Poštarina plaćena u gotovom
Godina IX. Bro] 21.
U Zagrebu, 28. maja 1937.
Pojedini broj Din. 1.50
■i tJraWAUA
.w.a.^vw * uprava ra Sloveniju i slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA. Erjavčeva 4a.
S
ŠALJITE DUŽNU PRETPLATU! NE DOZVOLITE DA PROPADA OVAJ NAS JEDINI LIST!
S
CIUHO SAV!7A IUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA 17 IUUISKE KRAIINE
OKVIR JUOOSLAVENSKO-TALIJANSKOGA SPORAZUMA
Kada su jugoslovenski novinari bili kod Mussolinija, on im je rekao da će ugovor o prijateljstvu lojalno izvršavati i da talijanska štampa neće više nikada napadati Jugoslaviju. Mussolini je, dakle, lično garantirao izvršavanje pakta prema Jugoslaviji, a to znači da će tako i biti.
Mi se tom prilikom pitamo samo ovo: smatra li se pod nazivom »talijansko-jugo-slovenski sporazume samo pismeno formuliran, potpisan 1 ratificiran ugovor, ili se pod tom rječju razumije 1 sve one izjave 1 obećanja, što je tvorilo kao neki okvir pisanom političkom i gospodarskom ugovoru. Jer, obično, sve to što prati ova kove ugovore, sav onaj okvir, to je u neku ruku manifestacija duha pisanih ugovora i putokaz za njihova izvršavanja.
Iz toga »okvira« spomenut ćemo, da osvježimo sjećanje, nekoliko karakterističnih momenata, koji nas i sile da pišemo ovaj članak.
u Italiji, pa je tako engleski »Morning Post« bio donio tada i ovu vijest koju smo mi bili prenijeli, a koju je bila prenijela 1 ostala domaća štampa:
»U dopunskom dijelu ugovora navode se odredbe u pogledu nacionalnih manjina u Italiji, i talijanske manjine u Jugoslaviji. U osnovnim školama učenje manjinskih jezika 1 opća nastava na tim jezicima bit će dozvoljena. Manjine će takodjer imati pravo da objavljuju knjigp i časopise na svom jeziku«.
A rumunjski oficielni list »Le Moment« od 29 marta ja pisao tada i ovo:
»Druga politička koncesija koju je Italija dala Jugoslaviji tiče se jugoslavenska manjine u Italiji. Približno 600.000 Slovenaca i Hrvata, koji žive u Italiji kao kompaktna cjelina, bili su do sada bez ikakovih prava. Sada se čini, da se ta situacija neće produžiti. Sporazum nema, istina, nikakove klauzule u tom pogledu, jer bi takova klau-
I Naši čitatelji će se još sjećati opširnih izvadaka iz strane štampe o tom pitanju, koje smo bili prenijeli u istom broju lista u kojem smo objavili i tekst ugovora. Tom prilikom smo bili registrirali i pisanje talijanske štampe i bili smo podvukli neke značajnije pasuse u kojima se govorilo o našoj narodnoj manjini u Italiji. Značajno je bilo pisanje riječke »Vedette« i još nekih listova o nama.
Ako rezimiramo sve gornje, možemo ukratko ustvrditi da je pitanje našega naroda u Italiji zauzelo vidno mjesto prigodom sklapanja tog ugovora, iako nije u ugovoru to izričito spomenuto. Ako sada ustvrdimo da je ona teza ispravna koja kaže da u ugovor spada uvijek i taj takozvani okvir ugovora, kao izjave, obećanja usmena i pismena itd., što vidimo da tvrdi i službeni rumunjski list »Le Moment«, tada dolazimo do zaključka da i pitanje našega naroda u Italiji spada u taj ugovor. Ako od te kon-
KAKO DA OVO TUMAČIMO?
PAPIN DAR DRUŠTVU »ITALIA REDENTA« U ISTRI
Društvo »Italia Redenta« za Istru u Puli priređjuje veliku lutriju 31 o. mj. Za tu lutriju se vrše velike pripreme i kupe darovi po cijeloj Italiji. Darove su poslali i ministri Ciano i Alfieri. Društvo se nada da će tom lutrijom sakupiti veću svotu novaca za dječje vrtiće »Italia Redenta« u Istri. Pretsjednica za Istru je supruga prefekta Cimoronia. Ona je angažirala cjelukopnl stranački, upravni i prosvjetni aparat u sakupljanju darova. Svi listovi Trsta, Pule i Rijeke donose u svakom broju imena darovatelja.
Tako u puljskom »Corriere istriano« od 18 o. mj. čitamo u posebnom člančiču da je Sv. Otac Papa poslao komitetu »Italia Redenta« u Puli svoj dar za tu lutriju i to umjenički izradjen križ u skupocjenoj kožnoj kutiji.
Mislimo da Sv. Otac znade koji su ciljevi društva »Italia Redenta«. A to sigurno znadu i njegovi najbliži suradnici Talijani.
Mi se sjećamo da je za vrijeme puta grofa Ciana u Beograd agencija Havas dala vijest o granicama u kojima će se kretati pisani ugovor o prijateljstvu izmeđju Jugoslavije i Italije. Tu vijest je bila donijela sva jugoslovenska i strana štampa. Jedan stavak te vijesti je glasio:
— Izvjesna pitanja, koja interesiraju slovenske manjine U Italiji.
To se, kako znamo, nije obistinilo, jer u ugovoru nema ni riječi o pitanju »slovenske manjine u Italiji«, kako glasi originalna Ha va sova vijest.
Ali ima nešto od toga u izjavama i postupcima. Iza potpisa ugovora grof Ciano je bio primio novinare i bio im je dao ovu izjavu :
Ono što hoiemo da uklonimo, to je prije svega svaki izvor nepovjerenja. Ono što želimo da stvorimo jeste trajno prijateljstvo izmedju naših dviju zemalja. Ja sam uvjeren, da ie to imati najpovoljnije reperkusije na pogranično stanovništvo ohih zemalja, koje te stanovništvo od sporazuma zaključenog izmedju Italije i Jugoslavije osjetiti najblagotvornije djelovanje.
Sa svoje strane ja sam obavijestio g-pretsjednika Stojadinovića o potrebnim uput-sivima, koja su data nadležnim talijanskim vlastima, što se tiče učenja i upotrebe srp-sko-hrvatskog i slovenačkog jezika i u pogledu bogosluienja na istom ovom jeziku.
Prigodom davanja te izjave je grof Cia-no izvadio iz džepa telegram Mussolinijev uz ovu izjavu:
»Imam prijatno zadovoljstvo da vam saopćim, da sam dobio jedan privatni telegram od Dueea, u kome me Duce izvještava, da je u tast današnjeg potpisa sporazuma sa Jugoslavijom pušten i ostatak političkih ka-žnjenika slovenskog porijetla. Kao što je poznato tih konfiniraca bilo je stotinu. Prvi dio bio je pušten povodom sretnog dogodja-ja u talijanskoj kraljevskoj porodici. Sada je pušten ostatak od 28 lih osudjenih Slovenaca.* i
To sve je registrirala i domaća i strana štampa. U prvi mah je interpretila taj gost tako kao da su pušteni i naši politički zatvorenici, a ne samo konfiniranci. Mi smo preko našeg lista razjasnili bili tačno o čemu se radi i postepeno kako su se konfiniranci vraćali, mi smo o tome obavještavali naše čitatelje. Prema tome je naša tvrdnja n početku bila tačna kada smo tvrdili da se radi jedino o političkim konfinirancima, a ne o političkim zatvorenicima koji su presudama Specijalnog tribunala osudjeni i koji se nalaze još na izdržavanju kazne.
Kako što se dogadja kod svakog ugovora izmedju dviju država, da štampa traži ima li još nešto iza toga što nije objavljeno, tako se dogodilo i prigodom sklapanja ovog ngovora. Strana štampa je tražila i te uobičajene anekse, pisma itd. Obično se u sličnim ugovorima traže aneksi vojničke prirode. ali ovdje, iznimno, nije to bio slučaj, čtvjje su se tražili aneksi o našoj manjini
zula bila u suprotnosti sa stanovištem Italije u pogledu medjunarodnih obaveza koje' se tiču manjina i njihove zaštite. Ali re-spektiranje prava te manjine u Italiji je sada izričito sadržano u izjavama grofa Ciana i u izjavama dr. Stojadinovića. Izgleda da te izjave tvore sastavni dio sporazuma od 25 marta.
Beogradska revija »Javnost«, koju uredjuje Niko Bartulović, donosi 22 o. mj. ovaj članak pod naslovom »Zbližavanje s Italijom«:
Sporazum izmedju Jugoslavije i Italije trebao je da normalizuje odnose izmedju dviju susjednih zemalja, ne dirajući u dosadašnje saveze i obaveze Jugoslavije. Htljući ostati lojalni prema tom zvaničnom tumačenju, mi smo prema tom sporazumu uzeli stav, koji nam , e donio i priznanje glavnog organa vladine partije, a veselit ćemo se i svakom daljem solidnom zbliženju izmedju obje zemlje, privrednom, kao i kulturnom.
Nakon sklopljenog sporazuma išlo se dalje i evo što je kroz samih par mjeseci već učinjeno: Upriličeni su izleti iz Italije na zagrebački sajam; u Zagrebu su se vodili razgovori o zajedničkoj talij ansko-jugoslovenskoj knjiž. reviji; u Beogradu je održan sastanak za osnivanje talij ansko-jugoslovenskog udruženja; g. Nordio je prokrstario već čitavu našu zemlju; general Piccione je posjetio Skoplje i Beograd; g. Svetislav Stefanovič je izjavio da se radi na tome, da jugoslovenski studenti polaze na Izobrazbu u Italiju, da vide šta znači fašizam; ćirilo-metodski kor iz Zagreba putuje u triumfu kroz talijanske gradove; — jedna grupa jugoslavenskih novinara prošla je u najsvečanijoj formi čitavo apeninsko poluostrvo, primana od najviših faktora i sa najljepšim govorima; — a već se sprema i zasebna izložba jugoslovenske umjetnosti u Rimu, solisti milanske Scale dolaze na gostovanje u Jugoslaviju, ljubljanska opera sprema se na gostovanje u Trst i na Rijeku, i još mnogo sličnih manifestacija i svečanosti...
