Poštarina plaći

..»3 49.
U Zagrebu. 10. decembra 1937.
Poleđini brol Din T.—
Uredi
ZAGREB, MASARVKOVA 28a Telefon 67-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA Erjavčeva ta
i__i ufi
Pretsjednik vlade i ministar vanjskih poslova dr. Milan Stojadino-vić posjetio je službeno Rim.
GIASPIO SAVEZA JPGOSILOVENSH1H EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

AVTARKIJA
Ljubljana, 6 decembra 1937. (Agis). Avtarkija v gospodarskem smislu je v dvajsetem stoletju nesmisel. Nemogoče je, da bi država danes mogla živeti brez gospodarskih zvez z ostalim svetom, nemogoče je, da bi današnja država lahko' krila vse svoje potrebe sama iz sebe. Nesmiselno je to tembolj v tem veku za katerosikoli bodi državo v Evropi. Vendar je nenadoma zadonelo od nekje to geslo in potrebno je, da ga vsaj predočimo, kolikor se pač da že v teh dneh. Od načela do dejanske uresničitve je namreč, zlasti kar se tiče velikih načrtov, vedno zelo daleč.
Italija je izmed evropskih držav med onimi, ki vzbuja z raznimi svojimi načrti, načeli in sploh raznimi posebnostmi, ki nekako udarjajo iz naravnega razvoja, najbolj vidna in glasna. Tako ni tudi nič čudnega, če je ona vrgla geslo o gospodarski osamosvojitvi, in to popolni, ter ga tudi Pričela več ali manj uresničevati. Začela je torej z delom na nekem novem gospodarskem principu, katerega skoro vsi gospodarstveniki, teoretiki in praktiki, načeloma odklanjajo, neglede na to, kateri gospo-darsko-politični šoli oni pripadajo. Ne zavračajo ga samo oni, zavrača ga tudi ves gospodarski razvoj od pradavnih časov, pa do danes in ki kaže, kako se razvija gospodarstvo od navadnega najprimitivnejše-ga rodbinskega gospodarstva pračloveka, vedno bolj v smeri k svetovni povezanosti, k nekemu svetovnemu kolektivnemu gospodarstvu. Dočim so pred dvatisoč leti vozile ladje le ob obali in se le polagoma spuščale na daljša potovanja, je prišlo preko revolucionarnega odkritja Amerike, danes do najtesnejših vezi z najoddaljenejši-mi kontinenti. In ta razvoj lahko opažamo na vseh poljih.
Toda dejstvo je, da je ona to pot ubrala, da hoče uvesti v svoji državi popolno gospodarsko avtarkijo. In na tem programu se danes že dela. Ustanovil se je poseben vrhovni svet, kateremu na čelu stoji sam Mussolini, in ki naj bi prevzel vodstvo k ostvaritvi tega velikega načrta.
Kakšni so razlozi, ki so dovedli našo sosedo do tega? Na to vprašanje bi bilo v kratkem težko odgovoriti. Zlasti za to, ker je preživelo italijansko gospodarstvo pod fašističnim vodstvom toliko in različnih sprememb, da bi le natančno poznanje cele notranje zgradbe, omogočilo točen odgovor na to. Morda ni nikjer nobena država po vojni morala prenesti toliko gospodarskih žrtev in doživeti toliko naglih in nenadnih gospodarskih sprememb, kakor je to baš Italija. Treba je pa priznati, da je fašizem do skrajnosti upregel in pritegnil v gospodarskemu, pa tudi političnemu delovanju, vse sloje in mase italijanskega ljudstva in zahteval od njih do skrajnosti žrtev, za dosego svojih ciljev. Eden glavnih ciljev je bil ta, da bi se Italija teritorialno povečala, morala bi dobiti kolonije in to na kakršen si bodi način. Dobila jih ie. Zato da jih je dobila, je moralo žrtvovati vse ljudstvo, vsak izmed njih, nekaj od svojega. Žrtve niso bile brez hasna, in danes- stoji Italija pred dejstvom, pred katerim stoji tudi svet presenečeno: ona ima v oblasti novo in veliko ter bogato deželo. Ce pustimo ob strani njene ostale načrte, ki zahtevajo tudi ogromnih mate-fialnih žrtev, zlasti njena borba proti takozvani komunistični nevarnosti v Evropi, bi ta njen prvi uspeh, ki jo je gotovo oma-mil, ostal kot tak zanjo brez koristi. Zahteva se od nje, da to veliko zemljišče, hi ga je dobila, izkoristi na način, ki bo 2anjo najbolj ugoden. Z drugimi beseda-mi: Italija mora žrtvovati za Abesinijo še °gromno v denarju, materijalu in ljudeh, da bo uspešno in kmalu takoj lahko izko-ristila pridobljeno bogastvo. Potrebne so ,0rej nove žrtve, potrebni so zlasti ogrom-"i kapitali, ki bi jih druge države, kolikor iso same bogate, privabile tako, da bi ajele posojila, ali dale v svojih kolonijah uiirn kapitalistom razne koncesije. Toda talija, fašistična Italija, na videz tujcem !°če daiati koncesij. Zlasti tistim ne, ki so, °t je danes položaj, najbogatejši, a v®?i-?ma njenemu režimu nasprotni, doum deni prijatelji v večini iščejo izhodov iz dgat. Tako 'je morala, deloma iz principa a tudi iz zadrege najbrže seči po tem no-’em načelu in ga pričela tudi dejansko, endar pa ne še popolnoma dosledno, iz-aiati. Brez dvoma je to le en moment, i e državo prisilil, da je iz notranjih razlo-fv vzela v program novo ,naee , nip „cer kot smo ugotovili splošno odklonje--,0-. Razlogi bodo brez dvoma še dr g • ir£ava ne prikriva, da je njen pror ef'citen, da je njen izvoz pasiven, da P ' .(ebe. zlasti radi ogromne 7'apos 1 vcract„in hr,!e za oboroževanje z dnevom r •
zahtevajo surovin, ki so na ha Poskočile v ceni, da ji manjkajo sr
D* Milan Stoiadinović u Rimu
Svečani doček u Itali;! — Pisanje štampe %
Pretsjednik vlade i ministar vanjskih poslova dr. Milan Stojadinović otputovao je 5 o. mj. u Rim. Rimski dopisnik »Obzora« javlja ^ijedećeg dana o torne slijedeće:
Posljednjih dana talijanska štampa je jasno istaknula, da za uzajamno razumijevanje i poštivanje nisu za sada potrebni nikakvi novi sporazumi, te da je sporazum od 25 marta o. g. dovoljan, da dovede u sklad interese Italije i Jugoslavije. To znači, da ovaj sporazum sada i u buduće treba poštediti od svakog potresa medjusobnih odnosa dvojice jadranskih susjeda. Sve ono, što je u tim odnosima bilo negativnoga, odstranjuje se, a pozitivnim elementima daje se prednost. Zato je prema jednodušnoj ocjeni talijanske štampe sporazum od 25 marta o. g. zgodan i koristan regu-■ lator susjedskih interesa i potreba. Za informiranje talijanske javnosti štampa je svestrano prikazala dosadašnji efekat sporazuma, koji su prije osam mjeseci grof Ciano i dr. Stojadinović potpisali u Beogradu. Ovaj put je naglašeno još jače nego u ožujku sve ono, što približuje Italiju i Jugoslaviju. To nisu samo stare trgovačke veze i kulturni kontakt, nego takodjer zajednička potreba mirnog razvitka i privrednog dopunjavanja. Dobro susjedstvo prožeto iskrenim prijateljskim osjećajima pojačat će, kako talijanska štampa predvidja, privrednu suradnju i proširiti obujam trgovačke izmjene dobara i konačno učvrstiti još više razvoj kulturnih veza, dok političko sporazumjevanje i dogovaranje moći će mirno teći po jednom normalnom historijskom procesu. Tako bi se, kako se u Rimu želi, trebalo pokazati u svim zajedničkim pitanjima medjusobno razumjevanje. Svejedno je pri tome, da li su temeljne političke linije iste, jer u prijateljskom uredjivanju uzajamnih interesa rezultirat će uvijek ono, što je pozitivno. To bi trebao biti putokaz pri provedbi ožujskog sporazuma, kako u bližoj, tako i u daljoj budućnosti.
»Giornale d’Italia« smatra, da se više ne može, pokolebati talijansko-jugoslavenski sporazum, a .u vezi s time »Messaggero« izrazuje priznanje i zahvalnost dru Stojadinoviću, što je u posljednjih nekoliko mjeseci prozreo i spriječio razne manevre, koji su, kako ovaj list kaže, imali svrhu da uzdrmaju talijansko-jugoslavenski sporazum.
»Popolo di Roma« naglašuje, da je ovom sporazumu, koji se mora progresivno razvijati, osigurana trajnost, jer je prirodjena Italiji i Jugoslaviji, kao mladim narodima da dovede do izražaja samo ono, što je pozitivno a sve drugo da stave na stranu. U istom smislu pišu i drugi listovi, naglašavajući da su već -pruženi mnogi dokazi dobre volje, pa da zato u svim pitanjima, koja direktno interesiraju Italiju i Jugoslaviju, može biti provadjano objektivno i opravdano ocjenjivanje obostranih interesa uvijek na bazi jedne miroljubive politike.
Od listova u Jugoslaviji donijela je »Samouprava«, glavni organ JRZ, uvodni članak u kojem kaže:
Historija ima svoje zastoje i svoja razvodja. Narodi imaju svoja svanuća i smrknuća. Mnogo je travom zaraslih lo-
stva za mednarodna obračunavanja itd. itd. Vse to združeno vede gotovo le k enemu izhodu: pomagajmo si takoj sami, če hočemo, da nas ne bo svet usužnjil. Zato moramo brez dvoma ta korak smatrati v današnjih dneh. sicer kot nekaj logičnega, a vendar kot nekaj izrednega. Brez dvoma bo zato ves svet z zanimanjem sledil tej novi notranji borbi kolikor se bo dejansko izvajala, to tembolj ker se to dogaja v dvajsetem stoletju.
Kakšne bodo posledice te nove gospodarske politike? Težijo je odgovoriti danes na vprašanje ki ie še odprto. Do sedaj je Rusija morda edina država, ki ie zaprla svoje rpcic v sveh ozirih, torej tudi v gospodarskem. Toda tega ne izvaja tudi ona absolutno, ampak le v toliko, kolikor je njej v korist. Tudi bi sicer tu primera ne bila na mestu.
