UDK 811.163.r37
Jasmina Grkovic-Mejdžor Filozofska fakulteta v Novem Sadu
SEMANTIKA GLAGOLA CULNE PERCEPCIJE U STAROSLOVENSKOM
JEZIKU*
U radu se ispituje semantika staroslovenskih glagola čulne percepcije oštutiti, čuti, videti, gledati, zbreti, slyšati i slušati. Istraživanje, radeno na korpusu Marijinog jevandelja, obuhvata analizu sintaksičko-semantičkih odlika datih glagola i uslova pod kojima dolazi do njihove meta-forizacije u domen »mentalne percepcije«. U zaključku autor ukazuje na semantička obeležja na kojima se zasniva mapiranje iz domena čulne percepcije u kognitivni domen, te na koji način staroslovenske jezičke strukture odražavaju kognitivnu dinamiku percepcije i kognicije.
This article deals with semantics of the Old Church Slavonic perception verbs oštutiti, čuti, videti, gledati, zbrèti, slyšati i slušati. The research, based on the corpus of the CodexMarianus, encompasses the analysis of their syntactic-semantic features and the conditions which enable their metaphorization into the domain of "mental perception". In the conclusion the author points out the semantic features on which the mapping from the domain of sensory perception into the cognitive domain is based, as well as the way in which Old Church Slavonic linguistic structures represent the cognitive dynamics of perception and cognition.
Ključne reči: istorijska semantika, staroslovenski, Marijino jevandenje, glagoli čulne percepcije.
Key words: historical semantics, Old Church Slavonic, Codex Marianus, perception verbs.
1 Uvod
Cilj ovoga rada jeste da osvetli semantiku staroslovenskih glagola čulne percepcije oštutiti, čuti, videti, gledati, zbreti, slyšati i slušati, posebno puteve i uslove njihove metaforizacije. Istraživanje je ograničeno na Marijino jevandelje (CM), za koje se danas pretpostavlja da je najbliže izvornom slovenskom prevodu četvorojevandelja, te se uzima i kao osnova za najnoviju rekonstrukciju prvobitnog teksta (Alekseev 2005: 4). Odnos staroslovenskih glagola vizualne i auditivne percepcije u CM prema grčkom originalu analiziran je u Grkovic-Mejdžor 2008a; 2010, te se ovom prilikom nece pratiti. Valja naglasiti, medutim, da su navedena istraživanja pokazala da su prevodioci prvih slovenskih tekstova posedovali istančano razumevanje semantičkih nijansi ovih glagola u oba jezika te da prevod jevandelja veoma dobro ilustruje stanje u slovenskom sistemu.1
Imajuci u vidu pretpostavljenu arhaičnost arhipredloška CM ispitivanje bi moglo pružiti uvid u situaciju blisku prvobitnom staroslovenskom cirilometodijevske epohe, tj. »solunskom staroslovenskom« (v. Večerka 2006: 97-112), na šta su ukazale i neke
* Rad je nastao u okviru projekta Istorija srpskogjezika, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (br. projekta 148008).
1 Ovo još jednom dokazuje da su prvi prevodioci morali biti bilingvalni (v. Vereščagin 1966).
ranije studije iz oblasti semantike (v. Grkovic-Mejdžor 2008b). S obzirom na to da u ukupnom korpusu kanonskih spomenika, koji zapravo u sebe uljučuje više hronoloških slojeva, dolazi do interferencije različitih leksičkih sistema,2 ovakvim pristupom ispu-nio bi se osnovni zahtev u istraživanjima ove vrste: semantička analiza u okvirima jednog sistema.
