JUGOSL AVJANSKI STENOGRAF. IZDAVATELJ I UREDNIK ANT. J. BEZENŠEK. Izdaje se vsaki mesec 20. dne. Redakcija i administracija: v Petrinjskej ulici br. 211366. Stoji na celo leto 2 for. 60 n., na pol leta 1 for. 30 novč. R6 kopi si se ne vračajo. Stenografija i pedagogija. VII. Izcrpivši do dna materijal i razloge spadajuće na naš zadatak, primaknuti nam se je zaključku. Pozoran čitaoc mogao se je diljem razprave uvjeriti, da smo vjerni ostali pedagogičnomu zahtjevu glede naučnoga predmeta. Mi nismo stenografije radi njezine velike praktične koristi bombastičnimi frazami preporučali, kao što se preporučaju svi novovječni koristonosni izumi. To nam se je činilo suvišno; o koristi, naime o praktičnoj koristi stenografije, govorilo se je već mnogo, tako, da je taj predmet već posve izcrpljen. Ali pred pedagogičkim, strogo pedagogiekim tribunalom dosada još stenografije vidili nismo, premda je tu ono mjesto, gdje bi valjalo najprije povesti rieč. Zaludo bo ćete izricati praktičnu korist stenografije, jer radi samoga toga svojstva joj se do vieka neće vrata u ciklus naučnih predmeta otvoriti. Trebalo je indi i ono latentno svojstvo stenografije, naime moralnu djelotvornost ili-ti pobudjivanje mnogostranoga duševnoga mara iztaknuti, ako hoćemo, da stenografija zauzme kao pravomoć-nica dično mjesto medju naučnim! predmeti. To je bila namjera piscu ove razprave. — „Nemo judex in popria causa“, pa zato ni ja neću govoriti o vriednosti te razprave. Premise su iztak-nute, iz njih se mora prije ili kašnje roditi zaključak istoga duha, kojim su i one same zadahnute. Sofistika morala bi biti u najbujnijem cvietu, ako bi htjela iz njih parasilogizam stvoriti. Znajući, da će stenografija prije ili kašnje doći do svoga prava, pokušati ćemo još provesti ju kao radilicu svimi razredi srednjih učilišta. Kada već pozvani gostovi sjede liejio nanizani oko stola vršeći svoje dužnosti, neugodno je, ako još kakav zaostali gost — 50 — pridodje. Sad je treba dići i pomaknuti se, da nadošli dobije mjesto. Tako je i s naučnimi predmeti: i ti su već, reč bi, hermetično zaposjeli stol. Primiče se eto iz daleka novi gost — stenografija; — kamo s njim? I on je pozvan k tomu stolu, te ima pravo sesti za-nj kao i svi ostali. Doduše malo je — ne svojom krivjnom — kasnije došao, ali što zato? Početi će kasnije od onih uživati svoje pravo. Gdje i kako, o tom slie-deći put. M. Vamberger. (Konac sliodi.) Debatno pismo. (Dalje.) Sintaksa. §. 1. Sintaksa je nauka ob uvjetih, pod kojimi se smiju česti stavka pokračivati. Samostavnik. §. 2. Već u etimologiji bilo je kazano, da se u debatnom pismu pokraćuju sve sastavljene rieči. A kao glavno pravilo, imajuće valjanost za cielo debatno pismo, ima se smatrati sliedeće: rieč, koja je predidu-čimi joj oznakami već naznačena i shvatljiva, smije se kratiti. Iznimka 1. U sastavljenih riečih smije se oznaćujuća (prva) rieč kratiti, jer se izpisana ili siglom zabilježena označena (druga) rieč ujedno s po-kračenom označujučom progledati može, te tako nekim načinom čitanje s diesne prema lievoj nastane. Pojedine rieči: (V. pril. str. 51.) Dragoljub, kažiput, punomoć, punoljetan, pravosudje, rukovoditi, zemljopis itd. Opazka. Označujuće rieći, koje se daju mnogim označenim riečim prilagoditi, m o- §. 1. Sintaksa je nauk o pogojih, pod kterimi se smejo deli stavka pokračevati. Samostavnik. §. 