Pošlarina plaćena u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. III. - BroJ 14
LJuislfanaj,	Mazi svakog- četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177,
31	marta	uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
1032.	 “
Pred glavnu skupšiinu Saveza SKJ
Glavna skupština je svakogodišnji obračun našeg sokolskog rada. Važan je to zbor sokolskih radnika, jer je njegova dužnost da oceni prošlost i da izradi osnovu rada za budućnost. Taj rad treba da se kreče u dva pravca i to: organizacijski i programatski. Že* 'eti je, da se o organizacijskom radu rasprava s'kuči na najnužnije i da se više pažnje posveti programatskoj strani našeg rada.
S	veseljem pozdravljamo ove go-dine razdeobu rada prigodom skupšti-ne Saveza SKJ, jer je tako omogučeno dvojici na j važni jih faktora opširno ras-pravljanje o budučem radu: načelništ-vo i prosvetni odbor dva su stupa, oko kojih se vrti ostali sokolski rad i koji nose glavnu odgovornost za sav telesni i duševni uzgoj našega Sokolstva. Opširni izveštaji obojice govore nam o ogromnom radu, 'koji je bio izvršen u prošloj godini, a pokazuju nam i još opširniji program za budučnost. S veseljem i zadovoljstvom moramo da po* zdravimo taj pojav u našem Sokolstvu * pred tim ogromnim radom moraju da odu u pozadinu svi manji ili veči neu* spesi u ovoj ili onoj sporednoj stvari i moraju da nestanu svi nesporazumi, koji se pojavljuju u svakoj organizaciji.
Sokolski uzgoj našega članstva naj-važnija je zadača naše organizacije i što se god više povečava broj članstva, tim dublji mora da bude uzgojni rad
našega načelništva i našeg prosvetnog odbora. Slabo po nas, ako dopustimo da poraste broj članstva a bez svakog uzgoja, da se podižemo samo brojčano ideje takoder 1 P° dubini sokols'ke
narodi sveta, preživlja-
10	, ?^er i ir>i veliku socijalnu i idej-nH borbu, kakovu istorija naroda još P'je zabeležila. Da li u toj borbi treba i Sokolstvo da potraži nove puteve i da se pokoteba u svojim temeljima u easu, kada proslavljamo stogodišnjicu rodenja velikog ustanovitelja Tyrša? Živimo u veku materijalizma, u doba tehničke kulture, koja je potisnula u pozadinu švu prcdašnju idealnost te na prvo mesto postavila stroj i tek on* da priznava čoveka. I baš današnje do* ba živo nam svedoči, da se istorija uvek i uvek ponavlja, i tako vidimo opet da poeinje pad naroda tamo, gde je materijalno blagostanje gurnulo u pozadinu ideale, kada nad značajem pobeduju korupcija, jurnjava za novcem, uživanja i drugi slični poroči, a naročita pak moralna dekadenca. Da* našnji svet ne trpi samo usled slabih gospodarskih i socijalnih prilika, več takoder i radi nedostatka morala i me-dusobnog poverenja. Več pred sto go-dina rodio se čovek, koji je bio ustanovitelj Sokolstva i u svojoj najboljoj dobi opominjao narod na nutarnju trulost, koja uništava telo i dušu poje-dinaca a time i svcga naroda; dao mu je Sokolstvo sa svežim i zdravim programom za budučnost i taj program prigodom stogodišnjice njegova rode* nja mora se što jače provesti u našem narodu. Nijednome narodu ne može biti dovoljan samo suhi materijalizam, od koga naročito moramo tla čuvamo naš narod. Dajmo mu stoga sokolski uzgoj, podajmo mu sokolske ljubavi i
bratstva i ulevajmo mu veru u narod* ne ideale!
Postigli smo veliko oslobodenje i neimari smo nove mlade države, koja ima sve uslove za najlepši život. Pro* povednici smo i borci predvodnici pu-nog jedinstva jugoslovenskog naroda, kome je samo tako obezbedena lepa budučnost, dok bi rascepan u rasne delove bio osuđen na smrt i sužanj-stvo. I budemo li svesni samo te ogromne zadače, vidimo, da je naš spas jedino u Sokolstvu i u njegovom radu. Zato nije samo dovoljno da upi-remo pogled našeg oka u sam broj našega članstva, več treba da se brinemo kako bi podigli i njegovu kakvoču.
U današnjem svetskom metežu pobediče samo moralno zdrav narod, narod koji veruje u svoje ideale i koji ne utonjuje u sam materijalizam. Nece nas dovesti do pobede ni šovinizam fašizma kao ni crveni despotizam, koji je gori od svih carskih apsolutizma, jer posvuda prevladuje samo šušti ma* terijalizam, koji uništava individual* nost te veruje samo u tehničku kultu-ru i vidi ideal čoveka samo u zgolj* nom izobilju.
Naš narod treba privesti narodnim idealima, 'koji svakoga usposob-ljuju da radi i služi narodu i državi, a da pri tome ne traži ličnih koristi i da bi sisao državu i njene institucije u svoju korist, uništavajuči pri tome celinu, koju ne vidi, jer samo gleda na lično zgoljno izobilje. Treba da uzgo-jimo državljane, kojima država ne sme da bude krava muzara, koju muzu dok ne padne iscrpljena i potpuno obnemogla; treba da uzgojimo Sokole, koji če stajati na straži u službi i izvan službe, kod kuče u porodici i izvan nje, da se posvuda radi i uvek samo na dobrobit naroda, da bi se tako istis* nule sve pijavice, koje sišu narodnu krv te ga bacaju u sve to veču bedu i ropstvo.
Današnja kriza — bilo gospodarska ili idejna — mora da nas Sokole visoko digne te s lepršavim zastavama sokolskih načela bratstva, jednakosti i slobode moramo da idemo medu narod te da ga vodimo do potpune pobede,' sokolskih ideala. Sve što je nezdravoga u narodu mora da nestane, ako se hoče da svaki pripadnik bude slobodan državljanin u vlastitoj močnoj državi.
O	svemu tome neka razmišljaju radenici, koji dolaze na glavnu skup* štinu Saveza SKJ. Zborovanja pojedi-nih odbora neka uvaže sve te prilike i neka se stvori program, po kojemu če se izvesti taj ogromni rad u svim društvima i svim četama. Nije više vreme da vodimo rasprave o golim formalnostima, koje ubijaju svako veselje za rad, več hočemo pozitivne programe rada, ali i hočemo također i pozitivne rezultate toga rada. Želi li da Savez SKJ u istinu bude sokolska organizacija, mora da ima Članove, koji če u istinu biti Sokoli, zbijeni u ne-probojnu falangu, borci za sokolska načela posvuda i u svakoj prilici, a ne samo pripadnici organizacije, kadri da svakog časa zataje sva sokolska načela iz pustih materijalnih obzira te sokolski znak nose samo na prsima ali i ne u srcu.
Dr. Riko Fux — Ljubljana.
Pred zbor župskih načelnika
Uoči glavne skupštine Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije održače se u Beogradu i zbor župskih načelnika i načelnica. Sastanak je to i dogovor najviših tehničkih organa našeg Sokol* stva, izvršitelja i izvršiteljica suštine sokolskog rada.
Brat načelnik! Sestra načelnica! To su stožeri svakog sokolskog gnezda, nositclji svega rada, inicijatori prvi i poslednji na delu, najverniji i najiz-držljiviji, privlačne sile koje okupljaju i vode članstvo, primer doteranog vež* banja i dobrog odgoja. Ukratko: savr-šeni Sokoli. U njih upirc verni svoj pogled i mali braco iz dečje kategorije, i vatreni ambiciozni naraštajcii, i čvrsti i vesti vežbač. Svima su brat načelnik i sestra načelnica isto što i Soko, što i društvo, pojam i slika zajednice.
Tyrš, veliki tvorac i opostol, prvi i nezaboravni naš načelnik, stvorio je
pred svima nama gigants'ku simboličku sliku velikog i voljenog načelnika, koji propoveda, koji stvara, koji vodi, po-kazuje i primerom uči.
Njegovi naslednici, od velikih i znanih, do skromnih i nepoznatih, svi bez razlike, treba da nastave njegov rad njegovim načinom. Srdaeno i odu-ševljeno, časno i nepokolebivo.
Biti načelnik, načelnica, nije lako. Baš zato što je njihova uloga tako važna, što svi upiru pogled u njih, uči* telje i vode sokdlovanja, što svi od njih očekuju najbolje i najvrednije delo. Načelnik ili načelnica, koji to ne dadu, koji to ne pokažu, ne samo što ne izvrše svoj zadatak, što lično izgu* be poverenje svojih vežbača, oni kom-promituju i naslov i ulogu načelnika * načelnice, pokolebaju veru članstva u vodstvo. Pogreške voda pokolebaju dragoceni autoritet, ruše dobiovoljno
i srdačno pokoravanje vežbača volji načelnika. A loši načelnik i loša načelnica više štetuju i više kvare, nego nikakvi načelnik i nikakva načelnica.
Dobro če nam biti ako nam načelnice i načelnici budu dobri; tim bolje i tim gore, što nam tehničko vodstvo bude bolje ili gore. I zato su oči našeg Sokolstva uprte sa mnogo očekivanja i mnogo dobrih želja na zbor načelnica i načelnika. Nepregledne mase vežbača i vežbačica čekaju na nove zapo* vesti, verno i sa pouzdanjem, ali u po* gledu je nešto ispitivački strogo:
Kakvi su? Što nam donose? Što govore, a kako rade?
*
Mi ne možemo, niti znamo da od* govorimo na jedan deo tih pitanja. Na onaj deo treba da odgovore sami načelnici i načelnice, produžavajuči svoj požrtvovni i korisni rad. Hteli smo samo da podvučemo važnu i odgovor* nu zadaču načelnika i načelnica i da u času tolikih sokolskih zborovanja i skupština istaknemo baš ovo zborovanje naših načelnika i načelnica.
Dnevni red sednice zbora župskih načelnica i načelnika deli se u četiri dela: izveštaji, raspored rada za 1932, slet u Pragu i predloži. Načelnik i načelnica Saveza SKJ dače preglednu sliku vežbanja, te najvažnije deonice sokolskog rada u prošloj godini. O tim izveštajima pisačemo posle sednice zbora i posle skupštine. Očekujemo optimističke izveštaje i mnogo pouz-danih statističkih podataka.
Raspored rada za 1932 je drugi deo dnevnog reda, i deli se na ova pi* tanja: lakoatletski tečaj Saveza SKJ, plivačke utakmice Saveza SKJ, savez-ni tečaj za vode dece i naraštaja, tečaj za načelnike župa i članove župskih tehničkih odbora, utakmice u odbojci za prvenstvo Saveza SKJ, ,, smučarske utakmice Saveza SKJ, meduslctskc utakmice godine 1933.
Treči deo dnevnog reda:	slet	u
Pragu 1932, zapravo je sastavni deo rada u godini 1932, samo što je kao posebno veliko pitanje izdvojeno u posebni niz pitanja: pravilnik za puto* vanje i boravak u Pragu, izbor takmi-čara za utakmice Saveza Slovensko Sokolstvo, utakmice ČOS na IX sveso-kolskom sletu.
Za raspravu župskih načelnica i načelnika" ova je podela vrlo zgodna, dok je za ovaj naš kratki pregled mnogo zgodnije da skupa razmotrimo drugi i treči deo dnevnog reda.
U godini 1932 neče se vaditi samo na ovim zajedničkim pothvatima, rad našeg Sokolstva biče potpun i razno* vrstan. Na dnevnom redu su samo one stvari o kojima zbor župskih načelnika i načelnica treba da dade svoje mišljenje i donese zaključak. Ono što je več zaključeno ili je u toku rada, to je deo izveštaja saveznog načelnika ili načelnice. Na sadašnjem zasedanju zbora raspravljače se o^ stvarima, koje če upotpuniti več započeto.
Koji su zajednički i opči tchnički poslovi o kojima vodi brigu rasprav-lja zbor župskih načelnica i načelnika?
Moglo bi se ovako složiti poslovc saveznog načelništva i zbora župskih načelnica i načelnika: organizacija op-čeg vaspitnog rada, nadzor i briga nad radom svih jedinica, reprezentacija, inicijativa svestrane primene sustava telovežbe. odgoj prednjaka, terminologija i metoda, veliki sletovi i zajed* ničke utakmice, znanstveni i literarni rad.
Od svih ovih poslova rešavače sednica zbora uoči glavne skupštine u glavnom ove:
svestrana primena sustava telovež* be (lakoatletski tečaj, plivačke i smučarske utakmice, prvenstvo u odbojci);
odgoj prednjaka (tečaj za vodnike dece i naraštaja, tečaj za načelnike žu* pa i članove župskih T. O., lakoatletski tečaj, uz več počete savezne pred* njačke škole u Ljubljani i Mariboru, i školu za načelnike sokolskih četa u Beogradu);
sletovi i utakmice (pravilnik za pu-tovanje i boravak u Pragu, meduslet-ske utakmice 1933, dok su sve druge predpriprave za Prag več završene);
reprezentacija (utakmice Saveza Slovensko Sokolstvo i slctske utakmi-cc ČOS u Pragu).
Predloži saveznog tehničkog odbora i župskih načelništva upotpuniče ovaj niz pitanja, koji i bez toga poka-zuju bogato i rasprostranjcno područ* je tehničkog rada našeg Sokolstva. Sve komponente tog rada sabiru se u zboru župskih načelnica i načelnika u močnu rezultantu, koja upravlja i vodi
sav telovežbački rad mnogih župa, društava, četa, kategorija, odeljenja i vrsta.
Iz ove centrale se dobro organizo* vanom i živom mrežom župskih načelništva, župskih tehničkih odbora, društvenih načelništva i prednjačkih zbo-rova sve ovo brzo i korisno prenese na sve strane, i taj sveži i blagotvorni sok hrani inicijativom veliki i jaki or-ganizam našeg Sokolstva.
'I tako zbor župskih načelnica i načelnika kao centralni organ vrši sin-tetičku funkciju zbrajanja centralne i perifernih inicijativa. Iz svih župa, iz svih krajeva naše kraljevine dolaze teh-ničari da predlože, da prouče predloge, da se dogovore, da prikažu svoje uspehe, poteškoče, neuspehe, da potra* že saveta, pomoči. Prinose svoju ličnu inicijativu, inicijativu svoje župe, nove pothvate naprednog svog rada, i svojim primerom povuku i one tromije i one manje napredne za sobom, na-pred k boljem.
Jer niko nije ni htio, da se cen-trallizacijom organizacije tehničkih organa u Sokolstvu centralizuje i sva inicijativa tehničkog rada. Naprotiv baš. Inicijativa može i mora da bude živa, slobodna i na svakom mestu. Samo što bitnost sokoiske zajednice tra-
Velevažni industrijski krajevi na Gorenjskem u Dravskoj banovini — Jesenice i Koroška Bela — stoje na pragu četrdesetdnevnog posta. Tvor* nica K. 1. D. obustavila je potpuno u obim mestima svoj rad i sav posao stoji. — Tvorničke sirene utihnule su i ne pozivaju više radništvo na svag-danje delo. — Strojevi svojim mukom oznanjuju da u njihovim prostorijama vlada teskobna tišina i da se u njiho-voj unutrašnjosti više ne preleva ono čudesno vrvenje, koje podaje život ti* sučama i tisučama bednih, a ipak sa-mosvesnih radnika, koji sada srcima punih briga gledaju u crnu budučnost.
Rad stoji, a radništvo strada!
Stradaju također i njihove porodi* ce i njihova rodbina. Članova porodica koji gladuju je oko 71)00. — I medu ovima koji stradaju ima preko 300 mušice i ženske dece, koja redovito poha-daju sokolsku vežbaonieu na Jesenica* ma i na Kor. Beloj.
1 toj deci koja strada posvečena je naša briga. — Moramo da ih očuvamo od telesnog i duševnog propadanja, da
Dana 8 aprila o. g. sastače se u Beogradu svi župski prosvetari na kon-ferenciji sa članovima saveznog prosvetnog odbora i ostalim sokolskim prosvetnim radnicima, da konstatuju rezultate dosadašnjeg prosvetnog so-' kolskog rada, i da se dogovore i posa-vetuju o daljoj akciji na tome poslu. Za nas Sokole ovaj je sastanak neobi-čno važan, pa mislimo, da neče biti na odmet da se pre ovoga sastanka prosvetnih sokolskih radnika podvuku neke činjenice.
