Leto
Godina
im, marec
БРАТ CABA:
Соколићима.
Браћо драга, сестре миле дични наши Соколићи, напрегните своје силе, да би мети могли стићи.
Напред смело, rope чела! Не презајте ни од чега! Нека су вам јака тела, свако стрепи од јачега.
Уз то нек je ваша душа светла увек, срце чило, и када вас неко слуша, да би све му било мило.
Љубите се Соколићи, и љубите народ цео, да би мети могли стићи, да вас не би когод смео.
Brat dr. Viktor Murnik — petdesetletnik.
rideset let	je čakalo slovensko Sokolstvo, preden se
je pojavil	v njem pravi oznanjevalec Tyrševe sokolske ideje,	prvi telovadec, ki je poznal visoko vred-
nost telesne vzgoje, koji ni namen vplivati samo na razvoj telesa in moči, ampak hoče tudi moralni in duševni napredek vsakega posameznika, prvi Sokol, ki je dal s svojim zgledom našim sokolskim delavcem pravo sokolsko disciplino, vztrajnost in energijo. Bil je to mladenič 19tih let brat Murnik, ki je vstopil 1. 1893. v Sokolsko društvo v Ljubljani.
Njegovo vztrajno in premišljeno delo je rodilo kmalu lepe uspehe. Vzgojil je četo mladih telovadcev in jim vdihnil pravo sokolsko zavest. In ko so odšli njegovi učenci širom domovine, je vzcvetelo po društvih šele pravo sokolsko življenje. Istočasno je širil sokolsko idejo s peresom, ustanovil	je	prvi	sokolski list	»Slovenski Sokol« in sestavil popolno telovadno nazivoslovje. S svojim	zgledom je dal pobudo dobrim telovadcem
in jih vodil v tujino na mednarodne tekme, kjer so vselej častno nastopili. Načelnikoval je društvu, župi, Slovenski Sokolski Zvezi in Jugosiov. Sokolskemu Savezu.
Vse njegovo življenje je posvečeno Sokolstvu. Zadnje čase se je odločil, da bo svoje veliko znanje podal v knjigah.
In v tem sokolskem delu bo 25. marca t. 1. dovršil 50. leto svojega življenja. Naj mu bo usojeno še dolgo delovati v prid Sokolstva. Zdravo!
JAKOB ŠPICAR:
Triglav.
Igra za sokolsko mladino v štirih delili.
'OSEBE:
Ptičar Crne.
Fužinar, bogataš.
Janez |
Tine j otroci.
Miha 1 Kralj Triglav.
Kraljica vešč.
Vešča vražarka.
Triglavski ogenj.
Striček spanec.
Otroci, vešče, Sokoli, Sokoliće, naraščaj, deca.
PRVO DEJANJE.
Ozadje pokrajina. Na desni spredaj lesena koča, pred njo klop. Za kočo in na levi drevje. Čisto zadaj se dviga hrib. Pozno popoldne. V daljavi Triglav, kakor se nam
kaže iz Radovljice ali Lesc.
1.	prizor.
Orne in Fužinar stojita pred kočo v pogovoru.
Črne:
Težko bo to, težko bo to, predragi moj Fužinar, čeprav še vedno jako rad zaslužim kak goldinar.
A gori da bi hodil zdaj
na svoja stara leta? (Maje z glavo).
Fužinar:
Ne bo ti žal, izvrsten ti zaslužek se obeta.
In težko tebi to ne bo, ko vajen si že lova, drugače je za takega, ki hodi čisto znova.
K ti, ki vajen si gora, poznaš vsaktero skalo, naenkrat jih nalovil boš, da bo zadostovalo.
Črne:
Jih ne poznate, pa jih ne!
To ptica je previdna ili bistrooka, urna je, v višavah komaj vidna.
Го ni kot naš navadni vran in dolgorepa sraka, premisli, da to sokol je, je ptica solnca, zraka.
In njo loviti ni tako, kot morda kdo domneva, nevarnost se pojavi zanj, kdor to si prizadeva.
Pa koliko ste rekli že, da treba bi jih bilo?
Fužinar:
C
Precej prijatelj, da, precej!
Črne:
Povejte mi število!
Fužinar:
Seuaj števila še ne vem, a rabil bom jih mnogo.
Nalovi jih 'in spravljaj jih!
Odkupim vso zalogo.
Črne:
Če vprašati ponižno smem, čemu vam vendar bodo?
Čemu sokoli ptiči vam? (Potresa z glavo).
Fužinar:
Glej starega prismodo!
Kaj neki tebi to je mar, čemu jih potrebujem!
Dolžnost je, da ujameš jih ...
Črne:
Da, da, gospod, že čujem!
Fužinar:
A jaz ti plačam lep denar od kosa ali splošno, čim več ujameš jih, dobiš tem debelejšo mošnjo.
Črne:
Pa kakšne hočete, gospod, li žive, li ubite?
Fužinar:
Ah, žive! Kaj?! Teh treba ni!
Ubite prinesite!
Sicer pa lahko vam povem, čemu jih potrebujem!
Postal sem zdaj bogat gospod, z gospodo le občujem, sezidal sem si velik grad, v njem prav posebno sobo, ki hočem jo opremiti prav za sedanjo dobo.
S sokolskim perjem hočem jo
po stenah okrasiti,
da vsak, kdor vanjo stopil bo,
bo mogel ugeniti,
kako jaz mislim in kdo sem.
To je potrebno zame,
drugače danes nihče se
več ne ogleda name.
Če pa mišljenje jaz tako na javno demonstriram, pa vendar še mogoče je, da s tem kaj profitiram.
Črne:
Kako, gospod, če vam pa to ne bo le škodovalo, mogoče vam pa ravno to dobiček bo jemalo!