2 Generalna čulna percepcija: 'opažati, osecati'
U CM se javljaju dva glagola sa značenjem 'opažati, osecati': oštutiti i čuti, čiji bi etimon upucivao na generalnu čulnu percepciju.3 Oba imaju značenje direktne fizičke percepcije ukoliko je u akuzativu pojam koji je, trajno ili privremeno, integralni deo subjekta percepcije. Akuzativ se može javiti samostalno (1) ili u konstrukciji sa parti-cipom (2):
(1)	a brbvbna eže estb vb očese tvoemb ne čjueši Lk 6:41 'a brvno koje je u oku tvome ne osecaš'
(2)	a. i abbe isb oštjuštb vb sebe silg išedbšg otb nego Mr 5:30 'i odmah Isus oseti u sebi silu kako izlazi iz njega'
b. azb bo čjuhb silg išedbšju iz mene Lk 8:46 'a ja osetih silu kako izlazi iz mene'
Glagoli se metaforizuju u kognitivni domen ('shvatiti', 'znati') ukoliko se javljaju apsolutno (3), ili ako je u akuzativu pojam koji ne predstavlja integralni deo subjekta percepcije (4):
(3)	a. i ne oštjutiš^ donbdežepride voda i vbz^tb vbs^ Mt 24:39 'i ne shvatiše dok ne dode potop i odnese sve'
b. i ne čju iosifb i mati ego Lk 2:43 'i ne znade Josif i mati njegova'
(4)	a. be boprikrbvbnb otb nihb da ne oštjut^tb ego Lk 9:45 'jer beše sakrivena [= reč] od njih da je ne shvate'
b. ne hoteaše da bi i kbto čjulb Mr 7:24 'ne htede da iko dozna za njega'
2	Posledica toga su i mnogi leksički i semantički dubleti koji genetski ne pripadaju istom sistemu/govoru. Opširnije o ovom pitanju v. u: Cejtlin 1977: 43-54.
3	Čuti se izvodi od praie. *(s)keu-, koje se u Pokorny 1959 (587) tumači kao 'worauf achten (beobachten, schauen)', dann 'hören, fühlen, merken', a u LIV (561) kao 'wahrnehmen, schauen'. Za oštutiti postoje barem dva tumačenja: jedno koje ga vezuje za navedeni etimon i drugo koje ga spaja sa lit. jaučiu, jaüsti < praie. *ieut-, srodnog značenja (ESJS 10: 604). U Buck 1949 (1019-1020) za oba staroslovenska glagola daje se opšte značenje »perceive by the senses; sense (sb.)«. Slično objašnjenje daje i F. R. Preveden (1932: 148), koji govoreči o razvoju čuti u slovenskim jezicima piše i sledeče: »In this case also the acoustic idea originated through the restriction of the general sense-perception to the sense of hearing«.
Oba glagola referišu o neintencionalnoj radnji,4 i polisemična su. Kao što se iz navedenih potvrda vidi, na njihovu konkretnu semantičku interpretaciju utiču barem dva faktora:
a)	prisustvo dopune: ako su glagoli upotrebljni apsolutno, tj. ako se objekat ne eksplicira oni imaju apstraktno značenje buduci da fizička percepcija podrazumeva prisustvo objekta;
b)	»blizina« predmeta opažanja: ako dopuna označava integralni deo subjekta glagoli imaju konkretno značenje, u suprotnom dolazi do semantičke ekstenzije u kognitivni domen.
Iako se u Sweetser 1990 (38) navodi da se 'osecati' univerzalno metaforizuje u emocionalni domen,5 još K. D. Bak piše da se glagoli ovoga značenja u indoevropskim jezicima koriste kako za sferu emocionalnog tako i za domen »mentalne percepcije«, tj. shvatanja i razumevanja (Buck 1949: 1020). Staroslovenska grada potvrduje meta-forizaciju u kognitivni domen.
3 Vizualna percepcija: 'videti'
U tekstu su potvrdena tri osnovna glagola vizualne percepcije: videti, glqdati, zbrëti. 'Videti' referiše o primanju svetlosnih utisaka i sticanju informacija čulom vida, a o zavisnosti vida od svetlosti svedoči etimologija više indoevropskih glagola (Buck 1949: 1041). Medu njima su i stsl. gledati i zbrëti, a možda i vidëti.6 Ova grupa glagola obrazuje medusobno čvrsto povezanu skupinu, što omogucuje istraživanje njihovog semantičkog odnosa (Gisborne 2010: 2).
3.1 Vidëti je neintencionalan glagol, čiji je subjekat u semantičkoj ulozi eksperijen-sera. Stoga se može realizovati apsolutno, u značenju 'imati čulo vida':
(5) ideže i umy sç i pride vidç Jv 9:7 ode pak i umi se i dode videci'
Ukoliko se kao objekat javlja akuzativ imenice konkretnog značenja, samostalan (6) ili u konstrukciji sa participom (7), glagol referiše o fizičkoj percepciji objekta:
4	Intencionalnost (+/—) je relevantan semantički faktor, buduci da se ljudsko ponašanje može, u osnovi, podeliti na intencionalno i neintencionalno (Jacob — Jeannerod 2003: 35), što se reflektuje u jezičkim strukturama. Neintencionalnost je obeležje automatskih procesa koji ne podrazumevaju svesnu mentalnu aktivnost, a kognitivna psihologija ih definiše kao one koji se »a) odvijaju bez namere da se obave, b) njih nismo svesni i v) oni zahtevaju minimalno kognitivno angažovanje« (Kostic 2006: 96). O različitim pogledima na odnos percepcije i intencionalnosti u filosofskoj literaturi v. Borst 1970.
