Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po ceniku
God* XI.
Ljubljana, 15. au gusta 1929.
Broj 16.
Ljubljana, 15. augusta 1929.
»Shvatite moje reči kao izraz jedne velike brige za opstanak moga naroda, kojl zahteva svoja životna prava medu velikim i kulturnim na* rodima srednje Evrope.«
Ove reči izrekao je na kraju jav* nog predavanja u Ljubljani 6. aprila ove godine lužičko*srpski Soko i 'pes* nik brat Jan Skala, koji je došao u našu zemlju, da nas upozna s borbom lužičko*srpskog naroda za svoj opsta* nak. — Nekoliko dana kasnije zapisali smo, da če naš »Sokolski Glasnik« u buduče življe pratiti rad lužčiko*srp* skog Sokolstva i doprineti sa svoje Strane sve za lepšu budučnost naše severne brade — Lužičkih Srba.
U današnjem broju, koji posvc* čujemo mladom lužičko*srpskom So* kolstvu, prelazimo od reči k delu.
Ako želimo pomoči tu borbenu grančicu slovenskog stabla u njenoj očajnoj borbi, moramo ju prvo upo* znati, a upoznačemo ju preko njenog Sokolstva, koje je deo i svojina toga naroda.
U rubriei »Slovensko Sokolstvo« današnjeg hroja donosimo iz pera našeg zemljaka brata Vekoslava Bu* čara, koji študira u Berlinu, a koji je nedavno proputovao Lužicu, članak »Lužičko*srpsko Sokolstvo«, u kojem nam uz kratak istorijat nacionalne borbe daje lepu i preglednu sliku raz* vitka lužičko*srpskog Sokolstva, kojc če dogodine slaviti ved desetogodiš* njieu svoga opstanka.
Razumemo brigu brata Jana Skale, koji je u svom predavanju izneo mno< go teških činjeniea, a od kojih čemo navesti samo neke, da se i naše Širc sokolsko članstvo upozna s njima i da pored pregleda o njihovom Sokolstvu, koji če. dobiti iz članka brata Veko* slava Bučara, dobije kratak pregled 1
0 socialnim, kulturnim i gospodarskim prilikama obih Lužica, kakve su da* na&. Ako vam kažemo, da je danas večina Lužičkih Srba u svom materin* skom jeziku analfabet, uvidečete ka* ko ogromni moraju biti napori i žrtve narodnih preporoditelja, voda i učite« lja kod rada na prosvedivanju i pro* budivanju naroda i narodne svesti. Sav taj rad morala su preuzeti na se> be sokolska i ostala kulturna društva, da spasu barem omladinu, koja nema Prilike u Lužici da polazi školu na materinskom jeziku. U saskoj Lužici trebalo bi najmanje 80, a u pruskoj 1-0 učitelja za osnovne škole, koje danas na žalost nema ni jedne. U prvoj su doduše teoretski zakonom dozvoljena tri sata obuke nedeljno na materinskom jeziku, a u praksi se i to raspolavlja upravo radi nedostatka učitelja, dok u driigoj ni toga nema.
‘ ° je sve što se Lužičkim Srbima u Pogledu škola daje.
Kod toga ali ne smemo misliti, da je narod, zato što nežna svoj jezik, koji je u tisudgodišnjoj nejednakoj borbi i progonima delomično zabora* vio, izgubio karakter slovenske duše, naravi i krvi. Ne, on je to zadržao. Ljubi pevanje, šarenu nošnju i vese* Ije, a i gostoljubivost, tu najlepšu slo* vensku odliku i vrlinu. gaji više, nego koji drugi slovenski narod, koji živi u sretnijim prilikama. Po vanjštinl su I-užički Srbi visoki, plavokosi s mo* drim očima i jakim ličnim kostima. U gradovima ih ima 2—4% svega stanov* ništva, a u selima od 40—100%.
Lužičke Srbe mnogo desetkuje i industrializacija, naročito u Donjoj Lužiti, koja je izrazito ravninska po* krajina, puna jezera, potoka i reka, a razvijena je naročito industrija sukna
1 stakla. U rudarstvu, koje je isto raz* vijeno zauzimlju prvo mesto rudnicl ugljena. Gornja Lužica je valovita i više agrarna zemlja, pa seljački narod, koji se bavi isključivo skoro zemljo* radnjom ni j e toliko izložen otudiva* nju, jer je više slobodan i nezavisan, kao tvornički ili rudarski radnik. Je* dino taj seljački deo naroda mogao je sačuvati lužičko*srpske narodne pesme, od kojih su neke stare preko hiljadu godina.
Socialno stanje toga seljaka vrlo je slabo. Medutim osnutkom vlastlte lužičko*srpske banke, koja ima več i podružnicu, pa i osnutkom nabavljač* kih zadruga i to se popravlja i oslo* bada gospodarskog ropstva. Gospo* darski je Gornja Lužica čvršča od Do* nje, a prema tome i svest i srpstvo. To nam potvrduje i činjeniea, da u Donjoj Lužici nema još ni jednog So* kolskog društva usprkos mnogih po» kušaja i žrtava.
Na kulturnom pridizanju naroda radi najviše Matica Srpska, koja je iz*
Pozdrav braći Lužicanima.
Bračo! Sestre!
U današnjem broju »Sokolskog Glasnika« mi se osobitom ljubavlju sečamo svoje drage brade i sestara Lu= žičkih Srba, da probudimo u našim res dovima naročitu pažnju spram te naj* manje ali baš zbog toga nama najmi* lije grane velikog stabla Slovenstva.
Čini nam se, kao da bi ova grana rasla iz naših sokolskih srdaca, tako ju mi volimo, tako je nama mila i dra* ga i tako se ona odeva ervenim cve* čem bratske ljubavi naše, koja ima vidljivi oblik topline i vernosti u erve* nim sokolskim košuljama, koje probu* duju snagu i svest u moru tudinstva.
Lužički Srbi ostatak su nekoč močnog plemena Polapskih Slovena, koji su danas spali na maleni broj od
200.000	duša, koje žive u obim Luži* cama, u Gornjoj i Donjoj, ležeči se= verno od bratske čehoslovačke repu* blike, a prostiru se sve do same oko* line Berlina.
Ova brada naša sačinjavala su s nama i Česima prvu slovensku državu pod kraljem Samom, a u XI. veku prf= pali su Lužičani českoj kruni, od ko* je su ih otkinule nesretne posledice belogorske bitke. Ipak je češko go* spodstvo povoljno uticalo na lužičko* srbski živalj, jer mu je reformacija da* la prvu književnost.
A od god. 1635. dalje neprekidno trpe Lužičani u tudoj vlasti, ali ipak do uništenja nije došlo, jer se pojavila krajem XVIII. veka zora novog narod* nog života. Usta je prvi veliki pesnik Handrij Zejler, koji pod uplivom ju*
goslovenskog pesnika Milutinoviča probuduje narod, da mu raste svest iz dana u dan. Iz Budišina širi se na* rodni duh od srca do srca. Dižu se na nacijonalni i prosvetni rad vode i bu* ditelji naroda: A. Smoler, M. Hornik, J. Ćišinski, kojega pesme poznamo 1 mi u Milakovičevom prevodu. Pa ne smemo prezreti ni prijateljskih veza medu našim Stankom Vrazom i nji* hovim A. Smolerom za vreme ilirskog pokreta.
Posle svetskog rata ustanovljen je »Narodny wubjerk«, a njegov predsed* nik A. Bart putuje za Pariz, gde se bori za samostalnost Lužičkih Srba uz sa* radnju Čehoslovaka brata dr. E. Bene* ša i uz pomoč jugoslovenske mirovne delegacije.
A uspeh? Lužička posednuta Je jakim vojničkim posadama, mnogi su rodoljubi osudeni na zatvor, medu nji* ma i brat dr. A. Muka. A kad se A. Bart vratio kuči, osuden je na tri go* dine tvrdavskog zatvora ...
Usprkos svemu tome naša brača i naše sestre još žive u Lužici, jer im daje snagu, veru, moč i volju za na* cijonalni život Sokolstvo, u kojem se skupljaju svi, koji vole svoju zemlju i koji teže za nacijonalnom i kultur* nom slobodom. Opet dokaz, da van Sokolstva nema nacijonalnog života.
Bratski pozdrav vama, bračo 1 se* stre, u slovenskoj zemlji od nas, koji znamo, što je ropstvo i što je slo* boda!
Neka živi naše slovensko sokol* sko bratstvo!
Zdravo!
Ljubljana, 15. augusta 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Dr. Riko Fux, tajnik.
Mr. Ph. LJUBOMIR MONTANA (Šibenik);
99
Paradomanija“.
Brat Vojislav Bogičevič iz Tuzle svojim člancima: »Viši i niži«, »Prosla* vomanija«, »Tiče se sviju nas« i »Sum* ljive vrednosti« .koji su ugledali svetlo u ranijim brojevima »Sokolskog Glas* nika« dao je i memi podstreka, da u sličnom smislu iznesem nekoliko ver* nih crtica iz života i delovanja nekih sokolskih društava župe šibensko*za* darske.
Večina dalmatinskih društava, po» lažu veču važnost paradnoj strani nego li sokolsko odgojnoj. U mnogim dru* štvima spomenute župe ne održi se preko cele godine niti jedno predava* nje, niti jedan nagovor pred vrstom, no zato imate u nekim zgodama po* vorike, rasvete sfokolane, vatrometa i sličnih parada a da članstvo i ne.zna čemu sve to. Zanimljive su proslave
1.	decembra. Prema našoj organizaciji tog dana članstvo pola že i svečani za* vet. U klauzuli svečanog zaveta nalazi so stavka: »da su roi poznata pravila itd.«, što članstvo svečano izgovara za starešinom, premda mu pravila nisu bila nikad ni pročitana a niti ima poj* ma o pravilniku. Što ise pak tiče dru* štvenog pravilnika, dalo bi se o tome mnogo pisati i govoriti, bududi 98% članova upravnih odbora nisu ni zavi* rili u pravilnik a niti imaju toliko am* bicije, da ga pročitaju. Takvi članovi ne smeju biti ispušteni sa kandidacijo* nih lista prigodom glavnih godišnjih skupština a kad bi se to slučajno desi*
lo,	jao ti ga se onome društvu.
Tehnička strana hrami je na obim nogama. U 95% društava ta je na po* slednjem mestu. Zato osnivanje dru* štvene gla.zbo je na prvome mestu. Ima društava, (boja nemaju ni jedne bučlce, ni batine a skoro ni prostorijc za sa* stajanja, no zato upueuju svim dru*
štvima, župama i pojedincima »en mas* se« sabirne afke za prinose u svrhu osnivanja -društvene glazbe. Takva društva imaju svega 50 članova, od kojih je 10 do 15 vežbača, koji če na* ravno, kad društvo osnuje glazbu, od vežbača da postanu glazbari pak pre* ma tome bilo bi najbolje, da takva dru^ štva promemc ime od »sokolskog« na »glazbeno«. Ima i takvih društava, ko* ja učitelju glazbe pladaju 1500 do 2000 dinara mesečno pa kad bi se u takvom društvu našao jedan član, koji bi pred* ložio, da sc umesto učitelja glazbe za' isti novac angažuje dobar prednjak i to samo za godinu dana, ubeden sam, kako bi se na takivog člana podigla čl* tava graja, dok bi se njegov predlog okrstio utopijom. Kakovu bi korist donela društvu takva .zamena? Ubeđen sam, da bi taj prednjak pridoneo u sokolskom smislu vedu korist nego de* set učitelja glazbe a ne isključujem mogočnost, da bi to društvo, nakon nekoliko godina moglo, da pored telo* vežbene strane uzdržava i glazbu.
U drugim društvima vlada opet manija »verbovanja« viših ^vojnih ili civilnih ličnosti. Čim u mesto stigne na dužnost koja vojnička ili civilna ličnost, pozove ga se, da se začlani a pri idučoj glavnoj godišnjtoj skupštini bude biran u odbor, me pitajuči je 11 dotična ličnost sokolski radenik ili ћаг nešto svojim radom pridonela sokol* skoj ideji. Legitimacija o prošlom so* kolskom radu »verbovane« ličnosti 1 ne dolazi u obzir upravo radi visokog položaja dotičnoga. Ostavi li pak ova* kva ličnost mesto uslcd premeštaja, njegov če novo nadošli zamenik da* bome da preuzme funkciju, kao da bi to bilo nckakvo nasledno pravo.
U jednoj župi jedna ličnost je pu*
dala rečnik gornjo i donjo lužičkog narečja, kalendare, pesmarice, popu> larna dela, novele, čitanke itd. Štampa i novinarstvo vrlo je dobro razvijeno. Proza je siromašna, prevodna je bolja.
—	Akademski naraštaj izlazi -iz sc* ljačkih redova, kojemu je ali študira* nje vrlo oteškodeno radi materijalnih nedostataka. Ovde bi mogle naročito mnogo koristiti naša, čehoslovačka i poljska vlada, ako bi osnovale stalan
broj štipendija za lužičko srpske slu* šače na svojim univerzitetima.
I tako bismo mogli nabrajati i dalje, sve same crne i tužne misli i či* njenice, koje zabrinjuju braču Lužičke Srbe, koji su se do nedavna osečali tako osamljeni u moru Germanstva. Danas im je lakše jer dele tu brigu s nama, sa Slovenskim Sokolstvom. Bra* čo ustrajte, pomoč če doči.
»Idu dani Slavjanstva ...!«
Sestra Renata Tyrševa.
(Prilikom 75. rodendana.)
Sedamdeset i pet godina života, pedeset i pet godina prosvetnog i kul* turnog rada! Ta doba znači ved velik deo istorije naroda, kojemu je posve* tija čit*v svoj život i delovanje.
Kao kčerka velikog suosnivača So* kolstva J. Fiignera več je u svojoj mladosti upila u domačoj kuči repu* blikanski duh, uživala jc uzgoj onog širokog obzora, koji je vladao u toj nacionalnoj kuči u pedesetim i šesde* setim goelinama prijašnjeg stoleea. Njezin otac bio je visoko naobražen čovek, čovek dela, a ne praznih fraza; čitav svoj život i delovanje posvetio je jedino svome narodu te je stajao u prvim redovima u borbi protiv onda vladajuče reakcije i protiv nacionalne mlakoče. Pod- tim utiscima rasla Je mlada Renata i u tom društvu postala je najoduševljeniji borac za česku slo* bodu i samostalnost.
Kao žena visoko naobraženog osni* vača Sokolstva Dr. Miroslava Tyrša imala jc još više prilike, da saradujc na prosvetnom i kulturnom polju. Naročito se posvetila umetnosti, koju je prigrlila s največom ljubavlju. Onu slobodu i samostalnost, koje se je na* užila u očinskoj kuči, htela je imati svuda — u nacionalnom iživotu, u po* rodici, u politici, u umetnosti i u školi. U tadanjim prilikama austrijska vlada nije htela poznavati želje českog na* roda za višim vaspitanjem tako, da je morao narod žrtvovati sve sam, a da je očuvao svoje spomenike, razvio svoju umetnost i podigao opštu kul* turu. Tyrš i njegova žena Renata bili su u ono vreme prvi zaštitnici češke umetnosti novije dobe. Velike zasluge stekla je sa skupljanjem narodne umetnosti, koju ,je s največom Živah* nošdu propagirala medu narodom. U godinama osamdesetim i devedesetim
s velikim je odUševljenjem saradivala u društvenom životu te se je posvc* tila najviše delu na vaspitanju češke žene. Organizovala je devojačke škole te je izdržala u tom delu skoro četr* deset godina. Punih dvadesetpet go* dina je saradivala u Narodnom veču, gde je bila više godina zamenica pred* sodnika.
U vreme največe groze svetskog rata i u vreme največe bede českog naroda, kad su bila na dnevnom redu najokrutnija proganjanja českog co* veka, posvetila je sve svoje delo tomu ugnjetavanomu českomu čoveku te je s največom požrtvovnošdu i s najve* dom samozatajom saradivala kod ogromnog socialnog dela društva »Ce* sko srce«. 1
Uz sav taj ogroman rad još uvek i uvek najviše pozornosti posvečivala je Sokolstvu i neprestano ga upozora* vala na veličinu i dubinu sokolskih Tyrševih misli.
Fiignerov ideal prave demokracije i Tvršev ideal pravog čestva našli su u njoj jaku braniteljicu i živahnu bo* riteljicu za sve, što je bilo češko. Sa svojim mužem otkrivala je česku umetnost, pre svega bili su njih dvoje prvi, koji su počeli spoznavati veliči* nu umetnina slikara Manesa, ali i po muževoj smrti energično je nastavila započetim putem.
I nama Jugoslovenima uvek je i svakom zgodom posvečivala mnogo pozornosti i s velikim zanimanjem pratila naš razvitak.
Prilikom njenog jubileja seča se je i jugoslovensko Sokolstvo s veli* kom zahvalnošču i iskrenom željom, da bi joj se ispunilo sve, što je zaže* lilo njeno plemenito sokolsko srcc.
Dr. F. R.
ne dve godine zauzimala važno mesto u starešinstvu, a da nije bila ni članom jednog društva u župi.
U drugom društvu, neki članovi U. O. nisu ni začlanjeni u matici, a čak podpisu ju službene dopise. Takva društva .zaboravljaju, da su ih »pro* švindlovali« radi ncpladanja žuipskog i saveznog poreza, no ipak dode dan, kad se tim društvima takve greške osvečuju.
A što da reknem o glavnim godiš* njim skupštinama i biranju upravnih odbora? Brat Bogičevič je sve to zgod* no nazvao »gomilom« pa i jest tako. U nekim društvima, glavne godišnje skupštine su zaista smešne. SlušaiS bombastično izveštaje, a kad bi sve te izveštaje izždimao, izišlo bi iz1 njih to* liko soka, koliko iz gnjilc citrone. Kad bi se pak netko našao te im sokolski rekao kako njihov rad nije bio sokol* ski več jedino paradni, oni »pravi« bi se. ustobočili i bundžiju izjurili. Uprav* ni ‘odboji biraju se. po volji pojedinaca, nikako po sokolskoj sposobnosti. Če*
sto i partija igra1 glavnu ulogu. Ima i takvih društava u kojima je »partijski ključ« čak pravilo pri biranju U. O. —■ Sokolska sposobnost je sporedna vele ti »svemočni ključari«, a1 bolje je da propadne društvo nego partijski ključ.
Vredno je zabeležiti slučaj, koji se je desio ove. godine u jednom dru* štvu župe. Običaj je naime u ovome društvu, da zamenik starešine bude zemljoradnik bez obzira jeli dotični sokolski radenik ili nije, glavno je, det je voda zemljoradničke partije. Na* dode fatalni 20. juna' 1928. i zemljo* radnici se pocepaše. Jedan deo ostaje u matici, dok drugi predoše radičeve!* ma. Slučaj htede, da baš zamenik sta« rešine društva prede radičevcima, pre* ma tome naravno i u hrvatski sokol, nakon što je punih pet godina vršio dužnosti -zamenika starešine društva. Zaista svetao primer sokolske svesti! A što sada? Umesto da se to društvo opameti ovakvim iskustvom, na ovo* godišnjoj glavnoj godišnjoj skupStini (Nastavak na str. 2. stupcu IV.)
LT3'
VEKOSLAV BUČAR (Berlin):
Lužičko-srpsko Sokolstvo.
Deset kilometara zapadno od Gor« lice do Senftenberga, 80 km južno od Berlina do 20 km ispred češkoslovaške granice prostire se područje Gornje i Donje Lužice, područje na kojem je naseljen najmanji slovenski narod — Lužički Srbi. Ovaj narodič, koji danas broji jedva 160 do 170 hiljada duSa, zadnji jc ostatak nekada mogučnog polapsko«baltijskog slovenskog roda.
Istorija Lužičkih Srba je ved od svog a početka neprekidna borba iz* medu Slovenstva i Germanstva. Kad
Brat Jakub Sajba,
starosta Lužičko«srpskog Sokolstva.
su u XII. veku potpuno pali pod ne« mačku vlast i kad su bili ognjem i ma« čem prisiljeni da prihvate krščanstvo, počelo se je njihovo sistematsko ger« manizovanje, koje traje još i danas. moguče s malo f in i j im, a zato toliko opasnijim metodama. Nemačkim po« jascm odvojili su Lužičke Srbe na jugu od Čeha, na istoku i severu pak otl slovenske Sleske i Poljske. Po nesreč noj belogorskoj bitci,- Lužica otkinuta je od českc države, kojoj je pripadala od god. 1319. do 1635., koje je godine bila prisajedinjena iSaskoj. Beičkim mirom god. 1815. Lužica razdeljena je na Sasku i Prusku. Saskoj je pripfio več i deo /Gornje Lužice, a Pruskoj manji deo Gornje i čitava Doinja Lu« žica. U gradove se počeše polako na« seljavati Nemci tako, da su ti u toku vremena postali skoro sasvim nemački. Samo sela očuvala su zbog konzerva« tivnosti lužičkog seljaka svoj nacio« nnlni karakter.
