KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLAS 4 15(2).
PATENTN
...
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1936.
ŠPIS BR. 11962
Murray Humphrey Desmond, hemičar, Spencer Douglas Arthur, hemičar i Norton & Gregory Limited, London, Engleska.
Postupak za ferocianidno kopiranje.
Prijava od 9 oktobra 1934.
Važi od 1 maja 1935.
Ovaj se pronakžak odnosi na postupak 2a ferrcianidno kopiranje.
Poznato je da se osnova, osetljiva prema svetlosti, obično hartija, spravlja na taj način, što se ista prevlači rastvorom, koji sadrži gvozdene soli i fericianid i suši. Kada se takva osnova izloži svetlosti iza kakvog crteža, onda se gvozdena s» na delovima, koji nisu ž štićeni protiv svetlosu redukuje u drugu gvozdenu so, koja može reagirati sa fericianidom — kada se obradi vodom — da bi se dobila plava boja. Otisci se fiksiraju, t. j čine se stabilnim prema dejstvu svetlosti na taj način što se ispiraju vodom, pri čemu se rastvorljive soli uklmjaju i prema tome onemogućava se dalje dejstvo svetlosti. Ovaj postupak je uopšte poznat kao postupak soli ferocianida ili plavi otisak (kopija).
Mada je običan postupak razvijanja i fiksiranja eksponiranih otisaka ferocianida pranjem u vodi vrlo prost, on ima tu nezgodu, što se ceo otisak mora potopiti u vodu i temeljno oprati, da bi se sigurno uklonile sve rastvorljive osetljive soli. Posledica toga je, šio je potrebno vreme i prostor za sušenje otisaka i už to papir teži da se nabire. Cilj je ovom pronalasku da da poboljšani postupak kopiranja u kome se uobić j-m pranje izostavlja. Ovaj željen rezultat postiže se po pronalasku hemiskom obradom oset-ljivih soli, na koje nije bilo dejstva, posle izlaganja svetlosti, da bi se učinile neosetljive prema svetlosti, tako da se otisak „fiksira" a da se ne moraju uklanjati ove soli, Kako postupak ferocianida Zavisi od dejstva redu-kovanih feri soli sa fericianidom to je na-
ravno potrebno fiksirati (učiniti neaktivnim bilo samo feri so ili fericianid.
Ovaj pronalazak obuhvata postupak za proizvođenje stabilnih fero-cianidnih otisaka (kopija) bez uobičajenog pranja, u kome se ferocianidna hartija, posle osvetljevanja, po površini obrađuje rastvorom, koji sadrži he-miski agens za fiksiranje za feri-so ili za fericianid, sa kojim se hartija prevlači.
Rastvor, koji sadrži hemiski agens za fiksiranje koji je u prvom redu vodeni rastvor, mada u cilju kratkoće on će se zvati u ovom opisu i zahtevima „rastvor za fiksi-ran|e“ (fiksir), vrši dvostruku funkciju jer deluje i kao rastvor za izazivanje, koji vrši reakciju pomoću fero soli i fericianida da bi dao željenu boju eksponiranim delovima otiska.
Prilikom izvođenja pronalaska, feri so se fiksira obradom eksponirane hartije na pr. brisanjem sunđerom preko nje sa razblaženim vodenim rastvorom alabog alkalija, kao što boraks ili alkalni perborat, kada se negativ fiksira tako da se dalje može eksponirati na svetlosti a da ne poplavi. Ort fhenantrol je primer jedne druge vrste jedinjenja, koje se može upotrebiti za fiksiranje zaostale feri soli, pisto ona ima tu osobinu da obrazuje ne-re ktivno koordinisano jedinjenje sa gvož-đc-m. Fiksiranje zaostale feri soli na taj način ima tu nezgodu, što kvari boju plave pozadine i teži da linije otiska budu razplanute. Materije, koje fiksiraju samo feri soli u o svetljenom otisku, nemaju snagu čuvanj plave pozadine protivu svetlostnog dejstv belenja usled suvišnog izlaganja svetlosti, p
Din. 10.—
je bolje stoga upotrebiti fiksir, čiji je glavni Zadatak da fiksira neproraenjeni f ricianid. Ovaj fiksir (rastvora za fiksiranje) može sadržati kakav agens, koji ima osobinu da fiksira zaostale gvozdene soli, što če sada biti objašnjeno.
