KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 14 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1926.
PATENTNI SPBS BR. 3587
Erste Briinner Maschinenfabriks-Gesellschaft, Brno, Čehoslovačka.
Parna vodena turbina.
Prijava od 29. septembra 1924.	Važi od 1. februara 1925.
Traženo pravo prvenstva od 25. oktobra 1923 (Austrija).
Do sada izvedene turbine osnivaju se na padu pritiska kod koga su postajale do sada poznate mere prema štetnom dejstvu vlage iz pare, kao izžljebljavanje lopatica i zi-okrugljivanje ulaznih ivica lopatica koje rade u delu sa niskim pritiskom. Danas se več mogu upotrebiti pri građenju parnih turbina tako visoki pritisc’, jer do sada uobičajeni oblik izvođenja turbina ne omogućava prera-divanje na mali nad pritisak, pošto sadržina vode igra vrlo znatnu ulogu. Ekonomičnost različitih pogona iziskuje već danas znatno povećanje pritiska posrednika koji proizvodi silu i kod mnogih oblika izvođenja zahtevaju se danas već početni pritisci do 100 atm. Uzimajući početan pritisak od 1' 0 atm. do-speva se već kod 15 atm. od prilike u pre-deo zasićene pare, i čak ako se, uzimajući u obzir tehničku p iru, dakle ne medium jezgra, ne Vilzonovu granicu već ako se kao merodavna uzme trostruka granica presićava-nj i. onda uvek dolazi do izdvajanja vode već pritiscima od 7 do 8 atm. To je pak zona pritiska, u kojoj kod dosadanjih turbina para radi još potpuno u pregrejanom predelu, dok ista dospeva u zonu vlažne pare u najgorem slučaju tek na 2 atm. Da bi se mogli zadržati današnji oblici izvođenja turbina, morala bi para pre nego što dostigne granicu zasićavanja, ponovo biti pregrejana kao što je već bilo predloženo. U slučajevima gde je nemoguće usled naročitih o-kolnosti pogona postavljanje takvih naročitih pregrejača ili u opšte osvežavanjem pare, mora se vlažna para i dalje ekspandirati vršeći rad.
Ovaj pronalazak reševa pomenuti tehnički zadatak na taj način, što je izrada lopatica podeljena u dve prstenaste zone od kojih je unutrašnji prsten načinjen po poznatim principima kao prava parna turbina, dok je izrada lopatica spoljnih prstena izvedena prema potpuno novim pogledima za građenje parnih turbina.
Pre svega ovde se tiče dveju mera, od kojih se jedna u tome sastoji da se do izvesnog stepena vrši odvajanje vode od pare u progresivnoj meri sa povećanjem sadržine vode, da bi unutrašnji deo mogao raditi kao prava parna turbina sa visokim stepenem dejstva, dok se druga mera sastoji u torne da se sadržina vode spoljneg dela povećana izlučenom vodom iz unutrašnjeg dela uzme u obzir na-ročtitom konstrukcijom lopatica do te granice, da sačuva do sada neizbežne štetne posledice, odn. da se smanji na najmanju meni. To se vrši uzimajući u obzir okolnost, da pri strujanju delića vode ostaju iza delića pare usled čega se dobivaju različiti trougli brzine za paru i vodu; (za izlazni ugao smeše pare i vode merodavna je sadržina vode). Izdvajanje vode od pare vrši se najbolje centrifugalnom silom; prava mera za smešu pare i vode sooljne zone postiže se odgovarajućim rasporedom pregrade u odnosu prema dužini sprovodne lopatice.
Na nacrtu koji u glavnome predstavlja pronalazak označava a rotor, b omotač, c kanal za dovođenje pare, d, e spovodnu lopaticu za unutrašnju i spoljnu zonu, f obrtnu lopaticu, a g cev za odilaženje pare.
Vlažna para struji kroz kanal c u pravcu
Din. 10.
strela lopatice; upravo u prvom stepenu vrši se usled centrifugalne sile izdvajanje na taj način, da se vlaga pare spoljneg dela povečava, usled čega se para u unutrašnjoj zoni približava suvom zasićenom stanju. Da bi se izdvajanje držalo u potrebnim granicama, predvidene su pregrade h na poznatoj sprovodnoj lopatici, tako da se usled toga stvarno dobivaju dva odvojena prstenasta prostora koja rade po različitim principima. Jedan deo obrazuje se delovima sprovodne lopatice e i donjim odgovarajućim delovima obrtne lopatice d, drugi spoljni deo obrazuje se delovima sprovodne lopatice d i gornjim odgovarajućim delovima obrtne lopatice f. Pregrade h raspoređene su na zgodan način u takvom odstojanju od podnožja sprovodne lopatice, da se na taj način vodi računa o okolnostima, da se spuštajučim pritiskom pare povečava vlaga pare i mora.se vršiti u progresivnoj meri izdvajanje vode iz unutrašnjeg prstenastog prostora u spoljni, pri čemu s druge strane u spoljnem prstenastom prostoru ponovo mora stojati dovoljno pare na raspoloženje, da bi se održala odgovarajuća brzina strujanja mešavine pare i vode.
Prema daljem principu koji je osnova pronalaska dobiva se različita izrada lopatica za oba prstenasta prostora, i to prema pronalasku unutrašnji prstenasti prostor ima obično izrađivanje lopatica kao kod parnih turbina a izrada lopatica spoljnjeg prstenastog dela vrše se prema principima koji važe za vodene turbine. U danom slučaju mogu naročite okolnosti za paru i brzinu iziskivati, da se za spoljni prstenasti prostor dobije
drugi broj stepena, nego što ima unutrašnji prstenasti prostor, da bi brzina uslovljena različitim osobinama pare bila dovedena u odgovarajući odnos.
Preimućstvo ovoga pronalaska leži u tome da se na opisani način uspeva, da se vrlo vlažna para sa još većim brojem atmosfera, kao što se dobiva sa radom od najvećih pritisaka, može izvući sa dobrim stepenem dejstva za dalji efekt rada i onda, ako se ne pokaže mogućnost da se para osveži.
Patentni zahtevi:
1.	Kombinovana parna vodena turbina naznačena time, što se vodena para i sa većim pritiscima izdvaja pomoću centrifugalnog dejstva kao i smeša pare i vode, koja se prerađuje u odvojenim, naročito načinjenim prostorima istih turbina.
2.	Kombinovana parna vodena turbina po zahtevu 1, naznačena time, što je izrada lopatica podeljena u dve prstenaste zone, od kojih je unutrašnji prstenast prostor načinjen kao prava parna turbina, dok se kod spoljnjeg prstenastog prostora vrši izrada lopatica udešena za smešu pare i vode.
3.	Kombinovana parna vodena turbine po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što je ugao lopatice u obema zonama rada nezavisno di-menzionisan jedan od drugog, jednom za paru a jednom za smešu pare i vode.
4.	Kombinovana parna turbina po zahtevu
1	3, naznačena time što je broj stepena raz-
ličit u oba radna prostora.
/Mpatent broj 3SSZ
, ■
■’V.
[i ir'T’,
;	v.--..'
r^1
....
"li'?"-*.....
■ * i
■'. -—.
: