J
KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 57 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan l.Juna 1926..
PATENTNI SPIS BR. 3674
Edvvin Ernest Jelley, hemičar, Malvern, Natal, Južno Afrička Unija.
Usavršavanje fotografskog senzitiva.
Prijava od 13. avgusta 1924.
Ovaj pronalazak odnosi se na usavršavanje senzitiva pri fotografisanju, i ima za svoj cilj da proizvede senzitiv, koji može postojati na stovarištu neograničeno, i koji se može upo-trebiti kad je potrebno za kakvu se hoče zgodnu površinu, kao na pr. hartiju, perga-menat, gips, staklo, tekstilne materije, i za filmove od kazeina, želatina, albumina i t. sl. tako, da se tako površina može učiniti oset-Ijiva za svetlost i na njoj se fotografski proizvoditi utisci.
Drugi je cilj ovoga pronalaska da da senzitiv, koji će, upotrebljen na ovim površinama, učiniti ih mogućim da se upotrebe za primanje utisaka, kao što je to slučaj kod har-tija, koje daju različite nianse (boje), kao i kod hartija upotrebljenih pri gasnoj svetlosti, zbog čega je period izlaganja smanjen i slika se može docnije razvijati u alkalnom rastvoru.
Osim toga cilj ovog pronalaska je da proizvede rastvor, koji neče dejstvovati samo kao senzitiv, već koji će se moći takođe upotrebiti za fotografske ploče kao „sredstvo za pojačavanje (pojačivač)“ naročito kod autohro-mnih i drugi bojnih ploča.
Cilj ovog pronalaska je još da da sanzitiv, koji sadrži rastvor srebrne soli, ovaj senzitivni rastvor budući da je podešen da kvasi ili natapa površine materijala, čini ih da budu osetljeve.
Drugi cilj ovog pronalaska je, da pruži usavršen metod, kojim se površine čine oset-Ijivima, kojim će se površine učiniti osetlji-vima za svetlost i po kome se površina posle izlaganja može razviti u alkalno rastvoru bez upotrebe postojećih razvijača.
Površine prevučene senzitivom po ovom
Važi od 1. februara 1925.
pronalasku za kopiranje fotografije sa negativa, za produkciju svetlosnih utisaka, (za koju se stvar sad obično upotrebljava hartija ferrotyk) za upotrebu za uzimanje otisaka prstiju i za proizvodnju sumpornih utisaka pri ispitivanju čelika, dakle razumeće se, da površine nakvašene po uputstvima ovoga pro-nalazka, mogu biti upotrebljene za dobijanje fotografskih reprodukcija uopšte.
Izrađivanje osetljivih površina ili filmova za fotografske ciljeve, ranije se činilo kvašenjem površine ili filma emulsiom, koja se sastojala iz jedne ili više srebrnih halogenskih solir kojoj je zadata podesna neutralna so hidra-cinova ili jedinjenje ili derivat hidracinov izuzimajući aromatična jedinjenja hidracinova ili hidrocilanina; ili su se obično površine i filmovi činili osetljivim emulsijom, koja je sadržavala nerastvorne srebrne soli metnute u rastvor hidracinovih soli ili njegovih derivata; količina hidracinove soli upotrebljenog derivata određuje se redukcijom rečene soli, to znači, da je svaki molekul hidracinovog hidrata sposoban da redukuje četiri molekula srebrne halogenske soli.
Po sadašnjem pronalasku rastvorila srebrna so meša se sa jednom ili više rastvornih soli hidracinovih ili njegovih derivata, i rastvor, koji sadrži ove dve soli može se metuti na površinu ili pomoću četkiće ili kojim drugim, pogodnim načinom, kako bi se učinila oset-Ijivotn.
Ako je površina, koja se vlaži probojna, rastvor će ući i pokvasiti je. Ako je površina neprobojna, kao što je slučaj na pr. sa stakletom, površina se prvo namaže želatinom, a albumin ili njemu slični shodno pronalasku
Din. 15.
preko rastvora. Rastvorne soli su u suvom stanju i podešene tako, da kad se docnije pomešaju sa dovoljno vode daju rastvor, koji sadrži rečene soli od pola procenta do zasićenja, ili se one dobro čuvaju u rastvoru tako, da on (rastvor) sadrži svaku so u proporciji od pola procenta do zasićenja.