Prema ovom prvenstvenom obliku izvođenja pronalaska ferc-cif nidna birtija obrađuje se, posle izlaganja svetlosti, sa nerastvaračem fericianida ili agensom za fiksiranje, t. j. sa agensom, koji može reagirati sa rastvorljivim fericianidom, da bi se dobio nerastvorlivi derivat. Primer podesnog agensa ove vrste jesu u prvom redu rastvori soli nikla, cinka, mangana, kadmiuma i kobalta.
Rastvorljiva organska tela, koja mogu dati nerastvorljiva jedinjenja sa fericianidima, mogu se upotr. biti, ali ne neobična nezgoda tih reagenssa u tome je, što oni često daju neželjene boje otisku, naročito pri izlaganju svetlosti i vazduha. Na pr. ferocianidna har-tija obrađena safksirom koji sadrži bazisno bojilo auramin, indeks boje 655, i blagi oksidirajući agens (na pr. natrium hlorat), čini se postojanom prema svetlosti, ako se to izlaganje ne produži suviše.
U c lju najbolj'h rezultata fericianidni agens za f ksiranje mora se upotrebiti u takvoj visokoj koncetraciji da ne nastupi kristalizacija na površ ni otiska, kada počne sušenje fiks’ra. Maksimalne koncentracije rastvora, koje se mogu upotrebiti za tanak jednolik sloj pomoću mehaničkih srestava na hartiji normalne moći upijanja a bez kristalizacije jesu sltdeće:
Sulfat nikla	15—20%
Mangan—sulfat 20—30%
Cink sulfat	30—40%
Za ručnu primenu ovi se rastvori moraju razblažiti u razmeri: 3 zapremine vode na deset zapremina rastvora, da bi hartija primila veću količinu tečnosti. U suprotnom slučaju soli.mogu kristalizovati i obrazovati nejasne slike.
Kao posledica njihovog dejstva „fik siranja" na fericianidu, gde pomenute metalne soli (f ksin) daju otiske u kojima su neosvetljeni delovi obojeni, pri čemu se do-bijaju ove boje:
Niklene soli	jasno žuto
Cinkove soli	bledo-žuto
Manganove soli crveno Kadmiumove soli bledo-žuto Kobaltove soli ciglja crveno.
Rastvor za fiksiranje može isto tako sadržati kakav agens za kvašenje t. j. materiju, koja snižava površinski napon rastvora, čime se povećava težnja tečnosti da se razliva i prodre u -mateđjal podloge. Može upotrebiti butil-alkohol ili ma koja dobro poznata marka agensa za kvašenje.
Nađeno je da je vrlo povoljno staviti kakav oksiđišući agens na otisak fero-cianida, a dobro je isti upotrebiti kao komponentu fiksira. Takav agens izgleda da zadovoljava dva zadatka: da čini tamnijom boju pozadine i da povećava postojanost otiska prema svetlosti. Iskustvo je pokazalo da se najbolje dejstvo postiže vezom jakog ili brzo-dejstvujućeg oksidišućeg agensa, kao što je persulfat, sa srazmerno blagim ili lako-dejstvujućim oksidišućim agensom, kao na pr. hlorati. Hlorat se može upotrebiti i sam.