Fužinar:
Pokaže se, kaj bolje bo! če v kvar preti mi biti, potem, Črne, boš moral pač
še vran mi naloviti,
da z njimi druge sobe bom
lepo iztapeciral
in s tem ljudi, kot všeč jim bo,
o	sebi informiral.
Na ta način i tebi bo spet neslo lep dobiček, ker boš dobil za ptiče nov in čeden izkupiček.
Črne:
Stvar naj bo kakorkoli že:
Sokole ali vrane!
Samo da lep dobiček je, če so razmere dane!
Fužinar:
A za sedaj sokolov trop prelepih mi nalovi!
Pa kmalu, veš, ker se mudi! (Da mu roko). In Bog te blagoslovi! (Odide).
2.	prizor.
Črne, potem vešča vražarka.
Črne (gleda nekaj časa za odhajajočim Fužinarjem, potem):
A za sedaj sokolov trop...
In lepi naj bi bili, kot da sokolii lahko se kot muhe bi lovili.
Rečeno je pač kmalu kaj in tudi naročeno, a preden naročilo je resnično izvršeno...
Sokolov trop! — Mošnj6 zlata lahko si s tem zaslužim, če si zabavo in korist previdno, spretno združim.
Že dosti ptičev sem ujel, zakaj bi teh ne zmogel?
Zakaj bi bližnjemu v korist sam si ne opomogel?
On naj pa s tujim perjem se
sokolskim razkorača
in naj po vetru, kakor zna,
svoj novi plašč obrača. (Hoče Iti v kočo.)
Vešča vražarka (v podoba stare, sključene žene pride az ozadja, vidi Črneta in vpije):
He, he! Črne, počakaj še!
Črne (se ozre. Ko vidi staro žensko, hoče zopet oditi v kočo).
Vešča (je prišla bliže):
Kaj v kočo se mudi ti?
Črne:
A ti si? Glej, saj nisem prej
prav mogel razločiti. (Obstoji pred kočo). Pa kaj z gorč je še za dne te veščo sem prignalo?
Vešča:
Kraljica me poslala je na poizvedbo malo.
In prav do sem, veli, naj spein ...
Črne
(zlobno): Ko ve, da se poznava ...
Vešča:	,
Čeprav ne to, a vendar bo
ta pot, jaz mislim, prava. (Sede na klop).
In sedem naj,
povem ti zdaj, kaj treba je storiti.
Mošnjo srebra in kup zlata si moreš zaslužiti.
Črne
{hudomušno): Današnji dan
res je krasan,
le, da se uresniči
vse to in to
in to in to,
kar kdo nagovoriči.
Vešča:
Poslušaj, Črne me, kaj zdaj ti povem, poslušaj, ti pravim, in pazi in zvedi, kaj naša kraljica želi in kakšni so njeni ukazi!
Črne:
Govori, govori, ti vešča zvedava, pa kratko in hitro, ne bodi brbljava!
Vešča:
Saj znano ti bo, kako smo prišle me vešče od vročega juga iti sedle tam gori Triglavu za vrat. ki trmasto gleda in žuga.
Na sever se stezal, na jug je pretil, da vse bo njegovo, je pravil, da združil pod sabo nebroj bo otrok, sosede bo svoje zadavil.
To zvedel na jugu je majhen kraljič, ki zvit je kot kozji rožiček, a spreten in uren kot malo kje kdo, nam veščam poslušen možiček.
Ko Triglav je dremal še ves zatopljen in sanjal o časti in slavi, prihuljeno prišel je mali kraljič ...
Črne:
Saj vem! Na široko ne pravi!
Obesil Triglavu zvijačno takoj na hrbet je svojo zastavo, razširil po njem prav tja gori pod vrh 3e s spretnostjo svojo državo.
Vešča:
Tako je, tako je, uganil si prav, Poslušaj, kaj dalje je bilo!
Kraljiča pa vešča začarala je
in čudno se z njim je zgodilo:
Začel je domišljati si, da vladar, zmagalec edin je na sveti, da ljudstvo, država in vse, kar je z njim, od slave le more živeti.
V stražarke njegove povišal je nas, da bolj bo mu varna država, in veščo, ki pa je začarala ga, kraljico nazval bo Triglava.
In vešča kraljica preselila se na steno je južno triglavsko, tako da če semkaj čez rob se ozre, dolino pregleda vso savsko.
Pregleda tja čezenj prav do Karavank in daleč čez belo Ljubljano, premerja daljavo za daljši polet in ljudstvo opaža razklano, kako je zdivjano vse v nizkih strasteh in vešče tam gor ne opazi, ki bistro ga gleda in urno motri, kdaj bliže se, bliže priplazi.
Črne:
Pa kaj mi za vraga le poješ vse to, ko vsega se dobro zavedam!
O,	spomnim se vedno še mimogrede — tja gori na Triglav pogledam.
Vešča:
A vešča kraljica, ki v noči bedi, pa v jutro ne more zaspati, ker jata sokolov, ki gori živi, nagaja in spanec ji krati.
In žvižg ta sokolji nam zbada srce in stresa nam mozeg ledeni, iz njega se slutnje nam hude rode kot skriti podzemski plameni.
Zato pa prišla sem. ker vem, da i ti izboren si lovec na ptiče, da vprašam te resno in sklenem s teboj, če lov na sokole te miče.
Črne
(zase): To bilo bi dobro, ker samo en mah ugodno ubije dve muhi, in kakor nalašč bi mi prišlo že to, ker žepi so moji prav suhi.
Vešča:
No, kaj še premišljaš, kaj tebi je to,
ko lova in gore si vajen
in lep boš dobiček od tega imel,
dohi&k izboren in trajen. (Vstane).
Premisli si torej, jaz grem še na vas, da sem in tja malo pogledam, da ljudstvo seznanim, kako je pri nas in malo tako poizvedam.
