UDK 821.163.6.09Cankar L:821.163.4L09Andric I.
Zdravko Solak
Visoka poslovna škola Novi Sad, Srbija zdrsolak@yahoo.com
IMENICA »SENKA« KAO ETALON POREDENJA - KLASIFIKACIJA
PRIMERA UPOTREBE U DELIMA IVANA CANKARA I IVE ANDRICA
Iz proznih Cankarevih i Andricevih dela izdvojeni su primeri upotrebe imenice »senka« u ulozi etalona poredenja u kao (kakor)-konstrukcijama. Težeci potpunom obuhvatu naden je 71 takav primer u Cankarevom delu i 47 u Andricevom. Primenjena su dva načina klasifikacije primera. Prema prvom načinu primeri su rasporedeni u četiri klase imajuci u vidu osobine senke na kojim poredenje počiva. Prema dugom načinu klasifikacije izdvojeni su primeri u kojim su pisci uz imenicu »senka« postavljali pridev, zamenicu ili broj podešavajuci tako etalon poredenja. Izabrani načini klasifikacije odrazili su sličnost upotrebe etalona senka u poredenjima u proznim delima dva pisca.
Ključne reči: poredenje, klasifikacija, senka, Ivan Cankar, Ivo Andric
This research project reviewed examples of the use of the noun "shadow" as a part of a simile in "as" constructions (linked by kao/kakor) in prose works by Ivan Cankar and Ivo Andric. Seventy-one such examples were found in Cankar's works and twenty-seven in Andric's. Two mean of classifying the examples were used. In the first one, examples were divided into four classes according to the shadow characteristics on which the comparison is based. In the second one, examples were collected in which the writers had placed an adjective, pronoun, or numeral next to the noun "shadow", thus adjusting the simile. These means of classification showed similarities of the use of shadow as a part of simile in these two authors' prose works.
Keywords: comparison, classification, shadow, Ivan Cankar, Ivo Andric
1 Uvod
U slikovitim opisima ljudi, predmeta i poj ava Ivan Cankar (1876-1918) i Ivo Andric (1892-1975) često su koristili poredenje. Iz skupa poredenja izdvojenih iz njihovih proznih dela u ovom osvrtu pažnja je usmerena na poredbene kao (kakor)-konstrukcije u kojim se u ulozi etalona poredenja javlja imenica »senka«. U pitanju je frekventna upotreba kako u delu jednog, tako i delu drugog pisca. Težeci potpunom obuhvatu izdvojen je iz Cankarevih dela 71 takav primer i 47 primera, iz Andricevih. U napom-enama navodeni su i primeri izdvojeni iz dela južnoslovenskih pisaca i iz dela ruske klasične književnosti. Uzeti su u obzir i primeri iz frazeoloških rečnika u kojim se, uz imenice »sena« i »senka« navode i poredenja u kojim one dobijaju ulogu etalona (Otaševic 2012: 830-31; Menac 2003: 274-75; Keber 2011: 853-55).
282
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
U širem osvrtu na izdvojeni skup poredenja nekoliko pitanja zaslužuju da budu uzeta u obzir. Kojim svojstvima senke su Cankar i Andric pridavali značaj? Da li se uočavaju neke sličnosti u pogledu upotrebe etalona »senka«? Koje uloge je dobijalo ovo poredenje u opisu likova, zbivanja i dogadaja? U ovom radu pozabavicemo se klasifikacijom skupa izdvojenih primera i razvrstavanjem u grupe sličnih primera kao prvim korakom u traženju odgovora na takva pitanja.
2 Klasifikacija skupa primera
Poredenje kao višečlana struktura koja uključuje objekt koji se poredi, objekt s kojim se poredi, poredbenu rečcu i osobinu na kojoj uporedenje počiva može da bude izvedeno na različite načine. Veci broj različitih kriterijuma primenjen je u klasifikaciji
poredenja (Mpouli 2017; napmyKOBa 2016). Brojne su i studije čiji su autori kao istraži-vački zadatak najpre postavili obuhvat i izdvajanje poredenja u odabranom književnom delu ili u ukupnom delu jednog pisca, a zatim pristupili klasifikaciji izdvojenih primera (Wilkins 1920; fflKyT, 2009; Fadaee 2011).
Razna svojstva senke mogla su da posluže kao osobine na kojoj počiva uporedenje. Senka može i da se brzo pomera i da bude nepomična, ona može da zakloni neki obje-kat i učini ga nevidljivim. Senka obasjanog predmeta na pozadini odražava njegove konture, ako se predmet pomera, pomerace se i senka. Imajuci u vidu razna svojstva senke odredene su četiri klase u koje su razvrstani izdvojeni primeri (Tabela 1).
Tabela 1: Klasifikacija primera.
			izdvojeno primera		tabela
			Cankar	Andric	
1	Uporedenje čoveka sa senkom				
		fizička inferiornost	4	2	2
		neuočljiva osoba	8	4	3 i 13
		kretanje poput senke	5	5	4 i 13
2	Trajanje senke				
		brza senka	6	4	5
		senka koja je vec nestala	4	4	6 i 13
		senka u posebnim uslovima	2	2	7
3	Psihološko stanje lika				
		psihološko opterecenje	17	4	8 i 13
		misao uporedena sa senkom	5	4	9
		promene vidljive na licu	4	3	10
4	Senka koja prati				
		jedna osoba u blizini druge	7	13	11 i 13
		odnos medu različitim objektima	2	2	12
5	neklasifikovano		7	-	13
			71	47	
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
283
U delovima rada 3-7 daje se osvrt na pojedine klase primera. U delu 8 reč je o podešavanju imenice »senka« u ulozi etalona. U pitanju je poseban način klasifikacije primera.
3 Uporedenje čoveka sa senkom
Senku kao etalon poredenj a Cankar i Andric upotrebili su u slikovitom opisu muških i ženskih osoba u raznim prilikama imajuci u vidu njihov fizički izgled, način kreta-nja, odnose prema drugim ljudima. U primerima u kojim su slikovito opisani fizički inferiorni likovi (Tabela 2) pored uporedenja sa senkom u istoj rečenici navedene su i druge osobine i odlike ponašanja koje upucuju na slabost tela.
Tabela 2: Poredenje sa »senkom« u opisu fizički slabe osobe.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Omahovala si, bolna, uboga; videl sem te, kakor senco na zidu, ki omahuje ... (1967, 18: 140)a	[1°] Anda, koja je i dotad živela kao senka, još se više pognu i utanji. (1978, 7: 28)
[2] Siv starec, [...]. Siv in pust je bil; kakor zlovešča senca, tih in sključen, je hodil po izbah in dvoranah; (21: 64)	[2°] Taj čovek boluje od srčane mane, i tako je uplašen [...] da hoda kao senka i govori kao bolesnik. (14: 347)
1 - Nina, 2 - Na verandi; 1° - Mara milosnica, 2° - Znakovi poredputa	
a) Napomene: Primeri iz Cankarevog dela izdvajani su prema izdanju (Cankar 1967-1976). Korisno su poslužili i elektronski izvori (Nova beseda, Wikivir). Pri navodenju primera prvi broj u zagradi odnosi se na broj knjige, a drugi na broj strane u toj knjizi na kojoj se primer nalazi. U narednim primerima u tabeli izostavljena je godina izdanja. Kada su u pitanju primeri iz Andricevih dela nije se raspolagalo javno dostupnim elektronskim izdanjem. Primeri su izdvajani koriščenjem Prosvetinog izdanja sabra-nih dela iz 1978. Ako je korišceno izdanje iz 1981. godine navodena je i godina.	
U opisu neugledne, fizički slabe osobe i Cankar i Andric upotrebili su imenicu
»senka« i izvan poredenja. Cankar je tako postupio u tekstu V poletnem solncu: »komaj sem ga poklical, je stal pred menoj, [...] pol človek, pol senca; telo sključeno, prezgodaj utrujeno, kakor da nikoli mlado ni bilo; obraz bolan in vel, oči globoke« (Cankar 1976 knj. 23: 81). U priči Anikina vremena i romanu Travnička hronika javljaju se frazeolo-gizmi: »Nije ni pomišljao na Krstu, koji je i inače bio senka od čoveka.«. »Bio je bled i mršav, senka od čoveka.« (Andric knj. 7: 32; knj. 2: 473). U Frazeološkom rečniku srpskog jezika (Otaševic 2012: 831) navodi se da izraz »senka od čoveka« znači »vrlo mršav čovek«. Slično su postupili i Kovačic,1 Rankovic,2 Novak,3 Selimovic.4 Slična poredenja upotrebili su i Matoš,5 Cipiko,6 Pelin.7
1	Sumorno, bolno i ljuto vuče se muzikaš Jožica, više sjena negoli živo bice (Kovačic 1965: 299).
2	[N]ema više zdravlja ni veselja, postao je razvalina, ruševina koja trune, senka (Rankovic 1952: 346).
3	[T]o [je] sjena, a ne živ čovjek (Novak 1964: 232).
4	Sad je sjenka nekadašnjeg Kara-Zaima, sad je dronjak onog neustrašivog mladica (Selimovic 2014: 135).
5	[P]adne u bolnicu otkale izide za tri mjeseca kao sjena (Matoš 1953: 155).
6	[l]judi se protežu blijedi - kao sjene igraju mu pred očima (Cipiko 1951: 15).
7	[E]gHa gpyra ®eHa, Sjega h cjaSa Karo caHKa, gpunaBa h y®acHa (nejHH 1977 tom 1: 293).
284
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
U primerima u Tabeli 3 poredenje sa senkom upotrebljeno je u slikovitom opisu liko-va koji ostaju neprimeceni u okruženju drugih ljudi (primeri 1, 2, 3, 2°). U primerima 4, 3° i 4° sa senkom su uporedene druge osobe u blizini lika o kom je reč. U pitanju su likovi koji ispoljavaju ponašanje koje poprima odlike karakteristične za neuobičajene, poremecene odnose. To su osobe koje imaju malo dodira s ljudima iz sredine u kojoj se krecu, U pitanju su »likovi-siluete«.8 U Hrvtskom frazeološkom rječniku navodi se da izraz »biti u sjeni« znači »ne doci do izražaja, biti neprimjetan, nezapažen« (Menac 2003: 274).
Tabela 3: Slikovit opis ljudi koji ostaju nezapaženi.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] No, lazil je kakor senca, z nobenim človekom ni več govoril, tudi v šoli ni več zinil besede [...]. (14: 63)	[1°] tumač [...] nečujno otvori vrata i kao senka nestade u predsoblju bez pozdrava i oproštaja (2: 336)
[2] vidva lazita okoli, kakor dve senci; nikdar vaju nisem videl med ljudmi (3: 75)	[2°] Otišli su k'o dvije sjenke. Nisu smjeli ni da se raduju. (4: 112)
[3] to življenje je bilo mrliško [...] hodil je med ljudmi kakor senca, neopazen in neljubljen (9: 99)	[3°] brzo odmiče napred, probijajuci se kroz gusto mnoštvo ljudi, lako kao da su senke (8: 88)
[4] Moža ni videla; ni ga ljubila, ne sovražila; bil ji je kakor senca, kakor prazna stena, kakor miza in stol. (20: 210)	[4°] Ana Marija [je] prolazila, odsutna, mimo ukucana kao mimo neživih senki i bezazlenih prividenja. (2: 295)
1 - Martin Kačur, 2 - Romantične duše, 3 - Tujci, 4 - Milan in Milena; 1° i 4° - Travnička hronika, 2° - Prokleta avlija, 3° - Reči	
U primerima u Tabeli 4 interakcija likova sa ljudima iz okruženja izostaje ili je neznatna. Lik uporeden sa senkom je u pokretu ili su sa senkom uporedeni drugi objekti ili ljudi pored kojih se krece onaj ko ih ne zapaža i ne obraca pažnju na njih. Slično poredenje upotrebili su i Jakšic9, Crnjanski10 i Selimovic.11 Imajuci u vidu uži kontekst (izuzimajuci primer 2°) u pitanju je opis prostorno odredene situacije. Na taj prostor upucuju imenice pomenute u rečenici u kojoj je poredenje navedeno: »vrt«, »soba«, »cesta«, »ugao«, »hodnik«, »vrata«. Sa senkom su uporedili telo koje se ne odaje
8	»Cankarjevi romaneskni liki (boem, faliran študent, popotnik, umetnik, pohabljen otrok) [...], so silhuete, sence, nemočni« (Čeh 2003: 52).
9	Gomilice naroda što bežaše, vidahu se kao senke u daljnoj daljini (Jakšic 1978: 86).
10	(1) Video je u njoj, kako se krecu, kao senke, samo dva tri vojnika. (2) On ce stici [...] tajno, nocu, kao sen. (3) izide [...] po mraku kao senka (4) Jahao je po providnom mraku, kao senka (Crnjanski 2015: 450, 239, 304, 231).
11	[P]rošao (je) pored nas, kao da smo sjenke (Selimovic 2016: 50).
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
285
glasom, šumom i Šimunovic,12 Lalic,13 Krleža.14 U primeru 4° upotrebom prideva »be-zglasan« pojačana je slikovitost opisa tišine.15
Tabela 4: Opis ljudi koji se krecu.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Kakor senca se je pomikal človek preko vrta. (16: 137)	[1°] polutamni hodnik kojim su kao senke klizili momci u crnini (16: 93)
[2] Odtlej sem se plazil po sobah in po vrtu kakor senca. (9: 238)	[2°] Više lebdi kao džinovska senka nego što ide. (7. 211)
[3] Globoko upognjen, plah in potrt je hodil Šviligoj po cesti; hodil z dolgimi koraki, ob zidu, ob plotu, kakor bežna senca. (16: 92)	[3°] Sve je bilo na svom mestu, samo je geometar bio vec ustao i, lak kao senka ali snažan i nezadržljiv, kretao se prema vratima. (15: 55)
[4] pogledal je po strani, ter izginil za oglom kakor senca ... po skritih krčmah (18: 153)	[4°] momci su kao bezglasne senke doda-vali jedan drugom [...] sve što ceremonijal zahteva. (2: 36)
[5] Kako bi ne šlo, [...] hodi po izbi kakor senca. (10: 92)	[5°] komandantov čovek [je] kao senka izišao iz njegove sobe (5: 117)
1 - Polikarp, 2 - Smrt kontrolorja Stepnika, 3 - Razbojnik Peter, 4 - Siromak Matija, 5 - Na klancu; 1° - Omerpaša Latas, 2° - Žena na kamenu puta, 3° - Geometar i Julka, 4° - Travnička hronika, 5° -Nemirna godina	
Senku kao etalon u slikovitom opisu lika u pokretu upotrebili su Dostojevski,16 Jakšic,17 Cipiko,18 Levstik,19 Crnjanski,20 Milicevic.21 Znatan broj primera izdvojen
12	(1) stvori se kod nas nečujno kao sjena; (2) cutao sam kao sjena (Šimunovic 1952: 174, 295).
13	[I]skrao se kao sjenka. Učini mi se da je bio nešto dosta sličan sjenci (Lalic 2014: 265).
14	(1) [R]uke su se dizale kao sjena po zidu (2) nestat ce kao sjenka pred svitanje, rasplinut ce se nečujno (Krleža 1966a: 88; 1966b: 193).
15	Na poredenje u primeru 4° osvrnuo se i Kostic navodeci tišinu kao odliku situacije u kojoj su se našli likovi (Kostic 2011: 217).
16	[q]acTO 6po®y KaK TeHt, Se3 Hy®gti H Se3 (^0CT0eBCKHH 1972: 119).
17	Ode kao senka, nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom (Jakšic 1978: 189).
18	[D]rugi, u šarenim haljinama, kao sene promiču (Cipiko 1951 knj. 3: 216).
19	(2) [I]zginil kakor senca. (3) Miloš je zdrknil v hodnik kakor senca (Levstik 1913: 318, 380).
20	(1) A kad su se pokrenuli kretali su se kao seni, kraj zidova. (2) A kao senke, medu senkama, sišli, do utoke Tise. (Crnjanski 2015: 397, 560).
21	[N]ečujno promiču časne sestre kao sjenke (Milicevic 1939: 99).
286
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
je iz dela bugarskih pisaca, Jovkova, Todorova, Georgieva i drugih.22 U navedenim primerima lik u zatvorenom prostoru, lik koji se krece, uporeden sa senkom, češce je ženski nego muški. Lik u zatvorenom prostoru, u kuci, uporedili su sa senkom i Tolstoj,23 Gončarov,24 Milicevic,25 Crnjanski.26 Kretanje fizički slabe osobe uporedili su sa senkom Rajčev27 i Iljoski.28 Uporedenje sa senkom u slikovitim opisima objekata koji se krecu vidimo i u primerima 3-6 (Tabela 13).
4 Trajanje i nestajanje senke kao osobine na kojim počiva uporedenje
U Tabeli 4 videli smo upotrebu etalona »senka« u slikovitom opisu likova u situacijama koje su prostorno odredene. U primerima u Tabelama 5 i 6 situacija je odredena vremenski. U pitanju je kratko trajanje. U primeru 1° (Tabela 5) uporedenje dve senke je logičko, slična je brzina kojom se krecu. U ostalim primerima do izražaja dolazi znatna figurativnost izraza. Sa senkom kao etalonom uporedeni su ne samo ljudi vec i drugi objekti, pojave i nematerijalne suštine.
22	(1) [C]rbnBame jeKO, ho u Se3 TOBa ce gBu^eme ctBceM thxo, KaTO caHKa (2) [...] oSpt^a ce u 6e3myMHO, KaTO caHKa, cu OTHBa. (3) ®hbko npHTHXHa, cMtma ce 3aSpogu ctBceM KaTO caHKa (4) Ta u3je3e, 3agaHaja geTeTO cu, npucrtnBame KaTO caHKa u caMaTa He 3Haeme Ktge OTUBa. (5) Ta xogu o^e HaKoe BpeMe c HerO, MtjHajuBa u HaMa KaTO caHKa. (6) raHauja OcTaHa BgoBu^ u xogeme KaTO caHKa u3 gBopa [...]. (7) CuHKaBa ^u^a, KaTO caHKa, MuHaBa Hag onuTe My u ru 3aTBapa. (8) nOgup rpO3gaHa toh BtpBeme KaTO caHKaTa My. (Hobkob 1983 tom 1: 232, 233, 238; tom 2: 198, 233; tom. 3: 238; tom 4: 39); (9) cejaHuTe Ha PonoHKOBO ce MapKaxa no ygu^uTe KaTO ceHKu. (nejuH 1977 tom 3: 153); (10) Mama tu ga xogu HeMuja u Hegpara KaTO caHKa u3 cejo (HygoMup 1980 tom 1: 113) (11) KacaHgpa, MtJKOM KaTO caHKa ce OTgeju [...] u Stp3O u3He3Ha HaBtH (12) Paje, MtjnajuB u HaBtceH, ce noBjene KaTO caHKa cjeg Tax. (13) MajKO ce npuMtKHa KaTO caHKa (TogopoB 1979: 84, 125) (14) Kpan ortHa cu mymHaT )KeHopuuTe, KaTO ceHKu: egHa HacaM, gpyra HaTaM. (15) CrbnBar KaTO ceHKu! (16) cTpuHa TacKa ce nomMyrHe noHeKora KaTO ceHKa b Taa HopSag^u HjHOBa ogaa (reoprueB 1980: 306, 308, 686).
23	(1) [a] KaK TeHb, 5e3 geja, Se3 Mbicju, Se3 jKejaHun, xoguja u3 yma b yrojj (2) HaTama HuKyga He xoTeja Bbie3®aTb u, KaK TeHt, npa3gHaa u yHbijaa, xoguja no KOMHaraM, (Tojctoh 1979 tom 3: 73; 2011a: 508).
24	(1) Ho OHa, KaK TeHb, cKOjb3Hyja u3 KOMHaTbi. (2) OHa [...] xoguT u3 KOMHaTbi b KyxHro, KaK TeHb (3) OHa ju He MacTepu^ cKOjb3HyTb, KaK TeHb, u3 ogHon gBepu b gpyryro, (4) mecroH rog xoguT, KaK TeHt... (5) OHa, KaK TeHb, HecjbimHO «goMOBHunaeT» b cBoeM yrojKy (6) nepe3 Meca^ SygeTe cTOHart, SpoguTb, KaK TeHb (7) Bepa, [...] cKOjb3a, KaK TeHb, no 3HaKOMOH en TponuHKe. (8) Xoguja OHa Tuxo, KaK TeHb, (9) OHa mja, KaK TeHb, no am^ujage cTaporo goMa, MuHya cbou SbiBmue KOMHaTbi (RmnapoB 1999: 130; 2012: 584; 2015: 238, 385, 304, 330, 338, 521, 678, 706).
25	Ona prelažaše kučom kao sjenka, slomljena i klonula (Miličevič 1939: 58).
26	On se smejao Isakoviču, koji se kao sen, uplašen, brižan, kretao po njegovoj kuči (Crnjanski 2015: 236).
27	SjegHa u MtjHajuBa ®eHa, KoaTO ce jyrame geHeM KaTO caHKa no gBopa (PanneB 1982: 136).
28	[B]jeryBa nojeKa, KaKO ceHKa (H^ocku 1978: 174).
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
287
Tabela 5: Senka koja traje kratko.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Ali vse trpljenje gre mimo srca, kakor gre preko polja senca bežečega oblaka. (24: 262)	[1°] Porumeneo je sjaj [...] samo ga pokat-kad prekine senka nevidljiva oblaka, koja je brza kao senka ljuljačke. (11: 223)
[2] nenadoma mu je šinilo mimo oči kakor trenotna svetla senca: na mizi se kadi vroča, dišeča kava (13: 72)	[2°] pratilo je osecanje nelagodnosti [...] na mahove bi kao brza senka minula kroz nju sumnja u stvarnost (3:145)
[3] večerna molitev je bila hitro pri kraju - in kakor trenutna senca je izginil v obrazoc resni mir (11: 12)	[3°] prolaznici su mu se činili kao senke koje brzo jure i promiču pored njega. (16: 232)
[4] V enem samem hipu je izginila vsa strahota, utonila je kakor senca v luči. (20: 88)	[4°] tu joj opet minu kroz svest, kao strelovita senka, sumnja u stvarnost (3: 145)
1 - Bela krizantema, 2 - Potepuh Marko in Kralj Matjaž, 3 - Hiša Marije Pomočnice, 4 - Za križem; 1° - Sunce ovog dana, 2° i 4° - Gospodica, 3° - Omerpaša Latas	
U primerima u Tabeli 5 karakteristična je upotreba atributa kojim je naglašena kratkotrajnost senke: »brza«, »strelovita«, »trenutna«. Tako je i u primerima 2° i 4° iz Tabele 5 i u primerima 10 i 11 iz Tabele 13. U primerima u Tabeli 6 opisano je zbivanje ili razrešenje situacije koje je prošlo brzo i unelo znatnu promenu. Izraz »nestati kao senka« upotrebio je i Crnjanski.29 Tabela 6: Zbivanje koje se završilo.	