Doba reformacije u XVI. veku probudila je i kod Lužičkih Srba na» rodnu književnost, ali ipak je donela i mnogo štete jer je razdvojila narod u dva tabor;: katolički i evangelički. Danas su Lužički Srbi večinom ivan> gelici, tek oko 20% ima katolika. Posle, reformacije naročito za vreme 30 go* dišnjega rata. b:li su Lužički Srbi sko« ro sasvim denacionalizirani. Ali za vreme Napoleonovih ratova razvije sc nacionalna svest ponovo. i noiavljuje se prvi narodn’ pesnik Handrij Zejler f 1804.—1872.) God. 1848. dopire i đo Lutžic. duh slobcde kojega ni reakcija pedesetih godina nije mogla s'omiti. U to doba je bio glavni narodni voda
Jan Arnošt Smoler (1816.—1884 ). Na
nj.govu inicijativu je bila osnovana 1847. »Mačica Serbska« u Budvšinu. Saradnik Jana Arnošta Smolera bio je Mflial Hornikl (1833.—1894.), koji je na* pisao prvu istoriju lužičko«srpskog na« roda. Skdeča generacija, vodena od velikog slovenskog .filologa i lužičkog kulturnog radnika dra. Armošta Muke (rod. 1854.), kao i najmlada generacija produžavaju rad svojih velikih voda. Najveći> lužičkossi pski pesnik Jalkub BartsČišinski (1856.—1909.) otvorio je puteve literaturi najmanjeg sloveni skog naroda do slovenskih i drugih ze* malja. Njegov saradnik u Donjoj Lu« žici je M. Kosyk ( Г0' d. 1853.).
Stare čežnje za konccntracijom narodnih snaga ispunile su se god. 1904., kad je bio u Budyšinu uz prlsus« tvo svih slovenskih naroda otvoren Serbski dom, u kojem su danas pro« štorije raznih društava, Mačice Serb« ške\ vlastita banka, knjižara, etnograf« ski muzej itd. Sistematski narodni rad, koji se je time započeo, prekinuo je svetski rat, u kojem je mnogo Lužičkih Srba ostavilo svoje živote na bojnim poljanama za tude interese. Posle svet« skog rata su i Lužičani digli svoj glas za svoja prava. 15. novembra 1918. god. osnovali su Lužičko«srpski Na« rodni Odbor, kojemu je predsedao Arnošt Bart, poslanik u saskome sabo« ru. Narodni Odbor proglasio je samo« stalnu lužičko«srpsku državu i otpo« slao svoje delegate na mirovnu konfe« renciju u Pariš, gde su naišli na gluva uha. Vrativši se bez uspeha u Nemač« ku, kažnjeni su i narodni rad spreča« van je na sve moguče načine. Voda delegacije, Arnošt Bart osuden je zbog veleizdaje na tri godine tvrdavske ro« bije. Ali narod nije klomuo. Čutke pro« dužavali su svoj rad: osnovali su nova društva, u kojima su csobito omladinu vaspitavali u narodnom duhu. Plodovi
ГРг.-» * ' Г '• ..
Brat M. Kerk,
načelnik Lužičko*srpskog Sokolstva.
evog rada c setili su se kod izbora u 'asvi sabor, koji su bili u aprilu o. g. Prodrli su s j.dnim poslanikom Eko« domski je Lužičkim Srbi m a mnogo šteto nanela inflacija, koja je narod sasvim osiromašila. Ali ipak i tu po«
staje polako bolje, zaslugom njihovih narodno«privrednih organizacija.
Čitav narodni život centralkovan je u raznim pevačkim, pozorišnim 1 drugim narodnim društvima, koja su organiizovana u savez, nazvan »Domo« vina«, koji broji danas več 58 društa« va. Kako Lužički Srbi nemaju ni jedne svoje škole, u kojoj bi se deca vaspitavala na svom. materinskom je« ziku, to su pomenuta društva i od vc« likog vaspitnog značenja.
Dugo vremena osečali su Lužički Srbi nedostatak svenarodnog društva, u kojem bi se omladina vaspitavala nacionalno i telesno. Osim toga ova« kvo društvo sprečavalo bi pohadanje lužičko«srpske omladine u nemačka telovežbačka. sportska, a u poslednje doba i nemačka militaristička društva, kojih ima naročito u Lužici mnogo. Ali teške narodne prilike, uzrokom su, da se moralo tako dugo čekati na ovakvo društvo. Več u šesdesetim go« dinama, za vreme svog študija u Pra« gu, napisao je Iužičko«srpski pesnik Jan Česla u »Lužičanu« članak, u ko« jem opisuje češko Sokolstvo i pred« laže da s<.. slična organizacija osnuje I u Lužici. Oduševljenjie za Soko bilo jc mc'du narodom dosta veliko, ali ondaš« nje političke prilike u Nemačkoj spre« čavale su osnivanje. Prvi lužičko«srp« ski Soko bio je Jan Bryl, kasnije pro; fesor u Budvšinu, koji je za vreme svog studijskog boravka u Pragu vež« bao kao član Malostranskog Sokola. God. 1907. bio je član sletskog odbora za peti svesokolski slc-t u Pragu, kao zastupnik Lužičkih Srba. Ali tom pri« likom došao je na slet samo jedan Lu« žički Srbin — prof. dr. Arnošt Muka. Posle toga sleta pokušao je Marko Smoler osnovati Soko u Lužici, ali ostalo je samo kod dobre volje. Prili« kom šestog svesokolskog sleta u Pragu god. 1912. napisao jc dr. Josef Pata u »Lužici« članak »Letuše slowjanske swjedženje w českej Prazy« u kojem poziva Lužičane na slet, ali bez uspe« ha. Posle svetskog rata skupio je dr. J. Pata nekoliko u Pragu studirajučih lužičko«srpskih studenata i upisao ih u Praški So'ko. Od njih je študent fl« lozofije H. Sleca počeo u lužičkc«spr* skim novinama da piše o sokolskoj ideji i Tyršovoj nauči. U to doba iz« dan je i letak »Seribscv bratra!«, koti poziva narod, da osnuje Soko. Sed« mom sveso’kolskom sletu u Pragu god. 1920. učestvovalo je zbog povoljnijih političkih prilika u Nemačkoj več 14 Srba iz Gornje i Donje Lužice, a u zemlji samoj radili su na osnivanju sokolske organizacije Jan Skala, več pomenuti študent H. Šleca i dr. Josef Pata, koji je, ma da je boravio stalno 'i Pragu bio duševni voda celoga po« krc ta.
Ovoj trojici uspelo je, da osnuju 9. novembra 1920. god. u Budyšinu prvo lužič'ko«srpsko Sokolsko društvo. Prvi starosta tog društva bio je Jan Skala, koji se je mnogo trudio, da usa« di sokolsku mi.sao i u ostalim lužičkim krajevima. Kao starosta budyšinskog Sokola ispcvao je pesmu »Sokolej«. u kojoj zorno predočuje tešku situaciju, u kojoj mora Lužičko«srpski Soko da se razvija. Posle njegavog odlaska iz Lužice god. 1921. preuzeo je njegovo mesto njegov zamenik Marko Smolef. Najviše teškoča zadavalo jc mladomc Sokolu pitanje sokolane. U »Serbskom Domu« nije bilo mesta, jer su Nemci skoro sve prostorije rekvirirali za svo« je urede'' i stanove. Zato se jc budv« šinski Soko obratio s nekoliiko molbi na opštinu, da dozvoli vežbanje u ko« joj od gradskih škola. Ali nemačka opštinska uprava odbila je sve molbe •s napomenom, da ima lužicko«srpska omladina doveljno prilike da vežba u
(Nastavak s 1. str. stupca V.}*
upada u jednaku grešku. Po svetom pravilu »partijskog ključa« mesto za« menika starešine »rezervira« se novo« me vodi zemljoradniku, matičaru. Isti« čem »rezervira« se, buduči kandidat nije uopšite ibio članom društva, a da se izbegne kolizija sa pravilnikom dTu« štva »pravi« nadoše izlaz. Zatr^žilo seje od glavne skupštine odobrenje, da mesto zamenika starešine društva ostane momentano upražnjeno dok če U. O. kasnije po s voj oj uvidavnosti da k'ooptira jednog »radenika«. Nakon glavne godišnje skupštine, voda zem« ljoradnika, matičar, upisuje se tek za člana u društvo, a nakon navrženih šest meseci formalnog pokusnog doba, hude na odborskoj sednici svečano kooptiran za zamenika starešine dru« štva. Upisuje se dakle po prvi put u Soko, da za volju društva postane za« menikom starešine. Kakvu če korist od njega imati dotično društvo, po« kazače skora budučnost.
A šito da r.knem o prednjačkim zborovima? U večini društava ih i ne« ma, dolk u onim društvima gde ih ima, jako su slabi. Dobar deo društava ne daje važnosti tehničkoj strani jer upravni odbori misu upučen- u Sokol« stvo, bolje rečeno jer ne' shvačaju,
kako je tchnički rad srž sokolskog rada i Ikako se jedino kroz vežbaonu dolazi u upravni odbor.
U nekim sokolanama prodavaju se čak i alkoholna piča pak se dešava da i prednjači za vreme vežbe podu da se okrepe svežom kapljieom vina ili' piva. Dabome, čemu bi se nazivao prednjakom, -kad nebi u svemu pred« njačio. Pogledajte statističke podatke ■ 'tabele pak če te se uvertfi, kako su najviše ispunjene rubrike plesova i .zabava. Ni-sam protivnik tih zabav* naprotiv ističem, kako članstvu treba pružiti Tazonode, no takve tazonode ,ne smeju da budu jedini rad nekih društva.
Neka mi niko ne .zameri, što sam izneo ove črtice. Ne kudim nikoga ycJč me jedino zabrinjuje ovakvo sta«' nje Sokolstva dozvolite da reknem, u Dalmaciji. Kanimo se parada, krenimo pravim sokolskim putem, koji nam je odreden. Posvetimo svu pažnju nara« štaju i deci te ih predajmo u ruke bo« J jima medu najboljima jer pažnja na« prama toj uzdanici Sokolstva ne sme da bude ograničena jedino na pokazt« vanje vežbi. Jedino tim načinom i ve« rovanjem imačemo kroz nekoliko go dina 'bolja društva.
nemačkim telovežbačkim društvima, radi čega je i Soko potpuno nepotre« ban. Posle dužeg vremena pošlo je za rukom dobiti privatnu dvoranu, u ko« joj se j oš danas vežba. Pode tak je bio
Dr. Arnošt Muka.
Najstariji lužičko«srpski Sokol, koji je nedavno navršio 75 g.
težak, ali sokolska misao prodirala jc sve više i više medu narod. Budyšin« akomc sokolskome društvu sledila su u god. 1921. društva u Bukccima (16. Vlil.) i u Malešecima (10. IX.). Oel sviju društava poslednje je- prvo na« stupilo i u javnosti javnim sokolskim časom 1. augusta 1922. god.
Sokolski rad u Lužici bio je u to doba vrlo težak. Društva nisu imala telovežbačkih sprava ni vlastite teh« ničke terminologije, ni ispitanih pred« n jaka, ni novaca. Sve to su Nemci do« bro videli i znali i zato su svuda, gde je bio osnovan Soko, osnovali i svoj »Turnverein« t. g;, bogato založili svim onim, što je Sokolu nedostajalo. Aii lužičko«srpski Sokoli ostali su verni Slovenstvu i Sokolstvu. I sve što viSt' su ih Nermei napadali, da su plačeni c d slovenskih država i da oni nisu lu« žxko«srpska organizacija, več »Allsla« wiseh'_ Kriegerorganisation«, sve gušči postajali su lužičko«srpski sokolski rc« dovi. Lužičko«srpski Soko je samosta« lan i nezavisan, ali on crpi svoje ideje iz Slovenstva i to s:; potpunim pravom, jer i Lužički Srbi su grana velikog slo« venskog stabla.
24. novembra 1921. god. posetio je Budyšin draždanski češki Soko, a 18. februara 1922. mladoboleslavski Soko. Oba društva priredila su akademije. Lužičko«srpski Soko je prvi put pole« teo preko nemačke granice 23. augusta 1922. god. i to u Mladu Boleslavu na župski slet gde je i prvi put javno na« stupio izvan Nemačke. Tom sletu pri« sustvovao je i prvi lužičko=srpski žen« ski sokolski odbor Sokola budvšinsko« ga. Ovo je bila i prva revija snage i čvrste, volje mladoga lužičkoga Sokol« stva.
U godini 1921. osnovanim društvi« ma, sledila su nova i to u Poršicy (17. IX. 1922.) i u Radwofu (29. X. 1922.). Da dobiju društva i svoju centralnu organizaciju, osnovan je »Lužičko« serbski Sokolski Zwjazk« sa sedištem u Budyšinu, koji udružuje sva lužičko« srpska sokolska društva. Za prvog sa« veznog starešinu izabran je bio br. Jakub Šajba U doba osnivanja saveza počela se užasna borba protiv Sokola. Po novinama diskutovalo se o ideji sokolskoj, koju su protivnici progla« šivali za protuversku itd. Nadležne crkvene vlasti zabranile su katoličko« mo svečenstvu podupiranje sokolskog pokreta. Ali sv. to protivnicifna nije ništa pomoglo. Sokolska ideja se je sve više i više š:ri}a čtmu je dosta doprinclo i kateličko narodno svečen«
Brat Jan Skala,
urednik manjinskog lista »Kulturwehr« u Berlinu.
ANT. KREJČI:
Kod Renate Tyrševe.
(U »Lidovim Novinama« piše pro« svetar ČOS br. Krejči o utiscima sa posete ses. Renati Tvrševi, koja je ovih dana na vršila svoju 75. godiš* njicu.)
Stanuje u sokolani, koju je sagra« dio njen otae, Jidrich Fiigner, u Pra« škomc Sokolu. U prvom spratu nas sama dočekujc: visoka stasa, izrazita lica sa belom kosom, bistra oka i ener« gičkih kretnja. Govori sc o sokolskom radu,. pita za Dr. Scheinera i govor prelazi na pokojnog Jana Hilera. Se« damdesetpetogodišnja kči J. Fugnera j supruga Dr. M. Tyrša graciozne je pojave — u kratko spominje godine rada nakon osnivanja Sokola, prelazi na svoj literarni rad i rad u »Čcskom Srcu« — i opet spominje Soko. Pita, ali i sa svog stanovišta kritikujie — raz« vija se živahan, interesantan govor, sa kakvim bi se teško susreli kod druge gospode tih godina.
Uspomene o svom pokojnom ocu napisala je u vrlo lepoj knjižici pod naslovom »Jindrich Fiigner«. Priča, da je do nje došlo na poticaj F. Tabor« skog. Čcskoslovenska Obec Sokolska zamolila ju je da nešto slična napiSe
o	uspomenama na Dr. M. Tyrša. »Pri« premam se, sakupljam materijal, ali nfcče toga biti toliko, kao o ocu, o ko« jem se je dosta sačjjvalo. O Tyršu to«
ga ima malo. A to sa velikom ljuttav«
1 jii sakuplja profesor Zeman, koji jc bio Tyršev najmiliji đak.«
Dobro sc sečamo, sa kolikim je pijetetom izdao Praški Soko spomeni« cu sa slikama »J. Fiigner« i kakva je to sjajna stvar. Tako nešto slično tre« bali bi da imamo i o Tyršu. »To če iei, mislim, vrlo teško, zato, što se toga tako malo sačuvalo. Tyrševa mladost
— to dobro znate, bila jc vrlo tešKa. Priča, kako je Tyrš u mladim godi« nama dosta trpio.
Mi joj saopštavamo, kako se So« kolstvo sprema da proslavi 100. gotl. rodenja Dr. M. Tyrša izdanjem dalj« njih njegovih dela (obečaje nam, da ec sastaviti daljnji svezak umetničkih ra« dova Tvrševih) — i o projektiranom IX. sletu svesokolskom 1932 god., koji če se održati isto u počast Dr. M. Tvr« ša. To je nju vidljivo dirnulo, ali i razveselilo. Ona obečaje sa svoje stra« ne pomoč gdegod bude potrebna.
Posle ovog razgovora uvoeli nas u susednu sobu, koja je bila Tyršev rad« ni kabinet. To je soba ša dva prozora, u sredini pisači sto sa svim stvarima tako kako su bile i onda, kada je za njim sedeo profesor praškog univor« ziteta i tehnike. Prijazna njegova su« pruga otvara nam pretince stola koje« ga su Tvršu poklonili njegovi prijatelji
— a u kojima se nalaze lepo uredeni spisi, pisma itd. »To sam sve več pre« dala Praškom Sokolu.« Pokazuje nam Tvrševe knjige sa njegovim uspome« nama i zAnimljivo priča, kako je Tvrš radio, kako se savesno spremao za
predavanja, na obim visokim školama, kako je sam ertao potrebne dijagrame, kupovao fotografije i slike, kako su zajednički putovali, kako ju je upuči« vao u tajne umetnosti itd. Medutim pokazuje na iveliku knjižnieu; punu knjiga. »To su knjige iz tatine knjiž« nice, koji je imao četiri takva ormara, Riirie knjiga. Iz tih knjiga Tyrš je iza« brao sebi potrebne, koje se nalaze ov« de.« Zatim otvara jedan ormar sa so« kolskim dtlorama Fugnera i Tvrša, ko« je su potpuno sačuvane. U drugom or« maru nalazi se posmrtni otisak lica Fiignerovog i razlieiti pokloni, koje je kao starešina Sokola dobio prilikom mnogih sokolskih priredaba. To su vanredni radovi, medu kojima se na« laze i Manesove slike.
Duboko ganut stojim u sobi, gde je radio tako veliki duh. Ali iz toga osečanja budi me sveži glas plemenite žene, koja znade toliko sitnica o svim tim retkim stvarima. Išla je tragom svog velikog oca, u duhu njegove Iju« bavi prema narodu, istinitog demokra« tizma, iskrenosti i radinosti. .Toš da« nas, Renata Tvršcva — do nedavno nadzornik ženskih stručnih škola u Pragu — radi literarno, stoji na čelu »Českog Srca« u kojem je za vreme rata učinila i još danas čini toliko do« bra. Još i danas je zamenica predsed« nika »Narodnog veča«.
Plemenitoj i retkoj ovoj českoj ženi biče posvečeno na dan njenog 75 rodendana mnogo zahvalnih uspo« mena.
Iz českog preveo ing. Kvapil.
JOVO KLAD AR (Zagreb I):
Utisci sa slovenskih sokolskih sletova u Poznanju i Plznju.
(Nastavak 1.)
GLAVNE SLETSKE SOKOLSKE SVEČANOSTI U POZNANJU.
27.	i na Vidov dan, vršena su kroz celo vreme natecanja, na kojima su uzeli učešča poljski, • ruski, čehoslo« vački i naši Sokoli. — Oba dana u Po« znanju je padala kiša, koja je mnoge žalostila, a naročito poljske Sokole, koji su za uredenje svog velikog slcti« šta utrošili ogromne svote novaca.
Ali glavni slctski dan, 29. juna več u ranu zoru kupao se u sunčanim zra« kama, koje su unele u nas sve veselje, raspoloženje — nov život. Grad jc oživio nakon ovih tmurnih kišnih dana. Od onih namrgodenih lica pod kišo« branima, koje smo susretali na svakom koraku, postali su ljudi sa osmehom na licu puni zadovoljstva. Poznanj je sav u zastavama. Kuče su dobile svečan izgled. Na hiljade Sokola iz cele Polj« ske, došlo je u toku jučerašnjeg i da« našnjeg dana da učestvuje na VII. sve« poljskom sokolskom sletu. Došli su u velikom broju i čehoslovački Sokoli, njih 800. Nas je bilo 210. Lužičkih Srba ‘40. Francuza 60. Poljskih Sokola iz Amerike 400, a iz Nemačke 50.
Na sokolskom sletištu bilo je vet oko 9 sati preko 50.000 Sokola(ica), na« raštaja i podmlatka, koji su imali po«
kusne vežbe. Kako je zbor svih Sokola bio na sletištu u 11 sati radi ophoda ki oz ^.rad, to su glazbe i fair are so« kolskc celo pre podne dovodile one hiljade Sokola i Sokolica, da malo kas« nije naprave triumfalan ophod kroz Poznanj. Jugoslovenski Sokoli imali su zbor u bližini Sokola čchoslovačkih. Naročitu su pažnju pobudile naše So« kolice u narodnim nošnjama skoro svih naših pokrajina.
Sokolstvo se svrstalo u povorku po državama. Mi smo svrstani iza Cc« hoslovačkih Sokola, pa smo zajedno s njima bili i najsrdačnije pozdrav« ljani od naroda.
LJ 12 sati povorka jc krenula kroz grad duga nekoliko kilometara. Mno« stvo naroda, preko 100.000 sa obe stra« ne pločnika; prozori načičkani da se samo glave vide — dočekalo nas je sa mahanjem maramicama i svojim Czo« lem! Oduševljenje celim putem neopi« sivo. Bačanje cveča sa prozora na nas dočekali smo sa: Nek živi Poljska! Na desetine sokolskih muzika i pozdravi naroda za to vreme ophoda izmenili su posve sliku grada Poznanja. Povorka je trajala 2 i po sata, a uzelo je učešča
40.000	Sokola. Dok još kraj povorke nije došao na mesto, velike mase naro« da počele su se kretati prama sletištu. Automobili, autobusi i sva prevozna sredstva su bila upotrebljena da do« vedu ovaj narod na sletište. Vreme Je bilo i posle podne vrlo lepo tako, da su bile u 16 sati kada j c počela vežba sa muškim podmlatkom sve triblnc popunjene do zadnjeg mesta, a sve Ce«
stvo. God. 1022. poslao je lužičko«srp» ski Soko svoju delegaciji! na prvi ju« goslovenski svesokolski slet u Ljub« ljanu i tom piilikom izdao stručni le« tak, u ko jem je informirala slovensko javnost o rriladom so'kolskom pokretu u Lužici.