Povsod lahko srečate človeka, ki je zapravil vse svoje premoženje In se moral zariti v največjo revščino in skromnost. Cesto imajo tudi občine nekje v samoti in puščobi majhno hišico z vrtičkom za kakega občinskega reveža. Ta si skuša sam, kolikor mu je pač mogoče ohraniti, če dru-
gora i reduta. Nova ideologija je na pomolu. Putevi su sporni, prvaci protiv-položeni, diskusije zaoštrene. Problemi dnevnog života ukršteni su i pomiješani sa putevima rasa i prestiža. Jedni su za nove puteve, dok drugi nalaze, da se bolje maršira u starim čizmama... A novo ka starom treba saobraziti! Svak i sve imaju svoje kritičare. Ali mi ne smijemo zapinjati na svakom kamenu, niti se jurimice trpati u tudji ukus. Mi ne tražimo maj u decembru, ali znamo da se ovoga mjeseca slavi dan rodjenja Onoga Velikoga, koji je učio miru, slozi i dobroj volji. Naš veliki politički šef polazi u posjet narodu, koji je bezmjerno propatio; koji je za našu sudbinu prolijevao svoju junačku krv i svoje zlato. I mi znamo, da gospodin dr. Stojadinović odlazi u Rim ispunjen osjećajima priznanja za susjede koji su i sami prošli mnogi trnoviti put, tražeći svjetlije puteve budućnosti.
Zbir radosti, kojima naš narod prati svoga šefa Vlade na ovom putu mira i dobrote, izvire iz naše narodne sklonosti, da se zamisli i da samjerava. Jer naš narod poštuje svačiju pravdu i ima budnu misao za svačije slavne datume. Znajući, u svojoj stradalačkoj misli, da životi raznih naroda nisu matematičke formule, već da su njihove linije di-rektrise vučene rukom od mesa i kostiju, naš narod, uz svoje brige i nevolje, shvaća i nevolje drugih, težeći da se sačuva krivoga suda. Prenaseljena jednim dobrim 1 vrijednim narodom. Italija se ne plaši svoga broja. Radjanjem Italija se umnožava i postaje temeljitija. Talijani su vatreni nacionalisti, a •■ffilijansko vodstvo je u rukama jedne slavne dinastije i jednog velikog političkog šefa, čije je svako djelo jedno pre-vejano rodoljublje.
I kad šef naše politike, sin naše šu-madije, ide u zemlju najljepšeg neba, najljepšeg cvijeća i najljepše pjesme i kad primi njihov pozdrav na jednom od najljepših jezika, kroz koji se vrši zračenje iz antičnosti, neka im sa uvjerenjem preda naša duboka osjećanja za njihovo svekoliko dobro, kao od naroda, koji umije da se nadgledne u sudbinu, koji umije da ispita svoje potrebe i svoju savjest i koji zna svoje mjere i mogućnosti.
Veliki talijanski poeta Leopardi, pjevajući Italiji, jadikovao je prije stotinu godina :
»O patria mia, vedo le mura e gli archi!
E le colonne e i Simulacri e Terme,
Tori degli avi nostri.
Ma la gloria non vedo ...«
Ali, i Leopardi i Geruci mogu, pri svjetloj današnjici Italije, mirno počivati svoje rodoljubive sne. Došla je i slava. Ona se danas pjeva kroz cijelu Italiju i talijansku emigraciju. Njeno ime je »Giovinezza«.
DR. STOJADINOVIĆ NA POTI SKOZI NAŠE KRAJE
Postojna, 5 decembra 937. (Agis). — Danes dopoldne se je z vlakom čez mejo pri Postojni pripeljal ministrski predsednik in zunanji minister dr. Sto-
gega ne, vsaj svoje življenje. Bori se na vse strani, da iztrga s svojimi rokami, s svojega vrtička, kar se da. Kolikor mu ne navržejo vaščani, vodi on po svoje tudi avtarkično gospodarstvo. Imamo pa tudi bogataša, ki ima premoženje, godove zemljišča, ki v redu gospodari in dela. Tudi on ie, kolikor se drži v primitivnosti, avtar-kist. Med obema pa je lahko velika razlika. Mogoče nam bo ta paralela razložila nasprotje, ki si ga predstavljamo med državami z avtarkičnim gospodarstvom, med onimi, ki so revne in bogatimi, med onimi ki brezplodno trošijo svoja bogatstva in pa med onimi ki skrbno gospodarijo. S tem je tudi razložena in jasna posledica, ki v enem ali drugem slučaju zadene prebivalstvo.	žj.
TRI SMRTNE NESREĆE U KRAPANJSKOM RUDNIKU
Pula. dec. 1937. - lo. mj. dogodila se opet velika nesreča u Krapanjskom rudniku. Jedan Plaz ugliena zatrpao ie Jakova Siliča. Martina Drandlća 1 Mlin Mirkoviča. Ostali su mrtvi
jadinović Milan. Postojna je bila ob tej priliki v radostnem in svečanem razpoloženju. Očividec je naštel čez 20 jugoslovanskih zastav, kolodvor sam pa je bil preprežen s preprogami in okrašen z zelenjem. Potniki, ki so prihajali in odhajali z raznimi vlaki protiv Rakeku ali pa obratno, so bili deležni presenečenja. Mrzlično razpoloženje je vladalo tudi med uslužbenci carine, policije in železnice, ki ta dan niso povzročali potnikom prav nobenih neprijetnosti, niti niso opravljali običajnih, sicer nepotrebnih formalnosti razen vidiranja potnih listov.
Tudi v št. Petru na Krasu je bile vse praznično razpoloženo, kjer se je pa vlak, v katerem se je vozil jugosl. ministrski predsednik ustavil samo za nekaj minut. Pokazal se je tudi na oknu svojega vagona, bilo pa ni tu nikakih uradnih pozdravov. Pač pa so bile ob progi razvrščene vojaške čete v prazničnih uniformah.
UMRO JE
NADBISKUP ZAGREBAČKI I METROPOLITA HRVATSKI
Dr ANTE BAUER
Zagreb, 7 dec. 1937. — Danas u 4 sata poslije podne iznenada je preminuo dr. Antun Bauer, zagrebački nadbiskup i hrvatski metropolita u svojoj 82. godini života. Pokojnik je u posljednje vrijeme sve češće i češće pobolijevao, na se ie zJialo, da ie njegovo stanje kritično.
Nadbiskup dr. Antun Bauer rodio se u Breznici, nedaleko Bisaga. 11. veljače 1856 godine u porodici, koja se doselila iz Gradišća. Sin je obitelji koja je imala 15 braće i sestara. Gimnaziju je svršio u Varaždinu, i godine 1873 prelazi* u zagrebačku »crnu školu«. Tamo svršava dva zadnja gimnazijska razreda i bogosloviju. Zatim studira u Budimpešti i Beču. Zaredjen je 15.. 25. i 27. srpnja 1879. Najprije je službovao kao kateheta u Samoboru, a zatim kao kateheta u zagrebačkoj gornjogradskoj gimnaziji. Početkom listopada godine 1887. postaje su-plent na teološkom fakultetu, a naredne godine izvanrednim profesorom temeljnoga bogoslovlja. Kao profesor bogoslovije istaknuo se ie kao vrstan bogoslov i urednik »Katoličkoga Lista«. Dr. Bauer je bio i odličan učenjak te je napisao nekoliko vrlo vrijednih bogoslovnih djela. Uz to ie on i jedan od onih koji su udarili osnove naše suvremene filozofije te ie kao takav postao pravi član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Sveučilišni profesor dr. Antun Bauer ie iedan od ljudi, koji udari-še temelje hrvatskom zadrugarstvu.
Nadbiskup Bauer bio je 24 godine sveučilišni profesor i kao takav bio je g. 1907. izabran rektorom Njegove veze sa sveučilištem nisu bile prekinute ni kasnije te ie on jedan od najvećih dobrotvora zagrebačkog sveučilišta. On je poklonio velike komplekse zemljišta Medicinskom fakultetu. Gospodarsko šumarskom fakultetu u vrijednosti od preko 20 milijuna dinara.
Nadbiskupom je postao godine 1911. Politički je prije rata aktivno djelovao kao član i zastopnik Srpsko-hrvatske koalicije.
Za nas je naročito znamenit po svojoj odluci 1931 godine koju je donio kao zagrebački nadbiskup i hrvatski metropolita i u kojoj je odredio da se na dan sv. Josipa te godine održe u svim katoličkim crkvama molitve za progonjene sunarodnjake katolike.
Sjećajući se tog velikog čina pokojnog metropolite hrvatskog kličemo mu iskreno »Slava mu!«
0 PRA VDI
Duhovni iivot ljudski sasloji se iz tri oblasti: iz duhovne, voljne i osećajne, koje su jedna drugom uslovljene, kao što su jedno drugom uslovljeni svetlost, energija i toplota sunca. Pre nego što ie iovek da pristupi izvršenju svoje zamisli, njegova ga savest ili bodri ili odgovara, već prema tome, da li je njegova zamisao u skladu sa zakonom pravde ili nije. Izvede li neko svoju zamisao u delo po odobrenju svoje sa-vesti, njegovu osećajnu oblast smesla obuzimaju spokojstvo, radost i hrabrost, u većoj ili manjoj meri, već prema veličini i značaju učinjenog dobrog dela. Ukoliko njegovo spokojstvo i njegova radost i hrabrost postaju veći, utoliko jača postaje i. njegova dobra volja i u toliko vedriji t zdraviji po-staje njegov duh i, tim samim, u toliko energičniji postaje i njegov karakter, leno rezultanta 'sviju sila u njemu. Naprotiv, postupi U neko protivno diktatu svoje savesti, nc.iz-beino i smesta po izvršenom zločinu obuzimaju njegovu osećajnu oblast opšti nemir, neraspoloženje i strah, i to u toliko većoj meri, u koliko je veri zločin počinio i više zla i štete drugima naneo. Otuda, za svakog pojedinca, svaki njegov preiiveli dan. jeste i njegov sudnji, dan.
Paralelno i srazmerno sa nemirom, ne-raspoloženjem i- strahom u zločinrevoj ose-čajnoj oblasti, zamračuju i razboljevaju se >. njegova duhovna i voljna oblast i pada mu karakter postepeno, ali izvesno. tako dn najzad u njegovom biću konačno bankrotiraju sve pozitivne snage u korist negativnih sila i on najzad svršava kao nitkov, skot i podlac, bilo samoubistvom, bilo na robiji ili, vešalima. bilo u bolnici ili ludnici, bilo od osvetničke ruke.