Potem, ko se vrnem, že upam, da boš mi jasno in točno sporočil,	(Dalje	prih.)
ДУШАН M. БОГУНОВИЋ;
Зашто вежбамо?
io	погледате око себе, било у свет људски или у природу — видите да све оно што има живота, то се креће (гибље). Кретање je знак живота. Ilpe-стане ли неко лице, или животиња да се креће (гибље), тад настаје противно од живота, a то je смрт. Како je ca лицем — дакле човеком, вгли са животињом, тако je и са појавама у природи. Поток који тече преко брда, гудура и понора, тај je бистар, тај даје снаге многим и многим потребама људскима. На-против поток, који стоји и не тече, не даје користи.
Изгледа no свему, да сва лица, животиње и природне појаве посе-дују ocehaj кретања (гибања) који je узрок жтгвота. Нестанели тога осе-haja, настаје стајање, које je узрок смрти.
Кретња je услов да се човек. развија, Дете кад се роди, оно одма.х почима да креће појединим деловима тела. И баш то кретање je узрок. да дете постаје јаче и јаче -— оно учвршћава делове тела — док коначно не стане на ноге и прохода. Разуме ее, да уз кретњу (гибање) мора упо-редо да се одгаја дете у чистоћи, храни: јелу и пићу, и боравку на чи-стом ваздуху.
Противно, кад се дете не би кретало, остало би слабо и закржљав-љено, a сва добра храна: јело и пиће, и крај тога чист ваздух. не би могли проузроковати код детета: ход, стајаље и остало.
Овај ocehaj за кретњу, како ћидите Соколићи, дала je природа чо-веку исто тако као и ocehaj за јело, пиће, спаваље и остало — ко да je шг&та. да без тога нема живота и развића.
Овај ocehaj за кретаље, налази се нарочито код деце. Зато се радо играју. Но игром самом не крећу се сви делови тела и не развијају се упоредо и једнако сви делови тела. који треба да се учврсте, да човек у животу свладава све неприлике a и све потребе.
Ми у животу треба да одгојшо овоје тело, да je оно као таково спп-собно да се одупре свим неприликама, нарочито болестима. Даље ка\г треба здраво и чврсто те.чо, да можемо одговарати својим дужностима, било као очеви и мајке своје породице, било као грађани и војници
kako si se končno odločil. (Odhaja.) kako si se odločil. (Odhaja.)
A le ne pezabi, da mošnjo srebra in kupček zlata ti obljubljam.
Sicer pa, če nočeš, že koga dobim.
Jaz časa zaman ne izgubljam. (Odide.)
своје државе. Има још много и много прилика и потреба у животу због којих треба да имамо чврсто и здраво тело — a све то постизавамо, ако своје тело као и своју душу вежбамо — јер — код вежбе јаче раде плућа и срце — a услед тога брже се измењује чист ваздух са кисиком са не-чистим, који je у нашим плућима. Чист ваздух благотворно делује на здравље плућа и срца, који су делови средтпте људскогаздравља a не варљива снага и величина мишичја. Срце услед кретања и добијања чисте окисличене крви шири сваку крв до свих унутрашњих делова тела и органа, који услед тога брже циркулира и оспособљава све органе кроз које тече крв. To услед вежбања (кретње) јесте нешто што je најко-рисније и ради чега je потребна вежба тела. Јачањеплућаисрца, брзо колање крви, јесу последице вежбе.
Сем тога теловежба делује, да човек има лакшу пробаву и потребу na јело — јер желудац после вежбе брже и боље свари примљену храну. Телесни умор, који настаје после вежбе, лрисиљава човека на мирни, чврсти и освежујући одмор и опавање.
Теловежба проузрокује снагу и окретност тела, које су нам опособ-ности преко потребне v животу. Седиште људске снаге јесу развито ми-шичје и чврсте кости — које способности добивају се услед вежбе тела.
Теловежба чшш тело легаш, јер —■ одгојем свих делова тела и ми-шичја добијамо симетрички развијено тело — лепога етаса и држања, лепо развијенога груднога коша, леп ход и лепо кретање. Ко стално и марљнво вежба, научи се тако владати својим телом, да сваки мишић подвржен je љеговој вољи.
Но вежбање — проузрокује и јак отпор против болести. У здраву и чврсту телу, клица болести не може да нађе место. A и оболи ли та-кав човек, тад он лакше подноси и преболи болест.
Теловежба делује и на поједине душевне особине и на саму природу човека. Добијају се ове особине: јакост воље, издржљивост, смелост, окретност, самодисциплина, самопоуздање и мужевна отвореност. Разумо се, оваки душевни живот добива се само чувством соколскога одгоја, где се узаједничким вежбама одгајамо подвргавању појединца целини, јед-накости и братотву.
Сваки час прибављен у дворани, појачава телесну и душевну при-роду свакога од вас. Она се дан за даном усавршава и ви постајете здрави — a здравље je узрок среће и задовољства како личнога тако и општега.
Зато je и основано Соколгтво. да наш народ буде здрав и сретан од сада na до века.
II	ви — дична соколска омладино треба да будеш свесна и да знаш да теловежба није забава. то je дневна потреба твојега живота, као што je дневна потреба: јести, пити, шетати, учити и остало.
Хоћетелн да будете прави чланови наше велике соколске породице, тад — вежбајте тело своје, зa корист вашу, за корист родитеља и породице, за ко-
рист нашега народа и државе — j e р од з д р a в љ a namera зависи cpeha и будућност нас свију — зависи и одржање наше слободе и самосталности, за коју су погинули најбољи између нас, a који су моглн борбу да издрже само за то — јер су били здрави.
Eto — за то вежбате!
JOSIP JERAS:
Zgodovina telovadbe.
Razvoj češkega Sokolstva od ustanovitve đo njegove šestdesetletnice 1. 1922. — Dr. Jindrich Vaniček.