Prosvetni sokolski rad, bar kako se to od uvek podvlači i akcentuira od Strane najkompetentnije i najuglednije sokolske brače, pretstavlja za Sokolstvo temelj svakome budučem radu i napretku. Te ako se taj temelj ma i najmanje počne da krnji i ruši, može se i cela zgrada sokolske misli i ideja da sunovrati u nepovrat. Ko radi taj greši, to i mi svi dobro znamo. Ali izgle-da, da smo mi u poslednje doba počeli da grešimo po nekom naročitom pravilu, i te svoje greške čak i da nepri-znajemo. Jer, prateči do danas pisanje naše sokolske štampe, i to bar u njenim glavnijim izlaganjima, svaki je brat i bez naročitog opažanja mogao doči do zaključka, da u našim sokolskim redo-vima nije baš sve u najboljem redu, i da ima dosta stvari o kojima bi trebalo povesti malo više računa, nego što je do sada vodeno.
Živimo u doba socijalne fermentacije, u doba i materijalne i moralne krize. kada prosvetni sokolski rad ima da
ži, da se jednoobrazno i na isti način odgajaju sokolske mase, celina. Zato je i došlo do takve centralizacije tehničkog rada, da se korisna inicijativa prenese na najšire područje, i da se napredne akcije sa bilo koje periferne tačke, preko centrale prenesu na sav sokolski rad.
U tom zbrajanju korisnih inicija* tiva najvažniju zadaču vrši pored sokolske stručne štampe i zbor župskih načelnica i načelnika.
Tu svoju zadaču zbrajanja i koordinacije mogao bi zbor župskih načelnica i načelnika da produbi i utvrdi uvadanjem jednog dogovornog i gene-ralnog plana rada svih župa za godinu dana. Jer osim tako zvanog saveznog programa, postoje i razni župski teh-nički programi (sletovi, posebne žup* ske utakmice, tečajevi, škole, izleti, letovanja). Kad bi sc svi ti programi pregledno i dogovorno sastavljali, si* gurno bi se radilo mnogo racionalnijc i saradnja medu župama bi bila življa. Granice župa nebi bile granice inicija-tive, več baš spone i prelazi, gde se inicijative susednih župa zbrajaju u jače i novo. I želimo sednici zbora načelnika uoči sledeče glavne skupštine Saveza 1933, da upotpune i sa ovim svoj dnevni red. — H. M.
nam ostanu krepka i zdrava, jer če sa* mo tako moči da u budučnosti odgovore u punoj meri svim zahtevima so* kolske misli.
Bračo i sestre! U ime tih koji stradaju i sirota koje se smrzavaju iskreno vas molimo, priskočite nam po svojim silama u pomoč — novčanim prilozima ili pak darovima u naravi — da može* mo očuvati tu našu budučnost da bi našemu Sokolstvu bila Čvrsta.
Znajte pak, da dvaput daje, ko brzo daje!
Sve darove — u novcu ili naravi — prima Sokolsko društvo na Jesenica-ma, Gorenjsko, Dravska banovina.
Pojedina društva neka šalju svoje darove — ako je iako moguče — skupno.
Zdravo!
Iv. Šega, s. r., starosta Sokolskog društva Jesenice.
And. Žvan, s. r.,
starosta Sokolskog društva Kor. Bela -Javornik.
dode do punog izražaja, i da pokaže najživlju aktivnost, dokumentujuči time svoju visoku sokolsku svest i zelju, da korisno i požrtvovano posluži i državi i narodu. Ne traže se danas samo nabrekle mišice i snažne grudi, več sc traži ceo čovek u pravom smislu te reči. Traži se čovek, koji če ima-ti sva prava i preduslove da se nazove idealnim čovekom. A takvog čoveka i gradanina treba i mora da vaspita i stvori prosvetni sokolski rad i oni kojima je taj rad poveren da ga sprovedu.
Naši su redovi danas prošarani članstvom svakojakih mišljenja, pogleda i nazora na samu sokolsku ideju, pa i na samo sokolsko delanje. Greše i pojedinci, pa čak i čitava društva. Svejcdno je, da li ovo dolazi zato što mnogi članovi Sokola nemaju ni pojma o osnovnim načelima i principima sokolske ideje i rada, ili namerno hoče da kompromituju celokupan sokolski rad. Ali je istina, da su svi takvi članovi u otsustvu potpunog poznavanja onoga najglavnijeg u Sokolstvu, a to je: sokolskog morala. A kao takvi vrlo su štetni po celokupan sokolski život, a i rad, pa je neophodno potrebno da se Sokolstvo sviju takvih članova što pre reši, da ne bi posle bilo doc-kan.
Kad je reč o moralnom čoveku-Sokolu, postoji bojaznost i to naročito danas, da ne ispatlnemo smešni sa jed-nim ovakvim idealnim zahtevom. Može nam se desiti da budemo ismejani i raffrdeni. Ali ipak zato Sokolstvu se
Pomozimo gladnoj SokolskoJ deci!
Bračo i sestre!
Pred sastanak naših prosveiara
God. III. — br. 14.
/LoVEN/Ko
/oKoL/TKo
Skupšiina Praškog Sokola
Dne 19 marta održana je skupšti-na matice Sokolstva, Praškog Sokola, na kojoj se je zamenik starešine brat Miiller setio toplim rečima sedamde* setgodišnjice društva, smrti starešine dr. Scheinera i jedinog živog člana prve skupštine praškog Sokola, br. Ot. Skrivana. Izveštaji društvenih funk-i eionera bili su otštampani u posebnoj brošuri od 105 stranica, što pokazuje ogromni rad, koji ova matica čitavog Sokolstva još i danas vrši. Samog članstva ima društvo oko 3700. Društvo ima razne otseke, pa i svoj lutkovni otsek za najmlade. Svi pokazuju veo« ma lepe rezultate. Kod izbora nove uprave bio je za starešinu izabran brat dr. JarosiLav Urban, za načelnika brat Antonin Benda, načelnicu s. K. Koša-rova i prosvetara brat dr. Zdenek Bažant.
Jubilej brala A. V. Pragra
Dne 25 marta slavio je starešina Sokola Kolin i počasni starešina Tvr-ševe župe, brat A. V. Pragr svoju 75= godišnjicu. Br. Pragr bio je več u mla= dim godinama oduševljen Soko, pa je
■ lliil i i
лгШШШ
■ ,
'> i )
. ,i
I
’ t
Шшш
Bral A. V. Pragr
i neko vreme vežbao s Tyršem. Nje* gove zasluge za Sokolstvo veoma su velike. On je prvi uveo u sokolsku or-ganizaciju vežbanje naraštaja. Niz go-dina bio jc starešina sokolskog dru* štva Kolin i Tyrševe župe, na kojim položajima još i danas aktivno radi. Član je i odbora COS. Sa svojim ra* dom, danas kao i u mladim godinama, može mnogima da služi kao uzor. Želimo bratu Pragru, koji jc više puta pohitao medu nas na naše sletove i koji je uvek bio naš iskreni prijatelj: Na mnogaja ljeta!
Sokol Kralove Vinohrady
Najjače praško društvo je bez sumnje Sokol na Kraljevskim vinogra-dima, koji broji 2855 članova, 1366 čla* niča, 484 naraštaja i 2067 dece; dakle svega preko 6772 pripadnika. Vežbalo je poprečno na sat 302 člana, 320 članica, 109 muškog naraštaja, 110 žen-
skog naraštaja, 554 muške dece i 587 ženske dece. Društvo ima sledeče sekcije: hazene, biciklističku, mačevalač-ku, smučarsku, Sakoatletsku, plivačku i veslačku. Dalje ima društvo i svoju pozorišnu sekcij u i lutkovni otsek.
Sokol Kralavo Pole
Kao primer svestranog rada u češkoslovačkim sokolskim društvima navadamo Sokolsko društvo Kraljevo polje (to je jedno od sokolskih dru* štava u Brnu). Po godišnjoj statisfcici u društvu vežba poprečno 181 muške i 312 ženske dece, 48 muškog narašta* ja, 63 ženskog, 134 člana i 141 članica. Društvo ima i svoju hockey momčad u više postava, koja je s uspehom odigrala 15 utakmica. Dalje vadi u društvu i otsek za odbojku; ovogodišnju sezonu taj je otsek več otvorio utak= micom s bratskim društvom Brno 'i, pobedivši sa 5:3. I otsek hazene lepo napreduje, a lakoatletska sekcija pri-prema takmičenja u trčanju. Mačeva-nje vodi štabni kapetan br. Sekanina, a za članicc održava se posebni tečaj za ritmiku. Iz ovoga može se videti, koliko je u češkoslovaškim sokolskim društvima rad svestran, a da se pri tome ne zanemaruje i vežbanje po Tvrševom sistemu.
Iz ukrajinskog Sokolstva
Na čelu dosta rašircne organizacije Sokila u Poljsko] stoji društvo »Sokil« u Lavovu, koje se naziva »So-kil Batko«, t. j. otac. Ono vodi društva i otseke po Galiciji. Lavovski So* kil takoder izdaje i svoj list »Sokilski visti«. Decembarska skupština Saveza Sokila zaključila je, da sva društva srazmerno doprinašaju za izgradnju sokilskog stadiona u Lavovu. Pored sokilskih društava u Po'ljskoj, posebno u Galiciji, postoje nekoja društva i iz-van Poljske i to u Podjebradima (ČSR) i u Ameriei, a osobito u Argentini.
U časi Tyrševog spomena
Sokolsko društvo u Trebiču u Moravsko) zgradilo je s velikim troskom
vima svoj vlastiti stadion, oko kojega je uredilo lep vrt, koji je sada nazvalo Tvrševim imenom. Podjcdnako setila se je uspomene ustanovitelja Sokolstva prigodom stogodišnjice njegova vodenja i opština mesta Nachod, koja jc svoju najprometniju ulicu nazva'la Tyrševim imenom.
Ruski sokolski dom u Šanghaju
Šanghaj nam je poznat naročito sada vadi vatnih bovba, koje su pla-nule izmedu Japanaca i Kineza. Naš list je medutim doneo, da u toj metropoli Dalekog Istoka postoji i veoma jako rusko sokolsko dvuštvo, 'koje je upravo nedavno podiglo svoj vlastiti sokolski dom na području Ruskoga bratstva. Tu društvo ima svoje velike vežbaonice i letnje vežbalište, nadalje pisarne, čitaonicu, dvoranu za preda-vanja i ostale potvebne prostorije. Za* nimljivo je nadalje, da je upvavo za vreme bovba koje su se tamo vo= dile medu Japancima i Kmezima po-menuto sokolsko društvo odigralo s japanskim vojnicima utakmicu u bas-ket-ballu i odneTo pobedu.
(Nastavak sa 1, str.)
nameče da vaspita i pruži današnjem našem društvu čoveka, sa potpuno jasnim i uravnoteženim socijalnim, moralnim i nacionalnim pojmovima, koji če u zdravi i močan organizam velike Jugoslavije utisnuti zdravu i snažnu d usu.
Svi primitivni instinkti, koji su ležali duboko sakriveni u unutrašnjosti duše čovečije, danas su ponovo vaskr-sli, pvobudili sc, i jedini im je cilj što bolje iskoviščavanje zemaljskog života. Mnogi istoriski kolosi nestali su sa lica zemljima usled pomanjkanja po-trebnog moralnog kapitala. Velika i silna rimska imperija, ponosno i razuzdano francusko plemstvo, srednjovekov-na hegemonija crkve, koja je na kolčnima držala i same vladare, pa i naša sestra Rusija — sve je to nestalo i rasplinulo se, kada je u njihovim močnim organizmima nestalo i onoga naj-potrebnijeg minimuma moralne doze, koja ih je držala i opasavala.
Možemo misliti i prasudivati kako hočemo o moralu i etici, ali ipak osta-jc istina: da je moral neophodan za opstanak kako pojedinca, tako i sva-koga društva i zajednice. Niko ne želi nikomc sudbinu istoriskog mrtvaca, a najmanje smo mi Sokoli ti, koji bi takvih i sličnih želja imali prema nama samima i našoj sokolskoj zamisli. Pa kada jc to tako, onda naša brača župski prosvetari, i ostali sokolski prosvetni radnici, neka ispitaju sve činje-
nice prosvetnog sokolskog rada do danas, a istomc neka osiguraju potpun uspeh u budučem sokolskom radu do konačne pobede. Ovo je jedna iskrena želja pravih i istinskih Sokola kraljevine Jugoslavije!
Srb. S. Petrovič — Torža.
SIRITE SOK. (SLASNIK
Priporočamo bratskim društvom, ki potrebujejo godbene instrumente tvrdko
Anton Janda,
velkovyroba hudebnih nastroju
HODONIN (Č8R)
.*
katera nam je dobavila solidne in dobro uglašene instrumente za primeroma zelo nizko ceno. Smo s to tvrdko v vsakem pogledu zelo zadovoljni.
Godbeni odsek Sokola v Ribnici na Dolenj,
Sokolstvo i škola
U »Sokolskom Glasniku, u jednom od poslednjih brojeva naročito, izišle su neke primetbe na rad u Sokolstvu nekih direktora gimnazija, koji ili malo, ili čak nimalo posvečuju pažnju Sokolstvu. Čak neki direktori naročito ote-žavaju taj rad, što je svakojako za žaljenje. Sreča je samo u toliko, što je ovakvih sokolskih protivnika mali broj, ali baš radi toga malog broja ja ovo i pišem. Ovo nerazumevanje poj edinih šefova prosvetnih ustanova prema Sokolstvu navela me je da održim i jedno predavanje na godišnjoj skupštini Sokolske župe Niš pod govnjim naslovom.
Savadnja Sokolstva i škole ima za naš navod jedno osobito značenje; a naročito kad se zna da su ta dva čini-oca sinteza naše rasne duhovne i telesne radljivosti. S ovim činiocima se stvara jedan silan pokret narodni, koji treba da pokaže našu snagu i našu moč. A ta snaga naša i ta moč če se pokazati ako se Sokolstvo i škola ve-žu jednom tesnom saradnjom, koja če svojom čvrstinom sliti ova dva činioca u jednu močnu i neprobojnu falangu, u kojoj če, u glavnom, ležati i snaga naše države. Put, kojim naše društvo, naš narod treba da pode ka nečem višem, moralnijem, ka nečem što če našu naciju staviti u prvi rad, ide kroz školu i Sokolstvo. I kad se bud^ je-•lanput postiglo, da svi naši redovi, celo naše društvo prode kroz sokolanu i školu, onda če se tek postiči ona potrebna harmonija i celina u našem na-icdu, koja je potrebna da ga potpuno osposobi za daljnja kulturna i nacionalna stremljenja.
Još u staro doba, kad je ljudska kultura tek počela da napreduje, pokazalo se je kao neminovno, da bi se ljudski organizam što jače razvio uvo-denjem telesnog vežbanja. Ta vežbanja su sc ubrzo sistematizovala, a kod nekih starih naroda toliko razvila, da su ona postala prava narodna škola telesne kulture. A koliki se značaj prida vao toj telesnoj kulturi najbolje nam pokazuje čmjenica što je u tom poslu bila angažovala i država kao celina. Najbolji primer su nam, u staro doba, za to Grči — docnije Rimljani. I jedni i drugi su smatrali da je telesno vaspitanje neophodna potreba nacije, kako bi se u tom telesnom vaspitanju osposobili za mnoge podvige, koji za-uzimaju najlepše stranice njihove isto-rije. No i Grči i Rimljani, a Grči naročito, ti videle da s telesnom kultu-rom mora iči i duhovna, te su i u tom pogledu snažno koraknuli napred, stvo-rivši svoje čuvene gimnastikone, koji su bili žarišta njihove telesne i duhovne kulture, pa sledstveno tome i žarišta njihove nacionalne moči.
U njihovim gimnastikonima podjednako se negovalo: trčanje, skakanje, hvvanje, bacanje diskova, bacanje kopija, plivanje te muzika, pesma, di-jalektika i t. d., i smatvali su, da ono-mc Grku, koji ne zna bar da- pliva i svira, nema mesta u društvu.
Tako je kod Grka i Rimljana išla ruku pod ruku telesna i duhovna škola i vršila tako močan uticaj u odabi-ranju svega onoga što je činilo čast tim narodima i što je bilo na ponos tih naroda.
U srednjem veku, moramo priznati, osetilo se vrlo jako opadanje ova-kvog duhovnog i telesnog vaspitanja, usled toga što se pojavilo hriščanstvo, s čijim su se moralom sukobljavala ovakva shvatanja. Pozna to je hrišean-sko srednjevekovno shvatanje o duši i telu. Po hriščanstvu duša je tvorevi-na božanska, a telo davolska, pa se, prema tome, tveba više starati o duši nego o telu. Jasno je da pod ovakvim shvatanjem nije moglo biti reči o nekom sistematskom telesnom vaspitanju, te j c ova tako potrebna grana za naše održanje bila zanemarena.
