SLAVJAN. Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne prosvštljene. Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovca (Klagenfurt). /'Jul /v »J Izliadja desotpnt v lute po jeduoj celoj listinč i Itt^fi VjISIU O. velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja. CT. ПЕТЕРЕУРГБ 9. (21.) Фебр. 1875. Вх нр. 1. t. л. „Славпна" mbi сообшили вкратц^ o блистателг.нтахт, уси^хахв, которв1е достигт, г. A. КотлнревсгаА вв заши-шенш зам^чателвнаго своего труда „Древности права бал-тчАскихв Славннв" на степенв доктора Петербуржскаго университета. Упомпнутому труду вв важнооти относи-телвно славннов^денјн ни на сколвко не уступаетг сочинеше ввппедшее вт> свЗјтв нбсколвко нед£лв тому на-задв подт, 3aMaBieMB „Славннскаа узаимноств сћ древнјјишихв временв до 18. вЗжа" написанное доцентомт. Варшавскаго университета — господомв Перволвфомв заш;шцавшимгв 12. лнв. т. л. вгв своемв род4 достопамат-нви! труд-в вт> присутствш многочисленноА публики сћ на-MipeHieMB удостоитсл степени магистра ученвшв сена-томв сд^шнаго университета. ЦЗзлв и содержаше зтого ироизведеша уже вв его заглавш доволвно поннтно bbi-раженв1: именно показаетв, что не смотрн на жестокум судвбу, которал сљ самого перваго понвлета Славлнв тп, исторж до 18. вЗжа гнететт, ихт. ст> bclio своеА тнжествм, она усггБла лишитв Славант. нацшналвнаго ихв единства, но eft не удалосв заглушитв вт> нихв сознатн племеннаго родства, они всегда счпталисв членами одного т^ла. Самв же г. сочинителв родомв Чехв и получилв ввгешее образоваше вт> Пражскомв университет$, отв чего иосл4 оканчившагосв диспута и ученвге и публика при-в^ствовала его оченв ласкателвно какт. перваго русскаго писателва чешскаго поколенк. Францч, Матв^евпчв ПГтпФтарв. 13 ЛЂУБЈЉАПЕ нам гпшу: Словеншчша се подучава на овдешнвем rimiaciji в перв1-х дв^х разредах no Tpi уре (часе) на теден, кд4 ce i друп предмет1 уче по словенскј. IIo всбх друпх разредах се подучава словеншчша само по дв£ ypi на теден i (лцер: ч^тају ce посамест одстави i3 дстчшх словенсклх чгганек, словшца словенска no кнп"£ Јаненичевој i ce также декламује. В 7. разредб се почне y4iTi згодовша (шрско-) словенске лггературе, ктера се надалвује i в 8. разред$. Старославјаншчша се уч! само в 8. разред£ једном по једну уру на теден, друга ура је установлвена за ли?ературну згодовшу. В богословгр, како је обче знано, се предаја скоро все латшсгам језшом, једном в четвертом л-fcTt се предава по словенст паст1рство, катехетка i методша. Гг. бого-словцг чкају пригбжно кнвгге в pa3Hix славјанскгх нареч-јах, посебно хорватске, руске, полвске, KTepix ina немало в јако богатој словенској кшлжшцЗј. ИЗГТ:> KIEBA нам-в пишутг: Зд$св сушестует-в од-д^лв Славлнскаго Благотворителвнаго Комитета которога предс^дателв еств Епископђ ПорФирш, казначеи г. Николап МарковичЂ Колмановв, секретарв Ииколаи Петровичт, За-берацглн. — Вамв в^ронтно не сообталисв св^денш o Славанах обучавчцихса вг Kicirt, нелишнимг считаго длд пом&цета вгв Вашемв „Slavjanč" сообгцитв сл^дукшџа данвш: 1. вђ Кјевскоб духовнои Академш воспнтаваготса 5 Сербов-в, 2 Черногорца и 2 Болгара, в-б ШевскоЛ духов-HOft Семинарш 3 Волгаре, 1 Сербгв и 4 Галицки Русине. На отшгендшхт,: вт> четвгрехклассномЂ духовномгБ учи-лшцФ 9 Болгарт,. Вђ пансјон*. граФини ЛебашевоА при ФундуклеевскоА женстсоГг кјевскои гимнасш 7 Сербокт., 9 Болгарокг и една Галичанка — вт, тиовскои женекои гим-назш Министерства Народнаго ПросвЗицеша дв^ галицки Русинки — вгб университет£ одннђ галшџш! Русшгв и — вгб ФундуклеевскоЛ женскои гимнасш дв^ Чески, три по-сл^дни на своемт, счету. Всего 27 мупџшт, и 21 жешцннх. Главнвш надеждвт IueBcieifr Комитетх возлагаетт. на воспитв1вато1Ц11Хса вв Pocciii дбвушекв Славанокх, кото-рвш, возвратасв на родину, какт, женв! и матери, полу- чивгша русское образоваше, могутг им4тб значителвное влшше на гридушпх за нами поколешл. — На поли слав-ннскои взаимности издалх вђ KieBŠ, измедч. инглхч, списо-вателеА г. НиколаА Петровичх ЗаберацкЈА слФ-душпџн книги вх. переводЗЈ изђ чешскаго: Ригера Фр. Лад. Исторш чешскаго народа. 1872. Хохолушка. Косово поле. 1874. Воцелл /{. 3. Исторпо културв1 Чехо†(вг подлин-hiikž Pravžk zemš Češke) 1875. Оригиналнвш брошн)рв1 онђ издалт,: Јосифх ЕЗнгманнч. (1874. г.) и П. Ј. ШаФарикЂ (1875 г.). Госп. II. П. Заберацкји приготовлаета теперв болвшои трудг подч. заглавјемг: Славанскле народнме празд-ники, начатш уже два года тому назадт,, дал£е задумаетг издатв вч, cbžt-b C л a в л н с к i ft календарг., вч, которога отд^лм должнм воити статистика, зтнограФШ, истор1и, литература и пр. Славднг. — Србске народне пјесме лБубавне. Из Зете, које се пјевају у Подгорици и околини. Записао Филип Радичевичв. 