Ali takav bedni kraj zločiniev nije jedina kazna izrečena za njegove zločine od večne pravde. Kroje poslednje dane zločinac provodi u bonom uverenju, da će njegom zločinačka, drla ispaštali i njegova najbliža i najdraža okolina: njegova deca i njegovo oaljnje potomstvo, sve -do devetog kolena', dekle god pravda ne bude u celosti zadovoljena. I baš to mučno uverenje ili bar takav predosećaj, je za njega još teža kazna i od same prevremene i nasilne smrti njegove. Jer potomstvo ne naslednje samo bruku i zao glas svoga prede — zločinca, nego, po zakonu nasledit, ono naslednje i svo prti ' letstvo njegovog nekaraktera. Isto onako, kao što i. potomci pravednika i mučenika ne vusleduin samo kapital u dobrom glasu, ie-poj tradiciji, časti i slavi svojih pređa, nego na.sled.uju i sav blagoslov njihovog dobrog i mergičnog karaktera, »sve do devetog kolena*. Zar Neron, koji je suvereno raspolagao ne samo ogromnom moću i vlašću, argo i neizmernim materijalnim bogatstvom,
■ nije završio svoj sramni život u uverenju ili predosećanju, da je sa svojim svirepim zločinstvima i. nepravdama iskopao grob ne samo sebi. nego i prostranom rimskom car-stru, da bi. njegova zločinstva ispaštali i svi oni, koji. su ga podržavali i lime bili su-krivci za tolika zla? S druge strane, zar utr Lazar, koji je dao *sve za obraz, o obraz ni za štas i koji. se bio opredelio za carstvo od onoga sveta*, zar on nije za svoje mučeništvo pravično nagrađen Ume, ilo je u nasilnu smrt na Kosovu Polju pošao s bezgraničnom verom, da je na kosovskoj Golgoti, izgradio granitne temelje slobodi, celoga viteškoga soja svoga? I zar siero guslar/, za savesno t mučeničko propo-vedanje uzvišene nauke i, vere Cara Lazara, nisu pravedno nagrađeni time. što su, sami nepismeni, krvlju svoga viteškog na roda ispisali besmrtno evanđelje Novog Doba i uslan . carstva Božijeg na zemlji*.
Sve nepravde i uopšte sva zla, od kojih na burnom okeanu vremena pati i slenje čovečanstvo. dolaze isključivo od nekarak-ttrnih ljudi: od licumera i lažova. nasilnika i nepravednika, odnosno od njihove zle, volje. I svako ljudsko zlo rađa gore i naj-pore zlo. Ali, kad -prevrši dara meru*, božanska pravda iz osnova ruši sve troje, da bi na ruševinama njihovim triumf ovala suprotna dobra. U toj istini ogledaju se i krajnji plemeniti cilj ljudskih zala i vladavina božanske pravde, koja, na kraju kraja, — sredstvom griže zločinačke individualne i kolektivne saresti s jedne i pobunom čiste individualne i kolektivne savesti pravednika s druge sirane, — sve zloupotrebe slobodne volje ljudske pretvara u pozitivne snage opšte slobode, kao sinteze sviju vrsti va-sionske zakonitosti.
DR. IVO MOGOROVIC
IRMINI« ODGADJA DVOJEZIČNE BROJEVE NA NEODREDJENO VRIJEME
R‘i j e k a, dee. 1937. — Iza prvog sveska posvećenog hrvatskoj književnosti, imala je revija »Termini« da izadje opet dvojezično kao talijansko-srpski, odnosno taiijansko-slovenski broj. Doznaje-mo, medjutim iz krugova veoma bliskih uredništvu te revije da je izdavanje daljnjih »talijansko-jugoslavenskih zveza-ka« odgodjeno na neodredjeno vrijeme.
Odjek revije »Termini« u Italiji
Glasilo tršćanskog fašizma »Popolo di Trieste- objavilo je 30 nov. u rubrici »Ništa i nešto*, koju je uvelo pred malo vremena, vijest da je talijanski pisac Giovanni Comisso ogorčeno vratio reviju »Termini’ koju su mu bili poslali. Ali Comisso nije vratio revije zato što su u njoj i hrvatski sastavci, več zato što su sastavljači talijanske antologije u reviji ispustili njegovo ime. Comisso je oduševljen fašista, ali se u pismu reviji »Termini* toliko zaboravio da je napisao po citiranom Popola*:
■ Žalim da sam sudjelovao u oslobođjcnjii Rijeke gdje se tiskaju »Termini*
Maša akademska ©mladina
Maša ©mladina prije rata i sada
I. Prije rata
U prvim borbenim redovima svakog naroda nalazi se omladina. Ona se bori žestoko, glasno i otvoreno. Katkada je pretjerana u svojim zahtjevima i neobuzdana, ali njezina borba je borba u krajnjoj liniji uvijek odraz zahtjeva naroda kome pripada.
To osobito vrijedi za omladinu malih i potlačenih naroda. Medju «^mladinom najviše se ističe akademska omladina, zanose-ći se velikim idejama pravde i slobode, koje je naučila iz knjiga i iz iskustva drugih naroda.
Moramo priznati da je naša predratna akademska omladina u današnjoj Julijskoj Krajini sudjelovala požrtvovno i velikim elanom zajedno sa svojim narodom u borbi za njegova prava. Ona je svim silama nastojala da najvije pridonese u borbi za kulturno i političko oslobodicnje svog naroda. Okupljala se u kulturna i politička društva, agitirala u narodu za nacionalne liste kod izbora, ustanovljavala čitaonice, prosvjetna i druga društva koja su radila na podizanju naroda.
Imala je doduše moćne neprijatelje koji su se dičili starom kulturom i tradicijama, pa prema tome i uplivom ali je ona, sara-djujući sa ostalom narodnom inteligencijom, imala uza se kompaktan narod, željan slobode i ravnopravnosti. Zajedno sa narodom, medju kojim je živjela, veselila se svijesna, da ide u susret boljoj budućnosti i da vrijeme ide njihovoj borbi u prilog.
Sav taj veliki napor nije bio uzaludan. Iz godine u godinu redale su se pobjede, kako na političkom tako i na kulturnom i ekonomskum polju. Općine sa našim življem prelazile su u naše ruke, našoj djeci je već bilo omogućeno da se izobražuje na svom materinjem jeziku, narod je preko svojih zadruga prodavao i kupovao produkte i osiòbadjao se zelenaša. Ukratko: neprijatelj je uzmicao na svim linijama i prepuštao mjesta onima, kojima su po prirodnom pravu pripadala. Već smo imali i Čitav
kadar školovanih ljudi, koji su zauzimali vidjenija mjesta u državnim i privatnim službama. Uspjesi narodne borbe bili bi još veći da nije bilo ubitačne stranačke podvojenosti. Na svaki način ide velik dio zasluga za ove uspjehe našim predratnim akademičarima, iako njihov broj nije bio velik, ali je svaki u svom krugu radio predano i sa puno optimizma.
Ali su i prilike bile drugačije. Prije rata je ekonomski i kulturni život bio staloženiii, svijet nije poznavao ovakovih perturbacija i prepada. Živilo se donekle bezbrižno i nestašno, jer budućnost nije bila tako neizvjesna, akademski školovanim ljudima dapače lijepo osigurana. Borba, koju je vodio naš narod, iako teška, bilo je legalna i nije provlačila za sobom konfinacije, zatvore i strijeljanja.
Rat je sve iluzije «»ljepšoj i boljoj budućnosti uništio. Preti'gao je nit narodnog pokreta. Velik dio našeg naroda iz Julijske Krajine morao je u bjegunstvo. gdje je u austrijskim i madžarskim logorima umirao od zaraznih bolesti, u bijedi i prljavštini, osobito djeca.
Nakon četverogodišnjeg stradanja, vratio se pa ostatke svojih domova koje skoro nije više ni prepoznavao. Sve uništeno i razrušeno: čitava pokrajina jedno veliko groblje, pokrito još toplim Iješevima pripadnika svih mogućih naroda Evrope. I njegovi sinovi i očevi vratili su se sakati iii su ostavili svoje živote na bogzna kojem ratištu.
Ratne strahote ne samo da su mijenjale kartu Evrope, već i ljude, njihov život i mišljenje. Još se naš narod nije ni snašao na ispaćenoj zemlji, dobio je protiv svoje volje novog gospodara. Postupci novog gospodara poznati su nam i neću ih detaljnije^ opisivati.
Za vrijeme rata, kako već spomenuh, veći dio našeg naroda otišao je u bjegunstvo, a poslije rata, u »mirno« doba, velik je dio opet otišao u novo bjegunstvo, samo što to dugo traje i taj »mir« nikako
BEOGRADSKA JAVNOST" I REVIJA „TERMINI"
Daljnji dvojezični svesci odgodjeni na neodredjeno vrijeme
Posljednji broj časopisa »Javnost« koji izlazi.u Beogradu donosi članak pod naslovom: »Kulturne veze i propaganda
fašizma«, kojega donosimo u cjelosti:
U znaku jugoslovensko-talijanskog prijateljstva objavila je periferijska revija »Termini«, koja izlazi na Rijeci, zaseban broj, posvećen isključivo talijan-skohrvats’kim kulturnim odnosima, nakon čega bi imao da uslijedi i jedan srpsko-talijanski, pa jedan slovenačko-talijanski broj. Već, dakle, to miriši na staru tezu o »vještačkoj krpariji, stvorenoj u Versaju«, koja čak ni na čisto književnom terenu ne može da se nadje zajedno...
Ali to nije sve. U književnom pogledu je taj broj takav, da su ga najoštrije napali i »H. Dnevnik« i »Obzor«, od kojih ovaj posljednji iznosi beskrajan niz najfrapantnijih grešaka i besmislica, po kojima je n. pr. Ujevićev »Lelek srebra« pretvorio u »La cicogna d’argento« (Srebrna roda!), a »Ojadjeno zvono« u »La campagna irata« (Gnjevno polje) itd. A urednik te revije, koja se štampa pod protektoratom »Instituta za fašističku kulturu na Kvarneru«, g. Gerini, nakon što je ustvrdio da je fašistička vlada dala »odredjena nacionalna prava jugoslovenskoj manjini u Italiji«, te da »Hrvati i Slovenci, koji su od g. 1918 talijanski gradjani, uživaju beogradskim sporazumom neporecive koristi«, — otkriva nam da je »ta generozna popustljivost proizvela čitavu revoluciju kod jugoslovenskih intelektualaca«, te da ti intelektualci, »koji su ranije gledali prema Pragu i prema Parizu, traže da se odvoje, da bi prihvatili put Rima«! ...