Medjutim, dok se je za tako kratko vrijeme već toliko napredovalo u manifestacijama, posjetima i svečanostima, — čitamo u »Ponedeljskom Slovencu«, dakle u listu koji nije bez mjerodavno-
stafacije povučemo liniju do zadnjeg autoritativnog obećanja Mussolinijevog jugoslovanskim novinarima, tada dolazimo do zaključka da se ta obećanja odnose na cijeli ngovor, na pisane i u paragrafe formulirane medjusobne obaveze i na okvir koji su lično Mussolini i grof Ciano dali tom ugovoru.
sti, pod naslovom »Ustrpimo se!« — ovu bilješku:
(»Javnost« donosi taj članak Iz »Slovenca« skraćen. Mi smo ga bili donijeli u broju od 14 maja, pa ga ponovno donosimo u originalu i radi bolje ilustracije i radi njegove naročite aktùelno-sti).
Potrpite. Od vefl strani smo dobili vprašanje, zakaj nc navedemo točno, v čem obstoje navodila, kl Jih ]e po besedah Italijanskega zunanjega ministra grofa Ciana ob priliki podpisa prijateljske pogodbe z Italijo v Belgradu dne 25. marca 1937 italijanska vlada izdala In ki nnj zaščitijo nekatere pravice slovenske in hrvatske narodne manjšine v Julijski Krajini. Svolim bravcem sporočamo, da nam besedilo tistih navodil ni znano, pa da se praktično izvajanje teh navodil sedaj proučuje, pri pokrajinskih oblasteh v Julijski Krajini, kar samo po sebi razumljivo zahteva nekaj časa. Nekatere olajšave pa so bile itak že dane in se njih dobre posledice že čutijo po deželi. Vprašanje manjšinskega lista, vprašanje manjšinskih šol In uporabe manjšinskega jezika pred oblastmi pa spada v ono vrsto vprašanj, o katerih smo rekli, da se njih praktična izvedba še le proučuje. Rešena bodo v doglednem času«.
Razumijemo i ponavljamo: »Ustrpimo se!« Ali dobre i solidne su samo one stvari, gdje se sadržina i forma razvijaju uporedo, korak u korak. Pa, ako prilike zaista traže da se za sadržinu trebamo ustrpiti, — zašto da ne ustrpimo malo i sa formom; — da nam se ne dogodi, da kod forme izgubimo i dah od trčanja, a sa sadržinom da ostanemo još uvijek kod početka; ili da od blješta-vila forme, možda čak i zaboravimo na sadržinu...
Jer, da na drugoj obali Jadrana umiju da se udese dočeci i da se pokaže srdačnost, o tome niko, ko pozna slavnu zemlju renesanse, nije trebao dokaza. Dokazi su potrebni za sadržinu; a kad oni dodju, onda je sigurno da gg. Stefanoviči neće više biti jedini koji će uživati u ovim, inače lijepim manifestacijama ...
A dotle, da se ustrpimo malko i sa formom! ... Ili, da bar saobrazimo tempo sadržine i tempo forme!...
Mi se pitamo:
Kada bi u Dalmaciji postojalo neko društvo za odnarodjivanje malih Talijana , bi li se moglo dogoditi da Sv Otac Papa pošalje dar tome društvu?
SLOVENSKI JEZIK V TRŽAŠKIH ŠOLAH
Trst, maja 1937. Pred kratkim so učitelji na šoli v slovenskem predmestju Trsta, v Skednju vprašali otroke, kdo govori doma še slovenski. Otroci so se že razveselili, č^š da jim bodo še javili, kdaj se prično tečaji za slovenski jezik. Toda, glej, prišlo je čisto drugače. Vsem, ki so vstali, so dali učitelji knjigo »II nuovo Italiano«. Knjige so nosile še napis »Dono del Duce« (Dučejev dar!)
Podobno se je verjetno zgodilo tudi v ostalih šolah tržaškega predmestja.
SLOVENSKI JEZIK U CRKVAMA?
Sušačke »Primorske novine« donose ovu vijest datiranu iz Trsta 19 o. mj.:
»Dosljedno utanačenjima izmedju talijanske i jugoslovenske vlade provodi se polagano uvadjanje slovenskog jezika u crkvene službe. U pojedinim slučajevima založio se je odlučno za upotrebu slovenskog jezika kod pjevanja gorički nadbiskup Margotti i vlasti iz Rima su dale potrebne dozvole. Medjutim ove dozvole nisu došle još do izražaja uslijed protivljenja u nekojim slučajevima lokalnih vlasti, no očekuje se, da će centralne vlasti u Rimu brzo učiniti situaciju jasnom i da će se slovenski odnosno hrvatski jezik vratiti u punom opsegu u upotrebu u crkvama.«
Tu vijest su prenijele još nekoje novine.
Postupak se nije izmijenio
Brgud, maja 1937. — Mi smo bili javili ponašanje našeg kapelana. On je nekoliko vremena poslije sporazuma bio miran i mi smo bili nekako malo odahnuli, ali u zadnje vrijeme on je počeo ponovno da nas terorizira. Ne samo da nas terorizira u privatnom, nego i u službenom poslu. Tako su nakon sporazuma naši mladići počeli da po našem starom običaju na večer po selu pjevaju, ali on im je to zabranio, jer da to njemu smeta. A u crkvi je prošle nedjelje sa propovjedaonice rekao i upozorio, da neka ne mislimo, da i ako ie sporazum stvoren, da se mi ne nalazimo u Jugoslaviji, nego u Italiji. Još je rekao, da ono što je bilo zabranjeno do sada. da će biti i dalje zabranjeno. — Ćlć.
Nesklad izmedju forme i sadržaja
Bovec, maja 1937. — (A g i s). — Y Bovcu so oblasti prepovedale peti v cerkvi slovenske pesmi. Na veliki petek, ko je bn podpisan pakt prijateljstva med Jugoslavijo in Italijo so fašisti razgnali cerkvene pevce, ker so peli slovenske pesmi. Dd takrat je petje v bovški cerkvi utihnilo. Zaradi tega postopanja oblasti in prepovedi slovenskega petja v cerkvi so bili domačini zelo razburjeni. A upali so, a a bodo oblasti dovolile vsaj na dan Kristusovega vstajenja peti slovensko. Toda niti to jim ni bilo dovoljeno! Velikonočna procesija se je vila tako otožno in tiho, verniki so hodili s sklonjenimi glavami tako, da bi človek lahko mislil, da gredo na morišče, ne pa da proslavljajo Kristovo vsta-
lenje.	. L„
V »Istri« so bile zadnje čase priobčene neke časopisne vesti, v katerih tolažijo na-
nestrpnost, češ da se razmere na Primorskem počasi zboljšujejo in obljubljajo znatne spremembe v našo korisf. Vendar se tega nikoder ne zasledi in moramo na žalost potrditi, da je to samo tolažba.
UČITELJ S ŠENTVIŠKE GORE POBEGNIL
Tolmin, maja 1937. — (Agis). — S Šentviške gore poročajo, da je tamkajšnji učijelj, ki ie bi! pred kratkim imenovan čez noč izginil ter odšel brez sledu. Ljudska govorica pravi, da je pobegnil čez mejo v Jugoslavijo. Vzrok tega pobega ni znan. Doma je bil nekje iz južne Italije. Pravijo celo, da so imeli nekateri domačini neprijetnosti zaradi učiteljevega bega, vendar nam podrobnosti niso znane.
NOVI FAŠIO U MUNAMA
Mune, maja 1937. — U ovdainjoj štampi čitali smo da će nakon sporazuma sa Jugoslavijom i nama biti nešto bolje, ali u to mi nismo vjerovali, jer do sada se stanje u našim krajevima nije promijenilo. Dapače ide svakim danom na gore. To sudimo po tome što nas se za svaki mali prekršaj proganja nemilosrdno. Vlasti su uvidjele da smo mi narod koji se nedamo tako lahko asimilirat, pa su u našem selu osnovali fašističko društvo. Do sada im to nije nikada uspj evalo a nadamo se da ni od ovog novog osnovanog društva neće imati koristi, jer naš narod bježi od toga. Za sada su se u ovo društvo učlanili karabinjeri, učitelj i učiteljica a i tri naša gostioničara. Učlanili su se oni koji moraju, a drugi nitko. — ćić.
V Bovcu so oblasti prepovedale peti v cerkvi slov. pesmi
§0
Hrvati za Hrvate u inozemstvu
D broju za maj berlinske revije »Deutsche Arbeit« je i ovaj članak o brizi Hrvata za Hrvate u inozemstvu. Donosimo ga u prijevodu, a kasnije ćemo se potanje osvrnuti na pojedine tvrdnje u tom članku i na tendenciju koju ima,taj članak. Članak glasi:
— Nanovo ojačane težnje Hrvata, koje zajedno tvore takozvano hrvatsko pitanje, očituju se takodjer i prema Hrvatima u inozemstvu. Pri tome moramo praviti razliku medju inozemskim Hrvatima u Evropi i onima preko oceana, naročito u Americi. Kroz pedesetak godina sve veće i veće iseljavanje u Sjevernu i Južnu Ameriku stvorilo je tamo veći broj iseljeničkih skupina, koje su uvijek podržavale .žive veze sa domovinom. Jer iseljenici su materijalno podupirali članove svojih obitelji koji su ostali kod kuće (novčane pošiljke iz Amerike su u doba konjunkture zauzimale znatno mjesto u jugoslovenskoj plaćevnoj bilansi) i ti iseljenici većinom su išli preko mora s namjerom da se kasnije vrate kući. Ako se s jedne strane na taj način sačuvala živa narodna svijest, s druge strane su se gibanja koja su se vršila u domovini sačuvala i kod iseljenika i ponegdje postala još i oštrija. Te diferencirane skupine tvore sa svojim odnosom do jugoslovenskoga jedinstva na taj način pravu sliku domovine. Radi toga je iz mnogih razloga opravdano nazivati mnogobrojno jugo-slovensko iseljeništvo u Americi »desetom banovinom« obzirom na upravnu razdiobu u domovini, kao što se često to i dogadja. Od približno 700.000 Jugo-slovena u Sjevernoj Americi, Hrvata ima oko 385.000, medju kojima su zastupane sve struje iz domovine. Odnos prekooceanskih iseljenika, posebno brojčano jakog i uplivnog dijela u Sjevernoj i Južnoj Americi do matere zemlje, karakterizirano je po nekoj i vanjskim izgledom vrlo opravdanoj mogućnosti samostalnoga daljnjega razvitka sa vlastitim sredstvima.