Pronađeno je, da zadovoljavajuće rezultate daju ove rastvorne soli: srebro nitrat, srebro-laktat, srebro-chlorat, srebro fluorid, srebro formiat, srebra acetat i srebra sulfat, dok hidracinovi derivati, koji se mogu upotrebiti jesu mono-i di-acid nitrati, fluoridi, laktati, foriniati, acetati i sulfati, i mono-hlorati hidracinovi, mono-alkil i di-alkil hidracinovi rastvorni asil i di-asil hidracinov, urazon i rastvorne soli kao n. pr. nitrati semikarbazilti 'i njegovi alkilni derivati- neki od ovih mogu biti upotrebljeni svaki za sebe ili dva i više zajedno za mešanje sa srebrnim solima. Bolji rastvor za prevlačenje površine, da bi se u-činila osetljivom za svetlost sadrži oko
4 težinska dela srebra-nitrata
4 težinska dela hidracin-azid-nitrata N., H4 (HN03)„ rastvorenih u 92 težinska dela vode.
Hidracin-acid-nitrat N„ H4 (HN03)» najbolje se dobija dvogubim delenjem (dejstvom) između hidracin sulfata i barium nitrata.
Nađeno je, da kad procenat rastvorne srebrne soli u senzitivnem rastvoru ispod pola procenta izazvani utisci su tamni i rđavi. Kad je procenat rastvorne srebrne soli ispod če-’tiri procenta neki nedostatci u hartiji ili drugim površinama, koje su pokrivene, prouz-rokuju nepravilnosti na krajnim utiscima, ove nepravilnosti u toliko se više pokazuju u koliko je manji procenat rastvorne srebrne soli. Kad rastvor sadrši od 4«/0—IO0/« rastvorne srebrne soli, dobijaju se najbolji rezultati. Sa više od 100/0 rastvorne srebrne soli u rastvoru, rezultati su slabiji zaista, jer suvišak srebrne soli iskristališe čisto po površini i daje hrapav ili šaren izgled, kad je površina razvijena kao što je docnije opisano; ta suvišna količina može se dakle smatrati kao gubitak srebrnih soli.
Za dobar rezultat pri razvijanju, količina hidracinovih soli ili njegovih derivata mora biti u suvišku za 2%. Nabolje proporcije sračunato kao hidracin-acid nitrat, su 20/0 više brojna vrednost, koja pokazuje polovinu procenata srebrnih soli, sračunata kao nitrat. Tako senzitiv, koji sadrži 4°/0 srebra nitrata, daju zadovoljavajući rezultat u razvijanju, kad koiličina hidracin-acid nitrata nije manja od 4°/0. Međutim procenat hidracinove soli ili njegovog derivata može da raste do zasićenja bez škodljivog dejstva, ali to ne poboljšava dobiveni rezultat i tako se suvišak može smatrati samo kao šteta.
Kad je međutim upotrebljena količina srebra nitrata 10%, količina hidracinove soli bila
bi 7%. U takvom slučaju količina hidracinove soli iznad 4% ne bi bila štetna, već bi bila potrdbna da smanji veću količinu srebrne soli.
Srebrne soli upotrebljene za proizvodnju senzitiva, rastvorne su i mogu duže vremena da stoje i da im to ne škodi. Srebrne soli, čija je rastvorljivost ispod pola procenta, daju vrlo rđave rezultate, kao takvi mogu se nabrojati: bromat, sulfat i tartrat Od različitih srebrnih soli, čija je rastvorljivost iznad pola procenta, nađeno je da se najbolji rezultati dobijaju sa srebrnim trakom. Srebra-fluo-rid nagriza staklo i sličnost i doslednost rastvora, koji sadrži fluorid srebra i fluoracina brzo se raspada u staklenim flašama, ma da može da se čuva za kratko vreme u staklenim flašama obloženim voskom. Nađeno je da rastvor, koji sadrži fluorid srebra i hidra-cina u svakom slučaju daje rezultate u suštini jednake onima, koje daje rastvor nitrata. Organske srebrne soli na ime laktati, formi-ati i acetati u saglasnosti sa odgovarajućim hidracinovim solima, postupno pretrpe same od sebe raspadanje izdvajajući metalno srebro. Mešavina hlorata srebra i hidracina postupno se raspada razvijajući azot i izdvajajući azot i izdvajajući metalno srebro i srebra-hlo-rid. Prema tome, rastvori laktata, florida, for-miata i acetata, hlorida, hlorata srebra i hidracina, nisu u stanju da se sačuvaju za neodređeno vreme, kao što je slučaj sa rastvorom, koji sadrži srebra nitrat i hidracin-acid-nitrat. Kako je srebra-sulfat rastvoran samo do 0,74°/o u vodi, to je rastvor, koji sadrži srebra-sulfat slabiji od rastvora srebra-nitrata ali je podesan za proizvodnju slabih utisaka.