(Dalje.)
Br. Vaniček ni nikdar pozabil bratskih slovanskih sokolskih organizacij; vedno je prihitel na njihove velike zlete s svojo izbrano četo ter pokazal z njo vzorno telovadbo. Tudi nas — južne Slovane je večkrat posetil. Leta 1904. je prišel na ljubljanski zlet, 1. 1906. se je udeležil I. hrvaškega vsesokolskega zleta v Zagrebu, 1. 1910. je posetil Beograd in Sofijo, 1. 1911. je prišel na II. hrvaški zlet v Zagreb: povsod je nastopil s svojimi ljudmi z največjim uspehom in širil je med slovanskimi brati sokolsko bratstvo in zavednost.
Razen z delom na telovadnem polju se je udejstvoval br. Vaniček v sokolskem tisku s številnimi članki in razpravami. Napisal je tudi več samostojnih knjig o telovadbi.
Ob ustanovitvi Zveze slovanskega Sokolstva, 1. julija 1907., je bilo poverjeno zvezno načelstvo br. Vaničku.
Ko smo doživeli po svetovni vojni Jugosloveni in Čehi osvobojenje iz avstrijskega robstva, je br. Vaniček zopet veličastno zavihral s sokolsko zastavo nad svojim narodom in na njegov klic so se strnile v Pragi
1.	1920. čete Sokolov, Sokolić in naraščaja, ki so proslavile zopetno vstajenje svobodne češkoslovaške domovine.
Tudi k nam je prišel po prevratu br. Vaniček — v ujedinjeno Jugoslavijo, da pokaže svojo bratsko radost nad našim osvobojenjem.
Prišel je med nas načelnik vseh Sokolov 1. 1922. in s seboj je dovedel češko vrsto za mednarodno tekmo in številne čete češkoslovaških bratov in sester ter naraščaja. To je bilo tedaj, ko je slavila sokolska misel 601etnico svojega obstoja, ko je bila Ljubljana polna bratov Sokolov in sester Sokolić in ko ste vi, naraščajniki in naraščajnice jugoslovert-
spehi Vaničkovega smotrenega in neumornega dela so se pokazali na mednarodnih tekmah in posebno na vsesokolskih zletih, ki so čimdalje lepši in veličast-nejši sokolski prazniki.
skega rodu, prisegli med seboj sokolsko zvestobo in bratstvo, ko je vsa Jugoslavija živela v veličastnem sokolskem prazniku vsesokolskega zleta.
Na tem zletu smo videli br. Vanička, ki je dopolnil ravno v letu 1922. 60 let svojega življenja in 40 let sokolskega dela. To ni bil mož upognjenega telesa, mrtvih mišic, težkega koraka, kakršnih najdemo dosti med ljudmi njegovih let. Šestdesetletnega br. Vanička smo videli pred seboj
v	telovadni obleki kot stasito sokolsko postavo, krepkih mišic, lahkega in odločnega koraka. Junak je stal pred nami! Visoka junaška postava polna zdravja, kipečih mišic; vedno poncsno vzravnana glava z visokim čelom, kjer biva plemenit in junaški duh; obraz plemenitih potez, ki vam pove na prvi hip, da stojite pred nenavadnim možem. In njegov živahen pogled, ki sije iz dobrotljivih sinjih oči, ki gledajo tako, kakor da pričakujejo vse v redu. Pa tudi pogled je to, ki prikuje k zemlji, pod katerim mirno klonejo roke in glava, beseda pa zamre na ustnicah sredi govora proti volji govornika. In njegov glas; čist, mil in zvočen, ki mu moraš slediti.
In ker ste gledali tega junaka, morate vedeti, da je brat Vaniček v službi krasne in velike sokolske ideje, ki ji redno posveča polovico dnevnega časa. Vedite, da ne pozna prestanka, odpočitka in utrujenosti, da dela vneto, da posveča vsak utrip svojega srca sokolski ideji, ki se ji je vdal z vso globino svoje duše. Vedite, da dela že 40 let za Sokolstvo, da 'vodi že več kot 30 let češko Sokolstvo od zmage do zmage in da resnično vzgaja i sebe i svoj narod po geslu: V zdravem telesu zdrava duša!
Vsem, ki smo videli brata dr. Vanička na I. jugoslovenskein vseso-kolskem zletu v Ljubljani, ostane načelnik vsega Sokolstva v neizbrisnem spominu. Prizadevajmo si, da postanemo Sokoli, kakršen je br. Vaniček !
DR. LJ. KUŠČER:
Predn.jaška šola.
(Nadaljevanje.)
3.	Konj na šir brez ročajev s prožno desko. Naloga: Plovni skok. — Lepa, za moški in ženski naraščaj enako prikladna vaja. Zalet bodi hiter; skok na konec prožne deske do 2 m dolg — na desko ne smem tedaj stopiti, ampak samo skočiti!
Pripravljalne vaje: 1. zalet in skok na konec deske v spetno stojo:
2.	z zaletom in sonožnim odrivom vskok v klek na konja z oprijemom na tamena, pred konjem stoječega prednjaka. (Prednjak stoji na drugi strani
konja v izpadu, z rokami oprt ob konja); 3. na isti način vskok v čepno vzporo (noge na konju, roke na ramenih prednjaka).
Zdaj ni treba drugega, nego da drži telovadec noge napete — prednjak ga potegne hitro za korak od konja in prvi »plovni skok« se je posrečil. Treba je polagoma še 1. izpremeniti lego čez konja letečega telovadca bolj v vodoravno in 2. leteti višje. — Ti skoki so prikladni tudi za javne nastope.
4. Skok v daljino. Pazi na sledeče: 1. zalet mora biti dolg 20 m, 25 m, tudi 30 m; 2. zalet mora biti hiter, kolikor je sploh mogoče, posebno zadnji del zaleta; 3. skoči tudi pri skoku v daljino precej visoko; noge skrči in pritegni jih k sebi.