Medutim, sa pojavom humanizma i Renesansa, u početku novoga veka, kad se u svetu pojaviše racionalističke i realističke ideje, onda sc poče ukazi-vati veča pažnja i pitanju telesnog, a zajedno s njim i duhovnog vaspitanja omladine. A XIX vek je, u tome pogledu, od naročite važnosti za nas, j er su u njemu ponikle mnogobrojne gi-mnastičke organizacije, koje uskoro postaše stubovi nacija, jer se kroz njih sjediniše duhovna i telesna škola i počeše snažno krčiti puteve jačem duhovnom i telesnom vaspitanju. Jedna tako jaka organizacija, koja je najlepše, najjače i najdoslednije sjedinila telesno i duhovno vaspitanje jeste _i naše Sokolstvo. Ono se baš u tome i razlikuje od svih gimnastičkih organizacija, jer je na najširoj osnovi rešilo to pitanje.
Ali da bi naše Sokolstvo zaista do kraja odgovorilo svomc pozivu, i da bi nas svojim uzoritim vaspitanjem stavilo u prvi red medu kulturne narode, potrebno je da se kroz Sokolstvo udruže svi oni činioci koji su kod nas od vitalnog interesa. Ti su činioci svakojako Sokolstvo i škola. A Sokolstvo i škola su zbilja dva činioca, dva stu-ba, na kojima u glavnom počiva vita-litet našega naroda, i u koliko se ova dva činioca više spoje, sjedine^ u toliko čemo prc rešiti problem naše teles-
ne i duhovne kulture, naše telesne i
duhovne otpovnosti.
Stoga je preka potreba da sve naše škole, svih vrsta i tipova, jednoduš-no, iskreno i s ljubavlju prihvate Sokolstvo i sokalanu, u kojima su skon-centrisani svi atributi za što veči, jači duhovni i telesni prosperitet naše omladine pa i celog naroda. I kad se sve naše škole budu svrstale u Sokolstvo, onda neče nista moči sprečiti to Sokolstvo da ne dopre čak i u najuda-ljcnije i najzabačenije krajeve naše mile domovine.
Ne treba zaboraviti, da je naša škola jedna živa sila, koja buja, napreduje i koja stvara generacije sposobne da ponesu ovo breme, što se zove život, a da našoj domovini, našem narodu stvore bolji sprovedljiviji život. Ali škola nebi mogla sama da izvrši ovaj zadatak, ako joj nebi došlo u pomoč Sokolstvo, jer škola obraduje, kao što se zna, duhovnu stranu, a Sokolstvo dolazi da to vaspitanje dopuni u telesnom pogledu. I tako škola i Sokolstvo, ruku pod ruku, vrše onaj veliki posao, što sc zove kulturni i ekonomski napredak. Oni vrše jednu ve-liku misiju, koja treba da učini naš narod otpornijim, jačim, stavljajuči ga u prvi red kulturnih naroda. Naša duž-nost je, u prvom redu nas prosvetnih radnika, koji vodimo tu školu, a onda i svih ostalih umnih i fizičkih radnika, da svesrdno pomognemo ovu saradnju.
»Drvo se savija dok je mlado« — kaže naš narod. I to je jedna velika istina. Našu omladinu treba još iz rana navikavati na sve one lepe osobine, којЂ čine čoveka čovekom. A to če se postiči, ako svu našu omladinu upu-timo pored škole još i u Sokolstvo i sokolanu, gde če se još iz malena naučiti redu, radu i disciplini, a zatim podiči i ojačati svoje telo i svoj duh i tada postati jedna hžftmonična celina, koja ima i može da se odupre sve-mu onome što otežava život.
I kad smo sve ovo razmotrili, mora nas čuditi činjenica, da ima još i
takvih ljudi, naročito prosvetnih radnika, koji neče ili ne mogu da shvate Sokolstvo. Na završetku, mi želimo da oni prime k srcu ovc napomene, inače nas navode na pomisao da svesno ili nesvesno čine greh prema našoj omla-dini, prema našem narodu.
Prof. Dura Mrvaljevič — Negotin.
Sokolska radio« predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD.
Priletnji ciklus sokolskih radio= predavanja, koja su posvečena proslavi lOOgodišnjice Tyrševog vodenja i IX svesokolskom sletu u Pragu, obuhvata sledeče teme, o kojima če se predavati preko beogradske radio-stanice po navedenim datumima:
dne 1 IV br. dr. Ivan Lah: Ma-saryk i Sokolstvo,
dne 8 IV br. prof. Josip Nikšič: Češkoslov. Sokolstvo i češkosl. narod.
dne 15 IV br. prof. Fr. Malin: Stvaranje češkoslovačke države,
dne 22 IV br. dr. Kudela: Ulogd Sokolstva pri stvaranju češkosl. legija, dne 29 IV Poslanstvo ČSR: Sa-vremena Čehoslovačka,
dne 6 V br. prof. dr. Kršič: Češkoslov. savremena književnost,
dne 13 V br. Mih. Vukdragovič: Češkoslov. savremena muzika,
dne 20 V br. Pera Palavičini: Češkosl. savremena likovna umetnost, dne 27 V Poslanstvo ČSR: Češko-slovačka privreda,
dne 3 VI br. dr. Glavinič: Češkoslov.-j ugoslov. saradnja,
dne 10 VI br. prof. Fr. Malin: Praha i praške znamenitosti,
dne 17 VI br. dr. N. Mrvoš: Praški svesokolski sletovi,
dne 24 VI br. M. Vojinovič: Organizacija IX svesokolskog sleta,
dne 25 VI Sletski odbov: Pvaktične uputc za IX slet.
Predavanja se održavaju svakoga petka od 20—20.30 časova.
ГК svesokolski slet ц Pragu
23.000 Sokolica vežba
Parasi učešća žena — Ovoga pula sarađuju 1 najmanja deca
U sokolskom radu ima žena iste dužnosti i ista prava kao i muško članstvo, a zbog toga i posve samostalan pravac i cilj. O saradnji članica, odnosno ženskih kategorija uopšte, izjavila je dopisniku »Prager Presse« na* čelnica čOS, sestra Marija Provazni-kova, izmedu ostalog sledeče:
Ovogodišnji slet,. što se tiče sa-radnje žena, znači nov korak u produ* bljcnju značenja ženskih vežbi. Drugim rečima: polaže se važnost na telo« vežbenu vrednost vežbi, ali pri tome ne napuštamo ni estetske vidike. L^ praksi ovo znači, da če sc sadašnje vežbe sastojati iz stalnih pokreta bez zadrška u pojedinim položajima. Ako pomnožimo sve pokrete sa 17.000, koliko če biti vežbačica, onda če se gle= daocu pružati slika ogvomnog talasa-nja mova cvvenih rubaca. Pokreti vežbi su meki, elastični i ne oštri, tvrdi, a imaju ipak veču vrednost za žene. Sto time mislimo da kažemo? To, da ovakove vežbe imaju bolji uti* caj na organizam žene, osobito na unu-tarnje organe: srce, pluča i t. d., a i na čitavo telo, koje treba da bude elastično. Pri tome ima da se povisi i ko* ordinaciona sposobnost, t. j. da se od-jednom izvede više pokreta i to sevr* šeno. Prepuštam auktorici ovih vežbi, sestri Boženi Matej ovic-Holevočkovoj, da ona sama jednom zgodom kaže ne-što više o značenju, nameri i sastavu svojih vežbi. Ja mogu da o njima kažem još samo ovo, a to je, da ovc nove vežbe znače preokret od simbolizova-nja pojedinih pokreta ka harmoničnom sredenju u estetsku celokupnost.
Takmičenja članica, kojima sc neki još i danas protive, jednako donose potpun preokret dosadašnje tradicije: naime, ta če se takmičenja prirediti tako, da baziraj u na pokusima spo* sobnosti, koji su prošle godine uve-
deni po svim jedinicama ČOS. Prema
rezultatima tih pokuša, vežbačice če se razvrstati u pet grupa, od kojih če se moči takmičiti i na sletu samo prve tri. Za svaku ovu grupu odveden je naročiti plan vežbi (iz samih prvina), a ne više kao do sada gotove vežbe, i baš ovaj način omogučuje, da če sc članicc moči takmičiti u vežbama, koje če im do pre samih takmičenja biti nepoznate, ali če zato one več savladi* vati njihove pojedine elemente, iz kojih su vežbe sastavljene.
Ovim postizavamo dva velika efekta: redovita telovežba žena u vež-baonicama, zbog priprema za slet i takmičenja, nije ometana, a niti sc time narušava metodika redovitog vežbanja, i konačno, time se je skoro do kraja izbeglo deljenju vežbačica na one koje se pripravljaju za slet i na one koje neče na sletu uzeti učešča.
Koliko če članica takmičiti još sc ne može tačno reči, jer če biti rezultati izbirnih takmičenja poznati tek u maju, ali se možemo nadati, da če učgšče biti jače, jer je i prijava za proste vežbe mnogo više nego 1926. godine, kada je u prostim vežbama vežbalo 17.000 članica. Dosada broj prijavljenih iznosi 25.000 članica, i jer če tako moči da nastupe u dve grupe, ovc če sc godine članicama ipak jednom ispuniti že')ja, da mogu bar jedan dan da posmatraju proste vežbe i slet-ske nastupe što dosada nije bilo mo-guče.
Vežba stavi j e dece (od 9 do 14 go= dinc) sastavljene su tako, da sc što više približc dečjoj duši. Zato su vedre i žfvahfle kao igre. Još jednu novost prinaša ovogodišnji slet, naimc nastup najmladih, t. }• ženske dece od 6 do 9 godina, da sc i oni mogu takoder pokazati javnosti, a što če svakako pru= žati naročito ljupku sliku.
/AVE
Izmena u pravilniku za društva
Sednica plenuma savezne uprave održana 6 marta o. g. donela je zaklju-čak da se dopuni § 17 pravilnika za sokolska društva i to:
»2-go začelo 17 § pravilnika sokob skog društva dopunjujc na taj način, što če iza teksta »1—2 zamenice načel-
nice« dočl tekst »blagajnika«, te če 2-go začelo ovoga § nakon ove dopunc glasiti: »starešine, njegovog zamenika, tajnika, pretsednika prosvetnog odbora, načelnika, 1—2 zamenika načelnika, načelnice, 1—2 zamenice načelnice, blagajnika, 1—10 članova, 5—10 zamenika i 3—5 revizora i 3—5 zamenika.«
Ova je promena obvezatna za sve jedinice Saveza.
Is načelništva i iež>ničbiog odbora Saveza SKJ
џттт
Iz sednice saveznog TO
od 29 marta 1932.
Savezni načelnik br. Bajželj otva-ra sednieu i obaveštava, da je prva tačka dnevnoga reda sednice priprava za izbirna takmičenja članova i članica za slovensko prvenstvo, a koja če se održati 2 i 3 aprila o- g. u Ljubljani.
0 torne stvoreni su potrebni zaključci. Pored toga što je odreden vršni red takmičenja, zaključilo se je da se vršni red takmičara odnosno takmičarki od-luči žrebanjem. Za svaku vežbu biče dopusten popravak, za što če se onaj, koji želi imati popravak, odmah pri* javiti čim izvede vežbu. Pri skoku u vis, kao također i pri skoku sa šta-pom, za svaku visinu biče dozvoljena dva skoka. Kugla če se bacati sa svakom rukom po tri puta i vrediče naj* bolje bacanje. Kako su na konju u du-žinu odredena dva skoka, svaki skok oceniče se posebno sa do deset tača-ka, a ukupno postignute tačke pak de-liće se sa 2.
Za sednieu zbora župskih načelnika stigli su sledeči važniji predloži: br. Macanoviča, čJana saveznog TO, glede pravilnika za takmičenje u pli* vanju; br. Prohaske, iz župe Kragujevac, glede dužeg boravljenja i puto-vanja po čehoslovačkoj prigodom sve* sokolskog sleta; župe Zagreb glede od-redenja gradiva za prednjačke ispite
1 za potpore sokolskim četama za uče-šee na svesokolskom sletu u Pragu, župe Mostar glede priredbe tečajeva za učitelje i glede osnivanja šfcolskih otseka za decu i naraštaj sokolskih četa, nadalje glede postavljanja i pre-meštavanja učitelja, sokolskih radni-ka, te glede potpora opština za ure* denje vežbal sla na otvorenom, odnosno za prepuštanje zemljišta u tu svrhu; župe Osijek glede izdavanja vežaba kao gradiva za telovežbačke satove u vežbaonicama; župe Ljubija*
na glede izdavanja dozvole matičnom društvu Ljubljanskom Sokolu, koje naredne godine slavi svoju sedamde-setgodišnjicu, da tom prilikom može prirediti veči slet i to pod naslovom »Jubilejna slavnost« te da bi društvo smelo pozvati na saradnju sve župe i sva društva SKJ. Predlaže ujedno da se u isto vreme priredi savezno meuu-sletsko takmičenje. Nadalje predlaže: promenu pravilnika za sokolske ja-jačke otseke u glavnom s razloga, da u mestima, gde ima više soivoiskiii društava, nebi bilo dopušteno osniva-vanje takoder i više jahačkih otseka; promenu pravilnika o prednjaek'm is* pitima; sastav i izdavanje novih zapovedi na slovenačkom za Dravsku ba-novinu; preradu takmičarskog reda ; izradbe takmičarskog reda za naraštaj; dozvolu za nošenje vežbačkog kroja za članice vcžbačice pri svim nastupi-ma u Pragu. — O navedenim predlo-zima povela se je temelljita i stvarna rasprava te se sa zadovoljstvom utvr-dilo važnost nekojih predloga, koje če trebati usvojiti i, što pre ih oživotvo* riti. Glede nekojih pitanja utvrdilo se je, da se več nalaze u toku konačnog rešenja. Predlog br. Macanoviča glede pravilnika za takmičenje u plivanju raspraviče se na narednoj sednici. Glede predloga župe Ljubljana za pro-sllavu 70*godišnjice Sokola - matice u Ljubljani, koja je ujedno i 70-godišnji-ca jugoslovenskog Sokolstva, TO sa* glasio se je s time, da bi se radi važnosti te proslave priredio u Ljubljani pokrajinski slet. koji bi bio obavezan za sve župe Dravske banovine kao takoder i za neke obližnje izvan ove banovine. — Br. Prosenc pripremio je za sednieu zbora župskih načelnika predloge glede znakova na svečanim krojevima i na krojevima sokolskih četa za vodnike te glede vežbačkog odela naraštaja kao >i promene kroja za mušku decu.
Kupujte zastave kod I. Neškudla, Ljubljana
»Iz telovežbačKog sveta« ..тпптлттшптттттттшттт
BUGARSKI JUNAČI U BROJKAMA
Savez bugarskih Junaka broji sedam oblasti (župa) i to: Vidinska sa
32	društava, Sofijska sa 29 društava, Trnovska sa sedištem u Loveči sa 25 društava, Trakijska sa sedištem u Plovdivu sa 21, Balkanska sa sedištem u Slivenu
18, Dunavska sa sedištem u Rušču-ku sa 13 i Črnogorska sa sedištem u Varni sa 13 društava. Svih jc dakle je* dinica 151, i to 76 u gradovima i 75 po selima. Svih članova ima 40.000. Vež-baonice ima 12 jedinica, a 10 društava svoja igrališta. U Sofiji izgraden je pored toga i veliki stadion, koji je stajao preko 3,000.000 leva. Glavni organ sa-veza je »Zdrave i sila«, koji ima oko 3000 pretplatnika. Za prednjake izdaje savez list »Glavatar«, koji se sada, jer je broj pretplatnika silno opao, spaja s glavnim zvaničnim organom.
PAUL DE BRUYN U IZVRSNOJ FORMI
Poznati nemački maratonski lako-atleta Paul de Bruyn nalazi se sada, po poslednjim vestima, u odličnoj formi, pa če biti jedan od najboljih atleta koji
če zasfupati Nemačku na olimpijadi u Los Angelesu.
PROPAGANDA ZA TELESNI UZGOJ U POLJSKOJ
Državni ured za telesni uzgoj i predvojničko obrazovanje priprema ve-liku propagandu za telesne vežbe, i to putem radio-predavanja, sa sastan-cima, kroz štampu i t. d. Istovremeno priprema se izrada nekoliko filmova telesnouzgojnog sadržaja: o plivanju, smučanju, boksu, lakoj atletiei, prostim vežbama i t. d.