Suprotno od toga nastaje medju matičnim hrvatstvom i njegovim narodnim skupinama, koje se tek razvijaju u narod u susjednim evropskim državama polako neke vrste »patronatskih odnosa« (Betreungsverhàltnis). U neposrednom graničnom pojasu naseljena istarska skupina ima u toliko neko posebno stanovište, u koliko su se prije brinuli za vezu sa Hrvatima jugoslovcn-ski nacionalisti, dočim se je prava hrvatska struja držala u pozadini. Od kada je jugoslavenska nacionalistička struja potisnuta u pozadinu radi unutarnjeg političkog razvitka, a naročito iza kako su se poboljšali odnosi izmedju Jugoslavije i Italije, nastala je u dosa-danjem narodnom radu za Istru znatna kriza, koja se izmedju ostaloga očituje u vrlo čestim zaplijenama zagrebačkog organa mnogobrojnih istarskih emigranata (»Istre«). Sada je izašao prvi svezak pred malo vremena osnovane »Biblioteke Hrvata izvan domovine« skraćeno HRID, t. j. hridina, djelo prof. Žica (Schitza!). Iz toga proizlazi da Istra stupa ponovno u prvi red hrvatskoga djela u inozemstvu. Cilj je te biblioteke da znanstveno i popularno prikazuje hrvatstvo u inozemstvu sa svi-jesno podvučenim ciljem da sačuvaju njegovu specifičnu hrvatsku narodnost.
Do sada je bilo patronatsko djelovanje hrvatskih narodnih krugova usmjereno na Gradišćanske Hrvate. To djelovanje je dobilo osnivanjem »Društva prijatelja Gradišćanskih Hrvata« u jeseni 1932 god. i jak organizacijski oblik
To društvo je bilo za vrijeme izrazito centralističke Jeftićeve vlade raspušteno radi svog plemenskog djelovanja, ali
fadi toga se nisu prekinuli odnosi s Gradišćanskim Hrvatima. Baš obratno, ti odnosi su došli do izraza pri raznim kulturnim priredbama matičnih Hrvata, naročito prigodom velike hrvatske pjevačke smotre u Zagrebu prošloga ljeta. Prigodom proslave 400 godišnjice njihovog naseljenja izdao je zagrebački sveučilišni (?) profesor M. Ujevlć 1934 opširnu knjigu o Gradišćanskim Hrvatima. Značajno je i to da je bio glavni govor na ovogodišnjoj svečanoj sjednici »Jugoslovanske akademije znanosti i umjetnosti« posvećen toj temi.
S tom naseljeničkom skupinom — koja broji oko 40.000 duša — stoji u neposrednoj vezi druga skupina u Madžarskoj, koja, medjutim, nema mogućnosti da bi slobodne razvijala svoje narodno djelovanje. Rastresene hrvatske naseobine u Slovačkoj oko Bratislave 1 u Moravskoj južno od Brna su već pravi otoci u tudjem narodnom tijelu.
U novije vrijeme okreće se zanimanje Hrvata i na te rastresene naseobine. Pri tome uzimlju u obzir i ostatke hrvatskog žiteijstva u rumunjskom Banatu, u Rekašu, Staroj Benošovi l Vingi. Za te Hrvate su priredili posebnu zbirku knjiga. U glasilu (»Hrvatskom Dnevniku«) takozvanoga Hrvatskog narodnog pokreta, kojemu stoji na čelu dr. Maček, pisao je neki tafhošnji učitelj (Srećko Morović), koji je došao na osnovu jugoslovensko-rumunjske konvencije u Rekaš, o položaju tamošnjih »So-kaca«, i medju ostalim spominje prijem njihove deputacije kod katoličkog biskupa u Temišvaru, koji je Nijemac, 1 koji je tom prilikom podvukao potrebu veza izmedju narodnih manjina i matičnoga naroda.
Na koncu se pisac pita kako će to zanimanje Hrvata za njihovu braću u inozemstvu utjecati na odnos prema njemačkoj manjini medju Hrvatima.
TALIJANI PODIŽU TVORNICE U JUGOSLAVIJI I ŽELE DA GRADE CESTE
PROGONI U LUŽICI NE PRESTAJU
VELIKA MANIFESTACIJA ZA LUŽIČKE SRBE U PRAGU
Sušak, maja 1937. — »Snia Visco-,a.c, talijansko društvo koje ima najveće tvornice umjetne svile u Italiji, namjerava da podigne tvornice umjetne svile u nekim balkanskim I podunavskim državama, a naročito u Madžarskoj 1 u Jugoslaviji.
Pretstavnici ovoga društva već su stupili u pregovore sa madžarskom vladom radi podizanja jedne tvornice umjetne svile u Madžarskoj. Očekuje se da će ovo društvo uskoro preduzeti korake kod jugoslovenske vlade kako bi dobilo dozvolu da podigne i jednu tvornicu umjetne svile u Jugoslaviji.
U beogradskim privrednim krugovima se tvrdi da izvjesne talijanske fi-nansijske i gradjevinske grupe imaju velikog interesa za gradjenje puteva u Jugoslaviji. Te grupe podnijele su mjerodavnim mjestima svoje predloge sa odgovarajućim ponudama.
POSJET TALIJANSKIH INDUSTRIJALACA ZAGREBU
Federacija Industrijalaca iz Rijeke priredit će 11 lipnja izlet u Zagreb, gdje ostaju dva dana. Tom prilikom će riječki industrijalci razgledati Zagreb i okolicu te važnija industrijska poduzeća.
ITALIJANSKE OBLASTI SO MED IZLETNIKI V POSTOJNSKO JAMO IZVRŠILE ENO ARETACIJO.
Rakek, maja 1937. (Agis) — Kot so ie razširile govorice, so na binkoštno nedeljo italijanske oblasti aretirale izletnika, ki se ie udeležil skupnega izleta v postojnsko jamo. Baje je to neki Smerdu, rojen v Postojni in bivajoč v Ljubljani. Točneiši podatki in podrobnosti nam niso še znane. Ob tei priliki bi samo opozorili naše rojake nai pazijo in nai se ne hodijo brez potrebe izpostavljati nevarnostim. Slovenska dežela ie vendar tako bogata prirodnih krasot, da si lahko vsako nedeljo izbere še boli navdušen izletnik nov izlet, ki ga ne bo stal veliko in mu ne bo prizadejal ne brig ne posledic !______
TALIJANSKA OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA NA ROBU PROPASTI.
Pod naslovom »Situacija talijanskog osiguranja« donosi organ saveza čehoslova-čkih osiguravajućih društava u Pragu »Ce-skoslovenskč Assekuračni Listy« u svom broju od 15. marta ove godine članak, u kojem citira komentar francuskog osiguravajućeg tjednika »La Semaine« povodom vijesti, koju je donio talijanski stručni list »Etrusco«, a koji otvoreno priznaje, da se situacija svih grana talijanskog osiguranja, uračunavši ovdje i životno osiguranje, nalazi u teškom položaju i da to starije ne zadovoljava. Razlozi, koji su doveli do takovog stanja označuju se u toj vijesti kao takove, da ovi razlozi mogu dovesti talijansko osiguranje na rub propasti. Spomenuti talijanski list upozorava dalje talijanska osiguravajuća društva na pretstojeću opasnost, koju pobliže ne spominje, a za koju opasnost, veli list. da je osiguravajuća društva vrlo dobro znaju. — B. L.
Zagrebački »Obzor« donosi:	Sadanja
njemačka vlada bacila se je sada poglavito na lužičke škole i lužičku školsku omladinu. Jedan lužičkl osmoškolac isključen je baš pred maturom iz sviju njemačkih gimnazija radi narodne propagande te ne može sada nigdje da svrši svoje studije. — Učitelj i književnik Mihajlo Nawka je premješten. jednako i pretsjeđnik političkog lužičkog narodnog Saveza Domovine učitelj Pavle Najdo daleko u Njemačku od svoje domovirte. Mnogi su učitelji prije reda umirovljeni a općenito je zabranjeno da učitelji u školi govore sa djecom lužički, makar da i djeca ne znadu njemački. Negdje je dapače zabranjeno učiteljima da i kod kuće govore sa svojom djecom lužički, jer da za deset godina mora nestati lužičkog naroda! — Nedavno je umro poslednji narodn zastupnik na bivšem saboru u Drezdenu Jakub Špltank, koji se je odlučno uvijek borio za sva prava svog naroda. Kada mu je sada za nove vlade bilo to sasvim onemogućeno, morao se je konačno zahvaliti, te sada Lužica nema ni jednoga svog narodnog zastupnika u šaškom saboru u Drezdenu. — U Bytomu (Beuthcn) u Njemačkoj dobili su Poljaci kao manjina ipak svoju gimnaziju na poljskom jeziku. Tu su se sada upisali neki lužički diaci, da bar mogu na poljskom jeziku dalje učiti, kada nemaju srednje škole na svom jeziku. To im je sada zabranjeno, te su njihovi roditelji pozvani da uzmu svoju djecu iz te škole, gdje da imadu pravo samo Poljaci da uče.	Dr. B.
Prag, 25 maja. Društvo prijatelja Lužičkih Srba priredilo je u Pragu, u svečanoj dvorani Starogradske vijećnice, grandioznu manifestaciju za zaštitu Lužičkih Srba. U manifestaciji su učestvovali pretstavnici svih čehoslovačkih
narodnih udruženja i korporacija. Manifestacija je otvorena čehoslovačkom i lužičkom himnom, poslije čega je pret-sjednik Društva prijatelja Lužice održao uvodni govor, u kome je podvukao, da bi češki narod iznevjerio svoje ideale, kad ne bi uzeo u obranu posljednjih sto pedeset hiljada Lužičkih Srba, koji se dave u njemačkom moru. O današnjom životu Lužičkih Srba govorio je potpret-sjednik društva univerzitetski profesor dr. J. Pata, koji je prisutne obavijestio
0	tome kako su poslije martovskog zasjedanja Lužičko-srpske »Domovine«, Nijemci zaveli nove mjere. »Domovina« je službeno raspuštena, njen pretsjeđnik
1	veliki broj lužičkih učitelja premješteni su u njemačke krajeve a na njihova mjesta dolaze njemački učitelji. Uklanjaju se i posljednji ostaci lužičke nastave u školama, lužički jezik se izbacuje iz škola i crkava i po planu se onemogućuje svaka kulturna djelatnost Lužičkih Srba.
Poslije govora raznih pretstavnika če-hoslovačkog javnog života, prihvaćena je rezolucija, u kojoj se, izmedju ostalog, kaže:
»Sa vremen i razvitak dogadja ja u njemačkom Reichu ispunjava sve iskrene prijatelje Lužičkih Srba strahom za njihovu dalju narodnu egzistenciju. U tom ozbiljnom i kritičnom vremenu smatramo za našu ljudsku i slavensku dužnost da Lužičkim Srbima izjavimo naše Iskrene simpatije. Duhom smo s njima i želimo da njihova plemenita narodna stremljenja naiđju na razumijevanje i pomoć vodećih njemačkih krugova. Narod Lflžičkih Srba želi da živi. Vjerujemo zajedno s Lužičkim Srbima da će i u Lužici jednom pobijediti Istina i pravda«.