5	Kao ilustracija se, izmedu ostalog, navodi grč. aiaSdvo^ai i njegov razvoj do savremenog grčkog u 'osecanje'. Medutim, navedeni primer u Lk 9:45, gde je u grčkom originalu ovaj glagol, svedoči o meta-forizaciji ovoga glagola u intelektualni domen u vizantijskom grčkom.
6	Gledati < *ghlend(h)- 'glänzen, schauen, blicken' (* ghel- 'glänzen, schimmern'); zbreti < *gher-'strahlen, glänzen, schimmern' (Pokorny 1959: 431, 441). Koren *ve'd- u videti rekonstruiše se sa značenjem 'videti' ('erblicken', LIV: 665). Njegovo primarno značenje možda je zatamnjeno zbog duboke starine, a keltske potvrde mogle bi upucivati na izvorno 'svetleti' (stir. find 'weiß, hell, hübsch' etc., v. NIL: 719, 722), s obzirom na sistemski razvoj 'svetlost' > 'vid', a ne obrnuto.
(6)	prideta vidita mesto . ideže leža Mt 28:6 'dodite, vidite mesto gde je ležao'
(7)	obraštb že sç isb . i videvb e po sebe idgšta . gla imb Jv 1:38 'okrenuvši se pak Isus i videvši ih kako idu za njim, reče im'
Imenica apstraktnog značenja u akuzativu indukuje metaforizaciju glagola u 'videti mentalnim očima', tj. 'shvatiti, znati', što svedoči o neophodnosti semantičke kompa-tibilnosti predikata i dopune (Topolinska 1986: 281):
(8)	i videvb isb verç ihb Mt 9:2 'i shvativši Isus veru njihovu'
Ista je situacija i ako se kao dopuna javi rečenica koja saopštava o nečemu što ne može biti predmetom vizualne percepcije:
(9)	gi viždq eko prkb esi Jv 4:19 'Gospode, shvatam da si prorok'
Metaforizovano značenje videti utemeljeno je na fizičkom opažanju, reč je o sazna-nju baziranom na vizualnoj percepciji manifestacija odredene pojave, tj. perceptualnom znanju.7 Uočavamo da na sihronom planu u staroslovenskom deluje isti kognitivni me-hanizam koji je delovao i u dijahronijskom razvoju praie. *ved- 'videti' (perf. *vo'd- > stsl. vëdë/vëmb 'znam', grč. ol5a 'isto' itd.).8 Reč je o jednom od univerzalno dostupnih puteva metaforizacije glagola vizualne percepcije, a uzrok ovome treba tražiti u činjenici da je čulo vida čovekov glavni i najsigurniji izvor sticanja znanja o svetu, istovremeno u ovom pogledu i najobjektivnije čulo (v. Sweetser 1990: 38-40).
3.2	Glagol glçdati javlja se samo jedanput, bez dopune, i odgovara značenju videti u apsolutnoj upotrebi: 'imati čulo vida'.
(10)	tbgdaprivèsç kb nemu besbnojgštb sç slepb i nemb i isceli i. eko slepb i nemb glase i g^daše Mt 12:22
'tada dovedoše besomučnoga, slepog i nemog, i isceli ga, tako da slep i nem govoraše i gledaše'
3.3	Za razliku od prethodna dva glagola, zbreti je markiran distinktivnim semantičkim obeležjem intencionalnost (+), buduci da podrazumeva kontrolisanu pažnju, tj. svesnu mentalnu aktivnost. U svim potvrdama glagol izveštava o vizualnoj percepciji i nikada se ne metaforizuje u kognitivni domen.
I kad se realizuje bez ikakve sintaksičke dopune, kontekst upucuje na konkretnu implicitnu dopunu, tj. pruža informacije o objektu na koji je pažnja usmerena. Na primer, u delu jevandelja gde se govori o Isusovom raspinjanju i narodu koji je stajao i to posmatrao:
7	Epistemologija smatra osnovnim tipovima znanja perceptualno i inferencijalno znanje, a ova distinkcija je bazirana na postavkama B. Rasla (1961: 187).
8	Valja dodati da se ista metaforizacija vidi i kod grčkih tekstualnih korelata |3AÉrcw, Seâo^ai,
ÔQâw, a isti procesi zapaženi su i kod drugih glagola vizualne percepcije u istorijskom razvoju grčkog jezika (npr. CTKÉnTo^ai, Atvaaœ, Tarrant 1960: 181).