Na save/noj .skupštini god. 1923. izabrali su si lužički Sokoli novog vodu, oduševljenog narodnog i sokolskog radnika učitelja MiJhala Naivka. On /aertao lužičko«srps'kom Sokolstvu ja« san smer i e i 1 j, što je davalo sokolsko.) ideji novu važnost i pridobilo nove simpatije. Osnovana su nova društva: u komormvu (30. IV. 1923.), u llrodži«
Lužičke Srpkinje u narodnim nošnjama.
šeu (17. VI. 1923.), u Pančicy (8. VII. 1023.) i u Kalbicima (30. Vlil. 1923.). God. 1923. nastopila su u malešan« skom društvu prvi put i sokolska deea nada i bodočnost narodova. Ovu društvo osniva si i sokolsko glazbu i po primeru budyšinskog i komorow« skog društva osniva ženski sokolski odbor. Sva društva prireduju javne godišnje svečanosti sa javnim sokol« skim nas top ima. Godine 1924. o drža n a su dva velika sleta i to svedruštveni u Khwačicama i prvi lužičko«srpski sve« sokolski slet u Paneieama, na kojcm je nastupilo 13 društava sa 104 vežbača, 13 vožbačjca i 20 naraštajaea. Vežna« ma prisustvovala je mnogobrajna pu« blika, koja je oduševljeno manifeste« vala svoju pripadnost Slovenstvu i so, kolskoj ideji- Oficijelno su bili na tom sletu zastopani Československa Obee Sokolska i Zwiaz:.k Sokolovv Polskieli w Nicmczech. Svojim prvim svesokol« skim sletom lužičko«srpsko Sokolstvo pridobilo j. ponovo na simpatijama medu svojim narodom. U isto j godini bila .su osnovana i daljnja nova društva i to u ,Wotrowu (22. II.), u Dol. W-ujez« du (21. VI), u Khrosčicama (18. X.), u Njebjelčicama i kasnijo još u Sowr« j..cima (18 III. 1925.), u Wul. (lisko (17. XI. 1925.), u Kulotvu (5. IV. 192(i.), u Rakojdama (28. IV. 1926.), u Sowrjc= cima (31. V. 1928.) i u Haslovvu (7. V. 1929.). Danas broji Lužičk o«srpski So« kolslki Savez 19 društava sa 700 čla« nova. Ove godine namerava se još osnovati sokolsko društvo u IVraju« nima i Lihanu.
Godine 1924. osnovane su »Sokol« sk e Listy«, koje su p rve godi tuj izla« zde kao priloga »Serbskih Nowin«. Izašla su četiri broja, u kojima je bila odštampana sokolsko«tehnička termi« nologija. Daljnje izlaženjc je bilo zbog f'nansi jsk:h poteškoča obustavl jenn. God. 1926, obnovljene su kao samusta«
tiri strane sletišta bile su okružene sa preko 100.000 naroda.
Posle pbdmlatka, koji je izveo vežbe skladno i precizno nastupilo je odeljenje Poljskili Sokola iz Ncmačkc sa prostim vežbama. Za njima ulazc čehoslovačke Sokolice (njih 60) burno Pozdravljene od gledalaca. Posle na« stupaju čehoslovački Sokoli sa devet« kom, i odmah francuski gimnastičart sa prostim vežbama na pravama, koje su sve zadivile sa izvrsnom njihovom izvedbom. Nato nastupaju poljske So« kolice u kolonama i več u svomenu« stupu prave razmak potreban za iz« vodenje vežbi. Na znak načelnice, 4000 Sokolica počelo je sa vežbama. Izvodenje ‘vežba i pokrivanje bilo je odlično. Ostavljaju vežbalište burno pozdravljene. Ulaze jugoslovenski So« koli sa tri skupine. Dve muškog i jed« na ženskog članstva. Nastup je bio srdačno pozdravljen. Živili Jugoslove« ni! sGzolem! odjekivalo je sletištem. članovi i članice zajedno- su izveli beo« gradske proste vežbe. Bili su nagrade« ni dugotrajnim pljeskom. Nastupili su Poljski Sokoli iz Čehoslovačke sa šles« )kim plesom u narodnim nošnjama što haziva takoder veliko odobravanje.
. P.redposlednja tačka programa bio nastup slovenskih štafeta.
Mali odmor i ulazi muško član« ,vo Poljskog Sokolskog Saveza sa i °ro istim brojem kao i žensko. Vež« ,Lj5u izvedene sa tehničke strane vrlo clobto, samo nastup nije bio najbolji.
bJa večer u ogromnom slobodnom prostoru poljske- jzložbe izvedena je
lan mesečni list. Prvi urednik bio je
11.	Šleca, a danas ih urcduje idealni Mihal Naivka učitelj u Radworu.
Pošto j. god. 1926. starosta Naw« ka podao ostavko na mesto sa ve/nog starešine, bio je za saveznog starešinu punovo izabran Jakub Šajba, koji još i danas sa velikim uspehom vodi lu« ž'čko=srpsko Sokolstvo.
Kako sam več spomcnuo, lužičko« srpski Soko morao sc je boriti na sve strane za svoj opstanak. U poslednje doba pokušavalo se osnovati »Orla«, što bi zna čilo još jačc ecpan je narod« n ih snaga. Ideja, da se osnu je »Orao« još nije umrla i za to treba Soko hud« no da čuva, da se »Orao« ne osnuje.
Od javnih nastupa lužičkog So« kolstva moramo još sponv. nuti II. lu« žičkossrpski svesokolski slet, koji je bio u augustu 1927. god. u Pisku Tom sletu i i oficielno učestvovala Češko« slovenska Obee Sokolska. God. 1928. polet.'i su lužički Sokoli na jugo,sto« venski pokrajinski sokolski 'slet u Skoplje i na Kosovo p'olje. Ovogodiš« njem sletu u Poznanju prisustvovao je 21 član i četiri članice sa vlastitim vežbama, a na sletu u Plznju bili su zvanični zastupnici savezni starešina br. J. Sajba i tajnik br. G. Jarnik. Lu« ž'čki Sokoli se spromaju i za II. jugo«« slovenski svesokolski slet u Beogradu god. 1930, gde nameravaju nastupit: sa naroči ti m vežbama.
Lužičkossrpsko Sokolstvo postoji danas samo u Gornjoj Lužici, koja je i narodnosno najsvesnija. U Donjoj Lužici pokušavalo se nekolika puta snov ti sokolska društva, a bez uspe« ha. Tome jo najviše krivo nedostaja« nje sokolskih radnika.
Sokolstvo dalo ji. Lužičk im Srbi« ma novih snaga i novu volju do na« rodnog života. Lužički Srbi su živ i snažen narod koji još neče utonuti u germanskom moru. Njihovi iizgledi za budučnost vrh) su rdavi, ali oni mogu postati bolji/ako če ih svi slovenski narodi u njihovoj gigantsko] borbi pot« pomagati, što je i najsvetija dužnost slobodnih Slovena.
Jugoslovenski umetnik u Lužici.
Poznati naš umetnik, br. Savo Po« povič Ivanov, rodom iz Sarajeva, koji u poslednje vreme boravi u Berlinu i pravi propagando za naše krajeve, otputovao je ovili dana u Lužicu. Tu če ostati pola godine i izraditi veči broj slika iz života Lužičkih Srba. Po« sle svršenog posla u Lužici, prirediče ;a svojim slikama u sviin večim me« stima Jugoslavije izložbe i tako če upoznati naš narod sa životom Lu« žičkih Srba. Dosad su u Lužici od Slo« vena radila samo dva umetnika i to (-eh br. Kuba i Jugosloven br. Ante Trstenjak. Bratu Savi Popoviču žeii« mo kod njegovog idealnog rada naj«
večih uspeha.	V. B.
*
Uspomena na dr. M.Tyrša
Odbor Čehoslovačke Obee Sokol« ske zaključio je na svojoj sedniei od
ll.i	12. maja t. g., ila se počevši s ovom godinom 1929, ne bi napose spo« minjalo 8. augusta, t. j. godišnjicu tra« gične smrti Dr. M. Tyrša, nego da bi se uspomene na velika dela i život M. Tvrša koncentrirale u svim sokolskim društvima na dan njegovog rodenja, t. j. na dan 17. septembra.
U vezi s tim zaključkom upucen je praškim župama predlog sa strane predsedništva ČOS, da prirede na Ol« šanskom groblju spomen svečanost na Tvrša na njegov rodendan 17. septem« bra t. g.
Sokolstvo Velikog Praga.
Pog gornjim naslovom napisao je zam. staroste ČOS brat Fr. Mašek u »Sokolu« listu Praškog Sokola propa« gandistički članak, u kojem nastoji, da statističkim podaeima dokaže Sokol« stvu praških župa kakav bi morao biti njihov buduči zajednički rad, a da se broj sokolskih pripadnika s obzirom na broj stanovništva Velikog Praga a i pojedinih četvrti poveča. Kritički promatra dosadašnji rad i važnost to« ga rada svi ju praških župa za sve akcije Československe Obče Sokolske.
Na području Velikog Praga je u svemu 47 sokolskih društava u 40 če« tvrti; u 7 četvrti su po 2 društva. Tih 47 društava brojilo je L januara 1928 26.4)7 članova, 10.071 članieu, ukupno 36.488 članstva; 2991 naraštajca i 2/21 naraštajku, ukupno 14.613 deee; ukup« no sviju pripadnika 56.813, od kojih je bilo 36.929 muškog a 19.884 ženskog pola. Dolazi dakle na 100 osoba muš« kog samo 54 osoba ženskog pola; kod članstva što više na 100 članova samo 38 članica.
Iza toga nabraja četvrti pojedinih župa, a mi čemo nabrojiti samo Zupe i broj njihovih društava. — Župa Ba« r a k o v a ima 8 društava, župa J u n g« man nova ima 6 društava, župa P o d b e I o g o r s k a ima 14 društava, župa Praška ima 12 društava, župa S r e d n j o č e s k a ima 7 društava. U tih 5 župa osnovano je prvo društvo godine 1862, a poslednje g. 1923. Iza prevrata osnovano je 7 novih društava. Sokolsko društvo Prag II osnovano je večim delom od samih činovnika, koji su se iza prevrata iz Beča morali prc« seliti u Prag.
Razmer je u manjim četvrtima mnogo povoljniji nego u velikim. Po« prečno je 7*68% sokolskih pripadnika spram stanovništva Velikog Praga, ispod te mere su samo velike četvrti.
U sleilcčoj tabeli razvrstana su društva pojedinih gradskih četvrti po postocima članstva spram broja sta« novništva pojedinih četvrti.
1. Kr. Vvšehrad ....	34-40%
2. Malešiče .................... 2.3-10%
3. Jinonice ......................21"63%
4. Moti 1........................ 18-85%
5. Liboc ........................ 14"89%
6. Strašniee, Vaekov .	.	.	14"85%
7. Radliee ................... 14 70%
8. Illoubčtm .................... 14-59%
9. Troja ........................ 13-51%
10. Strešovice ................... 13"46%
11. Dcjviee, Podbaba . . .	13'38%
12. 1 lostivar................. 13*24 %
13	I lodkovičkv ....	12*30%
14. Prosek ....................... 12-20%
15. Krč........................... 11-65%
16. Podol ........................ 11-61%
17. Bobniče ....................... 1P39%
18. Sedlee........................ 10-90%
19. Vysočanv, N. Vysočany	10*71 %
20. Kobvlisy . . v. . . .	10*62%
21. Hradčany ..................... 10*62%
32. Kr. Vinohrady ....	7’05%
23. Košire......................... 9-74%
24. Karlin......................... 9-69%
25. Vokoviee«Veleslavin . .	9*24%
26. Michle ........................ 84)9%
27. Menši mesto.................... 8*25%
28. Zabčhlice ......	7*33%
29. Praha 1........................ 7'72%
30. Smiehov L...................... 7*45%
Smichov II. . . .	.	7'45%
31. Vršoviee .................. 7-31%
32. Kr. Vinohrady ....	7*05%
33. Ulubočepy ................. 6'86%
34. Bfevnov ................... 6"75%
Brevnov Maly ....	6*75%
35. Pražskv Sokol ....	6*73%
Nove Mesto..................... 6*73%
36. Llolešovice ................... 6*65%
37. Libcn ......................... 6*55%
38. Nusle ......................... 6-47%
Pankrac ...................... 6'47%
39. Bubeneč ....................... 6*18%
40. Žižkov......................... 4*78%
Vlastite vežbaonice iinaju 24 dru«
štva, t. j. 51*06%.
Iz sviju podataka zaključuje pisac, da če praške sokolske župc morati svojski prionuti uz posao, a da se sa« dašnje stanje popravi. Želi, da bi sc sve to popravilo do IX. svesokolskog sleta na kojem bi se pokazala požrt« vovnost i radna snaga Sokolstva Ve« likog Praga.
*
Najstariji sokolski vežbači, koje smo našli.
U 11. broju »Vestnika sokolskog« ČOS raspisalo je uredništvo lista upit« nu anketu, kojoj je bila svrha:
L Nači najstarijeg vežbača, koji redovno vežba.
11.	Nači vežbača, koji vežba naj« dulje bez prekida.
U anketi je uzelo učešča 32 nru« štva i 2 pojedinea, tako da je bilo pri« javljeno 72 brata, njih 40 u prvom ode« ljenju. L obzir uzete su samo prijave društava, jer to je bila samo anketa društava.
Uspeh ankete bio je sledeči:
L odeljenje. — Najstariji vežbači su brača:
1.	Dr. Ignac Stavči, lekar, Prostč« jov L, roden 20. jula 1851., star 78 go« dina.
2. Tomaž 1 krniva, gimn. profesor, Kromčri, roden 11. februara 1853, star 76 godina.
3. František Khyn, urar. Pisen, roden 2. oktobra 1855, star 74 godine.
II.	odeljenje. — Trojica brače, koja najduljc neprekidno vežbaju, su brača:
1. Alois V. Pragr, ravnatelj šte-dioniee, Kolin, roden 25. marta 1857, vežba od g. 1875, dakle 54 godine.
2. Mr. Karel Schiirer, tvorničar, Sokol praški, roden 11. septembra 1861, vežba od g. 1878, dakle 51. go« dinu.
3. Josip Kuliš, činovnik, Sokol praški, roden 25. septembra 1863, vež« ba od g. 1882, dakle 47 godina.
Osirn brata Kuliša vežbaju 47 go« dina još i brača Antoniu Ncubert, viši blagajnik, Sokol praški, roden 17. sep« tembra 1865, vežba od g. 1882 i Josip Gross, magaziner, Sokol praški, roden’
2.	septembra 1866, vežba od god. 1882.
U obzir nisu došla brača Dr. Ignac Stavči, pobednik prvog odeljenja, koji vežba od g. 1873, dakle 56 godina, a brat Karel Antonirti, činovnik, Užho« rod, roden 25. decembra 1863, koji vež« ba od g. 1881, dakle 48 godina, buduči pak oba brata iskazuju krači prek id telovežbe nije ih moguče vzeti u obzir.
Zanimljivi bi bili brojevi kad bi mi raspisali ovakav natečaj! Teško da bi se kod nas našli brojevi preko 20 godina redovnog vežbanja.
MA11MUD KONJHODŽIĆ (Ljubuškji):
Pogled u budučnost.
la.ko moramo vaspitanju svih ka« t.gorija naših pripadnika posvečivati podjednaku pažnju, ipak, ako se malo dublje zamislimo’, doči čemo brzo do zaključka i u veren ja da je naš nar a* štaj ona kategorija, o kojoj moramo najviše voditi računa1 u društvima. Razlozi za ovo jasni su i jednostavnl, jer naraštaj za par godina prelazi u članstvo, i prema 'tomu, kakav če biti i kako če biti vaspitan naraštaj, takva če izgledati i naša društva u najbližoj budučnosti. A dužni smo da se bri« nemo O' budučnosti uvek, a narooito sada, kad još nismo uspeli da sprovo« dimo naše osnovne zadatke u celosti, nego ih sprovodimo samo delomično. Jer uvek trebamo imati na umu činje« nieu, da od 12 milijuna našega naroda imamo u svojim redovima samo 70 hi« Ijada pripadnika. I sa ovim smo bro« jem možda najača organizeija u dr« žavi ali ne smemo ni pomisliti da bu« demo zadovoljni sa ovim stanjem stvari, jer je naš glavni osnovni zada« tak; vaspitati slav naš nanod. No sme« mo se zadovoljili ni činjenicom da stalno napredujemo, kako brojno tako
i u ostalim pravcima, nego uvek moira« mo istraždvati puteve i načine kako da prodiremo što dubl je u narodne mase, u srž naroda, vaspitno delujoči u svi« ma pravcima radi- dobra opštega, do« bra otadžbine i konačno dobra’ njih samih — pojediniaca.
U isto vreme, radeči ovaj posao, moramo uvek • razgledava tj suni sebe i biti načisto ša kakvim snagama ras« polažemo, i u koliko če t snage moči da- se upotrebe u stvaran I koristan rad. Dakle, posmatrajuči ono što je bilo juče, što postoji danas istovre« meno trebamo i moramo stalno upi« uiti poglede u budučnost što dalje, i brinuti se o njoj.
Va-spitanju naraštaja moramo po« svetiti najviše pažnje jer naraštaj trie« ba da bude tuj, koji če sokolsko misao znati da širi. Zato ga trebamo vaspt«
tati naročito tako, da iz njega stvori« mo još u ranoj mladosti pionire ideje. Vaspitati ga trebamo na stvarnim osnovama sa zdravim pogledima, pri« viknuti ga na sitan rad, bez boke i deklamacija.	>	)
Brojno naraštaj treba povečati, najmanj e podvostručiti, jur nas sadaš« nje stanje ni Izdaleka ne sme zadovo« ljiti. Kod ovakvoga stanja zar smemo bez brige i straha misliti o budučnosti.
Najpreča potreba i naša najhit« nija dužnost je: da istražimo načine, kako da privučemo svu narodnu omla« dinu u naše redove. Ako i priznamo da školska omladina u školi dobije vas« pitanje kakvo«takvo, moramo se od« mah upitati: šta biva sa 'trgovačkom i zanatlijskom omladinom? Ko če o njima, da se pobrine, jer su oni još uvik .prepušteni sami sebi. Sa social« nog, čovečanskog i svih drugih gledi« šta, dužnost nam nalaže, da se o njima britve mo.' Prepušteni sami sebi,- oni u ranoj mladosti ogreznu u neznanju, alkoholu i svim drugim poroči m a, i kakva če danas sutra iz njih da bude r.adna i privredna snaga naroda.
Naš sadašnji naraštaj, treba po« učiti i uputiti, da so oni sami pobrinu
o	tomu da svoje drugove iz škole, iz radioniee, iz trgovine dovedu u vež« baonicu. Stvoriti posebne naraštajske odseke za propagandu, koju treba vr« siti na školama, šegrtskim točajevima itd. IJ obzir bi tu došla zgodna preda« vanja, zajednički izleti, vežbe i drugo.
Naraštaj uvek treba da uzima naj« bolj i i najimteligentmji prednjak, pt« dagog koji če biti u stanju da razume mlade duše i da pridobije mlada srca. Prednjake isključivo tehničare«gimna» stičare, koji ne z na ju ili neče da vode računa o vaspitanju drugom, sem te« snoga, treba od naraštaja daleko
uda
Brinuti se o budučim naraštajima našeg naroda, o budučim našim dru« štvima i snagama. to je naša prva duž« nost. Zato pogled u budučnost!
sletska scena, koja alegorički predstav« lja staru legendu venčanja Wisle sa Baltikom. Učešča je uzelo oko .1(100 osoba u narodnim nošnjama, a ovu krasnu izvedbu gledalo je 50.000 naro« da sa največim zadovoljstvom. Posle toga bilo je palenje ognja največih di« menzija, što je takoder promatrano sa velikim zanimanjem.
U glavnem, isti program kao na prvi sletski dan ponovljen je i na dru« gi, 30. juna i treči, 1. jula uz veliko učešče naroda.
Slet je imao veliki moralni, a ka« ko sam informisan i materijalni uspeti. »
Mi smo svuda bili srdačno po« zdravljani od gradana. Sve poljske no« vine donosile su o sletu izveštaje u kojima su nas naročito pozdravljali, kao braču slovensku sa juga. Jedna grupa naših Sokola pravila je razne izlete. Po svršenim sokolskim sveča« nostima .otputovali smo 1. jula u večer ispračeni od mnoštva građana za Var« šavu.
JUGOSLOVENSKI SOKOLI U VARŠAVI.
Sa krasnim utiscima iz Poznanja, stigli smo u jutro 2. jula u Varšavu. Pošto nismo javili tačno vreme dolaska, to nam nije bio sprcmljen naročit do« ček več su nas dva Sokola odvela na nastambu u novi akademski dom: sa
10	spratova. Taj dan smo razgledavaJi Varšavu, a jedna naša delegacija po« setila je naše poslanstvo. Sutra dan,
3.	jula doputovali su i čehoslovački So« koli iz Poznanja, te smo u 12 sati za« jednički, sa zastavama i u sokolskim odorama otišli na grob Poljskog nc« znanog junaka. Glazba je odsvirala Poljsku himnu, a poljski Sokoli su po« lagali venae. Dve minute čutanja ... Polaze do groba Čehoslovački Sokoli i polažu venae sa trobojkom. Mirno. Glazba intonira Čehoslovačku himnu. U to odmah približuju se i naši Sokoli sa velikim vencem i državnorn troboj« kom na kojoj je pisalo: »Poljskom ne« znanom junaku, Jugoslovenski Sokol« ski Savez«. Još glazba nije odsvirala našu himnu, pred grob neznanog ju« naka dolazi naš starosta brat Gangl, koji je u ime Saveza Slovensko Sokoi« stvo održao dirljiv govor, u kojem je medu ostalim kazao, da su mnogi ov; neznani junači dali svoje živote za ostvarenje najviših ciljeva ... Kod po« laska na grob a i kod povratka, bili smo srdačno pozdravljam od naroda, koji nas je sa največom pažnjom svuda primao.