Tatvina v šempaski farni cerkvi
Gorica, maja 1937. (Agis). — V začetku tega meseca so tatovi neko noč udrli v farno cerkev v Šempasu in odnesli kelih in monstranco. O tatvini so bili takoj obveščeni poleg domačih karabinerjev tudi vsi zlatarji v Gorici. Čez nekaj časa se je res preprost človek javil pri nekem goriškem zlatarju ih mu ponuja! dele ukradenih predmetov. O tem je bila takoj obveščena goriška kvestura, ki je prišla na lice mesta in napovedala neznancu aretacijo. Ta se je pričel otresati policajev, ki
so ga z veliko težavo premagali in odvedli na kvesturo. Ugotovili so, da ie prodajalec udrl skozi okno zakristije v cerkev v družbi nekega! pomagača. Oba sta doma okrog Grgarja nad Gorico. Dalje je aretiranec tudi povedal, da ima skrite ostale dele ukradenih predmetov na nekem seniku v domači vasi. Orožniki so odkrili vse ukradene dele. ki so bili deloma razstavljeni deloma stisnjeni, vendar se bodo dali vsi popraviti in urediti z malimi stroški tako, da bodo spet lahko uporabni.
ZMEŠNJAVA V BADIMI ZARADI SLO-VENSKEGA PETJA
Trst, maja 1937. 9 t. m. je bil v Badihi pri 'Plavjah ples tamošnjega Dopolavora. Naše domače prebivalstvo se tega plesa ni maralo udeležiti, tem več se je zbralo v gostilni in prepevalo slovenske pesmi. Radi tega so fašisti poslali v gostilno karabinjerje, da bi jim prepovedali slovensko petje. Pri tem je eden od fašistov imenoval naš jezik »ščavo«. Naši ljudje so bili po tej besedi užaljeni in so ga ostro zavrnili, češ, da njihov jezik ni jezik sužnjev, temveč enakovreden italijanskemu. Nastala je zmešnjava in karabinjerji in fašisti so smatrali za umestno, da sc umaknejo. Pred
odhodom so' še rekli domačim fantom, da jih bodo opvabili h karabinjerjem v Milje. Dosedaj sq ni to še zgodilo.
*
— U rudniku je ranjen i rudar Peršič Julijo Matin, star 27 godina, iz okolice Labina. Nesreće u raškim rudnicima se dogadjaju svaki dan. Mjesto da poslodavci posvete pažnju osiguranjima u rudnicima i stručnom obrazovanju mladih rudara, većinom seljaka, oni ih prijavljuju vlastima i traže da se uhapse, jer, da sami skrivljuju nesreće.
Ali je iz Savla postal Pavel?
Na seji italijanske zbornice Ì2. t. m. se je oglasil k besedi k vprašanju italijanske zunanje politike tudi poslanec t' r an c e s-co Giunta. Rekel je med drugim:
^Beograjski dogovor je rezultat cesarske moči Italije... Mi pravimo Jugoslaviji, da je nespametno dopuščati, da ms delita Jedran ali veriga Julijskih Alp. Danes, ko ji dogovor sklenjen, mora. on izjavili, da bodo fašisti ob meji do pičice izpolnili duh dogovora*.
Radovedni smo, kako se bo ta obljuba izpolnjevala v praksi. Tem bolj radovedni smo na to, ker je te besede izrekel ustanovitelj in bivši vodja fašističnega gibanja v Julijski Krajini, poi.... Narodnega doma v Trstu. organizator ..volitev 1. 1921 in raz-
nih kazenskih pohodov proli Slovanom na Primorskem.
VAŽAN~PRECEDENS
Dnevni listovi donos» 26 o. mj. iz Berlina:
»Objavljeno je sluibeno saopienje, da je ambasador Reicha pri Vatikanu von Stuhl uputio kardinalu državnom tajniku Pacelliju u ime njemačke vlade energičan protest protiv govora čikaškog nadbiskupa Moondeli-nca*.
Kao što je poznato iz dnevne štampe či-kaški nadbiskup je u svom govoru napao
nacionalsocijalizam.
Taj njemački protest u Rimu je i za nas vaian precedens. To znači da je Vatikan odgovoran za rad biskupa bez obzira gdje se oni nalazili — da li u Gorici ili u Chicagu. I da se ima prava protestirati kod Vatikana prolio djelovanja biskupa kada se smatra da ne rade onako kako bi trebalo.
Fašistički tajnik u Oprtlju nije zadovoljan
Oprtalj, maja 1937. Odmah iza beogradskog sporazuma počeo ie naš fašistički tajnik rogoboriti protiv Mussolinija radi najnovijih odredaba glede postupka s Hrvatima i Slovencima. Kad ga je neko upozorio neka pazi što govori o Duceu, tajnik mu je odgovorio:
— Da, prije je bilo sve pravo što je Duce uradio. AU sada
eto, hoče da dade Hrvatima pravice kakove nisu nikada vrije imah, i koje n e m. amo niti mi Talija u i. .4 k o Hrvati dobiju opet kakova prava, mi fašisti ćemo u znak protesta istupiti iz svih na c io n nih organizacija.
Taj fašistički, tajnik se zove BeU.
Čemu toliko dubalov in askarjev
O priliki, prošfave óbiefince trarrfanékegd’ imperija, je pritegnil Mussolini izredno ve* liko dubatov, askarijev in drugih kolonijalnih čet v Rim. Število je tako veliko, do si ljudje v skrbeh vprašajujejo. čemu tako velik tuj vojaški aparat. Prepričani, so, da ne gre samo za parado, temveč da imajo morda še kako drugo nalogo pred seboj: ali. da bodo morali poseči v morebitne notranje ne-, mire ali po poseči v kako novo pripravljajočo se vojno.
QGENJ POVZROČIL ZADNJE ČASE VELIKO ŠKODE
Gorica, maja 1937. — (Agis). — Zadnje čase je ogenj povzročil veliko škode po naših vaseh. V Ustju pri Vipavi se je pojavil požar in uničil hišo Janeza Ščeka. Močan veter je ogenj razširil tudi na poslopje posestnika Ant. Fabriča in Edv. Mercine in je zlasti na gospodarskih poslopjih obeh posestnikov naredil veliko' škode. Gašilci. ki so z vso pozornostjo skušali omejiti in pogasiti ogenj so imeli le malo uspeha, kajti veter ie pospešil hitro razširjanje ognja in onemoča! gašenje. Skupne škode ie precej in je le majhen del krit z zavarovalnino. Kako je ogenj nastal ni znano.
Na Otlici nad Ajdovščino je duševno bolan posestnik Anton Vidmar sam zakuril požar na ta način, da ie vtaknil v stelnjak šop goreče slame. Škoda je občutna zlasti, ker je zgorelo precej poljskih pridelkov.
V Tevčah pri Rihenberku je ogenj uničil gospodarsko poslopje Francu Samcu. Poleg gospodarskega poslopja so uničeni tudi poljedelski stroji in razne priprave. Škoda znaša okrog 12.000 lir in je deloma krita z zavarovalnino.
TRGOVAČKI PREGOVORI S ITALIJOM U OPATIJI
Sve pripreme za trgovačke i plačevnd pregovore s Italijom dovršene su. Ovih dana imalo bi uslijediti imenovanje članova mješovitog talijansko-iugoslavenskog stalnog trgovačkog odbora. Čim to uslijedi bit če odredjen datum za pregovore. Pregovori će započeti odmah nakon povratka pomočnika ministra vanjskih poslova Mili* voja Pilie iz Norveške. Pošto se Pilja vraća koncem _o. mj. mogli bi pregovori s Italijom započeti prvih dana mjeseca lipnja* vjerojatno u Opatiji.	_
MILANSKA SCALA GOSTOVAT ĆE O BEOGRADU
Beograd, 25 maja. Udruženje maca preko svoje koncertne agencij* zaključilo je gostovanje milanske Scale u beogradskoj operi. Do gostovanj* doći će u toku narednog mjeseca. ” kombinaciji su opere »Aida« i »Trubadur«. Nije isključeno, da će se dati jo* jedna opera. U Beogradu će gostov*” samo prvaci milanske Scale.
Isto tako došlo je do sporazuma * poznatim talijanskim tenorom BenjaJ»i^, nom Gigliem,
OBRAČUN ZA KALENDARE
Molimo bratska društva da nam pošalju obračun za »Jadranski koledar« i džepni koledar »Soča« prema obavezi koju su preuzeli prigodom prijema kalendara.
MALE VESTI
— U rimskim političkim krugovima više ne taje da je odašiljanje talijanskih dobrovoljaca za Španjolsku postalo veoma nepopularno.
— Poznati španjolski fiuausijcr March koji daje ogromne svote novaca generalu Francu doputovao je u Rim na.pregovore sa Mussolinijem.
— Talijanski ministar vanjskih poslova Ciano primio je za vrijeme boravka u Budimpešti jug. poslanika Vukčeviča.
— Talijani se interesiraju za cestogradnju u Jugoslaviji. Neka talijanska gra-djevna poduzeća pokazuju vrlo živi interes za cestogradnju u Jugoslaviji. Ta pre-duzeća zajedno sa financijskim krugovima u Rimu podnijela su svoje ponude za izgradnju pojedinih cesta u Jugoslaviji.
— Prema pisanju arapske štampe nisu uspjeli pokušaji jedne naročite talijanske delegacije koja je došla u Jerusolim da ponudi sinu bivšeg abesinskog cara da stupi na abesinsko prijestolje.
— Talijanski kraljevski par u pratnji grofa Ciana povratio se iz Budimpešte u Rim. Grof Ciano je utvrdio sa Daranycm važne smjernice prema kojima će se u buduće kretati madžarsko-talijanska suradnja.
— Za vrijeme dočeka talijanskog kraljevskog para u Budimpešti, srušila se tribina sa školskom djecom. Ima mnogo mrtvih i ranjenih.
— Pokrajinska uprava u Puli darovala je za lutriju društva »Italia Redenta« vrlo skup kuhinjski namještaj s mramorom i kristalom.
— Kolonijski minister je podal v rimski poslanski zbornici ekspoze v katerem je med drugim navedel tudi število italijanske oborožene sile v Abesiniji. Po teh podatkih je sedaj v Abesiniji 2500 oficirjev, 3600 podoficirjev. 21.000 italijanskih vojakov, 43.000 mož kolonijskih čet, 300 vojnih letal in 600 pilotov. Poleg tega obstojajo še formacije prostovoljcev.
— Valencljskl listovi objavljuju da su 20 maja u Cadix stigli iz Spezie italijanski brodovi »Barleta« i »Adriatico« s tovarima municije za generala Franca. '
_ U Split je došao novi talijanski
generalni konzul Luigi Artuim.