2. Vže v etimologiji bilo je rečeno, da se v debatnem pismu pokračujo vse sestavljene besede. A kot glavno pravilo, koje ima yeljavnost za celo debatno pismo, ima se smatrati sledeče: beseda, ki je po predstojećih oznakah vže naznačena i razumljiva, srne se skratiti. Izjema 1. V sestavljenih besedah sme se označujoča (prva) beseda pokratiti, ker se izpisana ali s siglo zabilježena označena (druga) beseda ob jednem s pokračeno označujočo progledati more, ter tako na neki način čitanje z desne proti levej nastane. Pojedine besede: (F. pril. Str. 51.) Dragoljub, kažipot, polno-moć, polnoleten, pravosodje, rukovoditi, zemljopis itd. Opazka. Označujoče besede, koje se dado mnogim označenim besedam predpostaviti, - 61 - raj u se kratiti. N. pr. knjigovodja, — tiskar, —veža itd. Iznimka 2. Označena i označujuća rieč mogu se pokra-titi tada, ako je a) barem jedna od njih sastavljena, b) ako barem jedna od obijuh pokrata nutarnji glas u sebi sadržavala bude, bio taj samostalno zabilježen, bio s početnim ili konačnim glasom stopljen. Pojedine rieči: (V. pril. str. 51.) Prirodoznanstvo, Habeascor-pusacte, eskomptbauka , general-ma-jor itd. Opazka. U obće pako se ovaj način kračenja jako riedko pojavljuje u našem jeziku, pošto nemamo mnogo sastavljenih rieči, a smo tim bogatiji glede izvadjanja rieči raznimi tvor-kami. (Primjere vidi u prilogu str. 51.) Prevod primjera. Na našem zavodu predaje se i knjigovodstvo. S velikim ponosom kaže Englezka : moja Habeaseorpus-acte mene čuva. Zemljopis i prirodopis su školski predmeti. §. 3. Jednostavne rieči krate se kao što i sastavljene, samo se ovdje neradi o pred-Jogu. Ako su dvie rieči, budi svojom naravju, budi svojom uporabom, tako uzko skopčane, da jedna drugu razjasnjuje, to se smije barem jedna od njih pokratiti. One su u istom od-nošaju, kaošto označujuća i označena rieč u sastavljenih riečih. Kod asonaneije i alite-racije krate se obično obie morajo se pokračevati. N. pr. knjigovodja, — tiskar, — veža itd. Izjema 2. Označena i označujoča beseda morete se pokratiti tedaj, ako je d) vsaj jedna od njih sestavljena, b) ako bo vsaj jedna od obeh pokrat notranji glas v sebi imela, bodi da je ta samostalno zabilježen, bodi da je s početnim ali ko-nečnim glasom stopljen. Pojedine besede: (F. pril. str. 51.) Prirodoznanstvo, Habeascor-pusactc, cskomptbanka, gcneral-ma-jor itd. Opazka. V obče pak se ta način kračenja jako redko pojavljuje v našem jeziku, ker nemamo mnogo sestavljenih besedij, a smo tim bogateji glede izvajanja besedij z raznimi tvorbami. (Primere glej v prilogu str. 51.) Prevod primerov. Na našem zavodu predaje se tudi knjigovodstvo. Z velikim ponosom pravi Angleška: moja Habeas-corpusacte mene čuva. Zemljopis i prirodopis so školski predmeti. §. 3. Jednostavne besede pokračujo se kakor sestavljene, samo se tu ne govori o predlogu. Ako so dve besede, bodi po svojej naravi, bodi po svojej rabi, tako tesno spojene, da jedna drugo razjasnjuje, tedaj se sme vsaj jedna od njih skratiti. One so v istem odnošaju, kakor označujoča i označena beseda v sestavljenih besedah. Pri asonanciji i aliteraciji pokračujo se navadno obe besede. — 52 — rieči. U frazah može se tako-djer veznik i izostaviti. (Primjere vidi u prilogu str. 51) Prevod primjera. Bog je stvorio nebo i zemlju. Sve za vjeru i domovinu. Blagor njemu, koji ima glavu i srce na pravom mjestu. On se uči neprestano dan i noč. §. 