(11)	i stoehg ljudie zbr^šte Lk 23:35 'i narod stajaše posmatrajuci [x]'
Kao objekatska dopuna može se javiti slobodni akuzativ, u kojem je pojam ili proces konkretnog značenja (ili se zamenicom upucuje na njega), te glagol označava vizualnu percepciju:
(12)	stoehg... ženy vbšedbšqj^ sb nimb otb galilej^ zbr^št^ siht Lk 23:49 'stajahu žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajuci ovo'
Semantička priroda zbreti naglašava se dopunom na + akuzativ, kojom se ističe usmerenost pažnje. Nepravi objekat, iskazan predloško-padežnom konstrukcijom, predstavlja po sebi značenjski markiranu strukturu (u ovom slučaju je eksponent odlike intencionalnost (+)), što potvrduje ikonični princip da jezička složenost odgovara kon-ceptualnoj složenosti:
(13)	i vbsemb vb sbnbmišti oči beašete zbr^šti na nb Lk 4:20 'i oči svih u sinagogi behu uprte u njega'
Kao dopuna srece se i rečenica uvedena pomocu kbde:
(14)	zbreašete kbde ipolagaahgMr 15:47 'posmatrahu gde ga polagahu'
Osnovna opozicija kod glagola vizualne percepcije uspostavljena je izmedu videti i zbreti (intencionalnost (-) ~ intencionalnost (+)), dok je gledati, značenjski blisko leksemi videti, periferni član sistema, sa samo jednom potvrdom u tekstu. Na osnovu toga se može pretpostaviti da je u cirilometodijevskom jeziku bazična distinkcija bila
videti ~ zbreti.9
4 Auditivna percepcija: 'slušati, čuti'
U tekstu su posvedočena dva osnovna glagola u domenu auditivne percepcije: slyšati i slušati, koja vode poreklo od istog korena.10 CM pokazuje razliku u njihovoj semantici.
4.1 Glagol slyšati javlja se u najvecem broju potvrda i ima najširi opseg sintaksičkih realizacija. Kao što se iz primera koji slede može videti, u sebi sažima značenja inten-cionalnog 'slušati' i neintencionalnog 'čuti', a ovakva semantička neizdiferenciranost posvedočena je i na indoevropskom planu (Buck 1949: 1036).
Bez dopune, upotrebljen apsolutno, slyšati znači 'imati čulo sluha':
(15)	glusi slyšqtb Lk 7:22 'gluhi čuju'
9	Tek sa nestankom zbreti iz sistema, nakon gubljenja slabog poluglasnika, koje je izazvalo homonimiju sa 'zreti (sazrevati)', do čega dolazi nakon cirilometodijevske epohe, gledati počinje da zauzima mesto glagola zbreti, a ovaj proces je tekao u periodu nastanka sačuvanih staroslovenskih spomenika.
10	Oba glagola su izvedena od praie. *kleu- 'čuti/slušati' ('hören', Pokorny 1959: 605).
On se može javiti bez dopune i u slučajevima kada se iz konteksta podrazumeva objekat direktne auditivne percepcije:
(16)	slyšqštemb že vbsemb ljudemb reče Lk 20:45 'i dok je sav narod slušao [x], reče'
U istom značenju realizuje se i s akuzativom objekta, samostalnim (17) ili u konstrukciji s participom (18):
(17)	bystb že nalež^štu emu narodu . da bg slyšali slovo bžie Lk 5:1 'a dogodi se kad narod navali k njemu da sluša reč Božiju'
(18)	pristgpb edinb otb kbnižnikb . slyšavb ^ sbt^dzajgšt^ s^ Mr 12:28 'pristupi jedan od književnika, koji ih je slušao kako se prepiru'
Dopuna u formi arhaičnog adverbijalnog akuzativa,11 predloško-padežne veze o + lokativ (20) i rečenice uvedene veznikom eko (21) upucuje na indirektnu percepciju, tj. da je informacija dobijena iz »druge ruke«.
(19)	ioanb že slyšavb vb gzilišti dela hristova Mt 11:2 'a Jovan, čuvši u tamnici za dela Hristova'
(20)	kbto že estb sb o nembže azb slyšg takovaa Lk 9:9 'ko je taj o kojem čujem takve stvari'
(21)	slyšaste eko rečeno bystb Mt 5:27 'čuli ste kako je kazano'
Tipom dopune uz slyšati markira se, dakle, kategorija evidencijalnosti, tj. načina na koji se stiče informacija (Aikhenvald 2004: 3). U slučajevima indirektne evidencijalnosti značenje glagola se automatski metaforizuje u kognitivni domen: 'čuti od nekoga' > 'saznati'.