_ Na ljubljanski velesajam prire-djuje izlet autobusima tršćansko auto-busno društvo Citocn. Pasoš kolektivni, a cijena 55 lira. Izlete priredjuju 5 do 7 juna i 12 do 14 juna sa eventualnim ■produženjem do Zagreba.
_ Vlada u Valenciji izdala je dekret kojim priznaje pravo na penziju i na državnu pomoć svima vojnicima, oficirima i činovnici koji su se borili na strani vlade.
— Engleski »Daily Herald« donosi
izvještaj iz Gibraltara da je vlada generala Franca zatražila hitnu pomoć od Mussolinija radi odbrane Malage, u kojoj se pobunjeničke trupe nalaze u veoma teškom položaju.
Poznato je da su Talijani bili osvojili Malagu, što je bila s ponosom priznala svojedobno i talijanska fašistička štampa.
— Vodstvo britanskog admiraliteta
naredilo je svim obrambenim posadama grada Valete i ostalih mjesta otoka Malte da se spreme za velike pokusne obrane od zračnih navala na grad i otok. Ti manevri se održavaju s vidom napadaja s Apeninskog .poluotoka.
__ Abesinski ab una Ciril doputovao
j6 avionom u Asmaru odakle ce prosu-jediti u Rim da se pokloni i izrazi vjer-
nost Mussoliniju.
— Izmed ju Opatije i Rijeke došlo je Jo sudara autobusa, žrtava nije bilo.
— Nekaj številk o Italijanskem gospodarstvu. Letina 1936 je bila slabša kot v letu 1935. Pšenice je bilo 61.04 mili- met. stotov, leta 1935 pa 76.96, kljub temu, da ie bilo lani posejane več zemlje s pšehico. Pridelek rži se je zmanjšal od 1.6 na 1.3, iečmena od 2.04 na 1.93, ovsa od 5.2 na d-8, riža od 7.35 na 6.9 povečal se ie edino Pridelek koruze od 24.96 na 30.45 ter nekoliko fižola, sladkorne pese, konoplje, zlatil pa bombaža od 8.035 na 19.236 met. stotov. Pridelek vina se ie zmanjšal od 67 ha 65 milj stotov.
V Gradiški so vzidali na palačo grofov Torre ploščo z manifestom, ki ga ie izdal Ji oktobra 1813 princ Eugen Beauharnais 'Boarne) podkralj Italije in poveljnik Napoleonovih čet. Manifest začne z besedami: ‘Italija! Italija! Italija! Sveto ime, ki je v Preteklosti povzročilo toliko čudežev!!! N Judno, da so ta napis vsekali v zid. Pjl tem so Časopisi omenjali, kako veliko važnost je polagal Napoleon na junaštvo Ita-‘Uaiiov in trde, da ie baje 15.000 Italijanov ^ Napoleonovi vojski ustavilo 200.000 Ru-sov. Bili so to le vojaki iz severnih pro-v‘nc Italije.
— Občinske doklade na živino za leto {937 so bile za razne predele v Julijski krajini določene. Kot podlaga za določitev 5»vka služi cenilna vrednost živine, ki jo določijo oblasti. Tako ie določeno za luk-jhzne konje maksimalna cena 3-.500 lir, za glavne konje 2.100. za bike 1 200—1,450, ŠŽ vole 1.100 do 1.200, za krave 800 do P*0, za teličke 750—680, za ovce 50 Ur
SLUŽBENE OBAVIJESTI SAVEZA
JURINA I FRANINA
KAKO TREBA POSTUPATI KAD MOLILAC TRAŽI 0SL0B0DJENJE 00 TAKSA KOD STICANJA DRŽAVLJANSTVA
Beograd, 25 maja 1937. — Po pitanju oslobodjenja od taksa kod sticanja jugoslovenskog državljanstva u vezi sa § 20 tačka 13 finansljskog zakona za godinu 1937-38 je ministar unutrašnjih poslova izdao slijedeća uputstva svim banskim upravama:
Kraljevina Jugoslavija — Ministarstvo unutrašnjih poslova — upravno, odjeljenje ni. br. 15.623 — 1937.
14. maja 1937 u Beogradu Predme: Oslobodjenja takse.
Kr. Banskoj upravi (upravnom odelicnju)
Financijskim zakonom za 1937-38 godinu dato Je ovlašćenje Ministru unutrašnjih poslova, da u slučajevima, vrednim naročitog obzira, može osloboditi plačanja sviju taksa oko pitanja državljanstva (takse za dekret, za molbu sa prilozima 1 «a sve radnje po zakonu o državljanstvu u vvzl ove molbo 1 uvaženja lste), ona lica koja su Jugoslovenl po rasi i jeziku, a nastanjena i doseljena u jednoj od općina Kraljevine Jugoslavije, ako ista ne plaćaju p.fleo 1000 dinara godišnje državnog neposrednog poreza, koji se sumarno knjiži.
Da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo doneti potrebnu odluku o oslobadjan.tu od takse Jugoslovena, treba da zainteresova-na lica podn su molba sa dokazom o svome Jugoslovenskom poreklu i dokaz o godišnjem neposrednom porezu, pa da Ministarstvo donese potrebnu odluku o oslobadjinju od takso ukoliko nadje da su vredni toga. Molbu treba taksirati ša 10 dinara državne taksene marke.
Ministar unutrašnjih poslova.
Taj će se raspis objaviti u Službenom listu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Po tome je jasno da druge procedure, primijenjene od nekojih banskih uprava ne odgovaraju ovim uputstvima i moraju biti preinačene u smislu ovog raspisa. Neka se molioci već sada odmah i striktno drže tih uputstava da im molbe ne budu vraćene.
Za one molioce, koji su već prije 1 aprila ove godine podnijeli molbu sa svim dokumentima i koji sada u smislu novih odredbi traže oslobodjenje od takse (1000 dinara) za dekret, dovoljno je, da oni direktno podnesu Ministru unutrašnjih poslova molbu sa priloženim uvjerenjem poreske vlasti da ne plaćaju preko 1000 dinara godišnjeg državnog neposrednog poreza.
Svi drugi, koji tek sada traže državljanstvo uz oslobodjenje od taksa, moraju dakle da podnesu molbu taksiranu sa 10 dinara i upućenu Ministarstvu unutrašnjih poslova da budu oslobodje-ni od taksa. Toj molbi treba priložiti 1. uvjerenje da je molilac Jugosloven po rasi i jeziku, 2. uvjerenje poreskih vlasti, da molilac ne plaća preko 1000 dinara godišnjeg neposrednog poreza. U molbi treba izričito navesti, iz kojih razloga molilac traži da se njegov slučaj smatra vrijednim naročitog obzira( n. pr. teško financijalno stanje, porodične prilike, političke nezgode u vezi sa njegovim nacionalnim osjećajima i njegovim radom u inostranstvu i t. d.).
Na temelju te molbe, ano g. ministar njegovu molbu uvaži, izdat će mu se odluka da je oslobodjen od taksa i s tom odlukom molilac može da sebi dobavi sve potrebne isprave bez plaćanja taksa. On će na to podnijeti redovitu molbu prvostepenoj vlasti, a da opet ne plati nikakvih taksenih maraka. I procedura po njegovoj molbi obavlja se onda normalno kao do sada.
Savez emigrantskih udruženja po tom predmetu neće poslati svojim začlanje-nim udruženjima nikakve okružnice, jer smatra da je dužnost svakog udruženja da bude pretplatnik lista, da ga čita i da ga plati.
Pojedini interesenti mogu da se za Informacije, kad lm njihov slučaj nije jasan, obrate redakciji lista, koja će im drage volje dati razjašnjenja, pod pred-uslovom , da su pretplatnici lista i da su pretplatu za list i uredili.
Savez jugoslavenskih emigrantskih udruženja
KAKO MORA POSTOPATI PROSILEC KADAR PROSI DA MU SE OPROSTIJO TAKSE PRI PRIDOBITVI DRŽAVLJANSTVA
Beograd, 25 maja 1937. V zadevi osvoboditve od taks pri pridobitvi jugo-siovenskega drža\ljanstva kot je to določeno v § 20, točka 13, finančnega zakona za 1937-38 leto, je minister notranjih zadev izdal sledeča navodila vsem banskim upravam:
Kraljevina Jugoslavija — Mlnlsterstvo nq-tranjlh zadev upravno odellenje III. št. 15623 — 1937 od 14. maja 1937 v Beogradu.
Predmet: Osvoboditev od taks Kr. Danski upravi (upravnemu odeljenje)
S finančnim zakonom za 1937-38 leto Je dobil Minister notranjih zadev pooblastilo, da v upoštevanja vrednih slučajih lahko osvobodi od plaćanja vseh taks v zvezi s pridobitvijo državljanstva (takse za dekret za prošnjo s prilogami i za vse posle predpisano po zakonu o državljanstvu v zvezi s prošnjo in njenim reševanjem) one osebe, ki so Jugoslo-venl po rasi in Jeziku, bivajoči in naseljeni v eni Izmed chčin Kraljevine Jugoslavije, ako ne plačajo letno preko 1000 državnega neposrednega davka, kateri se sumarno knjizi. _ Da bi Ministrstvo untranlh zadav moglo Izdati potrebno odločitev, da so Jugoslovenl osvobodijo od taks, morajo zainteresirane osobe predložiti prošnje z dokazi, da so jugoslovenskega porekla in koliko letnega neposrednega davka piočajo. .Ministrstvo bo na podlagi teh prošenj izdalo odločitev o osvoboditvi od taks, ” kolikor bo seveda našlo, da prosilci zaslužijo, dr sc osvobodijo.
Prošnja se mora taksirati z 10 dinarji državnega kolka.
Minister notranjih zadev.
Citirana okrožnica bo te dni objavljena v uradnem listu ministrstva notranjih zadev.
Na podlagi te okrožnice je jasno, da drugačno postopanje, kot ga uporabljajo nekatere banske uprave, ne odgovarja tem navodilom in mora biti spremenjeno v smislu navedene okrožnice. Zato naj se prosilci že sedaj striktno držijo teh navodil, da jim ne bodo prošenj vračali.
Za one prosilce, kateri so že pred 1. aprilom tega leta predložili prošnjo z vsemi dokumenti in kateri sedaj v smislu novih odredb prosijo osvoboditev od taks (1000 dinarjev) za dekret, je zadosti, da direktno predložijo Ministru notranjih zadev prošnjo s priloženim potrdilom davčne oblasti, da ne plačajo preko 1000 dinarjev letnega neposrednega davka.