5. Nagovori. Sokolsko vzgojo naj nam izpopolni tudi govorjena beseda. Najprimernejši so kratki nagovori in pogovori, ki se naj vrše prav pogostoma. Bratje in sestre, ki se pripravljate za prednjaški poklic:
vi	lahko kratke nagovore za naraščajske ure sami sestavite! Izpočetka pismeno, pa jih pred vrsto prečitate — kmalu bo šlo tudi prosto brez lista. Snovi najdete v »Sokoliču« dovolj.
Primerjajte poročilo o delovanju naraščaja »Sokol, društva I« v Zagrebu v 1. številki letošnjega »Sokoliča«! — Premislite prikladne teme!
6. Anatomija, fizijologija, zdravstvo. Vaša šolska izobrazba je jako različna z ozirom na razne vrste šol in radi pokrajinskih razlik, zato mora to upoštevati tudi sokolska šola. Naloga: Sestavite sami pregled vseh posameznih člankov in celih knjig o anatomiji, fizijologiji, higijeni itd., upoštevaje predvsem svoje bivše šolske pa tudi druge knjige. Pošljite ta seznam »Sokoliču«!
7.	Zgodovina telovadbe: Naloga: Napravite si pregleden izvleček o telovadbi pri starih Grkih na podlagi članka »Zgodovina telovadbe « (Sokolič 1923)!	(Dalje	prih.)
JANKO JAZBEC:
Slikovite proste vježbe u kolu.
(Nastavak.)
Vlil. »je«- Predručno skučiti, predlaktice vodo- Dići i uspraviti se Uspraviti se, isko-ravno unutra, desna preko lijeve, u prednožni	. račni stav d. na-
dlan dolje;	stav	1.	—	ruke	trag	—	spustiti
nepromijenjeno; se rukama i preći u položaj kao „prve";
»dan« —	—
»dva« prinožiti d. u stav spetni — sumiti iskoračni stav 1. natrag u usponu; u priročenje,
»i«	—	iskoračni stav d. natrag	u usponu
(na svoje mjesto na vanjskem krugu);
»tri«	—	prinožiti	1. u stav spetni	pruženi —
pružiti u priručenje.
»i«	—	—
»Če«-	—	—
»tir«	—	—
Ш. sestav.
I.	»je«- Stav prednožni d. — predručiti, dlan Stav prednožni d. — ruke vilično unutra;	podbočiti, hrbat spreda;
»dan«	okrenuti pjesnice,	dlan	dolje;	_
»dva« kroz prinoženje d. čučanj zanožno d. kroz prinoženje d. poklek d.; trup ravno sa d. nogom — priručno skućiti, predlaktice pred zalakticama, pjesnice osoviti, prsti smjeraju prema natrag, dlan koso gore;
»i«	—	—
»tri«	sunuti	u	predručenje	gore (pjesnice proz priručenje odručili gore, dlan
nepromijenjeno, ruke su zbog kosog dolje, prsti tiču se ramena »C« položaja trupa u vodoravnom polo-	susjeda,
žaju).
»i«	—	—
»če«-	—	—
»tir«	—	—
II.	»je«- Dići i uspraviti se i prinožiti d. u Rukek kao na I. »je«-; stav spetni — uločno predručti, predlaktice svinute unutra, pjesnice hrp-tima unutra, prsti (malo svinuti prema vani) dotiču se;
»dan«	boćki krugovi predlakticama dolje	—
unutra u položaj: predručiti, dlan gore;
»dva« iskoračni stav 1. napred u usponu —• dići i uspraviti se, stav zanožni d. priručiti	i	—	kroz priručenje predručiti,
dlan dolje;
»i« poskok odrazom 1. i doskokom d. na —* mjesto, gdje je stajala prije 1. i pred-nožiti lijevom — odručiti gore, dlan unutra;
»tri«	iskoračni stav 1. napred na unutarnji	Poskok odrazom	1.	i	doskokom	đ.
krug — rukama uhvatiti se sa su-	u usponu	na	mjesto,	gdje	je	sta-
sjednim	vježbačicama u krug:	Ја'а	Рг*Је !• ' odnožiti lijevom
i...	— priručno skučiti, predlaktice	pred zalakticama, pjesnice
svinute prema ramenima, dlan natrag;
»i« kroz odnoženje stav d.	‘/a okreta 1. (na prstima d.) iskorač-
ni stav d. napred — sunuti u priručenje, pjesnice osoviti, smjeraju van;
Osnutek za sokolski naraščajski znak, ki je bil sprejet od JSS in je dobil nagrado. Izdelal ga je kipar Ilija Kolarović iz Paračina. Glej „Sokolič" štev. 1., stran 15.
»ce«-
poskok 1. i zanožiti skučeno d. — zamahnuti u odručenje, na početku i za vrijeme gibanja pjes-nice svinute dolie, a na svršetku ih osoviti; iskoračili stav d. natrag — priruči-ti, pjesnice osovljene, prsti strance, poklek d. (uz 1. koljeno);
(Nastavit če se.)
Sokolsko društvo I iz Zagreba u Beogradu.
Naš narod dugo je vekova bio razdvojen. I usled te razdvojenosti, razvio se skoro kod sva tri dela našega naroda poseban život, posebne prilike i potrebe. Usled tako razvijenoga života, dolazi do velikih nerazumevanja i borbi. Svi naši neprijatelji nastojali su, da osećaj celine kod našega naroda osujete. Naročito su na tome radili naši vekovni neprijatelji1: Nijemci, Mađari i Turci.
Sokolstvo, koje je od prvoga dana osnutka stalo na stanovište, da smo svi članovi velike slavenske porodice, moramo da stvaramo jedan život i jednu budućnost, ako hoćemo da se rešimo naših vekovnih neprijatelja.