5. Дјшојка је црне очи клела: Црне очи, да ве Бог убије, Све видјосте ') јутрос не ввдјосте, Кад ни паша изпод чвошка2) продје И проведе три танке робинве; Једна бјеше 3) бјела и румена, 4) Друга бјеше танка и висока, Тречва јаше конва према паше Па из гласа пјева умшљато: Аман 5) пашо, аман господаре! Зендјије ми ноге прекидоше, Белензуке6) моје бјеле руке, Букатије 7) ноге обадвије. ') сте гадјло. 2) угел. 3) је бјла. 4.) червлвена, рудеча, roth. 5) јнлостч иросјм. наруквјце, Bracelet. 7) железје, окове. * 6. Полегла je дјетелина трава Од Котора до Гончичва двора, Жнела траву златнорука Јане Златном руком сребернијем српом Па је мечве пред братвине конве: Једте, једте моје братве конви! Сјутра.чвеге далек путовати, Минучвете *) три јелове горе, Три јелове и три јаворове, Изистчвеге2) на Цмилвево полве И начв чвете3) мајку и дјевојку, Дје разлажу свилене дарове, Сваком свату од свиле мараму, Дјеверима свилен бошчалука,4) Старом свату дунву од сто листа, Младоженву конва и дјевојку. Нечудим се свиленој марами, Нит се чудим свилен бошчалуку, Нит се чудим конву ни дјевојци: Но се чудим дунви од сто листа Дје је расла, дје ли се убрала. ') Појдете mimo. 2) 131дете. 3) најдете. 4) дар состојеч! i3 тр!х предметов: сорочке (срајце) — хлач (снодек, штан) — чулков, Striimpfe. 7. Oj дјевојко душо моја Чим миришу нведра твоја? Али мишчвем ал хамбером ') Ал морскијем каранФилвом ? 2) O јуначе душо моја! Ти ме питаш умилвато, Чим миришу нведра моја, Нит миришу нведра моја — Нити мишчвем нит хамбером Ни морскијем каранФилвом Него паром3) од јунака. — благовон1, доброд!шеч1 предметЈ. 2) гвоздЈк, Nelke. 3) вонва, Duft. 0 СЛЂДАХ ПРАСЛАВЈАН. (Надалвеванје.) 145. 1ндам ApijaM 6L10 je остро указано, да iMajy ce често у м i в a т i i KynaTi, да Јмају 6iTi опратш i чктотш.6) Сватков су ce CMiai удележт једном, ако су се пред умш i окупалј, зато се најде в 1ндц1 npi скалнат1х светшчах много велгах водојемов i кушшшч 5з ж^ве скале i3C6KaHix ал1 пако обзЦатх i гладко об-кресатап камешзп болвана»п подлаждешх, KTepi ce i теперво тде, i в KTepix ce je все лвудство у»пло i окупало пред него је шло в светшче обхадват сватке , сватбе i празднше. 6) Мед нај вечје грехоте i нрестунке су Apiji почтт, ако ce je hžkto опо-важЈл ixi в светппче сватке светковат неумгг i неокупан.7) — Остатт тога o6i4aja i закона арускога су ce зачувал1 мед Слав-janaMi iMeHO мед Словенцавп, PycaMi i Cep6aMi. Словенско лвудство в Корушкој пршов£дује, да ангелв варух (кригатец, посел божј1) Hoci до полдна за чловеком воду, да 6i ce уми i ако ce до полдна не BMije, 3a6poci i залуча неволвен в нвега посуду с водој i одјдс жа-лостен. — В npacTapix народтх поговорках словенско лвудство спомбнја, да се мора згода, рано, всгат1, i в Фршгаој вод£ се умт, када чловек встане. В змвској долшб запру врата невбстше xiuie, када дојду cuaTi с женшом ио невбсту. Свап потеркају, стучају, на врата, домач1 jix одпру i в сЗшах, в веж£, стојјта два мужа с бурклаип, с кочергој, с печшш вшип бранеча ycTyniTi. Бандерар, заставнш, затта: Ал1 је ту npi светом духу? (Алл је ту невЈста?) Једен од tžx мужов одговор1: Сте мало ФалШ (сгрЈшш). Бавдрар: Како 6i могло то Фалгго 6iTi? Mi смо зјутра згода всталј, в Фр1шној вод4 смо се умЈл1, пш смо по mipoKoj цестЈ, сречала нас је бЗЈлажена, смо ју барал! (упрашап) ал1 је ту пут к светому духу, је дјала: ле вдте, кдЗж вам буду вке i pore казалв Како 6i могло то Фалгго 6iTi? — Также в пЈснах шрско-словенсгах ce поје: Девојка згода встајалга, в *piniHej вод1ц1 влпвалга, * в б^леј п л е н i ч i ц i вбр^алга . . . . ал! Јежпп је зјутра згода встолт> в ф p i ш н e j в o д i ц i сеје умолг . . . . Словешџ ciioMiniajy в пбснах, да чловек iиа зјутра згода встаи, в Фр1Шној водЈцЂ ce yMiTi в бблој плетч1ц£ ce o6pi-caTi .... to само спомјшја i руско лвудство в HŽKTepix за- 5) Ману 5, 32. — 6) Bohlen 2, 88. — 7) Bohlen 2, 78. говорах, на иршЗјр: „Ложиласв спатг л, раба такал-та вт. тем-нуго вечернгон) зорго, темншп. темно, вотавала л, такал-га вг краснуго утреншого зорго, свЗЈтлвгап. св£тло ; у м и в а-ласв св£жек> водок>,утираласв бблвииг платомгв..."8) Посебно памепгодно је, како се ио шд1чк©м об!