Vsi ostali, kateri šele sedaj prosijo državljanstvo obenem z osvoboditvijo od taks, morajo torej predložiti prošnjo taksirano z 10 dinarji in naslovljeno na Ministrstvo notranjih zadev, da jih osvobodi od taks. Tej prošnji morajo priložiti 1. potrdilo, da so Jugoslovenl po rasi in jeziku, 2. potrdilo davčnih oblasti, da ne plačajo preko 1000 dinarjev letnega neposrednega davka. V prošnji se mora izrečno navesti, iz kakšnih razlogov prosilec prosi da se ima njegov slučaj smatrati upoštevanja vrednim (na pr. težko finančno stanje, družinske prilike, politično preganjanje v zvezi z njegovo narodno zavestjo in delom v Julijski Krajini itd.).
Ako g. minister vzame v poštev njegovo prošnjo, se mu bo na podlagi njegove prošnje izdala posebna odločitev, da je oproščen od taks. Na podlagi te ministrove odločitve si bo prosilec lahko priskrbel vse potrebne dokumente, ne da bi mu bilo potrebno plačati kakršne koli takse. Nato bo prosilec predložil redno prošnjo za državljanstvo oblasti prve stopnje, kjer tudi ne bo plačal nobene kolkovine. Nadaljno postopanje z njegovo prošnjo za državljanstvo se bo nato razvijalo normalno kot dosedaj.
Zveza jugoslovenskih emigrantskih združenj ne bo v tej zadevi razposlala nobene posebne okrožnice svojim včlanjenim združenjem, ker smatra, da je dolžnost vsakega združenja, da je naročeno na naš list in da ga čita.
Posamezni interesenti se lahko obračajo za informacije, kadar jim njihov slučaj ni jasen, uredništvu našega lista katero jim bo prav rado dalo potrebna pojasnila, seveda s pogojem, da so naročniki lista in da so naročnino za list redno plačali.
Zveza jugoslovanskih emigrantskih združenj
Gradnja velikega kanala v tržaškem zalivu
KANAL BO SLUŽIL ZA ZATOČIŠČE LADIJ — NAJBRŽE VOJNIH. — POL KANALA ŽE DOVRŠENEGA
T r ž i č, maja 1937. — (Agis). — Blizu Tržiča gradijo z veliko naglico kanal, ki bo segal do takozvanega Jameljskega jezera, t. j. močvirnatega kota pri Mošče-nicah. Kanal je zgrajen po strugi majhne rečice in je do sedaj zgotovljen že do železniške proge, oz. železniškega viadukta, ki pelje preko tega močvirja. Strugo rečice so znatno razširili in poglobili, tako da bodo mogle pluti po kanalu najteže ladje. Kanal bo segal precej globoko do naravnega zatočišča in kotline zavarovane od vseli strani od gričev. Tu se bo razširil v manjše jezero. Naravna zaslomba, ki jo bodo delali hribi, bo varovala ladje pred vremenskimi neprilikamt. posebno pa tudi pred nepoklicanimi očmi. Zakaj bo služila ta gradnja, se do sedaj bolj ugiba. Eni so mnenta, da bo kanal služil za prezimovališče in pristajanje ladij, ki bodo ostale dalj časa na mestu. Sladkovodnih kanalov 1 in prezimovališč se poslužujejo zlasti vsled
tega, ker se v sladkih vodah ladje, ki ne obratujejo, tako hitro ne pokvarijo in se na njih ne naberejo razne morske naslage, predvsem školjke. V ta namen pa so do sedaj uporabljali in še vedno uporabljajo strugo Soče in Timava, v katere so tudi domači ribiči čez zimo spravljali svoje ladje in čolne. Ti strugi sta popolnoma zadostovali in bi tudi še dalje, ker nudita obe dovolj naravnih pogojev v to svrho. Zato ie pa bolj verjetno drugo mnenje, da bo kanal služil za pristajanje in počivanje, ter morda tudi kot baza, za vojne ladje. Potrjuje se zlasti to s tem, ker so iskali v ta namen svet, ki bo dovolj zavarovan iti skrit.,Teh dveh pogojev pa zlasti Soča, ki je na preveč odprtem in pa Timava, ne moreta nuditi. Domneva se pa tudi vsled tega. ker grade zelo precizno in močno in predvsem zelo tiho in brez pompa. Ni bilo nikakih otvoritvenih niti drugih svečanosti, ki so sicer v fašistični Italiji ob vsaki priliki v navade
Jurina: Odkud, Frane, ako Bog da.
Franina: Iz Pule. Iša san prodat tri praščića.
Jurina: Pa tako mrko gledaš, a proda si blago. Bolje bi bilo da idjemo na likuf.
Franina: Pušti me ća. Neću mrko gledat. To ti je kad babe slušaš.
Jurina: Ca ti je sad baba kriva?
Franina: Kako da ne. Stija san prid misec dana da ji prodan, a ona moja Luca: »Ne još, Frane, ne još, neka se malo pomoru, pa ćemo dobit koju liru veće«.
Jurina: I ti si je posluša?
Franina: Ca je neću slušat. Ter znaš, došla Je rata za preštit, a škadilo mi je i za šteure, pa san stija s praščićin sve platit. Bili su po 200 lira, a ja san mislija da će još poskočit.
Jurina: Pa?
Franina: Pa još me pitaš. Zato i mrko gledan. Mora san ji prodat po 120 lira svakoga.
Jurina: I tako si izgublja u toj špekulaciji 240 lira brez drugoga truda.
Franina: Da, da, 240 lira, a ešekutor na vratin.
Jurina: A kako to da je cina pala?
Franina: Kako, kako, još me pitaš. Valja se razumlš u politiku.
Jurina: Ca ima politika s prascin?
Franina: Kako vidiš ima. Znaš za ono novo prijateljstvo.
Jurina: Znan, pa ča?
Franina: A znaš da se s tin prijatelj-stvon uredilo da će se iz jedne države u drugu prodavat svakojaka roba. Mi njiman automobile i vištite, a oni na-min blago i šenicu.
Jurina: Sad počinjen razumit.
Franina: I ja, ali kasno. Jer da san prije bij a bolji političar, bij a bi prasce proda prije nego je potpisano to novo prijateljstvo.
Jurina: I prije nego su prasci Iz Jugoslavije došli simo.
Franina: Pa da, jer ti prasci su nan, vidiš, naše blago učinili manje vrid-nlm i mi moramo cinije prodavat našu robu.
Jurina: A ko će imat najveće koristi od toga?
Franina: Ko drugi nego oni ča su uvik imali koristi od velike politike — gospoda u gradu. Oni će dobivat na trgovini i oni će Ist cinije meso nego prije.
Jurina: A mi ćemo gojit prasce za njih, kaj ča smo to činili već miljare lita.
DVE NOVI MAŠI
Trnovo, maja 1937. — (Agis). — Na binkoštno nedeljo je pel novo mašo v Pod-stenjah Valenčič France p. Bonifacij, doma iz sosednjih Mereč. Za to priliko je bila podstenjska cerkev lepo okrašena pa tudi v Merečali so slavoloki govorili o posebni slovesnosti.
Na binkoštni ponedeljek pa je v farni cerkvi sv. Petra v Trnovem pel novo mašo Samsov iz Topolca. Oba novomašnika sta bila pred kratkim posvečena pri oo. ci-sterjancih v Jugoslaviji in sta prišla domov peti svoje prve maše.
| NAŠI POKOJNICI |
t STANKO MARUŠIČ
Umrl je v Sremski Mitroviči v najboljših letih graditelj uradnik tamošnje vodne zadruge Stanko Marušič, rojen v Gorici, sin pokojnega poslovodje »Narodne tiskarne« Marušiča v Gorici.
Po vojni je končal obrtno šolo v Ljubljani, ter bil več let zaposlen v Zagrebu pri stavbenih podjetjih, zadnja leta pa v Sremski Mitroviči. Soprogi in sorodnikom naše globoko sožalje.
t ŠINIGOJ JERNEJ.
Umrl je v. Dolenjih Skopicah pri Cerkljah ob Krki dne 12. V. t. 1. 84 letni Šinigoj Jernej iz Dornberga pri Gorici. Bil ie zaveden in spoštovan gospodar, ki je radi svojega jugoslovanskega prepričanja prišel po več mesečni ječi na ljubljanskem gradu in v Gracu leta 1915 pred vojno sodišče v Trstu obtožen veleizdaje. Z njim je sedel pred vojnim sodiščem tudi Požar Anton iz Trsta, sedaj trgovec v Rušah pri Mariboru, ki je bil obsojen na 12 let ječe, po par letih pa pomiloščen. Pokojni Šinigoj Jernej je zapustil 4 sinove, od katerih je sin Josip trgovec v Mariboru, ter dve hčeri. Preostalim naše sožalje!
t IVANA KOGEJ
V Ljubljani je umrla dne 24 t. m. Ivana Kogej vdova po idrijskem rudarju in mati pevke ljubljanske opere ge. Mile Kogej: pokopali so jo 26 t. m na ljubljanskem mestnem pokopališču. Prizadetim naše sožalje! - (Agis).
NAŠA KULTURNA KRONIKA
PREDAVANJE O MATKU BAŠTIJANU
NA ZAGREBAČKOJ RADIOSTANICI
U srijedu 26 o. mj. u 7 sati naveče održao je g. Andrija Gerašić, umirovljeni član zagrebačkog kazališta, predava: nje o Matku Baštijanu. Naslov predavanja je glasio: »Iz hrvatske književnosti (1880—1914): Mate Baštijan iz Istre«.
Lijepom i ugodnom dikcijom iznio je predavač u kratkom vremenu od 15 minuta život i rad Mate Bastijana. Spomenuo je njegov literarni, a naročito njegov novinarski i politički rad, njegovu ulogu u »Našoj Slozi« i podvukao je da bi bila dužnost rodoljuba i naših zavoda da izdaju Baštijanove rukopise.
Ističe popularnost »Jurine i Franine« koje je započeo Baštijan i njegove odlične feljtone u »Našoj Slozi«. Spominje tragediju Istre i Istrana poslije rata i pozivlje da se spase barem prošlost.
Iza toga čita jedan odlomak iz drame Baštijanove »Zadnji kapetan kastav-ski«, pa zaključuje to svoje odlično predavanje sa poklikom: Slava borcu Istre Mati Baštijanu!
RAZSTAVA AKAD. SLIKARJA SIRKA ALBERTA V MARIBORU
Kot je naš list v prejšnji številki prinesel je bila v Mariboru dne 16 maja t. L otvorjena razstava našega rojaka akademskega slikarja Alberta Sirka.
Naš priznani umetnik je pod okriljem Jadranske straže razstavil okrog 40 del v olju in akvarelu. Otvoritvi razstave je prisostvovalo mnogo mariborskih odličnikov. V imenu umetniškega kluba v Mariboru je prikazal razvoj našega slikarja — slikarja morja — naš rojak Radivoj Rehar, urednik mariborskega Večernika.