Istu večer, u dupko punim prosto« rijama »8 vaj carske doline« priredilo je Sokolsko društvo 11. iz Zagreba sve« čanu sokolsko akademiju o kojoj su se merodavni sokolski radniei izrazili najpovol jnije, a gledaoci su uzornc vežbače nagradili pljeskom i odobra« vanjem. Sutra«dan oni su otputovali za Zagreb, a mi ostali Sokoli odputovali smo na pokrajinski slet ČOS u Plzenj. Putovali smo prugom:	Lodz«Ravic«
Ostrow (Poljska); Breslau«Glatz«Mi« telwalde (Nemačka); i preko Ку.чрсгка
i Praga stigli smo posle 24 satne vož« nje brzim vlakom u Plzenj 4. jula na večer.
Kroz Poljsku putovali smo u noči. U jutro, kada su sunčane zrake pro« bijale kroz prozore vagona, stigli smo u Breslau lep nemački grad, koji se Iz vlaka vrlo dobro vidi, jer leži na bre« žuljku. Daljnji naš put kroz Nemačku je veoma zanimljiv. Brdovit, sa boro« vim i jelovim šumatna, sa čistim i zdra« vim zrakom. Ovaj proputovani deo Nemačkc možemo usporediti sa našim gorskim kotarom — tamo oko Delnica. Čehoslovački proputovani teritorij Je u glavnem ravnica sa dobro obradenlm poljima, večinom posijana šečernom repom. Kao što je kod nas najviše si« jan kukuruz, tako je u Poljskoj krum« pir, a u Čehoslovačkoj šečerna repa. Kukuruza nema ni za lek. Pšenice, raži i ječma ima posijanog prilično, ali klas je još uvek zelen — nije sazreo, dok je kod nas več žito pokošeno i požeto.
U Prag smo stigli u 4 sata posle podne. Nekoji su Sokoli ostali jedan dan da ga razgledaju, a drugi deo pro« sledio je put posle jednog sata zadrža« vanja za Plzenj. Sa istim vlakom pu« tovali su i bugarski Junači. Na svlma stanicama dočekivani smo od čehoslo« vačkih Sokola. Največ/ ' najsrdačniji doček za celo vreme ovog našeg puta, bio je u — Plzenju. Prostrani peron velike staniee bio je pun Sokola koji su došli da nas pozdrave. Pozdravi, rukovanja, govori i Na zdar! Zdravo! trajalo je deset minuta. Kada smo stu« pili u grad — iako je kiša u največoj
meri padala — na hiljade naroda do« čekalo nas je sa burnim: Na zdar! Sve ulice do konačišta bile su dupkom pu« ne naroda i oduševljenju nije bilo kraja. Istu večer došlo je iz Subotice 15 Sokola. D PJzenj je došao i br. Paun« kovič zamenik staroste JSS. ’	'
Posle odmora, otišli smo na zajeti« ničku večeru, koju je priredila: Čeho« slovačko«Jugoslovenska liga. Cela večer je prošla u manifestovanju Čeho« slovačko=jugoslovenskog bratstva. Sta« rosta Plzenj ske župe pozdravio je ju« goslovenske Sokole i ceo jugoslovenski narod »koji je znao da se bori za svoju samostalnu državu«.
Na to nas je pozdravio predsed« nik Čehoslovačko«jugosIovenske lige toplim i iskrenim govorom. Otpozdravm je starosta brat Gangl. »Kada smo sc odlučili da učestvujemo na sokolskim sletovima u Poznanju i Plzenju znali smo, da idemo u naše bratske države u kojima čemo se osečati kao u svomc domu.« »Našu ideju slovenskog brat« stva mi Sokoli sa slovenskog juga ne« čemo nikada i ni za što napustiti —• dok živimo.« Do duboko u noč ostali srno uz veliko raspoloženje sa člano« vima Čeh.«jug. lige tu večer, koja če svima nama ostati u najlepšoj uspo« meni.
Sutra dan — 5. jula počele su so« kolske svečanosti.
(Nas-taviče se.)
Širite Sokolski Glasnik
vera
„Allerlei vom Ausland“
V 25. številki letošnje »Deutsche Turn*Zeitung« poroča Dr. K. Ga.seh poti »Allerlei vom Ausland« tudi tole o COS:	.
»Francoski uniji blizu (namreč po številu) je češka »meščanska« teio* vadna zveza Sokol (poleg te obstojata še delavska in komunistična zveza), ki pa francosko unijo daleč prekaša po razvitem telovadnem sistemu. Le*tega so Cehi svojčus stvorili po Jahnovem, cenijo pa zunanjosti še bolj kot mi Nemci. Julija t. 1. se bo vršil piroslull sokolski zlet prvič izven Prage, mam* reč v Plznu. Že pri poslednjem zletu 1. 1926. so se morali Sokoli odreči kras* n. mu zletišču na visokoležečem Bel* vederu in so si morali izbrati oddaljt* nejši prostor, katerega ureditev je 7,a htevala veliko izdatke. Na njem je bilo prostora za 13.000 telovadcev, medtem ko nudi plzensko zUtišče pro* štora jedva za 5000 telovadcev in na* mesto za 100.000, le za 30.000 gledal* o;'v. Glavni zletni dnevi so od 5. do 7. Vil Svetujem našim vodnikom, da si sokolski zlet ogledajo. Od /leta v Pragi 1. 1912. smo st;, za naš zlet v Lip* ski m mnogo naučili. Med drugim smo opustili slavnostno dvorano in opre* mili velik, enoten prostor namesto številnih majhnih tekmovališč. Omembe vredno j-, da so se za Plzen priglasili tudi Rusi, kar je politično vendar pr«* cej nerazumljivo«
G. Gaschu svetujemo, da se v bo* dooe o razmerah in o organizaciji v nenemških zvezah vsaj malo pouči, da bo znal ločiti vsesokolske zlete od pokrajinskih, kakršen je bil vprav le* tosnji zlet v IPlznu. Čc bo toi storil, si bo lahko prihranil škodoželje nasled* njčga stavka, iz katerega diha očitno zadovoljstvo nad »nazadovanjem« So* kolov, saj so se morali v Plznu zado* voliti z zletiščem za borih 5000 telo* vadcev, medtem ko so v Pragi še imeii zletišče za 13.000 mož.
Zakaj so v Plzna bili tudi bratje Kusi dr. Gaseh bržčas ne bi razumel, čeprav bi mu to pojasnili. Čudno kaj, da se danes še dobi organizacija ki pozna tudi druge nagibe za svoje ra v* nanje kakor pa politično koristolov* stvo.
Lepo j., da se Neme. zanimajo za dogodke za. mejami, potrudijo pa se naj, cla bodo informacije, ki jih da* jejo svojim bralcem, vsaj resnične. V »poročilu« g. Gascha sicer ni zlobe, pač pa kopica neodpustljive neved* nosti.	T.	S.
Slet Orlova u Pragu.
USPEH SLOVENAČKIH ORLOVA NA MEĐUDRŽAVNOJ UTAKMICI U PRAGU, PRILIKOM ORLOVSKIH SVETOVACLAVSKIH PROSLAVA I SLETA.
Telov.žbačko takmičenje katolič* kog medudrižavnoig savez i vežbača po* čelo je 4. jula u 8 sati ujutro te se je vršilo koti velike vručine. Kod telo* vežbačkog takmičenja učestvovala su 6 naroda. Takmili su se na preči ru* čama, konju, krugovima te u prostim vežbama, skoku u visinu i daljinu te trčanju na 100 m. Uspeh u tak m Le, je sledeči:	1. Jugoslavija (slovenačkl
Orao), 2. Francuska, 3. Čchoslovačka (čehoslovački Orao), 4. Nemačka (ne» mačka »Jugendscha.ft«), 5. Čeh osi o* vačka (nemačko telovežbačko dru* štvo iz Češke), 6. Belgija. Pojedinci
1. Kermavner, ko ji je od mogučih 220 tačaka postigao 20.V35, 2. Ulaga, (oho* jica slovenački Orlovi), 3. Tichy (Če* hoslovačka) 4. Rsser (Nemačka). U ženskim takmičt njima je: 1. Amerika,
2. Jugoslavija, 3. 'Čehoslovačka. Kod pojedinki je: I. Američanka, 2. Čeho* Slovakinja, 3. Jugoslovenka. i to Preg* Ijeva. Postigla je 96'5 tačaka.
Vrstu slovenačkog Orla sastav* Ijali su; Vo’čini, Kermavner, Varšek, Tomšič, veda vrste bio je Hvale, Tri* ler, Železnik, Ulaga i Jezeršek.
СГГИ
Sok
ошатвпл
„Nove Ei
zagrebačke
i«
vrope
Zagrebačka' sokolska župa prire* duje u mesecu oktobru proslavil de* setogodišnjice bpstanka . jugosloven* skog Sokolstva. Tom prigodom izdace redakcija »Nove Evrope« svečani broj sa naslovnom stranom našeg velikog umetnika Meštroviča, a sadržinom od ponajboljih sokolskih pisaca: Dra. ha* ze Popoviča, Dra. 1 luge Werka, Dra. Srdana Budisavljcviča, Dra. Viktora Murnika, Engelberta Gangla, Dr. P. Pestotnika, Dušana Bogunoviča, Arne Brozoviča, Dra. Vojislava Besaroviča, Dra. Pavla Frdlicha, Dra. Mirka Buića, Viktora Manekina itd., a sa člancima koji su pisani potpunom stvarnošču i dubokim poznavanjem predmeta ko* jeg raspravljaju, tako da če to biti je* dan stvaran pregled rada i života Ju* goslovenskog Sokolstva u ovo deset godina postanka i života. Da bi i širi slojevi Sokolstva mogli doči do ovoga broja, to je odredena i veča naklada, pa se svatko tko misli da nabavi ovaj broj, a vredno je da se s njime upozna naše Sokolstvo, obrati narudžbom iz* ravno župi: Sokolska župa — Zagreb — Bogovičeva ul. br. 7. Za narudžbu neka pošalje po mogučnosti unapreil Din 16.
•
Spomenica Šibenskog Sokola
1899.-1929.
U 14. broju »Sokolskog Glasnika« osvanula je kritika o ovoj spomenici. Sa tom kritikom, ja se u šuštim slažem, no ipak moram da istaknem, kako u istorijskom delu spomenice ima nekih nedostataka.
Istorijski deo protkan je prazninama, koje su morale da budu ispu* njene značajnim stvakama pa upravo jer su značajne, nije ih se smelo mi* moiči.
Je li pisac spomenice te značajne momente hotimice izostavio ili možda nije imao vremena, da ih proveri to prepuštam samome piscu. S druge strane možda je pisac mimoišao te značajne momente iz ncupučcnostl a šilom prilika prihvatio poverenu mu zadaču te napinjanjem svoje volje i mara, prorešetao onako istorijat 30 godišnjeg rada društva. No neka mi pisac dozvoli jednu opčenitu primed* bu. Kad se naime izriču [pohvale po* jedincima u vezi sa istorijatom dru* štva, treba onda biti jako oprezati. Ne smiju se izostaviti ili mimoiči članovi, koji pohvale zaslužuju a dabome ni precenjivati oni članovi, 'k*ji to ne zaslužuju. Takvim se greškama stva* ra »rdava krv«.
Montane omogučen naraštaju ovaj vi^ soki simbol velikih sokolskih ideala...« Znadc se, kako je brat Montana ne samo omogučio- naraštaju da douc Uo zastave, nego je naprosto iz vlastitih sredstava darovao sve ono, što je bilo potrebno, za vezenje zastave. To je zapadalo brata Montano lepih novaca. Brat Rakamarič je besplatno izradio načrt zastave, dok je gda. Rendič rad za vezenje ovc zastave izvršila bes* platno.
Neka ovc moje primedhc budu dodatkom spomenici, a time če biti ispunjenc praznine istorijata šiben skog društva.	Savremenik.
■ *
Spomenica Srem. Karlo-vačkog Sokola.
Ovu sipomenicu, u kojoj je izne* sena istorija ipredratiVog srpskog So* kolstva, a koja je usko vazana s isto* rijom Srem. Karlo vačkog Sokola, naj* topli je prepoiučamo svim bratskimi sokblskim dnuštvima rza sokolska knjižnice i ičitaonice. Ocena knjige izašla je u četrnaestom broju »Sok.. Glasnika«. Cena je pojedinom pri* merku Din 5‘50, a kad se naruči 10 primeraka, onda j.i cena jednom ,pri* merku Din 5, t. j. poštarimu plača društvo. Novac za knjižicu može se sla ti i na iček. lačun Pošt. štedioniee br. 53 377. (Sokolsko društvo Srem. Karlovci).
Ц
E
U nizu slika što rese spomenicu, po mom skromnmn -mišljenju, moraie su biti umetnute slike brata Ive Pr o tege i sestre Nevenke Markovič. — Brat Protega je punih šest godina bio načelnikom društva. Njega se tek spominje akoprem se znadc, kako je u najkritičnijim časovima 'vukao sve muške kategorije i to par godina uza-stopce, dan za danom od 2'A iza po* dne do 11 sati u noči. Za njegovog načelnikovanja, 'šibensko društvo je po prvi put istupilo na natecanja u Splitu godine 1927. Pri tim natecanji* ma društvo se je lepo afirmiralo do* bivši prvo i drugo mesto kod natecanja pojedinaca, a drugo mesto kod natecanja odeljenja. Dok sc o bratu Protegi onako kronološki piše dotle Se bratu Žluvi pevaju hvalospjevi. Po* znato je, kako je brat Žluva u naj* kritičnijim momentima napustio dru* štvo te iza punih 'pet igodina nije >u društvo stupio.
Sestra Nevenka Markovič bila je prva vežbačica u društvu i osnovate--Ijica ženskog članstva,ibuduči šibensko društvo nije imalo ženskog članstva sve do 1922. godine. Od godine 1923. do 1929., bila je načelnica ilruštva, a 1925. postala je župskom načelnicom, što je još i danas. O ovoj požrtvovnoj sestri spominje se jedino, kako je izabrana načelnicom, dok sc sestri Žluva izriču pohvale, premila ne spa* da u istorijat društva, jer deluje tek ectiri meseca u društvu. Sestru Tonku Cvitkovič sc uopšte i ne spominje premila se znade, koliko se je ona žrtvovala za društvo i za naraštajke Ako su slike spomenutih bile izostav* Ijene radi uštednje prostora, onda bi sc morale ispustiti neke druge slike, koje su zaista bile nepotrebne.
Fali takoder još jedan važan momc* nat, a taj je, kako je 1918. godine, odmah nakon sloma monarhije^ na glavnoj izvanrednoj skupštini a na predlog brata Marka Stojiča, prome* njeno ime društva od ihrvatskoga na iugoslovensko. Taj je predlog bio pri* hvačen jednoglasno, a tim činom Si* bonsko je društvo, kao prvo društvo poprimilo oznaku kontinuiteta starog hrvatskog Sokola osnovanog godine 1899. i time dokazalo, kako niko drugi nije pozvan, da to pravo danas svo* iata. •— Na strani 18., piscu se pot* k rala jedna greška i netačnost, a koja se odnosi na gdu. Rendič. Ona nije svoj rad na vezenju društvene zasta* ve poklonila društvu, več je naprotiv istina, tla je za rad 'bila naplačena sa iznosom od Din 5000 te prema tome nije ni bila imenovana začasnom čla* nicom. — Na strani 22., pisac se ne* jasno izražava kad veli: »ovilje treba naročiti) istaknuti svetao primer, što je zaslugom brata starešine Ljubomira
ŽUPA UŽICE
JEDNA DESETOOODIŠNJICA.
Deset godina sokolskog rada na vršuje načelnica, tajnik, knjižničar so• kolske župe i društva u Užicu, sestra Mica Grbičeva.
Pozna jeti' li tu skromnu, dobru i radnu sestru SokolieuV
Ako je ne poznajete, uzalud bi ste je tražili na korzu, bioskopu iii kojoj zabavi današnje omladine. Nju možete nači samo u Sokolani pri radu.
— Nakon fr. januara 1929... »hr
\atska Straža«, Zagreb, god. L, broj 22, strana 2.: »■.. Možda u Hrv. So; kolu ima ljudi, koji misle, ila se i Hrv. Sokoli poput Jugoslovenskih morajo ugledati u češke Sokole, i da se po nji* hovu ugledu moraju držati one: Tko je Soko, taj nije katolik . . .« 'Po je pri* log hrvatskih Orlova k verskoj trpetji* v osti...
— Slovenska uzajamnost. O tom
predmetu raspravljaju »Ruch Slaw!an* ski« u Lavovu i »Slavjanski Glas« u Sofiji. Ovde i tamo kaže se, da u pr* vom redu političke prilike sprečavaju sporazumevanje i zbliženje medu Slo* venima. Sokolstvo najviše radi na slo* venskoj uzajamnosti i to pozitivno.
— »Slavonic; Review« ilonosi ras* pravu J. Petroviča o odnosima Вугопа do južnih Slovenia. '
Vlad. M. Petkovič piše u pra* skoj »Slavischc Kundschau« o odkrie'u i o značenju sricdnjevekovne srpske umetnosti.
— Dr. Arhibald Reiss, po rodu Švajcarac, a sadil naš gradanin, jedan od najodličnijih prij,atelja našeg naro* da, umro je 8. o. m. nenadane smrti u svojoj vili »Dobilo .polje« u Beogradu. Rodio sc 8. jula. 1876. god. u Lausam.
— Sokoisko. društvo Celje prire* ililo je u zadnji- vreme akademije u Laškom, Rimskim toplicama, na Do> brni i u Rogaškdj Slatini. Sve akademi* je uspele su odlično.
— Naraštaj bratskog društva Skoplje prirediouje po teritoriju župe-Skoplje propagandno, putovanje za h. naš svesokolski - zlet. Putovanje vodio je načelnik brat. Dragotin Kubičok.
— Sokolske čete župe Mostar prt rediče 4. septembra svoj slet sa utak* micama u Biogradu kod Ncvesinja. Ovc čete sprema-ju sc da sve istupe bu iluče godine na II. našem vsesokolskom slctu sa naročitim vežbama.
— Strašna bolest tuberkuloze. U našoj zemlji ima 250.000 bolesnika na tuberkulozi. Smrtnih slučajeva radi ovc bolesti ima godišnje 80.000. Strašni brojevi! Sokolski vaspitni rad može da zaustavi ovu katastrofu.
— Brat dr. Jindrich Maly, otac načelnice ČOS sestre Milade Male, umro je 20. jula o. g. u Pragu u 88. godini svog živpta. Bio jc član Sokola Praškog (matica). Po zvanju savetnik gradskog magistrata u Pragu mnogo i vrlo uspešno radio je u odboru Narod* nog Savcta i u Matici Sokolskoj.
Nameštenje dobivaju.
Učitelj telovežbe. Sokolsko dru* štvo I. u Zagrebu (Bogovičeva ul. br. 7) odlučilo je da za svoje društvene potrebe namesti naročitog učitelja rep lovežbe, čija bi bila dužnost da u društvu rukovodi sa sveukupnom telovež* bom, a naročito sa dečjim i naraštaj* skim kategorijama. Svi koji kane do* tično mesto postiči .neka uprave svoje pismene ponude uz naznaku plače i tehničkog osposobljen ja na upravni odbor društva. Pobliže upute o samom nameštenju s osobitim obzirom n». društvene potrebe i nastup nameštenja daje društveni tajnik.
GRAMOFONSKE PLOČE!
Uz ploče s glazbom za proste vežbe članova i članica za II. jugoslo* venski svesokolski slet u Beogradu go* dine 1930. (Din, 60) ima JSS na raspo=> laganju i ploči; sa sok/olskom korač« nicom.
(Poručite jedno i drugo, jer oboje se treba u svakoj vežbaonici.
Ali ako vam je potrebno, da vi* dite dobro ureden župski katastar, obratife se sestri Mici; ako vas zanima sredena i odlično iskoriščena javna so* kolska knjižnica (oko 600 knjiga i 9000 pozajmiea u godini), ili dobra adminl* stracija u društvu i župi potražte
sestru Grbičcvu, to je njeno delo. Možda bi ste rado znali ko vežba sa članicama, r.araštajem, dccom, ko sa* stavlja divne ritmičke л'ežbe, obučava, prati na klaviru kad zatreba, ili ko kroji i šijc sirotoj deci haljinice i pa* tiee, ili daje sve potrebno, kazače vam da to čini sestra načelnica Mica. Ko perc prozore, briše, riba i kreči Soko* lanu kad zatreba — opet sestra Mica. (Pričali su mi, da je prošle godine ko* pala, razvozila u kolieaina zemlju i ravnjala vežbalište za župski slet na* poredo sa 2—3 člana čitava 2 meseca po največoj žezi; njih troje je preko palo 7000 kolica zemlje).
Ako jc ne bi slučajno našli u Sokolani, nači čete je sigurno kod njene kuče za šivačom mašinom, gde šije ili krpi sve što je potrebno jednoj po= rodici od 8 članova ili kojem siromaš noin Sokoliču.
Još mnogo hi se dalo napisati o radu i požrtvovnosti sestre Mice tir bičeve, koja je dobar duh Užičke So* kolane, ali iznosimo samo ovoiiko radi primera, koliko vredi za Sokolstvo jedna takva sestra — danas — kaila ilruštva propadaju zbog nerada i ne* umešnosti društvenih funkcionera.