чај! руоко лвуд-ство радо купа i то не оамо в тоилом лјјтном времеш o Kpžcis, када обхадвају купало, купанје, него i в naj вечјеј 3ijr£ ua празшк богојавденја (oBerrix Tpix кралвев, 6. јануарва) се HiiKTepi обредно окупају в р1лЉ Често купанје је в ic-rini јако здраво, ак<ш се не може utiM всака бол£зен 1зл£чт. „ЗдЉшпви крествлне (вг приход£ Стани-ловскомђ на Сити лрославскоА губерши Моложскаго у&зда) mit-нугв нривичку лечптв ночти вс-6 безт. изклшчешл болбзни liapnoft банеи, которал притомгв беретсл у нпхђ болшеи частвго внутрн домашпеб печи." 9) „На сиасовгБ денв nepBtift, 1. авгуота. Послб освлшешл водв1 на pžkž, bcž идутг купатвсл во одеждб, длл здороввл;" — вт> сед£ ДавшинЈ, ЛрославскоИ губернш, Пошехонскаго уг£зда.10) По Велвсшх свадебшх обредах јдс сговорена нев^ста в банву кунат се: „Банл сговореноЛ или нев^стина не подходитт, подт> категорш обвшноветшхг бапв, во первв1хгв т£мч>, что ее на-тапливаетг сестра или сноха; во вторв1Х'в, что вт. неи неразлуч- hbifi спутникт. hcbžctbi бвшаетт. дружка____" п) В Тверскои губернш, Тверокаго у4зда, псшвалвнаја бабка (ба-бица) „топитг банк» и вт> neft три днл кт> рлду паритг и третт. родилвницу .. ." 12) На ден 23. јушја. „На Руси изстари велосв паритвсл вт> сен денв у т p е и н е м п o p o н> вђ банлхг a диемг купатвсл вт> р£-кахт> или прудахг... Болив1хт> и хворвиљ лгодеД ввшосили вгв баиго на жгучеи крапив$ и иаривалп ц^лебнвши травами. KyuaHie ivi> pžxaxrh начадосв ст> полднл и продолжалосв до вечеренгв." 13) На ден боголвленја, то је на празднш светгх тр£х кралвев, 6. јануарјја направе Pyci на (шзкој pŽKŽ скоз лед проруб, јаму i свешчетк с лвудством Це is церкве крестшм ходом, в lipoijeciji к прорубу на pfež i благословЈ, носве-п воду, лвудј зајемају i гпју воду како цблебнују i нер^дко се најде чловек, Koji отметие облач1ло i cKcrni в воду i i3 воде сопет понаде i огерне ci облачмо i л£'п дому i влеже се на печ; ту се не ем£ no3a6iTi, да се то згoдi 6. јануарва в лвутој зигЕ; на ne ui ce, да 6i то оку- 8) Сахаровх: Сказашл русскаго народа, 2, 18. заговор 1. i 2. — 9) А. Преображенскш: Зтногр. сборникт. 1, 69. — 10) А. Ар- хангелвсгаА: Зтн. сборникг 1, 52. — п) Вороновг: Велвсие об- рлдвх и причетв1. Зтн. сборникт. 5, 9. — 12) Н. Лебедевх: Зтн. сбор- никт. 1, 183. А. Рудневг: Зтн. сборшшг 2, 103. — 13) Сахаровг: Сказашл русскаго народа 7, 36. нанје кому шкодовало, всегда ie^e благополучно. O сел£ Давшинб, ДрославскоЛ губернш Пошехонскаго уЗЈзда пише А. АрхаигслБсгаК-. „Боголвлеше Господне. Зтот-б праздникт. служитт. длл душевнаго и т&леснаго очишчешл и омбггш tžxt>, кто слишкомт. усордно ве-селилсл на свлткахг. Вч, зтотг денБ нагрбваштт. вт> сосудахч. воду и ен» умБ1ван)тсд. Друпе же окачиваготсл даже однош холоднмо водои иринесенош ст> проруби. Mнoгiе считавтг за г p č х т> и т и в т> церковг к т> богослужен1к>, не изполнивгб зтого обрлда."14) Точно како Apiji в 1ндостанб! Те обред рускога ЛБудства окунатч се 6. јануарва в pint o часб лвуте з!ме јамачно neijia свој иочетек в Европ£ в мерзлом ноднебф руском, него в топлој i прцетној нрадомовшб Славјан, в 1ндостан$. 1сто тако радо се купа i сербсга народ. Обредно се окуиа пред саму свадбу нев^ста i жешн. „Нред саму свадбу .... зј у-т p a p a н o ... . друпцпцо невЈетше оду upe sope i солнца на воду, те донесу i3 девет i3BopoB воде. В ову воду метну вса-којака цв:6тја iipinŽBajy4i .... када нев^сту купају." „ /Keiiin ce icTO тако обредно купа, како невЈста.'' 1б) Обредно се куна сербско лБудство i на Јурјев ден i на нраздник богојавлБенја. „На Јурјев ден се все лмтом пред зору i родвенја солнца окупа в текучеј водб . . . 16) ,,На Јурјев ден зјутра, пред солнцем почпњу ce iiepni пут купатч; мужчше иа се нај веч кунају в иотоку, жене i д'Е-војке пако донесу звечера куч1 омаје (то јс, воде i3 кола водешч-нога, млшскога,) да се од m>ix всако зло i невалвалшчша отресе i одиадне, како омаја од кола i метну в НБу всакојака бива, всако-јакога растлшства . . . ,"17) Праздшк богојавлвенја ce iMeHyje iio заиадно-сербстх крајах водокерштје, в Черној ropi водп(е пршада i на ден 6. јануарва. Тога дну ce Cep6i обредно куиају, что Вук ШтеФ. Караджичв овако oiiime: „MHori ce на богојавлвенје зјутра иред 1зходом солнца купају в иотоку ал1 в рбкЈ; (ако је вода змерзла п a u p o б i j у лед, како сем га i j a з иробуал на Же-р a Bi j i..." 18) BsiiBaTi ce i купачч ce на велше праздшке, пред свагбој, пред в^нчанјем то је обред apijcra i3 1ндаје, којега су за-чувалј Славјат; уже вес сиособ обреда каже на подиебје јвдчко; тамо влада сина вручша особио чрез ден, зато су објчавалј в Iiwji куиатј сезјутра пред Јзходом солнца i те o6iuaj сполнују Славјат i в Европ£, да се куиају зјутра иред ia- u) Зтногр. сборникг 2, 51. — 15) M. С. МилојевичБ: Песме и обичаи укупног народа српског. У Беодраду. 