Zagrebačka »Istra« je na adresu g. Gerina (ili njegovih saradnika Hrvata) već upravila skromno pitanje: »Na koja to odredjena nacionalna prava misli, kada piše o jugoslovenskim manjinama u Italiji; i koje uživaju Hrvati i Slovenci u Italiji«; — a mi ćemo im nadodati još jedno: Koji su to jugoslovenski intelektualci, koji su, nakon što su okrenuli ledja Pragu i Parizu, »prihvatili put Rima«? — To bi u toliko zanimljivije bilo da se ispita, što smo ubedjeni da, kad bi u potrazi za njima upotrebili i samog šerlok Holmsa, teško da bi pronašli još nekog drugog, sem g. Svetisla-va Stefanoviča na srpskoj strani i klerikalaca oko »Hrvatske Prosvjete« na hrvatskoj...
Medjutim, što je još zanimljivije, — u tom tobožnjem talijansko-hrvatskom broju, u kome fale šimunović, Krleža, Vilović itd., preveden je na naš jezik čitav niz pasusa iz različitih govora g. Mussolinija, kao i nekoliko propagandnih fašističkih članaka, koji su izričito upereni protiv demokracije, a da za uzvrat nije štampan niti jedan red nekog hrvatskog ideologa, ne samo demokratskog, nego ma kojeg ... Tako n. pr. Ga-ribaldo Marussi glorifikuje osvajački rat
u Abeslniji, govoreći o »podmukloj, požudnoj i grabljivoj škrtosti Društva naroda«, a urednik, 3. Gerini, bez Ikakvih obzira, piše da je »francuska orijentacija nanosila Jugoslaviji velike štete«, grdi francusku »demomasoneriju« i govori o »zašećerenim patronama sa Scine«, a ne zaboravlja naravski, ni da napadne »filo-sovjetsku orijentaciju čeho-slovačke«, — dakle sve napadaji na naše saveznike i demokratske prijatelje! A jedan od pasusa iz govora g. Mussolinija, glasi n. pr. ovako:
»Priznajem fašističku inteligenciju, pa sam stoga bio naklon osnivanju časopisa i intelektualnih borbenih novina, ali želim, da ovi izoštre svoj um, da bi s fašističkoga gledišta nepoštedno kritizirali socijalizam, liberalizam i demokraciju. Ako naprotiv ovi moraju iskoristiti progutanu univerzitetsku kulturu, kod čega ih savjetujem, da je što brže asimiliraju i još brže probave, ako ovi samo dosadjuju i hiperkritiziraju sve, što se dade kritizirati u ovako složenom pokretu, kao što je fašistički, onda vam ja otvoreno kažem, da više volim aktivnog četnika, nego čuvenog mislioca«.
Tu je, dakle, jasan i otvoren poziv na boj, ne samo protiv liberalizma i socijalizma, nego i protiv demokracije, dakle protiv principa koga ogromna većina Srba, Hrvata i Slovenaca ispovje-da kao svoj i na kome hoće da bazira svoj politički život; — jednako kao što je i posljednja misao u suprotnosti sa svime što jugoslovenski intelektualci, a u prvom redu književnici, smatraju kao svoj životni »credo«, imajući i te kakvo poštovanje prema svojim, zaista herojskim četnicima, medju kojima je bilo i književnika, ali želeći najsrdačnije da doba dubokih mislioca zamjeni potpuno vremena aktivnih četnika.
Posve naravski, da je fašizmu slobodno da misli o demokraciji i o misliocima što hoće; ali je stvar takta da se u poslu, na kome saradjuju dva partnera, ne iznose stvari koje vredjaju osnovna načela i ubedjenja drugog partnera, sem u slučaju da i drugi partner iznese slobodno svoja mišljenja, ili da se bar ogradi od onih prvih.
Hrvatski urednik ovog broja, g. Ma-raković, može doduše da nam odgovori da gore navedena mišljenja ne diraju ni najmanje u njegova lična ubedjenja i mi ćemo mu to, kao glavnom saradniku klerikalne »H. Straže«, rado vjerovati. Ali u tom broju »Termini« je g. Maraković uveo (da li sa njihovim znanjem ili ne?) i mnoga druga imena, kao n. pr. gg. F. Alfirevića, I. Andrića, S. Batušića, A. Bonifačića, A Cettinea, N. Šopa, N. Poliča itd., pa je mogao da se zapita, da li će se i oni složiti sa tim propagiranjem fašizma protiv demokracije, te aktivnih četnika protiv dubokih mislilaca, u publikaciji, u kojoj saradjuju?	*i.
da prestane. Najpriie je otišao onaj slo naroda, koji se ie prije rata najžešće borio za slobodu svog naroda, povukavši za sobom postepeno nove generacije koje nisu mogle izdržati borbu sa nejednakim neprijateljem, snabdjevenim svim mogućim nekulturnim oružm’o. Pobijedila je gruba sila. j
II. Danas
U emigraciji se nalazi i velik dio omla- j dine iz koje se ie regrutirao i znatan broj ; sveučilišne omladine. Većina njih završila je srednje škole u Jugoslaviji a manji dio došao je na ovdašnja sveučilišta direktno iz svoje uže domovine. Položaj i jednih i drugili nije nimalo zavidan. Ne može se ga usporediivati sa položajem naših predratnih sveučilištaraca, još manje sa položajem akademičara drugili naroda koji su si osnovali svoje države. Taj kvasac naroda, kako ga vole nekoji nazivati, nema gdje fermentirati.
Naši studenti žive bijedno i oskudno, daleko od svojih domova i žalibože, nekoji su već pomalo počeli zaboravljati na svoju užu domovinu. Ispostavljeni su jakim asimi-lacionim snagama i kao mladi ljudi, skoro odrasli i potpunoma uzgojeni u Jugoslaviji, prilagodjuju se neprimjetno i lako novim krajevima i prilikama.
Materijalne prilike prisiljavaju ih da se što prije zaposle i naravno onda su za našu stvar više ili manje izgubljeni. Sudbina uže domovine zanima ih tek nešto više nego ostale kulturne ljude, koji se općenito zanimaju za sudbinu potlačenih i bespravnih naroda.
Ali kao mladi ljudi ipak ne mogu ostati neborbeni, pa svoje miađe energije troše u borbama koje su im bliže, shvatljive njihovom uzgoju i manje opasne, ali koje nemaju ništa zajedničkog sa našim problemima ili barem nisu za nas tako principijelno važne. Usporedjujući ih sa našim problemima, sitnice su to svakidašnje, koje ipak nanose nama ogromne štete, jer se potiskuju i zanemaruju naša pitanja i unaša se nepotreban razdor u naše akademske redove.
Tako se polako akademska omladina silom prilika udaljuje od svog naroda i razilazi sa starijom našom predratnom inteligencijom. Starija inteligencija zapravo pripada prošlosti. Uzgojena u predratnim prilikama i mentalitetu, vrio se teško snalazi u današnjim previranjima. Ona postaje pomalo konzervativna i umorna od preživie-lih dogadjaja. Na nove događjajg reagira sporo i resignirano. Omladina, ona borbena, neshvatljiva joj je 1 tud ja. Svakako stoii to, da si nije znala uzgojiti novu generaciju, koja bi vodila u novim prilikama borbu isto onako odlučno kao što je to ona nekada činila.
Paziti moramo da nas dogadjaji ne pre-teknu ili mimoidju. Istina, problemi koji s® nameću današnjem mladom inteligemu emigrantu, teški su i perspektive zastrašujuće. Avet oružja svuda straši. Uskomešao se cijeli svijet. Ratne posljedice uvukle su a borbu i omladinu ostalih naroda, pobijedio' itili i pobjednika, jer rat nije skoro nikom® donio željenih uspjeha. Mjesto mira nasla® je strah pred novim pokoljem i sve što s« čini. čini se u strahu pred budućnošću. Sv® obuzima neka groznica. Nadmetanju lijepili1 frazama, iza kojih se kniu ždrijela topova i ogromne količine drugog ubojitog oružja’ nitko ne vjeruje.
A šta nam može novi rat donijeti? Vri® dobro znamo šta nam ie donio svjetski rat-osobito nama. Budući rat već po svo)®1 prirodi ne može donijeti drugo, do li nov® neizmjerno uništavanje ljudi i ljudskih d®' bara. Ne smijemo se nikako zanositi a® onima koji u ratu vide najbolji šport za mlade ljude i čeličenje njihove volje. To ie sarkazam i zločin. Taj zločinački »šport' već osjeća na svojoj koži španjolska i k1' neska omladina. Pa šta bi tako dalek® išli tražiti primjere, kada ih imamo ko® naše rodjene braće, koji su morali žrtv®' vati svoje mlade živote na afričkim ran' Štirna.
Saradjivati bi morali sa onima, koji voljni da podupru našu borbu te zaint®' resirata ih za naše probleme, koliko ih 'J® poznaju; dapače, prikazati im da je to ist0 tako njihov problem. Saradjivati i sa sv®' učilištarcima u inozemstvu, jer smo sai«1 preslabi, da riiješavamo tako krupna P1*^ nia koja ovise o čitavom skiopu svjetski® problema. Danas je čitav svijet medjuso"' no povezan različitim interesima ekono®1' ske i političke prirode, zato i takva uf' buna. kada se na bilo kojem dijelu svijet‘‘ nešto dogodi, pa bilo i na sasma supr®1' noj strani globusa.
Osim svojih problema, morali bi ut,0tì znati i pitanja i život ostalih manjina Evropi i saradjivati sa njezinom akade®! skom omladinom ukoliko ie to moguće. <" slini da ima vrlo maio maniina u svii®.1 ’ koje bi bile u svojim životnim pravima 1 liko prikraćene koliko je naša.	Irta
Na svaki način akademska ie otnlad* prva pozvana, da vodi računa o narodu kojeg je izašla, pa makar silom prilika j živi s njime. Ona ne smije klonuti m teškim zadatkom, premda ioj je djelok®1^ rada ograničen, idemo u susret teškim sovima i ne možemo se pohvaliti da f-damo na bližu budućnost takvim zmom. kao što je naša nredratna mia®®, tcligcncija gledala
početkom godute i^„
AKADEMIČAR'
DROBNE VEST! IZ NAŠE DEŽELE
— Braikovići. — Martin Brljafa, mladić od 17 godina, radeći u polju probio si je nekom triieskom desno oko.
— Dekani. — (Agis). — Blizu vasi Gradišče pri Dekanih v Istri se je ponesrečil 36 letni posestnik Ivan Franka. Voli. ki so bili vpreženi k vozu z listjem so se mu splašili ravno ko je on pod vozom nekaj popravljal. Obležal je s hudimi poškodbami na glavi in drugod tako. da so ga morali prepeljati v tržaško bolnišnico.
— Gorica. — (Agis). — Tu so pričeli zbirati volnene obleke in perilo ter druge darove za vojake in delavce v Vzhodni Afriki. Del nabranih darov so že odposlali v Abesinijo.