Sada je sestra Mica na »odmoru« u Ribnici na mirisnom Zlatiboru, gde njena majka drži let nju rcstauraciju. Tamo je možete nači od ranog jutra do mrkne noči u radu u gostioničkoj kujni naporedo sa isto tako plemeni* tom i vrednom majkom. A ovamo je čeka opet Sokolana.
Mila naša sestro Mico, oprosti što te uznemirujemo, ali je to potrebno radi nas drugih, da se učimo raditi za opšte dobro. Želimo i Tebi i sebi puno ovakvih desetogodišnjica na ponos i korist celog Sokolstva.
ŽUPA KRANJ
NAS STAROSTA BRAT FR. DOLENC ST.
(Ob njegovi 601etnici.)
1 i>Naš človek! — Kdo je, kje je, kakšen je V — Naša duša je posoda vrlin in kreposti, ki se natekajo vanjo ist idejnega vrelca Sokolske misli in jo napolnjujejo do brezdanjosti in do pravišine.«
Te besede br. Gangla mi prihajajo na misel v času, ko so se zbrali bratje in sestre, da se skromno oddolže vsej veliki ljubezni, ki jo siplje naš tirat starosta iz svoje bogate duše med nas.
Naš človek!
Njegova duša je polna tistih naj* lepših vrlin in kreposti, ki odlično ili čijo pravega Sokola.
V svojo dušo je zajel iz idejnega vrelca Sokolske misli najlepšo vrlino Sokolstva — pravo i s t i n i t «> b r a t s t v o. Bratstvo, ki ne pozna ne naslovov ne bogastva, bratstvo, ki pozna le brata, ki spoštuje le človeka, delavnega, polnega , požrtvovanja zn sveto Sokolsko idejo.
V svojo dušo jc zajel ta ideal pravega sokolskega bratstva, ga vzgo*
jil v sebi do pravišine in ga sedaj sip*
I j e med svoje brate in sestre s polno roko. To njegovo bratstvo je ona sila, ki je že premnogokrat zatrla vsa kvar* na zelišča nesloge v naši domači so* kolski družini. Njegovo globoko brat* stvo je tista trdna vez, ki nas druži v to veliko družino, da se res čutimo pravi bratje in sestre.
A iz njegove duše sc razliva med nas še drug krepilni vrelec druge ideal* ne vrline, ki je med našim članstvom, zlasti še med našo mladino, žal, prav redka. To je njegov čut dolžnosti, čut prave, idealne sokolske discipline.
Čut dolžnosti in discipline je ona
gonilna sila njegove osebnosti, ki ga \zlic njegovemu ogromnemu pokllcnc* mu delu ne ovira, da ne bi točno izvr* Seval svojih sokolskih dolžnosti. Ved* no in povsod na vseh naših zletih, pri vseh sejah in drugem sokolskem delu, povsod jc prvi med prvimi na svojem mestu, idealno se zavedajoč svojega Sokolstva, svoje sokolske discipline.
In ta čut dolžnosti, čut prave, ide* alne sokolske discipline vliva s tem svojim zgledom in vrhu tega s svojo bratsko besedo med nas vsepovsod, utrjujoč tako vezi, ki nas vežejo, uni* čujoč vedno in povsod zle kali nedisei* pline, ki groze uničiti bratske vezi med organi našega Sokolstva.
To sta dve njegovi vrlini pravega Sokola, ki je jima pridružil še svojo poznano darežljivost, o kateri mnogo* krat lahko rečemo, da ne ve levica, kar daje desnica. O tej njegovi dobri roki bi lahko govorila mnogotera sokolska društva, najbolj pa njegovi miljene; — naša sokolska mladina.
Vem, da mu ob njegovi skromno* sti poudarjanje vsega tega ne bo všeč, a zdi se mi nujno potrebno. Zdi se mi potrebno, da vidi vse članstvo m posebno še naša mladina njegov jasni zgled, da napolni ob njem tudi svoje duše s pravim sokolskim bratstvom, z globokim čutom dolžnosti in prave ne* omajne, žrtvovanja polne sokolske discipline.
Tebi, dragi naš brat starosta, želi* mo, da nam še mnogo let svetiš s svo* jim svetlim zgledom. Bratom in se* strani pa kličemo: Posnemajte ga, poj* dite za njim!
ŽUPA OSIJEK
PROSLAVA 20GODISNJICE STA* ROSTOVAN.IA BRATA DRA. BO* ’^IDARA KATUŠIĆA U DONJ. MI* HOLJCU.
26. maja 1929 održalo se u Donj. Miholjcu okružno sokolsko natecanjc župe Strossmaverove spojeno sa sokol* skom javnom vežbom i akademijom. Bratska sokolska društva, koja spadaju u župsko okružje odazvala su se ovim priredbama sokolskog društva u Donj. Miholjcu u velikom broju, a osim toga je tima priredbama prisustvovao i »c* dan odred naše narodne vojske iz Osi* jeka, koji je na javnoj vežbi sa mnogo uspeha nastupio, o čemu smo opširno
pisali več u 15. broju »Sokolsk0^.^1!.1*^ nika«. Sokolsko društvo u	Ml'
holjcu je ovoip prilikom proslavilo i
20godišnjicu starostovanja fv0= l‘rus štvenog starešine br. dr. Božidara Ka* tušiča. 25. maja 1929 u 9 sati u večer uputila se svečana sokolska povorka praecnaosječkomvojnom muzikome‘0 kliče društvepog starešine brata Ur. Božidara Katušica. Tu je svečara u ime sokolskog društva donjo^miho* ljačkog pozdravio društveni podstare* šina br. Dr. Ivan Frančič, oertavši sve* čarove vrlina i sokolsku stalnost i ne* pokolebivost wn2lašiv§i naročito na svečar nije nikftđk. 9 u ^asovima
po Nj. Vel. Kralju srcbrcnom kolaj* n o m za gradanske zasluge. Od Rodine 1901. je neprekidno elan Sokola u Donj. Miholjeu, a od početka Rodine 1909. starešina. Prihodom proslave nje* gove 20godišnjice starostovanja odii* kovalo ga je starešinstvo Jugosloven* skog Sokolskog Saveza diplomom »Kralja Matijaša«. —• Kadi svoje ispravnosti i čestitosti uživa br. Dr. Božidar Katušie u svima slojevnna gradanstva donjo*miholjačkog, kao i u okolini velike simpatije i poverenje.
26.	maja t. g. nakon dovršenog sokolskog nateeanja proSlo je sve sa-kupljeno Sokolstvo pračeno vojnom muzikom kroz važnije ulice mesta, a po toni se svrstalo na trgu Kralja lye* tra i. Sa postavljene tribine pozdravio je sve ueesnike ove sokolske slave mesni načelnik Andrija 1 labazin, a za* tim je o jugoslovenskom Sokolstvu, njegovim zadaeama i eiljevima, kao i
0 sokolskoj ideologiji na sveopšte odo* bravanje govOrio podstarešina Dr. Ivan Prančič. Zanosnim govorom pako predao je deneral brat Nikolič svečarn br. Dr. Božidaru Katušiču diplomu »Kralja Matijaša«.
li večer na svečanoj sokolskoj akademiji govorio je o sokolskoj misli prosvetar brat Dragutin Bogojevič. Ovim priredbama i načinom njihove solidne i decentne izvedbe polučilo je sokolsko društvo u Donj. Miholjeu nove uspehe u svetoj sokolskoj borb), a redovi se društva svakim danom po* večavaju. l a činjenica mora da ratluje svakog iskrenog i čestitog sina ove zemlje, kad se znade, da mesto Donji Miholjac leži baš na graniei i da je notrebno, da u ovom mestu napreduje
1 razvija se nacionalna svest.
Naglasiti je naročito potrebno, da su kod ove sokolske slave sudelovali skoro svi državni i samoupravni či* novnici sreza donjo*mihol jačkog, a sreskom načelniku g. Milanu Konako* viću, k o j i je sokolskom društvu donjo* miholjačkom ,u priredbi ove sokolske slave u svakom pravcu išao iskreno ususret izriče sokolsko društvo pot* puno priznanje.
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
SLET I. OKRU/JA SOK. ŽUPE »RIJEKA« U OMIŠLJU NA OTOKU KRKU.
Omišalj, mestance postavljeno na najlepše i najvidnije mesto u našem Kvarneru, bilo je nekad zabačeno, valjda namerno. Danas u slobodi Iz« laze na vidik njegove krasote i vred* nosti, pa danomice rastu oko njega u ubavim klancima prekrasne vile, te iz* gleda, da če za kratko vreme nastati oko njega panorama kakvoj če biti teško nači premca. Guste šumice punc su skautskih i sokolskih šatora i samo mesto u letno doba živi naroči* tim životom punim mladosti i lepote.
Na- najvidnijem i najlepšem me* stu je »Tabor beogradskih Sokoliča«, koji taboruje ovde več mesec dana pod vodstvom starešine sokolskog društva »Matice« iz Beograda, brata profesora Lukiča. Od velike vrednosti bilo je za naš naraštaj, da su videl: te proučili način života i rada u ovom taboru i trebalo bi da se u ovo dru* št v o ugledaju sva naša društva ili još bolje župe.
Na samo mesto Omišalj navalili su zvani i nezvani da ga privuku u svoje kolo i to mnogo smeta mirnom i sistematskom razvoju i ugledu me» sta. Narod inače jugoslovenskih po* gleda počeo je dobivati razne propa* gatore. Osnovan je »llrvatski Sokol« i »Orao«.
Istina je, medutim izbila na povr* šinu u nedelju 4. augusta prilikom sleta prvog okružja sokolske župe Ki*
'jeka. Videlo se da »istina pobeduje« i da je sve,, protivničko naprezanje samo ku.la od karata, koja nema nt temelja ni veze.
Sokolsko društvo u Omišlju pr!* redilo je u subotu akademiju, a u nedelju pre podne održano je natecanje I- okružja župe u plivanju, veslanju i prostim vežbama, a posle podne odr*
Žana je povorka i javna vežba, te u veče narodna veselica.
Akademiju održalo je ' sokolsko društvo »Matica« iz Beograda, koje taboruje u Omišlju. Prisutne je po* zdravio brat starešina prof. LukiC istaknuvši, da je beogradskim Soko* lima ovo več jedanaesto logorovanjc, ali i najlepše dosad. Sve kategorije izvele su svoje tačke sa največom preciznošču. Sokolski rad beograd* skih Sokola ostavio je dubok utisak kod ovdašnjih meštana i Omišljanl «e mogu da zaborave bratsku saradnju •beogradskog Sokola. Za uspomenu na njihovo taborovanje predao je na akademiji brat Turato beogradskim Sokolima krasnu sliku Omišlja na ko* joj se vidi ceo »Tabor Sokoliča« i nji* hov život u njemu. Slika ima za beo*
,^raske Sokole neobično veliku vred* n o st.
%	U nedelju ujutro prevezao je na
"sčvojOj motornoj jedrenjači »Radnik«
-brat Nikola Kuzmanič oko 60. nate* catelja iz Sušaka u Omišalj. U 9 sati počelo; je natecanje u plivanju na ■".m ‘i 100 m te prostim vežbama. U plivanju istakao se naraštajq.c Zlatko Matkovič, član R. Heizelmajer, člani* ca Ivka Biondič i naraštajka Danica
Zivkovič, te narastajac Milan Stoja* novič, Beograd »Matica«. Kao najbo* lji u veslanju sokolsko društvo Omišalj i Sušak. — U prostim vežbama i sa puškama muški naraštaj sokolskog društva Sušak i Trsat odlikovao se izvežbanošču i disciplinom te velikim brojem natecatelja, pa su u toj grani sokolskog rada odneli lovorike. Po bednicima biče razdeljene diplome i priznanice.
Posle podne počeli su sti/.avati parobrodi sa Sokolima. Sad se poka* zala ogromna snaga jugoslovenske so* kolske misli. lako su bile u Sušaku pridedene toga dana medunarotirie utakmice u plivanju, koje su privla* čive radi svog velikog značaja, bilo je učesnika na našim brodovima toliko da ih brodovi nisu mogli sve ni prt* miti. Ogromna povorka svrstala se na obali i krenula sa dve muzike u mc= sto. Mase sveta pozdravljale su svoje Sokole. 1 oni što su nas juče popreko gledali danas su nas oduševljeno po* zdravljali.
Posle povorke održana je -javna vežba, koja je bila neobično dobro posečena. Pored domačih Sokola iz* veli su nekoje tačke i beogradski So* koli, kojima su priredene spontane ovacije. Šteta je, da je vežbalište bilo maleno, pa je broj vežbača svili ka* tegorija morao biti smanjen. Tako jc od muškog naraštaja otpalo 60 vež* bača. Sve tačke su izvedene na pot* puno zadovoljstvo i strogog kritičnog oka. — Javnu vežbu zaključio je brat Turato snažnim govorom. Istakao je snagu sokolskog rada, koji ne pozna razlika plemenskih, verskih i razred* nih. Narodno i državno jedinstvo je Sokolu največa svetinja.	Lj.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO.
Največje mesto otoka Krka je Aleksandrovo, ki 'šteje nad 3000 pre* bivalcev, večinoma vinogradnikov in mornarjev. Mesto leži na vzhodni strani velikega zaliva in ima eno naj* lepših kopališč na vsej naši pomorski obali. Prebivalci so zelo marljivi, inte* ligentni, vesele narave, dostopni. Slo* venci se počutijo med njimi prav ka* kor med svojimi. Odlikuje jih velika ljubezen in ponos do naše domovine. Kakor znano, imamo se zahvaliti njim samim, da so oteli naši državi iepi otok Krk, ker so se Iz orožjem v roki uprli zasedbi po Italijanih in bili sami oster boj, ter s svojim nastopom pri* silili okupacijske čete k umiku.
Središče vsega nacionalnega in za* vednega gibanja je pa dobro delujoče Sokolsko društvo, katero je bilo usta* novljcno leta 1910. Iz tega društva sc je širila in jačala nacionalna zavednost in leta 1918. so bili pripravljeni za naj* večji dogodek naše zgodovine. Vsled tega so bili tudi vedno v nasprotju z mestom Krk, katerega prebivalci so nacionalno bolj mlačni in je tuja pro* paganda žela uspehov. Vsled tega je optiralo za Italijo po prevratu mnogo meščanov Krka in imajo v tem mestu sedaj — otroci poitalijančenih starsev — italijansko šolo, katero čuva itali* janski konzulat. . . /
teškim za sokolsku ideologiju, skretao ni levo, a ni desno, nego jc uvek mu* ževno kao oduševljcni i pravi Soko koracao napred dosledan sokolskoj nauči, uvercn da če zdrava sokolska ideologija pobediti i doneti svome na* rodu one koristi za koje sc jugosloven* sko Sokolstvo taktično i bori. Iza toga je u ime župe Strossmayerove svečara pozdravio deneral brat Nikolič i kon* statirao svečarove uspehe na polju sokolskog rada i delovanja.
Starešina sokolskog društva u Donj. Miholjeu brat Dr. Božidar Katu* šič star je danas 59 godina. Roden je u Vinkovcima, gele jc svršio Srednju školu i maturirat). Medicinski fakultet svršio jc u Grazu, a tanio jc stekao i doktorsku diplomu. Od godine 1895. stalno boravi u Donj. Miholjeu, gde je do konca godine 1918. obnašao služ* bu opčinskog lekara, a koncem godine 1918. imenovan jc sreskim sanitetskim
referentom. Brat Dr. Božidar Katušič član je svih mesnih kulturnih i naelo* nalnih institucija, u kojima obnaša razne časti. Godine 1928. odlikovan je
Nasprotno Krčanom so Aleksan* drovčani! Njili narodna zavest in po* nos sta tako močna, da se ne strašijo nobene žrtve priznati se in pokazati vsemu svetu, da so Sloveni, kateri Iju bijo svojo domovino iz vse duše in vsega sokolskega srca.
Sokolsko društvo Aleksandrovo ima 135 članov, kateri redno izpolnju* jejo obvezne sokolske naloge. Dasi zelo revni, ker jim kamenita zemlja ne nudi dovolj hrane in zaslužka, plačuje* jo brez posebnih pozivov in vabil redno svoje denarne obveze društvu. Tudi v telovadnem oziru delujejo izvrstno. Imajo zelo marljiv prednjački zbor, pod katerega okriljem vežba sedaj 60 moške dece, 16 moškega in 18 ženske* ga naraščaja, 20 članov in 12 članic. Načelnik, brat Rajmun Žic jc duSa in pravi oče telovadnice. Načeluje ji že več let in veže telovadce na sokolsko delo tako, da jc lahko ponosen na svo* jc uspehe. Njega desna roka je vodnik mladinskih oddelkov in društveni tajnik, prednjak, brat Peter Orlič. Večkrat sem posetil telovadbo in odnesel naj* bolj i utis pravega sokolskega in brat* skega dela. Javne telovadbe tega dru* štva so vzorne in telovadci prav radi pobite obiskat sosedna sokolska dru* štva ob njih prireditvah, ter sc polno* številno odzivajo pozivom župe k žup* nim prireditvam. Ob otvoritvi Tabora so poslali v Ljubljano 6 telovadcev.
Upravni odbor, katerega vodi sta* rosta, brat Ivan Bunc, votli celotno društveno upravo naravnost uzorno. Sredi mesta imajo lepo čitalnico, ka* tera je založena z vsemi sokolskimi in drugimi listi. Ze zgodaj v jutru naj deš v njej brata starosto, kateri rade* volje razkaže in pojasni društveno delo in njega napredek. Njemu ob strani stoji v krepko oporo namestnik, br. Ivan Pranolič, hotelir pri »Trigla* vu«, kjer je nekak center Slovencev, ki pridejo v morsko kopelj.
Vse prosvetno delo vodi brat Ante Mihec. Je to brat velike volje in ogrom* ne eneržije. Česar se loti, to izpelje z vso vestnostjo in pravo sokolsko na* tančnostjo. On vodi društveni pevski zbor, ima dober tamburaški odsek in drži vsako nedeljo dopoldne dobro obiskana predavanja sokolske vsebine, kateri pridruži včasih že kaj drugega zanimivega. 'Pa predavanja, katera so vrše leto in dan, so prežeta čiste 1 j u* bežni do domovine in vsega Slovan* stva.
Sokoli Aleksandrovega so si zgra* dili sedaj lep, impozanten Sokolski dom na prostoru, kjieivisio lansko po* letje taborili naraščajniki Sokolskega društva Zemun. S težkimi i žrtvami, a pravo sokolsko vtftfajnostjo^in marlji* vostjo jc zrasel Sokolski dom Aleksan* drovski, katerega z'adnja dela te dni završujejo. Gradbeni odbor pod pred* sodstvom br. AntonaiiKarabajiča, je postavil ponosno stavbo, katere dvo* rana s pozornico meri 12X24 m2, telo* vadnica sama pa 12X18 m- ter je v:* soka 7 m. V domu sc nahaja pod zem* ljo kuhinja, klet in pripadajoči stranski prostori. V pritličju je dvorana, gar* deroba in jedilnica v 1. nadstropju čitalnica, društvena soba in soba za hiš* nika in slugo. Za stavbo je še mnogo prostora za letno telovadišče, katerega nakup je moralo društvo odložiti /a pozneje, vsled finančne izčrpanost?.
Celotna vrednost« stavbe repre* zentira vrednost 635.000 Din, od ka* terc vsote je šc nepokrit znesek 300.000 Din, kar znaša in se izkazuje kot dru štveni dolg. Poudariti pa moram, da so vsi zapadli poreži župi in JSS po* vsem plačani, dasi zmaša samo župni porez 8 Din za vsakega člana. Da bi ne bilo ljudstvo tega mesta tako s;ro* mašno, štelo bi Sokolsko društvo go* tovo šc več članov.
, Sokolski tlom Aleksandrovski sc jc pričel graditi dne 3. septembra 1928 in ije sedaj povsem pod streho, tzvr* šiti je le še malenkostna dela in sc bo dom svečano otvoril v avgustu 1930. Društvo bo v ta namen zaprosilo svo* jo župo na Sušaku, tla se priredi tam* kaj župni zlet, kateri prošnji bo župa najbržc tudi ugodila.
Tako sc bo torej preselila telovad* nica z vsemi oddelki v najkrajšem ča* su v novi dom, kjer jbo imela doveij prostora za razmah in dobro sokolsko tlelo v vseh panogah sokolovanja. Želim, da bi bila telovadnica vedno po:na in bi sedanji bratski tluh vladal tudi v novih prostorih Aleksandrovo pa naj ostane mogočno sokolsko gnezdo v pečinah naše jadranske obali, iz kate* rega naj zleti nebroj novih in čilih, pravih Sokoličev, po širni naši domo* vini! Drugo leto se zopet vidimo ob otvoritvi! Zdravo!	Prosenc.
•
TELOVADNA AKADEMIJA SOK. DRUŠTEV CRIKVENICAsSUSAK V CRIKVENICI.
Na svojem kratkem letovanju v Crikvenici sem imel dosti prilike, da opazujem delovanje bratskega društva
v	tem našem elegantnem jadranskem kopališču.
Prilike za delovanje in obstoj te* ga društva so precej težke. Plemensk: separatizem, ki je tu izredno jak in ki predstavlja 90% prebivalstva, je prid* no na delu in budno na straži, kadar je treba napraviti kako nepriliko dru* štvu, ki ima jugoslOvensko ideologijo. Težko je pri takem društvu delati v mesecih visoke sezije. Na eni strani se
mora boriti članstvo za svoje cksisten* cc, ki mu odvzame ves čas in vse moči, na drugi strani pa se zlasti mlaj* šemu članstvu nudijo vsakovrstne za* bavc v raznih kinematografih, kavarnah, kabaretnih večerih in raznih noč* nih zabaviščih, kar jih izvablja od red* ne in sistemattične telesne Vn duševne sokolske vzgoje.