1870. 2, 36. 37. 50. — 16) M. С. Милојсвичб: Песме и обичаи 1, 146. — 17) Вук ШтеФановичБ Караджичв: Живот и обичаји народа српскога. У Бечу 1867. на стр. 28. — 18) Вук ШтеФ. Караджичв: Живот и обичаји, стр. 22. ходом солнца, како да 6i ce бојалј вручте солнчше, ак(ш тога в европском ноднебуГ ni ce потр^ба бојатз превелше вручше солн-чше, особ1то на ден богојавлвенја, када је так лвут мраз, да се мора на pŽKfi ал1 на поток4 лед npe6iTi, да чловек желеч1 Kjnari се, до воде дслде. Te o6i4aj су ирародггелм Славјан i3 lilije себој донесл1 i НБ1Х потомк1 га i теперво 1зиолнујемо по 1ндгчк1, ак<ш сцЈла upoTiBHo нашему поднебју. 146. В 1ндф младј! брат ni ембл се жент иред CTapijiM братом, нт младја сестра ce ni см/ћла уда_п, за муж ixi, нред старђјеј сестрој.19) — Те шдјчм закон зв£сто 1знолнБавају Бол-rapi i в наше време. „В Бугарској медву селваш јест об1чај, да строго на то пазе, да се шкако нс ожеш мала ш младја д^бвјца, док је за жештбу вечја i стар£ја. То јсто пазе i upi момц1х .... Ако Л1 по случаЈ1 1маде каксшх запреках код стар^је сестре i.ti брата, na Hicy за удају, то морају младја братја од OBix дозволу iMari, да се смЈ;ју lipie ni,ix удатч, ina4e ji>i жештбу не смбју до-зволт родпелм. Овдб велва нослов1ца: Отава се не сече пред сеном." 20) 1нд1чко apijcni об1чај! 147. Цр1 1збор'{; нев£сте су Apiji особЈто гледалј, да је нраво-почестна, благонравна i т^лом непорочна .... „Тога скнсла се держе i npi жеЈптб^, не марају, не берегу ce o прјданом (o Btut, o д^л^) ал1 o драгоц^ном нокучств£ (домовном доб1тк®, хјшном орудј!) него гледају само на красоту i телесно одлишост." 21) — Те 1нд1чкч об1чај сполиују i в наше време Славјаш isieHO Pyci, Б i л o p у c i, Kypci домб HGBicTLi, играготсл на счетт> жениха такт>-что не толбко водка, хл$бт> и вообше всл прови.ил приво-зитсл женихомг, но и прислугу при зговорахг составллктг толбко роднБ1е жениха. Со сторонБ1 отца нев^стм требуетсл разходт> толбко на оббдт., когда noc.it в£нца молодоА сх поЈздомт. нр^детг за молодок) кнлгинеш; но зто не продолжителБно, a по тому неубп-точно, тогда какт. отду жениха свадвба обходитсл отг 15 до 50 рублеД серебромг смотрл ио состолши." 22) — „На ириданое не-bžctž хозлинт. семеГштва (6iлорускаго) ничего не тратитг, даже если невбста его дочб ; купитг разв£ толбко образг длл благосло-венјл: все же нриданое справллетт. матв отгб себл."23) — „Избра-nie нев^стБ1 основиваетсл на ел хорошеЛ нравственности, досу-жеств-6, и доброА слав£ семви, ст> которош не СТБ1ДН0 6бмо 6bi по-роднитБсл; богатство и наружнал красота вг зтомх случа£ — до- 19) Ману 3, 160. — 20) Arkiv za jugoslavensku povjestuicu. VIII, 244. — 21) Ману 3, 7. Дшдор 17, 91. — 22) Зтногр. сборникт. III, 7. — 23) A. Руднсвх: Зтногр. сборникг II, 108. стоннства второстенешшл." 24) — „Гукул1 (Полваш) беру жене без носага (вбна, нрданога), да i»tajy толвко себЈ дапу од род1-телвев ал! од сродшх нову сукнју до слубу (до вБнца, до поруке), за остало мало старају i берегу се говоречк да працој, раднвеј i с благословом божјш се все то знајде." zo) — I Словешџ ноју в BicoKix рајах: Појдамо иа чрез Предблт. ле за дечлго, кар за д£лт>; то је: Појдемо i3 Корушке на Гор^чко једном по д^вушку, иа не но нр!даное (по вено). 148. По apijcKOM законшу Ману, када отец a.ii, ако ni отца, брат прјволв! в сватбу , онда дава женш заручш дар , него o т е ц несмЈспрЈјетидара, да 6i не јзгледало, како да 6i дчеру иродал. 26) — Тога закона се спомЗшвају i в наше време к p e с т-јане курске г у б e p н i j с, Обојанскога ујезда. „В назначешли денв вечеромт. отец-в и матв жениха св нЗжоторвтми роднвши от-правлванзтсн в-в домт> нев^ств! на uponofi или проииванки .... и какт> толвко ктолибо изт> родних-в невбсга возвметг чарку вг руку, тогда молодвш бабв1 и бившш зд£св подруги iicb£ctw ио-iott. сл£дун)чук) iižchio, ириноравливал ее кгв тому лицу, которому погогв." В тој nični ce спомЗшва, да отец ne isia своју дчеру про-датј ал1 nponiTi. ЕЛ;сен r.iaci: ПоАду л на вулицу два двора минугочи, вђ третвимт. паслухаго, што лгодн гаворготг. A лгоди — та гаворгот-в — все батгошку брашотв: „Пвлница, пропоАница Ахимвинх батшдка, прапилч. сваго чаду да за виннак) чару, за виннаго чару, за млдоваЛ стаканчикг." 