U fiksiru treba da je prisutan kakav jači ok-iđtšući agens samo u dovoljnoj koncentraciji, di bi se dobila puna duboka boja pozadine. Na pr. pi desna koncentracija za amonijum-persulfat je 2%. Lagano dejstvu-jući oksiđišući agens treba upotrebiti u što višoj koncentraciji, čime se izbegava kristalizacija. Na pr. rastvor za mehaničko obrađivanje može sadržati oko 10—20% natrium-hlorata
Dalje je, po pronalasku, nađeno da pri fiksiranju ferocianidnog otiska sa nera-stvaračima fericianida, treba pažljivo podesiti kiselost osnove (podloge) i izazivača tako, da s jedne strane ne bude prisutne, u dovoljnoj količini, slobodne kiseline, da bi se rastvorio pr izvedeni nerastvorljiv feri-cianid i time dato postreka slobodnim feri-cianidnim jonima, koji mogu izazvati dis-koloraciju u prvobitno zaštićenim delovima podloge pri ponovnom osvetljavanju i da s druge strane podloga (osnova) treba da je na kiseloj strani neutralnosti, da ne bi prusko plavo pozadine izbledelo. Blage al-kalije imaju io dejstvo, da prusko plavo preobrate u belo jedinjenje, naročito pri izlaganju vazduhu, te se otuda ne mogu preporučiti Za podešavanje kiselosti. Podešavanje se u prvom redu vrši unošenjem nerastvarača fericianida u rastvor.
Izgleda verovatno da prisustvo u fiksiru reagensa dopušta obrazovanje na obrađenoj hartiji nerastvorljivih bazisnih soli gvozda mesto prvobitne rastvorljive soli gvozda sa kojima je hartija prevučena. Ova reakcija pojačava dejstvo proizvedeno taloženjem nerastvorljivog fericianida mesto ra-stvorljivog fericianida prvobitno prevučenog na papiru. Ako se feri jon veže sa nera-stvorljivim jedinjenjem istovremeno kada se fericianidni jon veže sa nerastvorljivim jedinjenjem, onda se smanjuje mogućnost o-brazovanja bilo feri-ferocianida, koji se oba oboje kada se kopija osvetli.
Smeša treba da sadrži dovoljno visoku kiselost, da bi se omogućilo puno izazivanje plave boje gde je senzibilna hartija upočetku osvetljena. Podesan reagens do-bija se od amomumove ili alkalne soli slabe
kiseline, kao što je amonium ili alkalni acetat ili citrat zajedno sa podesnim agensom za kiselost. Najpodesniji reagens je smeša nekog monobazisnog i dvobazisnog fosfora u približno jednakim razmerama sa ili bez male količine kakvog kiselog sulfata.
Sledeči su primeri podesne smešei koja se može dodati rastvoru:
8'/o kalium citrata plus 4% limunske kiseline.
7°/o natrium-acetata plus 3% sirćetne kiseline.
5% trgovinskog diamonium-hidro fosfata plus 5% amonium dihidro fosfata.
Ova fosforna smeša ima pH vrednost od oko 4. 0, i ova izgleda da je najbolja reakcija za fiksir.
Postupak se izvodi najbolje sa ferocia-nid im hartijama, koje ne sadrže, kao što je obično slučaj, višak feri-soli u odnosu na iericianid, jer ovaj višak izaziva postupno slabi enje pozadine u gotovoj kopiji. Nezgoda upotrebe takve hartiie je u tome, što višak fericianida u odnosu na feri-so daje sporo kopiranje, verovatno zato što žuta boja fericianida sprečava puno dejstvo plavih aktiničnih zrakova na gvozdenu so. Višak fericianida ima tu nezgodu što, pošto velika koncentracija gvozdene soli nije mogućna, maksimalna dubina boje hartije nije velika.
Srazmerno mala dubina boje fero-cia-nidne hartije gornje vrste može se popravljati premazivanjem površine kakvom bojadišućom materijom, koja je što kom-plementarnija po boji pruskom plavom. Na pr. fiksir može sadržati malu količinu komplementarne žute boje, na pr. tartrazin, indeks boje 640, čime se može dobiti kopija, koja pokazuje jasno žute linije na tamno-zelenoj podlozi.