4.2 Glagol slušati javlja se u daleko manjem broju potvrda, ali samo u metafori-zovanom značenju 'pridržavati se saveta, zapovesti, pokoravati se', a kao dopunu ima uvek genitiv (koji se nikada ne realizuje uz slyšati):
(22)	slušajojb slovese moego . i verg eml^posblavbšjumu m^ Jv 5:24 'ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao'
Iako su slyšati i slušati, kao što je napomenuto, izvedeni od istog korena, u slušati, sa prevojnim stupnjem o, reflektuje se semantika indoevropskog rezultativa:12 'čuo sam', sa daljom metaforizacijom u 'pridržavam se zapovesti itd.'. Ovo je jedan od osnovnih puteva semantičkog razvoja glagola auditivne percepcije u indoevropskim jezicima
11	Reč je o primarnom praindoevropskom akuzativu kao opštem, semantički difuznom adverbijalnom padežu koji je iskazivao čitav niz okolnosti vršenja glagolske radnje ('u vezi sa x'). O funkcijama indoevropskog akuzativa v. detaljnije Krysko 1997: 19-46, a o adverbijalnom akuzativu u staroslovenskom v. Grkovič-Mejdžor 2007: 81-89.
12	Kao, na primer, u grčkom perfektu ili indoevropskim deverbativnim imenicama, kojima pripada i stsl. sluhb 'vest' ('ono što se čulo'), sa istim prevojnim stupnjem, npr. i izide sluhb ego abie vo vbsg .strong galileiskg Mr 1:28 'i izade vest o njemu odmah po celoj zemlji galilejskoj'.
(Buck 1949: 1036), a pojedini istraživači ga smatraju i univerzalnim (Sweetzer 1998: 34-35).13
Dosledna realizacija genitiva uz ovaj glagol nije slučajna. Njime je iskazan agen-tivni pojam (v. Schmalstieg 1995), čije delovanje kao posledicu ima stanje subjekta, a njegova upotreba kompatibilna je s prevojnim stupnjem glagolskog korena. Ovde valja skrenuti pažnju na jedan detalj, koji svedoči o prevodilačkom umecu Solunske brace i njihovih učenika (Grkovic-Mejdžor 2010): dok se u grčkom semantička razlika izmedu 'slušati1' (fizička percepcija) u 'slušati2' ('pridržavati se zapovesti itd.') markirala samo dopunom,14 ona se u CM obeležava i prevojnim stupnjem glagola. Ovo baca novo svetlo i na najraniju slovensku situaciju, pokazujuci da se u kasnom praslovenskom, barem dijalekatski, čuvala drevna distinkcija izmedu dva glagola, te da nije u pitanju noviji razvoj, kako je tvrdio A. Meje.15 Tek u kasnijim crkvenoslovenskim tekstovima ova razlika se gubi.16
5 Zaključci
Jedna od onovnih manifestacija principa rasta u istorijskoj semantici (v. Grkovic-Mejdžor 2008c), po kojem temelj u metaforizaciji čine pojmovi iz sfere elementarnog fizičkog iskustva, kao konceptualni izvor apstraktnog pojmovnika, spada i predstavljanje čovekovog unutrašnjeg sveta po modelu fizičkog tela ili fizičkih radnji i stanja. U svom čuvenom »rečniku ideja« K. D. Bak naglašava da u etimološkom pogledu »words for thought processes or emotions are, all theoretically and a great many demonstrably, based upon indicative physical acts or conditions« (Buck 1949: VII). Isto ce, mnogo kasnije, zapaziti i kognitivna lingvistika. Tako I. Svicer ovo naziva »Mind-as-Body-Metaphor« (Sweetser 1998: 28), dok se u kognitivnoj lingvistici srece termin »embodiment« (v. Rohrer 2007). U prilog univerzalnosti datog procesa govori i činjenica da se iskustvene osnove metafore potvrduju i na sinhnronom (Lakoff - Johnson 2003: 19)
13	Istraživanja jezika različitih grupa pokazala su, medutim, da ovo nije jedini put. Glagoli auditivne percepcije mapiraju se i u kognitivni domen, što je rede potvrdeno i u indovropskim jezicima; npr. grč. aKovœ javlja se i u značenju 'razumeti', u Prvoj poslanici Korincanima 14:2 (GEL: 32). U nekim jezičkim grupama to je, medutim, osnovni put metaforizacije, kao u australijskima (Evans - Wilkins 2000). Potvrdena je i metaforizacija leksema koje označavaju auditivnu percepciju u domen emocija (v. Huang 2002).