4. I oni samostavnici, koji su si u izreci protivni, mogu se na ovaj način kratiti. Prevod primjera. Vojnik se bori na život i smrt. Sreća i nesreća mienjaju se u čovječjem životu. Bila je velika radost, kad je došao car; svi ljudi, staro i mlado išlo je na kolodvor, da ga pozdravi. Manjina mora se zaključkom većine pokoravati. Ja sam tvoj dušom i tielom. On je prestu-pio iz židovske vjere k kršćanstvu. §. 5. Isto tako mogu se pokraćivati one rieči, koje se sravnjuju medju sobom. (Primjere vidi u prilogu sir. 51.) Prevod primjera. Kakovo djelo, takova plaća. Ja se za- nj brinem, kao za lanjski snieg. On ima tako dobro oko kao soko. Ova dva čovjeka gledaju se kao pas i mačka. §. 6. Označujuća obća imena ili naslovi pokra ćuju se (proti glavnomu pravilu), jer se vlastita imena moraju izpisi vati. Prevod primj era. Grad Zagreb. Dr. Košta. Se -nator Šenoa. Prof. dr. Kos. Ljubič sen. i Ljubič jun. Narodne Novine. Jugoslavenski Stenograf. Privatan čovjek. Izvanredan nslušatelj. V frazah more se tudi veznik i izpuščati. (Primere glej v prilogu str. 51.) Prevod primerov. Bog je stvaril nebo i zemljo. Vse za vero i domovino. Blagor njemu, ki ima glavo in srce na pravem mestu. On se uči neprestano dan i noč. §.4. Tudi oni samostavniki, ki so si v izreki protivni, morejo se na ta način pokračevati. Prevod primerov- Vojnik se bori na život i na smrt. Sreča i nesreča menjajo se v človeškem životu. Bila je velika radost, kadar je došel car, vsi ljudje, staro in mlado šlo je na kolodvor, da ga pozdravi. Manjina mora se zaključkom večine pokoravati. Jaz sem tvoj dušo i telesom. On je prestopil iz židovske vere k krščanstvu. §. 6. Isto tako morejo se pokračevati one besede, ki se primerjajo med seboj. (Primere glej v prilogu str. 51.) Prevod primerov. Kakovo delo, takova plača. Jaz se zanj toliko brigam, kakor za lanjski sneg. On ima tako dobro oko kakor sokol. Ova dva človeka gledata se kakor pes i mačka. §. 6. Označujoča obča imena ali naslovi pokračujo se (proti glavnemu pravilu), ker se vlas-tna imena morajo izpisovati. Prevod primerov. Grad Zagreb. Dr. Kosta. Senator Šenoa. Prof. dr. Kos. Ljubič sen. i Ljubič jun. Narodne Novine. Jugoslavenski Stenograf. Privaten človek. Izvanreden slušatelj. — 53 — Listovi o svetskej izložbi L V Parizu, 10. julija. Naša namera nij, da bi v sledečih listovih podavali spoštovanim čitateljem strokovnjaško-tehnične opise vsih proizvodov industrije in umetnosti, vsih čudežev človeškega dela, kateri se morejo videti na parižkej svetskej izložbi. Naša zadača ima ožje meje. Promatrali bodemo v pisanem kaleidoskopu, kojega na Marto vej poljani in na Trokaderu cel svet občuduje, samo najznameniteje predmete, kako in kde se nahajajo; ozirali se bodemo posebno na našo umetnost, t. j. stenografijo, a mimogrede bodemo opazovali tudi druge zanimive stvari. Gradiva nam tudi v tem obziru ne bode pomanjkovalo. — Svetska izložba v Parizu ima svoj početek v političnih uzrokih in odnošajih. Ko je po dolgih in težkih notranjih bojih dne 25. februarja 1875 „Assemblee nationale“ Francozkej podarila novo republikansko ustavo, in ko so potem obči izbori leta 1876 republikancem pribavili silno večino, rodila se je precej pri njih misel, da osnujejo v Parizu občo svetsko izložbo. Republika hotela je s tem svetu pokazati, da je sedaj v Francozkej čvrsto utemeljena in silna, in da si je Francozka sama, silna in velika, opomogla od težkih udarcev, katere jej je zadala strašna vojska z Nemčijo. Podvzetje izgledalo je v prvem