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] vsa žalost je bila že daleč zadaj, izginila je tako čisto in brez sledu, kakor so izginile sence, ki so ležale še malo prej (10: 21)	[1°] Njeno lice je bilo izmenjeno, usta velika i zla, [...] a oči svetle i jasne kao da je sa njih odletela sinocna senka. (1: 200)
[2] Mikša ni bilo več; utonil je bil nenadoma in tiho, kakor senca v senco. (17: 40)	[2°] Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene [...] nje više nije bilo. (7: 275)
[3] stopil oprezno ter izginil zibaje se, kakor drobna senca, na cesto, v dež in noč (18: 16)	[3°] [...] kao ptica pogonjena u letu, pala je - Aska, a vuk je kao zelena senka klisnuo u šumu. (9: 195)
[4] vse je izginilo mahoma, kakor ugasnejo sence pod oblakom (23: 90)	[4°] Minu kao nejasna senka duž celog ogledala. (7: 252 )
1 - Volja in moč, 2 - Novo življenje, 3 - Sosed Luka, 4 - Tretja ura; 1° - Na Drini ¿uprija, 2° i 4° - Jelena žena koje nema, 3° - Deca	
29 Nestače, kao da su se te noči sastali kao seni (Crnjanski 2015: 372).
288
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
U primerima 1 i 1° (Tabela 7) slikovito je opisano nešto što se završilo, a u čemu je i sam narator imao udela. Slično je postupio i Selimovic.30 Senka koja nastaje u posebnim prirodnim uslovima poslužila je kao etalon poredenja u primerima 2 i 2°.
Tabela 7: Dve posebne upotrebe etalona »senka« u poredenjima.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Vselej se je poslovil brez vzdiha in vzklika, tiho kakor senca; in ta senca se je odtrgala od mojih nog. (23: 271)	[1°] kao senka je počivala na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekocu i tvrdinu (7: 274 )
[2] Če bi se trikrat otresla, bi se trikrat povrnil; vrtil bi se krog obeh prav kakor senca opoldne. (20: 234)	[2°] Ljudi, njihova dela i reči, sve su to kao senke predmeta koje su, [...] kad je sunce na zenitu, ušle u svoj predmet. (14: 30)
1 - Mona Lisa, 2 - Brat Francelj; 1° - Znakovi pored puta, 2° - Jelena, žena koje nema	
5 Psihološko stanje lika
U opisu psihološkog stanja likova i Cankar i Andric su u vecem broju primera upotrebili imenicu »senka« kao etalon poredenja. Najčešce su to stanja pracena ispo-ljavanjem negativnih emocija. U pitanju su nelagodnost, strah, sumorna raspoloženja, mučna secanja i psihološki tereti koji se teško podnose. U ljudskim odnosima javljaju se situacije u kojim je jednoj osobi nametnut neugodan položaj, ona trpi ili se plaši, ali ne nalazi načina da se oslobodi tereta i ostaje podredena, sklonjena, nezapažena31 kao ono što je u senci drugog objekta. Takve okolnosti uporedene su sa senkom u prime-rima u Tabeli 8. Neprijatan doživljaj koji opterecuje jednu osobu slikovito su opisali upotrebom uporedenja sa »senkom« i drugi pisci, na primer, Veselinovic,32 Todorov,33 Kumičic, 34 Selimovic,35 Vasic,36 Krleža.37
Doživljavanje negativnih emocija slikovito je opisano upotrebom poredenja i u nekim primerima koje smo vec naveli (primer 2°, Tabela 1; primeri 1, 2°, 4°, Tabela 3). Cankar je bio sklon upotrebi poredenja sa senkom u opisu situacija u kojim se nalazi lik psihološki opterecen negativnim emocijama. Pored primera sadržanih u Tabeli 8 tu su i primeri 12-23 iz Tabele 13. Uz imenicu senka u opisu psihološki opterecenih likova u pojedinim primerima navedenim u tabelama javili su se atributi: »teška«, »velika«,
30	[I]li bih ga najednom osjetio iza sebe, po danu, po mraku, kao svoju sjenku (Selimovic 2016: 293).
31	[O]na se je posve izgubila pod pritiskom njegovih nazora i čuvstava, baš kao što slabije stablo gine pod sjenom i granjem susjednoga jačega stabla (Kozarac 1950: 378).
32	[O]na trenutna zabrinutost prode kao senka, sve se raspoložilo (Veselinovic 1983: 338).
33	[O]T mhc^h h rpn^H Karo caHKa e CTaHa^a Mama My (TogopoB 1979: 272).
34	[S]talaje padati na njegovu dušu crna tuga kao sjena ispod tmasta olujna oblaka (Kumičic 1968: 347).
35	Kao da su stotine sjenki i stotine očiju oko mene, ne mozeš ih ni izbjeci ni podnijeti (Selimovic 2016: 297).
36	[N]ešto kao užasna senka starosti pade na njegov život, ocrta se na njegovom uplašenom licu (Vasic 1990: 158).
37	(1) [T]ajanstveni otac stajao je nad njegovim djetinjstvom kao sjena, pred kojom je on godinama strepio (Krleža 1966: 22 ), (2) Stoji tako grof sam kao sjena, i sav je potresen (Krleža1963: 41).
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
289
»nerazumljiva«, »neprijazna«, »strelovita«, »crna«, »večna«, »vlažna«, »hladna«, »zadušna«, »črna«, »tiha«, »siva«. Njihovim postavljanjem ispred imenice »senka« poredenje je pojačavano. U opisu stanja u kom se nalazi lik izložen psihološkom teretu Cankar je pominjao imenice »trpljenje«, »žalost«, »misel«, »strah«, »tišina«, »resno-ba«, i poredio ih sa senkom. Ono što opterecuje leglo je »na srce« u primerima 2 i 3 u Tabeli 8 i u primerima 11, 19, 21, 23, 32 u Tabeli 13. Andric je u sličnim prilikama birao imenice »nelagodnost«, »zamišljenost«, »misao«, »užas«, »revnost«, »strah«, »gadenje«, »smrt«.
Tabela 8: Slikovit opis psihološkog tereta.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Dušila ga je nadučiteljeva sladka, mirna resnoba; legalo mu je na glavo, na srce kakor težka, hladna senca. (14: 21)	[1°] očevo prisustvo ležalo je na nama kao teret i senka i stalno osecanje nelagodnosti i straha (9: 57)
[2] ta strah, ležal je kakor velika senca na vseh njegovih mislih, gledal je celo iz njegovih del [...]. (11: 175)	[2°] secanje na nju to što ga prati kroz ovaj život i svaki čas pada kao senka na put ispred njega. (14: 545)
[3] morda jo je obšel takrat resnično tisti globoki strah, morda ji je ležal samo na srcu kakor nerazumljiva senca (10: 123)	[3°] Pojedini od njih izdvajali su se i ostajali u secanju kao nerazumljiva senka. (15: 192) '
[4] [...] tako veselo, kakor da ni ležala neprijazna senca na dolini šentfloijanski in na resnem obrazu Jarebovem. (16: 163)	[4°] Pored svake bosanske varoši, [...] ima uvek neko brdo koje vam smeta i koje osecate na svom raspoloženju kao senku. (14, 379)
1 - Martin Kačur, 2 - Tinica, 3 - Na klancu, 4 - Ženitba kancelista Jareba; 1° - Prozor, 2° - Znakovi poredputa, 3° - Kod lekara, 4° - Omerpaša Latas	
Upotreba imenice »misao« uz etalon »senka« u opisu psihološki opterecenog lika javlja se u primerima u Tabeli 9, takode i u primeru 2 u Tabeli 8 i u primerima 11, 20 i 25 u Tabeli 13. Slično poredenje upotrebio je i Selimovic.38
Imenicu »senka« u ulozi etalona poredenja upotrebili su i Cankar i Andric opisujuci promene na licu (Tabela 10 i primer 26 u Tabeli 13). Neprijatan doživljaj koji opterecuje opisivali su oslanjajuci se na etalon »senka« i Gončarov,39 Jovkov,40 Jakšic,41 Novak,42 Rankovic,43 Vasic,44 Krleža45 navodeci i obaveštenja koja se odnose na lice.
38	[K]ao mutna sjenka, kao nejasna misao o nečem neprijatnom (Selimovic 2016: 250).
39	[H]a j^e [..] KaK TeHt, npomjo ga^e, Ka^eTca, Heyg0B0JtcTBHe (RmnapoB 2015: 540).
40	[n]pHBHHHaTa My MejaHxojjaa naga KaTO caHKa Bpt3 SjegHOTO My SojHaBO jj^e (Hobkob 1983: 124).
41	[S]ad izgledaše kao senka oči upale [...] lice mrtvačko, bledo (Jakšic 1978: 88).
42	[P]ogleda majku, a onda se njezinim licem prevuklo nešto kao siva sjena. (Novak 1965: 256).
43	[P]reko lica mu prede, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica (Rankovic 1952: 19).
44	[I] najedanput neka čudna senka, kao munja preleti preko lica Natašinog (Vasic 2004: 105).
45	(1) [P]odočnjaci, kao sjenke poroka (2) kao sjena svega ostala je mrtvačka maska (Krleža 1966a: 71; 1963: 74).
290
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
Tabela 9: Imenica »misao« i etalon »senka« u istoj rečenici.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] nisem mogel zaspati in so romale pred mojimi trudnimi očmi hude misli kakor črne sence, do stropa visoke (24: 267)	[1°] Ta me je misao stalno pratila [...] kao nevidljiva ali uvek prisutna senka u punoj svetlosti sunčanog podneva. (7: 265)
[2] Komaj je stopil preko praga, so mu pričele segati neprijetne misli v veselo srce. Kakor tihe sence so hitele od vzhoda [...]. (9: 28)	[2°] Mihailo je proveo nekoliko teških dana boreci se sa sopstvenim mislima kao sa senkama i prividenjima. (7: 42)
[3] komaj za hip je šinila misel nekam daleč [...] toda bilo je kakor bežna senca, ki švigne pod poletnim oblakom (12: 207)	[3°] Ali nevesela misao prolazi brzo, kao senka od oblaka, kao pramen dima iza Cevke. (5: 258)
[4] To je bila grenka ponočna misel, ki je ob jutranji zori ugasnila kakor senca. (20: 19)	[4°] Od tih pomisli ostaje laka nelagodnost, kao senka. (3, 145)
1 - Bela krizantema, 2 - Tujci, 3 - Križ na gori. 4 - Volja in moč; 1° - Jelena, žena koje nema, 2° - Anikina vremena, 3° - Zeko, 4° - Gospodica	
Tabela 10: Imenica »lice« i etalon »senka« u istoj rečenici.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] na vaših belih licih ostal madež mojih besed, kakor senca tistega mojega življenja (20: 55)	[1°] Opet joj je preko lica prešla, kao senka, tanana grimasa plača, i nestala. (8: 85)
[2]samo tisti skriti nasmeh je videl, ki je kakor hipna senca vztrepetal na ozki bradici ter precej ugasni (17: 267)	[2°] Arnaut je govorio promuklo i sa smiješkom, koji mu je uvijek ležao kao neugodna sjena na licu. (8: 27)
[3] In oči, obraz, smehljaj - kakor lice v ogledalu, kakor senca v senci. (15: 176)	[3°] ostala je kao neka sena u njegovom stalnom osmehu i laka zamišljenost na celom liku (14: 333)
1 - Volja in moč, 2 - Za križem, 3 - Poslednji dnevi Štefana Poljanca; 1° - Reči, 2° - Put Alije Derzeleza, 3° - Poručnik Murat (Andric 1981: 333)	
6 Neko (nešto) i njegova senka
Senka nekog obj ekta prati taj obj ekt ako se on pomera. Na tom svoj stvu senke može da se zasniva nj ena upotreba u ulozi etalona poredenj a. Takva poredenj a vidimo u Tabeli 11, kao i u primerima 27 i 28 u Tabeli 13. Imenica »senka« javlja se i u slikovitom opisu odnosa koji se tokom nekog vremena uspostavlja izmedu dve osobe. Jedna je često u blizini druge. Ostali u njihovom okruženju to zapažaju. Upotrebu imenice »senka« u
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
291
ulozi etalona poredenja u primerima u Tabeli 11 bila je pracena i upotrebom glagola »ici«, »hodati«, »stajati«. Kratke rečenice u primerima 3° i 3° završene su upotrebom frazema: »ici za nekim kao senka«.46
Karakteristična je upotreba glagola »vuci se« u primeru 2°. Nalazimo ga i u primeru u 3° u Tabeli 13. Glagol »vuci se« uz etalon »senka« u poredenju upotrebili su i: Rankovic,47 Milicevic,48 Selimovic.49
Tabela 11: Osobe u blizini jednog lika.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] moji prijatelji in spremljevalci edinole spomini, ki hodijo s menoj po vseh potih kakor tihe sence (19: 213)	[1°] serasker sam po sebi, još je teži i straš-niji izgledao po tom nemom pratiocu koji stoji kao senka iza njega (16: 28)
[2] Dolgi fant je šel za njima kakor senca. (20: 229)	[2°] Išla je za njim kao senka. (5: 164)
[3] tisti ljudje, ki [...] kakor sence hodijo za njimi in se mešajo med nje (9: 27)	[3°] A Zeko je, iduci kao senka za svojim drugarom, otkrio taj novi svet. (8: 243)
[4] šel je kakor pijan, tudi sam se je opotekal natanko tako kakor senca pred njim (18: 20)	[4°] policijski pisar, žut i crn u licu, uz njega žandarm kao senka lice mu kao u vojnika od drveta (14: 319)
[5] človek, ki tukaj sedi, se je lovil pred mano kakor moja senca (18: 46)	[5°] nije više bio ni za kakav posao i vukao se kao senka uz seraskera (16: 273)
1 - Hoja v šolo, 2 - Milan in Milena, 3 - Tujci, 4 i 5 - Sosed Luka; 1° i 5° - Omerpaša Latas, 2° - Svadba, 3° - Zeko, 4° - Znakovi pored puta	
U paru primera 1 i 1° (Tabela 12) etalon »senka« javlja se u opisu stanja u kom se nalazi čovek koji se ne može osloboditi pratnje sopstvenog imena, odnosno užasa koji ga okružuje. U paru primera 2 i 2° senka i svetlost idu jedna uz drugu.
Ulogu poredenja u kom se kao etalon javlja imenica »senka« u slikovitom opisu odnosa izmedu dve osobe ponekad je moguce sagledati tek ako se uzme u obzir širi kontekst, celovit opis dogadaja, poglavlje romana, roman u celini. Grušnjicki je kao senka pratio kneginjicu Meri.50 Ovo poredenje otkriva odnos koji se posle medusob-nog upoznavanja uspostavio izmedu dva lika kojim su u romanu Junak našeg doba (pored glavnog junaka Pečorina) pripadale glavne uloge u razvoju dogadaja koji su u nastavku romana opisani.