PARIZ ZA TELESNI UZGOj
Načelstvo pariške opštine ima go-dišnjc u svom proračunu predvideno za podupiranje telesnog uzgoja sumu od 300.000 franaka. Ova se potpora de-
li	razmerno svim pariškim telesnouz-gojnim organizacijama po njihovoj brojnoj i kvalitativnoj jačini i važnosti. Na prvom se mestu podupiru gim-nastičke organizacije.
VEČER ČEŠKOSLOVAČKOG TELESNOG UZGOJA U LYONU
U martu priredila je češkoslovačka kolonija u Lyonu propagandno veče eeškoslovačkog telesnog uzgoja pod protektoratom gradonačelnika i pozna-tog francuskog političara Herriota. Prva tačka programa bila je pozdrav praške radio-stanice, koja je ujedno raza-slala i poziv na svesokolski slet. Profesor lyonskog univerziteta Prucha go-gorio je o češkoslovačkom telesnom uzgoju, o telovežbenim organizacijama, a naročito o Sokolstvu. Sledile su zatim razne veoma lepo uspele vežbe, s kojima je program zaključen.
ŠVEĐANI SU EVROPSKI MAJSTO-RI U HOCKEYU
Koncem februara i tokom marta održana su u Berlinu takmičenja za prvenstvo u hockevu, u kojima su neoče-kivano pobedSi Svedani, koji več nekoliko godina nisu učestvovali u tim tak-mičenjima*. Na drugom mestu su Au-strijanci, na trečem Švicari, na četvr-tom Nemci, a na petom Čehoslovaci, koji su mogli postiči bolje rezultate, da za vreme takmičenja nisu otpali naj-bolji češki igrači hockeya Maleček, Do-razil i Pušbauer.
f Vladimir Bandurski, poljski bi-skup — Soko. Nije bio začlanjen u Sa-vezu poljskih Sokola, ali je bio Soko po svoj svojoj duši. Umro je naglo dne 6 marta o. g. u Vilmu, gde je pro* veo zadnje dane svoga života. Svečenik bio je 44 godine, 25 godina biskup, pre rata u Lavovu. Na njegov se je sprovod u Vilno dovezao i sam pret-sednik republike, Ignacije Mošicki. Na njegov grob dao je položiti venac i maršal Pilsudski, koji sada boravi u Egiptu.
Njegova je slika u glavnim pote-zima: svečenik, koji je apostolskom reč ju i junačkim podvizima ratovao za slobodu Poljske. Nije izneverio Pilsud-skoga ni kasnije, iza rata. Pod kraj godine 1906 postao je biskup u Lavovu. Velik je več onda bio broj njegovih oduševljenih govora, kojima je nago-veštavao blizinu oslobodenja Poljske. On je prvi pokazivao na Josipa Pilsud-skog, kao na onoga, koji če »narod iz* vesti iz kuče ropstva«. Kad je neposredno pred svetski rad u Lavovu umro zadnji član poljske narodne vlade iz vremena ustanka 1863, Josip Janov-ski, progovorio je na sprevodu Pilsudski: Bandurski je čuo njegov govor i rekao: »Posle takvog govora ne govori se više. Dolazi čin ...«
Bandurski je okupljao oko sebe mladež streljačkih družina i sokolsku omladinu. U početku rata skinuo je biskupsku mitru, zamenivši je vojni-čkom kapom, ukrašenom belim orlom te je otišao na front u rovove legio-nara Pilsudskoga, koji su onda sačinja-vali jezgru poljske vojske.
Bandurski je bio majstor reči te su njegovi religiozni govori, stilistički savršeni, izišli i u štampi,- na pr. »Duha nemojte gasiti!« (1911), »Požrtvovnoj krvi čast!« (1928).
DnelO marta o. g. dogodilo se je u Krinici, gorskom klimatskom mestu pod Tatrama, ovo: oficiri, koji su ta-mo boravili na lečenju, naručili su sv. misu za svog dragog umrlog biskupa; posle mise očekivali su, da če svečenik pregovoriti koju reč o pokojniku ili barem izmoliti očenaš za njegovu dušu. Ali svega toga nije bilo...
Večina poljskog svečenstva naime nije s te srane, na kojoj je stajao bi-skup Bandurski.	Fr.	I.
70=godišnjica Gabriele Preissove.
Velika prijateljica Jugoslovena i poznata književnica Gabriela Preisso-
Gabriele Preissova
va, koja često dolazi i na odmor u naše krajeve, a koje je i opisala u nekim svojim novelama, ovih dana navršila je u punom zdravlju svoju 70-godišnjicu. *
Nemačka kolonizacija u južno j Koruškoj. Več nekoliko godina pokušava se germanizirati južni deo Koru-ške, koji je slovenački, te se u tu svrhu, pomoču raznih organizacija, oso-bito Siidmarke, Deutsche Wacht i Schulvereina kupuju mnoga dobra i imanja od siromašnih slovenačkih po-sednika. U svrhu nemačke kolonizacije pak, nisu u ove krajeve dolazili samo Nemci iz Austrije, nego čak i iz Nemačke, a u poslednje doba priliv »Rajhovaca« bio je tolik, da se je več nemačko-nacionalni Heimatsbund ob-ratio na državnog kancelara spomeni-com, da se prepreči priliv elemenata iz Reicha, jer je to na štetu domačeg elementa. Dosada je koloniziranih iz Nemačke u slovenačkom delu Koruške, koji pripada Austriji, 144 kolonista.
•
Ovorenje prometa na najvećem mostu sveta. Dne 19 marta predan je u Sydney-u (Australija), uz velike svečanosti, največi most sveta s jednim lukom. Od 13—24 sati prešlo je preko mosta oko 300.000 ljudi. Navala je bila tolika, da jc palo u nesvest skoro 500 ljudi, a nekoliko ih je bilo pregaženo. «
Smrt senatora Gustava Habrmana.
Dne 22 marta umro je u Pragu senator i bivši ministar Gustav Habr-man, koji je iako je pripadao socijal-noj demokraciji, bio i velik češki patriota i borio se za samostalnost čeho-slovaka. Bio je po zanimanju radnik, strugar. Putujuči po svetu, bio je i nekoliko godina u Americi, stalno se vas-pitavao, tako da je, vrativši se kuči, ubrzo postao jedan od vodečih članova češke socijalne demokratije.
«
200 godišnjica komponiste J. Hay-dina. Dne 1 aprila 1732 godine rodio se Josip Havdin, jedan od največih komponista 18 stoleča, čije su mnoge kompozicije još i danas osobito privlačne tačke velikih koncertnih programa. Njegove naj veče kompozicije su: »Po-vratak Tobije«, »Stabat mater«, »Stva-ranje sveta« i »Godišnje dobe«. Kako je Haydin bio plodan komponist i ve* like invencije pokazuje broj njegovih kompozicija. Napisao je 150 simfonija, 85 gudalačkih kvarteta, 30 tria, 5 oratorija, 15 misa i mnogo manjih kompozicija za klavir, violinu ili solo peva-nja. Umro je u Beču 9 svibnja 1809 godine.
»Sokolič«, br. 3 za mesec mart, izi-šao je iz štampe i donosi sledeči sadr-žaj: Tyrševa godina. — Smučarska takmičenja na Strbskom Plesu. — 82 ro-dendan brata T. G. Masarvka. — Vu-levo viteštvo. — Goethe. — Veran san.
— Ciril Crha — načelnik. — Samood-brana. — Ratna sudbina jednog dobro-voljca Čehoslovaka. -— Brat Jan Čapek.
— Kralj Matjaž. — Raspored nastupa
i	takmičenja sokolskog naraštaja za IX svesokolski slet u Pragu. — Naši pesnici. — Radovi našeg naraštaja. — Glasnik. — List donosi i ovoga puta lep broj vrlo uspelih slika. — Godišnja pretplata 20 Din, a naručuje se kod uprave sokolskih listova u Ljubljani, Narodni dom.
»Kalendarz Sokoli na rok 1932.« U
Krakovu izašao je džepni kalendar za poljske Sokole, koji sadržava stastisti-čke preglede svih slovenskih sokolskih saveza. Kalendar izdao je u vlasti-toj nakladi brat Gustav Iloloubek, načelnik I okružja krakovske župe. Na čelu kalendara stoji ova posveta: L-godini 1932 slavi čitavo slovensko Sokolstvo stogodišnjicu roden jr. ura. Miroslava Tvrša s mnogim sveča,lostima i
n m
priredbama, a uspehu tih proslava na- ; menjena je i ova knjižica, koja treba da pokaže jačinu i rad čitavog Sokolstva.
»Za bratom Hellerom«. Pod ovim naslovom izdao je br. Karel Bima jed-nu vrlo zanimljivu spomen-knjigu na preko 360 strana o pokojnom podsta-rosti ČOS i pretsedniku sletskog odbora ovogodišnjeg svcsokolskog sleta br. dr. Karlu Hclleru. Knjiga br. Bime vrlo je lepa ilustracija rada pk. br. Hellera, u kojoj se na jedan ubedljiv način opisuje pokojnikovo delovanje u Sokolstvu u svim mogueim funkcijama koje je u Sokolstvu obnašao, uopče kao član na svim vodečim i podredenim polo-žajima. Iz svih pokojnikovih dela kao
sokolskog radnika iskače njegova du-boka vera u sokolsku stvar, u veren j e u njemu opravdanost i potrebnost, da nam pokojnikovo mišljenje o Sokolstvu, na koje je gledao tolikim optimizmom, može da bude uzorom. Ko je imao prilike da lično upozna pk. br. Hellera, divio se je njegovom radu, nje-govom mišljenju i nazorima. Njegovo zlatno sokolsko srce, njegova odanost zajedničkoj stvari, sve jc to bilo prežeto jednim velikim samopožrtvova-njem. Sve ove velike pokojnikove vrline niže i slika tako verno br. Bima u svojoj knjiži, koja je izišla kao IV sve-zak sokolske knjižnice ČOS »Naši uzori«.
Župa Celje
ŽUPNI PROSVETNI ZBOR.
Župni prosvetni zbor (sestanek prosvetarjev vseh župnih edinic) se vrši v nedeljo, dne 3. aprila ob 9. uri dopoldne v mali dvorani Narodnega doma v Celju.
Dnevni red:
1. Otvoritev sestanka po predsedniku ŽPO br. ing. Burniku.
2. Dramatika na naših odrih — re* ferent br. ing. Burnik.
3. Vodstvo in organizacija pevskih in glasbenih odsekov — ref. br. Hajnšek Franjo, Sv. Jurij ob j. ž.
4. Vodstvo društvene administra* cije in društvenih prireditev — ref. br. Rejec Franjo, Šoštanj.
5. Kakšna naj bodo predavanja in nagovori pred vrsto in kako se naj vršijo— ref. br. Roš Franjo, Celje.
6. Organizacija prosvetnih šol in tečajev — ref. br. Pivc Maks, Žalec.
7. Pomen trezvenjaštva in štednje v sokolskih vrstah — ref. br. Železnik Marjan, Sevnica.
8. Lutkovna gledališča — referent br. Berce Rafko, Šmarje pri Jelšah.
9. Minimalni delovni program društvenih prosvetnih odborov — ref. br. Edgar Vončina, Trbovlje.
10. Program ŽPO v tekočem letu
—	ref. predsednik ŽPO br. ing. Burnik Vlado.
1.	Predlogi in slučajnosti.
Razprava slednje točke se bo na* daljevala še popoldne od 13.30—15.30, ako bi dopoldanski čas ne zadoščal.
Vse bratske župne edinice so pozvane, da pošljejo na zbor svojega prosvetarja, ako bi bil ta zadržan, pa njegovega namestnika.
Župa Cetinje
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE.
Iako je Sokolska župa Cetinje po svojoj teritoriji vrlo prostrana, iako su joj vrlo teške saobračajne prilike, ipak na glavnu godišnju skupštinu pohrlili su delegati skoro iz svih sokolskih jedinica.
Skupština se održala u nedelju 20 marta, ali delegati su stigli dan pre, da se dogovore i rasprave o svim važnim pitanjima. Celo jutro raspravljao je zbor društvenih načelnika. Popodnc od
2	do 8 sati raspravljali su delegati dru* stava s u pravom župe.
Sutradan održala se skupština u 10 ' sati. Prisustvovao joj je ban Zetske banovine g. Uroš Krulj, načelnik cetinjske opštine brat Tomo Miloševič kao i izaslanici svih prosvetnih i kulturnih društava. Savez SKJ je zastupao starešina župe brat Gavro Miloševič. Skupštinu je otvorio podstarosta brat Bruno Marčič, upučujuči pozdrav gosp. banu, pretstavnicima i delegatima, a zatim spominjuči zadatak koji čeka Sokole u Tvrševoj godini. Osvrnuo se na smrt brata Scheinera i IV zamenika starešine Saveza br. dr. Mergenthale-ra. Spomenuo je vezu izmedu brače Čehoslovaka i nas, te istakao prvaka naše države Nj. Vel. Kralja i pretsed* nika Masarvka, kojima su skupštinari burno uskliknuli: Zdravo! Takoder i starešini Saveza Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru. Svima su upučeni brzojavni pozdravi. Prešlo se tada na pojedine izveštaje župskih funkeionera. Svi su bili primljeni uz kraču debatu. Predložen je i aklamacijom primljen novi upravni odbor župe na čellu sa na* rodnim poslanikom bratom Gavrom Miloševičem. Na koncu brat Marčič zahvalio je prisutnom g. banu kao i svim delegatima, pozivljujuč ih da se svojski zauzmu oko širenja sokolske misli i apelirajuč da u što večem broju prisustvuju velikom svesokolskom sle-tu u 'Pragu. Zdravo! — L B.
SOKOLSKO DRUŠTVO POD* GORICA.
100-godišnjicu rodenja osnivača Sokolstva dra. M. Tyrša, a s njom u vezi i 70-godišnjicu postojanja Sokol* stva i sokolske neprekidne delatnosti, proslavilo je podgončko Sokolsko društvo 5 marta o. g. Proslava je pri-redena u okviru akademije i nije bila naročito posedena. Za razliku od rani-
jih sokolskih priredbi, obilno poseče-nih, ovu je posetio manji broj gradan-stva. Medutim je akademija kao tak-va, po odabranom programu i izvedbi sasvim uspela. U tom pogledu Sokol* stvo u Podgorici odužilo se i ovaj put imenu osnivača sokolskog pokreta dr. Miroslava Tvrša, a s druge strane uika* zalo i na svoju sadašnjost. Još više, ‘ono je pokazalo i sposobnost za rad i dokazalo da se i u ovomesnim, pa i sadanjim, prilikama može sokolski raditi.
Akademiju je otvorio društveni starešina br. dr. Nikola Skerovič, direktor ovdašnje gimnazije, uspelim govorom o dr. M. Tyršu. Br. starešina, koji inače dobro poznajo Tyrševu otadžbin^ znao je očrtati lik jednoga od prvih sinova čehoslovačke zemlje, jednoga od preporoditelja narodnih — dra. Miroslava Tyrša. I doba radanja sokolske zamisli i doba njenog privo* denja u delo, našlo je u rečima brata starešine jasnu pretstavu.
Iza predavanja sledila je izvedba programa vežbi. Nastupili su podmla-dak, naraštaj, članstvo. Podmladak je izveo proste vežbe, a muški naraštaj i članovi praške vežbe. Osim toga je m. naraštaj odlično izveo skupine, dok su se članovi zajedno s m. naraštajem vr-
lo	dobro pokazali i na spravi. Ženski naraštaj prikazao je uspelu slikovitu scenu »Narcis«. Sestre naraštajke su bile obučene u raznolike zanimive kostime, što je samoj izvedbi davalo po-sebnu privlačnost, a Narcisa je prikazala sestra Sanka Radovič.
Vežbe na programu ove akademije uvežbali su br. načelnik Cano GaličkS i prednjači brača Žarič i Milačič.
Posebnom tačkom nastupila je i društvena sokolska muzika, koja u po* slednje vreme daje i mnogo života društvu. Njen nastup bio je dobro ocenjen od prisutnih. — V. A.