27) Невбста на ден сватбе iipoci ce6ž у отца, матере i у bcžx родшх благословешја: „Не желаго л — говоритг она — отђ тебе, 24) Машкшгв: Зтногр. сборннкт. V. Bbitt, курскихт. креств- лн-в 24. — 25) Л. Голдбшвст: Lud polski 14, 15. — 26) Ману 8, 112. 3, 54. 9, 100. — 17) МашкинЂ: Зтногр. сборншЉ V. Bbitt. Курскихт> крествлнт. 26. родноЛ баткшша, ни золота ни серебра ни дорогБгхг ка-мсневг, a нрошу у тебл, родноА бапошка, вт> судт. 6oacift поити И боЖБН) МИЛОСТБ ПОЛуЧИТИ." 28) 149. Проттвно својеј осталој проетотб се 1нд1 верло рад1 гате, красе i наредБају. Ош се ресе тигатспгг i сс служе драгоц-бнога каменја, се облаче в пестра i у и p i ж a н a reH4i4iia обла-ч i л a.29) Te CTapim o6i4aj i.Majy Славјаш i в наше време; на npiMŽp Cep6i: Невбстшо „облачмо буде об1чно свигено, ако не все, a оно барем кецелва (нереднк, застера) па дв^ мараме (два нла-тенца), једна, која ce noči на вратб i друга, која ce noči на глав^ i иерслук (тЈлогрбја), то веч мора 6iTi свјлено i upi нај шромаш-n£jinix јербо за лјипм рухом i оружјем наш народ нај в е ч Mapi, i та тежнва показује, да му је нЗжада могуче 6Lio nocixi свглу i кад1ву (шелк i бархат, гедваб i аксами), кггвено оружје i ДБердане (огерл!це, озратшце, ожерелје)." — 1стша! в Гидјјi су ж1вјш тако сречно! Вес славјансћ-i парод .iBy6i пестро i унр1жано o6miBana облачим, на npiMip Бблорум православш,30) Б^лоруш-р1мскога в$ро1зиов£данја,31) Малоруа,32) i ПолБаи Гукулв33) Хорватч, Cep6i, Eo.irapi i Словага i>iajy очеш> рад! иестро o6miTa i обшнурана облачјла, особЈто „Сербкшје, дЈвојке i младе жене се одевају тако красно i бајечно лЗшо, да су како н£ко ста-роасјјске свешчешце; тако чаровно јзгледају, да се чловЗж сио-мбнја на велгеолЗшје acijcKO, особ1то красна су ntix народна ко-шулБа, нрегача, ткангца, рудеча кап1да с пан1џрам1 i с славној ста-родавној токој." 34) 150. В 1ндгр се тако ле вЈшчају: Женш i невЗизта ci подаста руку i обход1та иравој рукој к оињу обернвена тршрат жерт-венјк. Главна р£ч upi том je, да ci нодаста руке, i рад1 тога ce iMenyje CBeTi закон (вЈнчанје) iio санскрггст: н a н i г p a х a н a м, ио н^мечм Handgebung, рукобггје . . . (Bohlen 2, 149.) — Pyci iMajy homžh слова i обред рукобггја! 151. 1нда Apiji nicy ставлБал1 помертчм сномЈтков, но тому не, что су мизлш, да крепостшх мужев славу доволбно нрослав-лвују нб1х KpžnocTi i nžchi, KTepiMi jix оп4вају. 35) Тако опбвају i Олавјаш, особ1то ЛБудство хорватско, сербско, бол-гарско i руско своје славне муже i храбре јупаке; овд-6 велва KpaTKOCTi радј опомЗшт, да је само Вук ШтеФановичБ КараджичБ само сербсгах јуначгах ntceu на овЈ>тло Јздал 4eTipi дебеле кнБие. Семо спада хорватско - сербска иословјца, којој се јунаш храбре 28) Зтногр. сборникт. 2, 104. — 29) Страбо 699. 712. Appiau 1нд. 5. — 30) ЗтнограФ. сборникт. 2, 102. 32. — 31) Зтногр. сбор- ншгб 2, 137. 138. — 32) Зтногр. сборннкт, 3, 41. 42. — 33) Л. Голдбшвсга Lud polski 14. — 34) Baron Rajaczich: Leben, Sitten und Gebriiuclie der ost. Sudslaven. Wien 1873. S. 34. 35. 56—61. 65. — 35) Appiau 1нд. 10. говоречк „Док смо, нек смо (ташш), кад умрсмо, да се спомЈн-јамо!" — Славјаш опбвају јупаке, како је владал o6i>iaj в liliji! 152. lipi погребах су 1нд1 Apiji пИш по помертому" п^ои! жалост1нке, су нар^калј, голооллј; d liliji odcroji i сада об1чај, да за помертш lipi norpt6t napiica наршач, спомЗшвајуч дбла нве-гова ж1влБенја.36) Те шд1чк1 об1чај су Славјат крЈшко oбдepжaлi до нашега времена ; на lipinrLp голосе 111 л o p у c i: „0% иа-ступлетем-Б смерти, матБ, жена, д£ти и родственники женскога пола, стол надгБ усопшимч,, голослтч. во все горло всплескивал ру-ками н приговаривал, что кому иридетг на мбгслб." 37) Тако се iiiuie i o Б£лорусах Вшенске ry6epnije: „ПохоронБ1 назБ1ва!отсл зд£сб хаутрБ1. До сихт> иорч. сохранилсл лзмческШ (ираславлн-CKift!) обичаЛ голошешл, то естБ оплакивашл. Ежели умершШ не оставилт. блпзкихч, роднмхг или друзеЛ, которис 6б1 по внушенш HCTiiiiHofi горестн голосили iio немт>, то сп.