— Gorica. — (Agis). — Dosedanji papeški nuncij pri beograjski vladi Pellc-grinetti se je nedavno vrnil iz Rima, kjer je bil imenovan za kardinala. Med potjo se je ustavil tudi v Gorici, odkoder se )e odpeljal na obisk v naša Brda. Med vojno se je namreč novi kardinal seznanil z našimi ljudmi kot begunci v notranjosti Italije ter ga je celo neka naša učiteljica učila slovenščine, ki se jo je baje zelo rad učil.
— Gorica. — (Agis). — Pred go-riškim sodiščem se je zagovarjal zaradi bega čez mejo 26 letni Josip Beltram iz Stare Gore pri Gorici. Šele pred kratkim se je vrnil iz inozemstva a njegov zastopnik se je zavzemal za to, da bi mu se priznala amnestija, kakor se je zgodilo v podobnih slučajih, a sodišče mu pravice do amnestije ni priznalo.
— Gorica, — (Agis). — Bivši soizdajatelj slovenskega fašističnega tednika »Nove dobr>' kavalir Josip Bandclli (Bandelj) je po daljšem bolehanju umrl. Bil je med onimi prvimi našimi, ki so se pridru žili fašistovski ideji. Pokojnik je bil po po klicu učitelj in je izdal tudi slovensko-ita-lijansko slovnico. Zadnje čase je vodil v Gorici neko gostilno.
— Trst. — (Agis). — Listi poročajo, da ie Južnoafriška Unija ukinila subvencf jo italijanskim paroplovuim družbam v Genovi, ki je iznašala letno ISO.OOO funtov z motivacijo, da je vožnja parnikov teh družb bila piedcigotrajna.
— Grgar. — (Agis). — Po 22 letih se je vrnil iz Rusije Ivan Pavlin, po rodu iz Ravnice nad Grgarjem. Kot vojak 97. pešpolka je bil ujet in je prebrodil vsa ruska ujetniška taborišča. Kot italijanskemu državljanu mu je italijansko poslaništvo izposlovalo dovoljenje za potovanje domov, kjer je našel le še svojo mater.
— Idrija. — (Agis). — Ing. Caldano, ki se nahaja v Idriji že svojih 13 let, je po večkratnih poskusih letos vendarle položil v Rimu zaključne izpite iz svoje stroke. Imenovani je zelo agilen v raznih italijanskih društvih, ki so jih došleci ustanovili v našem mestu. Spočetka je bil še precej zmeren m strpen, toda zadnje čase postaja vedno bolj strupen napram našemu delavstvu.
— Idrija. — (Agis) — Pred goriš-kim sodiščem ie bil obsojen na 7 mesecev zapora in plačilo vseh sodnih stroškov 24 letni France Lipužič iz Idrije, ker se ni prijavil k naboru.
— Idrija. — (Agis). — Kot vsako leto, je tudi letos Idrija kot stari rudnik na svečan način proslavila praznik zaščituice rudarjev, Sv. Barbaro. Zanimanje prebivalstva za ta svečani dan pa vendar ni več isto kot nekdaj.
— Idrija. — (Agis). — Ob meji med Cerknom in Idrijo so obmejni miličniki aretirali tri dekleta, ker so se preveč približale meji na krajih kjer je prehod prepovedan, in sicer: 27 letno Franjo Svetličičevo iz Cerknega. 21 letno Marico Mi-kučevo in 17 letno Marico Hladnikovo iz Idrije. Vse tri so prepeljali v idrijske za-pore.
— Kanal.— (Agis.) — Kanalski karabinjerji so prijavili goriškemu sodišču Andreja Štruklja, doma iz Kanala, ker se ni prijavil k naboru.
— Labin. — Komesarom nove općine Arsia imenovan je Bruno Mattessi, savjetnik na prefekturi.
— Pazin — Liberal Udovičić je u januaru o. god. posjekao u svadji rankunom Ivana Kovačiča. Radi toga je sada na Rijeci osudjen na tri mjeseca zatvora.
— Pića n. — Marija Juranić iz okolice osudjena je u Puli na 15 dana zatvora i 250 ,'ira globe radi krijumčarenja kave iz Riječke slobodne zone.
— Postojna. - (Agis). — Ob men pri Postojni so obmfejni miličniki aretirali dva jugoslovanska državljana. Pri preiskavi so pri vsakem našli 10 kg saharina. Odvedena sta bila v tržaške zapore.
_ p u 1 a. — (Agis). — Po izjavah fašističnih oblastnikov se istrski premogovniki hitro razvijajo in je v njih zaposlenih že 24.000 delavcev.	.
__ Pula. — »Corriere istriano« lavlja
da će ovog ljeta treći razred na že,ifzni‘ čama biti potpuno moderniziran. Uvesti će čak i krevete, po naredbi Mussolinija, razumije se.	-,n
— Reka.— (Agis). — Nedavno, na 30 let obsojeni Franc Kruh. doma iz Šembij Ori Knežaku, je vložil proti pretirani obsodbi pritožbo na kasacijsko sodisce.
— Reka. — (Agis). — Ob zadnjih aretacijah. ki so se v masah vršile na Reki med delavstvom znane tvornice torpedov_ so nt-nadoma izginili tudi nekateri vodilni _ "Istrativni in tehnični uradniki tega poa ictia.
, Rijeka. — Vjekoslav Samsa ske Bistrice osudjen ie na 4 mjeseca za tvora i 400 iira glohc radi, kradje b
pašnar Samsa na ..........-
•e čuvao tu ukradienu biciklu
TRI SELJAČKA IMANJA PRODANA ISTOGA DANA
NA DRAŽBI
Vodice, decembra 1937. Ovih dana prodano je na dražbi imanje Milje-vič Antona za svotu od 265 lira (slovima dvijesto šezdeset i pet lira). Ovu je svotu on dugovao za porez, pa kako nema rada i zarade nije mogao platiti. Njegovo imanje nije mogao da kupi ni jedan u selu, jer nema od kuda, pa ga je kupio porezni ured iz Podgrada.
Drugo se imanje prodalo takodjer istog dana. Smatralo se jednim od najboljih, vlasništvo Ribarič Ivana, kućni
broj 73. Ovo je imanje kupio jedan trgovac iz Trsta za svotu od sedam hiljada lira, a bilo je procijenjeno na 120 hiljada lira.
Tog dana se prodalo i treće imanje, vlasništvo Rupene Ivana, kućni broj 72. za svotu od trinaest hiljada. Ovo je imanje kupio rodjak Rupene, inače trgovac iz Trsta.
Sva ova imanja prodana su na dražbi zbog poreza.
iz mr-
sio venski nabožni list „Sv. Gora”
Gorica, decembra -937. (Agis). — Kot so sc razširile vesti, bo menda res i novim letom začel izhajati v Gorici že dolgo napovedovan slovenski nabožni list »Sv. Gora«. List bo omejen le na strogo versko vsebino in bo pač najlepše nadomestilo za ljubljanski »Bogoljub« in druge slovenske nabožne liste, ki tako neredno prihajajo čez mejo. Naše ljudstvo je brez dvoma zelo veselo te skromne koncesije. Za urednika sta mu določena kanalski dekan msgr. Venceslav Bele in podgorski župnik Stanko Stanič.
Alojzijevišče — vojaška kasarna!
Gorica, decembra 1937. (Agis) — Obširno poslopje slovenskega Alojzijc-višča na Placuti v Gorici, je zadnji komisar centralnega semenišča prelat dr. Buto pred nekaj meseci prodal vojaški upravi, ki je. takoj nastanila v nekdanjem deškem zavodu svoje vojake. Odbor dobrodelnega društva Alojzijevišča je bil že pred leti od oblastev razpuščen. V zavodu je bila pripravnica za prvo gimnazijo, v njem pa so stanovali tudi drugi dijaki in je bil odličen odgojni za-
Zavod je dobil po razpustu društva pre-fekturnega komisarja, pod vodstvom katerega pa je zavod počel hirati, število gojencev se je od leta do leta krčilo in končno so pouk ukinili. Tako je ostalo obširno zavodovo poslopje popolnoma prazno.
Zavod je bil eden izmed najlepših spominov na pokojnega nadškofa Sedeja, ki mu je bil ustanovitelj, vsa dolga leta je bil vzdrževan s teškimi žrtvami naših ljudi. Zadnji zavodov vodja je bil
vod naši mladini vse od svojega početka, brat pokojnega Lojzeta Bratuža, Joško.
Osudjeni riječki radnici
Rijeka, dec. 1937. Saznajemo da su radnici antifašisti Spezot, Kalčić, Jardas i Zlija koji su pred kratko vrijeme otpremljeni iz zatvora riječke kvesture u Rim na sudjenje pred Specijalni tribunal radi antifašističke propagande ovih dana osudjeni i to Kalčić i Jardas svaki na 5 godina robije, Zlija na 3 godine robije, a Spezot na 2 godine robije.
Nadalje se saznaje da Spezot neće svoju kaznu izdržati u zato ođređjenim kaznenim zavodima, već da će biti kao mehaničar dodijeljen na rad u jedan državni arsenal.
Dve nesreči v rabeljskem rudniku
Rabelj, novembra 1937. (Agis). — V začetku tega meseca se je pripetila v rabeljskem rudniku težka nesreča. Podsulo je dva rudarja in sicer: Jožeta-Kavsa, starega 45 let, do smrti in Franca po domače Pajhtjevega, ki pa so ga rešili še živega. To je že tretja večja nesreča v teku nekaj mesecev.
Tolikim nesrečam je" kriva malomarnost rudniške uprave, ki nezadostno skrbi za varnostne naprave ter ji je pred očmi le čim večja rentabilnost rudnika. V zadnjem času se to tembolj pozna, ker se radi čimdalje večjin naroči) dela z mrzlično hitrostjo.
ZABRANA IZVOZA DRVENOG UGLJENA IZ ISTRE
Pula, dec. 1937. (Agis) Ovih dana izdao je puljski prefekt posebnu naredbu s kojom se privremeno zabranjuje izvoz drvenog ugljena iz Istre. Ta zabrana je izdata na osnovu podneska šumske milicije u kojem se tvrdi da u Istri nema dovoljno drvenog ugljena za domaće potrebe.
Naredba je stupila odmah na snagu i uz ostalo, propisuje i velike kazne. Kažnjen će biti i onaj koji bude prevozio ugljen izvan pokrajine. Svi koji imaju na skladištu preko 20 q ugljena, moraju to prijaviti općinama ili najbližoj karabinjerskoj stanici. Sve te prijave bit će poslane Korporacijskom savjetu koji će na posebnoj sjednici odrediti cijene uglja na veliko.