46	Izraz »biti [nečija] senka« znači »neprestano ici za nekim, stalno biti u nečijem društvu, ne odvajati se od nekoga« (Otaševic 2012: 831). Keber je naveo frazeologizam »slediti komu kot senca« (2011: 854).
47	Vuče se kao senka, oborene glave, pomucenih vlažnih očiju, bleda lica (Rankovic 1952: 451).
48	[K]ao sjenka nekog crnog oblaka, vuče (se) kroz kucu (Miličevič 1939: 66).
49	[S]ejmeni i nocobdije vukli su se kao sjenke oko mejhane (Selimovic 2016: 203).
50	rpymHH^HH, KaK TeHt, c^egyeT 3a khs^HOH Be3ge (^epMOHTOB 1977: 100).
292
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
Tabela 12: Opis pojava koje idu jedna uz drugu.
Ivan Cankar	Ivo Andric
[1] Ali to se drži človeka kakor senca. (16: 143)	[1°] obamrla [...] od užasa koji ovde ide kao senka za njom (2: 219)
[2] zdelo se mi je, da sodijo poleg, h Kristusu in Materi božji, kakor senca poleg luči (23: 87)	[2°] imao je sve mane i slabosti koje obično prate umetničke prirode, kao senka svetlost (14: 208)
1- Polikarp, 2 - Četrta postaja; 1° - Travnička hronika, 2° - Znakovi pored puta	
Pri kraju šeste glave rugog dela romana Ana Karenjina Tolstoj je četiri puta upotre-bio imenicu »senka« (Tojctoh 2011: 177-80). Dame iz visokog društva počele su da zapažaju da je na prijemima Ana »npHBe3na c co6om TeHb Anercea BpoHCKoro«.51 U dijalozima koji slede u ovoj glavi pomenuti su »nenoBeK 6e3 TeHH«,»HenoBeK inmeH TeHH«,52 a zatim se u jednoj replici javilo i poredenje: »Ecjh 3a HaMH hhkto He xoguT, KaK TeHb, to sto He goKa3MBaeT, hto mm HMeeM npaBO ocy®garb«53 (Tojctoh 2011b: 179)54 Tokom razgovora čuo se i komentar kojim je nagovešten kraj romana: »^eH^HHbi c TeHbM 06biKH0BeHH0 gypHO KOHHaMT«.
I Dostojevski je kao i Tolstoj upotrebio u poredenjima glagol »privezati« uz etalon »senka« opisujuci odnos dve osobe.55 Izraze »ide kao senka«, »prati kao senka« upotrebili su i drugi pisci: Leskov,56 Rankovic,57 Veselinovic,58 Novak,59 Matavulj,60 Stankovic,61 Tomic,62 Iljoski,63 Humo.64 Kod Crnjanskog se ponavljaju slična poredenja nekoliko puta u Drugoj knjizi Seoba.65
51	»donela sa sobom senku Alekseja Vronskog« (Tolstoj 1983: 185).
52	»čovek bez senke, čovek kome je oduzeta senka« (Tolstoj 1983: 185).
53	»žene sa senkom obično rdavo svršavaju« (Tolstoj 1983: 185).
54	Ako za nama niko ne ide kao senka, to još ne znači da imamo pravo da osudujemo druge (Tojictoh 1983: 186).
55	(1) [T]enepb ®e, nbaHbrn, oh npHBa3ajca, KaK TeHb, k BapjjaMOBy (2) oh 6poguj 3a hhm, KaK TeHb (flocToeBCKHH 1988b: 337- 38).
56	Hero tm, KaK TeHb cyxaa, 3a mhoh Ta^Hmbca? (^ecKOB 1973: 198).
57	[D]rži se tačno svoje odluke, iduci za njim na svakom koraku, kao njegova senka (Rankovic 1952: 162).
58	(1) [D]vojica idahu pored njega kao senke (2) Jovica pritrča Ibri, a Jovan za njim kao senka (Veselinovic 1983: 80, 275).
59	neki mi ljudi prate svaki korak kao sjene (Novak 1965: 115).
60	stoga svud pracaše Marka, kao njegov sjen (Matavulj 2006 knj. 2: 54).
61	(1) [V]i dve išle ste kao senke ne dišuci (2) Za njom su išle više kao senke, prateci je u koraku, devojke (Stankovic 1991: 97, 137).
62	[N]erazdruživa s njom kao njezina sjena (Tomic 1970: 259).
63	Ce no Te6e, 3ag Te6e, KaKO ceHKa, KaKO TBoja ceHKa! (H^ockh 1978: 72).
64	[M]i smo koračali kroz tamnu ulicu kao dvije sjenke, pripijene jedna uz drugu (Humo 1955: 200).
65	(1) [K]ao neka senka, prati (ga) ta povorka dece (2) Žena ubičina, medutim, pratila ga je kao senka. (3) Ziminski je Pavla Isakoviča, u Engelu, kao senka pratio. (4) Taj mladi oficir prati je, kao senka (5) Prati je, kažu, kao senka. (6) Trifun (je) pratio, kao senka, Dundu Birčanski, oko koje su se tiskali mladi oficiri (Crnjanski 2015: 217, 327, 387, 433, 529, 693).
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
293
7 Neklasifikovani primeri
Prema primenjenom načinu klasifikacije rasporedeni su svi izdvojeni primeri iz Andričevog dela i večina primera izdvojenih iz Cankarevog dela. Primeri 29-31 (Tabela 13 u prilogu na kraju rada) iz Cankarevog dela ostali su neklasifikovani. Cankar je pri uporedenju sa senkom imao u vidu i uslove pod kojim se vidi objekt koji se poredi i sa senkom uporedivao ljudske figure koje se dobro ne razaznaju. Slična poredenja upotrebili su i drugi pisci: Cipiko,66 Vasič,67 Crnjanski,68 Rankovič.69
8 Podešavanje etalona
Senka ima svojstva na kojim počivaju veoma raznovrsne mogučnosti poredenja. Ona formom podseča na predmet, a sama nema predmetnost. U pitanju je široko stilističko polje.70 Etalon »senka« pogodan je za podešavanje. (Pod podešavanjem podrazumevamo povezivanje imenice »senka« sa nekom drugom reči, pridevom, zamenicom, brojem i stvaranje sintagme kojom se precizira osobina na kojoj počiva uporedenje.) Primere upotrebe podešenog etalona nalazimo i kod drugih pisaca.71 U znatnom broju primera Cankar i Andrič upotrebili su imenicu »senka« kao podešeni etalon, obično u dužim rečenicama (33 primera iz Cankarevog dela i 19 iz Andričevog). Time su postizali različite efekte u slikovitom opisu likova, pojava i zbivanja (Slika 1).
Neki spojevi »atribut + senca« u primerima izdvojenim iz Cankarevog dela javili su se više puta. Tako je izraz »tiha senca« upotrebljen u primerima: 2 u Tabeli 10, 1 u Tabeli 11 i 10 u Tabeli 13, a izraz »tihe sence« u primeru 32 u Tabeli 13.72 Izraz »težka senca« javio se u primerima: 1 u Tabeli 8 i 18 i 20 u Tabeli 13. U primerima 3 u Tabeli 4 i 3 u Tabeli 9 javio se izraz »bežna senca«. Podešavanje je omogučilo znatnu raznovrsnost poredenja u kojim je upotrebljena imenica »senka« kao etalon. Takvo intenzivno podešavanje etalona »senka«, kada su u pitanju drugi pisci i dela koja su u ovom radu poslužila kao izvor, nije zapažena. Intenzivna upotreba podešenog etalona »senka« odlika je Cankarevog i Andričevog dela.
66	[P]red njime, kao sjenka, kao nekakova slutnja stajaše mrka nagrdena »Mrsina« (Cipiko 1951: 46).