Toda jedro jugoslovenskcga Soko* la v Crikvenici tvorijo ugledni sokoi* ski delavci, ki so v privatnem žhijc* nju odlični gospotlarji in čestiti obča* ni in po svojih orjaških postavah ju* miški borci Jugoslovenstva, katerim težke razmere, ki sem jih navedel zgo* raj, ne morejo delati ovir, še manj pa ljudje malega kalibra, ki gledajo vso stvar le iz vaškega zvonika. V času, ko je bila kopališka sezona na višku, Je priredil v nedeljo 28. Vil. crikveniški Sokol s sodelovanjem članov in člani«, sok. društva Sušak v zdraviliškem parku lepo uspelo telovadno akademijo.
Akoravno jc bilo ta večer izredno veliko drugih prireditev in vkljub te* mu, tla se z nasprotnih strani agitiralo z bojkotom prireditve, je bila ta ven* dar jako lepo obiskana od domačinov in tujcev, predvsem pa od Čchoslova* kov. Ob zvokih sok. koračnice je pri* korakalo 7 telovadcev k drogu, na ka* tereni so izvedli vsak po tlvc sestavi. Opazilo se je nekaj vrlo dobrih telo* vadcev, žal pa so bile sestave večino* ma brez pravih efektnih koncev. Za njimi je nastopilo 6 članic iz Sušaka, ki so skoraj brezhibno izvajale proste vaje za beograjski vsesok. zlet. Sledila
je telovadba 6 članov na bradlji, ki je mnogo bolje uspela kot na drogu, žai pa se je opazilo, tla so vsi telovadci (razen enega) imeli preveč podobne sestave ter v kombinacijah ni bilo videti željcnc pestrosti. Za tem je nasto= pilo 8 starejših članov, večinoma od* bornikov, z vajami s palicami, ki so jih izvedli strumno, za kar so želi vi* harne ovacije občinstva.
S prostimi vajami za vsesokolski zlet v Beogradu je nastopilo 12 Cia nov, vaje same niso bile izvedene naj* bolje, opazilo se je neskladnost in ne* sigurnost in tudi gibi sami so bili iz* vedeni slabo, tudi temeljne postave ni* so bile pri nekaterih telovadcih pra* vilne, najbolj mučen vtisk pa je na> pravilo to, da se je ta ali oni telovadec ob ponesrečenem gibu nasmejal ali je imel samogovor ter si neprestano pr>= pravljal ali lase ali pas pri hlačah. Bile so pa tudi izjeme, kar moram pouda* riti. Telovadbo so zaključili telovadni plesi članic in članov s Sušaka, Sestavil jih je brat Marjan Boras. Vsebuje* jo mnogo pestrosti ter so bili izvedeni jako dobro, za kar je občinstvo odhajajoče telovadce in telovadke z dolgo* trajnim ploskanjem in živahnimi ova* eijami iznova priklicalo na telovadišče ter so morali ponoviti točko, ki je še bolje uspela kot prvič. V celoti je bil nastop srednje dober z ozirom na to, tla sta sodelovali dve precej močni društvi in tla smo na lepakih čitali »uzorno akademijo«. Tako lepo ra;v viti in postavni vežbači bi mogli po* kazati več sigurm>sti, dovršenosti in elegance.	M. Sušnik.
ŽUPA MOSTAR
Dalje kaže, da nije trebalo za njega trošiti i darivati mu uspomene, kad zna s kakovim se finansijskim pote*
KASTA N AK SA BR. BRANKOM HOPEOM.
U ponedcljak 24. juna u 12 sati oprostili smo se u Sokolani sa našim vrednim društvenim tajnikom, br. Brankom Hopcom, koji pozivom du2* nosti morao je tla ostavi svoj rodni kraj i krene na novu dužnost u Ba* nju Luku. Oproštaju su prisustvovalc sve kategorije. U ime društva i uprav* nog odbora napose, sa »Dudom« sc oprostit) društveni starešina br. Šutič jednim kračim govorom u kome je iz* neo što je sve br. Hope bio i učinio za Sokolstvo u Dubrovniku.
Izmedu ostalog br. Šutič kaže: »Strepili smo radi odlaska i nismo u to verovali, te smo se nadali tla čemo ipak to nekako popraviti, a eto danas se to odigrava i mi tužni ostajemo, neznam,o.snademo, jer je to ne*
(nadoknadili gubitak za ‘nas, i nema* •mo mu dostojna zamenika.
Brat Hope je bio u pravom smi* slu reči duša društva, osovina oko ko-je se sav rad okretao, vršio je tajničku dužnost posve redovno, tačno, marlji* vo; aktivno je sudclovao u radu muzič* ke, diletantske, fotografske sekcije, te jc začetnik, aranžer i provadač svih pri* redaba i zabava i vredio nam je za po* f Iovinu društva. — On je zbilja naj* agilni ji i najohljubljeniji naš član koti svih kategorija; »Dude« je elektrlzo* vao svakoga za Sokolstvo, on je naS apostol, nadasve kod naraštaja i decc; osim marljivosti i volje ima mnogo smisla i sposobnosti za sve društvene poslove i sekcije, a takva brača su retkost u svim društvima. — Mogu tla istaknem, da je bio najbolji taj* iyk što ga je Sokolstvo u Dubrovniku imalo, tc neka nam bude primerom svima u sokolskom radu, kako se slu* ži sokolskim idealima i jugoslovcnskoj misli.
Brate Branko! U času kad se de* limo smatram se kao starosta pozva* nim da ti na ovom velikom blagu ko* jeg si stekao za naše društvo neiz* merno i toplo zahvalim, i tla ti u ime društva poklonim ovaj skromni darak na uspomenu, neka te potseča na tvo* ju vernu braču saradnike u upravnom odboru, na ovo širc kolo brače i se-stara, na tvoje mile roditelje, koji jed* nako tužni ostaju uz nas, na tvoj mili rodeni Dubrovnik. Neka ti je sretan put i neka te svaka sreča prati u ži* votu i u tvorne zvanju, ali ti kažem, tla bi bili svi skupa s tobom sretniji, kada bi sc ti doskora povratio i ostat) metlu nama jer si nam potreban kao hleb svagdanji. Odlaziš nam upravo katl nam najviše trebaš, jer je veliko i široko polje našeg rada a osobito u ovoj našoj jubilarnoj godini.«
U nastavku preporuča mu tla ostane i dalje veran Sokolstvu, zahva* ljuje mu na svemu što je uradio i po* živa četu da na rastanku bratu Branku klikne trokratni Zdravo, što prisutni burno prihvačaju.
Na pozdrav starešine bi at Hope odgovara, tla se nalazi u neprilicl, jer nije nikako ovo zaslužio. fstiče dapače tla on največu zahvalnost duguje Sa-kolu, što je u njemu našao retke lju* tle, koji su mu svojim primerom uka* zali kojim putem treba tla krene, da postane čovekom. Poglavito zahvaljuje bratu starosti, koji može tla bude sva * kome primerom kako čovek treba da vrši dužnosti u privatnom, javnom i nacijonalnom životu. Teško mu ic pri srcu tla se tleli od nas svekolike brače i sestara, od ovog sokolskog gnezda, u kome je najlepše dane u životu c*;)-živit) i sproveo, tla se deli od svojih starih tužnih roditelja i od svojeg ne* nadoknadivog Dubrovnika.
škočama bori društvo, ipak vesela sr* ca prima ovaj dar, koji če ga uvek potsečati na sve nas. Zahvaljuje svima na iskazima bratske sokolske ljubavi i poziva ih tla ostanu i dalje verni sa> radnici sokolske misli. Obečaje da če nas i iz daleka podupirati i pratiti naš društveni rad, te kliče, syima živeli.
Prilazi br. starešini rukuie se s njime i ljubi.
Popodne u 4 sata sakupio se po* novo lep broj članova na kolodvoru, tla se još jednom rukuju sa br. Bran* kom i tla mu zažele sretan put. Kad je vlak krenuo sve je prisutne stegla neka tuga, jer Branka nema medu nama .. .
•
POMEN BRATU FRANU VAJDT.
Još smo bili pod utiskom rastanka sa br. Hopoom, a kao ј$<?т iz vetlra neba došla je vest iz tlakovca, da nas je za uvek ostavio jedan od naJDo*
I j ih sokolskih radnika, dugogodišnj! društveni prosvetar i podstarešina br Prano Vajda, koji je 27. juna t. g. pre* minut) u bolnici u Čakovcu.
Da bi se dostojno odužili njego-voj uspomeni priredilo je Sokolsko društvo u Dubrovniku 5. jula u 8 sati navečer komemoraciji! u Sokolani, ko* joj su prisustvovalc sve kategorije, « osobito velik broj članstva.
Društveni starešina br. Sutič upo-znao je članstvo sa životom i radom blagopokojnog brata Vajde u sledečem govoru:
»U četvrtak navečer 27. juna došla nam je kruta vest, da jc jedan od najagilnijih i najzaslužnijih ,naših čla* nova, bivši naš podstarešina' bf. Franu Vajda sklopit) za uvek umorne oči. Pošao je u Lipik da traži leka svojoj bolesti, ali nije došao do cilja, jer je radi malaksalosti morao prekinuti put i skloniti sc u čakovačku holnicu, gde je preminilo od kapi. Kada smo do* bili ovu tužnu vest, svakpme su se od nas oči orosile, jer smo dobro poznali j i cenili vrline pokojnika, koje su ga rešile, plemenitost njegove slovenske duše i srca, njega retkog oca i požrt* vovnog sokolskog radnika.
Br. Prano Vajda rodio sc je u Stojncima pri Ptuju 17. septembra 1876. Učio je gimnaziji! u Ptuju i Ma = riboru, pohatlao je filozoski fakultet u G razu i Beču i god. 1905 položio profesorski ispit iz matematike i fizi* ke. Imenovan je suplentom na ljub* Ijanskoj realci, koja jc slovila kao ne* mački zavotl. U to vreme propagira ustanovljenje slovenačkog profesor-skog društva, čiji je i prvi tajnik. G. 1907. imenovan je profesorom na gim* naziji u Ljubljani Sa gimnazije je pošao na Rijeku gde je bio imenovan profesorom ondašnje pomorske vojne akademije. Tamo organizira Slovence Po prevratu imenovan jc direktorom gimnazije u Ptuju, odakle ide u Reo grad na mesto inspektora u ministar* stvo prosvete Tu je vodio odeljenje za Sloveniju, te je u razmerno kratko vreme stekao neprocenivih zasluga za organizacijo slovenačkog srednjoškol* stva. Iz obiteliskih razloga traži mc sto u Dubrovniku i hude imenovan na Pomorsku vojnu akademiju za profesora.
U dačkoj dobi mnogo je pisao u »Omladini«, a kao školski pisac pri* opčio je mnogo članaka u »Popotni* ku«. Njegovi temeljiti članci ugledali su isvetlo više puta n ljubljanskem »Jutru«. »Slovenskimi Narodu« i »So* kolskom Glasniku«, jer je bio njiho* vim saradnikom.
Str. 6.
»SOKOL S KI G LASNIK«
God. XI. — br. IG.
Brat Vajda jc bio pravi nastav* nik, osobiti veštak u svim školskim pitanjima, s kojima se je neprestano bavio, te je bio jedan od najmarijivi* jih i najinteligentnijih kulturnih rad-nika.
U Sokolstvu je saradivao od svo; je rane mladosti, a Sokolskom dru* štvu u Ptuju bio je član uprave i jc* dan od glavnih poluga. Netom je pri* spio u Dubrovnik hitao je, tla se prijam
vi	u društvo. Pa kome nije poznata nje* gova vernost i privrženost sokolskoj ideji i Sokolstvu uopšte, vidimo ga kao neumornog sokolskog radnika i gde* god se s njime sreli reč je bila o So* kolstvu; za njega nije ni postojalo drugo nego njegova obitelj i Soko. Obnašao je dužnost prosvetara i pod* starešine u našem društvu. Koliko le* pih ideja, koliko pametnih predloga je dolazilo s njegove strane; kada bi mu došla kod kuče, u školi ili na putu kakva dobra i korisna ideja za Soko* la, on bi je otlmah zabcležio i istak* nuo da se provede na prvoj odborskoj sednici.
Njegovo zvanje mu je dopuštalo, tla se posveti svom dušom sokolskoj ideji, ali ne samo što je imao volje, nego i potrebite spreme i čeliene ustrajnosti, da provede u tlelo svoju zainisao.
Prednjački točajevi koje je naše društvo održalo plodovi su njegova rada i mi bez njega ne bi mogli pro* misliti provedenje ovog vclikog po* sla, kojcg je on vešto, spremno, sa* vesno i sa lakočom obavljao. Sokolska organizacija bila mu je uvek u tlžepu, te ju poznavao do u tančine kao malo tko u celom našem Savezu.
Sudbina jc htela, tla je premlnuo nedaleko rodne Slovenije i njegova prebivališta Središča ob Dravi, koga je tako silno voleo i ljubio.
Mi smo odmah po primitku ovc tužne vesti sažalili u ime društva nje* govoj porodici, a zamolili smo i Soko u Središču, tla položi na njegov les vc* nae i tla se oprosti u ime naše sa vr* lim pokojnikom.
Nismo još dobili izvešče ali nam je poznato, tla je Soko u Središču po* ložio venae u naše ime, tla su ga 110* sili Sokoli, tla je sudelovalo društvo korporativno sa glazbom i tla 11111 jc održano posmrtno slovo na grobu.
Odelio se od obitelj i katl im Je najviše trebao, tla sve članove izvede na put samostalnosti. >Tek nekoliko meseca mu je manjkalo tla pode u zasluženo stanje mira i tla uživa plodove svoga teškoga rada.
IJ vrlom pokojniku gubi obitelj 'uzornog oca i hranitelja, Sokolsko дги* štvo u Dubrovniku i eelo jugosloven* sko Sokolstvo jednoga od najboljin svojih stupova, a Pomorska vojna aka* demija vrednog profesura, prvoklas* nog stručnjaka.
Neumrli brate Prano! Ti si u isti* nu predan materi zemlji ali Ti nisi za nas umro, Tvoja slika i Tvoj veliki rad nam je uvek pred očima nadasve u ovom našem svetom hramu, u kojem si proboravio najviše Tvog slobodnog vremena.
Mi smo Ti neizmerno harni i za* hvalni na onom silnom trudu i radu, kojeg si uložio 11 ovo Tvoje mezimee za oživotvorcnje sokolskih ideala,' a mi svi koji Te tlobro poznamo, zave* tujemo se, tla čemo slediti Tvojim sto* pama, neka nam butle Tvoj neseblean rad primerom, čime češ biti najzado* voljniji, a nama je najlepše oduženjc.
o
Počivaj u miru i zagovaraj na iz* voru pravde i istine, nek tlodc tlan oslobodenja naše slovenačke i hrvat* ske brače, koja čarne u teškom rop* stvu, nek dotle dan tla jugoslovensku misao prodre tlo najzadnje seljačkc kolibe na preporod 1 spas eelog našeg naroda, a na strah i trepet naših ne* prijatelja. Još jednom hvala Ti nc» umorni poborniče naš na svemu što si za nas uradio; Tvoje ime ostače zlatnini pismenima u povesti našeg društva zapisano. Večni pokoj plenic* nitoj Tvojoj sokolskoj duši i večna Ti Slava!«	L.
ŽUPA LJUBLJANA
BRAT VINKO HABE.
Tarno, gtle raste čudotvorna Tri* glavska ruža, koja leči svaku ranu 1 tlaje bolesniku ztlravlje i moč, gtle Ima Zlatorog svoje kraljcvstvo i čuva nc= izmcrne riznice bogastva, tamo — o, kako teška i strašna je to sudbina: — ubio se brat Vinko Habe, katl je 21. jula o. g. pokušao tla se popne po st vernoj steni na Triglav. S njegovog vrha mogao bi da se razgleda na sve strane velike otadžhine — a eto, u stenama i pečinama oca Triglava sa* krivcn je bio njegov grob, isklesan iz samog kamena i letla i snega, pa ta* mo je mrzla ruka smrti uvila ovaj lep, zdrav, mlad, radin, veseo sokolski ži* vot u mrke i erne svoje senke...
ŽUPA VELSKI BECKEREK
SMRT ODLIČNOG PRIJATELJA SOKOLSTVA.
U Vel. Bečkereku, sedištu banat* ske sokolske župe, umro je u 72 godini života 30. jula o. g. jedan od odličnih prijatelja i saradnika 11 Sokolstvu g. Nikola Došen (u sokolskim pesmama potpisivao se Došenovič) umirovljeni sutlija kasaeionog suda.
Gospodin Nikola Došen, sin krš* ne Like, koja je u zadnjim tleeenijama dala velik broj nacionalno jakih lnrc* lektualaea, koji i u položaju visokih mesta državne službe, ostadoše verni narodu i ujedinjenju, beleži i pokoj* nika medu svoje prve ljude. Odgojen u duhu naših narotlnih pesama a 1 sam je gutlio u gusle, 011 je več u svojoj mladosti butlio narodnu svest i kao činovnik n;i visokom položaju uvek se tlržao naroda, jer je i iz naroda potekat). Odličnih sudijskih sposobnosti, predpostavljeni vitleli su u njemu jeti* nog otl najspremnijih ljudi, ali su mu stalno predbacivali njegov naeionali zam. Nt) to pokojnoga našega prijate*
1	j a nije smetalo, on. je verovat) u na roti i bio je nepokolebivi pristaša itleje jedinstva.
Kao takav, on je pomagao svaki naeionalni pokret, koji je vodio jedin* stvu i slobodi. Taj osečaj privukao ga je i ideji Sokolstva. D Sokolstvu (to mi je često puta govorio) video je na* eionalno*borbenu organizaeiju, koja skuplja oko sebe omladinu i fanati* zuje ju za lepši, bolji i savremeniji ži* vot. U Sokolstvu vitlet) je preteču ideja Jugoslovenstva i Slovenstva, ko* je itleje mogu nas dovesti tlo lepše i sretnije budučnosti. lako u godinama star, on je pevao mladenačke pesme pune težnja, nada i vaskrsa naše na* cijc. Burna godina 1903. (katl se stva*
rala ideološki srpskod: rvatska koali* cija) zatekla je i g. Dušena u redovi* ma boraca za itleale srpsko*brvatske kttalieije.
Koalieija je htela, tla rušenjem ta* tlašnjega khuen*Hedervarskog režima u Hrvatskoj, započne svoje javno, po* litičko i parlamentarno delo. Velik tleo nacionalnog činovništva pristaja uz koaliciji:, a medu prvima i pokojni g. Došen.
Posledice nisu manjkale za takvo činovništvo, .pa ni za g. Dušena. No to njega ne sineta. On radi, tlade sc proganjati, trpi ali i veruje, tla če žrtve doneti uspeh, l ako se i zbilo.
Došla jc sloboda, tlošlo je i ujedi* njenje. Treba tu slobodu izgraditi 1 učvrstiti kulturam. Pokojni Došen rečju i pcrom saraduje i medu narod* nim masama i u mnogim našim listo* vima. Katl Sokolstva posle oslobode* nja, nije ostao kod njega neopažen. On čita naše sokolske listove, tlolazi jesto u sokolsku dvorani:, motri ratl i odločuje se da piše pesme za one naše najmanje i najmilijc Sokoliče i sokolske proletarce. Zato susrceemo njegove pesme u »Sokoliču« i »Našoj Radosti« vrlo često. I katl je god tre* balo nešto pesnički i z ra tl i ti za Sokol* sko društvo 1 u Zagrebu, 011 jc bit) go* tov, tla to odmah izratli.
Eto takav je bio pokojni Došen, odličan prijatelj Sokolstva. Iznco sam ovo nekoliko reči u naše sokolsko bratstvo s molbom, tla naši votle omla* tlinskih kategorija sete se pokojnog Dušena s nagovorima pred vrstama, jer katl omladina sazna za njegovu ljubav prema nama i njoj, osetiče 1 zahvalnost.
Neka je večna uspomena pokoj* 110111 g. Došenu metin nama!
D. M. h.
ŽUPA CETINJE
Brat Vinko Habe, čiju tragičnu smrt žalim i oplakujem iz sveg srca, bio je član Sokolskog društva Ljubija* na I (Tabor), a ne samo običan član, nego jedan od najboljih članova, vež* bač, pevač, organizator i propagator. Pokazivao je veliko zanimanje za svo* je društvo i radio je sa velikim uspe* hom za njegovu sanaciju. U tom po* gledu bio je nada sve cnergičan i po* žrtvovan pa bi morao tla služi za prt* mer sviina, koji treba da bratskom Iju* havlju, dobrim rukama, plemenitom dušom i neumornim radom služe na* šoj stvari.
Bio sam s njime češče u društvu pa sam gledao i prosudio njegovu sokol* sku snagu. Iz njegovih očiju sjala je jasna i čista duša, u kojoj je živela i kretala se sokolska misao u svoj. le* poti i veličini. Razume se, da je sta* jao u sredini čitavog njegovog mišlje* nja i nastojanja njegov Tabor, kojega jc voleo nada sve i želeo spasiti mate* rijalno. Ako se sada Tabor uvija u cr* ninu te se sprema da ureže ime brata Habeta u mramor*plaču, on čini samo jedan akt zahvalnosti za vse, što Jc dobri brat Habe učinio svome tiru* štvu.
