KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
BR. 10603
Societa Italiana Ernesto Breda, Milano, Italija.
Ventil za automatsku kočnicu sa komprimovanim vazduhom.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 10591.
Prijava od 9 marta 1932.	Važi od 1 marta 1933.
Traženo pravo prvenstva od 30 aprila 1931 (Italija).
Najduže vreme trajanja do 29 februara 1948.
Osnovni patent br. 10591 odnosi se na automatsku kočnicu sa komprimovanim vazduhom za železnice, a predmet tog pronalaska je jedan ventil koji deluje sa diferencijalnim dejstvom, a koji, u pore-đenju sa poznatim ventilima, ima mnogo tehničkih preimućstava.
Predmet ovog dopunskog patenta odnosi se na daljnja izvođenja ventila, koji dozvoljava napajanje pomoćnog suda sa vazduhom, već prema mestu (položaju) vagona u kompoziciji voza i prema načinu rada, kojim vozovođa vrši upravljanje u cilju regulisanja napajanja glavne kočničke cevi.
Pronalazak će se opisati detaljnije, obzirom na priloženi nacrt, na kom je pokazan jedan primerični oblik izvođenja.
Sl. 1 pokazuje šematski ventil za Smanjenje, koji je jednak onome iz osnovnog patenta, pa prema tome ima samo tu svrhu, da objasni način rada ovog krmanje-ćeg ventila.
SI. 2 pokazuje u povećanoj srazmeri podužni presek izjednačavajućeg ventila.
Na nacrtu iste oznake, kao i u osnovnom patentu, pokazuju iste delove:	ali,
izostavljeni su oni defovi, koji nisu neophodno potrebni za razumevanje, jer je način rada organa, koji obrazuju krma-neći ventil, ostao isti, izuzev regulišući ventil.
Kod regulišućeg ventila pokazanog na sl. 1, zavisi početak kočenja od prethod-
nog pomeranja jednog klipa, spojenog sa podesnim krmanjećim organom 2, u vidu razvodnika, pri čemu položaj ovog klipa nije od značaja za daljnji rad. Jedno, na ovako vest način izvedeno, rešenje dozvoljava lako svako poželjeno reduciranje radnog pritiska, pri čemu se postiže veća osetljivost kočnice, na početku kočenja. Osim toga, za svaki početni radni uslov pritiska, za vreme kočenja, zavisi pritisak u kočionom cilindru isključivo od pritiska, koji vlada u glavnoj koči-onoj cevi 21. Ali, za vreme otpuštanja kočnice, ovaj pritisak zavisi direktno od pritiska u pomoćnom sudu. Krmaneći ventil sastoji se u glavnom iz tri tela, i to Tz gornjeg, srednjeg i donjeg tela. U gornjem telu nalazi se klip 1, koji krmani razvodnile 2 i jedan ventil 3 za punjenje i pražnjenje kočionog cilindra. Izdubljen je 8, predviđeno u ventilskom telu, obrazuje komoru za ubrzanje. Pogodni propusti i cevi, predviđeni u telima, spajaju međusobno različite organe
U srednjem telu nalazi se gore, u sredini, jedan izjednačavajući klip 6 a na do: njem kraju diferencijalni krmaneći klip, obrazovan od dve ploče 12 i 13, između-kojih je učvršćena membrana 14. Zglobno pričvršćena drška 15 prenosi pritiske sa jednog klipa na drugi.
Postrance na, delu D nalaze se organi za regulisanje upuštanja vazduha u koči-one cilindre 35’, 36’. Komprimovani vaz-
Din. 15.
duh dolazi iz cevi 21 u komoru A i tera klip 1 u njegov levi krajnji položaj. U međuvremenu dospeva vazduh iz glavne kočničke cevi — kroz cev 22, stalno spojenu sa glavnom kočničkom cevi i kroz prigušni organ 55 — u komoru B, preko diferencijalnog krmanećeg klipa, i porne-ra ovaj klip u njegov najdenji položaj. Kroz cevi 28, 29 i kroz izdubljenje 30, predviđeno u razvodniku 2, dospeva vgz-duh u jednu komoru C, koja stoji u stalnoj direktnoj vezi sa pomoćnim vazduš-nim sudom Sa, kao i sa napajajućim ventilom 3.
Pošto prolaz u prigušenom organu 55 ima neznatan prečnik to u kanalima 22 i 23, ležečim ispred ovog organa vlada pritisak glavne kočničke cevi. U komori B i u pomoćnom vazdušnom sudu Sa, koji su međusobno spojeni cevima 28 i 29, čiji je prečnik znatno veći od prečnika labirint-skog propusta, vlada suprotno tome potpuno jednakomeran pritisak, čija veličina, već prema trajanju faze punjenja, leži manje ili više ispod pritiska, koji vlada u glavnoj kočničkoj cevi.
Pošto prođe izvesno vreme, prostori raspoređeni ispred i iza prigušnog organa postižu isti radni pritisak, koji vlada u glavnom kočničkom sprovodniku.
Kod ventila, opisanog u osnovnom patentu, prigušni organ 55 bio je izveden u vidu labirinta. Sa ovom napravom vršilo se napajanje pomoćnog vazdušnog suda brže ili sporije, već prema tome, kakav položaj je vagon zauzimao u kompoziciji voza i prema načinu rada vozovođe koji je vršio napajanje glavne kočničke cevi.