Razstava sama je vzbudila v Mariboru veliko zanimanje in slikar žanje splošno priznanje. Zlasti so občudovana njegova dela, ki predstavljajo morje, in potrjujejo, da je Sirk sin našega Jadrana. Mnogo motivov ima tudi z našega juga. med katerimi je nekaj dovršenih umetnin. Posebno lepi, slikoviti, polni življenja in svežosti so nekateri njegovi akvareli: dve pokrajinski sliki v olju z motivi iz Slovenskih goric sta posebno dovršeni in žanjeta priznanje vseh kritikov. — Razstava ostane odprta do konca tekočega meseca in jo zlasti toplo priporočamo vsem našim rojakom.
Slikarju Sirku želimo ob tej njegovi samostojni razstavi kar največ uspeha in še obilo plodonosnega dela!	(Agis).
BUGARSKI LIST O ANTI DUKIĆU
»Slavjanski Vesti« što izlaze u Sofiji kao thjesečni organ »Slavjanskog društva u Bugarskoj«, donijele su u pretprošlom broju povodom književne 50-go-dišnjice Ante Dukića i njegova stupanja u 70 godinu života toplu bilješku o radu i književnim uspjesima tog našeg pisca. Bilješku je napisala uvažena bugarska književnica Sanda Zovčeva, a svršava s najboljim željama jubilarcu
RADETIĆEVA PJESMA »MAMO«
Na priredbi Društva Hrvatica Katarine Zrinjske za pasivne hrvatske krajeve recitirao je Marko Leventić i pjesmu Ernesta R a d e t i ć a »Mamo« u čakavštini iz knjige »Za goli život«.
Publika je tu pjesmu primila velikim odobravanjem.
UM JETNIKOVA SUZA
PRED IZVEDBU MATETIĆEVIH »ROŽENICA« U SUŠAKU
Moj stari drug, pjesnik Tone Dukić, negoli je i sam mislio. Jednog se dana
veli o njemu:
Saki glas domaće zemlji je on čul i razumel: i saki glas grla i srca i domaće duši.
A na drugom mjestu:
...i od tega svetla j’ ostal za va vek pjan...
To je bil Ronjgov Ivan.
I to je točno. Pjan od muzike. Takav je naš Matetić došao i na svijet tamo negdje u nekom malom halubljanskom selu. Takav je on, još kao mlad dečko, stupio pred svoje profesore, koji su mahom nazreli, što se u njemu krije i trudili se da mu utru put u kakvu višu muzičku školu. Trud uzaludan, jer mi još tada nismo imali svoje države, pa su naši mladi talenti morali u sebi da se guše i pomalo ginu.
Matetić nije htio onaj svoj divni dar da uguši.
Sobun je zel se ča j’ imel: svoju jedinu velu sopel:
Saki dan je va nju sopal is košćatemi prsti cei dan klopal po starem klavire ...
Autodiktat? Jest, ali nikada diletant
—	uvijek pravi, bogodani umjetnik! Najnježnije stihove Katalinićeve i Na-zorove skladao je u note, a mala su djeca gutala te njegove lake melodije i pjevala ih i čuvala. Ona djeca, učenici njegovi negdašnji, danas su odrasli ljudi, mnogi i sa progrušanim kosama, ali u svojim srcima još uvijek nose zvukove, što im ih je on ulijevao u mlada srca u doba ono davno puno najbujnijih poleta i zanosa...
Tada sam - ga i ja upoznao. I radili smo zajedno: on pjesmom, a ja kako sam već mogao i znao. Bio je sretan što može barem ovako nekako da daje oduška onome silnome, što mu se kupilo u duši...
Sretan, ali ne sasvim, Još je uvijek u njemu kopala ona nepresušiva želja: da mu je poći kamo dalje — da bude nekoliko bliže velikim majstorima muzike i dubokim tajnama njihova umje-ća!
Onda mi jednog dana povjeri da je nakanio ženiti se. Kazao mi je i ime svoje odabranice, našto sam mu se ja od svega srca naradovào.
— Hvala vam, reče mi, ma ona suza
—	vi već znate ka — ne će z mojga oka ni va on hipić, kada smrt po me pride...
Njegova suza! Ona njegova stara neispunjena želja! A kako da misli na na njeno ostvarenje on, nebogi školnik, i još u času kad se sprema da sebi savije gnijezdo?...
Ali ona je želja u njemu bila jača
čak i uputi u Beč. Ne sjećam se do kuda je dospio, ali znam, da se morao odmah vratiti, jer je baš uto pred Beogradom pukla prva puška.
Ne da sudbina, dok ne kucne ura, što ju je sama odabrala!
Kucnula je naposlijed i ta ura! Trebalo je da se srozaju nekolika carstva i da se na našem tužnom istarskom kamenu odigra što se odigralo, da može on jednog dana osvanuti u Zagrebu, u davno želj kovanoj muzičkoj školi, ali s jednom novom, drugom suzom na oku. Suzom neutješive žalosti za izgubljenim dragim kamenom, na komu se rodila i odnjihala pjesma, njegovu srcu najbliža i najslaja!
Ta mu je suzica medjutim pomogla mnogo. On je kroza nju otkrio zakone, na kojima je gradjena ona naša čudesna istarska pjesma, on je s njom umijesio tolike slatke »kolačiće«, ona će vječito treperiti u onom njegovom potresnom plaču za »ćaćom«, ona će dovijeka blistati i u ovim njegovim »Roženica-ma«.
Na vanrednom i zaslužnom uspjehu »Roženica« ja sam mu čestitao iskreno i od srca. Kako smo mi stariji često osjetljivi na Ijubeznosti mladih^ donosim ovdje, što je onom prilikom naš kompozitor pisao o meni:
»Roženice« su ležale doma do polovice napisane i ja sam ih lepo pustil.. i morda ne bi bile nikada dofinjene, da me niste zbudil baš Vi. Se spamećujete onega razgovora va kalendare, kad ste nam povedel, kako ste prvi put šal va Sovinjak? I pokojni Flego je bil s Va mi! Ma tako ste to povedel, da me j’ ganulo do suz i ja sam se prenesal va onu našu Istru, kakovu nam je pok. Franović va srce stavil i va mene se je sopet neč lepega zbudilo — i dofinil sam »Roženice«.
Bilo bi lijepo i za mene vrlo laskavo, da je tako. Ali ja poznam našega Ma-tetića i duboko sam uvjeren, da bi jednako i bez onoga moga razgovora »va kalendare« iz njegove duše izišle do kraja one »Roženice«, na koje ga je potakla prekrasna Balotina pjesma.
Uostalom sad je i onako svejedno. Glavno je da će »Roženice« i k nama u Sušak. Već su blizu... Dolaze, da nam kao mladencima otpjevaju »man-tinjadu«. Veličanstvenu »mantinjadu« simfoničkih dubina i širina.
I mi ćemo pohrliti svi da je čujemo, »aš» — kako naš pjesnik Tone lijepo pjeva:
Naši ljudi čuju i razumeju samo glas svoje besedi i besedu svoje sopeli...
Viktor Car Emin.
IZASLA JE IZ ŠTAMPE KNJIGA MIJE MIRKOVIČA
Ovih dana je izašla iz štampe u izdanju »Hrvatske naklade« u Zagrebu knjiga Mije Mirkoviča »Održanje seljačkog posjeda« Knjiga ima 116 stranica, a stoji 10 dinara. Dobiva se kod »Hrvatske naklade« u Zagrebu, Nikolićeva 14 i u svim knjižarama.
Knjiga sadrži slijedeća poglavlja:
I. Nazadovanje seljačkog posjeda: Se-
ljačko pitanje. Seljački posjed u kapitalizmu. Raspadanje posjeda. Dioba seljačkog posjeda i smanjenje životnog prostora za seljaštvo. — II. Borba za očuvanje seljačkog posjeda: Englezi misle, da je seljak nepotreban. Propast i pokušaj obnove seljaštva u Irskoj. Seljački posjed i agrarna politika Francuske. Kriza seljačkog posjeda u Danskoj. Stvaranje »seljačkog plemstva« u obliku nasljednog posjeda. Nastojanja i izgledi u seljačkim zemljama.
Mate Vlašić iz Nove Vasi kod Poreča pod policijskim nadzorom
Pula, maja 1937. Policijske vlasti u Puli su dostavile uglednom seljaku Mati Vlašiću iz Nove Vasi kod Poreča opomenu. S tom policijskom opomenom Je združen i policijski nadzor. Kao razlog su mu naveli da nije prijatelj fašističkog režima.
Policijska opomena i nadzor je obično prvi stupanj za osudu na konfina-ciju.
OBČUTNE GLOBE ZA TIHOTAPSTVO
Gorica, maja 1937.	— (Agis). —
Oblasti skušajo popolnoma zatreti tihotapljenje raznega blaga in živine iz Jugoslavije v Italijo in vsakogar, ki ga pri tem poslu zalotijo, občutno kaznujejo. Zlasti visoke denarne globe nalagajo za tihotapljenje konj in goveje živine, ki gredo včasih v nezmogljive vsote za našega kmeta. To dokazuje slučaj Janeza Jesenka iz Lanišč, ki je bil za vtihotapljenje par volov iz Jugoslavije v Italijo obsojen na 4.000 lir globe in 2 meseca zapora. Na plačilo globe 1.200 lir pa je bila obsojena Julija Prvanja, doma v bližini Sv. Lucije ob Soči. obdolžena da je tihotapila tobak iz Jugoslavije.
SPET AVTOMOBILSKA NESREČA
Bovec, maja 1937. — (Agis). — 2e lansko leto smo poročali o tragični nesreči neke avtomobilske vožnje, ki je zahtevala tri žrtve, med njimi dve dekleti, ki sta obležali pod avtomobilom v globoki strugi reke. Dne 10 maja t. 1. je na približno enak način zgubilo življenje več ljudi: šofer 21 letni Leopold Durjava. 14-letna Albina Kovač, 16-letna Henrika Strgale in 16-letna Albina Štrukelj med tem ko je mehanik Karel Vojsicki ostal pri življenju. Mehanik Vojsicki ie hotel preizkusiti avto, ki je bil pri njem v popravilu in vzel s seboj šoferja Durjavo. Povabila sta tudi dekleta in vsi skupaj so se odpeljali do neke gostilne, kjer so se ustavili. Bržkone so zaužili preveč alkohola, kar je zakrivilo usodno nesrečo pri povratku, ko je na ostrem cestnem ovinku avto zdrvel v 100 m globok prepad. Nesreča ie bila obravnavana že ped sodiščem, kjer je dobil Vojsicki 5 mesecev strogega zapora in 800 lir globe. — Pri tem naj še pripomnimo, da je bil pri lanskoletni približno enaki nesreči pričujoč tudi omenjeni Vojsicki. ki se je ravno tako na čudežen način rešil kot letos. V teku enega leta je v dolini reke Koritence našlo grob 7 mladih življenj.