искивахотсл вт> деревнЗ; посторошл жен1динБ1 принимакшџл на себл ролч. дреглплхч, нла-калшнцт. .... Дико смотрбтБ на такум оцену, порождаему iio чувствомг, но толбко обмчаемгБ, хотл и вг зтојгб случаб нелвзл дивитбсл непреклонному уваженш кт> иамлти и обрлдамгб иред-ковг . . . Но естБ пбснп, вч> которвгх-Б вндно глубокое пенод^лБное чувсгво, нростал, но благородиал душа оцТшпгшшцал свош потерго п воздаклцал хвалу почившему собрату." 38) — Голосе i Велп-к o p у c i; na npijižp, курстп крестјане: „Близшл по родотву по-копнику ЖОПШЧИИБ1 счвтатотч. непремЗшБШХ долгомх по немт. го-лоситб (вб1тб сразиБшн прнчетами)." 39) 1сто тако чшо Великорум Воронежске губершје, на iipiintp ујезда Нижнед£вицкаго: „На вбшосЉ иокошшка идутт. сзадп и громко вок>тт> сб разннми црнчитанБлми .... Во време отибватл oni молчатх, a посл-fc отибвашл оилтб подбшшотгб вбггб до зарБШЛ могилб1, нотомгб приходлтх домол ii оилтт, силбно вонггб." 40) Када upi Сербах ii£kto умре, )мају в o6iuaji заисике, за-иеванја, iiapiijaiija, туженја, јадшовапја, куканја i ce за м e p т в i м кука, нар1че, заиева. „Mari за ciiioM i сестра за братом туж1 нбкада по дв£ no Tpi год'шо ... a ona туж1 i нар1че, како да пева 36) Bohlen 2, 181. — 37) Зтногр. сборникт, II, 209. — 38) А. Киркорч,: Зтногр. сборникг III, 151. 152. — 39) Згногр. сбор- hiikt. V. Ebitt. курскихг креотБлич> 81. — i0) II. Лебедевч>: Зтногр. сборникг I, 192. Pobožne pčsni. 26. Odlomek pesni. Iz ziljske Bistrice v Koruškoj. Ježiš je zjutra zgoda vstou (v frišnej vodici se le vmou,) v pest je vzeu palca romarska2) (šu je na gora visoka,) je klicou svoje apostelne (svoje apostelne dvanajste:) Oj vstanite moji apostelni, (na pot se z meno perpravite,) nico se na pot pripravite, (jutre z menoj porajžate 3) Mešnik4) je sveta meša bran, (Ježiš mu je na strani stau.) J) v hladnoj, svežej. 2) putnička, stranikova. 3) nem. reisen, putovati, 4) duhovnik. 27. Pri pov/idvigovanji. Štajerska iz Sovčave. Sveta je tvoja rješnja kri, ki si jo preliu Jezus ti, ktero angelci strežejo, v zlati kelh jo posnemljejo, na oltar jo postavljejo, nam grješnikam pripravlejo. Sladek je Jezus tvoj spomen, vsmilen Jezus Marijin sin. Kratke novinke. 0 slavjanstve i ilirstve. „Zora" časnik zabavč i poduku izhadja v Mariborč po dvakrat v meseo.g, odgovorni vrednik gosp. M. Jelovšek, vlastnik „Zore" i narodne tiskarnice gosp. Janko Pajk. Od novoga lčta izlazi te časnik v mnogo večjej i lčpšej slike. Na koncš minuloga lčta je prinesla „Zora" članek pod napisom: Ime i ideja ilirska z a L j u d e v i t a G a j a vHrvatskoj. Napisao Ivan Milčetic. To je zanimiv članek i opiše tadajno odušev-ljeno rodoljubje tako živahno, da se čitatelj toga sostavka, ako je v onom vremenč živil, tu bratsku slogu vidil i sam slovstveno sodeloval, kako vrednik „Slavjana", članek čitajuč upravo pomladne. Med ostalom stoji na stranč 430. slčdeča izrčka: „Ilirstva je nestalo za uvčk. Neima sile ni moči, koja bi ga mogla uzkrisiti; ali stoječ mi na grobu njegovom, ista nam čuvstva dušoj prolaze, kao da stojimo na grobnice velikoga nčkoga muža — možebiti da kralja, koji je svoj narod uzdvignul, proslavil, oslobodil i — podlegel." Tu mi dolžni nečto pristaviti i popraviti. Ilirstva je nestalo, to je istina! Ilirstvo bilo je podobno živahnomu, ljubeznomu i ro-doljubnomu mladenču, koji je zbudjal tri plemena Slovence, Horvate i Serbe k bratskoj slogč, jih je uzdvignul, proslavil i oslobodil — a on nikako ni podlegel, nije vmerl, mi ne stojimo na njegovom pokopališčč, nego on stoji veličanstveno pred nami, ne kako mladeneč, nego kako muž iskren naudušen i rodoljuben, kako je bil ne-kada v svojih mladih lčtah, sada pako kako muž krepek, praktičen i neutrudljiv, on sada izbudja ne samo Slovence, Horvate i Serbe, nego vsa plemena slavjanska k uzajemnosti obče-slavjanskoj. Mladeneč se je zval ilirstvo — pa je odrastel v snažnoga muža i se sada zove svčtoslavnim imenom: občeslavjanstvo. Dalčje se kaže v onom sostavkš „Zore": „Ime horvatsko nije bilo kadro za ono doba uadomčstiti imena ilirskoga. Iz veličine i snage toga imena cerpijahu (su zajemali) rodoljubi izvanredne sile za borbu proti staromuu kernitelju naših prav, starom napadaču. Prie bi bili Horvati, imajuč samo svoje ime i pleme pred očima, zdvojili, nego H se pustili u borbu s mnogo jačim neprijateljem; ali ovako u ilirskoj ideji vidješe se mnogo jačimi, nego li v istinč bijahu." Ako pojedina slavjanska plemena bi imela samo svoje slovstvo, samo svoju snagu pred očmi, morala bi v sadajnom časč kako spisavatelj istinito kaže sdvojiti. — Horvati v ono doba su iz