Osobito dobro se sečam brata Ha* beta iza našeg učestvovanja god. 1924. na Olimpijadi u Parizu, gtle nam je bio veran pratilac i gtle je uz pobedu brata Štuklja ronio suze največe ra* dosti i najvišeg oduševljenja. I ove go* dine, kad smo bili na svesokolskom sletu u Poznanju, opet je bio medu nama brat Habe. Onda §mo se videli i oprostili poslednji put. Ko bi znao, da se na bratskoj poljskoj zemlji raz* mimoilaze naši putevi: njegov u mir i
večno spavanje, naši u nove borbe tio novih pobetla!
Kitim taj sveži i dragi sokolski grob sa bratskom ljubavlju, jer za gro* bove verne i iskrene sokolske brace drugaga nemam. Sree sreu — to je sve! Lepota tog mladog ugaslog sokolskog života neka živi u nama i posle smrti!
E. Gangl.
ZLET LJUBLJANSKE SOKOLSKE ŽUPE NA VIČU.
Po sklepu glavne župne skupščine se bo vršil letos župni zlet ljubljanske sokolske župe v dneh 14. in 13. sep* tembra t. I. na Viču, v ploslavo 20*iet* nega jubileja tamošnjega Sokolskega društva in v proslavo 20*letnice obsto* ja Sokolske župe Ljubljana. Letošnji župni zlet, II. — po fuziji obeh Piv* ših ljubljanskih sokolskih žup mora pokazati moč, disciplino, vztrajnost in agilnost ne le ljubljanske sokolske zu* pe, ampak tudi njih edinic. Župni zlet na Viču mora biti sijajna manifesta* cija Tyrševe sokolske ide.ie, zato r.-.o* ramo gledati, da bo število članstva v kroju in telovadečih čim večje, kot se spodobi za župo, ki je ena največjih
v	JSS. Vse članstvo, ki ima slavnostni t-roj, naj ga ta dan obleče s ponosom, da tudi na zunaj manifestira svoje neomajno sokolsko prepričanje. Mlajše članstvo, ki se nerado obleče v sokol* ski kroj, pozivamo, da ta dan ne okle* va, ampak z navdušenjem v sokolskem kroju manifestira za večno lepo sokol* sko idejo. Bratska društva pozivamo, da gledajo na to, da pride njihovo članstvo polnoštevilno v kroju ln s prapori, da bo pohod sokolskih čet po ljubljanskih ulicah na Vič čim impo* zantnejši.
Vse priprave za zlet vodi posebni zletni odbor Sokola na Viču, v kate* rem so sami preizkušeni in dolgoletni sokolski delavci. Telovadišče, ki bo na lepem prostoru poleg osnovne šole na Gl inčah bo imelo prostora za 250 teio* vadcev, ravnotako bo veselični prostor primerno pripravljen in okrašen. /7 zletom bodo združene tudi župne tek* me ter je dolžnost vseh župnih cdinic, da pošljejo čim večje število teknu.* valcev in tekmovalk. Spored zleta, ki bo še točnejše objavljen bo sledeč: v soboto 14. septembra zvečer bakljada no viški občini, v nedeljo 15. septem* bra zjutraj zarana tekme, po prihodu jutranjih vlakov pohod Sokolstva iz Ljubljane na Vič, nato sprejem, po* vorka, skušnje, Slavnostna občna zbo* ra župe in Sokola na Viču, kosilo, po* poldne javna telovadba in ‘narodna ve* selica. V prihodnjih dneh prejmejo vsa bratska društva prijavne pole, ki jih naj točno in pravilno izpolnjene vr* nejo do danega termina Sokolu na Vi* ču, da zamore urediti vse potrebno glede prenočišč in prehrane. Ker nas loči od zleta komaj doher mesec, po* zivamo vsa društva, da podvojijo svo* je delo v telovadnicah in pridejo te* meljito pripravljena. da Ibosta obe proslavi častno uspeli.
JAVNA VEŽBA I AKADEMIJA SO* KOLSKOG DRUŠTVA U PODGO* RICI.
Podgoričko Sokolsko društvo, jed* 110 od najagilnijih društava ove po* krajine, priredilo je 9. juna svoju jav* nu vežbu i akademiji:, koje su izvede* ne na opšte zadovoljstvo mnogobroj* ne publike. Uspeh, koji je podgorički Soko postigao jasan je dokaz, da dru* štvo iz dana u dan napreduje, a sve zahvaljujuči agilnom radu članova i vrednom zauzimanju njihovih voda i društvene uprave. U tri sata posle podne formirala se pred sokolanom povorka, koja je brojala oko 300 čla* nova*ica, podmlatka i naraštaja, na če* lu sa zamenikom staroste bratom Dr. Piletičem. Naročito su upadali u oči 50 članova u novim odorama, koji su lepoj povorci davali još lepši izgled. Uz zvuke opštinskc muzike Sokoli su prošli »Nemanjinom Rivom«, ulicom »Slobode« do kasarne gde se je vežba i održala.
Program vežbe tekao je ovim re* dom:
1. Utakmica bazena — ženski pod* mladak i učeniee 111- razreda gimna* zije. Igra je tekla vrlo živo i završila se rezultatom 5:4 11 korist ženskog sokolskog podmlatka. 2. Proste vežbe
—	manji ženski podmladak. 3. Vežbe zastavicama — manji muški podmla* dak. 4. Vežbe obručima i zastavicama, ženski i muški podmladak. 5. Proste vežbe — ženski naraštaj. 6. Proste
vežbe — učenici L, II. i 111. razr. girnn,
7.	Dečiji gimnast. rukovet — učeniee 1. i II. razr. gimn. 8 .Proste vežbe — muški naraštaj. 0. Vežbe zastavicama
—	učeniee III. razreda gimnazije. 10. Vežbe na preči —"članovi, 11. Utak* mica »Lanc*bal«, skok u vis i bacanjc kugle. •
Sve tačke programa izvedene su besprckorno i propračene su dugim odobravanjem oduševljene publike. Naročito je uspela 8. tačka programa koju su izveli naraštajci, pozdravljeni burnim pljuskom prisutnih.
Za ovakav uspeh naročiti: zaslugi: noše dva člana: načelnik Sumil Hibe* zič i nastavnik gimnastike u ovd. gim* naziji I lortenzije Pavič koji su uložili mnogo truda, volje i rada u vežbe So* kola, tako da se s pravom može reči da je jučeranji uspeh na vežbi u glav* Pom njihovo delo, te im to može slu* žiti kao podstrek za dalji rad sa vred* nim Sokolima, koji su njihovo očeki* vanje juče i opravdali. — Simpatično jc napomenuti da su na vežbi uzeli učešča sa tri tačke i ovd. gimnazisti* kinjc, koji su s uspehom izveli svoje tačke.
U veče u bašti hotel »Imperijala« održana je sokolska akademija. Aka* demiju je otvorio zam. staroste brat Dr. Piletič uspelim predavanjem o zna* čaju fizičkog vaspitanja Sokola. Za ovim su članovi i članice izveli neko* liko uspelih tačaka, koje je prisutna publika, koja je u velikom hroju po* setila akademiji:, burno pozdravila.
ŽUPA BJELOVAR
RAZVITAK, RAD I USPEH ŽUPE U SLOBODI.
Sokolska žup a u Bjelovaru nala* žila sc jc u vremenu izmedu 1919. do 1922. u procesu stapanja predratnih sokolskih društava hrvatskih i srpskih u jednu jugoslovensku celinu.
To je stapanje bilo doduše for* malno provedeno odmah na početku toga razdoblja, no unutar samih sokol* skih redova i to naročito medu onima koji su vodili, nailazilo se je i na ne* razumevanje, a što jc još gore i na ne* poverenje.
U prvome zanosu slobode, koja se radala, sokolski su redovi prešli preko svih prepreka, koje su im stajale na putu i stvoreno je kako svuda tako i
11	nas jedno Sokolstvo.
Stvar uzvišena i velika, no oni koji su je stvorih ostali su i nadalje dobrim delom više Efrvati i Srbi nego Sokoli.
Da se bolje izrazimo, reči čemo, da jc 1919. godine stvoreno sokolsko jedinstvo, stvoreno više iz predratnih nacionalnih, a man jiz nacionalno so* kolskih motiva.
■ To sokolsko ujedinjejij© nije na* ime imalo za sobom dovoljno ljudi, koji bi ga bili sami u sebi proživeli i prihvatili kao deo svoga vlastitog so* kolskoga isipovedanja nije naimc imalo dovoljno Sokola, koji bi bili došli od hrvatstva ili srpstva putem Sokolstva do jugoslovenstva na putu k Sloven* stvu i čovečanstvu.
I zato je to sokolsko ujedinjcnje i obstojnost njegova bilo ovisno od drugih upliva i drugih snaga, koje su stajale van sokolskih redova.
Prava sokolska ideja, koja sama u sebi mora sadržavati potpuno sokol*
sko, jedinstvo, ostala je za pretežni deo, u jugoslovensku sokolsku celinu ujedinjenih hrvatskih i srpskih So* kola bez učinka nestvorivši iz njih ju* goslovenske Sokole’, a kako oni tu ideju nisu prihvatili kao deo svog so* kolskog verovanja nije ona mogla imati niti onog učinka u narodu, koji bi ju po vrednosti pripadao.
Pravo kaže Romain Rolland: »Naj* uzvišenija ideja ostače bez učinka sve do dana dok ne ipostanc zarazna ne svojim vlastitim zaslugama, več zaslu* gama ljudskih skupova, koji su je pri* hvatili kao telo svoga tela i primetnuli joj svoju krv.«
Toga nije bilo, večina se jei plašila te ideje, a kamoli da bi je bila prihva* tila kao telo svoga tela.
Tako su vanjski u,plavi i snage dru* ge van sokolskh redova lahko dovele do toga, da je u godini 1922. nastopilo razjedinjenje.
Za celo najtužniji dogodaj u de'= setogodišnoj istoriji ne samo sokolske župe Bjelovar, več i eelog Sokolstva.
Dogodaj koji je pokazao, kako je slaba i nejaka ideja sokolska ne po sebi več po ljudima, koji bi trebali da je prihvatc kao, telo svoga tela.
Svi mi nosimo odgovornost za te dogodajc i nije,dan od nas ne može da to istrc.se sa sebe i prebaci na drugoga.
Sokolstvo naše žujre, a i svih onih župa, u kojima se je taj dogodaj zbio nije valjano radilo kroz tri pune go* dine, nije bareni dasta radilo.
Istina ideja Sokolstva zato, pro* pala nije. Nije propala opčenito, jer ona propasti ne može, pa nije propala niti u našoj župi. Doživela je ali be;za uvetno težak poraz.
Veliki, osetljivo veliki deo Sokolo* va (.stavio jc naše redove,
I tako se 20. aprila 1922 sastaje glavna skupština sok župe Bjelovar u omanjenom broju.
Ne priznajo se, da smo poraz prc* trpeli, borbenost ulazi u naše redove i mi kanda da počinjemo os.čati, da sa* mo onda ako nam sokolsko jedinstvo bude srž naše s rži, ako 11111 d a demo svoju hi v moižemo biti nosioci prave sokolske ideje sadašnjosti.
I bolje je od toga vremena. Priredili smo šest sletova kao vidni izrirz naše vrednosti.
B11 -raja golem.: razlika izmedu sle* tova 1922. i 1927., koja su oba održana u sedištu župe u Bjelovaru. Na sletu 1922. dali smo sve od sebe, velike fi* nansijske smo žrtve podneli a uspeh nam je bio jedino taj, da smo poka* zali, da živimo i da čvrsto stojimo kao nosioci svoj'h Ideja 11 tako reči suprot* nom taboru.
Slet 1927. Ogromna razlika, Bjelovar je za sletskih dana bio naš. Uz nas je stajao. Povukli smo i zadremale
i	indifir. ntne. — A nakoo tega, jedan veliki i ogromni posao unutar naših redova Ne,posao, koji se vidi, ne onaj koji ilzvana zablještuje oči. Posao koji stvara iz naših redova skup ljudi, koji č. našoj ideji dat-i svoju vlastitu krv, da ju podžeže i uzdigne.
Učvrstičemo svoje redove, očisti čemo svoje duše i staračemo s.,, da se što pre dode do toga, da se pop: a v i sto se bratskom ljubavi popraviti dadc.
Sokolstvo je živ organizam, ono nije i ne sme biti vezano na dogme, ono ne sme rušeči stare predrasude stvarati nove.
Dno mora da bude za jedinstvo zdravog tela i slobodnog duha.
O110 mora ponovno da stvoii je dinstvo u Sokolstvu svih Jugoslovana, koje če obuhvatati kako celu Jugoisla*
vi	ju tako i Bugarsku.
Mislimo, da čemo onda zaleta sa v i še radosti i ponosa godine 1932. moči slaviti dvadesetogodišnjtou posle ra t* nog Sokolstva, jer če isto bar. m jedan deo svoga rada ispuniti.
IZ UREDNIŠTVA
Izostavljamo radi ograničenosti prostora vesti iz starešinstva JSS, isto* rijat župe Niš i nastavak članka »Na* ši med ima rod ni uspesi«, kao i neke druge malenkosti.
LJUBLJANSKI VELESEJEM
priredi
od 31. avgusta do 9. septembra 1929
kulturno in gospodarsko razstavo
UUBLJANA V JESENI
PROGRAM RAZSTAVE:
I. Kmetijski sejem (mleko in mlečni izdelki, vino v sodih in buteljkah, med, grozdje).
II. Vrtnarska razstava.
III. Razstava društva Zoo (vseh živali, ki žive v prosti naravi naših krajev).
IV. Zadružna razstava.
V. Higienska razstava.
VI. Razstava pohištva in stanovanjske opreme.
VII. Razstava domače obrti.
VIII. Velika razstava kmetijskih strojev in orodja.
IX. Razstava industrijskih in obrtnih izdelkov.
X. Zabavišče (izbrana vina in jestvine domačih živilskih obratov, strelišča, autodrom, hipodrom, Liliputanei, Črnci, variete, zrcalna palača itd).
XI. Tekmovanje slovenskih harmonikarjev dne 8. septembra.
PElUIiKENTNE LEGITIMACIJE
za poljubni večkratni obisk razstave in polovično voznino na železnicah stanejo Din 30-
ŽUPA MARIBOR
NATECANJA NARAŠTAJA ŽUPE MARIBOR.
Prigodom ovogodišnjeg naraštaj* skog sletu u Varaždinu, koji je u svakom pogledu uspio, održala su se i na* tecanja naraštaja pa naknadno saop* štujemo rezultate tog natecanja.
Natccanju pristupio je^ 81 pripad* nik naraščaja i to 46 naraštajaca i 35 naraštaj ki. Natecalo se u svim disci* plinarna prema propisima br. načel* ništva župe. Vrsta je nastupilo 18 od kojih su postavila društvo Maribor 7, Varaždin 3, Ptuj 3, Sv. Lenart 2, Stu* denei 2 i Ormož 1 te kao pojedinel iz društva Ruše*Selnica. Rezultati vrsta su sledeči: 1. Muški naraštaj: Maribor I. 382 tač., Ptuj L 368-25, Maribor J1-352-75, Varaždin 1. 339-25, Maribor > • 327-75, Ptuj H. 307‘25, Varaždin II. 307, Sv. Lenart 255"75 i Studenc*- 59. Prema torne vrste Maribor [■< \ L Maribor II. i Varaždin 1. dobivaju veli* ke diplome, a Maribor id., I tuj II. 1 Varaždin II. male dipl°me- -• Ženski naraštaj: Maribor II- 320, Maribor 1. 318-25, Maribor III. 298-50, Maribor IV. 290, Varaždin 270-5«, Sv. Lenart 269, Ormož 262-50, Studenci 246-75 i Ptuj 244-50. Vrste Maribor H„ I., III. i IV. dobivaju velike diplome, a Varaždin, Sv. Lenart i Ormož male diplome.
U natecanju pojedinci postigli su sledeče rezultate: Gorup Dušan 60 tač-. Polič Branko 60, Galo Gojmir 59 v Dobčnik Danilo 59-75 (svi Mariborj, Keree Julije 59.50 (Varaždin), ar>c
God. XI. — br. 16.
»SOKOL SKI GLASNIK«
Str. 7.
Planinski izleti.
Kod planinskih izleta mnogo nam brige za’ daje opskrba zgodnom hranom. Takva hrana mora se brzo i lako prirediti, zapremati malj prostor, imati ugodan okus i veliku hranivu vrijednost, a kod toga biti lako probavljivat Time, što hrana ne unosi u tijelo nepotrebne eastojine, biti če rad probavnih organa olakšan^ pa če tijelu ostati na raspoloženje više energije za vanjsku djelatnost.
Ovomaltine, koja odgovara svima ovim zah. tjevima je zato najpodesnija hrana, pa je в toga osobito omiljela medju planinariina.
je najbolji izvor snage.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18 50 po kutiji.	.
Tražite besplatni uzorak, pozivajuci se na ovaj list, od
Dr. A. Wander, d. d., Zagreb
Franc 59 (Ptuj), Pipan Boris 59 (Mari* bor), Žagar Maks 59, Samec Josip 5875 (Ptuj), Polič Zoran 5775 (Maribor), Drobina Mijo 57’50 (Ptuj), Bcran Igor
i	Križan Albert (Maribor) te Sieber Vjekoslav (Varaždin) 56‘25, Bratko (Ptuj) 55'75 i Pongračič Dinko (Varaž* din) 55‘50, Tomanič Viktor (Ptuj) 55’2.1, Krajnc Herbert (Maribor) 55'25, Ku= harić Martin (Maribor) 55, Kramuščič Drago (Varaždin) 54, Gričar Franc 5375, Kancian Roman 51'50 (Maribor)
i	Kogej Josip (Ptuj) 50-50. Svi ovi do= bivaju veliku diplomu, a ostali, kojt su postigli 75% bodova male diplome.
Od naraštajka postigle su mogučih 50 tačaka Vadnou Lujza i Manerl CU rila (Maribor) i Vlasta Mrzljak (Va* raždin). 49*50 tačaka postigle su Mar* guč Slava, Paher Anka, Stubler Ela, Kreft Lea, Serak Romana i Sket Mi« lena (Maribor) 48’50 t., Paher Irma, Lukman S. 48‘25 t„ Kosi Roza, 47'50 Ličar Darinka, 47 Gregorič Stana i Vadnou Inge, 46‘50 Šoštarič Elza i Zemljič Vida, Kreiger Breda, Stepan* čič Fanči (sve Maribor) i Žilrat Voljica (Sv. Lenart), 46 Petrišič S. (Studenci), 45 Bertonocelj Angela (Maribor), 4475 Cvetko Julka (Ormož), 44"50 Samcc Zora (Ptuj) i Zavodnik B. (Maribor), 44 Verčon Stana (Maribor) i Matos Mira (Varaždin), 43"50 černec Hilda, 43-25 Stare Stana (Maribor), 43 Posega Berta (Ptuj) i Osvald N. (Sv. Lenart) te 4275 Klarič Zora (Varaždin). Ovc naraštajke dobivaju također velike di* plome, a ostale, koje su post-glc /5% bodova, dobivaju male diplome.
IZ KOROŠKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
21.	m. m. je priredilo Sokolsko dru* štvo v Prevaljah svoj vsakoletni dru* štveni nastop, ki so s.e ga tokrat udeles žila tudi mnioga druga društva v prav častnem 'številu.
Nastop je bil eden najboljših, kar smo jih imeli priliko videti letos — Sodelovala jc tudi vzorna vrsta iz Ma« ribora, ki je nastopila na drogu- in bradlj.ii ter i dr. Murnikovo »Jugoslo* Vensko epoptijo«.
Starešinstvo in načelstvo sokolske župe v Mariboru, jo zastopal župni na; čelnik 'br. Maous, ki je tudi ob o>tvo* Sritvi nastopa izprogiovoril nagovor na ssbrano občinstvo :.n telovadce.
Nekoliko besedi k (posameznim točkam nastopa:
Moška deca je s svojimi vajami' ugajala. — Vajv so bile skladno izve« dene, le škoda, da ni ‘bilt> godlbe na pihala, ki bi še bolj povzdignila prire=> ditev. — Vso točke je spremljala na klavirju s. Šijančeva iz Guštanja.
Ženska deca je vaje dolbro iz= vedla, le deca, ki je bila oddaljena od klavirja л-i mogla natančno slediti gt),dlbi. — Bolje bi bilo ko bi bila pri teh vajah mesto enega kroga — dva.
Moški; naraščaj:	prvi del vaj
skladno izvedem, dnugi del ne tako; godba je bila v drugem delu nekoliko prepočasna.
Ženski naraščaj: Izvedba vaj do* bra; naraščajnike vadite mnogo v dr« žanju glave |po načelu:	držite glavo
pokonci!
Stari člani:	Pogrešali smo med
njimi člane, kit bi v resnici zaslužili Ime stari člani. — Izmed 12 nastopa« jočih bi sodili, da j.e bilo le 4—5 sta* rih članov. — Vaje zilo dobro izve« demo.
Članov je bilo okoli 30—35. — Vaje so bile dobro izvedene, mnogo jo motila tudi silna vročina, ki je go« tovo vplivala tudi na izvedbo. — Pri teh vajah je polagati veliko važnost na kroge in loke, na izpade in. po« skoke.
Članice rabijo še mnogo vaje, da bodo gibi mehki in lepi; izvedba z ozirom na skladnost je bila dolbra.