Od hidracionih soli i njegovih derivata nađeno je da hidracin-acid-nitrat N„ H4 (HN03), daje najbolje rezultate kad je upotrebljen u vezi sa srebra nitratom. Hidracin-mono nitrat N2H4 HNOg takođe daje zadovoljavajuće rezultate ali senzitivni rastvor koji sadrži ovu so, vrlo je osetljiv prema alkalijama, tako, da izdvajanje metalnog srebra zauzima postupno mesto u staklenim bocama, prema alkalitetu stakla. Acid-nitrat mono- i di-alkil hidracina, naročito metil i etil, di-metil i di-etil hidracini kad su u rastvoru sa (AgN0t) srebra nitratom, daju u suštini iste rezultate kao i rastvor hidracin-acid-nitrata i srebra nitrata. Soli alifatičnih alkil- i di-alkil-hidra-cina uvek su skuplje nego odgovarajuće soli hidracinove. Rastvorem mono-acil i di-acil hidracin kao i di-ecetil hidracin postupno se hidrolizuju za vreme dok su u rastvoru, i osim prisutne slobodne kiseline izdvaja se i metalno srebro. Ako je prisutna slobodna kiselina azotna kiselina, mešavina definitivno postaje mešavina srebra nitrata i hidracinove soli.
Soli semikarbazidi i njini alkini derivati i
urazoi kad su u rastvoru sa srebrnim trakom slabije čuvaju svoje osobine upoređujući ih sa hi-dracin-acid-hidratom. Rastvori, koji sadrže ras-tvoran mono-acil i di-acil hidracin, imaju ras-tvorne soli kao nitrate semikarbazida i njegove alkilne derivate i urezoa, ako se upotrebe za površine da ih učine osetljivim odmah posle pripremenja rastvora površine da ih učine osetljivim odmah posle pripremanja rastvora, daju zadovoljavajuće rezultate. Aromatični hidracili brzo se raspadaju u rastvoru, naročito u vezi sa rastvornim solima.
Takođe se mogu dobiti zadovoljavajući rezultati upotrebljujući metil-hidracin-acidnitrat, simetričan i asimetričan di-metil-hidracin acid nitrat, etil-hidracin-acid nitrat, simetričan i asimetričan di-etil-hidracin-acid nitrat, ove soli su upotrebljene u proporcijama hemiski ekvivalentnim sa proporcijama hidracin-acid nitrata, sračunate na način gore navedeni.
Rastvorile soli srebra i hidracina ili njegovih derivata mogu takođe biti upotrebljeni i čuvani u suvom stanju, svaka slobodna ili pre-sovana u tabletne, dve soli ili svaka za sebe ili pomešane zajedno u potrebnim količinama tako da je potrebno samo dodati potrebnu količinu vode da se napravi senzitiv. Suve soli ili tabletne rastvorene su u potrebnoj količini vode tako da daju senzitivni rastvor, koji sadrži od pola procenta do zasićenja ove soli. Na pr. tabletna, koja sadrži dva grama srebra nitrata i dva grama hidracin-acid nitrata, rastvorena je u 46,6 sm. vode rezultujući rastvor, tada se drži 4% od svake ove dve soli.
Svaka površina, koja upija vodu slobodna redukcije, oksidisanja i alkalija ili sulfidnih jedinjenja, može se upotrebiti za dobijanje fotografskih reprodukcija, tako snabdevene, da površina sadrži male količine halogenove soli kao n. pr. natrium hlorid ili bromid.
Obične trgovačke hartije kao notice, crtaće ili hartije za pisaću mašinu obično sadrže malu proporciju halogenskih soli, ali takve hartije bolje je pokvasiti pre nego što se u-potrebi senzitivan rastvor, u rastvor, koji sadrži jednu halogensku so kao n. pr. natrium hlorid ili kalium bromid u količini od jedne desetine procenta do 1% i tada osuši. Tekstilne matarije, gips i druge površine takođe se pokvase slabo slanim rastvorom kao što je gore opisano pre upotrebe senzitivnog rastvora. Količina halogenske soli, koja je potrebna da bude u materijalu tako je mala, da što se tiče hartije može se još pri njenoj fabrikaciji dodati, i to neće smetati pri običnoj upotrebi takve hartije. Fotografske slike mogu se tako prenositi ne samo na hartiju, pergamenat i tekstilnu materiju, već takođe i na materijal koji se može prevući kazeinom, želatinom ili albuminom kao na primer staklo, porcelan i tome slično.