ilirstva, iz njegove veličine iz sloge slovensko-horvatsko-serbske neobičajne sile dobivljali: Slavjanska uzajemnost obseže vsa slavjanska plemena, slavjanstvo je mnogo, mnogo večje i snažnčje, nego bilo je ilirstvo obsegajuče samo tri plemena: ako su rodoljubi uže iz ilirstva polučivali neobičajne sile, koliko večje sile literarne i umstvene dava uzajemnost slavjanska. Program višje gimnazije na Reke (Fiume) koncem Ша 1873/4. obsega: Življenjepis profesora i bibliotekarja Matija Čopa od g. pro-fesora Ivana Zupana i školske vesti od ravnateljstva. Program uravnam i spisan čisto v narodnom jezike i smisle. Sostavek ima v četvertinč 31 strani i dbssžBre&v sebž, nego naslov obeča. Tu se ne govori samo o življenji Čopovom, nego razlaga se slovstveno (literarno) življenje, gibanje i dčlovanje Slovencev. To je sostavek koji prijenino pojas-nuje zgodovinu Slovencev, osobito zgodovinu slovstveni! tekučega veka. Citajuč osnovni sostavek gosp. profesorja ne možemo da ne izrečemo svoju želju, da on i v napred posveti svoje sile i svoje vreme takovim zgodovinskim pojednavanjem, kako je pritomni. — Jedua misel v tom spisč nas je iznenadila, namreč, da bi se ABC-Krieg poslovenil ali vsaj po nemečko preštainpal. Ako se natisne i izdž, ouaj sostavek, ne bude mnogo koristil, niti mnogo škodil, po tomu ne, čto bi tisti Krieg v našo vreme malo koga zanimal i po tomu ne, čto su sada popolno vsi Slovenci vseh stranek prepira i prikarjanja — kako se reče — do gerla siti. Slovstvo je slovensko od onoga časa jako napredovalo, obzor slovenskih spisovateljev se je jako razširil: sada se ne govori več o metelčicč, o dajnčice, o i bohoričice, ne samo o knjižicah slovenskih, ne samo o plemene slovenskom. nego sada se terja od spisovatelja slovenskoga i kte-roga koli plemena slavjanskoga, da zna čitati knjige slavjanske, budite tiskane latinoj, budite cirilicoj, da se zanima — po svojej moči — s vsem slavjanstvom; — kratko rečeno: nastala je doba uzajemnosti slavjanskoj. Sankt-Peterburgskie Vedomosti pišu: Drugoga marca imel je Slavjanski Blagotvoriteljni Komitet skupščinu, v kteroj je predsedatelj objavil, da je jedna osoba podarila dar, da se izda opisanje predela ruskoga v Galičine i v Ugorskoj; sklenilo se je, da se izd& vsako opisanje v posebnoj knjige .... Tajnik je objavil, da su novi členi stupili v obščestvo. Slavjanski Blagotvoriteljni Komitet, akoli obstoji od ne davna, jednako ima več od 700 členov i v čisle njih nčkoliko gosp (dam). Da bi se dohodi Komiteta povisili, su napravili v puste (v maslanicč) v družtve hudožnikov (umčlcev, Kiinstler) prazdnik s slikami iz ruskoga živlenja i s loterijoj. Ljudij sicer ni bilo mnogo, pa sobralo se je okolo 2000 rubljev, to je, več od 3000 goldinarjev. Predložilo se je, da bi se izdali novi zemljevidi slavjanskih narodnostij po tomu, čto poprejšnji, kako pervi pokus, su se okazali, da nezado-stuju i sklenili su postarati se, da bi novi zemljevidi bili deševlji (lacinčji, ceneji), da se lehčeje kupe. — V Varšave pri vseučilišče je g. profesor Samokvasov nedavno odperl museum, kteri sostoji iz različnih slavjanskih drevnostij, najdenih pri razkopanji mogilnih kurganov (grobov predhristjanskih) osobeno v gubernijah Kurskoj i Čeinigovskoj. G. Samokvasov je razkopal takih kurganov blizo 350 i je najšel v njih do 1500 reči. V Indostane evropejske vojske strašno berzo umiraju. Za to namerava anglijsko praviteljstvo vrediti vojsko deželno. Taka vojska bi se nabrala iz priselencev, kteri su se uže priviknuli na tamošnje podnebje i iz domačinov i ta vojska bude postojano nahodila se v Indiji. Praviteljstvo bi jednom popolnovalo štab (sostav veliteljstva). Merjaju vojske v Indostane takole: uže v pervom lete tamošnjega prebivanja umerje od tisuč vojakov 13, tčh kteri nisu ješče dosegli 20. leta svoje starosti, od 21. do 25. lčta umerje 25 vojakov, od 26. do 30. leta 39 vojakov, od 30. lčta starosti svoje i više umerje vojakov 47 od tisuč, to je, v pervom lčtš v Indiji umerje od tisuč vojakov njih 124. V Moskve lčta 1874. su v počestne člene moskovskoga vseučilišča izbrani: preosvjaščeni Leouid — episkop Josif Jurij Strossmajer osnovatelj horvatkoga vseučilišča i pokrovitelj jugo-slavjanske Akademije nauk i hudožestev (umetnostij) — člen parižke Akademije Nauk profesor antropologije v Parižč Katrfaž — člen medicinske Akademije v Parižč profesor i osnovatelj parižkoga antro-pologičskoga