14	Semantička razlika izmedu klasične genitivne i akuzativne konstrukcije sa aKovœ u grčkom (Acc. rei ~ Gen. personae: «kouelv	~ «kouelv c^wvqç, Blass - Debrunner 1961: 95), koja se bazira na istovrsnim indoevropskim strukturama (Meillet 1897: 156), objašnjava se na sledeči način: akuzativ služi da označi prostu zvučnu percepciju, dok se genitiv upotrebljava da predstavi slušanje kao proces koji utiče na subjektovu svest (Moehring 1959: 87).
15	U studiji o razvoju genitiva-akuzativa A. Meje smatra vezivanje genitiva za slušati i akuzativa za slyšati novijim, specifično slovenskim razvojem: »on sera porté à conclure que la fixation de l'accusatif et du génitif avec ces deux verbes est un fait relativement recent, et en tout cas proprement slave« (Meillet 1897: 157).
16	U samim kanonskim tekstovima, kao i u njihovim redakcijama i novim prevodima, dolazi do semantičkih pomeranja, te se slyšati realizuje i sa značenjem 'pridržavati se saveta itd.'. O tome govore i tekstualne varijante tipa slušai / slyšai s(y)ne zakona o{tb)ca tvoego (SJS 37: 126). Buduči da relevantni staroslovenski rečnici obuhvataju ukupnu kanonsku gradu (SS) ili, uz to, i odabrane redakcijske spomenike (SJS), podaci u njima upučuju i na značenjsko preklapanje dva glagola. Up. npr. SS: 615; SJS 27: 184-185; 37: 122-123, 124-126; 46: 680-681; ESJS 14: 842, 844.
i na dijahronom planu, o čemu svedoči etimologija leksema koje označavaju apstrakt-ne koncepte.
Mada staroslovenski glagoli čulne percepcije potvrduju navedeni generalni put semantičke ekstenzije, analiza je pokazala da proces ne obuhvata sve glagole, vec je dodatno uslovljen njihovim posebnim semantičkim odlikama. Ostavljajuci po strani vec doistorijski metaforizovano rezultativno slušati, zapaža se da polisemičnu struk-turu imaju samo neintencionalni glagoli oštutiti, čuti, videti, odnosno neintencionalno realizovano slyšati. Drugim rečima, samo kod njih dolazi do mapiranja u kognitivni domen (za razliku od intencionalnog zbreti), što pokazuje da se data stanja i procesi konceptualizaciju kao neintencionalne mentalne predstave:
a.	'opažati, osecati' (oštutiti, čuti), intencionalnost (-) > 'shvatiti, znati';
b.	'videti' (videti), intencionalnost (-) > 'znati';
c.	'slušati/čuti' (slyšati), realizacija intencionalnost (-) > 'sazn(av)ati'. Činjenica da se čulna percepcija metaforizacijom transformiše u »mentalnu«
potvrduje blisku vezu ova dva domena. Ona ima i fiziološku osnovu, buduci da je mentalna vizualizacija po svojim osnovnim karakteristikama ekvivalentna opažanju (Kostic 2006: 206), a prilikom vizualne imaginacije, kao i sanjanja, koristi se vizualni korteks kao i tokom fizičke percepcije (Johnson - Lakoff 2002: 249). Na blisku vezu dva domena upucuje i Talmy (2003: 139), postulirajuci kognitivni domen »ception« koji obuhvata tradicionalne pojmove »perception« i »conception«. Ovo ilustruje ne-postojanje oštrih granica medu pojedinim kognitivnim domenima, tj. ne samo fazičnu prirodu jezika, vec i samog mišljenja (v. Radovanovic 2009).
