KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I. Septembra 1925
PATEHTNI SPIS BR. 3167
Tvornice Zlatorog preje C. Bros, Maribor.
Postupak i naprava za pretvaranje celokupne sadržine soli iz rastvora i ravnomerne kristale lepog oblika, u jednom radnom hodu.
Prijava od 3. decembra 1921.
Pretvaranje celokupne sadržine soli iz rastvora u kristal, do sada je moglo biti samo izparivanjem rastvornog srestva na toploti i to samo kod anhidrida i nižih hidrata, a ne i kod viših hidrata u trgovini. Tačke topljenja, odnosno preobračanja, koje nisko leže kod hidratiziranih soli, zahtevaju njihovo pojavljivanje rashladivanjem zasičenih rastvora. Tečne supstance rastvora Koje ostaju, sadržavale su uvek mnogo soli u rastvoru, što je veoma smanjivalo dobit.
Po ovom pronalasku može se celokupna sadržina soli u jednom rastvoru dobiti kao ravnotežan kristalizat u jednom radnom hodu. Postupak se sastoji u hlađenju skoro zasićenih rastvora pomoću jedne vazdušne struje, pri čemu slobodna toplota rastvora služi za sprečavanje slaganja soli u kristalizatoru, a vezana toplota za isparenje suvišnih srestava za rastvaranje. Naprava za izvođenje ovog postupka sastoji se u glavnome iz jedne omotane vitke obrtne cevi sa čeonim zidovima širokog otvora, a za proizvoljan način pogona. Ogrtač koji sprečava zračenje toplote, dozvoljava dovlačenje toplote ispod obrtne cevi. Ova cev je praktično nešto koso narne-štena. S gornje strane teče u ovu topla lužina. Hlađenje potrebno za otpočinjanje odvajanja kristala, postigne se pomoću vazdušne struje. Omotač za štićenje toplote čini, da je cev zida uvek toplija od sadržine, koja je u cevi, time što količinu toplote koju zrači topao rastvor koji utiče, raspodeljuje oko cevi, tako da se kristalizat nigde ne može nasla-gati na zidove; ako je zrazčna toplota za ovo nedovoljna, tada se ona potpomaže napred
Važi od 1 oktobra 1924.
pomenutom napravom za grejanje. Akosevetar za stvaranje kristala ne stvara pomoću prirodne promaje dimnjaka, to se pusti jedan ventilator da približno tangencijalno tako duva, davazdu-šna struja usisava dalje količine vazduha i kreće se duž zida doboša po putanji loze zavrtnja. Dužina obrtne cevi i njen mali prečnik u vezi sa obrtanjem cevi i sa kretanjem vazduha u vidu ciklona, čime je dodir vazduha za hlađenje rastvora veoma uspešan, što sa skupljanjem toplote oko cevi dovede do potpune razmene toplote između rastvora i vazdušne struje. Ova vazdušna struja, primanjem i davanjem slobodne i vezane toplote rastvoru, čini da suvišna voda u rastvoru ispari, u-sled čega se gotovo celokupna sadržina anhidrida, koja je u rastvoru, prevede u kristalizat.
Primeri:
1.	Jedan u toploti gotovo zasićen vodeni rastvor natrium sulfata sa 30% Na2 S03 i 70% H.,0 daje pri hlađenju na 15°, po starom postupku teoritski 56% Na, S04 10aq. Isti rastvor, propušten kroz novi kristalizator, daje samo pri 15% isparenju vode 72% de-kahidrata što je bez naročite potrošnje je-
, i	,	.	, 100(72-56)
dnako povećanju od -------------^=29%gor-
nje dobiti.
2.	Jedan na 60° gotovo zasićen vodeni rastvor natrium karbonata sa 31% Na, C03 i 69% H, O, daje pri hlađenju na 25° po starom postupku teorijski 74% Na, C03,10aq. Isti rastvor daje sa prijavljenom napravom pri isparenju vode od samo 16% 100 pro-centni dekahidrat, to znači da je celokupna sadržina anhidrida rastvora prešla u finu kri-

Din. 10.
stalnu sodu. Računski se ovde dobije isparenje na sledeči način:
a)	Razlika između temperature od 60° koju ima rastvor, koji je ušao u kristalizator i temperature kristalizata koji ga napušta od 15° = 46° = 36 kalorija za 1 kgr. rastvora (spec. toplota od Na, C03 = O . 2728).
b)	Kristalizaciona toplota za 1 grammole-kul Na, COs . 10aq = 15.7 kalorija, odnosno
za 1 kgr rastvora za 31% Na, C03 = — ^ ^^
...840.15.7	'	, ,	106
ili-----------= 46 kal. za 1 kg. rastvora.
Rastvor sadrži toplote dakle 36-)-42 = 82 kalorije, koja je na raspoloženju za isparenje,
a sa kojom se toplotom mogu	—r =16%
vode rastvora da pretvore u paru od 17°.
c)	Kao a) i b) pušta se još u dejstvo i gre-janje cevi kao i vetreće dejstvo jake vazdu-šne struje (u zavisnosti od količine vazduha, temperature i sadržine vlage).
Podjednak kristalni oblik dopušta lako centrifugiranje i čini da je izlišno svako sejanje, sušenje. Iznošenje kristalizata biva potpuno samostalno i neprekidno pomoću prirodnog pada rastvora u obrtnoj cevi, a isto tako i
obrtanje iste bez naročite naprave za iznošenje. Dejstvo ovog za opštu upotrebu pri-menljivog aparata petostuko prema kristali-zacionim oblicima iste duljine, čija je upotreba ograničena.
U priloženom šematičkom crtežu, koji prestavlja način izrađuje za preradu zasićenih rastvora, A je obrtna cev, B omotač koji štiti toplotu, C naprava za zagrevanje, D ventilator, E doticajna cev za lužinu, F izla-zan kristalizat.
Za razblaženje rastvora, ista obrtna cev u-zida se u vatreni kanal.
Patentni zahtev:
Postupak i naprava za prevođenje celokupne sadržine soli iz rastvora u pravilne kristale lepog oblika, u jednom radnom hodu, naznačen time, što se rastvor koji se nalazi u dugoj cevi, protivu naslaganja obloženoj plaštom za štićenje toplote, a spolja zagreva-noj oblogom cevi, rashladi pomoću praktično tangencijalno duvanog vazduha, a u isto vreme ispari se rastvorno srestvo, pri čemu nagnuti položaj obrtne cevi čini da kristalizat neprekidno samostalno ispada.
Aaf patent broj 3167.