Senzitivni rastvor (senzitiv) koji se dobija po sadašnjem pronalasku, čini površine oset-Ijive za svetlost i dozvoljava da se suše na vazduhu ili ako se želi sušenje može se pomoći blagim zagrevanjem. Premazivanje i sušenje vrši se pri tamnoj svetlosti najbolje žutoj, „sigurnoj svetlosti" tako kao što je upotrebljeno za bromnu hartiju i hartiju za gasno osvetlenje. Fotografije mogu tada biti prenesene na materijal, sa kojim se postupilo ma kojim od ova dva načina, to će reći:
Svaka površina izložena na isti način, kao što je to slučaj sa postrojećim hartijama* koje daju različite nijanse, ili se daje u kratkom izlaganju tako da se najtamnije senke samo slabo vide, i tada se razvija i fiksira..
Prema prvom metodu slika je preneta sa negativa ili na sunčevoj svetlosti ili na lučnoj svetlosti sve dok utisak ne postane dubljega tona nego što se to traži od savršenog utiska (kao što je slučaj sa hartijom koja proizvodi sama nianse) i tada se slika fiksira u 100/o rastvoru natrium-tio- sulfata. Utisci tako dobiveni u zagasito osenčenim (boja sepije), ali ako se želi može mu se dati ranije niansa (ton) stavljajući ih u zagasito violet boju, kao što je obično kupatilo, koje daje zlatnu niansu. Prema drugom metodu hartija ili drugi materijal, koji je učinjen osetljivim prema pronalasku, stavi se preko negativa, dok se i najslabija crta slike pojavi. Sa normalnim negativom ovo zahteva izlaganje od pet se-kunada na sunčevoj svetlosti, koja se dobija sagorevanjem magnezijumove pantlike od 10 sm. I druge aktivne svetlasti mogu se takođe upotrebiti. Broj različitih kombinacija sup-stanaca, koje se mogu upotrebiti za razvijanje takve jedne slike, vrlo je veliki, i uopšte može se konstatovati, da razvijač sadrži dve komponente u rastvoru, na ime alkaliju i so, koja će pri dvogubom raspadanju promeniti sav slobodan srebra nitrat na osetljivoj površini u nerastvornu srebrnu so. Od mnogih razvijača, koji su nađeni da daju zadovoljavajuće rezultate može se spomenuti rastvor, koji sadrži:
Natrium-hlorid (Na Cl) 2,0 težinska dela Natriumhidroksid (Na OH) 0,2 težišnog dela vode	97.8 težinskih deiova.
Količina (Na Cl) natrium hlorida može da varira između jednoga dela i dvadeset deiova, količine dodate vode dopunjava do 100 deiova u celokupnom rastvoru.
Drugi razvijač, koji daje zadovoljavajuće rezultate sastoji se iz:
Dinatrium hidrosulfata 5 težinskih deiova Natrium karbonata kristalnog 5 težišnih deiova vode	90 težišnih deiova
Mnoge soli slabih kiselina, kao na primer natrium acetat dejstvuju kao razvijač u toplom vodenom rastvoru. U razvija-
čima gore opisanim hidracinova so ili njegovi derivati je aktivan redukujući fakat. Sa takvim rasvijačem slika može biti razvijena za 20 sekunada i hartija ili druga površina može se staviti direkt u bazu za fiksiranje, natrium tio-sulfat, fiksiranje jedan ili dva minuta. Slika se tada pere i suši. Sušenje se može pomagati zagrevanjem ako se želi. O-setljiv materijal izložen po gornjem opisu može se dakle razvijati sa jednim od postojećih razvijača, koji ne boji, pri upotrebi gasne svetlosti i bromne hartije, ali ovaj predlog nema specijalne nadmoćnosti. Slike ovako proizvedene imaju običnu hladnu sen-ku i svakoj se može dati niansa, pre ili posle sušenja, pomoću podesnog rastvora. Tako da bi se dobio ton između hladno-mračnog i plavog skida se i stavlja u rastvor koji sadrži:
natrijum fero-cijanid 1 gram
gvožđana stipsa
Fe2 (SOJj-J-K2 S04-|-24 HoO 1 gram
azotna kiselina 1 sm3
i doda se vode to'iko da se dobija 500 sm® rastvora, dok se ne dobije željena slika. Rastvori bakra-fero-cijanida i uranijum ferocija-nida mogu se upotrebiti za niansu utiska od prelazne slike do tona crvene krede. Crn ili siv ton dobija se prvo belenjem skica u sledečem rastvoru :
Merkuri-hlorid	1 gram
Hipohlorasta kiselina	1 gram
vode toliko da se dobije 500 sm3 rastvora zatim se ispere slika i stavi u 5% rastvor natrium sulfita. Uz to još skice dobivene po sadašnjem pronalasku, mogu se bojiti nekim postojećim načinom, koji se upotrebljava za bromne hartije.