družtva Polj Broka i drugi učeni. — V Vladimire v Busiji je tamošnje blagotvoriteljno družtvo napravilo i soderžalo školu, kteru objiskuju detca, koja su večji dčl brodila po ulicah i beračila. Ta škola obstoji jednom jedno lčto, pa je dosegla izverstnih vspehov, čto se je pri lčtnom izpitu pokazalo. Od 25 dečkov i 15 deklic, čto su obijskavali školu, je večja čast za jih pridno učenje i blagonravje (dobro zaderžanje) se nagradila knjigami. Kromč čitanja i pisanja se uče v školi dečki remeslam: krajačskim, črevljarskim, stolarskim i prepletnim; deklice se pako uče vezati (štrikati) i šivati. Kako samo blagotvoriteljno družtvo v Vladimirč tako i njegova škola se bolje i boljo čislaju od občinstva, čto se vidi uže iz darovanj ne redko dosta značiteljnih. — Okolo Kieva najde se jantar (Bernstein). Kako je znano se je našel jantar v davnih vremenah v kuskah večjih i menjili različ-noga cvčta (farbe) i vrednosti v okolicah Kieva i drugih krajinah ležečih po pravom brčgn rčke Dnepra med seiom Starini-Petrovcami i mčstom Berestečkom. Nedaleko od Jekaterinoslava jantar redko nahodi se v zemlji, nego obično izvleče se s ribami vred s mrežami; takžo okolo mesta Dombrovice, Berežice i Aleksadrovke Volinske gubernije, su ga dobili pri oranji v gline i v peskč. Blizo Kieva su najšli jantar v različnoj globokosti več od 50 kusov, nčktere težke po dve librč (funt) različnoga cvčta. — Rusi od leta do lčta točnčje izpitavaju pokrajine severne i srčdnje Asije, upeljavaju tamo deržavni red i razprostiraju prosvčtu med tamošnjimi neobrazovaniini narodami. — Latinski i starohelenski spisovatelji su poznali samo jugozapadnu stranu hvalinskoga morja, kateroga su imenovali kaspiskim, severna i izhodna strana njegova bila je svčtu scčla neznana i od onih starih vremen do najnovčjših se je v obče mislilo, da to morje suvisi s severnim ledenim morjem. Rusi pako napredujuči daleje i daleje v severnoj i srčdnjej Asiji su takže zemlje okolo hvalinskoga morja bližeje počeli spoznavati i 'v mi-milom stolčtji o čase vlade carja Petra Velikoga se je točno zvSdelo, da to morje nikako ne suvisi s morjem severno-ledenim. da je hvalinsko morje morjem srčdozemeljnim. Učeni Rusi te asijiske pokrajine od lčta do leta točneje prejiskavaju, popisavaju i svoje učene trude učenomu svčtu priobčavaju. Minulo lšto je oddel amu-darinske učene ekspedicije, k kte-romu se je po povelju pridružil takže oddel turkestanski vojeno-krajopopisni, dokončal skoro popolnoma izmžrjenje triugelno (trigo-nometricko) v okrugoma Kuraminskom i Hodžentskom, vDžizaskom okraji i v Zaravšanskom okrugč. — Daleje se bude počelo pečatati „Opisanje hivinskago pohoda" (Beschreibung des Feldzuges nach Chiva) lčta 1873." pod vred-ničtvom i pod glavnim nadzorom gospodov družbenikov Njih Veličestva general-majora Trockago. Priložili se budu knjige risunki izpolnjeni g. Karazinim, zemljevidi i nakresi bitev, tablice zvčzdo-slovne i podnebjine (astronomičke i meteorologičke) i tako daleje. У to sočinenje pridu izsledovanja i iztraživanja, ktera su učinili med pohodom gospodi Bogdanov, Kun, bar. K a u 1 b a r s, S o 1 i m a n i, Sirovatki, Krause i druge osobe. Berzo po izdanju toga dčla se bude ono prevelo na anglijski jezik. Rusko slovstvo (literatura) napreduje tako utešeno, berzo i krepko, da naš časnik bi ne mogel o vsakoj izišavšej novoj ruskoj knjigi niti samo naslov priobčiti i nčktera slova pristaviti, akoli bi bil desetkrat večji, nego je on dčjansko. Mi možemo samo priloži-tostne o nekterih ruskih knjigah progovoriti. Tu le une dni smo sprijeli sledeče nove ruske knjige: Роднбш мбста. Чтете длл д-бтеи. A. В. Шепкинои. Вмпускг I. Москва 1874. v osminč, 72 stran i obseže 5 pripovedek za mladimi. Tiska se uže 2. svezek, kteri bude obsegal opet pet pripovčdek: svezek se prodaja po 30 kopejek (45 kr.). Краткал русскал грамматика ст> хрестомат!его н наставлен1емт> o чтенш и разборб нхх. Состапнли II. Дебедевг и А. Крестовоз-движенскп"!. Москва 1874. To je kratka slovnica, mluvnica, v ruskom jezikč ima — 161 paragrafov na 45 stranah v osminč. Obrazcov 14. od stranč 35 do 90. Zamččateljno je pri toj knjigč, da je ta slovnica očenj jasno složena, kratka i pregledna, ččm se učenje jezika jako polehča. — Listnica vrcdničtva. G. J. V. v Cernomverhu: Serdečna hvala za poslane ruske knjige. Več v posebnom listž. Natisnula tiskarn ica družbe sv. Moliora v Celovce.