67	Lepo vidim ogromnu mrku mrlju; baš kao senka ubičina nad žrtvom (Vasič 2004: 314).
68	(1) [V]ide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao senke (2) kao senka, poče da govori senci - jer je tako Kopšu video, osvetljenog samo slabom svetlošču, kroz staklena vrata (Crnjanski 2015: 230, 303).
69	Dete se, kao senka, prikrade u kakav zgodan kutak, pa gleda, gleda (Rankovič 1952 knj. 2: 450).
70	Na širinu stilističkog polja pojma »senka« ukazala je Majenova (Mayenowa 2009: 216-218) osvrčuči se na Valerijevo delo.
71	(1) [K]ao crne senke (2) kao neka zagasita senka (3) kao neke goleme tavne senke (4) kao crne senke (Jakšič, 1978: 86; 129, 201); (5) kakor breztelesne sence (Levstik 1913: 269); (6) kao velike sjene, nepomične, nepokretne. (Begovič 1965: 7); (7) kao laka, prozirna sjenka (Livadič 1932: 84); (8) kao u nekoj paklenoj senci (Vasič 2004: 70); (9) kao potpuno ishlapnjela sjenka (Krleža 1966a: 72); (10) kao kakve guste, crne sjenke (Humo 1955: 201); (11) kao neka senka (12) kao svoja senka (Crnjanski 2015: 348).
72	Atribut »tih« uz imenicu senka upotrebili su i drugi pisci: (1) Polako samo... tiho kao senka. (Rankovič 1952: 328); (2) ode spuštene glave polako, i kao senka tiho, u svoju sobu (Sremac 2011: 314); (3) Da, ja volim sjenu, žutu, sivu, crnu, žalosnu i kao smrt tihu sjenu (Matoš 1983: 239).
294
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
Slika 1: Pridev, zamenica, broj uz imenicu »senka« u sastavu kao-(kakor) konstrukcije: a) u delu Ivana Cankara, b) u delu Ive Andrica.
10 Zaključak
Iz Cankarevog i Andricevog dela izdvojen je veliki broj primera u kojim su se u ulozi etalona poredenja u poredbenim konstrukcijama javljala imenica »senka«. Primere je bilo moguce grupisati u uže grupe imajuci u vidu osobinu na kojoj poredenje počiva primenjujuci isti sistem klasifikacije. Zajednička odlika upotrebe etalona »senka« u poredenjima kako u Cankarevom tako i u Andricevom delu jeste podešavanje etalona poredenja. Etalon je podešavan tako što su uz njega u raznim prilikama upotrebljavane različite reči, najčešce pridevi. Upotrebom istog osnovnog etalona, podešavanjem su mogli da se u slikovitom opisu postignu različiti, ponekad i suprotni efekti.
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
295
Prilog
Tabela 13: Imenica »senka« u ulozi etalona poredenja u delima Ivana Cankara i Ive Andrica.
[1] izpočetka jo je videl samo kakor nerazločno senco v veliki daljavi (10: 260); [2] svetniki so stali na oltarjih kakor sence v senci, nepremični, mrtvi (23: 114); [3] njen mož [...] prikazal se je zdaj pa zdaj na pragu kakor nedoločna senca (7: 76) ); [4] Kakor v senci, kakor tam v kotu za durmi, je stala Tončka [...]. (14: 81); [5] stal [je] pred zidom kakor senca. (22: 150); [6] Že so bile vse oblečene, premikale so se kakor majhne sence [...]. (11: 99); [7] Ljudje hodijo mimo kakor sence, ki beže v mraku preko zida (15: 113) (8) hodili so mimo s čudno dolgimi koraki, tako kakor švigne senca v kolobarju (16: 63); [9] tako tiho hodi, kakor senca, in vendar jo slišim od daleč (17: 369); [10] Prišli so kakor sence, hušknili ob steni ter se zgubili [...]. (8: 233); [11] Samó časih je hušknilo mimo njenih oči, kakor velika temna senca, in misli so zastale in srce se je stisnilo (7: 179); [12] nad vsemi radostnimi [...] pa je ležala kakor črna senca (6: 76); [13] kakor tihe sence, vstajajo krog mene moji žalostni dnevi (7: 196); [14] takoj je leglo spet name kakor senca in zagnusil sem se sam sebi (9: 212); [15] tedaj se je zavedel tišine, ki je ležala v sobi kakor težka zadušna senca (11: 242); [16] v njegovih besedah je bilo, kakor senca nekega drugega življenja (12: 18); [17] Nebo, tako žareče [...] kakor da bi segale težke večne sence iz globeli prav do neba. (12: 132); [18] in kakor velike spačene sence na zidu se prikažejo nelepi spomini (12: 196); [19] žvenketanje kozarcev - je leglo spet kakor senca na njegovo srce. (14: 89); [20] ob teh obrazih, ki so se nenadoma vzdignili iz teme, je leglo Grivarju kakor hladna senca na misli in pamet (17: 75); [21] Pavletu pa je ležalo na srcu, kakor težka senca. (19: 20); [22] v nas vseh je bilo, zdi se mi, nekaj težkega, odurnega, kakor vlažna senca (21: 263); [23] O Bog, da bi ne bilo te visoke škole, ki leži na srcu kakor težka senca in neče stran! (22: 29); [24] tujina; samotna, neprijazna se je razgrinjala kakor siva senca (15: 113); [25] In počasi so hodile misli; [...] toda majhni so bili njih koraki in kakor sence so se plazile v hrib (12: 139); [26] kakor senca je legla nanj skrivnostna samota zaklete hiše. (10: 43); [27] kovač ni bil sam; kakor sence so stali za njim, drug poleg drugega (14: 90); [28] nekaj čudnega sem bil sklenik: da se jima priklenem za pete kakor senca, kakor pes (20: 234); [29] ljudje z nejasnimi obrisi - meglene postave, ki so se zibale ob stenah kakor sence (9: 251); [30] Noči so bile, da je bil človek sam kakor polnočna senca [...]. (10: 39); [31] bil mu je kakor živa senca, bolna, skrivnostna (14: 130); [32] Nisem mu verjela, [...] pa vendar je v mojem srcu kakor tiha senca, kakor rahel dvom (24: 271).
