloven-ske obce sokolske v Praze. — Cena Kč 20-—. — V veliki obliki čez 200 tiskanih strani obsegajoča knjiga, ki je predvsem prekoristna naprava, kakršne si moremo mi zaenkrat še samo želeti, razen tega pa pove mnogo o dovršenosti češke organizacije, ki je — kakor sedaj kaže — mi tudi še ne bomo kmalu dosegli. Vsebina knjige je bogata ter uzorno urejena. Sokolstvo mora biti hvaležno vrlim bratom, ki so to za organizacijo in praktično uporabo prepotrebno in koristno delo sestavili in izdali. Za kratkim uvodom nahajamo Tyršev «0 društvenem ustroju«, potem se pa vrsti 12 delov, v katere je knjiga razdeljena. I. Koledar s historičnimi in sokolskimi zgodovinskimi dnevi ter prostorom za beležke. 11. Država — razmerje z njo. Hiller-Štepanekove «Naloge Sokolstva v svobodni državi»; statistični in drugi podatki o češkoslovaški republiki; davki; železnice; vojska; koncesije. III. Sokolska organizacija s statistiko, koristnimi navodili, poslovniki. IV. Telovadba: zopet aktualna in vedno veljavna praktična navodila, načrti za kurze, literatura, posebna navodila glede naraščaja. V. Prosvetno delo. VI. Telovadnice, telovadišča, orodje. VII. Kroj, prapor, znak, odlikovanja. Vlil. Časopisi, knjige, diapozitivi, filmi. IX. Adresar z odbori vseh žup in naslovi vseh društev. X. Izključenci. XI. Pregled vsebine. XII. Obče beležke. Vsak del je pregledno in točno izpeljan, povsod imaš še prostor za vkniiženje izprememb. V knjigi najdeš nebroj stvari, ki jih sokolski funkcijonarji vsak čas potrebujejo. — Dasi je knjiga napravljena za češke brate in vsebuje določbe in pravilnike COS., vendar najde v njej mnogo koristnega vsak Sokol-Bratom, ki so zmožni češčine, jo najtopleje priporočamo.	M. A—č.
Illlllll IIIIIIIIHIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIlllll
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllfilllll
llllllllllltllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIlilllinilllilllinillinrtllllllllHIIIItlll llllllllllllin
ivIBfJIŽEVHOST
llllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllflilllllllllll
lllllllllllllilillllllllllllllllllllllllllK
Jugoslavensko Sokolsko Kolo je sestavil in zložil znani Sokol br. Pero M. Lazarevič. Glasba je prirejena za klavir in jo društvom in posameznikom loplo priporočamo. Cisti dohodek je namenjen zgradbi sokolskega doma v Beogradu. Cena partituri je 6 Din, dobiva se v pisarnici Jugoslov. sokolskega saveza v Ljubljani (Narodni dom).
Uredništvo je prejelo:
Iz založništva «Učiie!jske tiskarne« v Ljubljani: Ivan Matičič, Na krvavih poljanah. Trpljenje in strahote z bojnih pohodov bivšega slovenskega p|a' ninskega polka. Knjiga opisuje, kako se je godilo našim rojakom pod tuji'11 jarmom v najhujši dobi vojne.
Iz založništva «Zvezne tiskarne in knjigarne« v Ljubljani: Zbirka opernih operetnih tekstov, 7. zvezek: «Nižava». Muzikalna drama s predigro in v dveri
dejanjih. Besedilo spisal Rudolf Lothar. Uglasbil Evgen d'Albert. — 8. zvezek: «V r a g in Katr a». Opera v treh dejanjih. Po češki narodni pravljici spisal Adolf Wenig. Poslovenil Radivoj Peierlin-Petruška. Uglasbil Antonin Dvofak. — 9- zvezek: «Č a r o s t r e 1 e c». Romantična opera v treh dejanjih. Spisal Friedrich Kind. Godbo zložil Karl Maria Weber. Poslovenil Anton Funtek.
1111 > I'! 1111111111; 111 m 1111111111111111 (111111M111111111111111
Hiiiiiiiiiiiiiiiiiii n nun iiiii in minulim in iiiiiiu in
IIIIIIIIIIIIKIIIIIIIIII IKIlllllllKlllllllllllllllltllllllllllllllllll
KRONIKA
111111111111111111111111111111111111111111 i 1111U11111111111111111111111
llllllllllllllllllllirilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
111! 1111111111111111111II111111111111111111111111111111111111111
Živimo u danima ljutih stranačkih borba. Živahne pripreme za skorašnje izbore
11	narodnu skupštinu su po svom metodu delovanja po novinama i osobnih agitacija proces ostre analize mišlienja i nutarnjeg raspoloženja u pogledu na državu, socijalna i kulturna pitanja. Rad oko izbora raskraja duše, prouzrokuje ljute strasti i neprijateljstva, uz to pak promiče individualno vrenje političkog mišljenja i opredeljenja — i to je dobra strana te borbe. Nužna posledica ovog угепја. je raščiščenje, dozrevanje, a to ima opet za nužnu posledicu onemogočenje demagogije i demagoških stranaka u javnom životu. Razum i jasni pogledi kod birača pako istrebiti če malo po malo sami po sebi pojave nezdrave ambi-ciie i želje za javnom vlašču te stvoriti če samo jake političke skupine, koje treba da vode sudbinu države.