Sjeverna Istra, naročito Ćićarija, bavila oduvijek proizvodnjom drvenog ugljena. Ponekad je to bio mnogima i jedini izvor dohodtka. Veći dio ugljena izvozili su ćići u Trst.
čini se da je uzrok pomanjkanja drvenog ugljena u velikom i naglom skoku cijena drvetu.
Naši fantje v Libiji
Večema izdaja tržaškega »Piccola« i »Le Ultime Notizie« od 27 novembra je objavil pozdrav vojakov, letnika 1909, ki so pod orožjem v Tarhuni v Libiji.
Podpisani so bili sledeči fantje: Okreti Giuseppe (Trieste), Pegan Giuseppe (Sales), Gergolet Ruggero (Do-berdo del Lago), Cosman Giovani (Sgo-nigo), Gruden Giuseppe (Samatorza), Roze Albino (Duttogliano), Bolle Antonio (Alberi, Dagulin Luigi (Gorianol, Leghissa Giovanni (Medeazza), Facchin ‘Giuseppe (Scherbina), Crismani Armando (Basovizzal, Carini Giovanni (Goregna), Štor Romano (Poverlo).
Niso to morda italijanski vojaki Iz bogve katere južne pokrajine, temveč so pristni kraški fantje:	Okretič Josip
(Trst), Pegan Josip (Salež), Gergolet Rudjer (Doberdob), Kocman Janez (Zgonik), Gruden Josio (SamatorcaL Rože Zorko (Dutovlje). Bole Anton (Avber), Dogulin Lojze (Gorjansko), Legi-ša Ivan (Medeja), Rože Zorko (Tomaj). Fakin Josip (škrbina), Križmančič Herman (Bazovica), Krajnc Ivan (Gorenje) in Stok Roman (Povir).
EMIGRANTI SE VRAĆAJU
Rijeka, dec. 1937. 27 pr. mj. došla ie u Sušak posebnim talijanskim autobusom jedna gruna Crnogoraca u narodnim nošnjama pripadnici crnogorske emigracije u Italiji (Corbotara) a nakon nekoliko dana isto tako jedna takova grupa Dalmatinaca koji su svi zasebnim brodovima otišli u svoja zavičajna mjesta.
NOVI GROBOVI
V čežarjih pri Kopru je umri Ivan Ladovec. Dosegel je starost 75 let. Med vsem ljudstvom v Koprščini je bil zelo priljubljen. Naj mu bo ohranjen blag spomin! (Agis)
/ Sušačani idu u Abbazia
Sušnike »Primorske novim* od 7 o. mi. donose ovu noficu:
BOŽIČNI IZLET ZA ABBAZIE
Zaprebniki »Putnik* u zajednici sa Lje-idišnim povjerenstvom priređuje izlet sa A b b a s i u. koji ie trajati od 26 o. mj. do ? I 1938. Cijene su vrlo umjerene. Is Za-nreba se polazi vlakom 26 o. mj. u jutro.
Divota! Stola što stari Erazmo Barčić ne ustane barem začas is proba, pa dh posove još i Frana Šupila i. da sajedno odu »na čestitanje« u Štrosmajerovu ulicu 18 izdavaču i odpovornom uredniku »Primorskih novina« gospodinu Kazimiru Vtdasu.
— Sovodnje. — (Agis). — Na železniški postaji v Rubijah se je pri delti ponesrečil Ivan Gregorat. ki je padel visoko z lestve in si zlomil tilnik; prepeljali sc ga v geriške bolnico.
— Trst. — (Agis). — Na osnovi posebnega načrta nameravajo v Italiji obnoviti vse trgovinsko brodovje.
— Trst. — (Agis). — Zaradi hudega deževja so v koperski okolic^ vode silno narastle. Mlekarica Antonija Hrvatin se je s svojim osličkom vračala domov in ko je hotela prebroditi Slepi potok, je voda osla borbi za rešitev oslička ie

— Trst. — (Agis). — Listi poročajo, da je princ D’Aosta z zadnjim dekretom vlade napredoval za zrakoplovnoga generala.
— Trst. — (Agis — Z motorno prekooceansko ladjo »Oceania« so koncem novembra odpotovali iz Trsta v Argenti-nijo sledeči naši rojaki: Vidal Anton iz T rebč, Danev Marija iz Opčin, Besednjak Karl, Besednjak Danica in Besednjak Hermina iz Šempasa ter Ušaj Marija iz Visokega pri Oseku.
— Veli Lošinj. — Osudjeni su Ba-larin Vjekoslav na 7 mjeseci zatvora i 1050 lira globe. Majarić Ivan na pola godine i 1000 lira. Viđulić Kazimir na pola godine
MALE VESTI
— Po vrnitvi jugoslovanske vojaške delegacije, ki jo je bila povabila ital. vlada na obisk, bo sedaj obiskal Italiio ogrski vojni minister, general Reder. Poleg glavnega mesta bo obiskal tudi Turin, kjer se, kot znano, nahajajo važne vojaške institucije in tovarne pa tudi najvišja vojaška Šola. Kot poročajo bo s tem le vrnjen obisk, ki ga je preteklega leta napravil Budimpešti maršal Badoglio. — (Agis).
— V Vzhodni Afriki je dobilo doslej, poleg drugih tudi 14 industrijskih in 26 trgovskih podjetij iz Julijske Krajine dovoljenje za eksploatacijo Abesinije. V Furlaniji in tudi po Goriški, v Istri in na Tržaškem so začeli sedaj pripravljati vse potrebno za zbiranje kolonov, ki bi se hoteli naseliti v Abesiniji — (Agis).
Listovi u Salainanci javljaju, da je velik broj država zatražio od Francove vlade potvrdu postavljanja trgovinskili agenata po uzoru Engleske, te da ie i Jugoslavija spremna imenovati svoga trgovinskog agenta u osobi kapetana Mažuranića, brata predsjednika senata. General Franco bio bi već pristao na to imenovanje.
— Izmcdju Italije i Austrije potpisani su u Rimu nekoji sporazumi u vezi s privrednim ugovorima izmedju te dvije zemlje.
— Uslijed demonstrativne parade Japanaca u internacionalnoj zoni odnosi izme-diu Japana i Engleske veoma su napeti, tim više što japanska štampa iznosi otvorene prijetnje na adresu Vei. Britanije.
— Francuska vojska u internacionalnoj zoni odlučila ie suprotstaviti se onižiem Japancima, ako bi silom pokušali zasjesti francusku zonu u Šanghaju.
— Novo vijeće španjolske falange uvedeno je u dužnost. Zadatak toga vijeća sličan je zadatku talijanskog fašističkog velikog vijeća.
— Na Dalekom Istoku položaj je sve kritičniji. Sovjetska Rusija po svima znakovima priprema se na velik sukob s Japanom, ako prije toga ne dodie do riješe-nia kinesko-japanskog problema.
— U Španjolskoj ni na iednoi fronti nije bilo ništa novog ni značajnijeg radi snijega koji je pao.
Mnogo ulica u Rimu dobilo ie ovih dalia imena španjolskih ratišta: Guadalajiari. Bilbao. Malaga i Saiitander, na uspomenu bojeva u Španiji, u kojima su učestvovali talijanski milicioneri.
Grof Ciano i Altinov, ravnatelj bugarskog ministarstva vanjskih poslova, potpisali su u Rimu ugovor, kojim se talijansko-bugarski ugovor o trgovini i plovidbi proširuje na talijanske kolonije i posjede.
— Italijansko ministrstvo za kolonije je raz.pisalo natečaj za 2.250 kolonijskih po-licijskih stražnikov in podčastnikov. Prejemali bodo enako plačo kakor jo imajo karabinjerji m njihovi podčastniki v kolonijah. — (Agis).
— Podpisan je bil dekret s katerim je italijanska vlada namenila nadalniih 200 miljonov lir za ustanovitev’ dveh vojnih zborov v Libiji. Iz tega sledi, da namerava Italija v Libiji imeti kar dva vojna zbora. — (Agis).
— Znani tržaški šolski skrbnik Rcina ie bil nied drugimi imenovan v posebno komisijo strokovnjakov, ki so jo ustanovili v prosvetnem minististvu jn bc. kodificirala dosedanje določbe ki so bile v smislu znane Gentilijevc šolske reforme od I. 1923. dalje vzakonjene in se nanašajo na osnovno šolstvo. — (Agis).
— V Italiji se te dneve vrši industrijsko in trgovinsko štetje, ki je bilo določeno z dekretom z meseca marca t. I. Štetje se nanaša na nekatere panoge življenskih potrebščin. kakor vseh vrst žita. olja. vina, stročnic itd. Podjetniki bodo morali izpolniti posebne formularje, in jih izročiti pristojnim občinskim upravam. — (Agis).
— Italijanski uradni list je priobčil odlok o ustanovitvi sklada 3« miljonov lir. ki je razdeljen na deset proračunskih let za popravilo središča Benetk in okoliških otokov. Predvsem bodo preuredili kanale, ker so preplitvi, utrdili temelje ograj, uredili zanemarjene okraje itd. — (Agis).
— Italijanski finančni minister Thaon de Revel je sporočil albanskemu kralju, da je fašistična vlada kot dokaz naklonjenosti ob 25 letnici neodvisnosti Albanije darovala albanski vladi 1.400.000 zlatih lir za zgraditev ceste iz Tirane v Drač, 600.000 zlatih lir za zgraditev otroškega zavetišča in 10.000 zlatih lir za reveže glavnega mesta. Albanski kralj je ital. finančnega ministra odlikoval s Skenderbe-govim redom. — (Agis).
— Na srednjih šolah v Julijski Krajini, ki so podrejene prosvetnemu ministrstvu, je letos upisanih 8.796 dijakov. Od teh je 4.665 dečkov in 4.131 deklic. Največ dijakov je na učiteljiščih, in sicer 4.254. Na klasičnih gimnazijah jih je 3.558. na internatskih gimnazijah 3.334. na realnih pa 650. — (Agis).
i 50 lira globe, zato što su teretnim autom usmrtili Belanić Antoniju.
— Vodnjan. — (Agis). — Za vod-njanskega podeštata je imenovan dosadanji fašistički tajnik Anton David.
— Vrh nad Kanalom. — (Agis). — V gozdu blizu Vrha je 15 letni Stanko Grbec našel granato, ki jo je na licu mesta skušal razstaviti. Naboj ie eksplodiral in deček je dobi! smrtnonevarne poškodbe po vsem telesu. Bil je takoj prepeljan v soriško bolnico.
