irsfC^

/
KRALJE >
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 29 (1)
'V,
OTENACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 15. januara 1923
Femarid© Casabšancas, Sabadelf, Špamila.
Usavršavanje na mehanizmu izvlakaeu vlakna u mašinama za upredenje i
drugim sličnim mašinama.
Prijava od 13. augusta 1921.	Važi od 1. aprila 1922.
Prethodni patenti prijavioea odnose se na mehanizam za odvodjenje tekstilnih fitilja na cilindre za izvlačenje u mašinama za izvlačenje u vlakna ili u makakvim mašinama iz-vlakačima tekstilnih vlakana. Ovaj mehanizam sastoji se u stvari iz dve trake ili dva beskrajna kaiša vodjena cilindrom pokretrčem i cilindrom vodjačem (iii cilindrom kondukto-rom) malog prečnika, bba kajiša dodirujući se svojim povržinama. Kitilj prolazi izmedju kajiša i ovi ga vode na cilindre izvlakače z* državajući vlakna, koja ovi cilindri nisu mogli zahvatiti, da bi se izbeglo da budu odvučeni izvučenim vlaknima sa cilindara izvlakača
Cilindri pokretači kajiša odvojeni su od cilindara izvlakača razdaljenom većom od najdužih vlakana. Cilinderi vodjači namešteni su takodje što je moguće bliže cilindrima izvla-kačima, tako, da ostavljaju slobodan samo jedan mali deo dužina vlakna.
Prema poznatom rasporedu jedan od cilin-dare vodjača pritiskuje drugi i, na prolazu kroz dodirnu tačku, vlakna su podčinjena jakom pritisku, bez ikakve elastičnosti, koji se u mnogome pazlikuje od pritiska kome su podvrgnuta vlakna, koja idu od cilindara pokretača ka cilindrima, vodjačima.
Osim toga, pritisak izvršen cilindrima vodjačima uvoćava se polako kad mašina tunk-
cioniše neko vreme, pošto vlakna koja padaju sa čistača na cilindru izvlakaču i mala kratka vlakna koja lebde u vazđuhu prionu za površinu u uvećavajući malo po malo prečnik cilindra.
Ovaj pronalazak odnosi se na mašinu za izvlačenje u vlakna ovog tipa. predmet mu je mehanizam vodjač-f.tilja na cilindrima izvla-kačima kod mašina za izvlačenje u vlakna i drugih sličnih mašina koji izbegava ove nezgode i proizvodi na vlakna blag, jednostavan i elastičan pritisak dok se ona nalazi izmedju beskrajnih kajiševa; na taj način dobiva se pravilno klizanje vlakana jedno preko drugih i, prema tome, pravilniji i jednostavniji konac.
Ovaj pronalazak sastoji se u tome da udesi jedno od drugih odvojene cilindre vodjače na donjoj krivini kajiša, na taj način da se vrši neposredan pritisak ha vlakna, i da udese ka-jiševe dosta labavo, da bi obrazovali ispup-čenje koje odgovara njihovoj krutosti. Ovi uzlovi potrebni su da bi vlakna dodirnih kajiševa vržila, jedna na drugi pritisak elastičan, blag i jednostavan, koji proističe od njihove elastičnosti i krutosti, i da bi automatski vr-žili stalan pritisak na vlakna, ma kakve bile razlike u debljini i nepravilnosti na titilju.
Pošto su cilindri vodjači odvojeni i kajiši labavi, trenje cilindara sa kajševima je vrlo
3 DIN.
slabo i uvećavanje prefnika prianjanjem malih vlakana koji lebde u vazđuhu i onih koji padaju sa čistaca, nema uticaja na pritisak, ali to uvećavanje prečnika može biti izbegnuto, ostavljajući nepomičan cilindar vodjač. U tom slučaju, dodirna površina cilindara sa kaji-šima menja se u površinu trenja i održava se stalno čista.
U ovome mehanizmu nema drugih dodirnih tačaka.