Orodna telovadba: nastopile‘so 4 vrste; ena na drogu (Prevalje), Me« žica na bradlji, članico iz Prevalj na nizki bradlji, moški naraščaj na ko.nju.
—	Po, dveh vajah je bila menjava orodja. — Orodna telovadba je stro» kovnjaka presenetila. — Na drogu smo videli, nekoliko telovadcev, ki bi postali lahko vrhunski telovadci. — Mislim, da je bila orodna telovadba predolga, izmenjava orodja jo bila nepotrebna.
Vzorna vrsta iz Maribora je n^« stopila na bradlji in drogu. — Občin« stvo jo prišlo na svoj račun. — Izved« ba, kakor običajno, vzorna. — Pri« pomniti moram, da naj’ v bodočo oni, ki postavljajo orodje, gledajo tudi na to, da bo orodje velikosti telovadcev primerno visoko. Drog je (bil tprenizek, tako da večji telovadci niso mogli lz« vesti vaj.
»Jugoslovenska epopeja« pa je bila krona vsega nastopa. — Na take telovadne kompozicije smo lahko po» nosni. — Naša mariborska vrsta pa je z, orodno telovadbo in epopejo poka* zala, da bo iz njj izšlo tudi nekaj, te« lo vadeč v, ki bodo zmožni stopiti ipred 'mednarodni forum.
Ves nastop je vodil br. načelnik Vidmar iz Prevalj, ženske oddelke pa e. načelnica iz Prevalj. — Br. Vidimar zasluži vso priznanje. — Njega si vi* del povsod’ — v .telovadnici, na te,lova« dišču itd., pa ne kot poveljujočega načelnika, temveč kot r.»ničnega de«
] ve a. — Dotkler ima br. društvo v Prevaljah takega br načelnika, naj no obupuje in naj ,ne gleda tako tragično v bodočnost, kakor smo posneli- iz razgovora z društvenimi funkc:onarji. Zdravo!	M.	V.
SOKOLSKO DRUŠTVO V PTUJU.
Maja meseca so sc vršili v našem društvu prednjaški izpiti, h katerim so se priglasili br. Kolarič Karol, Likar Ivo, Kvede.r Drago, Petrovič Ivan in Stajnko Milko. Z njimi je pridobilo društvo 5 vztrajnih pomočnikov in vnetih apostolov Tyrševe idejo. Z za* ključkom tega tečaj i pa je pričel 6. društveni prednjaški tečaj, ki bo tra« jsl nekako d,oi meseca aprila 1930 Po« s. čajo ga 4 bratje 'in 3 sestre. Poklica« nih jo bilo sicer več, a so se ustrašili enoletnega tečaja. On:m ki so vztra« j ali pa kličemo: Le vztrajno k cilju!
*
OKROŽNI ZLET MURSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
V	nedeljo 23. junija t. 1. je Mur« sko sokolsko- okrožje slavilo lOletnico svojega obstoja. Tokrat jc priredilo izlet v centru našega Prekmurja — v
Murski Soboti, ki je ta dan tudi slavila lOletnico osvoboditve Prekmurja in priključitve istega k Jugoslaviji. To« rej dva jubileja — dva praznika! Do« poldanske skušnje so pokazale izvež* banost telovadnih oddelkov. Ob 14. uri se je formirala izpred poslopja dr« žavne gimnazije mogočna povorka vse* ga Sokolstva s soboškim praporom, našo vojsko in mestno ljutomersko godbo na čelu, a zadaj so se vrstdi za kroji deca, naraščaj s tel. članstvom m članicami. Po ulicah je bil gost špalir občinstva, ki jo še precej pozdravljalo Sokolstvo. V prijaznem in senčnatem parku grofa Scarparija se je nato vršil po povorki pozdrav Sokolstvu in dr* žavi. Starosta M. Soboškega sok dru« štva br. notar Koder je po.zdravil vse goste, vojsko in Sokolstvo ter poslal k 101 ttnici osvoboditve Prekmurja Nj. Vel. Kralju udanostno brzojavko. Za MSŽ je ždel okrožju in Murskosobo* škemu Sokolu čim višji polet burno pozdravljeni br. dr. Lj. iPivko. Posebno navdušeno pa je pozdravil Sokolstvo in Slovensko Krajino nam. savez. star. br. B. Kajzelj, ki je prinese od iz bele Ljubljane bratske pozdrave m se posebej obrnil z zahvalo domačemu društvu, ki jc na braniku, na straži proti tujstvu ter pozdravil nov rastoči sokolski hram v Prekmurju.
Po oficielnih pozdravih se je pri« čel ob V*4. uri javni okrožm nastop. Pod mojim vodstvom jo moška deca iz Križevcev in Veržeja pogumno odte« lovadila skupne vaje za vsesokolski zlet v Beogradu ter kot na lanskem Soboškem nastopu zopet odnesla pr* venstvo. Nastop ženske dece iz istih društev pod vodstvom s. Grudnove je tudi na štetje izvajal lepe »Konjičke«, ki so zelo ugajali. Godba bo te še bolj dvignila! Moška deca iz Murske So* bote pod br. Zeyom je ugajala, po* Bebno dobro korakajo. Nastop žensko dece istega društva je bil jako srčkan. Hočevarjeve posnemovalne vaje so zelo primerne in tudi spremljava petja zelo posrečena. Vodil jo tudi to Zey, a naštudirala je poleg tudi s. Pre« logova. Moški naraščaj z br. Hočevar* jem j c podal svoje vaje eksaktno in zelo skladno. Tudi ženski naraščaj z istim vodnikom je ustrezal. Ljutomer« ški Sokol jc s 4 člani*prednjaki podal na štetje znano težko vajo Češke voj. akademije, ki je pokazala lepa telesa in pravo telovadbo pri Sokolu. Clam so nato pod br. Hočevarjem podali vaje za II. jugoslovcnski vsesokolski izlet v Beogradu še dokaj skladno, a grajati je tako maloštevilni nastop zla* sti tega oddelka. Bratje načelniki! Kje je Vaša sokolska dolžnost saj je bil to obvezni okrožni nastop, in Se lOlctnica okrožja!! To ni Sokolske!! Veliko smeha in pozornosti jo vzbu« dila I. točka tekov preko ovir moške dece, kjer sta tekmovali 2 vrsti: 1 iz ‘M ur st e Sobote, a 2.-iz Križevcev in Ver* žeja. Zmagala je 2 vrsta iz Veržeja in Križevcev. To so res pogumni Soko« liči! H. Ženski naraščaj (1. vrsta ’z Murske Sobote, 2. vrsta Ljutomer) Je tekmoval z žogo. Zmagala je M. So* bota. III. Največ zabave je pa prinesla tekma moškega naraščaja v teku v vrečah na 30 m. Tudi tu je zmagala vrsta iz M. Sobote! Vodili so: br. Ho* cevar, br. Zev in jaz. Ta vrsta vadbe pri nastopu ne sme izostati! Le dajmo več lahkoatlet. panog, da bomo okost« nele vaje in nastope izpopolnili in po* živeli z njimi! Posnemajte! Članice so s s. Sketovo iztelovadilo predpisane dr. Murnikovo vaje za II. jugoslovcnski vsesokolski zlet v Beogradu dobro in elegantno.
Tudi letošnji -nastop vojske je b;l dostojen in navdušeni vzkliki naši vojski so pokazali, kako so vojaki v Slov. Krajini priljubljeni.
Soboški moški naraščaj jo za voj« sko podal dobro primerno- sestavljene proste vaje br. Hočevarja, ki jih je ravno za ta nastop sestavil in naučil. Vaje so posebnost za slov. sokolsko-teh. literaturo in obče jugoslovanskoi Čestitam br. Hočevar!
Telovadba je bila zaključena- z orodnim nastopom, kjer so Sobočani kot Ljutomerčani se /zopet odrezali. Ob %5. uri je bil nastop izvršen. Vo*
dil ga je okrožni podnačelnik brat C. Hočevar. Veselica je tudi uspela1 in zaključila lepo slavjfe Murskega sokoh skega okrožja. Tudi tu želim okrožju
še višjega poleta, Soboškemu Sokolu pa — mnogo prijateljev za lep sokolski dom ki že raste iz tal! Zdravo!
-ar.
ŽUPA KRANJ
POROČILO TEHNIČNEGA NAD* ZORNIKA GORENJSKE SOKOL* SKE ŽUPE. Na se ji odbora jdlne 23. jum(ja 1929.
Poročilo o delovanju gorenjskih sokolskih društev v prvi polovici leta ni -preveč razveseljivo. Sicer -so se 3>. februarja t. 1. vršile II. smučarske tekme naše župe v Mojstrani, katere so kljub silnemu mra-zu in razsajanju influenco zelo lepo uspelo. Tekem so so udele« žila društva Bled, Mojstrana, Jesenice, Koroška iBlela*Javornik !Kranjt Tržič in Škofja Loka s skupno 69 tekmo* valci in 1 tekmovalko. — Treba pa bo rešiti še razna vprašanja glede gojitve zimskega športa in to je povtrjeno JSS, kateri naj -uredi odnošaje med Sokolstvom in JZSS in to ne 'brez so* delovanja zastopnikov naše župe.
V	ostalem pa so dolgotrajen mraz in razne bolezni zelo ovirali redho so* kolsko delo v naših telovadnicah. Šele Sredi aprila je delovanje društev nc* koliko oživelo.
Največja težava je v naših đr.u* štvih s pnednjaki. Ni ga društva v naši župi, ki bi imelo izadostno število dobrih, samostojnih, požrtvovalnih m idejno dobro podkovanih prednjakov. Pri večini društev leži vse dlelo na ra« mah bratov načelnikov, ki se šibijo pod bremeni sokolskega dela, kar jih odganja iz naših vrst.
Bratje de-hegatjlc, pomagajte jim, in naj ga ne bo društva v naši župi, ki bi ne poslalo vsaj enega pnednjaka ali prednjačico v župni tečaj, ki se 'bo vršil to jesen v Kranju.
Na Gorenjskem je v Sokolstvu dvakrat težje delati kot pa v drugih župah. Pri nas se zbija žoga,, mladina gne, poletne mesece večinoma po go* rah, so koplje po naših rekah in jeze* rih, pozimi pa goji zimski šport in zato za Sokola nima tolika časa.
In vendar, kljub vsem tem nepri* likam, se položaj v naših društvih prc« cej’ izboljšuje. Nekatere edinice so sc znatno ojačile s telovadci in z nara* ščajem in upati je, ako si vzgojijo dobre priednjake, da bo delovanje društev v telovadnem otziru še veliko boljše. Danes imamo v naši župi ven* dar lepo število telovadcev, ki so spo* sobni za vsake tdk.mo in jih še ni bilo takih v naših društvih po svetovru vojni*
Preidem na delovanje posameznih društev.
Mojstrana. V tem društvu se Je po dveletnem premoru zopet pričela telovadba. Zaenkrat telovadijo člani in ženska deca, poskušalo pa se bode, da pričnejo telovaditi vsi oddelki. V zimsko«9p'ortnih panogah pa je to dru« štvo .zelo agilno. Manjka pa tu zelo prednjakov.
Bled. Ko -sem nadziral to društvo, je bil navzoč polnoštevilni društveni odbor. Vsi telovadni oddelki zazna* mujiejo velik porast posebno se opa« ža, da se, za Sokola 'zanimajo kmetski fantje.1 iz okolice, ki prihajajo k telo* vadbi. Tudi tu silno* primanjkuje pred* njakov.
Bohinjska Bistrica. Navzočni so bili vsi društveni odborniki. Gospo* darski položaj- društva jie- izrednoj ugo» den. Društveni dom je skoraj popol* noma poplačan in tudi javna mostna tehtnica, ki je društvena last, že do* naša ktno 16.000 Din čistih dohodkov. Telovadijo -člani, moška in ženska deca, toda v malem -številu. Treba bo storiti marsikaj, da so k Sokolu pn* tegne tudi prebivalstvo bližnjih vasi.
Jesenice. Vse glavno društveno delo je usmerjeno na gradbo lastnega doma, radi tega pa tudi precej trpi delovanje društva v telovadnem po« gledu. Števila telovadcev in telovadk je sicer naraslo, no prihajajo pa redno k telovadbi. Število naraščaja in dece je za Jcsenice mnogo pren.lsko in to radi tega, ker je večina učiteljstva Sokolstvu nenaklonjena deloma pa
tudi vsled tega, ker nekateri društveni prednjaki posvečajo svojim oddelkom premalo pozornosti. Društvo bo letos slavilo 251et,nico svojega obstoja ln kakor vse kaže tudi otvoritev lastnega doma.
Koroška Bela*Javo>tnik. Vsi oddel« ki telovadijo redno, zlasti moški na« raščaj in. oboja deca v prav lepiem številu. Društvo je spomladi priredilo svoj prvi notranji nastop, ki je prav zadovoljivo uspel in pri katerem nastopilo 57 oseb. Gospodarsko sta* njo društva je izel'0 ugo-dno.
Kranj. Navzočnih je bilo več od* bornikov, med njimi br. župni staro« sta in načelnik ter 22 telovadcev. Ste* vilo telovadcev, telovadk in moškega naraščaja j/c za tak‘o velik kraj kot jo Kranj preniizko, pač pa je število obo* je dece prav. zadovoljivo.
Tržift. Navzočnih je- bilo ta dan
14	telovadcev, 24 moške in 19 ženske dece, 7 naraščajnikov, 9 tielovadk in celokupni odbor z br. starosto- in pod* starosto županom br. Lončarjem na čelu. Društvo se j.e v telovadnem oziru znatno popravilo, treba pa bo začeti s pripravami da se sezida sredi mesta drug Sokolski dom, ker j-e sedanja te* lovadnica preveč oddaljena in nepri* vlačna.
Stražišče. Društvo deluje prav za* dovoljivo. Precej skribi pa povzročajo' bremena, ki si jih je društvo naprtilo z graditvijo lastnega doma. Treba Je, da razen telovadbe pričnejo iz delova* njem tudi drugi odseki, ki naj spo* razumno' med seboj delajo tako, da bo društvo tudi v gospodarskem oziru napredovalo. Navzočni so bili na ve* čer inšpekcije številni odborniki, telo* vadci. telovadke in moški naraščaj.
Škofja Loka. Društvo prav zado* voljivo napreduje, ima dobre telovad* co in dober prednjaški zbor tier je njđ* govo gospodarsko stanje zelo ugodno.
Goirenja vas=Poljane. Društvo de* luje povoljno. Telovadijo člani, čla* niče, moška in ženska deca toda le v malem številu. Precej agilno pa Je društvo v prosvctni.m ozir-u. Priredilo je več gledaliških predstav, ki so bile precej dobro' obiskane ter nudijo dru* šivu lep vir dohodkov.
Železniki. Telovadijo vsi oddelki, toda le v malem številu. Tudi tu v prosvetnem oziru priecej delujejo. Treba pa bo, da Sokol v Železnikih vendar enkrat pošlje po enega člana in članico v župni tečaj, in uverjenl Brno lahko, da bodo s tem dani vsi po* goji iza napredek društva.
Dražgoše. Ker ni bilo časa za re* vizijo društva v Dražgošah, sem pra* vo-časno pismeno pozval brate, naj pridejo v Železnike, kjer je zastopnik župe učil proste vaje. Pisal sem, naj prinesejo statistične knjige in članski seznam .Žal pa tedaj v Železnike Iz »Dražgoš ni prišel nihče. Toda obisk tega društva se bo vršil naknadno.
Radovljica. Navzočnih je bilo 10 telovadcev 8 telovadk in 8 moškega naraščaja. Število oseb, ki v tem dru* štvu telovadijo, je še precej zadovo*
1	ji vo z oizirom na majhno število prc* bivalstva tega kraja. Gospodarsko stanje društva pa je izredno ugodno. Ftavba sama, kakor tudi nje oprema in letno telovadišče, vso skupaj Je v vzornem stanju. Glede prosvetnega dela je to društvo brez dvoma prvo v župi.
Tako je stanje-, v naših društvih v tekočem letu. Ako primerjamo našo župo z drugimi br. župami našega JSS, notem vidimo, da je izmed 23 žup na* ša župa po številčni moči, po delav* nosti 1 po številu telovadcev, telovadk, naraščaja in dece na 17. mestu.
Končno omenjam, da je v vseh naših -gorenjskih sokolskih društvih naročenih na »Sokolski Glasnik« izmed članstva vsega skupaj 97 oseb. torej 153 naročnikov manj, kot jih ima sa* mo Sokolsko društvo v Dubrovniku.
M. Sušnik.
TRGOVAČKA TISKARA
G. K RAL J ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJEN GOD. 1890. IZVadjasvakovrsne TISKARSKE radnje BRZO, ČISTO I JEFTINO
— BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK   -
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, ULICA KRALJICE HARIJE št. 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece. Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po naj-uovejšem kroju v lastni delavnici.
IVAN ЈАХ IN SIN ji!
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2. ŠIVALNI STROJI
Izborna konstrukcija in elegantna izvršitev iz lastne tvornice.
15. letna garancija. Vezenje se poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI ..ADLER*1 Kolesa iz prvih tvornic, DUrkopp, Styria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroji vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in šlvatfiih strojev. Daje se tudi na obroke! CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
. ^	........-чшц,,,,,,   ......................... ..	.	i	■	■	in	[
Priporoča se za cenj naročila
Franjo Dolžan
CELJE, ZA KRESIJO St. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo,vodovodna inštalacija
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA - MOSTE p. Moste 287
Solidna in točna izvršitev.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
III
Oglašujte u Sokolskom Glasniku!
PISARHA JugosloVenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište strutnih knjiga, di> ploma, nota, tiskanlca I t. d. Cenik u Sokolskom ■	kalendaru	1929.	======
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.	r.	z.	z O. p.	Tel.	Sl.	108.
Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 ®/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9°/o.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000‘—.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO
M
H
M
VI
M
tj
X
vseh vrst po foto* grafijah ali rizbafc izvršuje za vsatovc sten tisk natsolidneie
Za izvršitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnili slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
KKJI04RIV4. UMETNINE IN MUZIK ALIJE
KLlSARNASTDEU
UUBURNflDfilMfiTTNOVRO
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
——■ TELEFON 302 =====
Veletrgovina ■ papirjem, pisalnimi in risalnimi predmeti. — Zaloga ▼§eh tiskovin za urade in privatnike. — Lastna saloga Šolskih zveskov, risank in risalnih skladov.
E
£
£
£
g
g
e
e
Zajtrkovalnica ai, ščm-k
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
MODNA KROJAČNICA
МШ ZA11K0VSEK
CELJE
i Трговци, обртници, месари!
^	Вагате	ли	већ	ca
Шулц Универзал вагом?
Осведочите се о њеној врлини! Захтсвајте цеиике и нсобвезан посет заступника.
ЈУГО ШУЛЦ, д-со.ј.
i	ЉУБЉАНА
Č	HODNA TRGOVINA
DRAGO CERLINI ♦ CELJE
Moško sukno, kamgame za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-===== nižji ceni pri ——»
»SOLNCU«
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
i
i
GLAVNI TRG ST. 14.
Velika izbira telovadnih irajic, damskega in moškega perilo, nogavic, rokavic, jopic, otroških in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, črevljev itd. Specijalitete: otroška konfekcija, krstne opreme. — KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniških cenah.
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЈБУБЉАНА - МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улелшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈГ* за обрт, — трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
■
I
I
L
LJUBLJANSKA KREDITNA BANKA
USTANOVLJENA 1900.
Centrala: LJUBLJANA
DUNAJSKA CESTA
Delniška glavnica Din 50,000.000’—
Skupne rezerve nad Din 10,000.000'—
Brzojavni naslov: BANKA —m Telefonske številke: 2861, 2413, 2502, 2503
PODRUŽNICE:
Brežice, Celje, Črnomelj, Kranj, Maribor, Metković, Novi Sad, Novo mesto, Ptuj, Rakek, Sarajevo, Slovenjgradec, Split, Šibenik, Trst Jlrzojavnl naalov жа podružnice: Ljubljanska banka
Priporoča se %a._vse bančne posle Skupne vloge koncem leta 1028 nad 400 milijonov dinarjev
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
NajstarejSa vrtnarija in cvetiCarna
KORSIKA+ljubljana
Bleivieisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvrSuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska društva imajo 10 > popusta.
Telefon št. 2.341.	Teleton	št.	2.341.
FRANJO BUREŠ
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 izprašani optik. Urar[drž. železnice. Zapriseženi soduijski izvedenec
TEOD. KORN, Liubliana
POLJANSKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne   naprave in centralne kurjave. ======
RESTAURACIJA
Gradjanski Podrum
SUŠAK / SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Večernji koncerti u prostranoj bašti. / Največa i najpodes-nija restauracija za izletnike i putnike kroz Sušak. /// Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
Restauracija »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna  — domača kuhinja. =
Restavracija NOVI SVET Ljubljana Oosposvatska c. 14	se priporoča vsem Soko-lom. Domača kuhinja, toč-■ n Ji postrežba
	
	
Celjska posojilnica,d.d. v Celju
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
ZEUEZARA VARE!
PoStanska i željeznička stanica; Varež — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš
Telefon interurban broj: 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više.[Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih ped: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odljevi: od bronca, tnjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni (delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. !
Odljevi Od sivog željeza: vodovodne rplinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.'
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv*vatre kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Salonska pe< sa ugljen.
Ud* Jugo«loven«kl SokoUkl ta. (E.	-	Od*o,„m.	urednik	d,.	Rlko	ta	-	sLtlf
 £a oglase odgovara Vlado Simončič. Tiska Učiteljska tiskar® Ljublj* *