Kad svetlost dejstvuje na osetljivu površinu, dobivenu gornjim načinom, prva hemiska promena, koja se zbiva jeste forma ranje slabih tragova redukovanih srebrnih soli. Tako, ako materijal, kojim je ploča premazana, sadrži jragove natrium hlorida, tada se nagradi srebra-hlorir, slobodan hlor gradi srebra hlorid sa izvesnom količinom srebrnih traka, koji nije pretvoren u srebra- hlorid pri premazi-vanju površina, i u isto vreme oksidiše se jedan deo hidracinove soli (ili njegovog derivata). Ako je izlaganje svetllosti zadržano na toj tački, samo najmračnije senke na slici se slabo vide. Ako je sada skica stavljena u alkalni razvijač natrium hlorida, nastaje skoro momentalno promena ostalog srebra nitrata u nerastvorni srebra-hlorid. Hidroksid u razvijahu oslobađa hidracinov hidrat, ili njegov derivat, koji dejstvujući zajedno sa preostalim slobodnim hidroksidom, redukuje srebra hlorir do metalnog srebra. Vrlo male količine metalnog srebra teko dobivene, dejstvuju kao klica na koju se slaže metalno srebro, koje
se dobija redukujućim dejstvom hidracinovog hidrata na srebra hlorid. Na taj način nagrađena je srebrna slika na originalnoj vrlo slaboj slici srebra hlorira. Kad je međutim u-potrebljena hartija za kopiranje, kopiranje se produžuje, srebra hlorir prelazi u metalno srebro, dok se formira jedna dodata količina normalne halogenske soli od slobodnog srebra nitrata sa saglasnom oksidacijom hidracinove soli ili njegovog derivata. Tako tragovi halogenske soli koji se nalaze na površini dejstvuju katalitički pod produženim dejstvom svetlosti, izazivajući redukciju srebrne soli i oksidaciju hidracinovih soli ili njegovih derivata.
Osobina senzitiva da taloži srebro na srebrne klice, čini ga mogućnim, da se upotrebi i kao pojačivač fotografskih ploča naročito autohromne svetlosti i sličnih tipova bojnih ploča. Kad senzitiv hoće da se upotrebi i za ovaj cilj, potrebno je razblažiti ga na jedan zapreminski deo senzitiva devet zapreminskih delova destilisane vode. Taloženje metalnog srebra na fotografske slike znatno se ubrzava dodatkom 1%—100/0 natrium acetata. Posle pojačavanja ploča se fiksira i ispere na o-bičan način.
Jedan senzitivni rastvor nagrađen kao što je gore rečeno može da stoji za neodređeno vreme pa čak i kad se izloži svetlosti i toploj temperaturi, i uvek je gotov da se upotrebi za površine, tako da je samo potrebno metnuti ga na površinu kad se ukaže potreba za to. Prikladan način za metanje mešavine na površinu, da bi se učinila osetljivom, jeste malom četkom ali se premazivanje može izvršiti jednim podesnim pronalaskom, tako da rapavi stakleni valjci ili četka ili ma kakvi podesni valjci daju jednaku uniformnu premazanu površinu. Nađeno je da je 10 cm® rastvora dosta da premažu oko 45 komada hartije 8X10 sm.
Pri upotrebi rastvornih soli hidracina ili njegovih derivata mogu se upotrebiti rastvor-ne soli srebra kao senzitivi za hartiju, perga-menat tekstilne materije i filmove od kalzeina, želatina i albumina, koji sadrže samo vrlo neznatne tragove kakve halogenske soli tako, da se ovako osetljiva površina može upotrebiti kao površina za kopiranje ili kao površina za razvijanje, koja v eć sadrži aktivni redukujući sastojak potreban za takvo razvijanje. Sta više senzitiv se može po volji, upotrebiti i kao, pojačivač. Datim pronalaskom ne samo da je današnja cena fotografske hartije znatno snižena, već je i rastvor za razvijanje osobito jeftin, ne pravi mrlje, ne škodi koži radenika, može očuvati neogranično dugo ova velika preimućstva nad svima sredstvima za razvijanje koja danas postoje.