Svaki kajiš održava u ravnoteži napor suprotnog kajiša; oni se mogu smatrati kao o-pruge pritvrdjene jednim od svojih krajeva za cilindar pokretač, koji popušta nepravilnostima i različnostima prečnika fitilja, vršeći uvek stalan pritisak.
Stavljajući cilindar spolja na kajiše tako da uvećava deo prilagodjavsjući se površini cilindra pokretača, povećan je pritisak vršen jednim kajišem na drugi.
Na taj način ne kreću se samo kajši svojom elastičnošću kao da su opruge pritvrdjene za cilindre pokretače, nego spoljni cilindri kreću se kao da su dodate opruge vršeći veći pritisak na glavnu oprugu.
Spoljni cilindri mogu biti nepomični i o-brnuto. Prema rasporedu spoljnih cilindra, cilindar vodjač na prednjoj krivini Svakog kajiša može biti izostavljen i ove krivine mogu ostati slobodne i bez vodje. U tom slučaju, prednje krivine ili krajevi kajiša nalazeći se slobodni, vrše veći napor izmedju njih i na vlakna. Da bi bilo veće dejstvo, treba da su spoljni cilindri nepomični.
Ako je, iz ma kakvih uzroka, postojala velika razlika u krutosti izmedju dva kajiša, najjači kajiš preovladao bi nad najslabijim i prometno bi pravac predaje vlakana na cilindrima izvlakačima. Da bi se izbeglo ovo skretanje, dovoljno je čuvati cilindar vodjač jednog od kajiša i obustaviti drugi.
U priloženim crtežima:
Figura 1, predstavlja šematički pronalazak, sa beskrajnim labavim kajšima i cilindrima vodjačima odvojeni jedan od drugog;
Figura 2 je poprečan presek celog mehanizma, i pokazuje cilindre pokretače, cilindre izvlakače i beskrajne kajiše ;sa imutrešnjim i spoljašnjim cilindrima vodjačima;
Figura 3 je šematičan presek rasporeda na figuri 2 u kojoj su izostavljeni dva cilindra vodjaca; F
Figura 4 je šematičan presek istog rasporeda u kome je izostavljen unutrašnji cilindar vodjač jednog od kajiša i spoljašnji cilindar vodjač drugog kajiša;
Figura 5 je izgled ozgo ligure 2, pošto je cilindar- čistač skinut;
Figura 6, 7 i 8 su izgledi oslonaca unu-
trašnjih i spoljašnjih cilindara, u rasporedima figura 1, 3 i 4.
U figuri 1 predstavljaju 5 i G cilindre pokretače beskrajnih kajiša 7 i 8, odnosno cilindre izvlakače 3 i 4.
Saobrazno pronalasku, kajiševi 7 i S vo-djeni su u prednjoj svoj krivini 11 i 12 cilindrima 1 i 2. Ovi cilindri razdvojeni su jedan od drugoga, tako da ne vrše pritisak jedan na drugi a kajiši 7 i 8 labavi su da bi obrazovali ispupčenje koje odgovara krutosti, usled čega grane ili vlakna vrše, jedan na drugo, izvestau pritisak koji odgovara krutosti i elastičnosti kajiša.
Cilindri 1 i 2 mogu biti nepomični ili o-brtni. Ako su uepomični dodirna površina sa kajišima je površina trenja i održava se uvet čisto. Ovo trenje ne čini nikakvu pometnju u funkeionisanju kajiša jer, usled krutosti ovih i usled malog prečnika cilindra dodirna površina je vrlo mala.
Postavljajući cilindre 9 i 10 (figura 2) sa spoljne strane kajiša tako da primora ove da zahvate najveću površinu cilindra pokretača 5 i 6, sprečava se svako klizanje. U isto vreme, vlakno svakog kajiša vrši već pritisak na drugo akcijom spoljašnjih cilindara 9 i 10 i, prema tome, vrši takodje veći pritisak na vlakna, ne gubeći od svoje laganosti rada i svoje gipkosti.
Cilindri 9 i 10 mogu biti nepomični ili obrtni; oni nose prstenove 26 saobrazno razmaknutim, da bi se izbeglo klizanje sa strane kajiša.