S druge strane, napajanje pomoćnog vazdušnog suda onih vagona, koji su se nalazili na početku voza vršilo se prebrzo, kad je vozovođa pokrenuo slavinu u prvi položaj, da bi ubrzao oslobađanje kočnica krajnjih vagona voza. To je moglo imati kao posledicu da se izgubi vazduh, određen za oslobađanje kočnica krajnjih vagona a osim toga mogle su se izazvati pojave preopterećenja, koje, i ako nisu opasne za funkcionisanje kočnice, ipak izazivaju teškoće prilikom otpuštanja kočnice.
Da bi se izbegli napred navedeni nedostatci, nadomešta se prema ovom pronalasku regulišući labirint jednim izjedna-čavajućim ventilom, koji je detaljno po-. kazan na si. 2.
Izjednačavajući ventil sastoji se iz tela 55, u kom se pomera mali klip 52, koji stoji pod dejstvom opruge 53. Klip 52 snabdeven je skroz jednim kalibriranim otvorom 50. Telo 55 smešteno je u jednom izdubljenju 56, u kom se, kod 57,
završava cev 22; pomenuto telo 55 snab-deveno je na donjem delu sa otvorom 58, koji ga spaja sa komorom B, a postrance ima drugi otvor 51, koji ga spaja sa iz-dubljenjem 56. Zaptivka 54, predviđena na dnu tela 55, zaptiva klip, kad se on potiskuje dole. Vazduh koji struji iz cevi 21 dospeva u izdubljenje 56 kroz otvore 50 i 51 i u telo 55, odakle kroz otvor 58 struji u komoru B. Pošto otvori 50 i 51 koji sprovode vazduh kroz regulišući ventil, imaju manji prečnik, te će u cevi 22 vladati pritisak glavne kočničke cevi, dok će u komori B vladati manje ili više jed-nakomerni pritisak, već prema tome, koliko je napredovala perioda punjenja. Po isteku određenog vremena, prostori, koji se nalaze iza regulišućeg ventila 55, ima-će pritisak koji vlada u glavnoj kočničkoj cevi. Regulišući ventil 55 ima svrhu da reguliše brzinu punjenja pomoćnog vazdušnog suda. Ako strujanje vazduha iz glavne kočničke cevi nije prejako, vazduh može slobodno strujati u komoru B, kröz otvore 50, 51. Ali, ako vozovođa vrši napajanje prebacivanjem slavine u prvi položaj onda je strujanje vazduha u glavnoj kočničkoj cevi prvih vagona voza prejako, a u cevima 21, 22 vlada pritisak, koji je znatno veći od pritiska u komori B.
Ako je razlika pritiska između cevi 22 i komore B dovoljna da savlada snagu opruge 53, onda klip 52 pada i naslanja se na zaptivku 54; time se napajanje pomoćnog vazdušnog suda vrši samo kroz kalibrirani otvor 50.
Pošto je razlika pritiska između cevi 22 i komore B spala na izvesnu vrednost (po pr. na 0.5 kg) klip 52 pomera se pod dejstvom opruge 53 na gore, a daljnje napajanje pomoćnog vazdušnog suda vrši se ne samo kroz otvor 50 već i kroz otvor ST
Napred opisani ventil dejstvuje dakle kao regulišući ventil, jer sprečava prebrzo napajanje pomoćnog vazdušnog suda u slučaju kad pritisak glavne kočničke cevi pređe određenu granicu. Usled toga sprečavaju se pojave preopterećenosti kod vazdušnih sudova u prednjim vagonima voza a time se ppboljšava dejstvo kočnice.
Konstruktivne pojedinosti pronalaska navedene su samo radi primera, ali kod praktičnog izvođenja mogu se znatno iz-meniti, a da se time ne prekorače granice ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1. Ventil za kontinualno i umereno dej-stvujuće kočnice sa komprimovanim vaz-
duhom, prema patentu br. 10591, naznačen izjednačavajučim ventilom za napajanje, koji redukuje otvor za upuštanje vaz-duha iz glavne kočničke cevi, kad razlika ispred i iza ventila vladajućih pritisaka dostigne neku unapred određenu vrednost.
2. Ventil prema zahtevu 1, naznačen time, što se izjednačavajući ventil sastoji iz klipa, uključenog između komore koja
spaja glavnu kočničku cev i koji se po-mera i omogućava zatvaranje propusta kroz koji se napaja pomoćni vazdušni sud, čim na ventil dejstvujuća razlika pritisaka između glavne kočničke cevi i komore, spojene sa pomoćnim vazdušnim sudom dostigne takvu vrednost, da klip savlada suprotno dejstvo jedne opruge, na šta se napajanje vrši isključivo kroz ka-librirani otvor klipa.

-
..... ....................
:
\ - '] i





.











.
'
:
"
-
.


.
'



A dp ahnt brojWS O 3
з-г-.-лл
'j-	*>,м;
; f • Г
.............................

'■ v'h . '-'Л

,.i- "
< **\П
■'

-I /1,	;
i* јј*5
f.
■;	-i-

!->' ’ ,...................... . , - * ■ ■ •:
•Г •••*■•:	• • 'X4
• O-H-
U


-V< б ј» ■	^



i 1 •
. ■	; —; , . :	:.r-'v
i- /	■

'1.
f

.	' vW-“*



■ --«.	- v.
\	: v:	•
• .........■	'•••. ■	“■ -V
‘ ‘f; •' **•**.&# ■ i ? v '	'
• ■

-
T.-”


?
/	■'	'	.	.	: ' И
. ■
. V■ ■
■ ' • 'v .
■Yr^y-
..	<■■ v •••> s
- -J.	■