Fer cianidna hartija u kojoj je fericia-nid u otvorenom suvišku iznad feri-soli može dobiti prvo prevlačenjem ili impreg-nisanjem podloge sa fericianidom i onda posle sušenja sa feri soli. Tako spremljena hartija daje, pored viška fericianida, dobro sreostvo za brzo kopiranje. Alternativno, feri-so i fericianid mogu se prevući zajedno, ali prvi postupak izgleda da je korisniji.
Trgovinske, ferocianidne hartije sadrže pet ili više puta toliko soli po težini nego ferocianida. Po pronalasku dobivaju se najpostojanije kopije ako hartije, upotrebljene po ovom pronalasku, sadrže dvaput više fericianida po težini nego gvozdenu so, kao ■što je opisano u donjem primeru. Takva smeša daje sporokopirajuću hartiju i prema tome preporučljivo je za praksu da se upo-trebljuje visok odnos fericianida prema soli
gvožđa, ukoliko se to slaže sa željenom brzinom kopiranja hartije.
Za najbolje rezultate, naročito u pogledu postojanosti ko ije, potrebno je uzeti hartiju sa niskom sadržinom sulfitno obrađene kaše. Preporučuje se dobra hartija.
Bolje je i za fabrikaciju ferocianidne hartije i za fiksiranje iste, po ovom pronalasku, naneti podesne reagense na podlogu pomoću mašine sa val cima, prvenstveno one vrste, koja vodi računa o raspcdeli rea-gensa u tankom i ravnomernom sloju preko površine podloge.
Za ilustraciju pronalaska dati su nekoliko specifičnih primera izvođenja pronalaska. Primer I, II, III i IV odnose se na ferocianidnu hartiju, koja j spravljena na isti način kao hartija iz primera V. Dobri se rezulati mogu postići upotrebom ferocianidne hartije normalnog sastava.
Primer I.
Ferocianidna hartija, spremljena na isti način kao i ona onisana u primeru V, posle izlaganja na svetlosti iza leđnog crteža ručno se briše sa sunđ rom sa rastvorom koji sadrži 10 grama mangan sulfata u 100 cm.8 vode, a zatim se suši.
Primer II.
Ferocianidna hartija, spremljena na isti način kao i ona opisana u primeru V, posle izlaganja na svetlosti iza jednog crteža, fiksira sa obradom u napravi %\ premazivanje, koja nosi tanak sloj tečnosti po površini hartije iz suda napunjenog rastvorom koji sadrži 20 gr. sulfata nikla i 4 gr. kalium persulfata rastvoreni u 100 cm3, vode.
Primer III.
Ferocianidna hartija, spremljena na isti način kao i ona opisana u primeru V, posle izlaganja na svetlosti iza jednog crteža, fiksira se pomoću jedne naprave kao u primeru II obradom sa rastvorom koji sadrži 10 gr. hlorida cinka 2 gr. kalium persulfata i 1 cm8, sumporne kiseline rastvorene u 100 cm3, vode.
Primer IV.
Ferocianidna hartija, spremljena na isti način kao i ona opisana u primeru V, posle izlaganja na svetlosti iza jednog crteža, fiksira se na sličan i ačin u napravi obradom sa rastvorom za fiksiranje ovog sastava:
sulfat nikla	88	gr.
amonium persulfat	13	gr.
amonium dihidro-fosfat	22	gr.
diamonium hidro-fosfat	22	gr.
natrium bisulfat	6	gr.
natrium hlorat	44	gr.
voda	440	cm8.
Ova formula se može menjati zame-njivanjem niklsulfata istom težinom cinka ili mangan sulfata. Ako se nanese ručno na pr. sunđerom, rastvor se može razblažiti u razmeri: tri dela po zapremini dosipane vode na svakih 10 delova po zapremini rastvora, kao što je ranije objašnjeno.
Primer V.
List lako apsorbujuće, dobrog kvaliteta hartije od krpa obrađuje se u napravi za premazivanje i to rastvorom ovog sastava: Kalium feri-cianid oko 200 gr. voda	4000	cm3,
a zatim pošto se osuši obrađuje se na sličan način ovim rastvorom:
feri amonium oksalat oko 100 gr. amonium oksalat	142	gr.
voda	4000	cm3.