IZ UREDNIŠTVA
Radi izvesnih predradnja za M-veznu glavnu skupštinu, naš list izišao je s jednim danom zakašnjenja pa molimo da se to uvaži. Mnoge pre* ostale izveštaje iz naših župa i društava, naročito o Tyršovim proslavama, a koji nisu mogli da udu u ovaj broj lista, donečemo u narednom.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ
Sokolsko društvo u Slunju osnovano jc 1930 god., no sa pravim ra-dom sc jc započelo tek od aprila 1931 godine, kad je održana prva godišnja glavna skupština društva. Odmah se je počelo intenzivno raditi na prikup-ljanju članova i sa radom u vežbaoni* ci. Sokolsko društvo nema svoje vež* baonice, tc. je od strane gradanske škole ustupljena u tu svrhu školska dvorana za svečanosti. To je bilo u toBko lakše postiei, što su se odmah i svi učenici i nastavnici upisali u Sokolsko društvo, u kome su nastavnici gradanske i osnovne škole preuzela glavne funkcije. Več nakon tromeseč-noga rada društvo je uspelo, da na Vidovdan 1931 god. priredi javnu vežbu, koja je u svakom pogledu uspela. Druga javna vežba priredena je prili* kom proslave desetgodišnjiee vladanja Nj. Vel. Kralja.
Osim ovih proslava sa javnim vežbama, društvo je priredilo 30 aprila 1931 proslavu Zrinjslkog i Frankopana, te proslavil 1 decembra. Obe ove proslave izvedene su svečano i mnogo su doprinele uspešnoj propagandi sokolske i nacionalne misli.
Ovde nisu spomenuta ostala pre* davanja, nagovori, izleti i druge roa* nifestacije sokolskoga rada u toku prošle godine.
U 1932 god. nastavilo je naše dru» štvo intenzivnim radom u vežbaoniel-i van nje. U upravi društva ostali su u glav nom isti članovi sa starešinom bratom Neralićem Josipom, opć. načelnikom.
U ovoj godini društvo je ppire* dilo več dve akademije: 2. il 193,] pij? redena je akademija u proslavu Sv,
Rosifa ~ Fonsier ♦ društvo га osiguranfe 1 re©s*t«jnirai*|^ ♦ Beograd
Save i Strosmajera, na kojoj je brat Vaupotič Franjo, društveni načelnik, održao predavanje o Sv. Savi i Štros-majeru, nakon čega su naraštajci ot-pevali dve pcsme, a zatim su izvedene proste vežbc muškog i ženskog na-raštaja, članova, članica i najzad vež-be članova na spravama.
U nedelju 6 mrta 1932 priredena je akademija u proslavu stogodišnjice rodenja osnivača Sokolstva Miroslava Tyrša. Na akademiji je brat Vitas Dušan, društveni prosvetar, održao predavanje o životu i radu Miroslava Тугба, te je obrazložio i osnovne ideje Tyršcvog Sokolstva. Nakon toga su naraštajke izvele kolo iz »Dubravke«, (uvežbala sestra Benkovič Dragica), zatim su izvedene proste vežbe mu* škog naraštaja (brat Vaupotič Franjo), proste vežbe članica (sestra Jovičič Savka), proste vežbc članova (brat Jurčič Ivica) i vežbe članova na spra* vama (brat Jurčič Ivica).
Obe akademije bile su vrlo dobro posečene i sa moralnim uspehom smo posve zadovoljni.
Na kraju potrebno je napomenuti i to, da se rezultat rada našega društva ne može prosudivati po uspehu društava, koja se nalaze u prilikama, koje su od naših povoljnije u eko-nemskom i društvenom pogledu. U mestu gde se više od 'A sve školske dece hrani u školskoj kuhinji i gde ispred opčinske zgrade i kancelarije Crveaog krsta prolaze povorke Seljaka, moleči za svoju gladnu porodicu 'kojn Ikilu kukuruza, m je lako održa* vati društvo čija materijalna osnova zavisi od društvene članarine ili od prihoda društvenih pr'redaba.,% Kad se tome doda još i društveni podvojenost u mestu, koja često ide do kraj-nje oetrpljivosti, pa onda i opča društvena nepokretljivost i nemar, jasno je da jc svaki i na; manj i uspeh So-kolskoga društva vezan sa velikim naptorom i samoodricanjem onih. koji rade u društvu.
TVRŠEVA PROSLAVA U KRIŽOVLJANU
lOOgodišnjica rodenja osnivača Sokola dr. Miroslava Tyrša proslav* Ijena je i ovde na svečani način dne h februara.
U 9 sati ispunilo jc mnoštvo na* roda egromnu školsku sobu i hodnik. Mnogi su morali otiči, jer nije bilo mesta.
Najpre je održano predavanje o osnivaču Sokola, a po tom su sledile deklamacije i sokolske vežbc na peva-nje izvadane po škol. mladeži. Narod se vračao s te proslave vrlo odušev* Ijen, pa ima nade, da če uz nastojanje marnog ovdašnjeg učiteljstva doskora sokolska ideja i ovde uhvatiti dublji koren.
Župa Kranf
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ.
Tržiško Sokolsko društvo si je za tekoče leto napravilo točen program prosvetnega dela, ki se v celoti do pičice izvaja. V februarju je bilo vsega skupaj 6 prireditev. Kino-preda-v&nje je zavzel najlepši in edini slo* venski planinski film »V kraljestvu Zlatoroga«, ki se je predvajal štirikrat ob razprodani dvorani. Kino-predsta-ve v splošnem ne prinašajo Sokolskemu društvu omembe vrednih dohodkov, kajti predstave se vrše v tuji dvorani in stroški so tako veliki, da j c društvo prav zadovoljno, če k predstavi ne doplačuje. Drugo predavanje je bilo »O naših carinah«. Predaval je br. Ivan Kališnik, strokovnjak na tem polju. Predavanje ni bilo najbolje ob* iskano, največ je bilo mladine, ki je s pridom poslušala poučna izvajanja predavatelja.
Sokolski diletant j e so nam zaigra-
li	za konec predpusta burko »Lumparij vagabund«, ki je zbudila salve smeha in veselja, dalje so nam predstavili dramatika dr. Alojzija Krai* gherja, čigar »školjka« je napravila na številne posetnike prav globok vtis. Igralci so se sploh zelo potrudili, prav posebno pa jc ugajala s. Papovova, ki je igrala težko vlogo Pepine pretresljivo resnično in lepo. Vsem igralcem izrekamo priznanje za njihov trud v letošnji sezoni.
Prijatelji lepe glasbe so imeli ob tretjem koncertu Sokolskega društva prav poseben užitek. Nastopila je zopet odlična koncertna pevka gospa Sehiockova, dalje nadebudni tenorist g. Mladenovič iz Zagreba, koncertni d mo «a gosli br. Kerne in dijak Zazvonil, društveni orkester je ponovno pokazal svojo staro izvežbanost, moški zbor Bralnega društva pa je zopet utr* dil svoj stari sloves dobrega podežel* s k ega zbora.
Nežna mladina je imela svoj popoldan pravljic, ki jih je tokrat pripovedovala s. Jelca Žagarjeva tako gin-Ijrvo, da mladina kar ni hotela iz so* be, dokler ji ni sestra obljubila, da bo v eedeljo, 13. marca zopet pričarala kraljične in kraljiče pred mlade duše.
Praznik za vse članstvo pa je bila Tyrševa akademija, na kateri so nastopili vsi oddelki društva razen moške dece, ki radi smuške sezone ni
prišla do redne telovadbe v telovadnici. Na tej akademiji so prav posebno ugajala ženska deca s svojimi izredno posrečenimi vajami raznib gibov in iger. Člani so nastopili s praškimi vajami, članice prav tako in še posebej s plesi valčka in mazurke, moški na* raščaj je nastopil z vajami devetoric, ženski pa z zletnimi vajami. Člani so dalje nastopili tudi z višinskimi vaja* mi na krogih in želi za vratolomne poizkuse vihamo odobravanje. Društveni orkester je poživil akademijo, dijaki II. r. deščanske šole pa so podali mclo*deklamacijo od A. Arinskega na Turgenjeve besede z globokim razumevanjem. Prav posebno je ugajala s. Milica Pretnarjeva, ki je zaigrala Griegovo »Prebujenje« z veliko dovršenostjo. Slavnostni govornik je podal kratek življenjepis dr. Miroslava Tyrša, orisal njegov pomen za Sokolstvo in s tem za Slovane sploh in po* zval nad 300 navzočih obiskovalcev, da se poklonijo manom velikega so* kolskega ustanovitelja. V svojem govoru se je spomnil tudi rojstnega dne prezidenta ČSR T. G. Masarvka, kateremu je zbor zaklical trikratni Zdravo!
Vse sokolske prireditve pa zme- j rom bolj in bolj dokazujejo, da je tr* žiški sokolski dom svojo nalogo dovršil, da je za sedanji društveni razmah na vseh koncih premajhen in pretesen. Društvena uprava sc resno peča z vprašanjem novega sokolskega doma. Tzvolila je že poseben gradbeni odsek, ki je storil že prve korake in odredil nabiranje stavbnega fonda, ki znaša trenutno že skoro 10,000 Din, Na vsak način spada sokolski dom nekam v sredino našega mesta, kjer bi biU dani vsi pogoji za še intenzivnejše delo, kakor ga je letos naše društvo razvilo. Prepričani smo, da bo drušl* vena uprava, odnosno gradbeni odsek našel iz te zagate posrečen izhod in da bomo imeli v najkrajšem času priliko otvoriti nov in svojemu namenu pri* meren dom v Tržiču samem.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRANJSKA GORA.
Kot uvod v proslavo 100-letnice Tyrševega rojstva se je vršila dne 6. marca t. 1. ob 13. uri 30 min. smuška tekma moške in ženske sokolske dece ter naraščaja na 3 km dolgi progi, z višinsko razliko 70 m. Vseh tekmoval* cev je bilo 29. Moška deca in naraščaj sta tekmovala v treh starostnih skupinah, ženska pa v eni. V prvi skupini je dosegel najboljši čas Cvetko Drago (19’ 04”); v drugi skupini Košir Gregor (18’ 15”); v tretji skupini pa Košir Aleksander (28’ 17”). Izmed deklic pa je bila prva Selan Jelica (19’ 38”). Najmlajša tekmovalca sta bila štiriletni Selan Lojzek in Černe Videk. — Doseženi hitrostni rezultati so z ozirom na slabe snežne prilike in na snežni metež zelo dobri.
Po smuški tekmi se je ob pol 16. vršila v hotelu »Razor« ob častni ude* ležbi slavnostna akademija. V uvod* nem govoru je starešina br. Šefman pozdravil zastopnike oblasti, brate, sestre ter naraščaj in deco. Predsednik prosvetnega odbora br. Pleiweiss je predaval o Tyrševem življenju, osebnosti in njegovem pomenu za razvoj Sokolstva. Sledila je lepa deklamacija, nato pa je ženski naraščaj iz* vajal prav lepo sestavljene in učinkovite proste vaje; moški naraščaj pa je
v	alegorični sliki predstavil »Osvoboditev«. Z razdelitvijo nagrad smuškim tekmovalcem in lepo pesmijo se je starešina br. Sefman lepo zahvalil za sodelovanje br. Pleiweissu, br. Lavtižarju, s. Rupnikovi in s. Premrov, kranjskogorskemu pevskemu odseku in vsem za obilno udeležbo ter ob 17. uri 30 min. zaključil lepo uspelo akademijo.
Vsa ta prireditev je pokazala, da zmore i kranjskogorski Sokol nekaj in bi bilo samo želeti, da bi se pod njego* vim okriljem še večkrat zbirali v tako prijetnem in družabnem razpoloženju. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠKOFJA LOKA.
Na najslovesnejši način se je oddolžil škofjeloški Sokol spominu velikega pokojnika br. dr. M. Tyrša Svečano akademijo 5 pret. m. je otvo-ril v bogato okrašeni dvorani društve* ni starosta br. Dolenc Franc st., nakar je zaigral salonski orkester našo in češkoslovaško državno himno. V slavnostnem, jako izčrpnem govoru je br. Horvat Rudolf očrtal vse vrline brata Tyrša, ki je postavil vseslovanski sokolski organizaciji najtrdnejši temelj. Sokolski koračnici je sledila enodejan* ka »Jugana, vila najmlajša«, dran^ska vizija, ki je v režiji br. Kosce Franceta dosegla najlepši uspeh. Po orkestralni točki »Iz slovanskih krajev« je dekla* mirala deca učinkovito »Bratje, v kolo se stopimo. Proste vaje moške dece in tudi skupinske vaje moškega naraščaja so bile izvedene brezhibno in so bile deležne zasluženega priznanja. Po odmoru je deklamiral naraščajnik Bizjak »Naprej«, potem pa je zaigral orkester »Ruske odmeve«. Navdušenega aplavza so bile deležne proste vaje članov in članic, ki so nastopile po de* klamiciji Jenkove »Pobratimija«. Na-
stop članov na bradlji je potrdil znova, da se goje v društvu vaje vrhunske kakovosti. Večer je zaključil nastop pevskega zbora z br. Adamičem na če* lu. Pevci so prednašali »Na Adriju« in »Staro češko«. Akademija je bila v ce* loti nad vse skrbno pripravljena, brez zastojev in res lepa. Občinstvo je popolnoma zasedlo dvorano. Navzoči so bili tudi predstavniki raznih oblasti.
Župa Cjublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJA-NA-ŠIŠKA.
Da sc zaveda Sokol Šiška svoje naloge, ki jo je prevzel na zadnjem občnem zboru, da stoji v Tyrševem letu in tik pred otvoritvijo Sokolskega doma v Šiški, kaže vse njegovo agilno delovanje. Nihče ne kriči in komaj opaziš v njegovi okolici kako posebno delovanje, a če stopiš v notranjost, samo delo, kot na mravljišču ali v če* belnem panju. Mlade in res agilne moči so si porazdelile delo tako pravilno, da se dela brezhibno, kot kolesje pri stro* ju. In koliko dela: telovadba, seje stavbnega odseka, prosvetnega odbora, prednjaškega zbora, Sokolskega društva, predavanje itd., vse se vrsti v najlepšem redu.
Za podrobno delo imata posebno važno nalogo:	prosvetni odsek pod
predsedstvom brata Guzelja in pred-njački zbor pod načelnikom Zalokarjem. Prosvetni odsek je imel že dve seji. Na 1. seji je bilo sklenjeno predavanje brata Puharja, ki je 3. in 10. februarja predaval o škodljivem vplivu alkohola in tako s skioptičnimi slikami naravnost ogabil ta demon navzočim.
Manica pa je dcci 11. februarja pripovedovala tako prijetno, da so jo jedva izpustili iz dvorane.
2.	seja se je vršila v znamenju Tyr-ševe proslave, ki sc je vršila 6. marca ob pol 11. v šolski telovadnici po sledečem redu:
1. Godbeni odsek je otvoril pro* slavo ob polni dvorani s sokolsko ko* račnico, ki je silno navdušila.
2. Brat predsednik pr. ods. pozdra-
vi	vse navzoče in nato
3. Brat Jesih podst. v enournem govoru poda celotno sliko Miroslava Tyr-ša tako izčrpno, da se vsak čuti počaščenega, biti v organizaciji, ki jo je ustanovil on. Aplavz, ki ga je bil deležen govornik, je pričal, da so padle njegove besede v sokolska srca.
4. Pevski odsek je zapel:
a) Slovenec, Srb, Hrvat;
b) Oj Triglav moj dom;
c) U boj na Adriju; posebno zadnja je naravnost navdušila.
5. Zaključno besedo je povzel br. prosvetar in sc zahvalil vsem ria udeležbi.
Ko dobi Sokol Šiška v poletju svoj dom, tedaj se bo razmahnilo sokolsko delo še bolj: v to so nam porok mladi, agilni delavci.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOMŽALE-
Naš Sokol je praznoval 100-letnico Tyrševega rojstva v soboto 5. marca. Spored proslave se je vršil točno po navodilih hr. sokolske župe in krajevnim razmeram primerno. Br. Kircher Stanko je z vso vnemo in polno fantazijo priredil lepo mladinsko igrico »Pepelka«, pri kateri je nastopala mala sokolska deca. Pod vodstvom in sodelovanjem tukajšnjega učiteljstva so nastopili mali deklamatorji s pri* mernimi pesmicami in petjem za to proslavo. Slavnostni govor je govoril društveni tajnik. Za dobro uspelo telovadno akademijo je poskrbel društveni prednjački zbor, ki je nastopil s popolnoma novim programom in s tem dokazal zmožnost in delavnost tekom letošnje hude zime. Pod vodstvom učitelja pevovodje sokolske dece je zbor malih zapel »Kje dom je moj« in »Bože pravde« ter s tem zaključil lepo uspelo prireditev, katere se jc udeležilo poleg vseh krajevnih funkcijonarjev približno 400 gostov.