Sokolski zahtevi u ovo vreme idu za tim, da se javni radnici svugde i dosledno vladaju po sokolskim načelima, neka budu svesni, da stoje pod moralnim nadzorom sokolske organizacije. Iz opštih sokolskih načela izviru u kon-kretnom slučaju ova pravila: jedinstvena, unutrašnje zdrava, vanjski jaka država, koja pruža po svom zakonodavstvu sve uslove za Slobodan razvitak narodnih energija u moralnom i duševnom pravcu, čuvajuči načelo pravedne socijalne ravnoteže i naprednosti u kulturnom životu. Burna izborna agitacija potamnjuje lasne poglede, soko plovi u sunčanim višinama, gleda bistro i odlučuje slo-nodno, ali u suglasnosti sa unutrašnjim sokolskim programom.
Mussolini, predsednik italijanske vlade, rekao je u senatu o konačnom odobrenju državnih ugovora sa Jugoslavijom: Italija ostaje netaknuta na Jadranu, sto nam nije dala sadašnjost, dati če nam budučnost. Italijanske čete oiiči če l°š ove sedmice sa Sušaka i iz ioš zaposednute cone u Dalmaciji. — U istarskom selu Marezige došlo je kod prošlih izbora u državni parlamenat uslijed nasilja tašista do ostrog otpora domačeg naroda. Več više nedelja traje rasprava kod suda u Kopru. U tamnicama drže naše ljude mesto fašista; su sve Italijane rešili krivnje. — Predsednik austrijske republike bavio se prošle nedelje u Beogradu, k’ored drugoga bio je sklopljen sporazum u pogledu naših potraživanja u Austriji
1	u pogledu sekvestara nad imovinom austrijskih podanika u našoj državi. Austrijski dužnici plačaju za 100 kruna duga u zlatu toliko austrijskih kruna u bapiru, koliko odgovara našim 8 Din. Slovenačke pokrajine, koje su bile pre lata u tesnim gospodarskim odnošajima sa Gracom i Bečom osetiče to teško, naročilo štajersko zadružništvo i šiedionice: — Konferencije za podržavljenie bruga Južne železnice nasiavljaju sc u Rimu. — Nemački naseljenim nastupaiu kod izbora u Narodnu skupštinu s vlastitom nacionalnom listom, znak, da neče da se u svojim težnjama približe ostalim političkim strankama. Kao nacija s posebnim težnjama hoče da se udejsive u državi protiv svega domačeg naroda. *to jasno pokazuju poslednji nastupi Nemaea u Stajerskoj. — Granica u Albaniji odredena je konačno i može se očekivati, da če time prestati i večiti upadi ^rnauia u našu teritoriju. — Orijentsko pitanje ostalo je na mrtvoj tačci. Lau-sanneska konferenca se razišla; saveznički ratni brodovi nalaze se u Smirnskoj uci i u Angori se još uvek nadaju ruskoj pomoči. — Vatikanska politika nam nikada nije bila sklona. Iz slovenskog područja u Italiji ukloniče skoro sve slovensko sveštenstvo. U Trstu morao je oslaviti svoje mesto odmah nakon predata biskup Karlin, a danas odilaze sa Rijeke poslednji hrvatski sveštenici, 2remda ima na Rijeci preko 20.000 Slavena. — Francuzi šire svoju okupaciju u oruhrju i nastupaju sve strože protiv pokušaja sabotaže od strane Nemaca J* ugljenokopima i na železnicama. Nemci se ne odriču svoje ekspanzivne i JbPerijalističke politike. Omladinu uzgajaju u starom predratnom duhu. Feld-baršal Ludendorff, zli duh u svetskom ratu, prireduje u tom smislu pangerman-j-Kc zborove po ausirijskim provincijama. — U Francuskoj je umro Theophile clcasse, tvorac francusko-englesko-ruskog saveza. — U Miinchenu je umro
u 78. godini živoia Rontgen, čuveni pronalazač rontgenovih zraka. — Slavenski grobovi: Dne 22. februara umro je u Sisku u 78. godini živoia Grga Tuškan, bivši predsednik srpskohrvatske koalicije, delegat u ugarski parlamenat, član privremene narodne skupšiine u Beogradu. Bio je veliki kulturni radnik i borac za prava slavenstva. Svu svoju imovinu ostavio je u dobrotvorne i narodne svrhe.