— Z m 1 n i. — Marija Kliman, stara 25 godina, iskrcavajući drva tako sc teško povrijedila da Joj je smrskana desna noga.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
xSLOVANSKY PREHLED« O ANTI DU-KIĆU
Povodom dvostrukog jubileja Ante Dukića donosi praški »Slovansky Pre-hled« u novembarskom svesku prikaz o životu i radu jubilarca iz pera Vojtjeha Mjerke, koji ujedno objavljuje svoj prijevod njegovih pjesama »Na Brijegu« i »Oranje« iz zbirke »Od osvita do sutona« te pjesmu »Pomirenje s Bogom« iz jubilarnog albuma ilustrovanih satira »Slike i prilike«. O albumu kaže, da Je to krasno opremljena knjiga, u kojoj autor riječju i slikom ismijava na svoj aforistički način griješke ljudi. BIBLIOGRAFIJA JUG. LITERATURE O LUŽIČKIM SRBIMA Primili smo prvi svezak Lužičko-srpske knjižnice u Zagrebu. Na dva arka male osmine iznosi tu g. Franjo šidak bibliografiju jug. literature o Lu-žičkim Srbima.
Na tu malu, ali vrlo aktuelnu i potrebnu knjižicu još ćemo se osvrnuti TON SMERDEL O LEOPARDIJU Ton Smerdel je napisao odulju studiju o talijanskom pjesniku G. Leopardi ju u skopskom časopisu »Južni Pregled«. Studija je izašla i kao separatni otisak pod naslovom: Jedna karakteristika Leopardi je ve lirike.
DOBRA POUKA
G'Ola c, decembra 1937. — Mnogo se interesantnih stvari u zadnje vrijeme zbiva u našem selu, a napose je interesantna ova koja se je desila jednom našem čovjeku imenom Gardini Antonu koji se je inače prije pisao Grdenii. On je bio namješten kao cestar i zbog ovog posla dao si je promijeniti ime, ali na ovom poslu nije ostao dugo, jer je bio otpušten. Na njegovo mjesto postavili su jednog pravog Talijana. Gr-devič je u očaju otišao na općinu moliti pomoč, jer ima šestero djece, ali mjesto pomoći podeštat ga je otjerao i rekao mu je, da takvih ljudi koji se lako prodaju oni ne trebaju.
DŽEPNU STOLNI KALEN DAH
„JUGOSLAVENSKE MATICE"
izašli su iz štampe. Prodaje se džepni po Din 2.—. stolni po Din 12.—. Kalendari su ukusno opremljeni i prodavaju se u korist promicanja ciljeva »Jugoslavenske Matice« koja se brine za one naše sunarodnjake koji su morali da napuste svoju rodnu grudu Istru.
Džepni se kalendari osobito preporučuju školskoj omladini, a stolni svakome uredu i svakoj rodoljubnoj kući.
Kalendari se naručuju kod izdavača: Jugoslavenska Matica, Zagreb, Varšavska ulica 6. — Tei. 75-43.	__________
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
ČLANSKI SASTANAK DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU
U nedjelju 12 decembra u 9 i pol sati prije podne u Domu Milosrdja u Klaićevoj ulici održaje se članski sastanak članova društva »Istra« u Zagrebu sa slijedećim dnevnim redom:
1. Izvještaj sa Saveznog kongresa održanog u Slav. Brodu, 2. Važne upute članovima u pogledu sticanja državljanstva, 3. Eventualije. — Kako se uz ovaj dnevni red žele dati članstvu i razne druge upute u interesu je svih članova da ovom sastanku prisustvuju.	Odbor.
istarska zabava d novom sadu
Novi Sad, dee. 1937. U subotu 4 decembra 1937 god. Prosvjetno i potporno društvo »Istra« u Novom Sadu priredilo jeNikolinjsko veče s plesom za svoje članove i prijatelje.
Posjet je bio iznad svakog očekivanja, jer je prema ulaznicama utvrdjeno da su ovoj priredbi prisustvovala 423 lica, a mnogi su se morali vratiti, pošto je sala Doma jugoslovcnskih željezničara, koja je inače dosta prostrana, ovaj put bila premala da primi sve goste.
Raspoloženje bilo je, kako kod omladine tako i kod starijih, odlično 1 trajalo je sve do zore.
Naročito su nas iznenadili naši djaci-omlađin-ci sa svojim odličnim jazz-orkestrom, pod vodstvom našeg člana g. Novaka, na čemu im se i ovim putem najtoplije zahvaljujemo.
Cist prihod ove zabavo namijenjen je siromašnim članovima našega društva.	A. M.
ČLANSKI SESTANEK .TABORA« V KAMNIKU
Kamnik, 7 XII. 1937. Napovedani članski sestanek našega »TABORA« za to nedeljo, to je za dan 12 t. m. v Radomljah iz tehniških razlogov odpađo in so bo isti vršil dne 19 t. m, isto tam in z istim dnevnim redom.
Ponovno pozivamo vse našo članstvo k polnoštevilni udeležbi tega sestanka! Vljudno so stem vabljoni tudi vsi prijatelji našega emigrantskega pokreta!
Začetek sestanka jo točno ob 3 uri popoldne.
V	Boljuncu je umrl 60-letni Anton Rusjan. Več desetletij je bil zaposlen v. tovarni barv »Veneziani« v Trstu, kjer je veljal za naj zanesljivejšega in naj-vestnejšega uslužbenca. Naj mu bo lahka domača zemlja! (Agis)
*
V	Cezarjih nad Koprom je pred dnevi umrl Ivan Bordon. Pogreba se je udeležila velika množica ljudi. Pevci od sv. Antona so ob odprtem grobu zapeli nekaj naših žalostink. Naj počiva v miru! (Agis).
DAR
Gospod dr. Alojzij Gradnik, sodnik Stola sedmorice v Zagrebu, je daroval društvu »Tabor« v Ljubljani, v počastitev spomina svoje pokojne matere, 100.— dinarjev. Plemenitemu darovalcu najtoplejša zahvala.
LUŽIČKI SRBI U TREĆEM REICHU ,
Zagrebački »Obzor« donosi u feljtonu I ovaj prikaz:
»LUŽIČKA KORESPONDENCE«, izdaje četvrtgodišnje Društvo prijatelja Lu-žičkih Srba u Pragu već VI. godinu n redakciji Vladimira Zmeškala, Praha, II. V Jame č. 10. Izašao je 16. broj tog časopisa, koji se šalje svim članovima DPLS te slavenskim redakcijama badava, s obilnim sadržajem. Ponajprije se komemorira pretsjednik Masaryk, koji se je počamši od g. 1884., kada je posjetio Lužicu zanimao za Lužicu, što je činio i poslije dapače i kao pretsjednik čeho-slovačke republike. VI. Zmeškal je o tom napisao posebnu brošuru: T. G. Masaryk a lužicki Srbove, Prag 1930, a na lužički prevedeno je od Masaryka: Nova Evropa i Slaveni poslije rata. — Cijeli preostali dio časopisa zapremaju vijesti o novim progonima u Lužici. Skoro sva lužička narodna društva su raspuštena. Ako se dobije dozvola za sjednicu, mora se na sjednicama govoriti njemački. Prošli mjesec raspuštena je Matica luzička u Budyšinu, centralno političko društvo Domowina, katoličko društvo Sv. ćirila i Metoda, te još mnoga druga društva. Zatvorena je jedina knjižara i tiskara Lužičkih Srba u Budyšinu u Narodnom domu, te su zaplijenjene i sve lužičke I knjige, koje su bile na skladištu, šef ovih poduzeća dr. Jan Cyž i jedna činovnica su zatvoreni. Ujedno su prestale izlaziti i jedine dnevne novine »Serb-ske Nowiny« i njezini prilozi literarni vjesnik »Lužica«, »Serbski student«, »Naša domovina« i »Serbski Hospodar«. Novine su uslijed novih prilika vrlo spale na pretplatama. Prije g. 1933 imale su 4000, a sada samo 1673 pretplatnika. »Serbske Novine« bile su u 96 godini, a redaktor Marko Smojler, sin preporoditelja L. S. Amošta Smojlera, kojemu je sada 80 godina, ostao je bez kruha. Lu-žičani ne smiju u inozemstvo, a naročito u čehoslovačku, te su mnogima oduzete putnice, a novim putnicima se ne izdavaju, pa niti u trgovačkom poslu.
Niti lužička djeca ne smiju u čehoslovačku preko ferija na oporavak. Lužička biblioteka »Dom i svijet«, koju izdaje u Pragu Kolo lužičkosrpskih pisaca, a ure-djuje VI. Zmeškal, ne smije u Lužicu. Sprave raspuštenih lužičkih sokolskih društava su zaplijenjene, da se mladež ne bi potajno sastajala i vježbala. U posljednje vrijeme ponijemčeno je oko 60 naziva mjesta i sela, rijeka i gora, da bi nestao svaki trag slavenskog naselja. U školama ne smiju djeca medju-sobno govoriti slavenskim jezikom, te se ide za tim, kako je načelnik Budyšina dr. Opitz javno rekao, da za 10 godina ne smije biti više ni jednoga Lužičkog Srba!
Slijedeći tooj
našega lista bit će božični.
Molimo saradnike da nam rukopise za povećani božični broj pošalju do 15 o. mj.
PRETPLATA IZ AMERIKE
Naša povjerenica za Ameriku, g. Mary Vidošić, dostavija nam je 4 dolara za zaostalu pretplatu za gospodina:	Jeramaz
Thomas, 611 Broadway, New-York City, Našoj povjerenici se najtoplije zahvaljujemo!
»ZA ROJAKA RUDARJA«
Na apel za pomoč siromašnom rudaru primili smo slijedeće iznose: Karlo Milharčič, Zmaj Jovina		našem
10 — Subetica Malič Justina, učiteljica —	Din	30,-
Bogojina	Din	50.-
J. K. — Maribor Emigrantsko društvo »Soča« na Jesenicah nabralo na svo-	Din	20,-
jem sestanku	Din	120.-
SPOMENIK V CERKNEM
Tudi v Cerknem so postavili spomenik za domačine, padle v Abesiniji. Namenjen je sicer trem osebam, dve nista iz domačega kraja, temveč sta bila 1( pri obmejni milici v Cerknem. Zato bc spomenik dejansko veljal edinemu domačinu, Francu Cuferja, ki je kot delavec v Abesiniji podlegel tropični bolezni.
SLOVENCEM V ZAGREBU SE PRIPOROČA DOMAČE SLOVENSKO PODJETJE
„BKUNSWICK”
Pariški Modelsalon, Ilica 54, I. kat, ZAGREB
Izdeluje po meri in najmodernejših modelih tvrdke »Brunswick« — Paris vso moško in žensko garderobo po sledečih cenah:
fazona moške obleke Din 350.—. suknje Din 300.—, damskih plaščev (model) Din 200.—, popravila od Din 80.- - dalie, obračanje obleke ali suknje Din 250.—
Naročnike v provinciji na želio poselimo z vzorci, vsa naročila iz pro-vinciie za obračanje in modeliranje oblek izvršujemo z obratno pošto.