—	9. marca pa jc društvo proslavilo interno praznovanje 82*letnice pred* sednika CSR g. Masaryka.
SOKOLSKO DRUŠTVO MEDVODE.
Tyršcvo 100*letnico je proslavil naš mladi Sokol slovesno 6. marca zvečer z akademijo v društvenem lokalu v stari šoli v Preski. Prostorna soba je bila polna članstva in drugega občinstva, ki je z zanimanjem sledilo posameznim točkam. Slavnost je otvoril moški zbor šol. upravitelja br. A. Kržišnika, ki je zapel programatično »Slovenac, Srb, Hrvat«. Brat načelnik Bahovec jc vznešeno prednašal slav* nostni govor. Nato so nastopili vsi telovadni oddelki ter prav skladno izvajali svoje točke. Posebno številno je nastopila moška deca. Vmes so se vršile deklamacije dece in petje moškega zbora. Slavnost je potekla nad vse dostojno in dvignila sokolsko samozavest pri članstvu, pri drugem občinst* vu pa ugled organizacije.
V	nedeljo, dne 6. marca t. 1. pa je uprizorila sokolska deca na novem društvenem odru, ki ga je pravkar le* po poslikala naša marljiva sestra J. Prestorjeva, učiteljica v Preski, v njeni režiji igro »Kralj Matjaž«. Igrica je
zelo dobro uspela, otroci so svoje vloge izborno pogodili. Obisk je bil — kljub slabemu vremenu — obilen, telovadnica je bila natrpano polna. Se* daj ko imamo po zaslugi agilne sestre Prestorjeve lasten oder, se je začelo živahno prosvetno delovanje. Pripravljena je bila tudi Finžgarjeva drama »Veriga«, katera se je igrala na dan sv. Jožefa, v kateri je članstvo pokazalo svoje zmožnosti. Sestri prosvetarici moramo 'k njenim lepim uspehom najis* krenejše čestitati.
SOKOLSKO DRUŠTVO SODRAŽICA.
V preteklih dneh je priredil smučarski odsek Sokola v Sodražici svojo prvo smučarsko tekmo na progi, dolgi
6	km in z vzponom 150 m. Za tekmo je vladalo veliko zanimanje ter se je na startu zbralo 13 tekmovalcev, kar je za tukajšnje razmere vsekakor zadovoljivo, ker se je ta šport začel razvijati šele zadnjih par let. K tekmo* vanju je bilo pripuščenih 12 tekmovalcev ter je po izžrebanju številk prvi tekmovalec odvozil točno ob 14. uri s starta.
Pred ciljem, ki je bil na trgu, se je medtem zbralo veliko število prijateljev belega športa, ter pričakovalo tekmovalce. Kot prvi je privozil na cilj tekmovalec št. 1, tik za njim pa štev. 3.
Končni rezultat jc bil sledeči:
Brat Milan Fajdiga v času 30,5” kot prvi, nadalje br. Vilko Ivanc v 32,35”, Jože Novak v 33,53”, Tone Ličen v 34,13”, Janko Mikolič v 36,20”, Adamič Karlo v 37,22”, Ivan Arko v času 37,40”, v malem presledku tudi ostali razen enega, ki je med tekmo odstopil. Doseženi rezultati so z ozi* , rom na težko progo in na ne prav do* brc snežne razmere v nekaterih krajih proge še zelo zadovoljivi.
Župa Maribor
SOKOLSKA ČETA SLATINA RADENCI.
Sokolska župa Maribor je že dav* no mislila na to, da se ob radgonski meji razširi Sokolstvo. Ker so Slatina Radenci nekaka sredina mnogih okoliških vasi, je bilo določeno, da se tu osnuje Sokolsko društvo ali četa. Toda za uspešen razvoj ni bilo dovolj jamstva, ker je primanjkovalo sposob* nih sokolskih delavcev. Septembra meseca lanskega leta je bila otvorjena nova osnovna šola, na katero so bile nameščene mlajše učne osebe. S tem je bil postavljen tudi temelj bodočemu sokolskemu delovanju. Novopo-stavljeni učitelj br. Ant. Mihec je takoj stopil v dotik z domačini, sklical občni zbor, na katerem je bil izbran odbor sokolske čete.
Dasi je bilo mnogo takih, ki so gledali na vso stvar z gotovim nepo-verjenjem, je četa napredovala naglo do zamerne višine. Danes šteje četa brez podpornih članov: 46 članov, 10 članic in 68 moške in ženske dece, ki redno telovadijo. Četa ima godbeni odsek na pihala, Iki ga vodi br. prosvetar, ter lastni oder, ki ga je četa do* bila po likvidaciji tukajšnjega drama* tičnega društva. Omeniti je, da hodijo mnogi člani in članice po celo uro daleč k telovadbi, kar jasno dokazuje sokolsko zavest.
V nedeljo 13. marca je četa prvič javno nastopila in sicer s proslavo 100-letnice rojstva nesmrtnega Tyrša. Že 8 dni prej. so najavljali to proslavo okusno izdelani lepaki in narod je ne* strpno čakal, da vidi svoje sinove in hčere v sokolskem nastopu. Program proslave je bil skrbno izbran. Poleg alegorične slike »Klic kraljev*«, je bilo več primernih deklamacij, petje ter končno telovadni nastop vseh kategorij. —- Točno ob 5. uri je stopil na oder starešina br. Janžck, ki je v kratkih in jedrnatih besedah opisal lik velikega Tyrša. Za govorom so se vrstile ostale točke programa. Ko se je približava! nastop, je interes občinstva vidno narastcl. — Prva je nastopila ženska deca z obročki in z zastavica* mi; nato moška deca s prostimi vajami in končno članice ter člani s prostimi vajami in skupinami.
Vse nastope je spremljal na gla* sovirju br. prosvetar. Zelo jc ugajal prisotnim samospev »Dimnjačarič« s spremljevanjcm godbe. — Težko jc re* ei, katera vrsta je bila boljša. Priznati jc treba, da ni nihče pričakoval takega uspeha. Dvorana br. Maršika je bila nabito polna, a prisotne matere so sledile izvajanju z vidnim zadovoljstvom, prepričane, da je njih deca v dobrih rokah.
Poleg br. Zemljiča, nar. poslanca, so prisostvovali proslavi vsi uglednejši domačini, ki niso mogli dovolj po* hvaliti uspeh prieditve. Vsi si želijo le to, da mlada sokolska četa čimprej priredi še kak nastop. Končno je treba pohvaliti brate in sestre iz Gornje Radgone, ki so prihiteli v lepem številu na naše prireditev. — Vse v vse* mu sokolska ideja triumfira in to bodi v zadoščenje bratom vaditeljem, po* sebno br. Jurkoviču, ki z uspehom vodi članstvo, dasi stanuje v skoro 1 uro oddaljeni vasi.
SOKOLSKO DRUŠTVO ORMOŽ.
Naš Sokol je na dostojen način proslavil 100-letnico rojstva dr. Miroslava Tvrša in 70-letnico obstoja So* kolstva s slavnostno akademijo, pri kateri so nastopili ■/, izbranim sporedom vsi telovadni oddelki in pevski oktet pod vodstvom marljivega pevovodje brata Papsta.
Akademija se je vršila v soboto, dne 5. marca zvečer ter ponovila v ne* deljo, dne 6. marca popoldne.
Uvodoma j c načelnik brat Turk v svojem govoru tolmačil življenje in delo dr. Miroslava Tyrša, zgodovino Sokolstva in njegovo važnost in vlogo pri osvoboditvi slovanskih plemen. O Tyršu kot učitelju in vodji mladine pa je v vznešenih besedah govoril nara* ščajnik Jzlakcr. Nato so nastopili oddelki ženske dece z ljubkimi vajami »Peričice«, »Kuharji« in »Metulj«, ki so s svojim izvajanjem zadivili in osvojili srca vseh ter želi za to zasluženo priznanje. Moška deca je izvajala gimnastične vaje ter pokazala, da se v telovadbi upoštevajo tudi novejša stremljenja in smeri. Ženski naraščaj je izvedel proste vaje šibkeje, boljši pa je bil v »Malčkovem plesu«. Zelo je ugajal strumni nastop moškega naraščaja s »Petorico«, kakor tudi članice, ki so izvajale »Serenado«. Briljirali so člani pod vodstvom br. Horvata z eksaktno podano »Devetorico«, skupi* nami in vajami na bradlji. Obisk od strani občinstva je bil zelo zadovoljiv, kar naj bo v priznanje vsemu vaditeljskemu zboru za njegovo vztrajno in trdo delo.
V ponedeljek, dne 7. marca popoldne se jc akademija v malo skrčenem obsegu ponovila za šolsko mladino meščanske šole v Ormožu in za mladino osnovnih šol v Ormožu, na Humu in pri Veliki Nedelji. Mladina se je kljub snegu udeležila akademije v ve* likem številu in z navdušenjem sledila
telovadnim točkam.
*
V nedeljo, dne 13. marca popol* dne so pohiteli oddelki članov, članic, moškega naraščaja in pevski oktet v IvanjkoVce, kjer so s Sokolsko četo
Ivanjkovci priredili akademijo v proslavo 100-letnice rojstva br. dr. Miro* slava Tvrša.
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE.
Naš Sokol je radi krajevnih razmer proslavil 100*letnico Tyrševega rojstva šele 12. in 13. marca t. 1.
V soboto 12. marca je bila zvečer slavnostna seja s predavanjem o Tyr-ševem življenju in delu, v nedeljo 13. marca pa popoldne telovadna akademija s predvajanjem filma o vsesokol-skem zletu v Beogradu. Po nagovoru in prigodni deklamaciji so se v hitrem tempu vrstile telovadne točke, pri ka* terih so radi predvajanja filma nasto* pili razen moške dece samo ženski oddelki, med njimi tudi naraščajnice čete v Razvanju. Večina točk je bila brezhibnih, le pri nekaterih se je videlo. da so bile naštudirane v naglici.
Uspelo prireditev je zaključil film, ki ga je navzoče številno občinstvo sprejelo z razumevanjem in oči-vidnim zadovoljstvom.
Tako smo tudi v Hočah dostojno proslavili spomin velikega Tyrša, med občinstvom pa vzbudili še večje zanimanje za Sokolstvo.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER.
Tyrševa akademija, ki se je vršila
6.	marca v Ljutomeru, je bila prireditev, kakršne Ljutomer menda še ni doživel. Zato je članstvo, a tudi občin* stvo napolnilo prostorni Sokolski dom do zadnjega kotička.
Program je otvoril društveni salonski orkester s sokolsko koračnico, nakar je prosvetar br. Karbaš v izčpnem predavanju orisal vso veličino Tyrše-vega genija. Mogočen vtis je naredil nastop društvenega pevskega zbora, ki je v svečanem kroju zapel jugosloven-sko in češko državno himno. Z navdušenjem je občinstvo sprejelo 6 dvojic moške in ženske dece v točki:	»Na
dečjem igrališču«. Enako burno odo* bravanje je žela moška deca »Skupinske devetorice«. Po odmoru jc nastopila vrsta članov na drogu, bradlji in krogih ter posvedočila, da ima društvo tudi na orodju dober materijah »De-vetka« članov je bila kljub visokim za* htevam, ki jih stavlja ta točka, podana jako dobro. Val navdušenja je prišel v dvorano z nastopom osmerice žen. naraščaja v točki »Mladost — radost«. Enotna izvedba in posrečena oprema je pričarala na oder težko pričakova* no pomlad. Občinstvo je bilo prepričano, da je v tej točki dosežen vrhunec večera. — To domnevo pa so hitro odstranili »Mornarčki«, ki so nastopili tako precizno in prisrčno, da občinstvo ni moglo končati s priznanjem. 40 dečkov broječa četa golih prs in z mor* narskimi čepicami je s takim navdušenjem pela himno našemu morju, da smo v duhu %’ideli naš Kotor, podmornice in galebe in vse bogastvo našega divnega Jadrana. Osmerica članic je s »Plesno prosto vajo« nastopila tako dovršeno, da razen opreme ni bilo izpostaviti najmanjše hibe. Jasno se ie videlo, da je za ples treba brezpogojno plesne opreme nastopajočih. »Skupna
šesiica članov in članic« je višek skupinskih kombinacij in je bila podana skladno, mestoma vzorno. Od točke do točke je rasel učinek, vsaka nasled* n ja nam je prikazovala neizčrpno bogastvo Tvrševega telovadnega sistema.
Kratek odmor, — Neopaženo se odpre zavesa. Oder v poltemi. Težki akordi polpreteklih časov našega rob-stva. Sledi divna pesem naših logov, pesem življenja in dela. Masa na odru se prebuja, Tyrš se pojavi v vsej lepoti. »U boj, ii boj!« poziva narod k, uporu, morje Jadranske buči, verige rožljajo, nasilstvo se zruši. Dvesto oseb broječa skupina članstva, osvobojena verig, poje v silnih akordih himno Slovanstva. — Brez besede je ta alegorija v petih minutah prikazala bistvo sokolske misli. — Oder se zagrne. — V dvorani orkan navdušenja, stari borci stiskajo pesti, brišejo solze.
—	Se dolgo za tem je lebdel 500 oseb broječi množici sokolski oder 'kot najlepši film.
Zasluga stvariteljev tega prekras* nega večera je, če lahko konstatiramo, da se Tvršev duh v Ljutomeru krepko razvija.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO TRPANJ.
Naše mlado Sokolsko društvo proslavilo je zajednički sa Sokolskim društvom Opuzen na svečan način 100-Sodišnjieu rodenja osnivača Sokolstva i velikog uma dr. M. Tvrša.
Naveče istoga dana priredena je zabava u društvenom domu. Zabava je otvorena pozdravnim govorom br. starešine Frane Glavine, u kojem je iznet značaj Sokolstva i rad dr. M. Tyrša. Govor je nosio obeležje pro* Pagandističkog predavanja, što je ima* lo puno smisla na onako jednom ve-čem skupu članstva i gradana. Posle govora, koji je pažljivo saslušan i top* lo pozdravljen, prešlo se je na ras.po-red zabave.
Od diletanata Sokolskog društva Opuzen odigrana su dva lepa komada, puna životnog daha, iz koga je izbijao snažan ritam života. Pred nas su izla-zile i redale se slike pune zanosa, koje su osvajale gledaoee.
U nedelju 6 o. m. održana je svečana sednica uprave. Opet se pokazalo Sokolstvo u svoj svojoj lepoti i svežini. Dvorana je bila puna mališana u ervenim košuljicama, članova, članica i gradnstva. Na sednici je pročitano i govoreno nekoliko reči o dr. M. Tyršu. Održane su dve deklamacije, posle ko* jih je otpevana himna i sednica zaključena. Povorkom se prošio kroz mesto uz 'klicanje Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom domu.
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ
Glavna godišnja skupština društva °®«ana je 24 januara u prisustvu žup-
*к.Л.delegata brače Bajič Dušana i Dikič Hasana.. Starešina brat Lujak otvara u 10.30 dobro posečenu skup-stinu kratkim pozdravnim govorom, a potom sa par toplih reči komemorira uspomenu počivšeg brata dr. Schei-nera i završava uz prihvat svih prisut-nih sa trokratnim »Slava«. Nakon izbora overovitelja zapisnika, podneli su pojedini funkcioneri svoje izveštaje, koji su nakon žive diskusije primi j eni.
Skupština je prihvatila predlog stare uprave, da se bratskoj župi Mostar predloži sledeča nova uprava:
Starešina Lujak Josip, zamenik Damic Jure, načelnik Baselli Dmko, zamenik načelnika Šil j cg Šime, tajnik Korlaet Krunoslav, blagajnik Pavlovič Filip, prosvetar Gabrič Ivo, gospodar Nikola Šunjić, statističar Baselli Din* ko, pročelnik štednje Mišur Slobodan, lekar dr. Andrija Vidovič. Odbornici: dr. Bosnič Ivo, Gabrič Gabro; zame-nici: Karkovič Radovan, Renko Venčeslav, Dervič Grgo Stipe, Dominis Josip i Tomšič Emil. Revizon: Jela-vie Marko, Jurkovič Frano, Kogolj Luka; zamenici Mrčič Andro, Čauše-vič Nurija, Jakobljev Mihajlo.
Sud časti pretsednik dr. Mato Košema, Damic Jure, Baselli Dinko, dr. Bosnič Ivo, Karkovič Radovan; zamenici: Korlaet Krunoslav, dr. Andro Vidovič i Kargotič Frano.