Tako spravljena hartija, koja ima u višku feri-cianida u odnosua na feri-so, o-svetljava se iza jednog crteža i otisak se fiksira u napravi rastvorom sledećeg sastava:
sulfat nikla	20 gr.
amonium persulfat	2 gr.
kalium dihidro-fosfat	5 gr.
binatrium hidro-fosfat	5 gr.
natrium bisulfat	2 gr.
voda	100 cm3.
Alternativno gorjna količina fericianida	
(oko 200 gr.) može se rastvoriti u rastvoru feri amonium oksalata i hartija se tada pre-vlači ovim rastvorom.
Pronalazak izostavlja proceduru pranja običnog postupka ferocianida i pruža brz i lak način za pozitivno fiksiranje ferocianidne hartije i daje poboljšanu sliku. Pronalazak dopušta isto tako kombinovanu upotrebu naprave za kopiranje f fiksiranje, tako da se gotovi otisci mogu načiniti sa jednog crteža sa povećanom lakoćom i brzinom rada.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za dobijanje stabilnih ferocianidnih otisaka bez uobičajenog pranja, naznačen time, što se ferocianidna hartija, posle osvetljavanja, po površini obrađuje sa rastvorom, koji sadrži hemiski agens za fiksiranje za feri so ili fericianid, sa kojim se hartija prevlači.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ferocianidna hartija obrađuje sa rastvorom za fiksiranje, koji sadrži slabi alkalij ili ortofenantrol za fiksiranje feri soli.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se osvetljena ferocianidna hartija obrađuje sa rastvorom soli nikla, cinka, mangana, kadmiuma ili kobalta, da bi se fiksirao fericianid.
4)	Postupak po zahtevima 1, 2 ili 3, naznačen time, što se osvetljena hartija o-brađuje sa agensom za oksidisanje pored agensa za fiksiranje.
5)	Postupak po zahtevu 4, naznačen time, što se i jak i blag agens za oksidisanje (na pr. soli kao što su persulfat i hlorat na primer natrium hlorat) stavljaju na hartiju.
6)	Postupak po zahtevima 4 ili 5, naznačen time, što se agens za oksidisanje upotrebljava kao komponenta rastvora za fiksiranje.
7)	Postupak po jednom od prednjih zahteva, naznačen time, što se osvetljen oL tisak obrađuje sa rastvorom za fiksiranje, koji sadrži agens za fiksiranje i reagenš
8)	Postupak po jednom od prednjih zahteva, naznačen time, što se osvetljena hartija obrađuje sa rastvorom za fiks ranje, koji sadrži agens za fiksiranje i agens za kvašenje.
9)	Postupak po jednom od prednjih zahteva, naznačen time, što se ferocianidna hartija sprema tako, št ) se prvo nanosi rastvor fericianida na podlogu i zatim kada se osuši nanosi se rastvor feri soli, pri čemu se komponente nanose u tolikim količinama da dobijena ferocianidna hartija sadrži ii višku fericianid i/nad feri soli.
10)	Postupak po jednom od prednjih zahteva, naznačen time, što rastvor za fiksiranje sadrži bojadišuću materiju, na pr. žutu boju, Koja je što više komplementarna po boji, prusko plavoj boji.
11)	Postupak po jednom od prednjih zahteva, naznačen time, što podloga ferocianidne haitije ima samo malu količinu drvene kaše obrađene sulfitom.
12)	Rastvor za fiksiranje radi upotrebe u postupku naznačenom u jednom-od prednjih zahteva, naznačen time, što sadrži agens za fiksiranje za feri soli ili fericianid.
13)	Rastvor za fiksiranje po zahtevu 12 naznačen time, što sadrži isto tako i jedan agens za oksidisanje sa ili bez reagensa.
14)	Rastvor za fiksiranje po zahtevima 12 ili 13 naznačen time što sadrži so nikla, cinka, mangana, kadmiuma ili kobalta i agens za oksidisanje sa ili pez reagensa,