Radi toga su Sokolstvo i proganjali, jer nisu Sokoli hteli razlike ni po veri, ni po staležu, ni po plemenu. Radi toga su i bivši gospodari osnovali Orlove, da prave razliku i po veri, i po plemenu i po staležu.
I Sokolstvo je održalo borbu ii protiv austromađarije i protiv Orlova. Došla je sloboda i ujedinjenje. 1 oni koji su radili za iste ciljeve i budućnost nisu se dobro poznavali, a naročito krajevi u Hrvatskoj oko Zagreba, i krajevi u Srbiji oko Beograda i unutrašnjosti.
Kao što je Sokolstvo u mirno doba nastojalo sljubljivati sve članove slavenskog stabla, tako je u doba slobode treba da nas za vekove poveže, da nikad više »e dođe u pitanje, da smo troje.
već jedno. Naročito je bilo potrebno pokazati, da nije istina da u Zagrebu živi drugi narod a u Beogradu drug ii narod — da nije istina, da u Zagrebu nema Hrvata za jedinstvo,da u Beogradu nema Srba za jedinstvo.
To su bili razlozi, radi kojih je Sokolsko društvo I. u Zagrebu pošlo u pohode Beo-gradskome Sokolstvu u broju preko 70 i nekoliko vežbača svih kategorija od dece do članstva, a kraj toga velik broj ostaloga članstva. Naročito naraštaj Sokola I. imao je i jedan poseban razlog da ode u Beograd.
Prilikom krštenja našega najmlađega brata Petra Karađorđevića članovi naraštaja kupili su jednu knjigu u lepom turopoljskom vezu i baš na taj dan upisali se svi — do 500 — i čestitali krštenje. Prema zaključku upravnoga odbora društva, ovu su knjigu trebali oni sami predati u ruke Kralja i Kraljice, sa posebnim nagovorom jednoga člana naraštaja.
I to se ispunilo. 17. januara, krenuli smo put Beograda. Vreme u vozu ispunili smo pesmom, veseljem i igrom. U Beograd smo došli 18. u jutro. Na kolodvoru dočekali su nas beogradski Sokoli i Sokoliće. Sve novine bez obzira na stranke pozdravile su nas radostno, sokolski i bratski. Na kolodvoru nas je pozdravio naš omiljeni brat Koru-nović, a ozdravio mu je brat Brozovič. Od tuda smo otiSli u svoje stanove. Posle podne istoga dana primljeni smo u dvor. Pri ulasku u dvor, zatekli smo našega brata i člana Sokola I. admirala Priču. Povrstali smo se u krug sobe u kojoj smo čekali Kralja i Kra-
ljicu. Sa zebnjom očekujemo — dolazak. Maršal dvora najavi: »Kralj dolazi«. Stadosmo u stav: mirno. Kralj i kraljica vesela lica uđoše k nama. Svi kao jedan zavikasmo glasom: Zdravo! Zdravo! Zdravo! Kralj radostan na ovaj pozdrav, slatko se nasmijao i otpozdravio. Pred njega stupi naraštajac Radovanovič i glasno i sokolski izgovori ovaj pozdrav:
Vaša Veličanstva!
Na dan krštenja našega miloga Kralje-vfća, najmlađega brata-sokolića, priredio ie naraštaj sokolskog društva I. u Zagrebu kao proslavu toga velikoga dana dječje posijelo. Tom prilikom upisalo se nas preko 500 sokolske djece svih triju plemena i vjera našega naroda kao spomen milom Kraljeviću u ovu knjigu, urešenu našom narodnom umjetnošću iz plemenitoga hrvatskoga kraja Turopolja.
U toj knjizi mi smo tek djeca, ali kad naš na'mlađi brat doraste i do koma i do koplja bojna, bit ćemo i mi odrasli ljudi, dosledni! našoj sokolskoj misli spremni da prinesemo sve za očuvanje onoga što su nam pod vodstvom slavnoga roda Karagjorgje-vića djedovi i oci naši krvlju namrli.
Sretna budućnost mile naše otadžbine, narodno i državno jedinstvo, te su naše zavjetne misli, i1 za njih molimo Svevišnjega da nam uzdrži u zravlju i sreći našega najmlađega brata Kraljevića Petra!
Molećf Vaše Veličanstvo da našemu najmlađemu bratu Kraljevieu, kad poraste, kaže i ispriča, da su dana 18. januara 1924. bili kod njega u dvoru sokolska djeca grada Zagreba i da su mu donijela ovu knjigu, kličemo:
Nek Bog poživi Vaša Veličanstva! '
Da živ! naš najmlađi brat Kraljević Petar!
Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Na svršetku zaori se dvoranom: Zdravo! a mala Zorka izruči Kraljici spomen knjigu. Kraljica je bila sva radosna na taj dar, pa je odmah sa etuia skinula nakit i izvadila knjigu, dugo je listala, kod toga pogladila je malu Zorku Kozjak, koja je predala tu knjigu, dok je kralj prižio naraštajcu Stanku ruku s rečima: Hvala! Kralj je posle toga razgovarao skoro sa svima prisutnima, a Kraljica sa sestrama, kojom prilikom je
rekla: »Da će biti sretna, kad bude njezin sin mogao da obuče sokolsko odelo i da vežba.« Posle du-ijega boravka, Kralj i Kraljica su nas ostavili. U to se već masa naroda skupila pred dvorom i prilikom našega izlaska bili smo burno pozdravljeni. Mi smo bili veseli, da smo bili u dvoru, a još veseliji, da će Kralj i Kraljica doći na sokolsku akademiju, da vide naše vežbe. Pri odlasku iz dvora bili smo darivani kutijom bombona i slikom: Kraljice i Kraljevića Petra.
U veće istoga dana bila je svečana akademija, koju je otvorio naš sedi sokolski borac £ starešina brat Dr. Car. koji je bio upravo ne očekivano pozdravljen. Njegove reči bile su ispovest njegove duše. Posle toga vrstale su se tačke za tačkama od vežbe brata Bogunovića do vežbe brata Švarzvalda: Vrbniče nad morem! Kralj, Kraljica i Dvor pratili su sa velikim zanimanjem svaku tačku.
Moram da spomenem još komers koga je beogradsko Sokolstvo priredilo zagrebačkome Sokolstvu posle akademije. Bio ie to sastanak bratstva, sloge i jedinstva. Reči su slabe i malene, a da opišu osećaje naših duša.
Drugi dan, t. j. 19. januara, grad Beograd dao je u počast nam banket. Na banketu bili su prestavnici kr. vlade: Miša Trifunovič (min. prosvete), Dr. Dušan Peleš (min. soc. politike); brat Ljuba Jovanovič, predsednik narodne skupščine; stari Soko i borac dugogodišnji Steva Todorovič i skoro svi viđeni sokolski radnici u Beogradu.
Govori izrečeni na tome banketu, od velikoga su značaja i poljedica za shvaćanje ■deje Sokolstva. Reči našega brata, koji ie govorio u ime Sokola I., dale su tačno i određeno razumeti ideju Sokolstva. Odgovori predstavnika vlade, a naročito govor br. Ljube Jovanoviča, ostat će za večitost zabilježeni. Naš naraštaj za celo trajanje banketa izveo je svoj prosvetni deo sa pes-mom, deklamacijom i sličnim. Posle podne istoga dana predali smo uz reči našega brata Urbanja — venac na grob neznanoga junaka sa natpisom: »Simbolu oslobođenja i ujedinjenja — Zagrebačko Sokolsko društvo I.«
Razletismo se po ulicama Beograda, da još u zadnji čas vidimo gordi i herojski Beo-
grad — veče istoga dana krenusmo uz pratnju ogromnoga broja Sokolstva i građanstva u Zagreb. U dušama našim — ostao je nepokolebivi osećaj: Zagreb i Beograd bili su, jesu i bit će svojina Jedinstva i' Sokolstvn. A da to bude, do viđenja beograd-sko Sokolstvo u Zagrebu, 30. aprila — na dan mučeničke smrti hrvatskih velikana: Zrinjskoga i Frankopana!
Dvajsetletnica sokolskega delovanja br. načelnika v Novem mestu.
Na akademiji, v petek dne 1. februarja
1924.,	je novomeški sokolski naraščaj zopet pokazal sijajen uspeh svojega dela v telovadnici in izven telovadnice, in to že drugič v letošnji zimi. Z obsežnim vzporedom telovadnih točk in deklamacij je nastopil na akademiji poleg članic izključno le naraščaj. Vse točke vzporeda so bile dobre in lepe, najbolj pa je ugajal kozaški ples, ki ga je moral moški naraščaj na splošno željo občinstva ponoviti. Akademijo je porabil moški naraščaj, ka je med vsemi oddelki Sokolskega društva v Novem mestu najbolj agilen, da je nepričakovano in skromno počastil dvajsetletno sokolovanje svojega društvenega in župnega načelnika, brata Ljudevita Papeža. Nastopil je hkratu moški1 in ženski naraščaj in naraščajnik Korošec je v izbranih besedah pojasnih občinstvu ta nepričakovani nastop. Ko je govornik povedal, da je letos minulo dvajset let, odkar je prvič prestopil prag sokolske telovadnice sedanji naš načelnik brat Ljudevit Papež, je na mah završalo po dvorani in klicev: Živio Papež! ni bilo konca. Nato je govornik razložil zgodovino novomeškega Sokolskega društva in poudarjal, da se je med preporoditelji nahajal tudi naš današnji načelnik. Dolgo časa je bil hr. Papež tudi društveni in župni tajnik, ki pa je bil vzlic temu vedno reden telovadec. Uspehi njegovega nesebičnega, dolgotrajnega In tihega delovanja so pač vsi društveni nastopi in akademije. V spomin na dvajsetletno neumorno sokolsko delovanje mu je govornik podaril v imenu naraščaja velik lovorjev venec. Živahno pritrjevanje občinstva je bilo znak soglašanja, da je br. načelnik res pravi sokolski delavec. Tako smo
skromno in tiho praznovali dvajsetletnico našega načelnika. On je pač mož, ki si za svoje požrtvovalno delo ne želi ne dobička ne slave, ampak je vesel, da mi naraščajniki pri nastopih brezhibno izvajamo vaje in da, kakor on, tudi mi redno zahajamo v telovadnico. Čast skromnemu sokolskemu delavcu, ki žrtvuje vse svoje moči vzvišenim sokolskim ciljem. Naj bi bil ta vzor-Sokol vsem Sokoličem v zgled!
Naraščajnik.
Oproštajno posijelo Sokolskog društva u
Valpovu. (Župa Osijek.)
Odlaskom novaka na vojnu dužnost gubi naše društvo dva marljiva sokolska vad-nika: načelnika brata Ivicu Abramića i prednjaka brata Antuna Hamma. Uoči njihova odlaska, u nedjelju 17. februara popodne, priredila su sokolska djeca njima n čast jedno intimno dječje posijelo. To je posijelo imalo još i tu svrhu da toga po-podneva okupi u našoj Sokolani svu našu sokolsku obitelj: kako vježbače, naraštaj i djecu tako i njihove roditelje, pa da se njima (roditeljima) dade zgodna prilika da vide što rade njihova djeca u Sokolu, kako se s njima postupa i kako ona napreduju u sokolskoj odgoji.