SOKOLSKO DRUŠTVO KORČULA
Pridružujuči se velebnim manifestacijama celokupnog slovenskog Sokolstva, priedilo je dne 13 marta o. g. i Sokolsko društvo Korčula proslavu lOOgodišnjice rođenja slovenskog pre-poroditelja i osnivača Sokolstva dra. Miroslava Tyrša.
Usprkos nepogodna vremena, povorka svih kategorija, sa društvenom zastavom i glazbom, obašla je gradske ulice, prilieno iskičene zastavama. U i 1 sati starešina br. Bernardi J. Mato otvorio je u dvorani Jugoslavenskog doma svečanu matineju, kojoj sude-lovaše pretstavnici vlasti i udruženja, ter brojna publika Nakon otsvirane čehoslovačke i naše državne himne prosvetar br. Arneri R. dr. Juraj u du-liem predavanju ocrtao je lik dra. Miroslava Tvrša, prikazao njegove ideološke i organizatorske sposobnosti kao osnivača velikog sokolskog pokreta, Istakao je sve njegove vrline kao čo-veka, koji je ne samo pokazao cilj nego ztiao nači i pravi put cilju.
Nakon predavanja izveo je vrlo prefinjeno trio na klaviru, i to brača Svoboda, Palčok sa gdicom. Sivilotti fantaziju iz Smetanine »Prodane Neveste«.
Matineja je završena pevanjem slovenske himne, a pozvanici, publika ter brača i sestre razidoše se verom u pobedu sokolskih uzvišenih ideala.
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJIC
Uprava ovdašnjeg Sokolskog društva na čelu s agilnim starešinom bratom dr. Jelavičem Ivom razvija u zadnje doba življu delatnost u svim prav-cima društvenog rada. Uspeh toga rada mogao se videti prilikom proslave Tyršcve lOOgodišnjice, koja je priredena j marta o g. Tom prigodom za-pažen je naročiti uspeh u tehničkom radu. Sve vežbe pod vodstvom brata načelnika Sofe Avdc i sestre načelnice Košutič Jovanke, te prednjaka-čicc Re* povca Salima, Rimač Ljubice, Staniča Perc i Adžiča Bože, izvedene su precizno na osobito odobravanje publike, koja je u velikom broju posetila ovu priredbu, što dokazuje, da se gradan-stvo sve više interesuje za rad sokolske organizacije.
Isto tako je tamburaška sekcija sa svojim pročelnikom bratom Lazičem Pavlom izvela sve tačke glazbc-nog programa potpuno na zadovoljstvo.
Ovc zime uprava društva je priredila mnoge čajanke sa predavanjima i istupom tamburaškog zbora i na taj način uspela, da se posečuju redovito predavanja ne samo po članstvu nego i od ostalog gradanstva, pa se može reči, da sc društvenost u Konjiču sada u glavnom skonccntrisala oko Sokolskog društva.
Prosvetna sekcija sa svojim pročelnikom bratom Gavranovićem Ibra-hinom naročito pokazuje intenzivan rad, te se tako stalno drže društvena predavanja svakoga meseca, a svi članovi sekcije moraju naizmence dežurati kod vežbanja u sokolani i pred svakom vrstom bar po jedanput sed-mično držati nagovore. Osobita paž-nja ovc sekcije skreče se na rad u seo-skim sokolskim četama, te je za taj rad postavljen jedan stalan pravac, tako da se svaka četa mora bar po jedanput mesečno običi po dvojici članova sekcije, odnosno uprave, kojom prilikom jedan od njih mora održati poučno predavanje.
Osnovana je i trezvenjačka sekcija na čelu sa pročelnikom bratom Kresom Mustafom, a sada se radi na osni-vanju diletantske i turističke sekcije, a isto tako se počelo i sa življom stal-nom sokolskom štednjom.
Ovakovim intenzivnim, ali samo istrajnim radom društvo če se podiči na dostojnu i zavidnu visinu. A. S.
Župa Novo mesto
ŽUPNI TEČAJ IN IZPITI.
Naknadno javljamo, da je 7. II. položil izpit za društvenega pomočnika tudi br. Žitnik Josip, član Sokol, društva Št. Janž — z dobrim uspehom.
V nedeljo 17. aprila t. 1. pa se vrše v Novem mestu župni prednjaški izpitu
IZ ŽUPNEGA NAČELNIŠTVA.
Novoimenovano župno načelništ-vo je imelo v nedeljo®3. marca ob pol
9.	uri v župni pisarni svojo prvo sejo, na kateri so se pregledale vse vaje za župne in okrožne tekme. — Za člane ostanejo obvezne tekmovalne vaje ČOS, za članice in naraščaj pa so se sestavile lastne vaje. V jeseni se bodo vršile tekme v odbojki, v juniju pa bo tudi plavanje, ki sc bo vršilo v okviru župnih tekem v Novem mestu. Sokolsko društvo Žužemberk je bilo preme* ščeno iz Novomeškega v Mirensko okrožje radi terenskih prilik.
V ostalem se je dalo navodilo obema načelništvima okrožij v svrho skupnega in enotnega dela v teh. in prosv. pogledu.
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
Vsem društvom javlja načelništvo, da se vrši 2. seja načelništva (okr.) z zborom načelnikov (ic) in prosvetarjev v nedeljo 10. aprila t. 1. ob 10. uri dop. v Št. Janžu na Dolenjskem. Istočasno se vrši pregled saveznih prostih in tekm. vaj.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
V soboto 12. marca je Novo mesto na svečan način proslavilo Tyrše-vo stoletnico v Sokolskem domu, ki je bil napolnjen do zadnjega kotička z najizbranejšo publiko. Slavnostna akademija je obsegala 14 točk- telo* vadnih, glasbenih, ki so bile vse po* dane kar najdostojnejše. Br. župni starosta dr. Vašič je v izbranih besedah orisal lik Tyrša kot filozofa, Sokola in esteta. Lepe so bile deklamacije dece. Orkester pod taktirko brata Šprosa je prav ubrano zaigral češke narodne, enako se je postavil pevski kvintet, 'ki je zapel lepo nekaj čeških pesmi. Vsi telovadni oddelki, razen ženskega naraščaja, ki jc podal telovadni ples »Favst« — so odtelovadili pod vodstvom neumornega br. načel*
nika Papeža in s. Murnove savezne praške vaje. Z živo sliko — v poklon Tyršu — je bilo slavje končano.
“—žir«
SOKOLSKO DRUŠTVO DOL. TOPLICE PRI NOVEM MESTU.
Delovanje topliškega Sokola je v letošnjem letu kljub neprimernim in nezadostnim prostorom zelo živahno. Vrše se redna predavanja in pogoste gledališke predstave. Dne 28. febr. pa je društvo uprizorilo dramatizacijo povesti »Pisana mati« F. Malograjske-ga, ki jo je priredil starosta br. Gregorc. Uprizoritvi je prisostvovalo številno občinstvo in vsi navzoči so z na* petostjo slejili uprizoritvi ter so bili z izvajanjem iste prav zadovoljni. Tudi vsi igralci so sc potrudili, da so svoje vloge kar najbolje rešili.
V	nedeljo 13. pr. m. pa sc je vršila proslava 100-letnice rojstva ustanovitelja Sokolstva dr. M. Tyrša s slav* nostno telovadno akademijo. Tudi tej lepo uspeli prireditvi je prisostvovalo poleg zastopnikov vseh tukajšnjih uradov mnogo občinstva. V telovadbi prostih vaj (orodna telovadba je morala radi neprimernih prostorov odpasti) so nastopili vsi oddelki s prav lepim uspehom. O pomenu dr. Tvrša za Sokolstvo in sploh za Slovanstvo je govoril starosta br. Gregorc. Celot* na prireditev je naredila na navzoče globok utis, Sokolsko društvo pa je zopet pokazalo, kako dobro pojmuje svojo nalogo, ki jo kljub raznim ovi* ram in neprilikam prav uspešno vrši. Pokazalo pa se je tudi, kako nujno potrebno bi bilo, da pride društvo čim preje do svoje Sokolstvu primerne strehe.
Društvo si je ustanovilo tudi svoj lastni »jazz« orkester, ki že prav pridno vadi in namerava zopet v kratkem javno nastopiti na koncertu. V načrtu je tudi ustanovitev pevskega zbora.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO GORAZDA.
U nedelju 6 marta tek. god. održana je u Goraždi redovna godišnja skupština Sokolskog društva u prisut-nosti mnogobrojnih članova i prijatelja našeg Sokolstva, sa uobičajenim dnevnim redom.
Posle nekoliko prigodnih uvodnih reči starešine brata Nikole Teodorovi-ča, podneli su funkcioneri društva svoje izveštaje, iz kojih se moglo raza-brati, da je glavni rad uprave bio skon-ccntrisan oko adaptacije jedne vojne barake za sokolanii, što je blagodareči pomoči Kr. banske uprave i uspelo, te danas društvo ima svoje lepe prosto-rije. Ovaj rad izveden je u sporazumu sa avd. Direkcijam Donsko# ka-detskog korpusa, jer je ruska sekcija ovdašnjeg Sokola sastavni deo ovog društva.
Po torne j c podneo svoj izveštaj načelnik brat Gan, koji je konstato-vao, da je društvo imalo lepih uspeha u javnim nastupima, što je skupština sa oduševljenjem primila na znanje.
Podjedno je napomenuo da članstvo nije negovalo sve grane sokolskih disciplina, jer ne postoji sokolski podmladak, a ni kulturno-prosvetna sekcija nije zadovoljila svojim radom. Organizaciji seoskih sokolskih četa nije se ni pristupalo.
Po završenoj diskusiji data je do-sadašnjoj upravi razrešnica pa je iza-brana nova uprava, u koju su ušla brača,: starosta Mirko Sladiček, I zamenik Božidar Tanaskovič, II zamenik Mehmedalija Fazlagič, tajnik Sal-ko Lomigora, načelnik Aleksandar Gan, zamenik načelnika Hamdija Mu-jačie, načelnica sestra Milica Veljko-vič, blagajnik brat Alija Priganica; odbornici:	Nikola	Teodorovič,	Hasan
Bašagić, Jakov Reščikov, Hamid Tano-vič; kulturno prosvetna sekcija: pretsednik Mehmedalija Fazlagič, odbornici Emilija Hajne i Mark VraneSevič; sud časti: pretsednik Hasan Bašagič, odbornici: Mato Mihačevič i Ljubo Vitorovič; revizioni odbor: Ljubo Ta-naskovič, Jožo Teklič, Šučro Sijerčič i Ivan Ruduhin.
Župa Skoplje
SOKOLSKO DRUŠTVO KOČANE.
Ovdašnjc Sokolsko društvo pr o* slavilo je u prostorijama svoga doma na dan 6 marta o. g. na najsvečaniji način 100-godišnjicu rodenja dr. Miroslava Tyrša.
Za ovu svečanost vladalo je veliko interesovanje kako u gradanastvu ta* ko i medu prijateljima Sokolstva. Iako je dan bio hladan i kišovit, sala je još pre početka svečane sednice bila pre-puna.
Posle himne, tačno u 10 časova pre p o dne, starešina br. Blagoje Cidrovič otvorio je svečanu sednicu lepim govorom. Zatim je društveni prosvetar br. Stanko Obradovič, učitelj, održao predavanje o Tyrševom životu i radu, kojc jc na publiku učinilo jak utisak. Posle predavanja sokolski hor otpevao je sokolsku himnu, pa je potom sestra Blaža Todorovič reeitovala »Život za domovinu«. Poslednja tačka bila je pesma »U boj«, koju je takoder otpevao sokolski hor, te je s ovim svečana sednica bila zaključena.
Uveče je od strane društva priredena akademija, koja je lepo uspela. Na akademiji je izvedeno šestnaest tačaka. Tu su bile recitacije, pesme, proste vežbe muškog i ženskog nara-štaja, baleti i vežbe na razboju, vrati-lu i na karikama.
Akademija je trajala do 1 časa po ponoči.
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SPLIT
Svečana proslava Tyrševe lOOgodišnjice rodenja.
Veliki plakati po zidovima i u iz-lozima, koje je štampalo Sokolsko društvo, najavili su spomendan u sla-vu dr. Miroslava Tyrša. Premda je u subotu ujutro osvanuo tmuran i kišovit dan, ipak su zastave zalepršale na društvima, privatnim stanovima, du-čanima na opčinskim zgradama i na Marjanu. Na zgradi Sokolskog doma uz jugoslavenske zastave, vijala se je velika čehoslovačka zastava. U mnogim izlozima stajala je u zelenilu i u zastavama Tyrševa slika. Istog dana uveče pre akademije u Narod, kaza-lištu, sokolska muzika obašla je grad, svirajuči vesele komade. Pred glazbom nošeni su veliki lampioni na kojima se moglo pročitati Tvršovo ime.
Sokolska akademija.
Akademija u Nar. pozorištu pokazala je, s koliko se samopregora i ljuba vi gaji u splitskem Sokolskom društvu telovežba i pevanje, uzgoj tela i duše, snage i lepota. Pred prepunim kazalištem, u kojem su se isticale sokolske civene košulje, odigrao se obi-lat program sa mnogo razumevanja i veštine.
Vojni orhestar pod dirigovanjem višeg vojnog kapelnika g. Čižeka otvorio je akademija svirajuči jugosloven-sku pa čehoslovačku himnu, a zatim sokolski marš. Pred Tyršovom bistom na pozornici, zam. starešine br. M. Grgič održao je lep proslov. Prikazao je važnost i značenje Tyršovc proslave: Tvrša kao Sokola, profesora, filozofa i političara. Govorniku je uspelo da u glavnim potežima karakterizira Tyršovo delo, njegove misli, kao i vreme, u kojem je Tvrš živeo i’ razvijao svoj mnogostruki rad. Govor je iza-zvao na koncu dugotrajan aplauz, a zatim je jaku pesmu »Tyršu, geniju« od br. Gangla recitovao sa zanosom br. A. Tripalo.
Sokolski mešoviti zbor sa decom i odraslima i ovog puta pokazao je svo-ju disciplinu i skladnost. Pod dirigentskem rukom br. D. MaraSoviča, koji je zbor izvežbao i pripravio, otpevao je odlično i sa čistom dikcijom Fran Jordanovu »Novu sokolsku pjesmu« i dve Hatzove narodne pesme »Svu noč mi soko« i »Karanfile«. Tzazvan aplau-zom, zbor je otpevao još i poznatu »Zemljo naša, Istro mila«. Napori br. Marasovica da u naše najmlade ulije ne samo osečaj za muziku uopče, nego i specijalno za naš nacionalni melos, pokazali su najbolji plod na ovoj akademiji.
Posle duge stanke, ove večeri pokazao sc novi, jaki pomladcni zbor S. M. Zvonimira, koji je svakoga ugodno iznenadio po broju članova i po lepoti i skladnosti izvadanja pojedinih zbo-rova. Otpevali su pesme Mokranjca, Gotovca i uspavanku »Djetetu« iz ciklusa »Kraljičkih pjesama« za sopran solo, od društvenog artističkog vode Mo. Iva Parača. Sopran solo pevala je poznata solistkinja gdica Zoe Zaklad-naja. Ona je otpevala vrlo dobro i Pa-račevu kompoziciju »Pod snijegom«. Solistkinjc gospodiče N. Radič, V. Brešan i R. Tolentino, iz škole gdice Ni-kičevič, ukrašile su akademiju svojim izabranim komadima iz slovenske klasične i narodne muzike. Svojim lepim
i	ugodnim glasom i veštinom svaka pojedina je pobrala veliki aplauz. Pevale su duet i solo Čajkovskog, Korsako-va, Smetane južnosrbijanske i slova-čke narodne pesme. Pratila je na klaviru sa mnogo razumevanja i veštine poznata pijaniskinja gda. V. Sokolič. Uz muzički deo bogat je bio i gimna-stički, u skladu sa učenjem velikog Tvrša: harmonično odgajati telo i du-šu. Ritmičke vežbe desetorice od Lhot-skog-Caniča, izveo je muški naraštaj skladno i sa mnogo poleta. Isto tako izvelc su i članice proste vežbe za svesokolski slet u Pragu.
Muzička pratnja puna je sveslo-venskih narodnih motiva, a same vežbe potiču iz kombinacije narodnih plc-sova i prostih A'cžaba.
»Ples oko ognja«, simboličnu i rit-mičku vežbu, izvele su članice sa mnogo dražesti, bistrine i pobožnosti.