Treba naglasiti dodatni uslov za metaforizaciju datih glagola u staroslovenskom: ona se odvija jedino ako ne postoji direktan kontakt sa objektom percepcije, tj. u slučajevima »udaljenosti« od njega: uz oštutiti, čuti ako objekat nije integralni deo subjekta; uz videti ukoliko je objekat apstraktni pojam ili proces koji se ne može vizualno percipirati; uz slyšati u primerima indirektne evidencijalnosti. To je u skladu sa procesom transformacije vizualnih opažaja u misli, kako ga definišu Jacob i Jeannerod (2003: 32): »Clearly then, the process of cognitive dynamics is not limited to the transformation of visual percepts into thoughts. It involves shifts from more engaged to more detached or less engaged thoughts ...« (istakla JGM). Ista konstatacija bi se, kako ovde istražena jezička grada pokazuje, mogla primeniti i na ostale tipove percepcije. Tako staroslovenski po-kazuje da jezičke strukture odražavaju kognitivnu dinamiku percepcije i kognicije, a polisemična struktura glagola manifestuje se na sintaksičko-semantičkom planu. Sin-taksičkim tipom dopune i njenom semantikom (apstraktni pojam ~ konkretni pojam) eksplicira se da li je reč o fizičkoj ili »mentalnoj« percepciji.
Literatura
Alexandra Y. Aikhenvald, 2004: Evidentiality. Oxford: Oxford University Press. A. A. Alekseev et. al., 2005: Evangelie ot Matfeja v slavjanskoj tradicii. Sankt-Peterburg: Sankt-Peterburgskij gosudarstvenyj universitet - Filologičeskij fakul'tet - Sinodal'naja biblioteka Moskovskogo Patriarchata - Rosijskoe biblejskoe obščestvo. F. Blass, A. Debrunner, 1961: A Greek Grammar of the New Testament and Other Early Christian Literature. Chicago - London: The University of Chicago Press. C. V. Borst , 1970: Perception and Intentionality. Mind, New Series 79, No. 313. 115-121.
Carl Darling Buck, 1949: A Dictionary of Selected Synonyms in the Principal Indo-European Languages. Chicago - London: The University of Chicago Press.
R. M. Cejtlin 1977: Leksika staroslavjanskogo jazyka. Moskva: Nauka.
CM: Codex Marianus glagoliticus (ed. V. Jagic). Graz: Akademische Druck - U. Verlagsanstalt (reprint), 1960.
ESJS: Etymologicky slovnik jazyka staroslovénského, 1-. Praha: Academia. Nakladatelstvi Ceskoslovenské akademie véd, 1989-.
Nicholas Evans , David Wilkins, 2000: In the Mind's Ear: The Semantic Extensions of Perception Verbs in Australian Languages. Language 76/3. 546-592.
GEL: A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature (A translation and adaptation of the fourth revised and augmented edition od Walter Bauer's Griechisch-Deutsches Wörterbuch zu den Schriften des Neuen Testaments und der übrigen urchristlichen Literatur by William F. Arndt and F. Wilbur Gingrich). Chicago-London: The University of Chicago Press, 1979.
Nikolas Gisborne, 2010: The Event Structure of Perception Verbs. Oxford: Oxford University Press.
Jasmina Grkovic-Mejdžor, 2007: Spisi iz istorijske lingvistike. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovica.
—	2008a: O glagolima vizualne percepcije u staroslovenskom i grčkom. Ksenija Maricki-Gadanski (ur.), Evropske ideje, antička civilizacija i srpska kultura. Beograd: Društvo za antičke studije Srbije - Službeni glasnik. 60-71.
—	2008b: O semantici staroslovenskih prideva dobrh i blagb. Južnoslovenski filolog LXIV. 51-60.
—	2008c: O kognitivnim osnovama semantičke promene. Milorad Radovanovic, Predrag Piper (ur.), Semantičkaproučavanja srpskog jezika. Beograd: SANU. 49-63.
—	2010: O glagolima auditivne percepcije u staroslovenskom prevodu jevandelja. Zbornik Matice srpske za klasične studije 11 (u štampi).
Shuanfan Huang, 2002: Tsou is different: A cognitive perspective on language, emotion, and body. Cognitive Linguistics 13/2. 167-186.
Pierre Jacob , Marc Jeannerod , 2003: Ways of Seeing. The Scope and Limits of Visual Cognition. Oxford: Oxford University Press.
Mark Johnson , George Lakoff, 2002: Why cognitive linguistics requires embodied realism. Cognitive Linguistics 13/3. 245-263.
Aleksandar Kostic, 2006: Kognitivna psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
V. B. Krysko, 1997: Istoričeskij sintaksis russkogo jazyka: ob''ekt iperechodnost'. Moskva: Indrik.
George Lakoff, Mark Johnson, 2003: Metaphors We Live By. Chicago - London: The University of Chicago Press.
LIV: Lexicon der indogermanischen Verben. Die Wurzeln ind ihre Primärstammbildungen (Unter Leitung von Helmut Rix). Wiesbaden: Dr. Ludwig Reichert Verlag, 2001.