Toj svrsi najbolje je odgovarala prva točka rasporeda: Bogunovićeva Tjelovjež-bena scena, kojom su djeca lijepo prikazala sav sustav sokolske odgoje za pomladak. — Poslije toga su naraštajke odvjež-bale nekoliko sastava iz Ritmičkih vježbi sestre Tereze Pechatove. Izvedba je tih sastava nažalost dosta zaostala za izvedbom istih vježbi na Akademiji od 20. januara. — Dječaci su na konju pod karikama izveli neke lake vježbice primjerene njihovoj dobi i razvitku. — Djevojčice su uz pjevanje pjesme »Maro Resavkinjo« odvježbale jedan sastav sestre Milene Gruborove, koji se gledaocima radi svoje ljupkosti veoma svidio. — Dječaci su sasvim lijepo i skladno vježbali prvi sastav Kuščerovih Prostih vježbi za djecu. — Na koncu su djevojčice igrale jednu igru velikom loptom, dok su dječaci izveli natječajno trčanje sa prenošenjem čunjeva. Kod toga je natjecanja Iznio pobjedu mali brat Đukica Hamm.
Tako se je u našoj Sokolani, dupkom punoj gostiju, izmjenjivala vježba i pjesma
sa plesom i igrom, sve uz pratnju zvukova harmonija. Nakon svršenog rasporeda oprostio se je vođa pomlatka brat Ferdo Desa-ty u ime sve sokolske obitelji sa pomenu-tom braćom Sto odlaze u vojsku te im, a znak priznanja za, njihov dosadanji požrtvovan rad, izručio darove od članova
i	naraštaja. Oproštaj je bio dirljiv te se je gdjekoje sokolsko i roditeljsko oko zacak-По od suza s izkazane ljubavi i bratstva.
F. D.
Сонолско друштво у Крушевцу, Шума-дијска жупа. Ооколићи. (мушка и женска леца) Крушевачког Ооколоког друштва при-редили су 10. фебр. ове год. »I. Погело«. na коме cv они били домаћипи. Они 'су н иепу-нили највећи део ирограма својим лепим и гкладним важбама и играма и својим де-кламацијама. Помогла гу им и гтарија бра-ћа и сестрп и музичко н дилетантгко под-одељеље. Пооело je задовољнло и родитеље и ттријатељп наптих Соколића, који ry у ле-пом броју учествовали на њему. — Ова су браћа и гестре за похвалу: и брат ТТ. Mu-ленковић, који je одржао предаваље: »0 зна-чају посела«. н 6pafca Ваљик n Васиљевић, који су лепо гвиралн на виолину; М. Рн-стић и Р. Урошевић су лепо декламовали оа оестром Р. Михајловпћевом. — 27.ог фебр. je приредио подмладак »II. Поеело«. Цео програм, изузев говора брата Р. Станко-впћа: »Значај параштаја«, и свирања ор-кеетра. извели оу сами параштајци из под-младка на опгате задовољотво. Враћа 0. Милић, Љ. -Југовић и В. Поповпћ као ii се-стра 3 Живковић беху добри v декламаци-јама. Да je успех био такав има највише заслуга вредпи начелник бр. Вањик, a уз братгко учешће бр. С. ТЗукића, предс. култ.-просв. одељења н осталог управног одбора.
NOVE KNJIGE.
Šolski oder. Učiteljska tiskarna je začela izdajati drobne knjižice pod imenom »Šolski oder«. To so kratke igrice za mladino, ki jih bo lahko vprizorila na šolskih odrih. Pa tudi sokolskemu naraščaju so na-
menjene te igre, da jih uporabi pri raznih akademijah in podobnih prireditvah. Doslej smo bili v tem pogledu precej siromašni, ker nam je primanjkovalo primernih dramatičnih iger za sokolsko in šolsko mladino. Iz tega vzroka je tudi »Sokolič« začel prinašati daljšo mladinsko igro »Triglav«, ki je posebno primerna za sokolske odre. Učiteljska tiskarna pa je izdala kar dva zvezka »Šolskega odra«, ki vsebujeta štiri mladinske igrice, in sicer I. zvezek: Josip Korban: Povodni mož. Igrica za mladino v 3 dejanjih in F r. L.: Božična pravljica v 3 slikah. Izdalo UJU Poverjeništvo Ljubljana. Založila Učiteljska tiskarna v Ljubljani. Cena 6 Din. Napevi se dobe posebej za obe igri skupno za 3 Din.
II.	zvezek: Ernest Tiran: Čudežne gosli. Pripovedka s plesom in petjem v 3 dejanjih. Uglasbil Ciril Pregelj. Anton M e d v ed: Ali vino ali vodo? Dramatičen
prizor. Cena 6 Din. Glasbeni del izide posebej.
Igri: Povodni mož in Čudežni gosli sta daljši in jako primerni za majhne odre in jih lahko igrajo naši sokolski mladenči in mladenke. »Božična pravljica« in »Ali vino ali voda?« sta pa krajša prizora, ki jih tudi lahko uporabijo sokolski in šolski odri. Vsi naši prosvetni odseki, ki imajo gledališke odre, naj skušajo z naraščajem uprizoriti navedene igre. Opozarjamo pa, da izdaja dovoljenje za uprizarjanje »Poverjeništvo Udruž. Jugoslov. Učiteljstva« v Ljubljani. Tudi prepisavanje je prepovedano, zato naj si vsako društvo naroči več izvodov teh knjižic, saj so po nizki ceni.
K. Ewald: Tiho jezero in druge povesti. Slovenski mladini povedal Pavel Ho-leček. Natisnila in založila Učiteljska tiskarna v Ljubljani. Cena elegantno vezani knjigi 26 Din. — Knjiga ima 7 mičnih povesti iz narave, podobne onim, ki so izšle v knjigi »Mati narava pripoveduje«. Tudi ta knjiga je jako primerna za mlade Soko-liče. Naročajte jo!