Tada su članovi savršeno dali Er-ben-Goertlerove »Proste vežbe za Amsterdam«, koje su po svom sastavu veoma teške i naporne, ali su oni svaku kretnju pa i najnaporniju izvodili lagano i ravnomerno.
Kao kulminacija i sinteza svega programa bila je zadnja tačka: Slava dr. Tyršu, koju jc izveo ženski naraštaj. Posle živahnih poskoka i plesa, za vršile su maestoznim poklonom Tyr-šu i polaganjem vcnacama pred njc-govu bistu. Pojaviše se u to sokolske zastave i sve sikupinc izvadača klanja-
juči se tvorcu i osnivaču Sokolstva. U tom momentu, uzbudljivom i najsve* čanijem, intonirao je vojni orhestar »Hej Sloveni«, što je prihvatilo čitavo kazalište. Klicalo se Kralju i Karador-dcA^om Domu, Jugoslaviji i dr. Masa-ryku^ te sa poklikom: Slava Tyršu! —-završila je ova vrlo lepa akademija. Sve vežbe pratio je vojni orhestar pod dirigovanjem g. Ma I. Čižeka, višeg vojnog kapelnika.
U jutro u 7 sati sokolska glazba prošla je gradom svirajuči vesele koračnice, a u 10 sati svrstala se impozantna sokolska povorka sviju kategorija pred Sokolskim domom, odakle je promarširala gradom. Na povratku u velikoj dvorani br. prof. Stj. Roca, župski prosvetar, pozdravio je braču i sestre, ističuei veliko značenje proslave lOOgodišnjice dra. Tyrša, osnivača Sokolstva i jednog od naj zaslužni jih radenika za slovensku solidarnost. Podvukao je kod toga potrebu odu-ševljenog rada u sokolskom društvu u cilju ostvarenja velikih narodnih ideala. Temperamentni govor br. Roce ostavio je na sve prisutne jak utisak.
U tri sata posle podne priredena je dečija zabava, koja jc održana u Sokolani. Na programu su bile biranc odgojne i zabavne tačke. Mešoviti pe-vački sokolski zbor otpevao je i tu »Novu sokolsku pjesmu«, nakon čega je br. Lhotskv održao deci lep i dir-ljiv govor. Br. Davor Pera je tada iz-rekao pozdrav. Mešoviti zbor je na toj priredbi ponovio pesme sa akademije, a zatim su deca i naraštaj izveli nekoliko vežaba veoma dobro; izmedu vežaba deklamovali su Sokolići Kr. Deškovič i Hrvoje Čurin čisto i lepo dve prigod ne pesme. Priredba je završena kino pretstavom sa dva filma: Nj. Vel. Kralj u Zagrebu i šaljivom igrom u dva čina »Prijatelj«. Zabavi je prisustvovao veliki broj dece sa svojim roditeljima, odnevši s nje mnogo koristi i dobro raspoloženje. Priredbu je organizovao br. Duje Masarovie, koji ima velikih zasluga što se naša Mladež često okuplja, zabavlja i uči u Sokolu i tako uklanja od pogubnog uticaja ulice.
Tako je naš Soko dostojno zavr-šio svoje svečanosti i pokazao da u njemu vlada pravi Tyršev duh, koji znači neprestano delovanje i usavrša-vanje za dobro naroda i čovečanstva. Split je mogao ovih dana da ponovno vidi, što znači Sokolstvo, i to čc, na-damo se, doprineti da se prošire i oja-čaju sokolski redovi
Župa Sušalc - Hijelca
SOKOLSKO DUŠTVO KRK Tvrševa proslave.
Sokolsko dmstvo u Krku proslavilo je Tyrševti proslavu u subotu i
nedelju, 5 i 6 pr. m. na osobit način. Krk je u Sokolstvu poznat radi svog čvrstog Sokolstva i radi teških napa-daja na Sokolstvo, a specijalno na Tyr-ša s protivničke strane. To je možda baš i doprinelo, da je Tyrševa 100-go-dišnjica rodenja ovdp proslavljena^ s največim žarom i oduševljenjcm, u čemu str učestvovali svi nacionalni elementi Krka, ceo jugosluvenski КЛ' listom.
Još pre proslave Sokolsko društvo uputilo jc molbu ovdašnjem ope. poglavarstvu da sc prilikom Tyrševe proslave dade to ime kojoj ulici. Opčin-sko zastupstvo jcdnoglasno jc na to zaključilo da sc park usred grada pro-zove Tyrševim imenom. Usput spomi-njemo da je poznati kreki bis^kup dr. Srebrnič na ovaj zaključek ope. poglavarstva uložio utok, koji je po kr. ban-skoj upravi odbijen. No ni to nije bilo dosta g. biskupu, nego je dva dana pre proslave uputio pismo sokolskim jcdinicama na otoku, našem društvu i nekim istaknutim pojedincima, u kojem dokazuje da je Tyrš bio bez-verac, da je prema tome i Sokolstvo bezverska organizacija, jer sc upravlja Tvtševom filozofijom, te traži^ da se to pismo proč ta na dan Ty rševe proslave svcukupnom članstvu Sokola. Na ovo pismo je odbor našeg društva izdao razjašnjenje za svoje članove; a to isto pročitao je i starešina društva na svečanoj sednici 6 o. m. U tom ra^-jašnjenju objašnjuje se članstvu odnosi' jugosl. Sokolstva spram f vrsevc filozofije, koja po »Putevima i ci-ljevima SSKJ« nikako nije i filozofija ili ideologija našeg Sokolstva, jer je ta Tyrševa filozofija privatno uvere-nje Tyrša, koja ne veže članove Sokola; članove Sokola veže samo Tvrševa sokolska ideologija, dok je prosto svakom Sokolu da bude i do-bar katolik, pravoslavac, evangelik i t. d. pošto Sokolstvo stoji na stanovištu verske toleranci j c, a nebi ni moglo da bude drugačije, jer jc naš narod podeljen na razne veroispovesti. Ono po-štujc svačije uverenje, uve-rcnje svih svojih članova, i uverenje Tyrša i ver* sko uverenje dra. Srebrnica.
U subotu uveče 5 prireden je sjajni ophod gradom: muzika, masa gradana, Sokoli, raketi, bengali, rasve-ta ohale. Po završenom ophodu na l r-gif kralja Petra održao je starešina društva br. Krajič kratak govor, a dački pevački zbor pevao je sveslavensko pesme.
%
Sutradan 6 u nedelju izjutra budnica. Doček gostiju iz Aleksandrova i okolice i svečana sednica u sokolani. Dvorana bila je prepuna, tako da su mnogi stajali i vani. Tu je pevao da-Ciki pevački zbor, govorio je starešina društva, osvrnuvši se poglavito na napadajo g. biskupa, a zatim je društveni prosvetar brat Frleta govorio o radu
i	životu dra. M. Tyrša. Još je zanosno govorio i br. dr. Stanič kao pret-stavnik Narodne odbrane. Sednici pri-sustvovali su i pretstavnici ovdašnjih vlasti i drž. nadleštava. Posle toga bilo je proglašenje Tyršcvog parka.
Uveče održana je svečana akademija u lepo iskičenoj i osvetljenoj sokolani s ovim rasporedom: I. Sokolski marš — gradska muzika. 2. Predavanje o dru. Miroslavu Tyršu — br. Frleta.
3.	Petorica, skupinske vežbe — muški naraštaj. 4. Sokolska himna, deklamacija — naraštajka Kajčič. 5. Hajdrih-Celina: Morje Adrijansko — mešoviti dački zbor. 6. Mali Amori — muška i ženska deca. 7. Kobal: Jugoslov. pot-pouri — gradska muzika. 8. Soko kraljevine Jugoslavije, deklam. — Miha-tov. 9. Violina uz klavir — brat Jarno-vić i M. Motika. 10. Sletske praške vežbe članica. 11. Štole: Moja Kraljica, uvertira — gradska muzika. 12. Živa slika s muzikom i pevanjem. — Vežbe je uvežbao načelnik br. Jarnović, grad-sku muziku br. Kobal, a pevačke zbo-rove br. prof. Gruber. Osobito ističe-mo tačku 3, 6 i 10, koje su svojom teh-
nikom u svakom pogledu zadovoljile. Svako priznanje i trudu gradskoj glaz-bi i pevačkom zboru.
Uspeh proslave je zadovoijio u svakom pogledu.	S. G.
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ Svečana akademija u slavu Tyrša.
Kao i po ostalim sokolskim jedi-nicama, tako je i kod nas 5 marta održana svečana akademija 100-godišnjice rodenja osnivača — oca — Sokolstva dr. Miroslava Tyrša a 70godišnjica rada prvog sokolskog društva u Pragu. U ne punoj dvorani hotel »Nehaj«, jer nisu došli na ovu priredbu ni oni, koji su u prvom redu pozvani — akademija je u svakom pogledu sem fi-nancijalnom potpuno uspela. Program je zapoeeo sviranjem naše i čehoslo-vačke himne. Svečanu reč o Tyršu odr-žao je br. prosvetar Ante Šepič. Iza toga su sledile vežbe, u kojima su sve kategorije: muška deca 56, ženska 30, muški naraštaj 34, ženski naraštaj 12, članice 6 i članovi 10, pokazali kako se može skladno i bez pogreške izvadati vežbe, koje su u par meseci naučili, kada se ozbiljno, požrtvovno i s lju-bavlju radi u duhu Tyrševog Sokolstva. Mnogo bi morali pisati kada bi hteli izneti vrlo dobru i odličnu izved-bu vežbi pojedinih odeljenja. Svi su vežbali složno, skladno oduševljeno, požrtvovno i s mnogo volje i poleta. Zato za takav uspeh ide hvala svima, koji su nastupili, a napose članovima
prednjačkog zbora, koji ozbiljno shva-čaju svoju dužnost. Dobro je uspeo i igrokaz »Nada Istre«, koji su izveli, Dizdar Ana, Bendelja Božo, Krmpotič Neda, Oršanie Stjepan, Krmpotič Tomislav, Benkovič Andelko i Vukelič Milan, a koji je uvežbao brat prosv. Ante- Šepič.
Mi znamo da imademo ovde mnogo protivnika, znamo da bi oni uživali, kada bi mogli naš rad bilo u čemu kritizirati ali tog veselja im nečemo priuštiti, jer nas vode čiste misli, svetla i pobedonosna ideja. Ta nas je ideja vodila od pobede do po-bede, a povest, če nas još dalje — i s njom čemo pobediti i sve one sičuš-ne neprijatelje, kojima če našim zamahom biti skrhana šišmiška krila.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA Tyrševa proslava.
Naš Soko, želeči da što lepše i dostojnije proslavi lOOgodišnjicu rodenja dr. Miroslava Tyrša, priredio je dne 6 III navečer svečanu sednicu sa akademijom.
Celu sedmicu pre, usprkos jake zime, marljivo smo se pripravljali da nam proslava što dostojnije prode, držeči redovito govore pred vrstama o životu i radu našeg začetnika i ideo* loga.
Sednica, na kojoj su prisustvovali svi pretstavnici mesnih vlasti i dru-štava, započela je 8 sati navečer, a akademija u 9.
Sednicu je otvorio starešina brat Fr. Katarinič, naglasivši značenje Tvr-ševe proslave za Sokolstvo i Slovenstvo uopšte. Br. prosvetar je nato odr-žao iserpivo predavanje o životu i radu Miroslava Tyrša, koje je sa zanimanjem saslušano. Posle toga je naraštajka s. Marica Dujmovič deklamirala »Soko i njegova majka«, a članica s. Dinka Barbalič »Tvršu, geniju Slovenstva«. Obe deklamacije izazva-le su buran aplauz kod prisutnih.
Naša mlada sokolska glazba svi-rala je medu tačkama izabrane komade, te i ovog puta pokazala da sve brže i bolje napreduje.
Akademija je imala sedam tača-ka, koje su sve lepo izvedene. Vežbe članova na karikama osobito su za-nele prisutno opčinstvo.
Napomenuti nam je, da poset proslave sa strane odraslih nije bio ona-kav, kakav smo očekivali i na koji smo inače navikli. Klerikalna rabota proti proslavi bila je ovog puta na delu, upotrebivši sve moguče, osobito medu decom, da priredba ne uspije, ali utaman. Baš mladež je prisustvova-la u neobično velikom broju. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA
Društvo je proslavilo lOOgodišnjicu Tyrševog rođenja dana 6 marta 1932 g. Ujutro je održana svečana sednica, koja je počela pevanjem državne himne. Sednicu je otvorio starosta
bi\ Adalbert Lenac, iza čega je brat Jaša Grbac održao predavanje o životu i radu oca Sokolstva dr. Miroslava Tvrša. Sokolič Branko Radakovič deklamirao je pesmicu »Sokolič«. Sednicu je zaključio br. starosta s pokli-kom: »Slava velikom i neumriom So-koIu dr. Miroslavu Tvršu«, što su svi prisutni stoječki prihvatili. Klicalo se Jugoslovenstvu i Sveslovenstvu. Na svršetku zapevala se slovenska himna »Hej Sloveni«. Naveče održana jc akademija.
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE
Dana 6 marta proslavilo je ovdaš-nje Sokolsko društvo stotu godišnjicu rođenja dra. Miroslava Tyrša. Brat starosta Ante Bolf pozdravlja uzvani-ke, koji su napunili lepo iskičenu dvo-ranu. Slika Tyrševa iskičena je zelenilom i trobojkom. Zbor naraštaja ot-pevao je državnu himnu, sokolsku himnu i još nekoliko pesama.
Predavanje o životu i radu dra. Miroslava Tyrša održao je prosvetar br. Vendelin Kovač. Predavanje bilo je iserpno i pregledno te se na licima videlo, da s velikim interesom prate lepo nizanje einjcnica, o životu i radu velikog pokojnika posvečenog Sokolstvu i kroz to Slovenstvu.
Zatim jc naraštajka sestra Vera Kretič lepo deklamirala pesmu »Geniju Sokolstva«. Potom je brat starosta zaključio svečanu akademiju, po-zvavši prisutne lepim govorom na što ustrajniji rad u Sokolstvu.
Трговина соколских потрепштина и кројачка дворана ^
Грга Хорватек
Добављач Савеза Сокола краљ, Југ.
■■■■ЈИЈИИШИ!, з А Г Р Е Б ФРАНКОПАНСКА УЛИЦА 9
израђујем све врстс прописаних соколских свечаних и вјсжбачкик одијела, за све категорије мушко и женско чланство. Рродаја свих соколских потрепштина уз врло умјерене иијене. - Робу разашиљем поузећем. - ВањсКим друштвима обавл.а.ч брзу отпрему.
Iw. Brunčlž
pleskar in Tičar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerneI TELEFON It. 3476
Ljubljana
Kol«dvorska ulica 33
Kllsfli
vie/ltHAf M
najtotidnejk
KUiAKNAflDill
ЈИ1ДНАР*јМД11ИОУАИ
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
PENSION RESTAURANT	»TRIGLAV«
Na pristaništu — Vlasnik	M. Barbalič
Izbor mrzlih i toplih jela te raznih riba. Domača kujna. Izvršna domača vina te raznih pida.	Baška na Krku
	55552555
	Brza podvorba!
Tražite prospekte, šaljem badava!	Umerene cene!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palžić
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
n
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kate-
?orija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine ugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži »Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. —- Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i solidna izradbu jamčim.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
II.
Ul.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
IX.
M
n
n
n
n
»
n
n
M
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav TyrS: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oralen.
Dr. Miroslav TyrS: Sokolska gesla.
Ian Pelikan: Dr. Miroslav TyrS. an Kren: Cilj sokolskih teženj.
I
Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko MrvoS: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din________
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA M1SA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
fjugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, Narodni dom Zeelfon 25-43 / ŠRačun uoStanske šfedionice £jubljana 13.831
Najbolje iambure
svih vrsti Farkaševih i Srijemskih prepo-ručuje stara rukotvornica tambura
STJEPAN M. G1LG, Sisak br. 112
Sav. ban. ■ншвшшанншвш
Cijenike tambura šaljem svakom na zahtjev badava Odlikovan sa 3 zlatne kolajne i diplome
Tvornica gimnastičidh i = sportskih sprava =
J.Oraiem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
.T"i—Г
^3'
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupalieta i bašće Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. — Ilustro-vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
Cenik nalazi se u Sokolskom Kalendaru 1932.
Državna željezara
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Vareš ~ Majdan
*
Preduzeće posjeduje 4 rudnika željezne rude, dvije visoke peči, Ijevaonico željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, ie zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonlca proizvađa: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norrna-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peci. - Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompietne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.