trenotku preveliko, skoraj nemogoče, in zatoraj je bilo naravno čuvstvo strmenja, s kojim je inozemstvo pozdravilo naznanilo o njem. Svetske izložbe so po uspehih dunajske i filadelfske nekoliko kredita izgubile; a sedaj vže leta 1878 nova izložba, to se ve da iz početka večino držav nij nič posebno mikalo. Znalo se je, da tu v prvem redu francozki interesi uplivajo. No Francozka se nij dala premotiti; z eneržijo podala se je na delo. Mlada republika zastavila je pri tem svojo čast, in v istini mogel je 1. maja. t. 1. maršal Mak Mahon, predsednik republike, obdan s sjajnim krogom tujih knezov in princev, občo svetsko izložbo otvoriti. Velikanska palača stoji na Marto vem polju , silno monumentalno poslopje pokriva bližnji hrib Trokadero, a oboje skupaj je terrain, na kojem so zbrana dela umetnosti, proizvodi industrije, „čudeži sveta“. Pogled s Trokadera na svetsko izložbo je prekrasen, človeška fantazija si ga skoraj predstaviti ne more. Pred tebo leži silna palača na Martovem polju se svojimi visokimi fassadami, pred njo krasen, veliki park, a za njo mesto Pariz, — v istini krasna panorama! Pariz! — beseda, ki nekako čudno, magično zamamlja celi svet! Izreka: „Na celej svetskej izložbi je Pariz sam najlepši !“ izgleda nam sicer paradoksna, in vendar je skoraj re- - 64 — sniČna. V njej moramo tudi iskati vzrok, zakaj mora izložba v Parizu zmirom reussirati, ali bar nikedar popolnem ne spodleti ; kajti lepota Pariza sama še zmirom zadostuje, da privabi tujce od vsih krajev sveta. Francozka se toraj tudi nikakor nij zaračunila, ako je vže s početka s sigurnostjo mnogo gostov pričakovala. Ako-prem je bila izložba — kakor obično vse do sedaj — v prvih tednih še negotova in akoprem mesec maj letos nij bil prepri-jazen, je vendar vže iz početka prišlo toliko gostov, da ohci-jalno potvrjeni dohodki istodobne dohodke svetske izložbe leta 1867 na daleko presegajo. Ta financijalni vspeh nij nevažen. Vodje in graditelji izložbe gospodarili so z denarji s tako sou-verainim zaničevanjem, da seje mnogo milijonov več potrošilo kakor je bilo dozvoljeno. Glavni poverjenik senator Krantz, ki je imel skoraj neomejeno polnomoč, hotel je vse v „velikem stilu11 izvesti, in storil je to tem bolj brez skrbi, ker je vedel, da dela po želji republikancev. Najbrže bode toraj tudi ta izložba imela velik deficit, kakor vse druge. No Francozka je bogata, ona lahko plača svojo „gloire.“ Francozka ima zadovoljstvo, da so se vsi narodi — izv-zemši samo Brazilijo, ako se dobro spominjamo — zbrali k razpisanemu „turniru dela in mira11 na Martovein polju. Toliko za danas kot uvod. V prihodnjem listu ozrli se bodemo na naš predmet, na stenografijo, a potem bodo došle še druge zanimive stvari iz svetske izložbe na red, — ako bode imel „Stenograf" v to svrlio prostora na razpolaganje. P. T. Dopisi. Iz Zagreba, 13. srpnja. Izpit iz stenografije i natjecanje djaka kr. vel. gimnazije zagrebačke ir brzopisu držano je dne 11. o. m. pod predsjedanjem ravnatelja gimnazijskoga g. Franje Bradaške i nekolicine stru-kovnjaka, te nam je drago, što možemo reći, da je i jedno i drugo obavljeno na čast g. učitelju stenografije Ant. Bezenšeku. Ljetošnje natjecanje pokazalo je još ljepši napredak od lanjskoga, što nas veoma veseli; jer u tom vidimo znak, da je ova koristna znanost već dubok korjen ukvatila u našoj mladeži, te da će se usljed toga liepo razviti u zemlji. — Izpit vršio se je sliedećim