KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Oktobra 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4483
Erste Bohmische Kunstseidefabrik A. G., Theresienthal bei Arnau, Čehoslovačka.
Postupak za izradu sjajnih konaca, traka, filmova i ploča od viskoze.
Prijava od 15. maja 1924.	Važi od 1. aprila 1926.
Traženo pravo prvenstva od 18. maja 1923. (Čehoslovačka).
Po nemačkim patentima 260.479 i 240.846 kao i po francuskim patentima 489.881 i 517.318 poznata su već kisela kupatila za pređu, koja sadrže sulfat amonijuma. Ako se pak prede pod uslovima, na kojima počivaju ovi patenti, to se dobija svila, koja ima nestalan sjaj i ne može se smatrati da zadovoljava u pogledu raskidljivosti i razvlačenja.
Sem toga po nemačkim patentima 177.947 i 287.955 poznati su postupci, kod kojih se rastvori viskoze iz odgovarajući načinjenih otvora upuštaju u jedno precipiti-rano kupatilo od sumporne kiseline i bisul-fata ili od kiselog i neutralnog sulfata. Proizvodnja sjajnih konaca je po ovom postupku samo onda moguća, kada sadržaj kiseline i soli kupatila s jedne strane i osobine viskoze kao i njen sastav i stepen zrelosti s druge strane, stoje jedno prema drugom u zgodnoj proporciji. Iskustvo je pokazalo da je uopšte veći sadržaj kiseline u kupatilu za pređu od svežije viskoze i obratno i da su bitne osobine, kao rastegljivost i neprobojnost gotovog konca onda u toliko bolji u koliko je upredena viskoza svežija. Ako pak pokuša da se relativno sveža viskoza upreda dok se kiseli sadržaj kupatila za pređu pri većem sadržaju soli znatnije smanji to nastupaju nezgode na primer lakše prekidanje konca, tvrda i t. d. Ako se na protiv kod sveže viskoze poveća sadržaj kiseline u koliko je to potrebno za postizavanje bezprekor-ne pređe to se u koncu koji se pravi, razvijaju mali mehurići, koji slabe čvrstinu gotovog konca.
Iz toga rezultira kod izrade visokocenjene
svile sa istim sastavom viskoze, jedna kritična granica kiselosti upotrebljenog kupatila za pređu, koje je naznačeno time, što ako se svila prede, u koncu se pojavljuju mehurići. Ova kritična granica je kod ravnomer-ne izrade viskoze od iste čelične materije stalna, ali ona se jako menja sa načinom prerade natronove celuloze i ksantogenata a naročito sa kvalitetom upotrebljene čelične materije.
Učinjena je pak ta interesantna opaska, da se pomenuta kritična granica kiselosti daje znatno prekoračiti a da se ne stvaraju mehurići u koncu, ako se kupatilu za pređu doda mala količina amonijumove soli, kao sulfat amonijuma. Ova pojava je interesantna, jer se ne postiže natrijumovim sulfatom, i kad se ovaj u mnogo većoj količini upotrebi. Kad bi to bilo jedno neutralno kupatilo za pređu onda bi pojava bila razumljiva, pošto amonijumove soli utiču hemiski, u neutralnom rastvoru na viskozu. U kiselom rastvoru se pak ovo dejstvo nije moglo očekivati jer kao što se vidi iz nemačkog patenta broj 240.846, amoni-jumov sulfat je u ovom slučaju bio poznat samo kao slano telo. Uopšte dovoljne su male količine amonijumovog sulfata. Već pet-procentni dodatak amonijumovog sulfata u kupatilo za pređu kod normalnih proporcija vrši pomenuto dejstvo ipak kod povećanja 5% mogu se i abnormalne viskoze kao takve manje cenjene ćelične materije, upredati bez mehurića.
Primer I: rastvor viskoze sa 8°/# celuloze i 7% natrona, prede se posle jednodnevnog stajanja na 18°Ć iz jednog precipitiranog ku-
Din. 5.
patila koje se sastoji iz- kiselog i neutralnog sulfata specifične težine 1,35 i jednog titrira-nog sadržaja kiseline od 2,>/o- Konac pod mikroskopom pokazuje male mehuriće, gotov konac ima sjaj, ali malu čvrstinu. Ako se istom kupatilu za pređu doda 5% amoniju-movog sulfata, to se stvaranje mehurića potpuno uklanja. Sjaj gotovog konca je dobar, čvrstina znatna. Ako se pokuša da se ista viskoza bez mehurića upreda a da se ne doda amonijumov sulfat, to je ovo moguće samo posle višednevne zrelosti. Gotovi konci, koji se onda dobijaju imaju malu neprobojnost.
Primer II: Fine tračice od 200 denijera predu se sa istom viskozom, kao što je opisano u primeru 1, sa tamo navedenim kupatilom za pređu bez dodatka amonijumovog sulfata. Pod mikroskopom one se pokazuju da nisu bez mehurića, nemaju gotovo nikakvu rasteg-Ijivost i izdržljivost i samo neznatni sjaj. Ako se istom kupatilu za pređu doda amonijumov sulfat, to već troprocentni sadržaj a-monijumovog sulfata daje jednu tračicu, koja zadovoljava u sjaju i čvrstini i kod koje pomoću povećavanja sadržaja amojumovog
sulfata rastegljivost od 10 povišava se na 15o/o.
Obadva primera se izvode sa jednom pre-đinom putanjom od samo 10 cm.
Tehnički značaj postupka počiva dakle u većoj neprobojnosti, povišenoj rastegljivosti konca, koji je po njemu izrađen. Ovo se postiže dodavanjem amonijumovog sulfata koji omogućava 1: da se mogu upredati svežije viskoze, nego kao sa do sada poznatim kiselim kupatilima i 2: izbor ćelične materije treba da je manje težak nego do sada, pošto se i manje cenjene ćelične materije mogu prerađivati po ovom postupku bez nezgode za krajnji produkt.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu konaca, traka i tome slično naznačen time, što se prema kvalitetu ćelične materije za prerađivanje i prema zrelosti upredajuće viskoze, kupatilu za pređu, koje se sastoji iz sumporne kiseline i natri-jum sulfata sa specifič. težinom od najmanje 1,35 dodaju srazmerne količine amonijum sulfata.