MIRA:
EKSKURZIJA ROMANISTOV V ITALIJU
Prejeli smo potopis ene izmed udeleženk ekskurzije, ki so jo priredili romanisti ljubljanske univerze v Italijo. Udeleženka je bila prvič v naših krajih in seveda tudi prvič v Italiji. Pustili smo za to da izrazi svoje utise in občutke tako, kot jih je v resnici doživela. To je treba upoštevati, če bi se kdo morda s posameznimi stvarmi ne strinjal. (Op. ur. Agis).
Romanisti, ali bolje romanistinje ljubljanske univerze, smo bile v Italiji,
na strešni terasi firenškega hotela — ves čas si poln krasnih razpoloženj, poln pesmi in lahkotnega ritma te dežele, v kateri se ti zdi, mora biti življenje prijetno kakor melodija...
In vendar...
In vendar, čeprav odmaknjena in vsa prevzeta od lepot potovanja sem marsikaterikrat občutila tudi vso mrko-bo naših dni in posebno še naše slovensko ponižanje v teh časih.
Saj je bilo čudovito lepo tisto nedeljo v Trstu. Bila sem prvikrat. Jasno sončno vreme — po meglenem ljubljanskem jutru — je še bolj povdarjalo ti-
v septembru, 15 dni. čemu, to je pac j	sto posebnost	ki jo tako	ljubim pri te
na dlani. Saj je to, česar se romanisti ;	vrate	mestih:	nikjer praha in blata,
učimo iz knjig, vendar tako daleč od ulice vse iz kamna, hiše ob ulicah niso nas. če bi moral človek kar tako ne- na debelo obložene s prahom, vse je prestano obešati vse, kar pride novega, ;	^to z	miiom in	se tako sveže
k temu, kar že zna, bi obešal le besede (	blesti	v soncu	— takšen	sem prej vi-
na besede. Nove besede na znane. Zato, dela samo še stari Dubrovnik, moramo romanisti kdaj pa kdaj videti > Na kolodvoru so nas čakali trije ali tudi kraje in ljudi ki so nositelji ro- šti . člani GUF-a (visokošolska faši-
as Tl TT!?: ShsSSlhpo,0srn“a Sa1?»5?
mav te not no ItaUU gotovo ena na - : muze-isko galerijo, popoldne v Koper,
& AKSrpou5P.oh,to	sto1»
čudovita pot umetnikov in novoporo- ;stvene prosare.
čencev vseh dežel... Tudi mi smo šle; Ne, nisem še znala biti vesela tisti tja z. zavest j o, da najdemo tam nekaj dan. In še tako lepa vožnja v Koper in tistih estetskih užitkov, ki so še vsem nazaj je bila zame le otožno —- lepa. obiskovalcem Italije tako nepozabne Starejši gospod, ki nam je sedel na-»razrahljali« duše, da so se potem ko- sproti in nr.s še nekaj casa z zadovolj-maj s težkimi napori mogli spet vži- stvom motril, se nenadoma ljubeznivo veti v vsakdanji tok življenja doma. ^ zelo domači nagne k nam. »Ste naši Tudi mi smo šle v Italijo zaradi krasne ljudje, kaj ne?« Obe roki sta mu ostaUne njene preteklosti, zaradi eie-, vali na palici, drobne oci so se tedaj gantne dovršenosti njenih umetnikov, zagledale v sijoče morje za nami, zdaj starih, zaradi barv in sonca in Italijan- ’ zopet z odkritim odobravanjem opazo-skega neba, da, in če hočete, zaradi go- ; vale nas. Imela sem vtis da bi temu lobov na Markovem trgu. In res tudi gospodu lahko takoj prvi dan pripove-naša pot ni bila skopa z vsem tem. Na dala magari o najbolj norčavih deklis-izletu po Italiji si vesel, si vzhičen in Kih malenkostih, tako nekaj stricevsko razigran ves čas. Od trenutka, ko se ; dobrega je imel v obrazu. Od časa do zbudiš iz prijetnega sna in ti čisto go-' časa nam je s par besedami imenova tovo zaigra v ušesih katera izmed zna-. in označil Kak kraj, ki ga je bilo videti nih italijanskih popevk in ki iz nje z ladje, in tako nam je nazadnje raz-brez dvoma razbereš besedo »1’amore«, tolmačil vso pred nami razgrnjeno popa preko dnevnega ogledovanja muze- dobo tržaške okolice^ »Tu ^žlve vsepov-
jev in galerij, preko odmorov pri kosilu, večerji, na ulici na vožnji, pa do čarobne scenerije septemberskega večera
sod po veliki večini naši ljudje«. In nič več o tem. čutila sem: morajo biti neizprosno zvesti samim sebi tile naši
strici, kar jih je ostalo tod okrog, vendar gostobesednosti ne marajo. In še: mora jih biti mnogo, teh naših ljudi, če je srečanje z njimi teko preprosta stvar. Ko se zanimam za neko uniformo (da bi razločila vse posamezne uniforme, ki jih srečuješ v Italiji, nad tem sem pozneje kmali obupala in nisem več spraševala), se nagne k meni: »To je miličnik. Vidite, gospodična, to je že drugi, ki nas opazuje, odkar se vozimo. So bili časi, ko bi nam bil že takle nedolžen pogovor, kot je danes naš nevaren. Zdaj v zadnjem času, nas puste malo bolj v miru«. Pri teh besedah sem opazila v njegovih očeh utrujenost, ne fizično, neko drugo utrujenost, ki o sebi menda nikoli ne govori na glas.
Vedno sem želela videti, kako zahaja sonce za odprto morje. Videti ta prizor prav tu, v Trstu. Danes, ko se vozimo iz Kopra nazaj, bom to doživela. še kake pol ure, pa se bo sonce potopilo v gladino tam zadaj. Z Marjo sva si našli lep prostorček na sončni strani prenapolnjene ladje in sedaj se vzpodbujava druga drugo, češ, včasih je prav lepo biti sentimentalno. Potem opazujeva ljudi okrog in ugibljeva po obrazih, kateri so »naši ljudje«, če se ozreš, ti nizko sonce, potisočerjeno v morju, jemlje vid, da so ti potem nekaj časa vsi obrazi na ladji čisto črni, kakor izžgani iz podobe. Na postaji, kjer se po pomolu sprehajajo ljudje v bolniških haljah, in se v ozadju sveti bolnišnica sredi zelenja, je stopilo na ladjo dekle najinih let. Preprosto dekle v svetlorujavem plašču, s plavimi očmi. Sedi nasproti naju in z muko zadržuje solze. Marja, ki je čedalje bolj zamišljena poleg mene, mi šepeče v uho svoja ugibanja. Koga neki je obiskala? Mater, dragega? Kdorkoli je, preživel ne bo. Poglej, okrog ust. Ta molčeča usta pravijo, da je vse izgubljeno. Potem ji Marja ogleduje roke in trdi da ni šivilja. Jutri bo v kakšni veliki trgovini pomerjala čeveljčke črnokodre-mu otročku, tačas, ko bo tamle umrl nekdo izmed njenih najdražjih. Ona bo z mehkim smehom odgovarjala Itali-jančkovi mamici na sto važnih vprašanj zastran čeveljčkov. Sploh pa, pravi Marja, bi to clekk. vse razumelo, ko bi mi dve govorili na glas. Potem molčiva do pristanka. Marja je stisnila ustnice in ne gleda okrog sebe. Nekaj
premišlja in izgled", pri tem kakor tant. Tačas se je sonce potopilo za morje, gremo v fašistične prostore študentov trgovske visoke šole. Mnogo sob, mnogo denarja, toda jaz sem še vsa drugje. Saj vidim: en sam moški obraz v vsaki sobi. Kot kip, kot fotografija, kot slika v olju, kot risba, kot relijef. Naslanjam se na okno in zrem na morje. Zakaj so mi ostale v mislih prav tiste solzne plave oči, zakaj sva premišljali prav o tem dekletu? Saj je sedela tam tudi krasotica, pristna Italijanka, črnih las in oči in negovana, kakor jih vidiš v Ljubljani komaj v filmu.
Ne, ne, nisem še utegnila, biti vesela tisto nedeljo v Trstu.
Zvečer smo hodili po mestu. Po tri, po štirje skupaj. Saj veste, ogledovale smo izložbena okna, primerjale cene, pisale prve karte domov, poslušale godbo pri kavarnah, celo hihitale smo se razposajeno. Vendar se ves čas nisem mogla otresti nekega beraško klavrnega občutja. Hodiš po mestu ali sediš pri luki in ves čas nehote in ljubosumno loviš vsako besedo mimoidočim, če ni morebiti slovenska. Bože, čemu moramo prav mi biti tako bedni, da smo že srečni, če smo ujeli z bogatinove mize majhno drobtino svoje govorice. Ničesar več, samo govorice. In ko sem §0 venomer premišljala, kako neki tu žive tisti gospod z ladje in vsi ti njegovi »naši ljudje«, me je skozi vsak presledek med hišami opominjal svetlobni napis na gradu, da ti ljudje ne žive tako, kot se sami odločijo. Dux, samo t? tri črke se svetijo nad vsem mestom in ne puščajo nobenega dvoma. Tako malo sem bila tu, da mi lahko poveste kar hočete o tem, kako žive ti naši Ijd' dje, toda eno vidim tam zgoraj. Ka' korli žive, nihče jih ni vprašal, ali on1 hočejo tako. Mi dekleta mnogo govorimo o napredku in feminizmu. Glejte’ saj smo v času, ko niti možje nimajo volilne pravice. Zdaj občudujem tisteg^ gospoda: videla sem, da on še dane» misli s svojoj glavo, čeprav mu to mof' da že dvajset let nič ne koristi.
Zjutraj smo odrinile naprej, min}® je ležalo tam zdolaj, morje, pozne! smo še ugibale, kateri vrh v tisti sivo-modri silhueti na severnem obzorju J Triglav, potem smo segle v torbice smo se pripravile ^a Benetke, ob H ®0' poldne pa smo že krmile golobe n Markovem trgu.
»istra. Izlazi s»^oR tjertna „ peta* - Broj CeRovno*	_ «•enuate: £ «Je	^
”V°K4l	T."&: MjS	! ÉS: K0OT*7mraTMaV “o^mica'Vl ^^-“.»aru^odgovar. «ndoU Uoianov.c.
din., za inozemstvo dvostruKo, za Ameriko A
tv AN STAKl, Kvonin” Ziagreo. niča oroj *