redom: najprije bilo je ustmeno izpitivanje o teoriji 1. i II. diela stenografije, koja je shodno podieljena na dva stenografska tečaja. Dotične primjere pisali su djaci na tablu. Izza toga sliedio je zanimiviji i za nestnrkovnjaka shvatljivi dio, naime natjecanje u brzopisu. Djaka se je javilo k natjeca- — 55 — nju 21, a dielili su se u 4 stepena brzine, u 1. su se javili oni, koji pišu 50—60, a u 4. oni, koji pišu do 100 rieči u minuti; 2. stepen imao je 70, a 3. stepen 80 rieči u minuti. Svakomu odjelu diktovalo se je 5 minuta. Izza toga sliedilo je čitanje stenograma, koje je obavljeno velikom točnošću i kod većine posve gladko, kao da bi čitali obično pismo. — Na svršetku progovori g. ravnatelj, da polivali napredak djaka i izjavi želju, da bi se na ovom zavodu ovakav nspređak u stenografiji, kao predmetu vrlo liepom i svakomu jako koristnom, i u buduće pokazivao. — Nagrade, koje je poklonila đielom Matica hrvatska, dielom g. učitelj toga predmeta, podieliti će se najvriednijim medju natjecatelji prigodom zaključne svečanosti na koncu školske'godine. „Narodne Novine“ (br. 1Г>9.) Iz Zagreba, 13. srpnja. (Brzopis na kr. gimnaziji zagrebačkoj.) U četvrtak 11. o. mjeseca prisustvovali smo izpitu iz brzopisa (stenografije) na kr. zagrebačkoj gimnaziji. Slušajuć odgovore i gle-dajuć okretno i brzo pisanje vrlih naših mladića, moramo s uspjehom biti posve zadovoljni, te čestitamo učitelju brzopisa g. Bezenšeku, koji svom snagom nastoji , da nam mladež taj toli liep i koristan predmet obljubi. Bude-li tako nadalje mladež u brzopisu napredovala, to ćemo za koju godinu imati brzopisaca u svakom stališu, a to i jest potrebno, jer je brzopis potreban ne samo u školi, javnih viecanjih, nego i u svakom uredu. Kao najbolji dokaz liepa napredka u tom nauku napominjemo, daje bilo na izpitu djaka, koji su 100 reči u jednoj minuti, dakle 500 reči u 5 minuta napisali. Neka to tko kuša učiniti običnim pismom, — pa će odmah uviditi veliku korist, koju nam pruža brzopis ili tako zvana stenografija. Mi se samo čudimo, da nije taj predmet uveden već u sve srednje zavode. Ali da! Treba ponajprije učitelja brzopisa, a tih, kako rekosmo, biti će nastojanjem revnoga učitelja g. Bezen-šeka naskoro dosta. „Pučke novine“ (br. 28.) Stenografska literatura. „Tesnopisne listy“ br. 2. sadržavaju sliedcec članke: Izvješće komisije o promjenah pri IV. izdanju „tesnopisa češkoga11. — 0 stenograf-skom pokretu. — Predstavka odbora I. praškoga stenogr. društva upravljena na gradsko zastupstvo kr. glavnoga grada Praga u pogledu steno-grafovanja njegovih sjednica. — Feuillcton. — Razne viesti. — Б6 — Br. 3.: Fonografi i stenografi pred sudom Г. — Izvješće komisije o promjenah i t. d. (Nastavak.) — lz društva. — Praktične radnje. — Razne stenogr. viesti iz Veimara, Siska, Prage, Ljubljane i Maribora. Br. 4.: Glavna skupština I. praškoga stenogr. društva, obdržavana dne 2. aprila. — Fonografi i stenografi pred sudom II. — Iznašašće stroja fonografičkoga. — O papiru. (Nastavak.) — Dopis iz Hrudima. Br. 5.: Jos. ltaimund Novotny. — Fonografi i stenografi pred sudom. III. — O papiru. — Objava. „Stenogr afische Unterrichtsbriefe za samouko stenografije po G ab e 1 s b er g e rj e v e m sistemu.11 Spisal K. Faulinann (v založbi A. Hartlebena na Dunaju). Obsega 24 zvezkov po 25 nč. — Od tih listov došli so nam br. 17—24 i s tim je delo svršeno. — Poslednji listovi govore o stenografskej