Antoine Meillet, 1897: Recherches sur l'emploi du génitif-accusatif en vieux-slave. Paris: É. Bouillon.
Horst R. Moehring, 1959: The Verb ükoüsiv in Acts IX 7 and XXII 9. Novum Testamentum 3/1-2. 80-99.
NIL: Dagmar S. Wodtko, Britta Irslinger, Carolin Schneider, Nomina im Indogermanischen Lexikon. Heidelberg: Universitätsverlag Winter, 2008.
Julius Pokorny, 1959: Indogermanisches etymologisches Wörterbuch. Bern-München: Frank-ke Verlag.
Francis Ralph Preveden , 1932: Some Balto-Slavic Terms of Acoustic Perceptions. Language 8/2. 145-151.
Milorad Radovanovič, 2009: Uvod u fazi lingvistiku. Sremski Karlovci - Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovica. Bertran Rasl, 1961: Ljudsko saznanje. Njegov obim i granice. Beograd: Nolit. Tim Rohrer , 2007: Embodiment and experientialism. Dirk Geeraerts, Hubert Cuyckens (eds.), The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Oxford: Oxford University Press. 25-47. William R Schmalstieg, 1995: A Student Guide to the Genitive of Agent in the Indo-European
Languages. Journal of Indo-European Studies, Monograph Number Fourteen. SJS: Slovnik jazyka staroslovenskeho, 1-52. Praha: Academia, 1966-97. SS: Staroslavjanskijslovar'(porukopis'amX-XIvekov),pod redakciej R. M. Cejtlin, R. Večerki
i E. Blagovoj. Moskva: Russkij jazyk, 1994. Eve E. Sweetser, 1990: From Etymology to Pragmatics. Cambridge: Cambridge University Press.
Leonard Talmy, 2003: Toward a Cognitive Semantics, 1: Concept Structuring Systems. Cambridge, Mass.: The MIT Press. Dorothy Tarrant, 1960: Greek metaphors of light. The Classical Quarterly, New Series, 10/2. 181-187.
Zuzanna Topolinska , 1986: Grammatical functions of noun phrases in Balkan Slavic languages and the so-called category of case. Richard D. Brecht, James S. Levine (eds.), Case in Slavic. Columbus: Slavica Publishers. 280-295. Radoslav Večerka, 2006: Staroslovenština v kontextu slovanskych jazyku. Olomouc - Praha: Euroslavica.
E. M. Vereščagin , 1966: K charakteristike bilingvizma epochi Kirilla i Mefodija. Sovetskoe slavjanovedenie 2. 61-65.
Povzetek
V prispevku avtorica obravnava pomenskost glagolov čutnega zaznavanja v starocerkvenoslo-vanščini na korpusu Marijanskega evangelija. Domnevna arhaičnost arhipredloge rokopisa omogoča vpogled v jezikovno stanje blizko »solunski starocerkvenoslovanščini«.
Glagola zbreti 'gledati, opazovati' in gledati 'imeti čut vida' označujeta izključno čutno zaznavanje. Glagol slušati se pojavlja zmeraj v pomenu 'držati se nasveta, zapovedi, pokoravati se'. Nasproti temu, oštutiti, čuti 'zaznavati, čutiti', videti 'videti' i slyšati 'slišati, poslušati' se realizirajo kot polisemični glagoli, ki označujejo poleg čutnega tudi 'mentalno' zaznavanje: 'dojeti, spoznati'.
Skupna pomenska značilnost glagolov oštutiti, čuti in videti je intencionalnost (-), medtem ko se glagol slyšati, ki je v tem pogledu nezaznamovan, metaforizira le v slučajih, ko gre za neintencionalno zaznavanje ('slišati'). To kaže, da se mentalna stanja in procesi konceptuali-zirajo kot neintencionalne mentalne predstave. Pogoj za njihovo metaforizacijo je oddaljenost od objekta zaznavanja, tj. neobstoj neposrednega kontakta z objektom: ob oštutiti, čuti objekt ni integralni del subjekta; ob videti je to abstraktni pojem ali proces, ki ga ni možno vizualno zaznati; ob slyšati - to, kar se sliši »iz druge roke« (indirektna evidencijalnost). To je v skladu s procesom transformacije vizualnih zaznav v misel, ki vključuje tudi mentalno »oddaljevanje«, in se, na starocerkvenoslovanskem gradivu, kaže, da jezikovne strukture odražajo kognitivno dinamiko percepcije in kognicije.