Upotrebljavaj uši spoljne cilindre 9 i 10, cilindri 1 i 2 mogu biti uklonjeni; tako se ostavljaju slobodne predjice ili krivine kajiša 11 i 12 (figura 3)1 U tom slučnju najveći pritisak kajiša dobija se pričvršćavajući siliu-dre 9 i 10.
U svima slučajevima, titilj 13 prati kretanja kajiša 7 i 8. Vlakna dočepana cilindrima is-vlakačima 3 i 4 klize a ostala ostaju zadržana kajšima; na prolazu kod nepravilnosti i različitosti prečnika fitilja, kajiši popuštaju, poput opruge, čuvajući stalno prtisak koji se vrši na vlaknima.
U slučaju predstavljenom na figuri 3, kaj si 7 i 8 debiju na fitilj 13 sa više energije i gipkosti, jer nisu pod uticajem potčinjavanja nametnutim od unutrašnjeg ćiliudra vodjača 1 i 2. U slučaju figure 3, kajsi 7 i 8 đej-stvuju kao da imaju elastične pločice pritvrdjene za cilindre pokretače 5 i 6, jednim svojim krajem ada su na drugom kraju slobodni; spoljni cilindri 9 i 10 dejstvuju kao da su dodane opruge vršeći veći pritisak na glavnu oprugu.
Ako je jedan od kajiša, 8 na primer (fi-
gura 3) krući od drugog ovaj će nadvladati drugoga, menjajući pravac fitilja; da bi se izbegla ova nezgoda, dovoljno je ostaviti odgovarajući cilindar vodjač 2 (figura 4) i u tom slučaju, može se izostaviti spoljni silin-der 10.
Cilindri vod jači 1 i 2 i spoljni cilindri 9 i 10 namešteni su na osloncu 21, zgodnog oblika (figura 2, 0, 7 i 8).
Oslonac 21 nosi na jednom svom kraju krak 18 na koji se naslanja ispupčenje 23 gornjeg cilindra izvlakača; na drugome kraju ima stopalo 1G što dozvoljava da se ono pričvrsti za krak 15 na osloncu mehanizma pomoću zavrtnja 24.
Ovaj oslonac 21 predstavlja najviše vertikalno produženje ili krak 25 u zgodnom obliku sa podmetačima l’, 2’, 9’, 10’ cilindara 1, 2, 9 i 10.
Ovim pronalaskom, kada su vlakna prošla kroz dodirnu tačku cilindara 5 i 6 ona izdržavaju samo pritisak koji odgovara krutosti i i elastičnosti kajševa, usled čega se dobiva blag i podjednak pritisak, bez drugih prepreka, koji je dovoljan da zadrži vlakna koja su već prošla kroz dodirne tačke cilindra pokretača i koje još nisu došle na cilindre izvla-kače, izbegavajući time da budu odnesena vlaknima izvučenih cilindrima izvlakačima.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Mehanizam za vodjenje tekstilnih vlakana na cilindre izvlakače, pođrazumevajuči dva beskrajna kajiša, koji počinjući od silindra pokretača, vode fitilj pored cilindara izvlakača, naznačen time, što su cilindri vodjači krivine ili prednje okuke svakoga kajiša odvojeni jedne od druge tako, da ne vrše nikakvo neposredno pritiskanje na vlakna, dok su oba beskrajna kajiša dovoljno rapava, da bi mogli slobodno obrazovati ispupčenje kpje odgovara njihovoj krutosti.
2.	Mehanisam prema zahtevu 1, naznačen je time, što su cilindri vodjači prednje okuke kajiša pritvrdjeui ttko, da se ne mogu okretati.
3.	Varianta istog mehanizma naznačena time što im raspored cilindra primenjenog za spoljna vlakna (ili granu) svakog kajiša, najviše kod unutrašnjih cilindra vodjača.
4.	Mehanizam prema zahtevu 3, naznačen time, da uklještenjem unutarnjeg cilindra vodjača tako da su kajiši podvrgnuti akciji spoljnih cilindara, ostavljajući svoju okuku ili krivinu slobodnu.
5.	Sličan mehanizam naznačen time, što jedan od kajiša ima spoljni cilindar bez unutarnjeg cilindra vodjača, dok drugi kajiš ima unutarnji cilimUr vodjač bez spoljneg cilindra.




.
.
i
,

.
.




.


-
'

'
■
• ■



.