KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR.9560
Chinoin Fabrik Chemisch-Pharmazeutischer Produkte A. G (Dr. v, Kereszty & Dr. VVolf) Ujpest i Dr. Wolf Emil, hemičar, Budapest,
Madjarska.
Postupak za izradu aluminiumovih derivata acetilsalicilne kiseline u vidu soli. Prijava od 9 februara 1932.	Važi od 1 maja (1932.
Traženo pravo prvenstva od 15 aprila 1931 (Madjarska).
Kako je poznato vrši acetilsalicilna kiselina usled svoga kiselog kadaktera u stomaku dejstvo nagrizanja. Teži se za tim, da se upotrebe mesto slobodne kiseline njene soli ili drugi derivali. Aluminiumovi derivati odn. soli acetilsalicilne kiseline bili su do sad nepoznati. Pronalazak se odnosi na izradu takvih derivata. Našlo se naime, da nastaju takvi derivali u vidu soli, ako se acetilsalicilna kiselina odn. njene soli pretvore u jedinjenja u vidu soli pomoću makojeg poznatog aluminiumovog jedinjenja po poznatoj metodi za obrazovanje soli.
Prema dosadanjim istraživanjima se jc od na taj način dobivenih aluminiumovih jedinjenja pokazala kao naročito probitačna aluminiumova so, koja je u vodi neras-topiva i moguće baš usled toga skoro bez ukusa. Prema pronalasku može se ova na pr. izr; diti time, da se makoja rastvorna so acetilsalicilne kiseline pomeša makojom rastvornom aluminiumovom soli u prisustvu podesnog rastvornog sredstva. Na taj način dobivena aluminiumova so pokazuje — između izvesnih granica — konstantni sastav, koji je nezavisan od stehiometriskog odnosa pomešanih polaznih materija. Iz rezultata analize ove aluminiumove soli izlazi sledeči verovatni obrazac sastava: OOCCH3	HsCCOO
C6H4 - COO — Al — ooc - c6h4 OH
Ovom obrascu odgovara 6.71% Al i 29.8% sirćetne kiseline, dok naši preparati sadržavaju presečno 6.5—6.6% Al i 28 do 29% sirćetne kiseline. Ova aluminiumova so je nerastverna u vodi, alkoholu i etru. Razblažene kiseline i lužine rastvaraju so pri čemu je jedan produkt rastvaranja ace-tilsahcilna kiselina odn. njena alkalna so.
Prethodno opisana aluminiumova so može se takođe izraditi na drugi način naime iz jedne druge aluminiumove soli, koja je dobivena po pronalasku. Poslednje postignemo na taj način, da se makoja u metil — ili etil — alkoholu rastvorena so acetilsalicilne kiseline pomeša sa u alkoholu rastvorenom aluminiumovom soli na pr. ahi-miniumovim hloridom. Iz reakcione sme-še izdvaja se skoro hlornatrium, koji se očedi. Filtrat sadrži verovatno normalnu aluminiumovu so acetilsalicilne kiseline u rastvoru. Ova normalna aluminiumova so može se — a da se ne bi morala ista prethodno izolisati — pretvoriti u prethodno o-pisanu aluminiumovu so time, da se alkoholni rastvor pomeša sa odgovarajućom količinom vode.
Da napominjemo, da je kontrolnim ispitivanjima utvrđeno, da je postupak opisan u D. R. P. 313606 nepodesan za izradu spomenutih aluminiumovih derivata acetilsalicilne kiseline. Prema ovom opisu dovodi se bazisan aluminiumacetat u prisustvu rastvornog sretstva do reakcije sa slobodnom karbon - kiselinom. Pod ovakvim prilika-
Din. 5.
ma ne nastaju jedinjenja prema pronalasku.
Primeri izvođenja:
1.	360 g acetilsalicilne kiseline rastvore se u 3000 cm3 n. rastvora sode i odmah pomeša sa 242 g vodenog rastvora kristaliziranog aluminiumhlorida. Bazisna aluminiu-mova so prema pronalasku izdvaja se u obliku sitnih zrnaca, koja se ocede i sa vo dom operu.
2.	404 g natriumove soli acetilsalicil-kiseline rastvori se u mešavini od 600 g metilalkohola i 100 g vode. Za vreme hlađenja dodaje se vodeni rastvor 242 g kristaliziranog aluminiumhlorida i zatim 15% -ni rastvor sode, koji sadrži 53 g bezvodnog natriumkarbonata.
3.	606 g acetilsalicilkiselog natriuma rastvori se u metilalkoholu do hladnog zasićenja. Rastvor se pomeša sa hladno zasićenim metiialkoh Inim rastvorom od 242 g krisializovanog aluminiumhlorida. Skoro se izdvoji natriumhlorid; od natriumhlori-da cceđeni rastvor pomeša se sa jednakom količinom vode i nastali talog se procedi i opere.
Pr dukti prema pronalasku upotrebljivi su kao sretstva protiv groznice i kao polazni materijali za sinteze.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu aluminiumovih derivata acetilsalicilne kiseline u vidu soli, naznačen time, što se acetilsalicilna kiselina ili njene soli pretvore u jedinjenja u vidu soli, pomoću jednog po sebi poznatog a-luminiumovog jedinjenja poznatom metodom za obrazovanje soli.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se rastvorna so acetilsalicilne kiseline pomeša sa rastvornom soli alumi-niuma.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se u alkoholu rastvorena so acetilsalicilne kisline pomeša sa u alkoholu rastvorenim aluminiumovim solima.
4.	Postupak prema zahtevu 1, za izradu aluminiumovog jedinjenja skoro bez ukusa u vidu soli, naznačen time, što se p)rema zahtevu 3 nastala reakciona smeša pomeša sa vodom i nastali talog otstrani.
5.	Postupak prema zahtevu 1, za izradu aluminiumovog jedinjenja skoro bez ukusa u vidu soli, naznačen time, što se 2 ekvivalentne težine alkalia i 3 ekvivalentne težine aluminiumove soli u — svrsishodno vodenem — rastvoru dovedu do reakcije i nastali talog odstrani.