VIJESTI ORGANIZACIJA
IZLET »TABORA« V KAMNIKU
K a m xi i le, 24 tnfx( 1037, — Enaiccrant-sito društvo »TABOR« j Kamniku s tem ponovno opozarja in vabi na nedeljski (30. t. m.t celodnevni peS izlet v KamnlSko Bistrico. — V upanju na izvanredno ’epo pomladansko vreme in na polno Številno udeležbo naSih tovarišev emigrantov in slmpatižerlev kličemo že vnaprej: dobrodošli vsi! — Odbor.
IZVANREDNA GLAVNA «KIJPŠTINA »ISTRE«
D ZAGREBU f
U nedjelju 10 maja u 1« sati ujutro održat ce se izvanrednu glavna skupština društva »Istra« u Zagrebu s ovim dnevnim redom:
1.	Promjena pravila:
2.	Osnivanje pjevačkog društva.
Skupština če se održati u društvenim n-o- i
storijama, Zerjavičeva ulica 7. Ako toga dana ne bulu prisutne dvije trečtne članstva, ti-3S4 ČLANA SKUPŠTINA SE ODLAŽE ZA 8 DANA I TADA UK SE ODRŽATI 6 JUN A U 10
SUTNUH>KOIA * BEZ OBZIKA NA »ROJ PRI-
Koroško vprašanje
V zadnji številk! ljubljanske revije | und Gott im Himmel Lieder singt.
Sodobnost« je objavil dr. Fran Zwiter študijo o Slovencih v Koroški pod gornlim naslovom. Prinašamo uvod iz te študije, kot zanimivo razpravo o kriterijih za odloče-vanje narodnosti, kateri veljajo tudi v slučaju Julijske Krajine.
Vprašanje naše narodne manjšine na Koroškem nikakor ni tak kaos in labirint slučajnosti in osebnih motivov posameznikov, kakor se zdi marsikomu na prvi pogled. Z A. Siegfriedom bi bilo tudi tukaj mogoče reči, da ima ,po Goetheju celo pekel svoje zakone in da zato tudi politika gotovo ni brez njih. Treba pa je hladno in jasno ugotoviti dejstva in opredeliti pojme najprej za pojem narodnosti, ki je v takih primerih zelo nejasen.
Klasičen primer situacije, kakršno najdemo skoraj pri vseh srednje-evropskih manjšinjskih vprašanjih, je nastal v Alzaciji in delu Lorene I. 1871., ko so bili ti kraji anektirani po Nemčiji. Prebivalstvo teh treh departementov je bilo — z izjemo nekaterih majhnih in ostro omejenih predelov na zapadu — po svojem jeziku brez dvoma nemško. In vendar so poslanci iv Alzacije in Lorene protestirali proti aneksiji najprej 1. 1871. v francoskem parlamentu v Bordeauxu, nato pa tudi 1. 1874. v nemškem parlamentu v Berlinu; to stališče so zastopali v začetku vsi, od 1887. dalje pa vsaj večina alzaško-lorenskih poslancev. Ali so bili ti Alzačani Nemci ali Francozi? V nemški znanosti sta v času aneksije Treitschke in Mommsen zastopala stališče, ki ga je formuliral že M. Arndt 1. 1813. v svoji brošuri »Rhein, Deutschlands Strom, nicht Deutschlands Grenze«, in ki ie znano posebno po njegovih verzih:
So weit die deutsche Zunge klingt
das soli es sein! Das soli es sein!
Das ganze Deutschland soli es sein.
Za narodnost je odločilen objektivni kriterij, t. j. jezik, zato je rekel Treitschke da Nemci boljše vedo, kaj je prav za Alzačane, kakor pa ti nesrečniki sami in da jim bodo tudi proti njihovi volji vrnili njihovo pravo bistvo. — Nasprotno so pa postavili tedaj francoski historiki Michelet, Fustel de Coulanges in Renan tezo. da za narodnost ni odločilen samo jezik, ampak tudi drugi činitelji, med katerimi pa izbira subjektivni kriterij, t. j. narodna zavest. Svoj klasičen izraz je dobilo to mnenje v Renanovem predavanju »Qu’est—ce qu’une nation« 1. 1882., kjer beremo znameniti stavek: »L'existence d’une nation est un plébiscite de tous les jours« (str. 27). S tem sta bili formulirani obe nasprotni stališči, ki ne odgovarjata samo trenutnim interesom obeh narodov, ampak imata tudi globje idejno ozadje. Saj izhaja francoska teorija direktno iz ideje francoske revolucije o narodni suverenosti, nemška teza pa iz naziranja o eksistenci narodne duše, ki je neodvisna od volje posameznikov, torej iz mnenja, ki ga zastopajo posebno nemški misleci v dobi romantike in že V 18. stoletju.
Katero naziranje je pravilno? Popolnoma jdsno je, da eksistirajo prj vsakem narodu zelo tehtni objektivni momenti, ki determinirajo njegovo narodno zavest; tako usodne odločitve vendar ne morejo biti iprodukt samovolje ali slučaja. Ni treba, da
Francozi. Fnncoska narodnost sloni v bl-I stvu še danes na skupni državni tradiciji in ne na jezikovni skupnosti; zato ji pripadajo po francoskem javnem mnenju Bretonci, ne pa francosko govoreči belgijski Valoni in Švicarji. — Na drugi strani je pa popolnoma jasno, da je francoska revolucija, ki je aktivizirala mase In likvidirala njihov do tedaj pretežno pasivni odnos do javnih vprašanj, ustvarila nov tip narodnosti ki si je ne moremo misliti brez trdne zavesti, ki veže vse njene pripadnike v celoto. Kjer take zavesti ni. tam formacija naroda v modernem smislu besede še ni dovršena. — Vsa ta dejstva so jasna. Nedoločene situacije nastanejo samo tam, kjer se bore med seboj različni objektivni kriteriji za določitev narodnosti, ali pa tam, kjer objektivni kriterij in subjektivna zavest med seboj nista v soglasju. Tedaj pa pride do konfliktov, ki se končajo s tem, da zmaga ena od obeh možnosti in da se nato v njenem smislu vzpostavi ravnovesje med objektivnostjo in zavestjo. V taki situaciji se nahaja tudi naša manjšina na Koroškem.
IVANJSKI KRESOVI
Još prošle godine promatrao sam sa druge strane Kvarnera uoči Ivanja pojedine kresove. Vatra je zaplamsala tu i tamo po njivama i šumicama Učkinih strana. Promatrajući to, ja nišam zaboravio na one kresove preko Učke, koji se uoči toga dana pale na svakoj njivi, na svakoj šumici čak tamo daleko iza Rovinjskoga sela, Vodnjana, Bala, Galižane i svih drugih mjesta i sela istarskih. Ljudi se razdijele i svaki na svom posjedu pali te kresove. Ostaci su to i običaji davni, davni.
bil objektivni kriterij jezik. To nam do-; kao ’i drugi običaji bili su to običaji sta-
kazujejo številni vzgledi. Ce so se Alzačani odločili za Francijo, je treba to razlagati z dvestoletno skupno zgodovino in še posebej s tradicijo in idejnim svetom francoske revolucije, ki jih je vezal s
rib Slavena i kao što se svaka novotarija teško prima, tako je i krščanstvo bilo teško primano. I dugo, dugo do najnovijih dana u narodu su ostaja mnoga poganska shvatanja. Za nekog inteligenta možda i
djetinjasto naivna, ali toliko naša čisto naša. Tko makar malo pozna narodne običaje taj mora biti na čistu da je baš Istra sačuvala mnogo takovih narodnih običaja.
Ti su kresovi paljeni u slavu sv. Ivana nekad bili paljeni u slavu boga Peruna ipak se sačuvali. Sv. Ivanu sigurno nikad to nije bilo krivo! I oni su pored naših vukodlaka, vještica i drugih običaja pored naših roženica. muha. svirala i mišnic bili »čisto naši« istrijanski. Njih kao da je ipak najviše bilo u junu 1907 godine, kada je naš narod u Istri junački pobjedio sve cr-nožute špekulante trgovce savjesti istarskih seljaka i sve one, koji su njima pomagali.
Nije ta pobjeda došla odjedanput. Dugo su najbolji sinovi Istre spremali svijest istarskog seljaka. 1 svi brojevi koji govore o našoj tadanjoj pobjedi ne mogu biti ta-čni Ni oni Benussijevi, ni Rojnićevi ni Skaljerovi iz jednostavnih razloga, što j® mnogo naših dušica sa kuretom i brnavre-kama dalo svoj glas tudjinu bilo radi nekog poreza ili drugih obaveza, ali pobjeda je ipak bila velika i lijepa. Ja se sjećam radnika iz raznih sela Žminjštine, Savi-čenstine. Kantanarštine» Barbanštine. koji su sa ninotfo ponosa o toj pobjedi govorili« Pobjeda naše svijesti nije se medjutim bila zaustavila samo na tome. Junski kre-sovi zapalili su se u najzabitijem istarskorn selu. Naš je seljak oprao »i mrlje i krv 1 grijeh i stid« i postao velik i lijep. Deliri-jum oduševljenja bio je velik, ali na tom® se nije stalo I Već 1908 Ivanjski kresovi do-bili su svečaniji izgled. Po mnogim našifl1 selima otvarahu se škole Družblne.
Pobjeda nad narodnim neprijateljim® još jača, još veličanstvenija približavala s® je. Približavala se je, jer svako naše dijete, koje je u kuretićima posjećivalo Družbinu školu, raspirivalo je plamsaj® kresova u srcima i dušama svojih roditelja svojih najbližih, a da poslije neku godin« postanu tvrde ljudine, čelični karakteri 1 da šire kresove istarske sve jače'
Ali-------	(r)
*Ist£a* lzlazl	tjedna u petak. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata : ra cijelu godinu 50.— din., za pola godine 25,— din za Inozemstvo dvostruko »a
na godino. — Oglasi ae raff "3Ju £"A®>n,l_lgi- — Vlasnik I Izdavač: Konzorcij »Istre«. Masar.vkova 28a II. hroj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STARI ZvonlmSovaTsTD Tisak. Stečajni na Jugoslovanske Stampe d. d, Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaro odgovara Rudolf Polano vlč. Zaereb. Ilica 131. •Zvonimirov» «s/»