Senzitiv prema datom pronalasku ima raznovrsna preimućstva nad senzitivima, koja se
danas upotrebljavaju. Na primer, rastvorom se mogu služiti i nevešta lica, jer on nije u obliku emulzije, a hartije ili površine za fotografske ciljeve su znatno jeftinije od obične hartije za kopiranje, jer se mogu čuvati u sto-varištima toliko dugo, kao i obična hartija. Senzitiv načinjen bilo u obliku praha ili tableta, bilo kao rastvor, može se održati beskrajno dugo i rastvor se može upotrebiti u svako doba kad je fotografu potrebno.
Patentni zahtevi:
1.	Usavršavanje osetljivog srestva za stavljanje na hartiju, pergamenat, gips, staklo, tekstilne materije i na filmove od kazeina, želatina i albumina ili kakvog drugog materijala, koji sadrži tragove halogenske soli, kako bi se površina učinila osetljivom prema svetlosti za fotografske reprodukcije, ili radi pojačavanja razvijenih fotografskih snimaka, naznačeno time, što je isto načinjeno od smeše jedne rastvorne soli srebrne i rastvorne soli hidracina ili njegovih derivata.
2.	Usavršavanje osetljivog srestva, prema zahtevu 1, naznačeno time što su soli smešane u takvim srazmerama sa vodom, da rastvor sadrži od ^0/? do zasićenosti kakve rastvorne srebrne soli i jedne ili više rastvornih soli hidracina ili njegovih derivata.
3.	Usavršavanje osetljivog srestva, prema zahtevu 1, naznačeno time što se sastoji iz smeše jedne rastvorne srebrne soli i jedne ili više rastvornih soli hidracina ili kakvog derivata hidracina.
4.	Usavršavanje osetljivog srestva, prema
zahtevu 1, naznačeno time što su 4 težinska dela srebra nitrata i 4 težinska dela hidracin acid nitrata izmešana sa 92 težinska dela vode.
5.	Usavršavanje osetljivog srestva, prema zahtevu 1, naznačeno time, što se sastoji iz smeše suvog srebra nitrata i suvog hidracin acid nitrata u obliku tableta i praha, ili u obliku odvojenih tableta ili praškova, a koji su tako podešeni, da se mogu mešati sa vodom i napraviti rastvor, koji će sadržati pojedine soli od 1/2°/o do zasićenosti.
6.	Osetljiva srestva koja se upotrebljavaju za pravljenje rastvora za premazivanje hartije, pergamenta, gipsa, stakla, tekstilnih materija i filmova od kazeina, želatina i albumina ili drugog materijala, naznačena time, što učine površinu osetljivom za fotografske svrhe.
7.	Metoda da se površine učine osetljivim prema svetlosti, naznačena time', što se sastoji u premazivanju površina vodenim rastvorom jedne rastvorne srebrne soli i rastvorne soli hidracina ili njegovih derivata, koji rastvor sadrži pomenute soli od Va0/# do zasićenosti.
8.	Metoda prema zahtevu 7, naznačena time, što se rastvor sastoji iz srebra nitrata sreba hlorita, srebra laktata, srebra formiata, srebra acetata ili srebra sulfata i jedne ili više soli hidracina ili njegovih derivata.
9.	Metoda za razvijanje površina, tretiranih prema zahtevima 7 i 8, i koje su bile izložene svetlosti, naznačena time, što se sastoji u potapanju rečenih površina u alkalni rastvor, usled čega hidracin ili njegovi derivati dejstvuju kao redukujuće srestvo i izazivaju razvijanje latentnog snimka.




- ’ ■ v C' i7.:;
7 ' 'J	-el : 7
VSJries	7. ' , 7
. > -d J i!i ;;:nq u
. I :	; ;; ;	c::'	;7: 7'	..
I
' 7 : ;} 7!?
Ib’


'







		-	7				
o-: r	'			■		. ■.	
							
						'	
							
							
		.					
							
							
							
							
							
			L> !!h bay				
i



1 ; 0:7 : 7:i	77 .	: 7 ’:	. i	:o /•
i
;■ ' : ■ - :	777 77 V 7 7.-