[1.] Glas mu uzbuden i dubok, ide kao pobožna i revnosna senka za glasom čaršijskog mujezina. (2: 400); [2°] bez one revnosti koja kao neprijatna senka prati ambiciozne ljude (2: 372); [3°] za njim [se], kao njegova senka, vuče njegova prava priroda (5: 210); [4°] ponovo su učestali susreti i sudari za kojima je, kao senka, išlo gadenje (7: 244); [5°] [zlo] kao senka, ide uz svaku dobru i korisnu stvar (8: 144); [6°] Mnogo stihova, malo muzike koja ih prati kao nemirna senka tanke zavese na vetru. (14: 280) [7°] zamka [...] pomera se za nama kao naša senka (14: 462); (8°) to [dostojanstvo], kao neka sjenka, nužno ide uz bogatstvo i gospodstvo
296
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
izvori i literatura
Ivo Andric, 1978: Sabrana dela, Prosveta, Beograd; Ivo Andric, 1981: Sabrana djela, Svjetlost, Sarajevo; Beograd; Ivan Cankar, 1967-76: Zbrano delo, Državna založba Slovenije, Ljubljana; Miloš Crnjanski, 2015: Seobe, Laguna, Beograd; ^HMHTtp XpucTOB ^op6ag®HHCKH ^ygoMup, 1980: Pa3Ka3H h ^enneTOHH, BbOTapcKH nucaren, Co$ua; Ivo Cipiko, 1951: Sabrana dela, Prosveta, Beograd; ®egop MuxaHflOBHH ^ocToeBCKHH, 1972: Be^bie hohh, noBecTu h pacKa3M, HayKa, HeHHHipag; ®egop MuxaH^oBHH ^0CT0eBCKHH, 1988a: Ceno OrenaHHHKOBO h ero o6HTaTenu, HayKa, HeHHHrpag; ®egop MuxaHnoBHH ^ocToeBCKHH, 1988b: 3anucKH H3 MepTBoro goMa, HayKa, HeHHHrpag; Muxa^aKH reoprueB, 1980: MepKbT Ha hhho ^.eHno: B3HC Co$ua; HBaH AneKcaHgpoBHH roHnapoB, 1999: 06HKHoBeHHaa HCTopua, ^KCM0, MocKBa; HBaH A^eKcaHgpoBHH TomapoB, 2015: 06pMB, A36yKa, MocKBa; Hamza Humo, 1955: Hadžijin mač, Svjetlost, Sarajevo; Bacun H^ockh, 1978: H36op II, MaKegoHCKa KHura, CKonje; Bura Jakšic 1978: Sabrana dela, knj. 3 i 4, Beograd; HopgaH Hobkob, 1983: Cb6paHH cbHHHeHua, B-MrapcKH nucaren, Co$ua; Ante Kovačic, 1965: U registraturi, Nolit, Beograd; Ivan Kozarac, 1950: Djela, Zora, Zagreb; Miroslav Krleža, 1966a: Povratak Filipa Latinovica, Prosveta, Beograd; Miroslav Krleža, 1966b: Novele, Prosveta, Beograd; Miroslav Krleža, 1963: Hrvatski bog Mars, Rad, Beograd; Eugen Kumičic, 1968: Urota Zrinjsko-Frankopanska, Zora, Zagreb; Mihajlo Lalic, 2014: Lelejska gora, Obodsko slovo, Podgorica; MuxaHn ropbeBHH HepMoHToB, 1989: Co6paHue cTuxoTBopeHHH, Cob. nucare^b; HeHHHrpag; MuxaH^ ropbeBHH HepMoHToB, 1977: Tepon Hamero BpeMeHH, CoBeTCKaa Pyccua, MocKBa; HuKonaH CeMeHoBHH HecKoB, 1973: Co6paHue conuHeHHH, OroHeK, MocKBa; Vladimir Levstik, 1913: Za svobodo in ljubezen, roman z Balkana, Slovenski ilustrovani tednik, Ljubljana; Branimir Livadic, 1932: Novele, Matica hrvatska, Zagreb; Simo Matavulj, 2007: Sabrana dela, ZUNS, Beograd; Antun Gustav Matoš, 1953: Djela, I i II, JAZU, Zagreb; Antun Gustav Matoš, 1983: Pripovjesti, Grafički zavod, Zagreb; Veljko Milicevic, 1939: Bespuca u: Pripovetke, SKZ, Beograd; Vjenceslav Novak, 1964: Posljednji Stipančici, Savremena administracija, Beograd; E^hh ne^HH, 1977: C"b6paHH ctHHHeHHH, Bb^rapcKH nucare^, Co$ua; Teopru PanneB, 1982: H3a6paHH TBop6u, Co$ua, BbrapcKH nucaren; Svetolik Rankovic,1952: Gorski car, Seoska učiteljica, Dela, Prosveta, Beograd; Meša Selimovic, 2016: Tvr&ava, Nova knjiga, Beograd; Meša Selimovic, 2014: Derviš i smrt, Vulkan, Beograd; Stevan Sremac, 2011: Zona Zamfirova, Matica srpska, Novi Sad; Borisav Stankovic, 1991: Uvela ruža i druge priče, IP „Beograd", Beograd; Dinko Šimunovic, 1952: Djela I, Mladost, Zagreb; neTKo TogopoB, 1979: HgunHH, BbnrapcKH nucaren, Co$ua; HeB HuKonaeBHH To^ctoh, 1982: CKa3Ka o6 HBaHe-gypaKe, Xygo®ecTBeHHaa ^HTepaTypa, MocKBa; HeB HuKo^aeBHH to^ctoh, 1979: CeMemoe cnacrae, Xygo®ecTBeHHaa ^HTeparypa, MocKBa; HeB HuKonaeBHH To^ctoh, 1983: Ana Karenjina, Prosveta, Beograd; Josip Eugen Tomic, 1970: Opančareva kci, Zmaj od Bosne, Melita, Zora, Zagreb; Dragiša Vasic, 1990: Izabrana dela, knj. 2; Prosveta,
Zdravko Šolak: Imenica »senka« kao etalon poredenja
297
Beograd; Dragiša Vasic, 2004: Izabrana dela, Alfa, Beograd; Janko Veselinovic, 1983: Hajduk Stanko, Nolit, Beograd. Dan Chiappe, 1998: Similarity, relevance, and the comparison process. Metaphor & Symbol, 13. 17-30.
Jožica Čeh, 2003: Metaforika v Cankarjevih romanih. Slovenski roman. Ur. M. Hladnik
in G. Kocijan. Ljubljana: FF (Obdobja 21). 51-61. Elaheh Fadaee, 2011: Symbols, metaphors and similes in the literature: A case study
of Animal Farm. Journal of English and Literature 2. 19-27. Branislav Ivanovic, 1978: Teorija klasifikacije. Beograd: Ekonomski institut. Janez Keber, 2011: Slovar slovenskih frazemov. Ljubljana: Založba ZRC, SAZU. Dragomir Kostic, 2011: Travnička hronika Ive Andrica. Zbornik radova. Kosovska
Mitrovica: FF. 207-254. Suzanne Mpouli, 2017: Annotating Similes in Literary Texts. Proceedings of the 13th Joint ISO-ACL. Workshop on Interoperable Semantic Annotation (isa-13). Tilburg: Center for Cognition and Communication Tilburg University. 26-37. Borde Otaševic, 2012: Frazeološki rečnik srpskog jezika. Novi Sad: Prometej. Marija Renata Mayenowa, 2009: Teorijska poetika. Prevela B. Rajčic. Beograd: Službeni glasnik.
Antica Menac, Željka Fink-Arsovski, Radomir Venturin, 2003: Hrvatski frazeološki
rječnik. Zagreb: Naklada Ljevak. Mapna MnxaraoBHa napmyKOBa, 2016: AHa^ro CTpyKTypHbix Moge^en cpaBHeHHH b TeKCTe poMaHa Martin Eden by Jack London. BecrauK roropcKoro rocygapcTBeHHoro yHHBepcnreTa 40/1. 36-41. •HrogMH^a HocnniBHa fflKyT, 2009: CpegcTBa xygo^ecTBeHHon Bbipa3HTe^bHocTH b npo3aHHecKHx nporoBegeHnax H. B. Tonoma. BicHHK ,3,oH6acbKoi HanioHa^bHoi aKageMii 3/77. 18-22. Eliza Gregory Wilkins, 1920: A Classification of the Similes of Homer. The Classical Weekly 13/19. 147-50.
Povzetek
Na primeru dveh proznih del Ivana Cankarja in Ive Andrica v prispevku obravnavamo rabo samostalnika »senca« v vezniških zvezah s kot in kakor v vlogi primere. Pri Cankarju je evidentiranih 71 takih zvez, pri Andricu pa 47. Zveze smo klasificirali na dva načina. V prvi klasifikaciji so razporejene v štiri skupine glede na značilnosti »sence« kot temeljnega izhodišča primere. V drugi klasifikaciji smo zveze razporedili glede na pridevnik, zaimek ali števnik, ki sta ga avtorja dodala samostalniku »senca«, da bi dosegla večjo učinkovitost stilske figure. Obe klasifikaciji kažeta podobno rabo primere kot/kakor »senca« v analiziranih proznih delih obeh pisateljev.
298	Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september