praksi ter zadržavajo mnogo na izkustvu temeljenih svetov i vežb. — Ako pregledamo celo delo, moramo reči, da je to najpopolncja stenografska ročna knjiga, ki vse svoje prednjice prekosi. Kakor Toussaint-Langenscheidtovi listi v obče, tako imajo posebno Faul-manovi za stenografijo to namero, da učenca temeljito upoznajo z njegovim predmetom; jasno tolmačenje pravil, obširna praktična poraba njihova, znanstveno i zabavno gradivo za čitanje i vežbe za pisanje, prikladno ponavljanje učnega materijala itd. so sredstva, ki najsigurneje morejo voditi do cilja. — Založnik, ki je to delo po svojej navadi v jako krasnej obliki izdal, priredil je sedaj tudi kompletno izdanje tega dela, s dodatkom dveh ducentov stenografskih peres, po znižanej ceni 5 for., ako se celo delo na jedenkrat skupaj vzame. Glasnik. Kod izpita iz stenografije i natjecanja n brzopisu na kr. vel. gimnaziji u Zagrebu dne 11. o. m., o čem govore pobliže dopisi u ovom listu, pokazali su temeljito poznavanje sustava sa teoretičke strane i veliku spretnost u brzopisu sliedeći djaei: Iz II. stenogr. tečaja: 1. Vi miner Rudolf (iz V. razreda), 2. Bradiašević Franjo (iz V. razreda), 3. Šrepel Milivoj (iz VI. razreda.) — Iz I. stenografskoga tečaja: 1. Horvat Gjuro (iz V. razreda), 2. Ku-čišee Pavao (iz IV. razreda), 3. Prebeg Vladimir (iz V. razreda), 4. Vinkovih Miroslav (iz VII. razreda), б. Peršič Andria (iz V. razreda), 6. Deželić Vladimir (iz IV. razreda), 7. Szallavarj' Franjo (iz II. a razreda). — Svi napomenuti budu javno odlikovani dne 25. srpnja prigodom gimnazijalne zaključne svečanosti nagradami, koje je poklonio djelomice slavni odbor „Matice hrvatske", djelomice pako gimnazijalni učitelj stenografije, i koje se sastoje u liepih knjigah u ukupnoj vrieđnosti od 24 for. Osim navedenih zaslužili su javnu pohvalu zbog svoje uztrajne marljivosti i veoma dobroga znanja sliedeći gimnazialci: Dogan Petar (iz II. sten. tečaja), Franki Gjuro, Schvveinburg Fridr., Siebenschein Robert, Horat Vatroslav, Bresslauer Gjuro, Kovačič Nikola i Saller Pavao petoškolci; Kotlar-ski Antun, četvrtoškolac, Snidaršie Antun šestoškolac; Oreskovic Pavo trećo-školac.Ukupno bilo je u stenografske tečaje u drugom poljeću ove školske godine upisanih 52 djaka,a u prvom poljeću (52. ШР" Budući broj poslati ćemo samo onim p. n. abonentom, koji su barem za prvu polovicu ovo godine predplatu namirili. Tiska C. Albrecht u Zagrebu. Pril o £ listu. (V. Preradooić.J m ''Z v e ^ /° 'i- (o , / * ru_ -2-e /~i e ^ v/; Ć-V /Mf ŽT A£. v—^ rs? ^ s dk ^ C- /2 -/f / - ' (e Debatno pismo sz. S. 6>. '/* ^ ^ -y/- e sv * /*/6~' yZ- у^е//г< z_______. _ 7^ ^ s ?*" /^e^rv) s-vo ^.zJ 3^, / ^ 6-^A У o/ ^ <г ^о&Ј VzA '^ / e~ v ^/2 J СГ "^2" -’Z v^ 7/^ . r ^' v ^ — c/2/ /e e- s o^A '-đ^ / ~~e^/ - ^ ' o e/A' ' Ј-УА^У' ^ ( s ^ЈуА 7J , vrtL. "jA oe. -v^7 A *-> л tv /л v/8"^ r-h ^е «r * c /ЗИ> ^ ^ Z2с/4 3-V <£-" ^ S/3 /L_ / <Г- s 6 *у? -о ^Т7 ^ ^ А2 Сг-^ а^/7 £ ~ г/2 -2 , <**~ e^v2-/~ 7о^2- / '4 „. ^ 0 <*^ ^ <& z 3- /> r* o / * £ ’/2s/ *ć£ у . ^ _ z"4-' 'id' 'v 'zd Ук o (^ V' s-уб^ ^ - -Ć 'l 6~Л ^ y 6/ /2v~n V'4-" ^v' л'-^ (/£4_/ 2/У^J^Z/3 t/У- л^1 J, -^/ 'V*' сУ/ ''?У °Z ~^S? " *&- r*ls J° 'U^,-tr- s <Уr / "4 o ^ -v o/ /^ć- _ £? ^ >4 «- e««? c, ^ 2 2^ £ ^ ?*£, W“ Ć / 5*4^ o/ <£ v^r- 7 s/" č/^V /У <У/L Уб/ б^ - 'Г ‘~4^/ ~ ^ - - с// cV"/ " '* ' '^S Џ е ^сл - Ј^- c ? ^/~ćL , £-г _ ŽV V R a z n i c e. /гУ s ^ A*/''” ./ /-f' // of s & Z66H