—	Ceski ministar finansija dr. Rašin podlegao je dne 18. lebruara ranama zado-bivenim prilikom atentata pobesnelog političkog lanatika. Bio je sahranjen s velikim svečanostima uz prisutnost svih slojeva, korporacija i vlasti. — U Českoj proslavljaju /Ogodišnji jubilej znamenitog književnika, pesnika i novinara Jos. Ho-lečka, koji je proputovao i jugoslovenske zemlje i davno več prorokovao, da oslo-bodenje českoslovačkog naroda zavisi o oslobodenju slavenskih naroda na Bal' kanu. — Dne 19. febr. umro je dr. Ivan Tavčar, odvetnik, dugogodišnji gradonačelnik u Ljubljani, odličan romanopisec i političar. — U februaru slavili smo 350godiš' njicu smrti seljačkog kralja Matije Gubca. Naš seljak kao jedini predstavnik na-roda nalazio se u političkom i socijalnom ropstvu. Seljački ustanci u Hrvalskoj i Sloveniji, prateči verski reformacijski pokret, bili su prve pojave samobitnog narodnog života. — U Sloveniji izvršili su se u februaru izbori u viši školski savet. Učiteljstvo na osnovnim i srednjim školama pobedilo je na celoj črti sa naprednim kandidatima. — Jos. Stritar, utemeljitelj moderne slovenačke literature, preselio se u kasnoj starosti iz Donje Austrije u domovinu u Rogašku Slatinu.
|itiiiiiiiiiiKMiiiiii;iiiiiiiiiiiiiiii!ii:i;im;iiiiiiiiiiiiii!iiiiiiii
lljlllllllllliliuiillliiuilliiillljilijllillllilljnillllllllllllllilltl
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
LISTEK
Illllinillllllll llllllllllllllllljlllllllllllllllllllllll
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiii
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiii11
Dekanove reči studentima.
(Vestnik sokolskv, br. 5. od 1. februara 1923. g.)
Dekan medicinskog fakulteta, univ. prof. MUDr. K. Weigner, održao je studentima prigodom svečane imatrikulacije u auli starodrevnog Karlovog univer-zitela značajan govor. Govor, kakvog odavna nismo čuli iz ustiju učitelja akademske omladine. Govor očinski, ali muževan i razborit.
«Na Vama je, da valjano gajite slobodu akademske nauke i života...» «Slobodan je, ko ža"kon nad sobom priznaje, ko se tomu zakonu vlastitom voljom potčinjava; gde nema reda, nema slobode! Znajte, da disciplina ople' menjuje srce, kako krasno kaže Tyrš, da uzgaja čvrste karaktere, da nas pravi sposobne za samopregorevanje i žrtve, kada to traži sveopča korist...»
«Vaspitan je čovek, koji je nešto naučio i koji je umeo sebe uzgojiti, t. j., koli je shvatio, kakve su njegove dužnosti kao člana ljudske zajednice. ..»
«Ne zaboravljajte! Telesno i moralno zdravlje najvažnije je oružje u borbi /a ličnu sreču i za ispunjavanje životne zadače, ono je temeljna sila kapitala. U zdravlju je sila. Samo onome narodu, koji je zdrav, obezbedena je budučnost; samo zdrav narod može očuvati Svoju državnu samostalnost. Ovo je uverenje jasno izraženo u sokolskom programu, kako ga je ustanovio Tyrš več g.1871 » «Sokolstvo verno vrši ovu zadaču u duhu večitog kretanja i napretka, radi za budučnost svega naroda, svih njegovih slojeva i razreda, uzgajajuči narodu zdrave, lepe i dobre sinove i kčeri. Neka izvas postane mogučan red sokolskih radnika i radnical*
Tako je studentima govorio njihov učitelj. Reč, iznešena u pravi čas!
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
llllllllllll IIIIMIMIIIIIIIIMIIIIIIIIIIlll
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
IX UREDNIŠTVA
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Nekateri bratje in društva pošiljajo poročila o javnih nastopih in prireditvah ter dogodkih, ki so se izvršili v lanjskem poletju. To pač ni več aktualno. Poročil o »sokolskih p 1 e s i h» ne bomo priobčevali.
Brat O.K., Osijek. Zalibog Te ne moremo spoznati po začetnicah Tvojega imena. Prosimo, sporoči polno ime, drugače ne priobčimo.
Več dopisov in člankov smo morali odložiti radi pomanjkanja prostora Brate dopisnike prosimo, da potrpijo.
Dan izida 3. in 4. številke: 5. marca 1923.